Istorijski, socijalni, psihološki i

kognitivni aspekti kreativnosti

Istorijski aspekt
• Ljudsko stvaralaštvo se posmatra sinhronijski i dijahronijski
• Kreativnost pojedinaca ispoljava se u vrednosnom kontekstu koji je
karakteristika istorijskog perioda u kojem je kreativnost ispoljena
• Na vrednovanje naučnih i umetničkih dela utiču vladajuće etičke i
estetičke vrednosti
• Kreativni stvaraoci stvaraju nove vrednosti, i obično idu ispred svoga
vremena
• Da li su savremenici kreativnih pojedinaca i vreme u stanju da
prepoznaju njihovu vrednost i da ih razumeju na pravi način?
Socijalni aspekt
• Za razumevanje kreativnosti potrebno je proučavati dinamiku između stvaraoca i
društva u kojem stvaralac stvara, smatra Čiksentmihalji.
• Socijalni aspekt podrazumeva uticaj internog i eksternog okruženja na kreativno
postignuće pojedinca i timova.
Da li je zajednica otvorena ili ne to zavisi od njene unutrašnje društvene
organizacije, odnosno polja?
• U društvima koja u sebi sadrže različite kulturološke pravce, koja su zdravija i
otvorenija ka promenama, informacije su dostupnije, više se eksperimentiše i
prihvataju nove ideje.
• Uspesi drugih zajednica mogu podstaći na razvoj društvo prihvatanjem novih ideja
kako bi i ono dostiglo te uspehe.
• Polje koje nudi uslove istraživačima za eksperimentisanje i nagradu ukoliko ideja
bude prihvaćena stvara povoljne uslove za razvoj kreativnosti.
Istorijski aspekt
• Postoje primeri naučnika, slikara, pisaca u istoriji koji su priznanja za svoj rad dobili nekoliko godina
ili decenija posle smrti. Oni bi bili nepoznati i nepriznati i dalje da ih „polje“ nije prepoznalo i
prihvatilo kao kreativne (Prust, Kafka, Makluan, van Gog).
• Čiksentmihalji tvrdi da produkt može biti originalan i nov u odnosu na postojeće stanje u nauci ili
umetnosti, ali ako nema pozitivnu evaluaciju nije kreativan.
• Bez pozitivne procene polja - „čuvara granica nauke i umetnosti“ neće doći do integracije
kreativnog proizvoda u domen iz kojeg je i potekao i tako dovesti do promene samog domena.
• Polje određuje gde nauka i umetnost počinju, a gde se završavaju.
Koliko su oni kompetentni da procenjuju prikladnost produkta?
• I ponekad su, prema postojećim saznanjima i merilima evaluacije, određeni produkti bili odbačeni
kao kad je simbolički sistem domena bio suviše nejasan ili krut.
• Kada se promene standardi i kriterijumi evaluacije produkti će biti prepoznati kao kreativni.
Psihološki aspekt

• Intrinzična (unutrašnja) motivacija, karakterne osobine ličnosti, psihološki profil

Kreativne osobe karakteriše radoznalost, oduševljenje različitim iskustvima, detinjasti

su u očima drugih, u samoj aktivnosti koju izvode oni pronalaze nagradu, ne očekuju
priznanje i nagrade od okoline, pružaju otpor pravilima i na vrlo ranom uzrastu
ponašaju se onako kako oni žele, spremni su na promene i na pomeranje granica u
svojim oblastima stvaralaštva, istrajni su i otvoreni ka novim iskustvima.
Socijalni aspekt
• Proizvod može da bude izrazito kreativan, ali to nije jedino važno.
• Postavlja se pitanje da li je polje dovoljno razvijeno da ga može u sebe integrisati.
• Ukoliko polje nije dovoljno razvijeno za integraciju originalnog produkta, nema kreativnosti.

Šta raditi u tom slučaju?

• Ili se čekaju neka bolja vremena da se polje razvije kako bi bilo sposobno da završi proces
kreativnosti ili stvaralac traži drugo polje koje je već spremno da integriše njegove ideje i tako
zaokruži proces kreativnosti.
• Mnogo je umetnika i naučnika migriralo iz svojih sredina u sredine koje mogu da im omoguće
uslove neophodne za razvoj njihovih ideja.
Kognitivne sposobnosti (osnovne veštine koje mozak koristi za čitanje, razmišljanje, učenje, zaključivanje, pamćenje i obraćanje pažnje na stvari
oko sebe, obradu novih informacija, korišćenja novog znanja)

• razvijena radna memorija

• sposobnost održavanja pažnje
• kognitivna fleksibilnost
• ispravno i objektivno prosuđivanje
• komunikativnost, rečitost
• sklonost ka eksperimentisanju
• psihološke karakteristike ličnosti kao što su otvorenost uma,
tolerantnost, oslobođenost od predrasuda, optimistički duh,
prihvatanje neuspeha
Kognitivne sposobnosti su veštine koje su nam neophodne u svakodnevnom
životu

Zadržana pažnja: omogućava da se osoba fokusira na jedan zadatak u dužem vremenskom periodu.
Kada je nerazvijena dovodi do toga da osoba ima mnogo nezavršenih zadataka i da brzo skače sa
jednog zadatka na drugi.

Selektivna pažnja: omogućava osobi da ne izgubi fokus koji je usmeren na jedan zadatak, temu,
projekat, čak i kada postoje razni distraktori. Kada je nerazvijena fokus se lako gubi.

Podeljena pažnja: omogućava pamćenje informacija čak i kada osoba radi dve ili više stvari u isto
vreme. Kada je ova sposobnost nerazvijena, dešavaju se greške u poslu.

Dugotrajno pamćenje: omogućava osobi da se seti naučenog gradiva sa odličnom preciznošću i

davno prošlih događaja.

Kratkotrajno pamćenje (radna memorija) omogućava istovremeno prikupljanje, pamćenje i

korišćenje, informacija, implementiranje onoga što je osoba do tada naučila. Ukoliko osobi nedostaje
ova sposobnost, moraće više puta da čita zadatke i uputstva i imaće teškoće u razumevanju i
pamćenju složenijih zadataka i uputstava.
Kognitivne sposobnosti

Logika i rasuđivanje: omogućava osobi da brzo rasuđuje, razume, shvati, dobije

ideje i rešava probleme.

Slušna obrada: omogućava brzu i dobru analizu audio sadržaja. Poteškoće sa

učenjem čitanja, i razumevanjem pročitanog posledice su nedostatke ove
sposobnosti.

Vizuelna obrada: omogućava vizualizaciju i fotografsko pamćenje. Kada je ova

sposobnost nerazvijena, osoba ima teškoće sa razumevanjem i pamćenjem onoga
što je pročitala kao i sa snalaženjem u prostoru.

Brzina razumevanja: omogućava brzo i tačno obavljanje zadataka.

 Aktivno učenje kao preduslov svakog kreativnog čina

Aktivno učenje obuhvata

• selekciju odgovarajućeg sadržaja
• organizovanje izabranog sadržaja
• integraciju sadržaja sa već postojećim (priornim) znanjem - iskustvom
 Senzorska Radna Trajna
memorija memorija memorija

organizovanje
selekcija verbalni
zvuk integracija
reči uši model
priorno
znanje
slike oči slikovni
slika model

selekcija informacija organizovanje informacija integracija informacija

- „spoljašnje okruženje – - „radna memorija“ - „trajna memorija“

senzorska memorija“
- komunikacija
- traganje za informacijama
- od podatka ka informaciji
- kreativnost
- lični kognitivni angažman
- od informacije do znanja
- priorno znanje kao već
formirane asocijativne
saznajne strukture
- nova informacija- novum
- intuicija
- komuniciranje znanja
- etičke i estetske vrednost
- od znanja ka mudrosti
Selekcija materijala
• Događa se u procesu traganja za informacijama kroz interaktivnu
multilateralnu komunikaciju, u timu, na Internetu, bazama podataka
itd.

• Ovaj proces uključuje unošenje izabranog materijala „spolja“, preko

senzorske u radnu memoriju kao komponentu kognitivnog sistema i
možemo ga predstaviti kao put od podatka ka informaciji.
Organizovanje materijala
• Uključuje izgrađivanje strukturalnih odnosa između elemenata
(klasifikacija, numeracija, komparacija, generalizacija...).
• Odvija se unutar radne memorije i zahteva lični kreativni kognitivni
angažman, primenu različitih tehnika i metoda kreativnog razmišljanja.
• Savremeni softverski alati olakšavaju i ubrzavaju ovu fazu u kreativnom
razmišljanju, dok različite tehnike kreativnog razmišljanja treba da
omoguće da prikupljene informacije organizujemo u nove obrasce i tako
konstruišemo novu informaciju, jedan novi kvalitet i originalno znanje.
Ovu fazu možemo predstaviti kao put od informacije ka znanju.
Integracija materijala
• Podrazumeva izgradnju veze između novog znanja i odgovarajućih
delova priornog znanja u trajnoj memoriji.
• Taj proces uključuje aktiviranje znanja iz trajne memorije, njegovo
unošenje i procesuiranje u radnoj memoriji.
• Ukoliko priorno/prethodno znanje o temi ne postoji u dovoljnoj meri
kao već struktuirano u trajnoj memoriji, onda je rad u timu zamena za
”rupe” u znanju, a dobro organizovan tok informacija u organizaciji
olakšava dolazak do neophodnih informacija.
Procesuiranje informacija i sklapanje novih ideja može biti
namerno i spontano
• Ono nameravano ili namerno u potpunosti je pod kontrolom
frontalnog korteksa ili onoga što nazivamo racionalnim promišljanjem.
Spontani modus se naziva još i intuicija i vrlo je blizak onom što smo
nazvali kreativnost.
• Intuicija je sposobnost rešavanja problema bez uticaja racionalnog
promišljanja; intuicija je znanje nastalo za vreme dok frontalni korteks
nije kontrolisao sadržaje svesti, dok su asocijativne mreže informacija i
iskustava koje nazivamo priorno znanje, samostalno sklapale novu
informaciju u jednu celinu- novum.
Kreativno mišljenje
• Odvija se u graničnim delovima mozga, hemisferama u kojima se spajaju
različiti stilovi razmišljanja i različite stvarnosti. Ono se odvija između
haosa i reda, usmerenog i nasumičnog mišljenja, konformizma i avanture,
kontinuiteta i diskontinuiteta, podsvesne inspiracije i svesne analize.
• Sposobnost divergentnog razmišljanja ključna je koponenta kreativnosti, i
nju ima oko 98% dece od 3-5 godina. Sa godinama ovaj procenat
drastično opada i među 25-godišnjacima on iznosi svega 2%. Kreativnost
podrazumeva i spajanje različitih ideja u nove i neočekivane strukture,
prožimanje različitih stilova mišljenja, konvergentnog-divergentnog,
racionalnog-iracionalnog, linearnog-lateralnog.
Učenje se može naučiti!
Da bi učenje bilo efikasno i aktivno koristimo MOZAK – njegovu
levu i desnu hemisferu

• Leva (racio) – logičko-racionalna i služi za pamćenje informacija,

simbola, pravila, linearno zaključivanje, klasifikacije, diferencijacije,
red i poredak stvari, proračunava, analizira, kalkuliše (matematičar)

• Desna (mašta) – emocije, snovi, intuicija, umetnička, kreativna strana,

lucidnost, divergentno mišljenje (umetnik) obrađuje više informacija
na celovit i nelinearan način i kontroliše nekoliko funkcija odjednom:
vizuelno-spacijalno rezonovanje, vizuelnu memoriju, taktilno i
vizuelno prepoznavanje oblika, muzičku sposobnost, crtanje
geometrijskih figura
UTICAJ LEVE MOŽDANE HEMISFERE
• pristupa problemu s ozbiljnošću
• više voli da uči o činjenicama
• insistira na detaljima
• voli unapred organizovanu situaciju
• zahteva „pravi“ materijal i „pravi“ alat
• više voli konkretne zadatke
• savladava zadatke mišljenja jedan po jedan
• obrađuje materijal deo po deo
• dolazi do ideja logički
• više voli verbalna objašnjenja
Utjecaj desne i lijeve moždane polutke na djetetov stil učenja i mišljenja (Čudina-
Obradović, M. (1990). Nadarenost – razumijevanje, prepoznavanje, razvijanje. Zagreb:
Školska knjiga, str. 56; prema: Torrance, 1997)
UTICAJ DESNE MOŽDANE HEMISFERE

• pristupa problemu razigrano

• više voli dobiti opštu sliku
• voli otvorenu, nedefinisanu situaciju
• improvizuje iz materijala koji mu je pri ruci
• više voli apstraktne zadatke
• istovremeno se bavi s nekoliko problema
• obrađuje materijal celovito
• dolazi do ideja intuitivno
• više voli vizuelna objašnjenja
• Leva moždana hemisfera zadužena je za dobru organizaciju,
konkretizaciju i verbalizaciju, logiku, analizu, planiranje,
argumentaciju, pisanje, čitanje, govor, vremensku orijentaciju.

• Desna moždana hemisfera je zadužena za otvorenost, improvizaciju,

apstraktnost i vizualizaciju, sintezu infomacija, intuiciju, pevanje,
osećanja, prostornu orijentaciju, pokret, igru, doživljaj.
Like A Rolling Stone – Bob Dylan
Nove mogućnosti u svetu muzike, priča o kreativnom uvidu

• Pesma Like A Rolling Stone Boba Dilana nastala je 1965. godine. Uvrštena je u rok
klasike i proglašena je, prema časopisu „Rolling Stone“, najboljom pesmom svih
vremena.
• Reč je o pesmi čija je tema devojka skitnica koja je preko noći postala niko. Na grub
način pesma opisuje život razmažene devojke koja nije znala da ceni život koji je
živela i svet koji je okružuje. Imala je sve, i u trenutku, preko noći je postala skitnica.
• Kritičari su je opisali kao revolucionarnu, pesmu koja je kombinacija muzičkih
elemenata, mladalačkog i ciničkog zvuka Dilanovog glasa i direktnog pitanja „Kako
se osećaš?“
• Transformisala je Dilanov imidž od folk pevača u rok zvezdu i smatra se jednom od
najuticajnijih kompozicija u posleratnoj popularnoj muzici.
Tih šest minuta sirove muzike izvršilo je revoluciju rokenrola
• Pesma je stvorena u trenutku … Bilo je potrebno samo nekoliko sekundi pre
nego što je mentalna blokada postala umetničko delo; posle meseci
kreativnog očaja usledila je najnadahnutija muzika Dilanove karijere.

• Dilan je prešao pravo iz grozničave rokenrol turneje u zabačenu seosku

brvnaru ... baš kada je Dilan bio rešen da prestane sa stvaranjem muzike,
obuzelo ga je čudno osećanje. Osetio je nemir nadolazećeg uvida, golicanje
stihova koji moraju da se zapišu ... Uzeo je olovku i počeo da piše ... „Shvatio
sam da pišem tu pesmu, tu priču, da prosto „bljujem“, nešto dugačko
dvadeset strana ... Nikada ranije nisam napisao ništa slično i iznenada mi je
sinulo da sada treba tako da radim ... Ne znam odakle potiču moje pesme ...
To je kao da pesmu piše duh. On ti da pesmu pa ode.“ (39, 41. str.)
Bob Dilan – dečko sa ružnim glasom i lošom tehnikom pevanja

• Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2016.

Napisao je preko 500 pesama koje su izvodili umetnici širom sveta, preko 2000
umetnika

Govor – pevanje – karakteriše muziku ranih 60-ih, to su radili Džoni Keš, Bob Dilan
To je tada bilo popularno. Da li bi danas uspeo? Da li bi bio popularan?

Dilan je pisao protiv establišmenta, antiameričke, antivladine, idealističke, poetske

tekstove. Njegovim fanovima su se dopadale njegove poruke. To je bilo doba hipi
kulture.
Stvaralačko putovanje

• Počinje problemom, suočavanjem sa preprekom, nastaje iz osećaja

frustracije, tupog bola usled nemogućnosti da se pronađe rešenje,
osećaja da nemate kud – kjučan deo stvaralačkog procesa (ćorsokak,
blokada, beznadežnost), faza osujećene kreativnosti, signal da se pokuša
sa novom strategijom

• Predaja i prestanak traganja za odgovorom

• Kreativni proboj, eureka momenat, otkrovenje, blesak svetlosti,

iznenadni uvid (prethodi mu jednako nenadani nalet moždane aktivnosti)