1

Извештај о токовима
готовине банака
Др Ката Шкарић Јовановић
 Основна делатност
банке
• Код банака пословни процес се
састоји у прикупљању готовине и
потом њеном конвертовању у
потраживања – пласмане, који се
наплатом поново претварају у
готовину. Смисао ове конверзије
састоји се у томе да се из сваког
пословног циклуса извуче више
готовине него што је у њега
уложено.
2
 Интерни и екстерни
токови готовине
• Кружни ток готовине у банкама
као и у предузећу уосталом има
своја два аспекта: интерни и
екстерни.

3
 Интерни токови
готовине
• Интерни ток је по природи
регуларан и односи се на улагања
готовине у пласмане, учешћа,
фиксна средства, трошкове и
расходе са циљем да се увећана
врате путем наплате пласмана и
њима зарачунате камате,
пружања услуга, или евентуално
продајом фиксних средстава или
учешћа.
4
 Екстерни токови
готовине
• Екстерни ток је, мање редован, он
показује повремене изворе и
употребе, односно приливе и
одливе готовине у банке и изван
њих који доприноси проширењу
или сужавању интерног тока.

5
 Перманентнa финансијска
контрола и управљање овим
токовима
• Неопходна је да би се:
• обезбедило одржање ликвидности
банке, односно да би се осигурала
способност банке да без одлагања
може одговорити доспелим обавезама
и захтевима за повлачење депозита,
што је претпоставка њеног одржања;

6
 Перманентнa
Перманентн финансијска
контрола и управљање овим
токовима
• сагледала висина слободних
средства која могу бити
пласирана те да се тако обезбеди
реализација примарног циља
банке - пословање са добитком.

7
 Перманентнa финансијска
контрола и управљање овим
токовима
• Управљање токовима готовине
претпоставља њихово планирање,
али и праћење током периода.
• Извештај о готовинским токовима
који се односи на прошлост, јер су
у њему исказани приливи и одливи
готовине који су остварени у
претходној години, представља
основу за планирање прилива и
одлива готовине у будућности.
8
 Перманентнa финансијска
контрола и управљање овим
токовима
• На основу овог извештаја могуће
је извршити контролу тачности
процена о токовима готовине који
су планирани за протекли
обрачунски период.

9
 Извештај о токовима готовине
предузећа vs.Извештај о токовима
готовине банака Сличности:

• Исти циљеви
• Исти корисници
• Иста основа за састављање
• Иста нормативна основа
• Иста класификација новчаних
токова
• Исте методе састављања
10
 Разлике

• Условљене разликама у
делатности појављују се само код
прилива и одлива из пословне
активности.

11
 Разлике
• Пословне активности обухватају
готовинске ефекте трансакција и
других догађаја који утичу на
висину исказане нето пословне
добити, односно активности које
продукују редовне приходе и
расходе банке.

12
 Разлике
• У оквиру пословне активности
банке готовина се продукује не
само кроз наплату камата и
накнада, и не троши се само за
плаћање зарада, пореза и
осталих расхода, већ се и
промена висине прикупљених
депозита и промена висине
пласмана одражава директно на
токове готовине.
13
 Прилива готовине из пословне
активности укључују се:

• А) приливи од камата и накнада;

• Б) приливи по основу смањења
датих кредита, депозита и других
пласмана банкама, другим
финансијским институцијама и
комитентима;
• В) приливи по основу повећања
депозита банака, других
финансијских институција и
комитената.
14
 Као одливи по основу пословне
активности укључују се:
• А) одливи по основу камата и накнада;
• Б) одливи по основу зарада, измирења
обавеза према добављачима;
• В) одливи по основу пореза, доприноса
и других дажбина;
• Г) одливи по основу повећања датих
кредита, депозита и других пласмана
банкама, финансијским институцијама
и комитентима
• Д) одливи по основу смањења
депозита банака, других финансијских
институција и комитената;

15
 Директна метода
• А. Токови готовине из пословних активности
• 1.Приливи готовине из пословних активности
• 2. Одливи готовине из пословних активности
• Нето прилив/одлив готовине из пословне
активности пре повећања или смањења пласмана
и депозита
• 1. Смањење пласмана и повећање депозита
(приливи)
• 2. Повећање пласмана и смањење депозита
(одливи)
• Нето прилив/одлив готовине из пословне
активности пре пореза из добити
• 1.Плаћени порези из добити
• 2.Исплаћене дивиденде
• Нето прилив/одлив из готовине из пословне
активности
16
 Директна метода –
примена бруто и нето
принципа
• Користи се бруто и нето принцип у
исказивању прилива и одлива
готовине.

17
 Директна метода –
примена бруто принципа
• Употреба бруто принципа је
срачуната на повећање јасности
извештаја, тако да се бруто
принцип обавезно користи,
односно од његове примене се
може одступити само ако то
Стандард допушта.

18
 Директна метода –
примена бруто принципа
• При састављању извештаја
примена бруто принципа се
захтева увек за позиције од
посебног значаја. Тако на пример,
његова примена се захтева код
исказивања основних прилива и
одлива из пословне активности –
прилива и одлива по основу
камата и прилива и одлива по
основу накнада.
19
 Директна метода –
примена нето принципа

• Примена нето принципа при

састављању извештаја се
допушта само када то допушта
одређени Стандард или када
приливи и одливи потичу из истих
или сличних трансакција.

20
 Директна метода –
примена бруто и нето
принципа
• Примена нето принципа се
допушта за:
• - исказивање токова готовине по
основу депозита по виђењу и
орочених депозита,
• - исказивање токова готовине по
основу пласмана у депозите
другим банкама и финансијских
организација;

21
 Директна метода –
примена бруто и нето
принципа
• - по основу пласмана и депозита
комитентима и
• - по основу ХОВ намењених
продаји.

22
 Директна метода –
примена нето принципа
• Разлоге за примену нето
принципа при извештавању о
овим приливима и одливима су
чини се двојаки.

23
 Директна метода –
примена нето принципа
• Када је реч о депозитима по
виђењу сматра се да су њихове
промене више последица
активности комитената (банака,
предузећа, становништва) него
банке, а за друге позиције разлог
је брз обрт, односно кратак рок
доспећа.

24
 Нето прилив и одлив
новчаних средстава
• Висина нето прилива или нето
одлива по основу ових позиција
израчунава се:
• 1.Стање на почетку периода
• 2. Повећања у току периода
• 3. Смањења у току периода
• 4. Нето промена у току периода –
нето ток готовине (2-3)
• Стање на крају периода (1+/- 4)
25
• Пример:
• Израчунавање нето прилива/одлива готовине
по основу пласмана у кредита датих другим
банакама и финансијским институцијама:
• 1. Стање на почетку периода
57.948
• 2. Нови пласмани
133.976
• 3. Наплаћено у току године 143.282
• 4. Нето смањење пласмана (143.282 -133.976) - 9.306
• 5. Исправка вредности - 2.700
• 6. Стање на крају године (1-4-5) 45.942

26
 Израчунавање прилива и
одлива готовине по основу
пословних активности

• Израчунавање висине позиција

Извештаја о новчаном току
садржаних у сегменту прилива и
одлива по основу пословне
активности, чија се висина добија
кориговањем позиција активе
биланса стања:

27
 Израчунавање прилива и одлива
готовине по основу пословних
активности
Обрачун
ИВ и
Сегмент пословних ати Разлик
31.12.14 отпи 31.12.15
активности прих а
си
оди
Кредити и пласмани
банкама 57.948 2.700 45.942 9.306
Кредити и пласмани
комитентима 142.169 184.137 41.968
Потраживања за
камате 6032 18.282 4.257 6.833 13.224
Потраживања за
накнаде 569 2.475 525 2.337 182

ХОВ намењене продаји 840 240 3.648 -3.048

Друга средства 3.789 3.005 38 5.853 903

АВР 333 440 107

28
• Разлика од 9.306 представља прилив
готовине по основу смањења пласмана
и кредита датих банкама. На почетку
године, наиме, пласмани и кредити дати
банкама били су 57.948, у току године су
отписани за 2.700 и на крају године
износе 45.942, што значи да је банка од
других банака у току периода наплатила
на име повраћаја пласмана и кредита
износ од 9.306. Да није било исправке
вредности прилив готовине би био
једнак разлици између почетног и
крајњег стања тј. 12.006.
29
• Кредити и пласмани комитентима
су на крају периода виши у односу
на почетак за 41.968 што
представља одлив готовине, јер за
тај износ је банка више пласирала
но што је наплатила од
комитената на име повраћаја
пласмана и кредита.

30
• Приходи од камата из биланса успеха се
преводе у приливе од камата тако што се
приход од камате 18.282 коригује разликом
између почетног и крајњег стања потраживања
за камате и умањи за исправку вредности. То
значи 18.282 – (6.833-6.032) – 4.257 = 13.224 .
Обрачунати приходи се умањују за разлику
између крајњег и почетног стања потраживања
због тога што је крајње стање у овом случају
више од почетног, што значи да није наплаћен
износ потраживања који је постојао на почетку
и део прихода који су остварени у овом
обрачунском периоду и за износ отписа
потраживања у висини од 4.257.

31
• Обрачун се може извршити и на следећи
начин: стање потраживања на почетку
периода + обрачунати приходи у току периода
– исправка вредности – стање на крају
периода = нето прилив/одлив готовине. У овом
случају: 6.032+18.282-4.257-6.833= 13.224. У
оба случаја се обрачунати приходи своде на
наплаћени износ. Обрачунати износ прихода
би био једнак приливу ако би почетно и
крајње стање потраживања за камате било
једнако и ако не би било исправки вредности,
односно отписа потраживања.

32
• На идентичан начин се приходи по
основу накнада преводе у приливе
готовине: Обрачунати приход по
основу накнада – (крајње стање
потраживања – почетно стање) –
исправка вредности, дакле 2475 –
(2.337-569)-525=182

33
• Готовински ток по основу ХОВ и
других пласмана једнак је
разлици између крајњег стања с
једне и почетног стања умањеног
за исправке с друге стране 3648-
(840 – 240)=3048.

34
• Готовински токови по основу
других средстава (осталих
потраживања) од 903 добијени су
тако што је износ ових средстава
на почетку године од 3.789 увећан
за обрачунате приходе текуће
године умањен за збир исправки
и отписа (30+8) и крајње стање
од 5.853.

35
• Разлика између почетног стања
АВР у оквиру којих су исказани
унапред плаћени трошкови и
расходи и крајњег стања (333-
440) износи 107 и представља
одлив, јер је крајње стање више
од почетног

36
• Пасива биланса стања односно
депозити такође могу бити основа
за настанак прилива и одлива по
основу пословних активности.
Наиме, пад депозита и има за
последицу одлив готовине, док
повећање депозита доводи до
прилива готовине.

37
 Обрачунат
ПАСИВА 31.12.14 и 31.12.15 Разлика
расходи

Депозити банака 28.556 6.335 -22.221

Депозити
комитената 117.756 185.048 67.292
Обавезе за
камате 1.383 4.551 1.483 4.451
Обавезе за
накнаде 366 691 120 937
Обавезе за бруто
зараде 380 2.406 341 2.445
Остале обавезе 5.367 3.698 7.745 1.320
Обавезе за
порезе и
доприносе 9 83 6 86
38
Обавезе за порез
• Готовински ток по основу депозита
банака утврђен је као разлика
између крајњег и почетног стања
6.335-28.556 = 22.221 реч је о одливу
будући да су депозити са почетка
периода, и исплате које су вршене
на име повлачења депозита током
периода били за 22.221 већи од
повећања депозита у току периода.

39
• Супротно депозитима банака
депозити комитената бележе раст
за 67.292. Ова разлика представља
прилив готовине, наиме полагање
депозита је у току обрачунског
периода било веће од њиховог
повлачења управо за наведени
износ, што је резултирало тиме да
износ ових депозита са 117.756,
колико су износили на почетку
достигне 185.048. на крају године.
40
• Одливи готовине по основу камата
израчунавају се слично израчунавању
прилива готовине по основу камата
дакле, обрачунати расходи по основу
камата се коригују разликом између
крајњег и почетног стања обавеза по
основу камата или почетно стање
обавеза по основу камата + обрачунате
обавезе по основу камата – крајње
стање обавеза по основу камата. У
примеру: 4551 – (1483-1383)=4.451, или
што води истом резултату 1383+4551-
1483=4.451
41
• Одливи готовине током
обрачунског периода били су
нижи од расхода по основу камата
за 100 (то је разлика између
вишег крајњег и нижег почетног
стања обавеза по основу камата).

42
• Потпуно на исти начин се
обрачунава висина одлива по
основу накнада: 691 +(366-120)=937.
• Ово значи да су током обрачунског
периода исплате по основу накнада
биле више од расхода који су по том
основу настали и то за 246 односно
за разлику између вишег почетног и
нижег крајњег стања обавеза по
основу накнада.
43
• У току обрачунског периода
одливи који су настали по основу
зарада износе: 2.406 + (380-
341)=2.445. Исплате су наиме,
биле више од трошкова зарада
исказаних у билансу успеха за
разлику између вишег почетног и
нижег крајњег стања обавеза по
основу зарада (39).

44
• Одливи готовине који су настали по
основу осталих обавеза обухватају
заправо ислате везане за остале
трошкове пословања. Њихова висина се
отуда утврђује тако што се остали
трошкови пословања из Биланса успеха
коригују разликом између крајњег и
почетног стања осталих обавеза: 3698 –
(7.745-5.367)= 1.320 Пошто је крајње
стање више од почетног то значи да је
одлив готовине нижи од износа осталих
трошкова пословања исказаних у
билансу успеха.
45
• Порези и доприноси су изазвали одлив
готовине у висини од 86, што је више
од износа трошкова пореза и
доприноса будући да су обавезе за
порезе и доприносе ниже на крају но
што су биле на почетку.
• Одлив готовине за порез на добит
једнак је висини почетних обавеза јер
је крајње стање обавеза за порез на
добит једнако висини обрачунатог
пореза на добит за текућу годину.
46
• Околност да су Пасивна
временска разграничења на крају
године нижа од почетних говори о
одливу у висини разлике од 57.

47
у милиoнима

Приливи готовине из пословних активности

Приливи готовине од камата 13.224
Приливи готовине од накнада 182
Приливи по основу осталих фин. Прих 1050
Приливи по основу осталих прихода 903
Одливи по основу камата 4451
Одливи по основу накнада 937
Одливи по основу осталих фин. Прих. 4609
Одливи по основу бруто зарада 2445
Одливи по основу пореза и допр. 86
Одливи по основу других трошк посл. 1484
Нето прилив готовине из пословних активности пре
смањења или повећања у пласманима и депозитима 1347
Смањење пласмана и повећање депозита банкама
Смањење кредита и пласмана банкама 9306
Повећање кредита и пласмана комитентима 41969
Повећање ХОВ и других пласмана намењених продаји 3048
Смањење депозита од банака 22221
Повећање депозита комитената 67292
Нето прилив готовине из пословних активности пре
пореза и доприноса из добити 10707
Одлив по основу пореза на добит 51
Нето прилив готовине из пословне активности 10656

48
 Израчунавање прилива и одлива готовине
по основу активности инвестирања

• Сегмент активности 31.12.14 Нове ИВ и

инвестирања набавке Продаја Аморт. отписи 31.12.09
Дугорочна улагања у
ХОВ 614 3,777 48 4.343
Учешћа у капиталу
банака 3,626 1,684 92 1,850
Учешћа у капиталу
комитената 1,818 1,656 78 3,396
Нематеријална улага 135 86 15 206
Основна средства 8,708 5,052 285 13,475

49
 Израчунавање прилива и одлива готовине
по основу активности финансирања

Сегмент активности Под. из

31.12.14
финансирања Повећања Смањења БУ Пренос 31.12.15
Кредити од банака 45,000 15,000 30,000
Обавезе за хартије од
вредности 1,676 1,322 2,997
Резервисања за опште
ризике 5,595 173 5,768
Акцијски капитал 23,275 17,132 40,407
Сопствене акције 60 50 110
Резерве 7,175 1,014 8,189
Нерасподељена добит 884 321 1,014 191

50