Трећа глава

Правила финансирања

Пословне финансије
Проф. др Александар Доганџић
 1. Правила финансирања

 Сва правила финансирања која се могу

срести у литератури и пракси могуће је
поделити на:
 вертикална правила финансирања
 хоризонтална правила финансирања
 остала правила финансирања
 2. Вертикална правила
финансирања
 Односе се на састав капитала према
пореклу и роковима.
Вертикална правила финансирања су:
 однос позајмљеног и сопственог капитала
 однос основног и резервног капитала
 однос дугорочног према караткорочном
капиталу
 2.1. Однос позајмљеног и
сопственог капитала
 Подразумева успостављање оптималног
односа између сопственог и позајмљеног
капитала.
 У литератури у вези са овим вертикалним
правилом најчешће се помиње “златно
правило изравњања ризика” које
подразумева изједначавање сопственог и
позајмљеног капитала у структури укупног
капитала (1:1) и представља минимум захтева
(Gerstner).
 2.2. Однос основног и резервног
капитала
 Овим однососм су се највише бавили Gerstner i
Nicklisch.
 Gerstner сматра да је са становишта предузећа
сигурније пословање уколико има виши ниво
резерви.
 Nicklisch сматра да се сопствени капитал мора
обезбедити са 50 % резерви.
 Данас предузећа стварају резерве на тај начин
што се из нето добитка већи део издваја за
акумулацију а мањи за потрошњу.
 2.3. Однос дугорочног према
краткорочном капиталу
 Зависи од чињенице о каквом се
предузећу ради и каква је структура
имовине односно капитала.
 3. Хоризонтална правила
финансирања
 Представљају однос делова имовине и
капитала.
 Хоризонтална правила финансирања
обухватају:
 златно банкарско правило финансирања
 златно билансно правило финансирања
 златно билансно правило у ужем смислу
 златно билансно правило у ширем смислу
 3.1. Златно банкарско правило
финансирања
 Развој овог правила везује се за ставове
Hubner-a који је у свом делу Die bank 1854.
године нагласио да “ кредит који нека
банка може дати, а да при томе не дође у
опасност у погледу испуњења својих
обавеза, мора одговарати кредиту који
банка ужива, и то не само по износу него и
по квалитету.”
 3.2. Златно билансно правило
финансирања
 Извори и средства деле се на два појавна
агрегата:
 дугорочне изворе и дугорочно уложена средства
 краткорочне изворе и краткорочно уложена
средства
 Златно билансно правило представља захтев да
се дугорочно уложена средства требају
финансирати из дугорочних извора, док се
краткорочно уложена средства требају
финансирати из краткорочних извора.
 3.3. Златно билансно правило у
ужем смислу
 Под дугорочно уложеним средствима по
златном билансном правилу у ужем смислу
треба подразумевати само основна средства.
 Златно билансно правило у ужем смислу
тражи да постројењска имовина (основна
средства) предузећа буду покривена
сопственим и дугорочним страним
(позајмљеним) капиталом, а обртна имовина
краткорочним капиталом.
 У данашњим условима привређивања под дугорочно
уложеним средствима поред осносвних средстава
треба укључити и:
 дугорочне финансијске пласмане
 дате дугорочне робне кредите
 трајне и дугорочне улоге у друга предузећа
 купљене деонице других предузећа и банака
 губитак исказан у активи
 Основни дугорочни извори финансирања су:
 сопствени капитал
 дугорочна резервисања
 све врсте дугорочних обавеза
 3.4. Златно билансно правило у
ширем смислу
 Златно билансно правило у ширем смислу не разликује
се у суштини од златног билансног правила у ужем
смислу. Једина разлика односи се на дугорочна
средства под којим се у ужем смислу подразумевају
искључиво основна средства, док са становишта
златног билансног правила у ширем смислу укључују и
трајна обртна средства.
 На основу анализе стално потребних обртних
средстава од стране немачких, француских и
америчких аутора формирало се мишљење по коме се
под стално потребним обртним средствима
подразумевају минималне залихе.
 У оквиру укупних минималних залиха
укључују се:
 минималне залихе материјала и ситног
инвентара
 минималне залихе недовршене
производње
 минималне залихе готових производа
4. Остала правила финансирања

 Правило финансирања 2:1 у суштини представља

захтев да однос финансирања обртних средстава и
краткорочних извора буде 2:1.
 Правило финансирања 1:1 подразумева захтев да се
збир готовине, хартија од вредности и потраживања
од купаца као елемената обртних средстава мора
финансирати из краткорочних извора финансирања
(краткорочних обавеза).
 Правило о односу готовине и краткорочних обавеза
покушава да успостави опште прихваћени норматив
који би био успостављен између готовине и
краткорочних обавеза.