Blatina

Sinonimi :Blatina mala, Blatina velika

Poreklo : Hercegovačka sorta
Čokot : vrlo bujan
Vrh ml. last : maljav, beličast sa bledo ljubičastim obodom
Zreo lastar : srednj. debeo, bledo ljubič, kolenca tamnije
ljubičasta
List : srednje krupan, 5, petelk sinus “U”
Cvet : morfološki i funkcionalno ženski
Bobica : sr krupna, jajasta, pokožisa tanka tamno plava sa
slabim pepeljkom
Grozd : velik ili vrlo velik 120 – 200 g, pri lošoj oplodnji
rehuljav, piramidalan.
Sazrev : Pozna sorta kraj III epohe
Prinos : 3 – 10 t/ha
Rezidba : kratka ili mešovita 8-10 okaca
Otpornost : -14 do –16 stepeni, na bolesti osetljiva
Šira : šećer – 20 – 24 % kiseline – 5 – 7 g / l
Alkohol :12 – 14 %
 Vranac

Sinonimi :V. Crmnički, V. Prhljavac, V. crnogorski

Poreklo :autohtona crnogorska sorta
Čokot : veoma bujan
Vrh ml. Last : bledo žućkasto zelene boje rubovi
ružičasti
Zreo lastar :debeo, okruglast, gladak, kratkih
internodija sivo kestenjaste boje
List : sred krupan, 5, oštro nazubljen, naličje rapavo i
retko maljavo. Peteljkin sinus “V”
Cvet : Hermafroditan
Bobica :sred krupna do krupna, neznatno duguljasta.
Pokožica srednje debela, glatka bez tačkica, crveno
plava sa obilnim pepeljkom.
Grozd : srednje krupan do krupan (150-250 g),
valkasto kupast, srednje zbijen.
Sazrevanje :Pozno III epoha.
Prinos : 12 – 15 t/ha.
Rezidba : kratka ili mešovita 6 – 8 okaca.
Otpornost : -12 do – 14 stepeni. Osetljiva na sivu
plesan, na PL i PEP srednje osetljiva.
Šira : šećer – 18 – 24 % kiseline – 5 – 7 g/ l
Alkohol :11 – 14 %
 Kratošija
Sinonimi : Gratošija, Grakošija, Kratkošija
Poreklo :Nepoznato, smatra se autohtonom sortom
Čokot : veoma bujan.
Vrh ml. Last : Zelen sjajan.
Zreo lastar : Debeo, rapav, valjkast, crvenkasto ljubičaste
boje, srednje dugih internodija.
List : Sred krupan do krupan,5, sa dubokim sinusima koji
su preklopljeni, otvori oblika O ili lire.Naličje maljavo. Zuci
veliki povijeni na niže. Peteljkin sinus lirast.
Cvet :Hermafroditan.
Bobica :Srednje krupna okrugla ili malo pljosnata.
Pokožica debela sa obilnim pepeljkom, crveno plave boje.
Grozd : Srednje krupan do krupan (150-250 g), valjkasto
kupast, srednje zbijen, kratke peteljke.
Sazrevanje : Pozna sorta III epoha, 7-10 dana posle
Vranca.
Prinos : 12 – 18 t / ha
Rezidba : kratka ili mešovita 6 – 8 okaca
Otpornost : -16 do – 18 stepeni. Srednje otporna na PL, a
znatno otpornija na PEP i SP od Vranca.
Šira : šećer – 18 – 22 % kiseline – 6 – 7 g / l.
Alkohol : 10 – 12 %
 Kaberne sovinjon
Sinonimi :Petit Cabernet, Bordeaux
Poreklo :Francuska
Čokot : Bujan.
Vrh ml. Last : Beličasto crvenkast, vunast.
Zreo lastar : Debeo, ljubičaste boje, kratkih
internodija.
List :Srednje velik, 5, sinusi duboki, često
preklopljeni, otvori u obliku slova O ili 0. Naličje
maljavo. Peteljkin urez lirast.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Sitna, okrugla. Pokožica debela tamno
plava sa obilnim pepeljkom.
Grozd : Mali (90 – 130 g), valjkasto kupast, srednje
zbijen.
Sazrev : Pozna sorta u III epohi.
Prinos : slabo prinosna sorta 6 – 12 t / ha.
Rezidba : Mešovita 8 – 12 okaca.
Otpornost : -22 do –26 stepeni. Na PL i PEP srednje
otporna a na SP otporna
Šira : šećer – 20 – 24 % kiseline – 6 – 8 g / l.
Alkohol :12 – 14 %
 Burgundac crni
Sinonimi : Pinot noir (F), Blauer Spätburgunder(N),
Pino čornij (R), Pinot nero (I).
Poreklo : Francuska.
Čokot : Srednje bujan.
Vrh ml. Last :Zelen, sjajan, bez malja, uspravan.
Zreo lastar : Srednje debeo, kora glatka, smedje
ljubičasta.
List : Srednje velik, okruglast, 3, slabo izraženi
sinusi. Peteljkin sinus oblika skuplenog slov “U”.
Zupci sitni, nejednaki, tupi. U jesen boja lista po
obodu tamno crvene boje.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Mala, sočna, čvrsta, okrugla, kod zbijenog
grozda izdužena. Pokožica plavkasto crne boje, sa
obilnim pepeljkom, srednje debljine. Pupak šiljat
Grozd : Mali (90 – 130 g), valjkast, peteljka kratka.
Sazrev : Rano, krajem I epohe.
Prinos : Mali 6 – 9 t / ha.
Rezidba : mešovita 8 – 10 okaca.
Otpornost : - 20 do – 24 stepena. Na PL i PEP
srednje osetljiva, na SP veoma osetljiva.
Šira : šećer – 20 – 24 % kiseline – 5,5 – 8 g / l.
Alkohol : 12 – 14 %
 Kaberne frank
Sinonimi :Gros Cabernet, Carbonet, Petit Fer, Veron,
Gros Vidure (F).
Poreklo : Francuska.
Čokot : Bujan.
Vrh ml. Last :Žuto zlatne boje sa ivicama crveno vinaste
boje.
Zreo lastar : Debeo, kratkih internodija, lešnik boje.
Kolenca izražena ljubičasta.
List :Srednje veličine, 5, Gornji sinusi srednje usečeni
preklopljeni, donji otvoreni manje usečeni. U donjim
urezima ima zubac.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Srednje krupna, ovalna. Pokožica srednje
debela, crno plave boje sa obilnim pepeljkom. Izražen
pupak.
Grozd : Srednje krupan (90 – 140 g), valjkasto kupast,
srednje zbijen.
Sazrev : Pozna sorta, krajem III epohe.
Prinos : 9 – 15 t / ha.
Rezidba : Mešovita 10 – 12 okaca.
Otpornost : - 18 do – 20 stepeni. Na PL i PEP srednje
otporna, na SP otpoprna.
Šira : šećer – 18 – 22 % kiseline – 7 – 8 g / l.
Alkohol : 10 – 12 %
 Merlo
Sinonimi : Merlot, Plant medoc, Merlau (F).
Poreklo : Francuska
Čokot : Veoma bujan.
Vrh ml. Last : Zelen, pokriven belim vunastim
maljama.
Zreo lastar : Srednje debljine, internodije su
crvenkaste boje.
List : Srednje veličine ili velik, 5. Urezi duboki, sinusi
otvoreni, peteljkin i ostali urezi u obliku slova “U”.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Sitna do srednje krupna, okrugla. Pokožica
debela, crno plave boje, posuta obilnim pepeljkom.
Grozd : Srednje krupnoće (70 – 150 g), kupast,
često sa jednim krilcem, srednje zbijen.
Sazrevanje : Pozna sorta u III epohi.
Prinos : 6 – 18 t / ha.
Rezidba : Mešovita, 8 – 10 okaca.
Otpornost : -22 do – 26 stepeni. Na PL i PEP srednje
otporna, a SP otporna.
Šira : šećer – 19 – 22 % kiseline – 7 – 9 g / l
Alkohol : 11 – 13 %
 Game

Sinonimi : Gamay noir, Gamay Beaujolais (F).

Poreklo : Francuska.
Čokot : Srednje bujan.
Vrh ml. Last :Zeleno crvenkast, vunasto maljav.
Zreo lastar : Srednje debljine, lešnik boje.
List : Srednje krupan, okruglast, slabo izdeljen.
Peteljkin sinus otvoren u obliku slova “V”.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Sitne, okruglaste do neznatno jajaste.
Pokoćica srednje debljine, plavo crne boje, posuta
obilnim pepeljkom.
Grozd : Mali ili srednje krupan (90 – 150 g), valjkast,
zbijen.
Sazrevanje : Srednje pozna sorta II epoha.
Prinos : Prinosna sorta 12 – 18 t / ha.
Rezidba : Mešovita 8 – 12 okaca.
Otpornost : - 20 do – 25 stepeni. Na PL srednje
osetljiva, PEP i SP osetljiva.
Šira : šećer – 19 – 23 % kiseline – 5 – 7 g / l.
Alkohol : 11 – 13 %.
 Game bojadiser
Sinonimi : Gamay tenturier, Gamay Freaux (F).
Poreklo : Francuska.
Čokot : Srednje bujan.
Vrh ml. Last : Crvenkast, slabo vunasto maljav.
Zreo lastar : Srednje debeo, smeđe crvenkaste boje.
List : Srednje veličine, slabo izdeljen. Lice lista ljubičasto
crvene boje.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Sitna ili srednje krupna, neznatno jajastog oblika.
Pokožica tanka, crnoplave boje prekrivena obilnim
pepeljkom.
Grozd : Mali (90 – 150 g), valjkast, zbijen.
Sazrev : Srednje pozna sorta II epoha.
Prinos : Prinosna sorta 12 – 15 t / ha.
Rezidba : Mešovita 8 – 10 okaca.
Otpornost : - 20 do – 24 stepena. Na PL, PEP i SP osetljiva.
Šira : šećer – 18 – 22 % kiseline – 6 – 8 g / l.
Alkohol : 10 – 12 %.
 Alikant buše
Sinonimi : Alikante Henri Bouschet (F), Tinto velasco
(Š),Tinto nero (I), Barvarica (SL) Dalamatinka.
Poreklo : Francuska.
Čokot : Srednje bujan.
Vrh ml. Last :Maljav, beličasto zelen sa jedne strane bledo
ružičast.
Zreo lastar :Srednje debeo, internodije žuto smeđe,
kolenca smeđe crvene boje.
List : Srednje velik, 3 ili 5, naličje maljavo. Bočni urezi
slabo izraženi, peteljkin urez u obliku “V”. Jesenja boja
ljubičasto crvena.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Sred krupna, okruglasta. Pokožica debela, tamno
plava sa obilnim pepeljkom.
Grozd : Srednje krupan (130 – 230 g), srednje zbijen,
kupast.
Sazrev : Pozna sorta III epoha.
Prinos : Prinosna sorta 15 – 20 t / ha.
Rezidba : Mešovita 8 – 10 okaca.
Otpornost :- 18 do – 22 stepena. Na bolesti otporna.
Šira : šećer – 18 – 22 % kiseline – 7 – 9 g / l.
Alkohol :10 – 13 %.
 ZAČINAK
Sinonimi : Negotinsko crno
Poreklo : Negotinsko crno
Čokot : Čokot je srednje bujan.
Vrh ml. Last : Svetlo zelene boje
Zreo lastar : Tanak sa kratkim internodijama ljubičaste boje.

List : Okruglast, srednje veličine ili mali, trodelan ili petodelan.

Lice glatko i golo, a naličje gusto maljavo. Nervi zeleni sa obe
strane. Peteljkin sinus je u oblika slova "U".
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Srednje veličine, izduženo okrugla ili okrugla, glatka,
tamno plave boje, sa obilnim pepeljkom.
Grozd : Mali oko 100 g , valjkasto-kupast, zbijen. Peteljka
grozda je kratka i zdrvenjena.
Sazrevanje : Pozna sorta III epoha
Prinos : Varira od 8.000-12.000 kg/ha.
Rezidba : kratka kondiri 3-5 okaca
Otpornost :- 18 do – 22 stepena. Na bolesti srednje otporna.
Šira : šećer – 18 – 22 % kiseline – 6 – 8 g / l.
Alkohol :10 – 13 %.
 KRAJINSKI BOJADISER
Sinonimi : Nema
Poreklo : Nastala je ukrštanjem sorti Game crni x Game
bojadiser.
Čokot : Bujan.
Vrh ml. Last : Otvoren, zelenkasto crvenkast, slabo maljav.
Zreo lastar : Srednje debljine, dugih internodija .
List : Srednje veličine 3 – 5 delan, slabo urezan. Peteljkin sinus
“U”
Cvet : Hermafroditan
Bobica : Srednje veličine ili velika, sa pokožicom tamno plave
boje i posuta obilnim pepeljkom.
Grozd : Veliki (150 – 250 g), srednje zbijen, cilindrično
konusan.
Sazrevanje : Pozno u III epohi
Prinos : Visok
Rezidba : Kratka i mešovita
Otpornost : Srednja - 18 do – 22 stepena. Na bolesti srednje
otporna.
Šira : šećer – 18 – 22 % kiseline – 6 – 8 g / l.
Alkohol :10 – 13 %.
 ŽUPSKI BOJADISER

Sinonimi : Nema
Poreklo : Nastala ukrštanjem sorti Alikant buše x Game crni.
Čokot : Srednje bujan.
Vrh ml. Last :
Zreo lastar : Braon crvenkaste boje, srednje dugih internodija.
List : Srednje veličine, trodelan.
Cvet : Hermafroditan
Bobica : Srednje veličine, ovalnog oblika sa pokožicom izrazito
tamno plave boje i pokrivena obilnim pepeljkom.
Grozd : Srednje veličine, cilindrično konusan, zbijen.
Sazrevanje : Pozno u III epohi .
Prinos : Visok
Rezidba : Kratka ili mešovita
Otpornost :- 18 do – 20 stepena. N.a bolesti srednje otporna.
Šira : šećer – 18 – 20% kiseline – 6 – 9 g / l.
Alkohol :10 – 13 %.
 Sorte za kvalitetna obojena vina
Prokupac
Sinonimi : Kameničarka, rskavac, crnka, niševka,
nikodimka, zarčin (B).
Poreklo : Autohtona sorta
Čokot : Bujan.
Vrh ml. Last : Vrlo maljav, crvenkastozelene boje.
Zreo lastar : Debeo, smeđe crvenkaste boje, nodusi
ljubičasti.
List : Krupan, 3, naličje maljavo. Jesenja boja crvenkasta.
Nervi i lisna peteljka crvenkasti.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica : Srednje krupna, okruglaste ili malo spljoštene.
Pokožica debela tamnoplave boje, posuta obilnim
pepeljkom.
Grozd : Srednje krupan do krupan (150 – 300 g), valjkasto
kupast, srednje zbijen.
Sazrevanje : Veoma pozno IV epoha.
Prinos : Prinosna sorta 12 – 18 t / ha.
Rezidba : Isključivo kratka 2 – 3 okca.
Otpornost : - 16 do – 18 stepeni. Prema PL osetljiva, PEP
srednje otporna a na SP otporna.
Šira : šećer – 18 – 22 % (25%) kiseline – 5 – 6 g / l
Alkohol : 10 – 12 %.
 Frankovka
Sinonimi :Blaufränkische, Limberger blauer (N, A),
Francoinien noir (F), Moravka (Č), Frankinja modra
(SL i Hr).
Poreklo :Nepoznato
Čokot : Veoma bujna.
Vrh ml. Last :Smeđe crvene boje bez malja.
Zreo lastar :Srednje debljine, bledožute boje, nodusi
nešto tamniji.
List :Veliki, više ceo, slabo urezan. Peteljkin sinus “V”.
List u jesen dobija nijansu crvenkaste boje.
Cvet :Hermafroditan.
Bobica :Srednje krupna, okrugla. Pokožica debela,
čvrsta, tamno plave boje, sa obilnim pepeljkom.
Grozd : Srednje velik do velik (140 – 300 g), srednje
zbijen, valjkasto kupastog oblika.
Sazrevanje : Pozno III epoha.
Prinos : Prinosna sorta 12 – 18 t / ha.
Rezidba :Mešovita 8 – 10 okaca.
Otpornost :- 20 do – 22 stepena. Srednje otporna na
PL i PEP, na SP otporna.
Šira : šećer – 18 – 22 % kiseline – 7 – 9 g / l.
Alkohol : 10 – 12 %.
 Skadarka
Sinonimi :Gmza (B), Kadarka (M), Braničevka, Mekiš,
Četereška.
Poreklo :Sorta Panoanskog područja.
Čokot : Srednje bujan.
Vrh ml. Last :Beličasto vunast, žuto zelene do ljubičasto
smeđe boje.
Zreo lastar :Debeo, pljosnat, crvenkasto plavkaste boje.
List :Krupan, ceo ili trodelan, izdužen, asimetričan.
Peteljkin sinus u obliku nepravilnog slova “U”,
prekolopljen ili lirast.
Cvet :Hermafroditan
Bobica :Srednje krupna do krupna, okrugla, pokožica
crvenkaste do tamno plave boje. Pokožica tanka sa
obilnim pepeljkom.
Grozd : Sr krupan do krupan (140 – 190 g), valjkasto
kupast ili kupast često sa krilcem, dosta zbijen.
Sazrevanje : Pozna sorta III epoha.
Prinos : Prinosna sorta 7 – 20 t / ha.
Rezidba : Kratka 3 – 5 okaca.
Otpornost : - 14 do – 18 stepeni. Srednje osetljiva na PL i
PEP, veoma osetljiva na SP.
Šira : šećer – 18 – 22 % kiseline – 4 – 5 g / l.
Alkohol :11 – 14 %.
 Portugizac crni

Sinonimi :Oporto (M), Blauer Portugiser (N, A), Modra

kraljevina, Portugizer (S).
Poreklo : Austrija, Portugal ?.
Čokot : Bujan.
Vrh ml. Last : bez malja, sjajan, svetlo zelen.
Zreo lastar :Srednje debljine, crvenkastomrke boje.
List : Srednje krupan, neujednačeno izdeljen. Tkivo lista je
tanko i lako se kida. Listovi rano u jesen dobijaju crvenu boju.
Cvet : Hermafroditan.
Bobica :Srednje krupna, okrugla. Pokožica tanka, tamno
plava sa obilnim pepeljkom
Grozd : Srednje krupan oko 160 g, kupast, srednje zbijen.
Sazrevanje : Rano I epoha.
Prinos : 12 – 18 t / ha.
Rezidba : Mešovita 6 – 8 okaca.
Otpornost : - 20 do – 22 stepena. Na bolesti srednje otporna.
Šira : šećer – 16 – 20 % kiseline – 6 – 8 g / l.
Alkohol : 10 – 12 %.
 JAGODINKA

Sinonimi :
Poreklo : Stvorena je iz ukrštanja Burgundca crnog i Prokupca.
Čokot : Srednje bujan.
Vrh ml. Last :
Zreo lastar :

List : Srednje veličine, okruglast, petodelan.

Cvet : hermafroditan.
Bobica : okrugla, srednje veličine sa pokožicom tamno plave
boje i posuta obilnim pepeljkom.
Grozd : mali ili srednje veličine (120 – 150 g), valjkasto
kupastog oblika, srednje zbijen.
Sazrevanje : u III epohi, pozna sorta.
Prinos : od 12.000-18.000 kg/ha.
Rezidba : Lukovi se režu na 8-10 okaca
Otpornost :- 18 do – 22 stepena. Na bolesti srednje otporna.
Šira : šećer – 18 – 22 % kiseline – 6 – 8 g / l.
Alkohol :10 – 13 %
 SRPSKI RUBIN

Sinonimi :
Poreklo : Nastala je ukrštanjem sorti PROKUPAC X GAME CRNI.
Čokot : Srednje bujnosti.
Vrh ml. Last :
Zreo lastar :

List : veliki, trodelan ili petodelan.

Cvet : Hermafroditan
Bobica : Srednje veličine, ovalna sa pokožicom tamno plave boje, i
obilnim pepeljkom.
Grozd : Srednje veličine ili veliki, cilindrično konusan, zbijen ili srednje
zbijen.
Sazrevanje : u III epohi, pozna je sorta.
Prinos : od 14.000-18.000 kg/ha.
Rezidba : zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se režu na 8-10 okaca
Otpornost :- 18 do – 22 stepena. Na bolesti srednje otporna.
Šira : šećer – 18 – 22 % kiseline – 6 – 8 g / l.
Alkohol :10 – 13 %.
 RUMENIKA

-Skadarka x Teran. Priznata je 1982. godine.

-Autori su: D. Milisavljević, S. Lazić i V.
Kovač.
-Bujna sorta, srednje rodnosti.
-Grozd je srednje veličine, rastresit.
-Bobice su srednje veličine, ovalne,
tamnoplave boje,
-Sazreva u III epohi. Nakuplja mnogo šećera
(često preko 25%)
Često stvara suvarak.
-Vino ima rubin crvenu boju i neutralnu aromu.
Može se spravljati prirodno, desertno vino.
-Osetljiva je na niske temperature. Na botritis
je malo osetljiva.
-Pored proizvodnje desertnih vina, mogla bi da
služi i za popravku šećera drugim sortama.
-Specifična sorta, ali se nije do sada proširila.
 PROBUS
-Skadarka x Kaberne sovinjon. Priznata
je 1983. godine.
-Ime je dobila po rimskom caru
(Markus Aurelius Probus), koji je u III
veku naše ere posadio prve čokote
vinove loze na Fruškoj Gori.
-Autori su: D. Milisavljević, S. Lazić i V.
Kovač. Za sada se širi na Fruškoj Gori.
-Razvija snažan čokot. Dobre je rodnosti.
-Grozd je valjkast, zbijen, srednje veličine.
-Bobice su okrugle, plavocrne boje, sočne.
-Sazreva u III epohi. Kišnih jeseni grožđe
truli.
-Na niske temperature je osetljiva.
-Vino Probusa je karakterističnog, prijatnog
mirisa, vrlo intenzivno obojeno,
harmoničnog ukusa, bogato.
-Probus je perspektivna sorta za
visokokvalitetna crvena vina.
 SYRAH

Shiraz je grad u Iranu, ali sorta potiče iz jugoistočne Francuske.

Bobica je mala, okrugla ili blago izdužena.
Sorta kreće dosta rano u južnim oblastima u prvoj dekadi aprila. Sazreva u II epohi,
srednje pozna sorta.
Srednje prinosna je.
Kada su mlada, ova vina imaju tamnu duboku boju, izražene tanine, izraženu voćnost i
pomalo ljutkast i biberast ukus. Punog su tela, dugovečna i lagano sazrevaju. Starenjem
dobijaju na kompleksnosti, a pojavljuju se i nove, slatkaste arome kupine, crne ribizle i
šljive, sa dimnim nagoveštajem.
 SANGIOVESE

Najstarija i najrasprostranjenija sorta u Italiji. Sanđoveze po svemu sudeći potiče iz

Toskane.
Bobica je plavo crne boje pokožice, mala, veoma sočna. Ima relativno tanku
pokožicu i ne mora da bude jako obojen, pa kod ove sorte ne treba uvek očekivati
intenzivnu i tamnu rubincrvenu boju.
Sortna vina su voćna, sa umerenim do visokim kiselinama, srednje punog do punog
tela. Međutim, mogu se sresti i robusnija i ekstraktivnija vina, nekada i sa dozom
gorčine. U zavisnosti od geoklimatskih uslova u kojima je sazrevalo grožđe,
aromatski kompleks vina mogu da čine karakteristične note višnje, jagode,
borovnice, šljive, floralni tonovi ijubičice, pa i zemljani tonovi.
 NEBBIOLO

Autohtona italijanska sorta koja daje vrlo kompleksna crvena vina. Uspeva na
krečnjačkom zemljištu, na većim visinama, najviše u severozapadnoj Italiji (Piemonte).
Vrlo tamne je boje i kasno sazreva. Sorta daje veoma kvalitetno grožđe. Vina su
izbalansirana, fino ukomponovana u pogledu boje, stabilnog tela i uravnoteženih
kiselina i arome. Zbog toga je pogodna za spravljanje kako čisto sortnih vina tako i za
kupaže sa vinima drugih sorti. Pojedinih godina može dati i “velika” vina, izvanrednog
tela, koja su dugovečna i pogodna za dugo odležavanje i sazrevanje. Mlada vina ove
sorte karakterišu se svežim voćnim notama,a odležavanjem dobijaju dopunske arome
suvog cveća i začinski karakter.
 TEMPRANILLO

Tempranillo je u Španiju došao zahvaljujući misionarima iz Burgundije.

Zbog niskog nivoa alkohola i kiselosti pogodan je za mešanje sa drugim sortama, a
naročito sa garnacom i gracianom. U vinima ove sorte lepo je izražena aroma
jagode, malo su ljutkasta, i imaju notu svežeg duvana. Ima manji nivo tanina i
veoma je zahvalna za starenje i sazrevanje u drvenim buradima. I kao mlada,
tempranillo vina su veoma pitka, sa umereno punim telom. Mogu da budu dobro
izbalansirana finim voćnim aromama i blagom svežinom u kiselinama, ali u
zavisnosti od toga u kom regionu, na kakvom zemljištu i u kojim klimatskim
uslovima je grožđe gajeno.
 KRAJINSKI BOJADISER

Sinonimi :
Poreklo :
Čokot :
Vrh ml. Last :
Zreo lastar :

List :
Cvet :
Bobica :
Grozd :
Sazrevanje :
Prinos :
Rezidba :
Otpornost :- 18 do – 22 stepena. Na bolesti srednje otporna.
Šira : šećer – 18 – 22 % kiseline – 6 – 8 g / l.
Alkohol :10 – 13 %.