MATURSKI RAD

TEHNICKA SKOLA-PIROT

TEHNICAR DRUMSKOG SAOBRACAJA

UTICAJ ALKOHOLA NA BEZBEDNOST SAOBRACAJA

Ucenik:Kristina Filipovic

prof.Savic Milutin

15.februar 2010god.

SADRZAJ:
1.Uvod.........3 2. Uticaj alkohola...........4 2.1.Stanja alkoholisanosti.........6 2.1.1. Blaga alkoholisanost................7 2.1.2. Umerena alkoholnost...7 2.1.3. Srednja alkoholisanost ....8 2.1.4. Teska alkoholisanost........9 2.1.5. Veoma teska alkoholisanost........9 2.1.6. Potpuna alkoholisanost ..9 2.2.Alkoholizam i saobracaj............10 2.3.Metabolizam alkohola(resorpcija alkohola)........12 2.4.Faktori koji uticu na resorpciju alkohola........13 2.4.1.Uticaj hrane na resorpciju.............................................13 2.4.2.Uticaj popijenog alkoholnog pia na resorpciju..........14 2.5. Delovanje alkohola na sposobnosti vozaca.....15 2.6.Dejstvo alkohola na organizam vozaca........16 2.7.Dejstvo alkohola na najvisi deo nervnog sistema....17 2.8.Dejstvo alkohola na culo vida...18 2.9.Dejstvo alkohola na koordinaciju misica.19 3. Dejstvo alkohola na organe za varenje i jetru...20 3.1..Dejstvo alkohola na psihofizicku aktivnost coveka...23 3.1.1.Alkoholizam i psihicki poremecaji.23 3.1.2.Alkohol i halucinacije..25 3.2. Metoda i stepen utvrdjivanja alkoholisanosti u saobracaju..26 3.3.Opadanje sposobnosti u oblastima pojedinih cula.27 3.4.Zakljucak....30 Preporuena literatura................................................................31

1.UVOD
Postoje razni poroci koji unistavaju coveka i njegov zivot uopste. Medjutim,alkohol je jedan od najcescih i najstrasnijih.Ljudi koji konzumiraju alkohol i pritom ucestvuju u saobracaju, ne samo da ugrozavaju sebe i svoj zivot,vec ugrozavaju i zivote ostalih ucesnika u saobracaju,odnosno opasni su po celu okolinu.

2.UTICAJ ALKOHOLA
Alkohol se smatra jednim od najvecih uzroka saobracajnih nezgoda. Uticaj na coveka zavisi od kolicine alkohola u organizmu. Uticaj alkohola na vozacke sposobnosti nije isti na sve ljude. On zavisi i od telesne teine, uzrasta, fizicke kondicije, metabolizma i raznih drugih faktora. Ipak, u kolicinama preko 0,30 mg/ml alkohol ima veoma negativan uticaj na sve vozace, bez obzira na licne karakteristike. Iako mnogi misle da im prisustvo alkohola ne smeta (neki cak misle i da poboljsava vozacke sposobnosti) on utice na nas nervni sistem hteli mi to ili ne. Los uticaj ogleda se pre svega u losijem opazanju, procenjivanju i sporijoj reakciji, kao i smanjenju samokontrole.

*Prema clanu 178.iz zakona o bezbednosti saobracaja:* Vozac koji je nesposoban za bezbedno upravljanje vozilom,odnosno u tolikoj meri umoran,odnosno bolestan ili je u takvom psihickom stanju da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom,ne sme upravljati vozilom. Vozac ne sme da upravlja vozilom u saobracaju na putu,niti da pocne da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci. Pod dejstvom alkohola je vozac odnosno lice,za koje se analizom odgovarajuceg uzorka krvi utvrdi sadrzaj alkohola veci od 0,30 mg/ml ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvrdjeno odgovarajucim sredstvima ili aparatima za merenje alkoholisanosti (alkometrom i dr.),sto odgovara sadrzini alkohola u krvi vecoj od 0,30 mg/ml. Profesionalni vozaci kada ucestvuju u saobracaju ne smeju imati u organizmu psihoaktivnih supstanci ili alkohola ili da pokazuju znake poremecaja koje su posledica konzumiranja alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci. Alkohol se veoma brzo rastvara u organizmu i brzo dolazi u krv preko koje se prenosi u druge delove tela i utice na promenu funkcija bitnih za voznju.

2.1.STANJA ALKOHOLISANOSTI

Prema utvrdjenom sadrzaju alkohola u krvi stepeni alkoholisanosti vozaca,instruktora voznje i kandidata za vozaca su: *do 0,30 mg/ml-blaga alkoholisanost *vise od 0,30 mg/ml do 0,50 mg/ml-umerena alkoholisanost * vise od 0,50 mg/ml do 1,20 mg/ml-srednja alkoholisanost * vise od 1,20 mg/ml do 1,60 mg/ml-teska alkoholisanost * vise od 1,60 mg/ml do 2,00 mg/ml-veoma teska alkoholisanost * vise od 2,00 mg/ml-potpuna alkoholisanost

2.1.1. Blaga alkoholisanost

U ovom stanju vecina ljudi ne pokazuje posebne znakove,pa to predstavlja najnizu granicu ugrozavanja saobracaja.Neki ljudi su u ovom stanju pricljivi i subjektivno se dobro osecaju,medjutim jedan broj osoba je nesposoban za voznju,pa moze ugroziti bezbednost saobracaja.U ovom stanju moze doci do opadanja paznje,poremecaja sluha i slicno.

2.1.2.Umerena alkoholnost
Pri ovoj koncentraciji alkohola u krvi opada sposobnost opaanja u vonji i znatno se produava vreme reakcije. Ovaj postotak alkohola izaziva oseaj oputenosti, ovek postaje hrabriji, manje paljiv, pospaniji ili veseliji, bezbriniji, ali i povrniji u proceni sposobnosti za vonju i uslova na putu, a istovremeno se smanjuje i budnost i usporavaju se refleksi. Pri toj pripitosti vidno polje se suava. Katkad vozac vidi dvostruko, pokreti su mu neusklaeni, tee procenjuje udaljenosti na putu, slabije podnosi svetla vozila koja mu dolaze u susret, refleksi su mu sporiji. Tee se podnose i nona zaslepljenja svetlima vozila koja dolaze iz suprotnog smera.

Pripiti vozai:

su nekritini, samouvereni, lakomisleni precenjuju svoje sposobnosti potcenjuju opasnost voze prebrzo ulaze u "makaze" prelaze pune linije nepropisno pretiu seku krivine ne potuju prava prvenstva ele da se istiu u vonji kasnije zapaaju "stop svetlo"

slabo procenjuju rastojanje izmeu vozila kasnije reaguju na svetlosne i zvune signale tee raspoznaju crvenu i zelenu boju tee raspoznaju smetnje pri vonji nou i u sumraku esto umesto konice pritisnu pedalu gasa ili obratno

2.1.3. Srednja alkoholisanost

U ovom stanju covek vec zaboravlja na opasnosti koje se mogu dogoditi,odnosno vozac vise uopste ne moze upravljati automobilom i sa velikim poteskocama se snalazi u saobracaju.Osoba koja ima ovu kolicinu alkohola u sebi ne moze se normalno kretati-kretanje mu je otezano, a moguce je i povracanje. Treba imati na umu da alkohol prua oseaj lane sigurnosti, jer vozaca navodi da potcenjuje rizik i da se lake upusti u krenje zabrana. Otuda dolazi do preteranog poveanja brzine i zaboravljanja na sigurnosni pojas,a intelektualne funkcije veoma brzo opadaju

2.1.4. Teska alkoholisanost

U ovom stanju se veoma ispoljava smanjenje intelektualnih sposobnosti.Samopouzdanje veoma brzo raste i brze nastupa dremljivost.Vozac postaje drzak,nepromisljen,surov,pa cak i veoma agresivan.Vozac je nestabilan,tetura se i veoma tesko upravlja vozilom pa zato lako i cesce dolazi do saobracajnih nezgoda.

2.1.5. Veoma teska alkoholisanost

Covek ima tekoe u hodu,zaplie jezikom,oteano die,vidi dvostrukojavljaju se znaci narkoticnog dejstva alkohola. svest sve vie i dublje zapada u izmaglicu i povremeno moe da se izgubi. Gubi se svaka samokontrola i samokritika, a objektivno procjenjivanje situacije postaje nemogue. Tada dolazi do vremenske i prostorne dezorijentacije, izraena je pospanost, a javlja se muka i povraanje

2.1.6. Potpuna alkoholisanost

Radnje ove osobe su usporene i odvijaju se kao u snu.Temperatura je veoma niska,pa se covek moze i smrznuti.Na svetlost slabo reaguje,zenice su prosirene.Ako je koma duboka,osoba se tesko moze povratiti u zivot. Posle nekog vremena dolazi do treznjenja i mamurluka. U mamurluku posle pijenja svaki uesnik u saobraaju osea glavobolju i malaksalost, oteano zapaa, i usporeno reaguje. Zato mamurni vozai esto izazivaju udese.

2.2.ALKOHOLIZAM I SAOBRACAJ
Voznja u alkoholisanom stanju je glavni problem za bezbednost na putevima u mnogim zemljama pa i kod nas. Alkohol pogorsava funkcionisanje nekoliko procesa koji su neophodni za ucestvovanje u saobracaju.Ostecenja nastala pod uticajem alkohola povecavaju sansu da ce svi ucesnici biti ukljuceni u saobracajnu nezgodu. Prema istraivanjima kod nas i u svetu alkoholisanost je jedan od glavnih uzronika saobraajnih nesrea.Najtee nesree po broju rtava i po priinjenoj materijalnoj teti prouzrokuju alkoholisani vozai. Smrtnost u tim nesreama je i do sedam puta vea nego u drugim sluajevima. Uzivaoci alkohola cesto nisu svesni stetnih posledica konzumiranja alkohola pre i za vreme voznje,pa zato njihovom vaspitanju i razvijanju svesti treba posvetiti veliku paznju. Dobro voziti ne znai samo poznavati propise i imati brze reflekse, nego i znati ophoditi se u saobraaju. Svi vozai bi medjusobno morali biti tolerantniji i pokazivati veu solidarnost kako bi se na drumovima stvorila povoljnija atmosfera. Za razliku od treznih i zdravih vozaa, alkoholisani vozai svojim nainom vonje ometaju bezbedno odvijanje saobraaja. Naroito je nona vonja uz alkohol znatno zamornija i potencijalno opasnija, pa su udesi nou ei zbog slabe vidljivosti, zaslepljenosti i vee pospanosti vozaa.

10

Trezan voza vidi saobraajni znak na 140 metara udaljenosti, dok alkoholisan na svega 118 metara. Zbog usporenosti refleksa i produenja psihike sekunde, zaustavni put vozila kojim upravlja pripit voza je znatno dui, a nesree su zato ee. Vozai dobro znaju da ne smeju voziti u pijanom i pripitom stanju, no manje su svesni da ni suvoza ne sme biti pijan .Ako je osoba popila vise od dozvoljene kolicine, treba da se vozi na zadnjem seditu. I najmanje koliine alkohola ugroavaju bezbednost saobraaja, jer alkohol degradira sve sposobnosti vozaa, bez obzira na iskustvo. Najvanije je da svaki ovek promeni svoj stav prema svom ponaanju u saobraaju. Ako je ovek pijan, onda je jedino ispravno da ne vozi u takvom stanju.

11

2.3.METABOLIZAM ALKOHOLA (resorpcija alkohola)

Kada se unese u organizam oveka, alkohol se odmah poinje upijati (resorbovati) preko sluzokoe usta, eluca i creva i prelazi u krv. Posle pola do jednog sata sva unesena koliina alkohola nalazi se ve u krvi i poinje da struji po organizmu. Na taj nain se alkohol iri u svim tkivima. Krv odnosi alkohol u jetru, zatim u srce, plua i u centralni nervni sistem: mozak, produenu modinu i kimenu modinu. Nakon resorpcije alkohol se nalazi u krvi u najveoj koncentraciji otprilike sat posle uzimanja alkoholnog pia.

12

Prelaz alkohola u krv (resorpcija alkohola) zavri se najkasnije nakon jednog sata, dok je za njegovo izluivanje potreban vei broj sati. Kako brzo i koliko naglo e se alkohol resorbovati i kakav e efekat izazvati na oveka i njegov centralni nervni sistem, zavisi od niza faktora. Razume se da ako se unose stalno nove i nove koliine alkohola, to se praktino uvek dogaa prilikom raznih slavlja i urki, onda e centralni nervni sistem biti kroz jedan dui period vremena od po nekoliko sati, pa i due, neprekidno zalivan sve novijim i novijim talasima alkohola. Koliko i kako e se neko opiti i kako e reagovati i ponaati se pod dejstvom alkohola, to nije uvek mogue predvideti.

2.4.FAKTORI KOJI UTICU NA RESORPCIJU ALKOHOLA

Na brzinu resorpcije i na koncentraciju alkohola u krvi utie vie faktora. Neki od njih su: *Uticaj hrane *Uticaj popijenog alkoholnog pia

2.4.1.Uticaj hrane na resorpciju

Na brzinu resorpcije utie okolnost, da li se ona vri iz punog ili praznog sistema za varenje. Pijenje na gladno dovodi do breg opijanja
13

nego pijenje na pun stomak. Ukoliko se unosi na prazan eludac, alkohol se apsorbuje u krvotok ve posle 5 minuta od uzimanja. Obilni obroci, naroito masna hrana, usporavaju resorpciju, pa i opijanje. Tada se maksimum koncentracije alkohola u krvi javlja kasnije, do 2 sata nakon uzimanja, a koncentracija alkohola u krvi je nia nego ako se ista koliina alkohola uzme na prazan stomak. Toksini efekti alkohola ublaeni su naroito u sluaju ako je obrok bogat proteinima. U organizmu ne postoji nikakav mehanizam koji bi spreio da se koncentracija alkohola u krvi digne do opasne granice.

Na slici je prikazana koncentracija alkohola u krvi, kad se popije ista koliina alkohola jednom pre jela(gornja linija), a drugi put posle obroka (donja zasenena linija).

2.4.2.Uticaj popijenog alkoholnog pia na resorpciju

Pijenje estokih, koncentrovanih pia ubrzava opijanje. Dodavanje pia sa ugljen-dioksidom (mineralna voda, gazirani sokovi, itd.) ubrzava resorpciju alkohola, a time i opijanje. Meanje raznih vrsta pia koja imaju razne koncentracije i razne sastave i dodatke, ubrzava i pojaava opijanje i kasniji mamurluk. Brzo ispijanje jedne aice estokog pia ubrzava apsorpciju alkohola u krvotok.

14

Kad se odreena koliina alkohola popije u povremenim manjim dozama, koncentracija alkohola u krvi nikad ne dostie visinu, kao kad bi se ta koliina alkohola popila odjedanput.

2.5.DELOVANJE ALKOHOLA NA SPOSOBNOSTI VOZACA

Alkohol je nervni otrov koji najpre dovodi do uzbudjenja a zatim do paralize centralnog nervnog sistema.Alkohol izaziva: * organska oboljenja * psihicka oboljenja Alkohol se ponaa kao droga delujui na centralni nervni sistem. Njegovi efekti na ponaanje su rezultat njegovog uticaja na odgovor u nervnom tkivu, a ne u miiima i u ulima.
15

Alkohol je sredstvo koje umiruje, i zavisno od doziranja, moe biti blago sredstvo za smirenje ili glavna supstanca za anesteziju. Ona uguuje izvesne funkcije mozga. Pri veoma malim koliinama, moe se pojaviti kao stimulativno sredstvo pomou prikrivanja izvesnih inhibitornih funkcija mozga. Meutim, kako se koncentracija poveava, daljnje uguivanje funkcije nervnog tkiva prouzrokuje klasine simptome pijanstva: nerazgovetan govor, nestabilan hod, poremeena ulna opaanja i nemogunost brzog reagovanja. Kod visokih koncentracija, etil-alkohol uzrokuje optu anesteziju. Jako pijana osoba e biti u slinom stanju kao koma i veoma e biti teko probuditi ga. U ekstremnim sluajevima, ako je koncentracija alkohola dovoljno visoka, bie spreene osnovne funkcije tela kao to je disanje, i to moe prouzrokovati smrt. Znaci alkohol prvenstveno deluje na mozak zatim na pluca,ruke,jetru,noge,izaziva bolove u stomaku,bubrezima,zelucu,srcu itd.

2.6.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANIZAM VOZACA

Svaki vozac koji zeli sigurno da vozimora biti spreman da na vreme osmotri situaciju oko sebe i naravno da bude oprezan,jer u saobracaju opreznosti nikad dosta. Vozac upotrebom alkohola ostecuje i smanjuje one funkcije koje su mu najpotrebnije,odnosno one koje dolaze do izrazaja u odredjenoj kriticnoj situaciji,kada je potrebno da se reaguje veoma brzo. Tada vozacu izgleda da moze uciniti mnogo vise I zeli da dodje do izrazaja,istice svoje sposobnosti,delima dokazuje svoju hrabrost,a sve to prouzrokuje nepropisnu voznju,koja se obicno zavrsava nesrecom.
16

Dokazan je gubitak sposobnosti za brzo odnosno refleksno reagovanje u oblasti svih cula kod vozaca pod uticajem alkohola.

2.7.DEJSTVO ALKOHOLA NA NAJVISI DEO NERVNOG SISTEMA

Alkohol je otrov mozga i celokupnog nervnog sistema Na centralni nervni sistem oveka alkohol deluje otupljujue i omamljujue. Najvazniji efekti alkohola ispoljavaju se nizom poremecaja u oblasti opazanja,reagovanja i drugih psihickih funkcija.Zavisno od kolicine unetog alkohola,postoji citava gradacija poremecaja koji idu od jedva primetnih do teskih akutnih trovanja. Alkohol prvo paralie vie delova mozga, te se razum i kontrola ponaanja polako smanjuju i gube, a nii delovi mozga (nagoni i oseanja) bivaju sve
17

vie oslobaani i isputeni ispod kontrole paralisanih viih delova. Tako alkoholisani ovek najpre osea kako je sve jednostavnije nego to je dotle bilo, kako se problemi tope i nestaju, kako mu jezik lake ide, a sve to kae ini mu se duhovitim i pametnim. Vie se ne stidi i ne plai od okoline i sagovornika, kojima slobodno pristupa. Najzad poinje pomalo i da uiva u jednom drugom sebi, kakvog inae nije poznavao i kakav mu se moda vie svia od onog prvog normalnog i treznog. Ako se pijenje nastavi, onda se kritinost sasvim smanjuje, pa poinje grubo, socijalno neprihvatljivo ponaanje i ovek postaje smeno-alosna kreatura. Mali mozak je posebno izloen tetnom dejstvu alkohola, pa su ravnotea i skladnost pokreta kod alkoholisanih osoba poremeeni. Tada nastaje saplitanje jezikom, teturanje, psihika otupelost, a mogu da se jave i krai ili dui periodi pomuenja svesti kada se film prekida i ovek se nieg ne sea. Ako se popiju izuzetno velike koliine alkohola, naroito ako se to uini naglo, dolazi do akutne paralize vitalnih centara u mozgu i produenoj modini koja dovodi do tekog trovanja, dubokog besvesnog stanja i do smrti. Alkohol deluje i na periferne nerve,narocito nerve ruku i nogu,koji su za vozace i najvazniji.

2.8.DEJSTVO ALKOHOLA NA CULO VIDA

Ispitivanjem je dokazano da i najmanja kolicina alkohola dovodi do smanjenja ostrine vida i do suzenja vidnog polja, a to je veoma cest uzrok saobracajnih nezgoda. Vece kolicine alkohola u krvi,onemogucuju slivanje likova na mreznjaci,pa to dovodi do duplog vidjenja,kada covek vise nije u stanju da razlikuje pravi objekat od uobrazenog.

18

Oslabljena je sposobnost adaptacije na svetlost i tamu, pa je primeceno da da kod izvesnog broja alkoholicara dolazi do poremecaja razlikovanja boja (crvene i zelene) sto moze da ima veoma veliku stetu kod vozaca motornih i drugih vozila.

2.9.DEJSTVO ALKOHOLA NA KOORDINACIJU MISICA

Ispitivanja su pokazala da alkohol i u najmanjim kolicinama veoma negativno utice na koordinaciju misicnih radnji. Posle unosenja vecih kolicina alkohola u organizam dolazi do grubih ostecenja,koja se ispoljavaju u poremecenom govoru (zaplice jezikom,govor je otezan),poremecenom hodu(covek se tetura pa vrlo brzo dolazi i do pada) odnosno nemogucnosti odrzavanja ravnoteze.
19

Narocito je opasno slabljenje koordinacije pokreta ruku i nogu,pa vozac ne moze u odredjenim situacijama da reaguje brzo i efikasno,kao kad bi reagovao pre upotrebe alkohola.

3.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANE ZA VARENJE I JETRU

Usled duze upotrebe alkohola dolazi do ostecenja pojedinih organa za vatenje,jetre krvnih sudova,nervnog sistema,bubrega itd. *Oboljenja organa za varenje*

20

Kod alkoholicara su ceste upalne promene gornjeg dela probavnog sistema. Upalne promene vide se na sluzokozi usta, grla i jednjaka. Hronicno zapaljenje jednjaka veoma je esta posledica dugotrajnog uzimanja alkoholnih pica, a ispoljava se kao pecenje u usnoj duplji, narocito u predelu jednjaka. Kod ljudi sklonih prekomernom pijenju u velikom broju slucajeva nastaje rak jednjaka. Kod alkoholicara se moze javiti neprijatan zadah iz usta. Zubi su zaputeni. Nije nikakva retkost da je alkoholiar skoro sasvim bez zuba. Alkohol direktno ostecuje sve sluzokoze s kojima dolazi u dodir. Ostecenja sluzokoze tankog creva i eluca mogu rezultirati smetnjama u probavi hrane i resorpciji hranljivih sastojaka. Jutarnje povracanje alkoholicara je uzrokovano alkoholnim ostecenjem zeludane sluznice. Ponekad to nije pravo povracanje, vec izrazit napad mucnine, sa neugodnim osecajem potrebe za povracanjem Zeludac je organ u kome se zapocinje varenje hrane. Hronicni nadrazaj zeluca moze biti i uzrokom cestih povracanja, osobito ujutru, nakon ustajanja. Alkohol stimulise preterano lucenje hlorovodonicne zeludacne kiseline. Visok nivo ove kiseline i sam alkohol, ostecuje, nagriza zeludacnu sluzokozu. To izaziva nastanak upale sluzokoze zeluca: gastritis i cir na zelucu. Creva su organ u kome se nastavlja i dovrava varenje hrane. I ovde alkohol izaziva upalu sluzokoze creva, to onemogucava normalno funkcionisanje. Posledica toga je nemogucnost preuzimanja hranljivih materija i vitamina iz hrane, to dovodi do gubitka u tezini i opsteg propadanja. Gusteraca (pankreas) kao vazan organ za varenje sluzi za odrzavanje normalne koncentracije secera u krvi. Konzumiranjem alkohola moze se javiti secerna bolest.

*Oboljenja jetre*

21

Jetra je jedan od najvaznijih organa u covekovom organizmu. Vecina materija koje iz creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske obrade. Jetra je organ u kojem se metabolizira veliki deo alkohola unesenog u organizam. Pri hronicnoj upotrebi alkohola dolazi do ostecenja jetre direktnim delovanjem alkohola na nju i ostecena njenih funkcija. Prvi stadijum ostecenja jetre je alkoholna hepatoza. Dolazi do nagomilavanja masti u jetri i tada dolazi do njenog uvecanja,i bolesnik ce tada osecati nelagodnost u zelucu.Poremeceno mu je varenje ,dolazi do gubitka apetita. Ako se nastavi sa pijenjem, dolazi do ciroze jetre. Ciroza jetre je hronicna, vise ili manje dugotrajna i neizleciva bolest. Ona razara celije jetre i na njihovom mestu stvara masno ili vezivno tkivo. Jetra postepeno gubi svoju funkciju. Zbog otezanog protoka venske krvi kroz jetru razvija se kolateralna cirkulacija na nekoliko specificnih mesta u organizmu (hemoroidalne vene, vene jednjaka, trbune potkone vene). Medju komplikacijama koje prouzrokuje ciroza ubrajaju se i jaka krvarenja iz prosirenih vena zadnjeg creva (hemoroidi), jednjaka i cira zeluca. Sve ove promene mogu dovesti do stanja koje se zove "jetrena koma", u kome bolesnik povremeno gubi svest. Jetra se povecava kako bolest napreduje. Bolesnik trpi mucnine i povracanja. Nema apetit i gubi na telesnoj teini. Mogu mu oticati i noge, a koza poprimiti zuckastu boju kao da ima zuticu. Nekad se jetra deformie, i u njoj se nakuplja mnogo vezivnog tkiva. U uznapredovanom stadijumu ciroza jetre je neizleciva, smrtonosna bolest. Jetrine celije izumiru i smanjuje se velicina jetre. Ova bolest postepeno dovodi do smrti. Sve ove promene,bilo na organima za varenje,bilo na jetri nastaju u slucajevima stalnog i prevelikog unosenja alkoholnog pica.

22

3.1.DEJSTVO ALKOHOLA NA PSIHOFIZICKU AKTIVNOST COVEKA

Mnogi misle da male kolicine alkohola povoljno deluju na organizam,da potenciraju psihicke i fizicke aktivnosti. Tesko je ubediti ljude u stetno dejstvo alkohola kad oni osecaju da posle izvesne kolicine alkohola postaju slobodniji,raspolozeniji,sigurniji,I da mnogo lakse podnose fizicka naprezanja.

3.1.1.Alkoholizam i psihicki poremecaji

23

Alkohol remeti normalnu fiziolosku aktivnost celija,sto pokazuju simptomi akutnog pijanstva. Akutno pijano stanje je posledica jednokratne upotrebe vee koliine alkoholnih pia koje moe nastupiti kod svakog pojedinca, alkoholicara ili nealkoholicara. U takvoj akutnoj epizodi pojavljuju se razliiti psihiki simptomi, koji to stanje uvrstavaju u psihijatriju, mada je ono reverzibilno i relativno kratkotrajno. Tezina klinicke slike akutnog pijanog stanja zavisi od kolicine popijenog alkohola i od koncentracije alkohola u krvi i drugim tkivima opite osobe i moe ici od lagane intoksikacije, koja se jedva primecuje, sve do smrti zbog akutnog trovanja alkoholom. U zavrsetku akutnog pijanstva obicno se javlja klinicka slika tzv. "mamurluka", koji moe trajati razliito dugo, i moze biti karakteriziran pretezno somatskim ili pretezno psihickim simptomima. Ako je rec o alkoholicaru, posle lecenja akutne intoksikacije bice potrebno i lecenje alkoholizma. Nekada se u akutnom pijanstvu javlja poseban oblik teskog pijanog stanja, koje karakterise suzenje ili potpuni poremecaj svesti, nemir, uzbudjenje, agresija, itd., nakon cega ostaje potpuna ili delimina amnezija (gubitak seanja na ono sto se za vreme trajanja toga pijanog stanja dogodilo), mada bolesnik moze imati osecaj da se sa njim neto dogadjalo. Patolosko pijano stanje obino zavrava dugim snom. Karakteristicno je, da bolesnik za vreme takvog patoloskog pijanog stanja ne pokazuje spoljasnje klinicke simptome pijanstva. Patolosko pijano stanje moe trajati razlicito dugo, a moze nastupiti vec i nakon malih kolicina alkohola.

24

3.1.2.Alkohol i halucinacije
Halucinacije su takodje dusevno oboljenje praceno hronicnim alkoholizmom. . Karakterisu ga halucinatorni dozivljaji, uz inace ocuvanu svest, dobru orijentaciju,neupadljive greske u ponasanju i radu.Halucinacije su po pravilu slusnog karaktera.Razlikuje se akutna i hronicna halucinoza. I u akutnoj i u hronicnoj halucinozi javljaju se, kao glavna klinicka karakteristika halucinacije, koje u pocetku imaju elementarna obelezja pa se vrlo teko razlikuju od iluzija. Halucinacije kasnije postaju sve izrazitije, dobijaju jasnu osetnu formu i najee su akutnog karaktera.

25

Akusticke halucinacije esto su kod alkoholicara pracene strahom, obicno se javljaju u trecem licu, bolesnik ih cuje, cesto imaju neugodan sadrzaj, odnosno predstavljaju pretnju za bolesnika. Akutna halucinoza obino traje od nekoliko sati do nekoliko dana, nedelja, ili do est meseci. Hronicna alkoholna halucinoza moze, medjutim, imati vise sizofreni karakter, moze joj se s vremenom pridruziti i slika hronicne paranoje.

3.2.METODA I STEPEN UTVRDJIVANJA ALKOHOLISANOSTI U SAOBRACAJU

Pored laboratorijske metode utvrdjivanja alkohola u krvi,za preventive u saobracaju vazan je i nacin utvrdjivanja pribliznog procenata alkohola u organizmu vozaca pomocu ,, alko-testa.

26

On ima svoj znacaj kao sredstvo za orijentaciju da li je testirano lice pod uticajem alkohola i za odredjivanje pribliznog procenata alkohola u krvi vozaca.

3.3.OPADANJE SPOSOBNOSTI U OBLASTIMA POJEDINIH CULA

1.Reakciono vreme ili psihicka sekunda-je vreme koje prodje od
trenutka kada vozac uoci prepreku do trenutka kada odluci da na opasnost reaguje kocenjem.

27

Prema prikazanom dijagramu vidi se da je u voznji pri brzini od 50km/h psihicka sekunda kod treznog vozaca 14m,kod pijanog 22m,a kod mamurnog 29m.

2.U voznji pri brzini od 50km/h u mraku posto vozaca zaseni vozilo koje mu
dolazi u susret,treznom vozacu je potrebno 68m da se privikne na novonastalu situaciju,dok je pijanom potrebno 126m.

28

3.Pri brzini od 50km/h vozac ce pri dnevnoj svetlosti da raspozna

saobracajni znak u treznom stanju na 138m,u pijanom na 112m,a u mamurnom na 100m.

4.

29

Ovaj dijagram prikazuje opadanje refleksa cula sluha pri brzini od 50 km/h.

3.2.ZAKLJUCAK

30

Uprkos tome sto nasa licna bezbednost u saobracaju ne zavisi uvek od nas samih, mi mozemo svojim ponasanjem bitno doprineti smanjenju mogucnosti da dozivimo saobracajnu nezgodu.U saobracaju je najvaznije voditi racuna kako o sebi,tako i o ostalim ucesnicima. Smrt i povrede su svakodnevna pojava na nasim putevima, zato uvek treba da se trudimo da ne postanemo deo crne statistike. U vaem je interesu da se pridravate saveta: Kada pijete, ne vozite - kada vozite, ne pijte!

Preporuena literatura:
-udbenik Regulisanje i bezbednost saobraaja Radomir Vukicevic
31

-internet adrese:www.alkoholizam.com, www.intermezzo.ba -casopisi iz oblasti saobraaja (SAT,AUTO...) -Novi zakon o bezbednosti saobracaja

U Pirotu,februar2010

dipl.ing saobraaja:Milutin Savi

32