OPIS LINOSTI POMOU TIPOVA tipologije linosti Izvori: Gordon Olport SKLOP I RAZVOJ LINOSTI 29-31; 50-62; 79-86;

; 383-388 Kelvin Hol, Gardner Lindzi TEORIJE LINOSTI 442-468 Boko Popovid BUKVAR TEORIJE LINOSTI 107-110

TEMPERAMENT
Temperament se odnosi na: karakteristine pojave emocionalne prirode jedne individue, ukljuujudi njenu osetljivost na emocionalni podsticaj, njenu uobiajenu snagu i brzinu reagovanja, kvalitet raspoloenja koje preovlauje i sve osobenosti fluktuacije i intenziteta raspoloenja. Ove pojave se smatraju zavisnim od konstitucionalnog sastava i zato su uglavnom nasledne po poreklu. Temperament je, kao i inteligencija i telesna graa, sirovi materijal od koga se izrauje linost.

NAJSTARIJA TIPOLOGIJA
Temperament kao emocionalna podloga linosti, uslovljen je hemijom tela.

Kosmiki elementi

Svojstva kosmikih elemenata

Odgovarajudi telesni sokovi

Odgovarajudi temperamenti

Empedokle (450. g. pre n.e.) Vazduh Zemlja Vatra Voda Topao i vlaan Hladna i suva Topla i suva Hladna i vlana

Hipokrat (400. g. pre n.e.) Galen (150. g. pre n.e.) Krv Sangvinian Crna u uta u Sluz Melanholian Kolerian Flegmatian

RAZLOZI ODRIVOSTI NAJSTARIJE TIPOLOGIJE

Kvalitativno odreenje temperamenata: Kolerian razdraljiv Sangvinian pun nade Melanholian tuan Flegmatian apatian

Ova 4 tipa temperamenta se dobro uklapaju u razliite mogude dimenzije temperamenta

FIZIOGNOMIJA I TEMPERAMENT
Fiziognomske predstave etiri temperamenta

Najuveniji fiziognomist vajcarac Johan Kaspar Lavater (1741-1801): POSTOJI DOSLEDNOST LINOSTI I U UNUTRANJIM ASPEKTIMA I U SPOLJANJEM IZRAZU. Tvrdnje na kojima se zasniva fiziognomija, a koja nalaze podrku i u savremenim istraivanjima:

1.
2. 3.

O oveku nam najvie otkrivaju izraz lica, pokreti i gestovi Kada vedi broj znakova ukazuje na istu stvar, zakljuci su sigurniji Struktura kostiju, tekstura tela i sl. (konstitucija) otkrivaju ono to je uroeno i relativno nepromenljivo (temperament), a miidna struktura i pokreti otkrivaju steene crte linosti

Fiziognomija je otila pod okrilje nadrilekara i arlatana, tamo je i ostala.

TELESNA GRAA I TEMPERAMENT

TELESNA GRAA TEMPERAMENT

HORMONALNE I DRUGE GENETIKE DETERMINANTE

Ako lezde i drugi biohemijski inioci reguliu rast i ako imaju uticaja na unutranju klimu (nivo emocionalnosti i aktivnosti), onda na osnovu telesne grae moemo da donosimo zakljuke o temperamentu, i obrnuto.

ILUSTRACIJE
HRIST je uvek naslikan sa vitkom figurom, a ne sa muskularnom ili debelom uverenje da se povlaenje u sebe, povlaenje od sveta nalazi kod ljudi sa izduenim vitkim sklopom tela CEZAR je voleo da oko sebe ima debele i dobrodudne ljude koji spavaju po celu nod, a plaio se onih koji su mravi i gladnog izgleda koji mnogo misle

KREMEROVA ZAPAANJA
Ernest Kremer (nemaki psihijatar, 1925.) uoio je da se pojedine vrste mentalnih oboljenja ede nalaze kod osoba odreene telesne grae: o Manino-depresivna psihoza se ede javlja kod ljudi kratkog i debelog telesnog sklopa o Shizofrenija se ede javlja kod ljudi vitkog sklopa tela

KREMEROVI TELESNI TIPOVI (SOMATOTIPOVI)

Na osnovu spiska vedih delova tela i skupom opisa za svaki od njih, Kremer razlikuje: Pikniki (kratak i debeo telesni sklop) Atletski (etvrtast telesni sklop, snane kosti i miidi) Asteniki (izduen i mrav telesni sklop) Kremer je prevideo uticaj godina starosti na promene u telesnom sklopu. Preneo je zapaanja o obolelima na zdravu populaciju.

ELDONOVA EMA ZA RAZLIKOVANJE SOMATOTIPOVA

Viljem eldon je razradio emu za odreivanje proporcije zastupljenosti svakog od 3 telesna tipa kod jednog lica (prenici 17 antropometrijskih mera, stavljeni u odnos prema visini tela, uzimajudi u obzir uzrast) Jedno lice procenjujemo u pogledu zastupljenosti svakog od 3 osnovna somatotipa u njegovoj grai 3 osnovna somatotipa: ENDOMORFNI velika trbuna duplja, okruglasti sklop, slabo razvijene kosti i miidi = pikniki MEZOMORFNI etvrtasti sklop, krupne kosti, razvijeni miidi = atletski EKTOMORFNI dugi mravi ekstremiteti, male telesne upljine i slabo razvijeni miidi = asteniki

NEDOSLEDNE MEAVINE SOMATOTIPOVA

Pored 3 primarna sainitelja telesne grae, postoji i mnotvo sekundarnih sainitelja, npr: Displastinost razliiti delovi tela imaju karakteristike razliitih somatotipova Ginandromorfnost zastupljenost karakteristika telesne grae suprotnog pola Fizika tekstura od veoma grube do veoma tanane, lepota oblika i proporcija

Ekstremni endomorfni tip

Ekstremni ektomorfni tip

Ekstremni mezomorfni tip

Svaki osnovni somatotip u velikoj meri odgovara jednom osnovnom modelu temperamenta (procenjivanje na osnovu ukupno 60 crta od kojih po 20 pripada svakom tipu, svaka od 60 crta se ocenjuje ocenom od 1 do 7):

VEZA TELESNIH TIPOVA I TEMPERAMENTA

VISCEROTONIAN (endomorfni tip): ljubav prema udobnosti, prema jelu, sporo reaguje,drueljubivost, ljubaznost, popustljivost, dubok san, potreba za ljudima kad je u nevolji SOMATOTONIAN (mezomorfni tip): potreba za samopotvrivanjem, energian, potreba za fizikim kretanjem i pustolovinama, tenja za dominacijom, rizikom, sredom, neposrednost u ponaanju, hrabrost, potreba za akcijom kada je u nevolji CEREBROTONIAN (ektomorfni tip): odmeren u dranju i pokretu, brzo reaguje, napregnut, brian, dutljiv, inhibiran, slabo spava, introvertan u miljenju, potrebna mu je samoda kad je u nevolji

ISTRAIVANJA O POVEZANOSTI TIPOVA TEMPERAMENATA I SOMATOTIPOVA

Prva eldonova istraivanja ukazuju da je korelacija preko 0,80 Kasnija istraivanja su pokazala da je ovo tvrenje preterano vedina nalaza ukazuje na umerenu korelaciju Istraivanje Glikovih o delinkventima: meu delinkventima se 2 puta ede javlja mezomorfni telesni sklop (atletski tip) nego kod nedelinkvenata

NA OSNOVU SPECIFINIH CRTA IZ SKALE ZA ODREIVANJE TEMPERAMENTA ODREDITE SOPSTVENI TEMPERAMENT

Uporedite procenu na osnovu ove skale sa sopstvenim dominantnim somatotipom. Da li su ove dve vae procene saglasne (kako predvia eldonova tipologija)?

PRANGEROVA TIPOLOGIJA ZASNOVANA NA VREDNOSNIM ORIJENTACIJAMA

Eduard pranger govori o idealnim tipovima, a ne o stvarnim ljudima Ne oekuje da se ti tipovi mogu nadi u istom obliku Idealni tipovi su samo eme za razumevanje dokle je neko lice stiglo u organizovanju svog ivota Idealni tipovi povezani su sa 6 tipova vrednosti koji su u razliitim stepenima privlani individuama koje oko njih grade jedinstvo svog ivota

6 TIPOVA VREDNOSTI
1. 2. TEORIJSKI TIP dominantno interesovanje je otkrivanje istine, glavni cilj je da sreuje i sistematizuje svoje znanje (intelektualac, naunik, filozof) EKONOMSKI TIP dominantno interesovanje za ono to je korisno, praktino: proizvodnja, trite, potronja, nagomilavanje opipljivog bogatstva (poslovan ovek) ESTETSKI TIP orijentacija ka estetskim vrednostima: ljupkost, simetrija, sklad (umetnik ili neko ko uiva u umetnikim epizodama ivota) SOCIJALNI TIP najvia vrednost je ljubav prema ljudima, takav ovek je ljubazan, saosedajan, nesebian POLITIKI TIP prvenstveno se interesuje za vlast, tei da bude voa, ele linu mod, uticaj i slavu; ova tenja ne mora da bude povezana sa dubokim zadiranjem u politiku RELIGIJSKI TIP najvia vrednost je jedinstvo, trai da shvati kosmos kao celinu, da se povee s njegovom celokupnodu; ljudi religijskog tipa mogu biti imanentni mistici (afirmiu ivot i aktivno uestvuju u njemu) i transcedentalni mistici (povlae se od ivota, askete)

3.

4.
5.

6.

STUDIJA VREDNOSTI
Olport, Vernon i Lindzi su osmislili instrument za ispitivanje vrednosnih orijentacija ka prangerovim idealnim tipovima Studija vrednosti ukazuje na preovlaujudu sklonost ka izboru odreene vrednosti Instrument se sastoji od:
30 izbora izmeu dve vrednosti (svaka je jednak broj puta uparena sa preostalih 5) 15 kombinacija od po 4 vrednosti koje se rangiraju

PRVI DEO STUDIJE VREDNOSTI

6. Za koju od slededih grana studija vi smatrate da de se dokazati da je vanija za oveanstvo: a) matematika b) teologija 7. Koju biste funkciju savremenih voa vi smatrali kao vaniju? a) da dovede do ostvarenja praktinih ciljeva b) da podstakne svoje sledbenike da se vie zainteresuju za prava drugih 8. Kada prisustvujete nekoj sveanoj ceremoniji (crkvenoj ili akademskoj, sveanom uvoenju u dunost itd.) jeste li vie zadivljeni: a) bojom i sjajem same sveanosti b) uticajem i snagom grupe KOJE VREDNOSNE ORIJENTACIJE ISPITUJU NAVEDENE STAVKE?

DRUGI DEO STUDIJE VREDNOSTI

10. ta biste od slededih stvari vie voleli da radite za vreme vaeg idudeg letnjeg odmora (ako bi to vae sposobnosti i drugi uslovi dozvoljavali): a) Da piete i objavite neki originalni esej ili lanak iz biologije b) Da boravite u nekom usamljenom delu zemlje gde biste mogli da uivate u lepoti predela c) Da uestvujete u nekom lokalnom teniskom ili drugom atletskom takmienju d) Da steknete iskustvo u nekoj novoj grani zanimanja 11. Da li vam velika dela i pothvati u otkridu slinom Kolumbovom, Magelanovom, Berdovom i Amundsenovom izgledaju znaajno zato to: a) Predstavljaju ovekovo savlaivanje modnih sila prirode b) Doprinose naem poznavanju geografije, meteorologije, okeanografije, itd. c) Zdruuju ljudske interese i meunarodna osedanja irom sveta d) Doprinose svaki na svoj skroman nain konanom razumevanju univerzuma KOJE VREDNOSNE ORIJENTACIJE ISPITUJU NAVEDENE STAVKE?

JUNGOVA TIPOLOGIJA
Zasniva se na razlikovanju stavova naeg JA: introvertovanost posmatranje sopstvenih unutranjih zbivanja ekstravertovanost posmatranje spoljanjih dogaaja Obuhvatnija slika dobija se njihovim povezivanjem sa osnovnim funkcijama svesnog dela psihe: racionalne funkcije Miljenje ljudi kod kojih preovlauje ova funkcija logiki rasuuju i dre se injenica uvstvo ljudi kod kojih preovlauje ova funkcija procenjuju stvarnost na osnovu linog utiska, cenjenja, naklonosti ili antagonizma iracionalne funkcije (ne protive se razumu, samo su van oblasti razuma) Oseaji osedaj daje konkretne injenice ili predstave sveta putem ula Intuicija intuiciji naklonjeni ljudi filtriraju podatke kroz nesvesno i to im omogudava da otkriju skrivene mogudnosti implicitno date u ulnim podacima, ne dre se injenica, originalni su

OSNOVNI TIPOVI I PODTIPOVI

INTROVERTOVAN Introvertovan-racionalan tip
Introvertovani mislilac Introvertovani osedajan ovek

EKSTRAVERTOVAN Ekstravertovan-racionalan tip

Ekstravertovani mislilac Ekstravertovani uvstveni (osedajni) tip

Introvertovan-iracionalan tip
Introvertovani ulni tip Introvertovani intuitivni tip

Ekstravertovan-iracionalan tip
Ekstravertovani ulni tip Ekstravertovani intuitivni tip

Nepraktian, drutveno inhibiran, ima hrabre zamisli i prisilnu elju za saznanjem

Nerazmetljiv, tih,zagonetan, preosetljiv

Miran, estetski osetljiv,zanese n, nepristrasan kad posmatra meuljudske odnose

Nastran, sneva na javi, potpuno utonuo u svoje misli

Dri se uvrdenih pravila, donekle je dogmatian

Konzervativan, potje autoritete, veoma je osedajan

Tei prijatnosti, drueljubiv, prilagodljiv

Kritian u drutvenim odnosima, moe postati talentovani preduzima ili politiar

Veina ljudi ima oba stava (i introvertovani i ekstravertovani) i zato se teko razlikuju. Ravnotea stavova se tumai naelom da je jedan stav razvijeniji u svesti, a drugi se srazmerno vie razvija u nesvesnom.

GDE BISTE SVRSTALI SEBE U OKVIRU OVE TIPOLOGIJE?

ZATO SE KORISTE TIPOLOGIJE I TA NAM ONE GOVORE?

Tipologije predstavljaju pokuaj klasifikacije ljudske prirode Tipologije su pogodne jer su iroke i obuhvatne i olakavaju nam opis linosti Meutim: Tipologije nikada ne mogu da obuhvate celu linost bez ostatka Na osnovu tipologija mi samo znamo da su neki ljudi u izvesnom pogledu slini jedni drugima

 Ne postoji idealna kategorizacija ljudskih bida koja ukljuuje sve mogude aspekte i dimenzije i koja omogudava jasnu klasifikaciju svakog pojedinca bez ostatka Svaka kategorizacija tipologija ukazuje na jednu skupinu sindrom svojstava koja su obino, ali ne i uvek, u vezi PRANGER zagovara upotrebu idealnih tipova Idealni tipovi nisu rezultat prouavanja stvarnih ljudi, ved proizvod promiljanja Idealni tipovi nam samo olakavaju opis tipinog predstavnika neke grupe, a ne pretpostavljamo da i stvarno postoji savren predstavnik odreenog tipa