STATISTIČKO

POSMATRANJE
 Priprema posmatranja – program
posmatranja i planiranje
organizacije istraživanja

Priprema posmatranja obuhvata:

- Izradu programa posmatranja

- Planiranje organizacije istraživanja

Program posmatranja obuhvata:
- Cilj posmatranja
- Definisanje predmeta posmatranja i obeležja
posmatranja
- Izbor izveštajnih jedinica
- Metode obuhvatanja jedinica posmatranja
- Izbor izvora i načina prikupljanja podataka
- Izrada upitnika potrebnih za snimanje
podataka
 Cilj posmatranja
 Cilj statističkog posmatranja svake masovne
pojave je prikupljanje podataka o njenim
pojedinačnim slučajevima po karakteristikama
prema kojima se želi ispitati pojava
 Cilj posmatranja mora biti pravilno izložen,
što znači jasno, konkretno i precizno
formulisan
 Predmet posmatranja – statistički
skup i jedinice posmatranja
 Statistički skup je skup jedinica posmatranja
 Svaki statistički skup postaje predmet posmatranja
pošto se u programu posmatranja definiše stvarno ili
po sadržini, vremenski i teritorijalno
 Stvarno definisati statistički skup znači odrediti
jedinicu posmatranja
 Jedinica posmatranja definiše se određivanjem
osobina ili uslova koje treba da ima pojedini slučaj da
bi bio jedinica posmatranja
 Statističke jedinice mogu biti: realne jedinice i
događaji
 Realne jedinice su one koje vremenski duže
postoje (stanovnik, zaposlen, učenik,
preduzeće)
 Događaji su jedinice koje se zbivaju u
momentu ili vremenski kratko traju (rođenje,
venčanje, razvod braka..)
 Vremenski definisati statistički skup znači odrediti ili
momenat ili interval vremena u kome će se
posmatrati jedince koje ulaze u statistički skup

 Kritični momenat je vreme u kome treba da postoji

realna jedinica da bi se smatrala jedinicom
posmatranja (npr. kod popisa stanovništva je to 31.
mart)

 Izveštajni interval ili izveštajni period je vremenski

interval koji određuje statistički skup događaja

 Teritorijalno definisati statistički skup znači odrediti

teritoriju na kojoj će se statističke jedinice posmatrati
 Obeležja jedinica posmatranja
 Obeležja statističkih jedinica posmatranja jesu karakteristike
ili osobine prema kojima se jedinice međusobno razlikuju i
posmatraju
 Obeležja se svrstavaju u 3 grupe: stvarna, vremenska i
prostorna
 Stvarna obeležja mogu biti : atributivna i numerička obeležja
 Atributivna obeležja se iskazuju rečima i u modalitetima
(atributima) i opisuju osobine jedinica posmatranja (pol, vrsta
radnog mesta..)
 Numerička obeležja se iskazuju brojevima . vrednostima.

Dele se na prekidna (diskontinuirana) i neprekidna (kontinuirana)

 Prekidna numerička obeležja iskazuju se samo celim
vrednostima (br. zaposlenih i br. organizacionih
jedinica za preduzeće, broj stanovnika)
 Neprekidna numerička obeležja izražavaju se u celim
i u delovima celih brojeva (starost, radni staž, neto
zarade..)
 Vremenska obeležja označavaju vreme u kome se
jedinice posmatraju ili vreme kao osobinu jedinice
posmatranja
 Prostorna obeležja prikazuju mesto na kome se
jedinice nalaze ili prostor koji ih po nečemu
karakteriše (stanovnike karakteriše mesto rođenja..)
 Izveštajna jedinica
 Izveštajna jedinica ili informator predstavlja
davalac podataka o jedinici posmatranja (npr.
preduzeće, ustanova, i dr.)
 Metodi obuhvatanja jedinica
posmatranja
 Posmatranje statističkog skupa može biti
potpuno i delimično
 Potpuno posmatranje podrazumeva
prikupljanje podataka o svim jedinicama
statističkog skupa
 Delimično posmatranje je ispitivanje
određenog broja odabranih jedinica koje
predstavljaju samo deo statističkog skupa
 Primenjuju se 2 metoda potpunog posmatranja:
popisni i izveštajni metod
 Delimično posmatranje se obavlja anketom i po
metodu uzorka, a može se primeniti i izveštajni metod
 Popisni metod je jednoobrazno posmatranje svih
realnih jedinica izvesnog skupa na određenom
području i u utvrđenom kritičnom momentu (popis
stanovništva…)
 Izveštajni metod je stalno organizovano posmatranje
skupova događaja i dinamičkih pojava s izraženim
brzim, čestim i jakim promenama
 Anketa je posmatranje određenog broja namerno
odabranih tipičnih jedinica izvesnog statističkog skupa
 Metod uzorka je posmatranje određenog broja
statističkih jedinica jednog skupa slučajno izabranih
 Izvori i načini prikupljanja
podataka
 Do podataka se može doći iz primarnih i sekundarnih
izvora
 Iz primarnih izvora podaci se mogu prikupiti:
- neposredno, ličnim uvidom (snimanje saobraćajnih
udesa, provale..)
- Posredno, ispitivanjem lica kojima su podaci poznati
( npr. pri popisu stanovništva ispitujemo starešinu
domaćinstva..)
Iz primarnih izvora mogu se dobiti kvalitetniji podaci,
ali je posmatranje skuplje
 Iz sekundarnih izvora koriste se već
prikupljeni podaci kao (npr..: knjige rođenih,
venčanih , zemljišne knjige…)
 Iz primarnih i sekundarnih izvora podaci se
mogu prikupiti na više načina:
-dopisni ili korespondentni način (na terenu se
angažuju korespondenti koji će u određenom
periodu prikupiti podatke)
 Poštansko telegrafski način - poštom se šalju formulari
izveštajnim jedinicama da ih popune i vrate
 Prikupljanje podataka preko popisivača:
- ekspedicijsko, kada popisivači odlaze kod izveštajnih jedinica
i uzimaju podatke od njih i upisuju ih u formulare
- samopopisivanjem , popisivači najpre donesu izveštajnim
jeinicama formulare da ih one popune, a posle određenog
vremena dolaze da prokontrolišu
▪ Prijavni način se sastoji u tome da izveštajne jedinice dolaze
same kod nadležnih organa da daju potrebne podatke
 Statistički upitnik
 Upitnik je štampana lista pitanja u vidu obrasca na koja treba
da odgovori izveštajna jedinica
 Opšti elementi upitnika su obaveštenja koja se odnose na
organizaciju posmatranja (naziv organa koji je izdao upitnik…
 Glavni deo sadržine upitnika čine pitanja o obeležjima jedinice
posmatranja. Pitanja moraju biti formulisana jasno tako da
izveštajna jedinica može da da pravi odgovor
 Prema broju jedinica , statistički upitnici mogu biti:
individualni i kolektivni. Individualni upitnici se popunjavaju
posebno za svaku jedinicu posmatranja, a kolektivni za više
jedinica
 Pitanja
 Šta obuhvata priprema posmatranja?
 Ko određuje cilj posmatranja i kako ga treba formulisati
 Šta je statistički skup i kako se definiše?
 Šta su obeležja posmatranja i kako se dele?
 Kako se naziva davalac podataka o jedinici posmatranja i ko to
može biti?
 Koja je suština popisnog i izveštajnog metoda posmatranja?
 Šta je anketa, a šta statistički uzorak?
 Iz kakvih izvora i na koji način se mogu prikupiti podaci?
 Šta čini sadržinu upitnika?
 Koje su vrste upitnika?