• Ssp.

Sativa (plemenita, kulturna loza)

• Izrazito polimorfna biljna vrsta (podvrsta)
• Obuhvata oko 10000 sorti koje se razlikuju po
veličini i obliku listova, bobica i grozdova,
hemijskom sastavu, vremenu sazrevanja.
• Sve sorte su svrstane u tri ekološko –
geografske grupe
 Klasifikacija sorti po Negrulju –
grupisanje sorti u “proles-e”
• Vitis vinifera L
- podela , svrstavanje sorti u 3 ekološko-
geografske grupe:
- Proles orientalis (Caspica, Anthasiatica)
- Proles pontica (Georgica, Balkanica)
- Proles occidentalis (Galica, Iberica)
 Osnovna obelezja grupa (Proles, Convarietes)

obeležje P. orientalis P. pontica P

occidentalis
Poreklo Iran, Balkan. Franc,
Avganistan zemlje, Španija,
Gruzija Nemačka
Bujnost izrazena srednja slabija
Prinos visok srednji slabiji
Grozd i krupan, sr. krupan- sitan, zbijen
bobica rastresit zbij.
Otporn.- slaba srednja visoka
mraz
Otporn. – relativno srednja slaba
suša dobra
Namena stone sorte, Uglavnom vinske,vrhun
 Sorte za VKV bela vina
Žilavka
Sinonimi : Žilavka bijela, Mostarska žilavka
Poreklo :Autohtona hercegovačka sorta
Čokot : Srednje bujan do bujan.
Vrh ml. Last :Bledo žute boje, vunasto maljav, malo
povijen.
Zreo lastar :rebrast, kratkih internodija, smeđe žute boje.
Kolenca ljubičasto smeđa.
List : Srednje velik, 5, Peteljkin sinus “V” ili potpuno
preklopljen. Zupci krupni tupi.
Cvet : hermafroditan.
Bobica : Srednje krupna, okrugla ili malo jajasta. Pokožica
debela prozirna, žiličasta, zeleni žute boje. Pepeljak
obilan.
Grozd : Sr velik do velik (150 – 250 g), kupast ili valjkast,
srednje zbijen.
Sazrevanje : Pozna sorta u III epohi.
Prinos : Srednji 9 – 12 t / ha.
Rezidba : Kratka 3 – 4 okca, mešovita 6 – 8 okaca.
Otpornost : - 16 do – 18 stepeni. Osetljiva na PL i PEP, na
SP veoma osetljiva.
Šira : šećer – 20 – 24 % kiseline – 5 – 8 g / l
Alkohol : 12 – 14 %
Sinonimi : Bragina, Bragina rošiu (R) Bagrina
Poreklo : Rumunija ?
Čokot : Bujan.
Vrh ml. Last : Maljav, ljubičasto crvenkast.
Zreo lastar : Smeđe crvenkast, kolenca izražena
ljubičasto crvene boje.
List :Veliki, okruglast, ceo ili 5, Peteljkin sinus “V” ili “U”.
Naličje veoma maljavo. Zupci oštri neujednačeni. Nervi
lista sa obe strane crvenkasti.
Cvet : Funkcionalno ženski.
Bobica : Srednje krupna, okrugla do malo spljoštena.
Pokožica tanka, bledo ružičaste boje, prekrivena obilnim
pepeljkom.
Grozd : Mali ili srednje veličine (90 – 200 g), razgranat,
srednje zbijen ili rehuljav.
Sazrev :Pozno kraj III i početak IV epohe.
Prinos : Slabo do prinosna sorta 3 – 18 t / ha.
Rezidba : Kratka 3 – 5 okaca.
Otpornost : Srednja – 16 do – 18 stepeni. Osetljiva na PL,
na PEP srednje otporna, a na SP otporna.
Šira : šećer – 18 – 23 % kiseline – 5 – 8 g / l.
Alkohol : 10 – 13 %.
 Semijon
Sinonimi : Semillon blanc (F), Semillon picolo (I).
Poreklo : Francuska.
Čokot : Srednje bujan.
Vrh ml. Last : Bronzasto zelen, maljav, sam vrh
crvenkaste boje.
Zreo lastar : Debeo, ljubičasto crvene boje.
List : Srednje velik, ceo ili 3 – 5, širi nego duži, liska
mehurasto nabrana. Peteljkin sinus u obliku “U”.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Srednje krupna, Pokožica prozračna zeleno
žute boje, sa sunčane strane sa rumenim prelivom.
Grozd : mali ili srednje krupan (130 – 160 g), kupast ili
valjkasto kupast često sa krilcem, zbijen.
Sazrevanje : Srednje pozno na prelazu iz II u III epohu.
Prinos : Prinosna sorta 10 – 18 t / ha.
Rezidba : Mešovita 8 – 10 okaca.
Otpornost : - 20 do – 24 stepena. Na PL i PEP
osetljiva, na SP srednje osetljiva.
Šira : šećer – 20 – 24 % kiseline – 5 – 7 g / l.
Alkohol : 12 – 13 %.
 Sovinjon
Sinonimi : Sauvignon blanc, Sauvignon fume (F),
Muscat Sylvaner (N), Muškatni silvanac (Sl).
Poreklo : Francuska.
Čokot : Bujan.
Vrh ml. Last : Vunast, oivičen crvenkastom ili žuto
zelenom bojom.
Zreo lastar : Srednje debeo, smeđe žute ili lešnik boje.
Kolenca tamno smeđa.
List : Srednje velik 3 ili 5, Peteljkin sinus “V”. Naličje
lista vunasto..
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Mala ili srednje krupna, okrugla ili malo
jajasta. Pokožica debela, žuto zelene boje, sa slabim
pepeljkom.
Grozd : Mali (80 – 110 g), valjkasto kupast često sa
krilcem.
Sazrev anje: Srednje pozno kraj II epohe.
Prinos : Malo do srednje prinosna sorta 7 – 12 t / ha
Rezidba : Mešovita 10 – 12 okaca.
Otpornost : - 20 do – 26 stepeni. Prema PL i SP
srednje otporna, na PEP osetljiva.
Šira : šećer – 20 – 24 % kiseline – 6 – 7 g
Alkohol : 12 – 14 %.
 Traminac crveni
Sinonimi : Traminer rouge (F), Traminer roter (N).
Poreklo : Područje Tramin u severnoj Italiji.
Čokot : Srednje bujan.
Vrh ml. Last : Sivo beo, maljav, zelene boje.
Zreo lastar : Srednje debeo, kratkih internodija, sivo
smeđe boje, kolenca neznatno tamnija.
List : Mali, ceo ili trodelan, širi nego duži. Peteljkin
sinus u obliku uskog “V”. Lice nabrano mehurasto.
Naličje maljavo. Nervi crvenkasti i sa lica i sa naličja
lista.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Mala, okruglasta u zbijenom grozdu
izdužena. Pokožica debela, crvenkasta, sa obilnim
pepeljkom.
Grozd : Mali (50 – 130 g), kupast, ređe valjkast,
zbijen.
Sazrevanje : Srednje pozno u II epohi.
Prinos : 4 – 7 t / ha.
Rezidba : Mešovita 10 – 14 okaca.
Otpornost : - 20 do – 24 stepena. Prema PL srednje
otporna, na PEP i SP osetljiva.
Šira : šećer – 21 – 26% kiseline – 6 – 7 g / l.
Alkohol : 12 – 15 %.
 Traminac mirisavi

Sinonimi : Traminer gewürc

Poreklo : Izdvojen u Nemačkoj.
Po botaničkim karakteristikama Traminac mirisavi je
veoma sličan Tramincu crvenom. Pokožica kod
Traminca mirisavog je bleđe crvenkaste boje i
obilnije posuta pepelkom. Grožđani sok je sa
izraženijim muskatnim mirisom. Manje je prinosna
sorta u odnosu na Traminac crveni.
 Rizling rajnski
Sinonimi :Riesling weisser (N), Riesling blanc (F),
Riesling renano (I).
Poreklo : Nemačka.
Čokot : Bujan.
Vrh ml. Last : Ružičast – bronzasto zelen, vunast.
Zreo lastar : Srednje debeo, svetlo smeđe boje sa
ljubičastim prelivom.
List :Srednje veličine, okruglast, petodelan. Naličje
maljavo. Peteljkin sinus nejednak, uzak, nekad
preklopljen ili malo otvoren, oblika “U”.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Mala do srednje krupna, okrugla. Pokožica
zeleno žute boje, prozirna, posuta tačkicama i
osrednjim pepeljkom. Pupak neizražen.
Grozd : Mali ili srednje veličine (90 – 150 g), zbijen,
cilindričan, ponekad sa krilcem.
Sazrev : Pozna sorta III epoha.
Prinos : Srednje prinosna sorta 6 – 15 t / ha.
Rezidba : Mešovita 8 – 10 okaca.
Otpornost : - 20 do – 24 stepena. Srednje otporna na
PL i PEP, na SP osetljiva.
Šira : šećer – 19 – 24 % kiseline – 7 – 9 g / l.
Alkohol : 11 – 13 %.
 Silvanac zeleni

Sinonimi :Grüner Silvaner (N), Silvain vert (F), Zelenčić (Sl).

Poreklo : Austrija.
Čokot : Srednje bujan.
Vrh ml. last : Svetlo zelen, sjajan, slabo maljav.
Zreo lastar : Srednje debeo, smeđe boje sa dosta crnih
tačkica.
List : Mali ili srednje velik, okruglast, trodelan. Peteljkin
sinus “V”. Gornji urezi slabije izrađeni, a donji nedostaju.
Lice žućkasto zeleno, nabrano.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Srednje krupna okrugla. Pokožica debela, zelene
boje sa smeđim tačkicama, posuta pepeljkom. Pupak
izražen.
Grozd : Mali (100 – 130 g), zbijen, valjkast.
Sazrevanje : Srednje pozno II epoha.
Prinos : Prinosna sorta 15 – 20 t / ha.
Rezidba : Mešovita 8 – 10 okaca.
Otpornost : - 20 do – 24 stepena. Na PL i PEP srednje
otporna, na SP osetljiva.
Šira : šećer – 19 – 22 % kiseline – 6 – 7 g / l.
Alkohol : 11 – 13 %.
 Burgundac beli
Sinonimi : Pinot blanc, Pinot blanc vrai, Blanc
de Chamagne (F), Weisser Burgunder (N).
Poreklo : Francuska.
Čokot : Srednje bujan.
Vrh ml. Last : Bronzasto zelen, slabo vunast.
Zreo lastar : Srednje debljine, smeđe
crvenkaste boje, ljubičasto osenčena.
List : Srednje veličine, okruglast, 3 ili 5.
Peteljkin sinus “U”.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Mala, okruglasta, a pri većoj zbijenosti
izdužena.Pokožica tanka, prozračna, žuto
zelene boje, prekrivena obilnim pepeljkom.
Grozd : Mali (90 – 150 g), zbijen, valjkast.
Sazrevanje : Srednje pozno II epoha.
Prinos : Slabo do srednje prinosna sorta 6 – 12
t / ha.
Rezidba : Mešovita 8 – 10 okaca.
Otpornost : - 20 do – 25 stepeni. Na PEP
srednje osetljiva, a na PL i SP osetljiva.
Šira : šećer – 20 – 22 % kiseline – 6 – 7 g / l.
Alkohol : 12 – 13 %.
 Burgundac sivi
Sinonimi : Pinot gris (F), Rülender (N), Pinot
grigio (I).
Poreklo :Francuska.
Čokot : Srednje bujan.
Vrh ml. Last : Sivo beličast, maljav, obod
ljubičast.
Zreo lastar : Tanak ili srednje debeo, smeđe boje.
List : Srednje velik, okruglast, trodelan. Peteljkin
sinus “U” ili lirast, ponekad preklopljen.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Mala, okruglasta kod zbijenog grozda
izdužena. Pokožica tanka, bakarno crvenkasta,
sa obilnim pepeljkom.
Grozd : Mali (70 – 120 g), zbijen, valjkast,
ponekad valjkasto kupast.
Sazrev : Srednje pozno u II epohi.
Prinos : 6 – 10 t / ha.
Rezidba : Mešovita 8 – 10 okaca.
Otpornost : - 20 do – 24 stepena. Prema PL
srednje otporna, na PEP i SP osetljiva.
Šira : šećer – 22 – 24 % kiseline – 6 – 7 g / l.
Alkohol : 12 – 15 %.
 Šardone
Sinonimi :Pinot blanc chardonnay, Chablis,
Morillon blanc (F).
Poreklo : Francuska.
Čokot : Srednje bujan.
Vrh ml. Last :Slabo maljav, paučinast, svetlo
zelene boje.
Zreo lastar : Srednje debljine, mrko žute boje,
kolenca tamnija.
List :Srednje velik, 3 ili 5, sa plitkim sinusima, bez
malja. Peteljkin sinus “U”, stim što osnovu drškinog
ureza ograničavaju nervi.
Cvet :Hermafroditan.
Bobica :Mala, okrugla, pokožica debela, žuto
beličaste boje.
Grozd : Mali (80 – 130 g) valjkast ili valjkasto
kupast, zbijen.
Sazrevanje :Srednje pozno II epoha.
Prinos :Slabo do srednje prinosna 6 – 12 t / ha.
Rezidba : Mešovita 8 – 10 okaca.
Otpornost :- 22 do – 25 stepeni. PL i SP srednje
otporna, na PEP osetljiva.
Šira : šećer – 20 – 24 % kiseline – 6 – 8 g / l.
Alkohol :12 – 14 %
 Rizling italijanski
Sinonimi :Graševina (Hr), Laški rizling (Sl).
Poreklo :Francuska.
Čokot : Srednje bujan.
Vrh ml. Last : Zelenkasto beo, maljav sa bledo
crvenkastim prelivom samoga vrha.
Zreo lastar :Srednje debljine, smeđe žute boje,
kolenca nešto tamnija.
List : Srednje velik, duži nego širi 3 ili višedelan.
Peteljkin sinus “U”. Zupci nejednaki.
Cvet :Hermafroditan.
Bobica :Mala, okrugla u zbijenog grozda
izdužena.Pokožica debela, zeleno žute boje,
pokrivena pepeljkom. Pupak veoma izražen.
Grozd : Mali (60 – 150 g), zbijen, valjkast, najčešće
sa jedni krilcem. Peteljka grozda duga i tanka.
Sazrevanje : Pozno u III epohi.
Prinos :Prinosna sorta 10 – 20 t / ha.
Rezidba : Mešovita 8 – 10 okaca.
Otpornost :- 20 do – 24 stepena. Prema PL srednje
osetljiva, PEP i SP osetljiva.
Šira : šećer – 19 – 23 % kiseline – 6 – 7 g / l.
Alkohol : 11 – 13 %.
 Muskat otonel

Sinonimi : Muscat Ottonel (F, I).

Poreklo : Francuska.
Čokot : Srednje bujan.
Vrh ml. Last : Maljav, bronzasto crvene boje.
Zreo lastar : Srednje debljine, kestenjaste boje.
List : Mali ili srednje velik, 3, ređe 5. Peteljkin urez malo
otvoren, “V”.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Srednje krupna, okrugla. Pokožica žuto zelena,
sa sunčane strane rđaste tačkice.
Grozd : Mali ili srednje krupan (120 – 150 g), valjkast ili
valjkasto kupast, zbijen.
Sazrevanje : Srednje pozno II epoha.
Prinos : 9 – 12 t / ha.
Rezidba : Mešovita 8 – 10 okaca.
Otpornost : - 20 do – 24 stepena. Na bolesti srednje
otporna.
Šira : šećer – 22 – 24 % kiseline – 6 – 7 g / l.
Alkohol : 13 – 15 %
 Muskat žuti
Sinonimi : Muscat frontignan, Muscat blanc (F),
Tamjanika (B), Tamaioasa (R), Tamnjanika bela
(Sr).
Poreklo : Francuska.
Čokot : Bujan.
Vrh ml. Last : Maljav, bledo zelene boje.
Zreo lastar : Srednje debljine, srednje dugih
internodija, svetlo smeđe boje, kolenca nešto
tamnija.
List : Srednje veličine, 5. Peteljkin urez preklopljen,
lirast ili suženog slova “V”.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Srednje krupna, okrugla ili okruglasta.
Pokožica žuto zelene boje, posuta pepeljkom i
sitnim belim tačkicama. Pupak slabo izražen.
Grozd : Srednje veličine (120 – 200 g), valjkasto
kupast, krilast, srednje zbijen ili zbijen.
Sazrevanje : Pozno kraj III epohe.
Prinos : Prinosna sorta 12 – 18 t / ha.
Rezidba : Mešovita 8 – 10 okaca.
Otpornost : Srednja - 18 do – 20 stepeni. Na
bolesti srednje otporna
Šira : šećer – 20 – 24 % (30 %) kiseline – 5 – 7 g /
l.
Alkohol : 12 – 14 %
 Muskat krokan
Sinonimi : Mađarski muskat, Mirisavka.
Poreklo : Francuska
Čokot : Srednje bujan.
Vrh ml. Last : Zelene boje, bez malja ili sa slabo
paučinastim maljama.
Zreo lastar :Srednje debljine, svetlo kestenjaste
boje, kolenca izražena tamnije boje.
List :Srednje velik, 5, sa slabo izraženim sinusima.
Peteljkin sinus u obliku “V” ili usko lirast.Zupci veliki,
oštri.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Srednje krupna, okruglasta ili sferoidna.
Pokožica žuto zelene boje prekrivena osrednjim
pepeljkom.
Grozd : Mali ili srednje krupan (80-110 g), kupast,
često sa krilcem, srednje zbijen.
Sazrevanje : Rana sorta u I epohi.
Prinos : Srednji 10 – 12 t / ha
Rezidba : Mešovita, 10 – 12 okaca.
Otpornost : Srednja – 16 do – 18 stepeni, na PL i
PEP osetljiva, a na SP posebno osetljiva.
Šira : šećer – 18 – 20 % kiseline – 7 – 8 g/l
Alkohol : 10 – 12 %
 Sorte za kvalitetna bela vina
Smederevka
Sinonimi :Belina, Belina krupna (SCG), Dimjat (B), Galan
(Rus), Zoumiatico (G), Dertonia (T).
Poreklo : Balkanska sorta, postoje podaci da potiče iz
Zakavkazja.
Čokot : Bujan.
Vrh ml. lastara : Bledo zelen sa crvenkastim prelivom,
beličasto maljav.
Zreo lastar : Srednje debeo, sivo žute boje čitavom
svojom dužinom.
List : Veliki, 3 ili 5, više izdužen, srcast. Liska rapava,
naborana, naličje veoma maljavo. Peteljkin sinus u obliku
“V” ili preklopljen.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Krupna, okruglasta ili blago eliptična. Pokožica
sa osrednjim pepeljkom, žuto zelene boje, a na sunčanoj
strani sa ćilibarnim mrljama.
Grozd : Krupan ili vrlo krupan (180 – 300 g), kupast ili
valjkasto kupast, razgranat, srednje zbijen ili rastresit.
Sazrevanje : Veoma pozno IV epoha.
Prinos : Veoma prinosna sorta 14 – 25 t / ha.
Rezidba : Kratka 3 – 5 okaca.
Otpornost : Osetljiva – 14 do – 16 stepeni, na PL
osetljiva, PEP srednje otporna, SP otporna.
Šira : šećer – 16 – 20 % kiseline – 7 – 9 g / l.
Alkohol : 9 – 11 %.
 Krastač Beli (Krstač bijeli)

Sinonimi :Krstača bijela, Bijela krata, Bijela loza (CG)

Poreklo : Nepoznato, autohtona sorta.
Čokot : Bujan.
Vrh ml. last : Zelenkasto beličast, maljav.
Zreo lastar :Srednje debljine, svetlo kestenjast,
kolenca kestenjasto ljubičasta.
List : Velik, okruglast, ceo ređe 3. Bočni urezi slabo
izraženi. Peteljkin urez u obliku “O”.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Srednje krupna, okruglasta. Pokožica žuto
zelene boje, posuta obilnim pepeljkom.
Grozd : Srednje krupan do krupan (180 – 250 g),
srednje zbijen, krstast.
Sazrevanje : Pozno kraj III epohe.
Prinos : Srednje prinosna sorta 10 – 12 t / ha.
Rezidba : kratka 3 – 5 okaca ili mešovita 6 – 8 okaca.
Otpornost : na – t otporna u uslovima u kojima se
gaji. Na bolesti osetljiva.
Šira : šećer – 18 – 22 % kiseline – 5 – 6 g / l.
Alkohol : 10 – 13 %
 Rkaciteli
Sinonimi :Dedali rkaciteli, Koroliok rkaciteli, Kukura,
Topolek, Budašuri (RF, Gruz., Jer., Ukr., Mol.)
Poreklo : Gruzija
Čokot : Srednje bujan do bujan.
Vrh ml. last : Srednje povijen, zelene boje sa ivicama
ljubičasto karmin boje.
Zreo lastar : Srednje debeo, dugih internodija, svetlo
kestenjaste boje, kolenca ljubičasta.
List : Sr. Krupan do krupan, buibrežast, 5, sa
osrednje izraženim sinusima. Peteljkin sinus oblika
“U”. Naličje maljavo.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Okrugla ili okruglasta, srednje krupna.
Pokožica zelena sa nijansom bledo ružičaste boje,
prekrivena obilnim pepeljkom.
Grozd : Valjkast, srednje zbijen, srednje krupan do
krupan (200 – 250 g).
Sazrevanje : Pozno kraj III i početak IV epohe.
Prinos : Srednje do prinosna sorta 12 – 20 t / ha.
Rezidba : kratka 3 – 5 okaca ili mešovita 6 – 8 okaca.
Otpornost : - 20 do – 24 stepena. Na PL i PEP
srednje otporna, na SP otporna.
Šira : šećer – 18 – 22 % kiseline – 8 – 10 g / l.
Alkohol : 10 – 12 %.
 Rizvanac
Sinonimi : Miler Turgau
Poreklo : Nastala je ukrštanjem sorti Rizlinga
rajnskog i Silvanca zelenog.
Čokot : Srednje bujan do bujan.
Vrh ml. last : svetlo zelene boje, slabo maljav, sa
crvenkastim vrhom.
Zreo lastar : srednje debljine sa dugim internodijama
svetlo mrke ili mrkocrvenkaste boje.
List : srednje veličine ili veliki, širi nego duži,
petodelan, naboran. Drškin urez je u obliku slova "V".
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : srednje veličine, ovalnog oblika. Pokožica
srednje debljine, žutozelene boje, posuta pepeljkom,
sa izraženim pupkom.
Grozd : srednje veličine ili veliki (100 – 200 g),
rastresit ili malo zbijen, cilindrično kupastog oblika.
Peteljka kratka, pri osnovi zdrvenjena.
Sazrevanje : grožđe sazreva krajem II ili početkom III
epohe.
Prinos : varira od 12.000-15.000 kg/ha
Rezidba : mešovita 8 – 10 okaca.
Otpornost : - 20 do – 22 stepena. Na PL i PEP
srednje otporna, na SP veoma osetljiva.
Šira : šećer – 18 – 22 % kiseline – 6 – 8 g / l.
Alkohol : 10 – 12 %.
 Sorte za stona bela vina
Ezerjo
Sinonimi : Tausendgute (Austrija), Kolmreifer (Ne-
mačka), Korponai, Szatoki, Ezerjo (Mađarska)
Poreklo : Mađarska
Čokot : Srednje bujan
Vrh ml. last : Maljav, bronzano beličasto crvenkast
Zreo lastar : crvenosmeđe boje kore sa dugim
internodijama.
List : Srcast, ređe klinast, trodelan ili petodelan.
Drškin sinus oblika slova "V".
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : srednje veličine, malo ovalna, pokožica
žutozelene boje.
Grozd : Srednje veličine ili veliki (150 – 200 g),
srednje zbijen, cilindričan ili cilindrično konusnog
oblika.
Sazrevanje : Pozna sorta u III epohi.
Prinos : visok 15.000-20.000 kg/ha
Rezidba : kratka kondiri 3 – 5 okaca.
Otpornost : - 14 do – 16 stepena. Na PL ; PEP i SP
osetljiva.
Šira : šećer – 16 – 20 % kiseline – 7 – 8 g / l.
Alkohol : 10 – 11 %.
 Kreaca
Sinonimi :Banatski rizling, Kreazer (Nemačka i
Austrija), Kreata (Rumunija).
Poreklo : sorta Panonske nizije.
Čokot : čokot je srednje bujan.
Vrh ml. last : bronzasto zelenene boje i dosta maljav.
Zreo lastar : srednje debljine sa internodijama srednje
dužine , smeđežute boje.
List : srednje veličine, petodelan sa duboko urezanim
bočnim sinusima. Peteljkin sinus je otvoren oblika
slova "V“ ili preklopljen. Površina lista neravna.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : srednje veličine, jajasta s tankom pokožicom
zelenožute boje sa puno sitnih tačkica i srednje
posuta pepeljkom.
Grozd : srednje veličine (120 – 200 g), cilindrično
konusan, srednje zbijen do zbijen, sa jednim ili dva
jače razvijena ogranka pri osnovi grozda.
Sazrevanje : Pozna je sorta III epoha.
Prinos : varira od 12.000-18.000 kg/ha
Rezidba : kratka, kondiri 2 – 3 okca, mešovita 6 – 8
okaca.
Otpornost : - 16 do – 18 stepena. Na PL, PEP i SP
srednje osetljiva.
Šira : šećer – 18 – 20 % kiseline – 5 – 7 g / l.
Alkohol : 10 – 11 %.
 Plovdina
Sinonimi : Slankamenka crvena, Lisičina crvena,
Drenak (Srbija), Saridžibuk (Turska), Pamid,
(Bugarska), Rošoara (Rumunija).
Poreklo : Balkan.
Čokot : Veoma bujan
Vrh ml. last : ljubičaste boje s beličastosivim maljama.
Zreo lastar :Debeo, s dugačkim internodijama, boja
kore lastara varira od smeđežute do sivkasto-crvene.
List : veliki 3 ili 5. Peteljkin sinus je u obliku slova "V",
ili preklopljen. Naličje maljavo. Peteljka lista je
dugačka, crvenkasta.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Srednje veličine, eliptična ili okrugla, malo
izdužena. Pokožica je crvenkaste boje, tanka,
prozračna, posuta obilnim pepeljkom
Grozd : Srednje veličine ili veliki (120 – 200 g),
cilindrično konusan, često sa jednim ili dva krilca,
zbijen, ređe rehuljav.
Sazrevanje : grožđe sazreva krajem II epohe.
Prinos : varira od 15.000-20.000 kg/ha
Rezidba : kratka kondiri 2 – 3 okca.
Otpornost : - 16 do – 18 stepena. Na bolesti srednje
otporna .
Šira : šećer – 16 – 18 % kiseline – 4 – 6 g / l.
Alkohol : 10 – 12 %.
 Ružica crvena
Sinonimi : Crvena dinka, sremska ružica, crvena
ružica, mala dinka (Srbija), Steinschiller (Nemačka,
Austrija), Kovidinka, Voroszdinka (Mađarska).
Poreklo : Panonska nizija
Čokot :Srednje bujan
Vrh ml. last : Bronzastozelen, maljav.
Zreo lastar : Srednje debljine, crvenkastosive boje.
List : mali do srednje veličine, ceo, 3 ili 5 delan.
Peteljkin sinus je oblika slova "V".
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : mala ili srednje veličine okrugla, crvenkaste
boje, sa debelom pokožicom posuta obilnim
pepeljkom.
Grozd : Mali, ređe srednje veličine, cilindričan ili
cilindrično kupast, zbijen .
Sazrevanje : grožđe sazreva krajem III ili početkom IV
epohe.
Prinos : varira od 15.000-20.000 kg/ha
Rezidba : kratka kondiri 2 – 3 okca.
Otpornost : - 12 do – 14 stepena. Na bolesti srednje
osetljiva.
Šira : šećer – 14 – 18 % kiseline – 4 – 6 g / l.
Alkohol : 10 %.
 Slankamenka bela

Sinonimi :Mađarka, Mađaruša (Srbija), Szlanka, Feher

szlanka (Mađarska).
Poreklo : Panonska nizija
Čokot : Bujan
Vrh ml. last :Zelene boje, maljav
Zreo lastar : Tanak ili srednje debljine, smeđesive boje
List :srednje veličine, petodelan i sa izraženim bočnim
sinusima. Peteljkin sinus oblika slova "U".
Cvet : Hermafroditan.
Bobica :srednje veličine, izduženo okrugla sa debelom
pokožicom zelene boje posuta pepeljkom .
Grozd :srednje veličine ili veliki (150 – 300 g), srednje
zbijen, kupast ili cilindrično kupast.
Sazrevanje : Veoma pozna sorta IV epoha
Prinos : varira od 15.000-20.000 kg/ha
Rezidba : Kratka kondiri od 2 – 3 okca.
Otpornost : - 14 do – 16 stepena. Na bolesti srednje
otporna.
Šira : šećer – 16 – 18 % kiseline – 4 – 6 g / l.
Alkohol : do 10 %.
 Sorte novijeg datuma
Godominka

Sinonimi :-
Poreklo :Stvorena je samooplodnjom sorte Smede-revke.
Čokot : Bujan
Vrh ml. last :
Zreo lastar :
List :srednje veličine ili veliki, petodelan ili trodelan.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica :srednje veličine, okruglastog oblika. Pokožica
zelenožute boje.
Grozd :veličine, cilindrično- konusnog oblika, mase 150-200 g.
Sazrevanje : Srednje pozna sorta krajem II ili početkom III
epohe.
Prinos : varira od 15.000-18.000 kg/ha
Rezidba : mešovita 8 – 10 okaca.
Otpornost : - 20 do – 22 stepena. Na bolesti srednje otporna.
Šira : šećer – 18 – 22 % kiseline – 5 – 7 g / l.
Alkohol : 10 – 11 %.
 Kladovska bela

Sinonimi :
Poreklo :Nastala je ukrštanjem sorti Prokupac crni x
Burgundac crni.

Čokot : Bujan
Vrh ml. last :
Zreo lastar :
List :srednje veličine, petodelan
Cvet : Hermafroditan.
Bobica :Srednje veličine, ovalnog oblika. Pokožica
zelenožute boje.
Grozd :Srednje veličine, cilindrično konusnog oblika, mase
130-200 g.
Sazrevanje : grožđe sazreva u III epohi.
Prinos : varira od 12.000-18.000 kg/ha
Rezidba : mešovita 8 – 10 okaca.
Otpornost : - 16 do – 20 stepena. Na PL, PEP i SP srednje
otporna.
Šira : šećer – 18 – 22 % kiseline – 8 – 10 g / l.
Alkohol : 10 – 12 %.
 NOVE SORTE

NEOPLANTA
-Smederevka x Traminac.
-Autor - dr Dragoslav Milisavljević.
-Priznata je 1970.
-Gaji se u Fruškogorskom vinogorju.
-Čokot je vrlo bujan sa neurednim porastom
lastara. Razvija mnogo zaperaka.
-List je veliki, sa dubokim bočnim urezima,
petodelan.
-Cvet je hermafroditan.
-Sazreva u II epohi. Po rodnosti nadmašuje
Traminac, ali prinos jako oscilira po
godinama.
-Veoma je osetljiva na niske temperature, na
sivu plesan grožđa i na Oidium. Zahteva
dugu rezidbu.
-Dobro nakuplja šećer (20%).
-Sadržaj kiselina je relativno nizak.
-Vino ima intenzivan miris, sličan muskatu.
Bogato je, sa visokim sadržajem alkohola.
-Opšta ocena sorte
Sorta za visokokvalitetna vina severnjačkih
vinogorja. Treba da se sadi na terenima gde
ne postoji opasnost od niskih temperatura, na
siromašnijim zemljištima i manje bujnim
podlogama. Nedostaci su osetljivost na
gljivične bolesti, osetljivost na niske
ŽUPLJANKA
-Prokupac x Crni burgundac.
-Priznata 1970. godine.
-Najviše se gaji u Fruškoj Gori ali i
u drugim vinogorjima.
-List je veliki, petodelan ili trodelan,
-Grozd je valjkasto kupast, srednje zbije
(150-180 g)
-Bobice su srednje veličine, ovalne,
zeleno-žute boje sa izraženim mrkim
tačkicama.
-Sazreva na početku III epohe. Daje
visoke i redovne prinose.
-Otpornost prema niskim temperaturama
je osrednja. Otporna je na sivu plesan, a
vrlo osetljiva na peronosporu i oidium
-Dobro nakuplja šećer (20%) i uz to ima
visok sadržaj kiselina (9 -12 g/l).
Dominira jabučna kiselina.
-Vino je žuto-zelene boje, osvežavajuće,
puno, sa čistim, prijatnim vinskim
bukeom.
-Opšta ocena
-Vrlo vitalna sorta. Zbog visoke i
redovne rodnosti i dobrog kvaliteta, ima
veliku perspektivu.
- Pri kraju je rad na klonskoj selekciji ove sorte.
 SIRMIUM
-Sovinjon X Smederevka.
-Priznata je 1970. godine.
-Nije se mnogo proširila.
-Čokot je bujan.
-List je veliki, trodelan,
okruglast, tamno zelen.
-Grozd je srednje veličine
(oko 150 g), kupast, srednje
rastresit. Bobica je srednje
krupna, ovalna, svetlozelene
boje.
-Sazreva na početku III epohe. Daje
visok prinos.
-Otpornost na niske temperature je
slaba. Vrlo je osetljiva na sivu
plesan.
-Osrednje nakuplja šećer.
-Vino je zelenkasto-žute boje sa
vrlo prijatnim, blagim mirisom.
Harmonično je sa veoma finim
kiselinama. Nekih godina daje
najkvalitetnija vina.
-Opšta ocena
-Sorta za kvalitetna bela vina, ali
zbog osetljivosti na sivu plesan i
niske temperature, nije za
preporuku njeno masovno širenje.
-Kevidinka x Šardone. Priznata je 1988. godine.
SILA
-Autori su S. Lazić, V. Kovač i P.
Cindrić..
-Za sada se gaji u Fruškoj Gori.
Čokot je srednje bujnosti.
-List je krupan, ceo, čvrstog tkiva.
-Grozd je razgranat i rastresit, prosečne
mase oko 200 grama.
-Bobice su sitne, okrugle,
zelenkastobele, sa obilnim pepeljkom.
-Pozno sazreva (početak III
epohe). Rodnost okaca i
lastara je velika. Rodna su i
donja okca. Daje visoke
prinose.
-Odlikuje se visokom
otpornošću na sivu plesan
grožđa.
-Osetljivija je na mraz od Rizlinga
italijanskog. Ovu osobinu kao
i kasno sazrevanje treba imati
u vidu pri izboru terena za
sadnju vinograda.
-Vino Sile je lako,
harmoničnog ukusa, sa
diskretnom, prijatnom
aromom.
-Perspektivna sorta
 KOSMOPOLITA
• Rezultat je zajedničkog rada mađarskih i
domaćih selekcionera.
• Cserszegi füszeres x Kristaly. Stvorena je u
Institutu za vinogradarstvo i vinarstvo u
Kečkemetu u Mađarskoj.
• Priznata je 2001. godine. Autori su P.
Cindrić, Nada Korać, P. Kozma i V. Kovač.
• Čokot je snažan sa velikim brojem
uspravno rastućih lastara i velikim brojem
takođe uspravnih zaperaka.
• Grozd je izdužen, valjkast, srednje rastresit
a
• po nekad čak i rehuljav.
• Bobice su okrugle, ružičaste boje sa
debelom
• pokožicom. pulpa je sočna, fine muskatne
arome.
• Rano započinje vegetaciju i rano sazreva.
• Srednje je rodnosti ali nakuplja velike
količine šećera u širi.
• Daje izuzetno lepo vino, nežne, muskatne
arome.
• Na sivu trulež je potpuno otporna, na
plamenjaču srednje otporna a na pepelnicu
samo manje osetljiva.
• Po otpornosti na niske zimske temperature
značajno prevazilazi Rajnski rizling.
 MORAVA

- Rajnskog rizling x domaći vredan genotip SK 86-

2/293 (SK 77-7/4 x Bianca).
-Ima uspravan rast lastara.
-Razvija puno lastara, ima snažne zaperke.
-Grozd je rastresit, široko konusan sa 1-3 krilca.
-Bobice su malo spljoštene, srednje veličine, zelene sa
sočnom pulpom i karakterističnog ukusa.
-U odnosu na Rajnski rizling ranije započinje vegetaciju
za nekoliko dana, a grožđe sazreva nedelju dana
kasnije.
-Ispoljava visoku otpornost na plamenjaču i na sivu
plesan grožđa.
-Otpornost na oidium je osrednja.
-Otpornost prema niskim temperaturama je visoka
-Nadmašuje Rajnski rizling po prinosu grožđa.
-Prinos varira po godinama zbog razlika u oplodnji.
-Uvek ima visok sadržaj kiselina, čak nešto viši nego
Rajnski rizling.
-Kvalitet vina je uvek visok. Vino često ima pikantnu
aromu koja asocira na aromu Sovinjona.
-Uspešno bi se mogla gajiti samo sa
nekoliko tretmana protiv oidiuma.
Zaštita protiv plamenjače i botritisa nije neophodna.
NEOPLANTA
-Smederevka x Traminac.
-Autor - dr Dragoslav Milisavljević.
-Priznata je 1970.
-Gaji se u Fruškogorskom vinogorju.
-Čokot je vrlo bujan sa neurednim porastom
lastara. Razvija mnogo zaperaka.
-List je veliki, sa dubokim bočnim urezima,
petodelan.
-Cvet je hermafroditan.
-Sazreva u II epohi. Po rodnosti nadmašuje
Traminac, ali prinos jako oscilira po godinama.
-Veoma je osetljiva na niske temperature, na sivu
plesan grožđa i na Oidium. Zahteva dugu rezidbu.
-Dobro nakuplja šećer (20%).
-Sadržaj kiselina je relativno nizak.
-Vino ima intenzivan miris, sličan muskatu. Bogato
je, sa visokim sadržajem alkohola.
-Opšta ocena sorte
Sorta za visokokvalitetna vina severnjačkih
vinogorja. Treba da se sadi na terenima gde ne
postoji opasnost od niskih temperatura, na
siromašnijim zemljištima i manje bujnim
podlogama. Nedostaci su osetljivost na gljivične
bolesti, osetljivost na niske temperature i sklonost
za formiranje gustog špalira.
 PANONIA
-Rajnskog rizling x domaći vredan
genotip SK 86-2/293 (SK 77-7/4 x
Bianca).
-Priznata je 2003. godine. Autori su P.
Cindrić, Nada Korać i V. Kovač.
- Razvija mali broj lastara uspravnog
rasta. Zaperci su vrlo slabog porasta.
Uvek ima redak i uredan špalir.
-Grozd je rastresit, krilast.
-Bobice su okrugle, male, zeleno-žute,
sočnog mesa prijatnog ukusa.
-U odnosu na Rajnski rizling, ranije
započinje vegetaciju za oko 4 dana i
ranije sazreva za oko dve nedelje.
-Vrlo je otporna na plamenjaču i na
oidium. Ni na sivu plesan nije mnogo SPECIFIČAN RAST ZAPERAKA
osetljiva ukoliko se berba obavlja na
vreme.
-U većini godina se može uspešno gajiti
bez pesticida.
-Otporna je niske zimske temperature.
-Rodnost sorte je na nivou Rajnskog
rizlinga.
-Nakuplja mnogo šećera (preko 20%) i
ima visok nivo kiselina (9 g/l).
-Daje harmonično vino blage arome,
vrlo često sa ostatkom neprevrelog
šećera.