Lik ia Gorioa

Iako je Rastinjak linost koja se u delu najvie pojavljuje, glavni junak je ia Gorio, a centralna radnja romana tragedija naputenog oca. Za razliku od vanih linosti romana koje se pojavljuju i u drugim delima Ljudske komedije, u kojima saznajemo za njihove ranije doivljaje ili kasniju sudbinu, istorija ia Gorioovog ivota ispriana je u jednom jedinom delu. O ia Goriou Balzak govori kao o linosti na iju bi glavu slikar, kao i pripoveda, usredsredio svu svetlost svoje slike, svog romana. Ako bismo produili Balzakovo poreenje pripovedaa sa slikarem, mogli bismo rei da su sve linosti u romanu tako grupisane da se istakne centralna, ia Gorio, sve sporedne radnje i dogaaji ispriani da bi se bolje razumela glavna, dok opis pansiona gospoe Voker moemo smatrati fonom, pozadinom Balzakove velike slike. Fabrikant rezanaca, tihi i povueni an-oaen Gorio, predan svome poslu i porodici, odgurnut u starost od svojih keri i zetova, bio bi samo jedan u nizu jedva zapaenih likova odbaenih roditelja, da ga njegov tvorac Balzak nije uinio simbolom oinstva podarivi mu beskrajnu i slepu ljubav prema kerima. Jedina i velika strast ini da Gorio, sitan trgovac koji se obogatio zahvaljujui prljavim pekulacijama, neprestano raste u oima itaoca do tragine veliine ekspirovog kralja Lira. U poetku romana itelji pansiona Voker misle da je ia Gorio stari razvratnik koji sav novac troi na ene. Oni nagaaju da je strast koja razdire ia Gorioa razorna; varaju se samo u vrsti, jer, polazei od sebe, nisu u stanju ni da zamisle da ta strast moe biti plemenita. Meu stanarima pansiona Voker jednio neiskvareni provincijalac Rastinjak veruje u istotu Gorioove strasti, a bivi robija Votren nasluuje njenu dubinu. Otkrivajui postepeno ia Gorioovu tajnu, italac se, zajedno sa Rastinjakom, sve vie divi Gorioovoj oinskoj ljubavi i portvovanju, ali divljenje ustupa mesto dubokom saaljenju u kome ima i uasavanja, jer za ia Gorioa osim ljubavi prema kerima nita ne postoji. Njega se nimalo ne tie to e brat Viktorine Tajfer poginuti, niti to je Votren uhapen. Gorioova ljubav je sebina i do te mere tiranska da izvitorepuje itavu njegovu linost. ia Gorio je izgubio oseanje ljudskog dostojanstva: ne samo da kao najneniji ljubavnik vreba svaki korak svojih keri, ve se sklupava kraj Delfininih nogu poput psa; od poslednjeg novca on, otac, iznajmljuje luksuzan stan za ker i njenog ljubavnika, blaen zbog sree to e redovno viati bar jednu od svojih keri. Oajan to kerima ne moe vie pomoi, Gorio je spreman na sve, ak i na ubistvo.

Lik Votrena
Votren nije , dakle, obian prestupnik koji je u sukobu sa drutvom zato to se ogreio o njegove zakone, ve obrnuto: on ne priznaje te zakone i zato ih rui. Volterova neumoljiva logika rui Rastinjakove iluzije pokazujui mu kulise drutva i nalije uspeha. Votren je ne samo ovek otre pameti ve i velike fizike snage, neobino prodornog pogleda, u kome ima neeg demonskog.Demonske su i njegove rei kada nagovara Rastinjaka da bude njegov sauesnik u zloinu. Kod Votrena oseanje prevladava razum i u trenutku hapenja: umesto da porie ili uti, on s ponosom otkriva svoju pravu linostrobijaa aka Kolena zvanog Lai-Smrt.

Lik Rastinjaka
Za razliku od ia Gorioa i Votrena, koji su samo romaneksne linosti, Rastinjak je koliko linost toliko i oevidac dogaaja, svedok ia Gorioove tragedije. italac upoznaje druge linosti prvenstveno kroz Rastinjakovo iskustvo, zajedno s njime otkriva primamljivi i opasni Pariz. Iako plemi, Een je siromaan i njega oekuje teka ivotna borba da bi se izborio za svoje mesto pod suncem. On eli da uspe u ivotu, da stekne slavu, novac, ljubav. Pun lepih snova, doao je sa svoga Juga, da studira pravo u prestonici, da potenim radom stekne ugled i imanje ne samo sebe radi, ve i da bi pomogao svojoj velikoj porodici koja ivi u oskudici. Meutim, njegove iluzije iezavaju pred prizorima iskvarenosti pariskog drutva u kome su novac i mo jedine sile koje ulivaju potovanje. Votren mu predoava vrlo skromnu, gotovu jadnu budunost ako se bude posvetio samo radu. Putevi uspeha su na drugoj strani: bogato se oeniti ili pak stei ljubav neke imune i uticajne ene. U oba sluaja, dakle, staviti oseanje u slubu ambicije, pogaziti svopstvena moralna naela. Zadivljen luksuzom i sjajem visokog pariskog drutva, Rastinjak brzo naputa pomisao da mukotrpnim radom dodje do nekog skromnog mesta sudije u provinciji. On po svaku cenu eli da ue u visoko drutvo, koje ga odbacuje, te dilema koja ga mui nije vie: poteni rad ili kompromis, ve izbor izmeu zloina i prihvatanja poloaja idravanog ljubavnika. Rastinjak Delfini prilazi sraunato, posle neuspeha kod njene sestre Anastazije, grofice de Resto. Od neiskusnog mladia koji veruje u krupna naela, velika oseanja i ljudsku plemenitost, Rastinjak se pretvara u zrelog mukarca, vie skeptinog no razoaranog, koji se veto probija ka uspehu. Meutim, taj uspeh je plaen sve veim moralnim ustupcima koji sve vie deformiu Eenov karakter. Pisma koja upuuje majci i sestri traei novac samo su prvi korak u degradaciji njegove moralne linosti. Balzak psiholoki veoma ubedljivo prikazuje Rastinjakovu unutranju borbu izmeu elje za uspehom i potenja. No u mladiu ima i istinske plemenitosti: on, na primer, zalae svoj sat da bi platio trokove sahrane ia Gorioa. On se divi ia Gorioovom oinskom portvovanju i iskreno ali starevu gorku sudbinu. Balzakova analiza drutvenih odnosa, naroito kroz Votrenova usta, ubedljivo pokazuje da su u nepravednom drutvu, u kome je novac najvia stvarna vrednost, mogunosti za lino potvrivanje kroz poteni rad neznatne, a da slava i bogatstvo pripadaju najvetijim i najbezobzirnijim.

Ostali likovi
ia Gorioove keri su od ranog detinjstva bile okruene preteranom brigom i ljubavlju, nauile su da budu voljene, ali ne i da ljubav uzvraaju; razmaena deca su se pretvorila u sebine ljude. U ia Goriou nekoristoljubivost je vrlo retko oseanje. Anastazija i Delfina pokazuju svoju nenost prema ocu samo u onoj meri u kojoj imaju koristi od njega, a ni u jednom braku se ne vidi druga veza osim materijalne. Uostalom, svi ti brakovi sklopljeni iz interesa, nisu nita vie od kupoprodajnih ugovora. Zakljuak je nedvosmislen: u drutvu u kome je novac vrhovna vrednost, plemenita oseanja propadaju, a ljudi, postaju neoveni i otueni. Pansion Voker je slika i prilika svojih stanara kao na njihovim odelima i licima, iz svake njegove pukotine proviruje beda, i sami zidovi miriu na beznae.

Radnja romana je vremenski tano odreena kraj 1819. i poetak 1820. godine, dakle doba restauracije.