Montenegro business school

Seminarski rad Tema:Upravljanje gotovinom

Prof.doc.dr: Ratimir Jovi evi

Student: !na "ik#evi $%&$%

Sadraj 1. Uvod............................................................................................. 2. Motivi za odravanje gotovine..................................................... 3. Ubrzana primanja gotovine.......................................................... 3.1. Naplate................................................................................... 4. Usporavanje isplate gotovine...................................................... 4.1. Bankarsko odugovla enje...................................................... 4.2. !ontrola isplata....................................................................... 4.3. Udaljene i kontrolisane isplate............................................... ".#lektronska razmjena podataka............................................................................................ $. Stanje gotovine za odravanje...................................................... %.&aklu ak.......................................................................................

1. Uvod
Upravljanje gotovinom podrazumijeva e'ikasno prikupljanje( raspodjelu i privremeno investiranje gotovine. )otovinski budet( izuzetno vaan instrument u ovom pro*esu ukazuje nam na to koliko +emo gotovine vjerovatno imati( kada +emo je vjerovatno imati i koliko dugo. ,n nam slui kao osnov za predvi-anje o gotovini i za njenu kontrolu. Uz gotovinsli budet 'irma bi trebalo da ima sistemske in'orma*ije o gotovini( kao i neku vrstu kontrolnog sistema. .otrebni su esti izvje/taji( uglavnom dnevni( o stanju nov*a na svakom od bankarski0 ra una preduze+a(o pla+anjima gotovinom( o prosje nim dnevnim stanjima i o vrijednostima utrivi0 0artija od vrijednosti kojima preduze+e posluje( kao i detaljni izvje/taji o promjeni ti0 vrijednosti.

2. Motivi za odravanje gotovine

Moemo koristiti tri kategorije za opisivanje motiva zbog koji0 korpora*ije dre gotovine. 1ransak*ioni motiv2 da bi se realizovala pla+anja( kao /to su kupovine( plate( porezi i dividende koji se javljaju u redovnom poslovanju. 3pekulativni motiv2 da bi se iskoristile privremene mogu+nosti zarade( kao /to je neo ekivani pad *ijena sirovina. Motiv opreznosti2 da bi se odravao 4jastuk5 sigurnosti ili tampon kako bi se ispunile neo ekivane potrebe za gotovinom.3to su predvidljiviji ulazi i izlazi gotovine nekog preduze+a( manja koli ina gotovine se dri kao mjera opreza. .otrebe preduze+a ne za0tjevaji izri ito dranje gotovine jer se dio ti0 potreba moe ispuniti dranjem utrivi0 0artija od vrijednosti i odravanjem nekori/+enog kapa*iteta pozajmljivanja 6npr. kreditna linija banke7. .reduze+a uglavnom ne dre gotovinu zbog /pekula*ija.

3.Ubrzana primanja gotovine

8azne metode naplate i izdataka koje preduze+e koristi da bi pobolj/alo e'ikasnost vlastitog upravljanja gotovinom podrazumijevaju da +e preduze+e imati koristi od 4ubrzanog5 primanja gotovine i 4u9s9p9o9r9a9v9a9nj9a5 isplate gotovine. .reduze+e eli da ubrza naplatu svoji0 potraivanja kako bi /to prije imalo korist od nov*a. :sto tako( preduze+e eli da plati svoje obaveze prema dobavlja ima /to je kasnije mogu+e( a da odri kreditni poloaj pred dobavlja ima( tako da moe maksimalno da iskoristi nova* koji ve+ ima.

3.1.Naplate
Naplata uklju uje korake preduze+a od vremena kad se proizvod ili usluga proda( do naplate ekova kup*a( /to tada postaju upotrebljiva sredstva za preduze+e. Brojne metode su stvorene da bi se ubrzao taj postupak na jedan od slede+i0 na ina2 17 brza priprema i slanje ra una; 27 ubrzavanje slanja pla+anja kupa*a prema preduze+u; 37 skra+ivanje vremena tokom kojeg se primljene uplate tretiraju kao napla+ena sredstva. Tok naplate <ruga i tre+a stavka predstavljaju tok naplate.Ukupno vrijeme koje je potrebno od momenta kada je kupa* poslao ek do trenutka kada je unov en i raspoloiv za preduze+e. <ruga stavka( odnosi se na po/tanski tok( odnosno( koliko dugo se ek nalazio u po/ti. 1re+a stavka koja predstavlja tok deponovanja( ima dva aspekta. .rvi( tok obrade( predstavlja vrijeme koje preduze+u potrebno da bi obradilo

ek. 1aj period obu0vata vrijeme od kada je ek dobijen( pa do deponovanja eka u banku na ra un preduze+a. <rugi aspekt toka deponovanja jeste tok raspoloivosti koji obu0vata vrijeme koje je potrebno da bi ek pro/ao kroz sistem banke. =ek postaje naplativo sredstvo kada je napla+en od banke. 1ok naplate je veoma vaan za 'inansijskog menadera zato /to preduze+e obi no mora da eka dok kupa* po/alje ek( dok on pro-e kroz sistem banke i posteane dostupan preduze+u. S obzirom na to da je *ilj da se poslati ek /to prije unov i( 'inansijski menader eli da smanji tok naplate /to je vi/e mogu+e. Ranije i'davanje ra#una >ak/i na in da se ubrza naplata potraivanja od kup*a jeste ranije slanje ra una kup*ima. !up*i imaju razli ite navike u opdnosu na pla+anja. Neki pla+aju ra une u roku ili poslednjeg dana prije isteka roka( dok drugi pla*aju im dobiju ra un. U oba slu aja( ubrzana priprema i slanje ra una +e rezultirati i brim pla+anjem( jer ra uni koji stignu ranije imaju i raniji tok dospije+a. :zdavanje ra una moe se potpuno izostaviti upotrebom pret0odno odobrenog zaduenja. !upa* potpi/e ugovor sa preduze+em da mu se automatski odbije dugovanje sa bankarskog ra una odre-enog datuma i prenesu sredstva na banku preduze+a. .la+anje osiguranja i 0ipoteke esto se sprovodi na taj na in( zato /to se radi o pla+anjima 'iksnog iznosa.

4. Usporavanje isplate gotovine

,sim ubrzavanja naplate drugi osnovni *ilj upravljanja gotovinom je usporavanje izdavanja gotovine /to je vi/e mogu+e. !ombina*ija brzi0 naplata i spori0 isplata rezultira uve+anom dostupno/+u gotovine.

4.1.Bankarsko odugovla enje

:znos gotovine koji je u knjigama preduze+a rijetko govori o stvarno raspoloivom iznosu gotovine koju ono ima u ban*i. Sredstva raspoloiva u ban*i obi no su ve+a od stanja gotovine u knjigama preduze+a. 8azlika izme-u stanja kompanije u ban*i i njenog knjigovodstvenog stanja gotovine naziva se neto 4'loat5 64kolebanje57. Neto 4kolebanje5 je rezultat zastoja u vremenu kada je ek napisan i jegovog kona nog prolaska kroz banku. Mogu+e je da kompanija ima negativno stanje gotovine u svojim knjigama( a pozitivno stanje i ban*i( jer su neki ekovi koje je izdala kompanija u opti*aju. ?ko se veli ina neto 4kolebanja5 dobro odmjeri stanje u ban*i moe se smanjiti( a sredstva investirati da bi se zaradili pozitivni prinosi. 1u aktivnost korporativni blagajni*i nazivaju 4igranje 'loatom5 ili bankarsko odugovla enje.

4.2. !ontrola isplata

&a dobro upravljanje gotovinom veoma je bitna kontrola kompanije za isplate koje +e usporiti odlive i minimizirati vrijeme za koje su gotovinski depoziti neaktivni. !ompanija koja radi sa vi/e banaka( trebalo bi da bude u mogu+nosti da brzo premjesti sredstva u banke iz koji0 se obavljaju isplate( kako bi sprije ila privremeno stvaranje suvo/ni0 bilansa u nekoj od banaka. @edan od postupaka stroge kontrole isplata je *entraliza*ija obaveza na jedan ra un 6ili mali broj ra una7( vjerovatno u sredi/tu kompanije. 1ako se isplate mogu obavljati u vrijeme kad se to eli. .oslovni postup*i za obavljanje isplata treba da budu utvr-eni. ?ko se koriste gotovinski popusti na obaveze prema dobavlja ima( preduze+e bi trebalo da po/alje uplatu na kraju perioda gotovinskog popusta. ?ko se popust ne koristi( preduze+e ne mora da pla+a sve do poslednjeg dana dospije+a tako da moe maksimalno da iskoristi gotovinu. Pla anje mjenicom (PT)* Sredstvo za odlaganje isplata je pla+anje mjeni*om 6.1<7. Mjeni*a nije plativa na za0tjev za razliku od obi nog eka. !ad je prezentirana ban*i izdavao*a za naplatu( banka mora da je da izdavao*u na pri0vatanje. 1ada preduze+e koje je izdalo mjeni*u deponuje sredstva da bi pokrilo njeno pla+anje. .rednost takvog dogovora je /to se odlae vrijeme kada preduze+e mora da ima deponovana sredstva da bi pokrilo mjeni*u. Nedostatak sistema mjeni*e je /to neki dobavlja i moda pre'eriraju ekove. +splata plata i dividendi Mnoge kompanije imaju posebne ra une za isplate plata. <a bi minimizovalo bilans na tom ra unu( preduze+e mora da predvidi kad +e se ekovi plata dati na naplatu. ?ko je dan za isplatu plata u petak( ne+e se svi ekovi unov iti tog dana. .reduze+e ne mora da ima deponovana sredstva za isplatu svi0 plata. ,no bi trebalo da bude sposobno da napravi raspored vremena kad se( u prosjeku( ekovi daju na naplatu. Mnoga preduze+a otvaraju poseban ra un za isplatu dividendi( sli an onom za isplatu plata. : tu je glavna ideja da se predvidi kad +e se ekovi dividende predavati na naplatu( tako da preduze+e moe minimizovati bilans gotovine na svom ra unu. Uravnote,eni ra#un (-.!* !ori/+enje sistema ra una sa nultim saldom koji nude mnoge ve+e banke( elimini/e potrebu da se ta no predvidi i podmiri svaki pojedini ra un za isplatu. Na taj na in( jedan glavni ra un za isplate podmiruje sve ostale dopunske ra une. !ada se na kraju svakog dana proknjie ekovi( banka automatski prenosi dovoljna sredstva sa glavnog ra una na svaki od ra una za isplatu da bi se pokrili dati ekovi. 1ako se nulti zavr/ni bilans odrava svaki dan na svim ra unima( osim glavnog ra una. ,sim pobolj/anja kontrole nad isplatama( sistem ra una sa nultim saldom elemini/e neaktivne bilanse gotovine sa svi0 dopunski0 ra una. Menader za gotovinu u preduze+u jo/ mora da predvidi predpostavljeno vrijeme knjienja ekova( tako da bi glavni ra un imao dovoljno gotovine za podmirenje dopunski0 ra una.

4.3. Udaljene i kontrolisane isplate

:skori/+avanjem prednosti nee'ikasnog pro*esa kliringa ekova kroz sistem Aederalni0 rezerva i neki0 komer*ijalni0 banaka( kao i nee'ikasnosti u po/tanskom sistemu( preduze+e moe maksimizovati vrijeme za koje su njegovi ekovi nenapla+eni. .onu-eni su razni modeli za maksimiza*iju toka isplate kroz izbor geogra'ski optimalni0 banaka za isplate. :deja je da se lo*iraju banke za isplatu i preko nji0 dobijaju ekovi( tako da se maksimizira vrijeme za koje +e ek ostati nenapla+en. Maksimiziranje toka isplate zna i da dobavlja i ne+e mo+i da naplate sredstva tako brzo kao /to je to uobi ajeno. &avisno od stepena dobavlja evog nepri0vatanja takvi0 navika u pla+anju( odnosi sa dobavlja ima mogu biti porem+eni zbog odloene isplate. .raksa srodna udaljenim isplatama( ali sa manje negativni0 konota*ija( naziva se kontrolisano ispla+ivanje. : ono tako-e moe iskori/+avati male banke za isplate. .rimarni razlog za odabir ti0 odre-eni0 banaka za isplatu je /to su zakasnile naplate minimalne. 1a injeni*a dopu/ta preduze+u da bolje predvidi svakodnevne isplate.

". #lektronska razmjena podataka

/lektronska ra'mjena podataka (/)+* uklju uje trans'er poslovni0 in'orma*ija u obliku koji je itljiv samo ra unaru. #<: ne uklju uje samo direktno kretanje ra unar9ra unaru preko komunika*ioni0 linkova( ve+ i 'izi ku isporuku elektronski0 podataka kao /to su ra unarske trake( diskovi i B< 8,M9ovi. /lektronski transfer sredstava (/0T* ini vaan dio elektronske razmjene podataka. Njegova osnovna karakteristika je to /to se trans'er nov*a de/ava u onoj depozitnoj institu*iji 6obi no banke7 gdje je poslato i primljeno elektronsko pla+anje. #A1 uklju uje automatske klirin/ke trans'ere 6?BC7( kao i elektronski prenos. #A1 moe da uklju uje instruk*ije i trans'ere od Me-unarodnog 'inansijskog komunika*ionog sistema za razmjenu nov ani sredstava 6SD:A17 i !ompjuterizovanog me-ubankarskog klirin/kog sistema 6BC:.S7. #A1 je doivio svoj vr0una* januara 1EEE. godine kada je zakonom propisano da se sva dravna pla+anja osim poreski0 nadoknada i situa*ija gdje je dozvoljeno odustajanje vr/e elektronskom putem. <irektno deponovanje uplata preko #A1 je mnogo sigurnije nego pla+anje papirnim ekovima. <rugi veliki dio #<: je poznat kao finansijski /)+ (0/)+*. A#<: uklju uje razmjenu elektronske poslovne in'orma*ije izme-u preduze+a i njegove banke ili izme-u banaka. =ak iako je kompanija pre/la na elektronsku razmjenu podataka i elektronsku razmjenu sredstava( mnoge njene transak*ije +e se i dalje djelimi no

zasnivati na papirnoj osnovi. !ompanija moe za sve svoje poslovne aktivnosti da koristi #<:( ali i dalje moe neka pla+anja da vr/i papirnim ekovima.

$. Stanje gotovine za odravanje

Fe+ina preduze+a odre-uje nivo stanja gotovine za odravanje. ,na ne ele odravanje suvi/ni0 gotovinski0 bilansa jer mogu da zarade kamate kad se ta sredstva investiraju u utrive 0artije od vrijednosti. 3to je ve+a kamatna stopa na utrive 0artije od vrijednosti( ve+i je oportunitetni tro/ak odravanja umrtvljeni0 gotovinski0 sredstava. ,ptimalan nivo gotovine trebalo bi da bude ve+i od2 17 potrebnog transak*ionog bilansa kad je upravljanje gotovinom e'ikasno( ili 27 potreba kompenza*ionog bilansa koje za0tjevaju komer*ijalne banke kod koji0 'irma ima depozitni ra un. Utvr-ivanje minimalnog nivoa gotovine djelimi no zavisi od kompenza*ioni0 bilansa koje za0tjevaju banke. &a0tjevi da 'irma odrava odre-eni iznos bezkamatni0 depozita( kako bi banka kompenzovala usluge koje prua( zasnivaju se na pro'itabilnosti ra una. .reduze+e mora traiti banku koja za0tjeva najnii kompenza*ioni bilans za ode-eni nivo aktivnosti. ?ko preduze+e ima zajam kod banke ono vjerovatno mora da odrava ve+e bilanse od oni0 koji su potrebni da bi se bilansi kompenzovali aktivnostima ra una. .oslednji0 godina pove+an je trend pla+anja gotovinom za usluge koje banka omogu+uje umjesto odravanja stanja kompenza*ije. .rednost za preduze+e je /to ono moe vi/e da zaradi na sredstvima koja se koriste kao stanje kompenza*ije nego /to su iznosi naknada za usluge. 3to je ve+a kamata na tri/tu nov*a( ve+i je oportunitetni tro/ak kompenza*ionog bilansa i ve+a je prednost provizija na usluge. 1reba samo provizije uporediti sa zaradom na oslobo-ena sredstva. 1amo gdje se usluga moe platiti provizijom( 'irma bi trebalo da iskoristi prednost takve situa*ije i umanji svoj kompenza*ioni bilans.

%. ,dredjivanje potrebne koii ine gotovine za odravanje likvidnosti

,dravanje potrebne koli ine gotovine za odravanje likvidnosti zapravo zna i utvr-ivanje likvidne rezerve uz pomo+ koje +e se odrati likvidnost kad god priliv gotovine bude manji od odliva gotovine( odnosno( kada priliv gotovine bude manji od dospijeli0 obaveza. !oliko god da je idealna 'inansijska ravnotea i koliko god da je sin0ronizovan plan priliva i odliva gotovine( uvijek postoji rizik da +e priliv gotovine biti manji od dospijeli0 obaveza( /to zna i da postoji rizik da +e do+i do nelikvidnosti. Upravo da bi se taj rizik otklonio ili brem smanjio( potrebna je likvidna rezerva. Fisinu likvidne rezerve nije jednostavno odrediti zbog toga /to na nju uti e vi/e 'aktora. Prvo, visina likvidne rezerve zavisi od sin0oniza*ije priliva i odliva gotovine u kratkim rokovima i od stepena vjerovatno+e da +e se ta sin0roniza*ija odrati. ?ko je sin0roniza*ija priliva i odliva gotovine u kratkim rokovima 6rokovima kra+im od mjese* dana7 potpuna i ako postoji visok stepen vjerovatno+e da +e se ona odrati( /to zavisi od stepena rizika naplate potraivanja o roku( onda je dovoljna relativno mala likvidna rezerva. Drugo, visina likvidne rezerve zavisi i od o/trine sank*ija za slu aj nelikvidnosti. Sank*ije za slu aj nelikvidnosti mogu biti zakonske i tri/ne. &akonske sank*ije su one koje propisuje zakonodava*( i ogledaju se u tome /to se nelikvidnom preduze+u zabranjuje ili ograni ava ulaganje ili pribavljanje( odnosnokori/+enje sredstava za pojedine namjene( ili se ograni ava pravo jemstva 6npr. zabranjuje se nelikvidnom preduze+u da avalira mjeni*e7( ili se za0tijeva da nelikvidno preduze+e ide na saniranje( odnosno na otklanjanje nelikvidnosti putem poravnanja sa povjerio*ima. 1ri/ne sank*ije su one koje preduzimaju povjerio*i prema nelikvidnom duniku.. 1e sank*ije tako-e mogu biti razli ite( s manjim ili ve+im stepenom o/trine( a naj e/+e se sastoje u slede+em2 zara unavinje zatezni0 kamata( obustavljanje dalje isporuke robe ili vr/enja usluga od strane dobavlja a( obustavljanje daljeg odobravanja kredita( za0tijev da isplatu obaveza jem i 6garantuje7 tre+e li*e i sl. <akle( stepen o/trine zakonski0 i tri/ni0 sank*ija moe da bude vrlo razli it. 3to je stepen nji0ove o/trine ve+i potrebna je ve+a likvidna rezerva i obrnuto. Tree( visina likvidne rezerve zavisi od toga da li preduze+e nov ane poslove obavlja preko iro9ra una ili teku+eg ra una. !ada se nov ano poslovanje obavlja preko teku+eg ra una( potrebna likvidna rezerva +e biti manja( ak do visine limita ugovorenog pasivnog salda na teku+em ra unu( odnosno do visine kontokorentnog kredita. ,vo zbog toga /to preduze+e u takvim okolnostima moe da ra una da +e likvidnost odrati uz kori/+enje kontokorentnog kredita( /to zna i da mu je potrena likvidna rezerva utoliko manja ukoliko je ugovoreni limit pasivnog salda teku+eg ra na vi/i i obrnuto. Naravno( poslovanje preko iro ra una ne podrazumijeva pravo na kontokorentni kredit( /to zna i da je u tom slu aju potrebna vi/a likvidna rezerva.

G.,stvarivanje prinosa i o uvanje supstan*e putem upotrebe gotovine

8aspoloiva gotovina nema ekonomskog opravdanja da bude iznad likvidne rezerve. :z tog izlazi da vi/ak raspoloive gotovine iznad likvidne rezerve treba /to prije eliminisati putem njene upotrebe. Upotreba tog vi/ka moe biti na dug ili kratak rok( zavisno da li on poti e iz sopstvenog kapitala i dugoro ni0 ili kratkoro ni0 izvora 'inansiranja. ?ko od raspoloive gotovine oduzmemo likvidnu rezervu( dobi+emo vi/ak raspoloive gotovine. !oliko se od tog vi/ka raspoloive gotovine moe upotrijebiti dugoro no( pokazuje gotovina iz sopstvenog kapitala i dugoro ni0 izvora 'inansiranja( a koliko se moe upotrijebiti kratkoro no pokazuje gotovina iz kratkoro ni0 izvora 'inansiranja. !ad je vi/ak raspoloive gotovine jednak ili ve+i od gotovine iz sopstvenog kapitola i dugoro ni0 izvora 'inansiranja( ona se moe upotrijebiti dugoro no. ?ko se vi/ak gotovine ne moe upotrijebiti dugoro no( jer ne poti e iz sopstvenog kapitala i dugoro ni0 izvora 'inansiranja( onda se ona moe upotrijebiti kratkoro no. Fi/ak raspoloive gotovine moe se upotrijebiti za pribavljanje osnovni0 sredstava( za privramenu otplatu dugoro no pozajmljeni0 izvora kod koji0 je visoka stvarna kamatna stopa( odnosno stopa naknada za kori/+enje oro eni0 uloga tre+i0 li*a( za dugoro no plasiranje( a u uslovama in'la*ije jo/ i za pove+anu nabavku sirovina i materijala ako je u izgledu pove+anje nabavni0 *ijena i za prevremenu otplatu dugoro ni0 dugova prema inostranstvu( ako je u izgledu devalviranje doma+e valute. Fi/ak raspodijele gotovine moe se kratkoro no upotrijebiti za prevremenu otplatu kratkoro ni0 pozajmljeni0 izvora 'inansiranja kod koji0 je visoka stvarna kamatna stpoa( za kratkoro no ulaganje u vidu robnog ili 'inansijskog kredita( a u uslovima in'la*ije i jo/ i za pove+anu nabavku sirovina i materijala ako je u izgledu pove+anje nabavni0 *ijena i za prevremenu otplatu kratkoro ni0 dugova prema inostranstvu ako je u izgledu devalva*ija doma+e valute. Svakako da se uvijek ne moe ra unati na brzu upotrebu vi/ka raspoloive gotovone( pa otuda dolazi do potrebe da se po osnovu nje do kona ne upotrebe ostvari neki prinos. :sto tako( i likvidna rezerva treba da odba*i neki prinos. : u jednom i u drugom slu aju to +e djelovati pozitivno na pove+anje 'inansijskog rezultata( odnosno rentabilnosti( a u uslovima in'la*ije djelova+e i na o uvanje supstan*e gotovine. Naime( sve dok je stopa priinosa na gotovinu jednaka ili ve+a od stope in'la*ije( supstan*a gotovine je za/ti+ena jer u tom slu aju gotovina plus prinos koji se ostvaruje po osnovu nje daje nesmanjenu kupovnu mo+. <akle( i zbog rentabilnosti( i zbog o uvanja kupovne mo+i gotovine po osnovu raspoloive gotovine treba osrvariti prinos. 1o se moe posti+i2 <ranjem gotovine na teku+em ra unu( Ulaganjem gotovine na depozit sa otkaznim rokom i !upovinom C,F

)r,anje gotovine na teku em ra#unu. .oslovanje nov*em preko teku+eg ra una podrazumijeva obra un kamata i na aktivni saldo 6depozit vlasnika teku+eg ra una7 i na pasivan saldo 6kontokorentni kredit7( pri emu je aktivna kamata 6kamata na pasivni saldo7 uvjek vi/a od pasivne kamate 6kamata na aktivni saldo7. U stabilnim uslovima /to je pasivna kamatna stopa blia stopi bruto akumula*ije( prinos je pri0vatljiviji i obrnuto. !ad god je stopa pasivne kamate nia od stope bruto akumula*ije( treba ulagati napore da se raspoloiva gotovina na teku+em ra unu dri /to je mogu+e vi/e u grani*ama likvidne rezerve( /to zna i da vi/ak raspoloive gotovine treba bre upotrebljavati kako bi se ostvario /to ve+i prinos. U uslovima in'la*ije treba uzeti u obzir i stopu in'la*ije. !ad je pasivna kamatna stopa naa od stope in'la*ije( gotovina trpi in'latorne gubitke( smanjuje se njena realna vrijednost. U takvim okolnostima( radi smanjenja in'latorni0 gubitaka na gotovini( vi/ak raspoloive gotovine treba /to prije uloiti tako da se in'latorni gubi*i ostvaruju samo na likvidnoj rezervi u visini razlike izmedju stope in'la*ije i pasivne kamatne stope. 1i in'latorni gubi*i su neizbijeni ala u apsolutnom iznosu oni su relativno mali jer limit pasivnog salda( odnosno kontokorentnog kredita sniava potrebu za likvidnom rezervom( /to ukazuje na pogodnost teku+eg ra una i za o uvanje supstan*e gotovine( odnosno za svo-enje in'latorni0 gubitaka na gotovini na minimum. Ulaganje gotovine na depo'it sa otka'nim rokom. <epozit sa otkaznim rokom je oblik deponovanja gotovine u banku uz uslov da rok depozita unaprijed nije odredjen( a vlasnik depozita moe u svako doba povu+i gotovinu it depozita uz uslov da povla enje najave ban*i u unaprijed utvr-enom roku. 1aj rok najave povla enja depozita je veoma kratak( kre+e se os sedam do trinaest dana. .reduze+e likvidnu rezervu i vi/ak raspoloive gotovine moe drati umijesto na iro9ra unu na depozitusa otkaznim rokom i na taj na in ostvariti prinos na tu gotovinu u visini pasivne kamatne stope koju banka pla+a na depozit sa otkaznim rokom. <a li se pored vi/ka raspoloive gotovine i sva likvidna rezerva mogla drati na depozitu sa otkaznim rokom( zavisi od duine roka najave za povla enje depozita i realnosti plana priliva i odliva gotovine.3to je rok najave povla enja depozita kra+i( to je ve+a mogu+nost da se sva likvidna rezerva dri na depozitu sa otkaznim rokom. ,vo podrazumijeva da se plan priliva i odliva gotovine sa injava u periodu koji ne smije biti dui od roka najave za povla enje depozita. .o/to su to vrlo kratki rokovi 6% ili 1H dana7 i sam plan priliva i odliva gotovine objektivno treba da bude realan. U uslovima dui0 rokova najave za povla enje depozita 6 od npr. 2H ili 3H dana7 rizi no je svu likvidnu rezervu drati na depozitu sa otkaznim rokom. ,vo zbog toga /to je plan priliva i odliva gotovine za taj period( po pravilu( manje realan( pa moe do+i do nelikvidnosti samo zato /to je likvidna gotovina uluena na depozit sa otkaznim rokom. 1upovina hartija od vrijednosti. !od ulaganja raspoloive gotovine u 0artije od vrijednosti razlikujemo dvije vrste 0artija od vrijednosti2 kratkoro ne 0artije od vrijednisti i terminske 0artije od vrijednosti. U kratkoro ne 0artije od vrijednosti moe se ulagati dio likvidne rezerve pod uslovom da je tei/te kratkoro ni0 0artija od vrijednosti per'ektno. .er'ektno tri/te kratkoro ni0 0artija od vrijednosti podrazumijeva da se kratkoro ne 0artije od vrijednosti u svakom momentu mogu kupiti i ponovo prodati.Bilj ulaganja likvidne rezerve u kratkoro ne 0artije od vrijednosti je ostvarivanje prinosa po osnovu kamate na kratkoro ne 0artije od vrijednosti.

1erminske 0artije od vrijednosti su one 0artije od vrijednosti koje dospijevajuza naplatu( koje su unov ive na ta no odre-en dan. U terminske 0artije od vrijednosti mogu se ulagati vi/kovi raspoloive gotovine uz uslov da se termin naplate 0artije od vrijednosti poklapa s terminom kona ne upotrebe vi/ka raspoloive gotovine. Ulaganjem vi/ka raspoloive gotovine u terminske 0artije od vrijednosti ostvari+e se prinos po osnovu kamate na te 0artije.

2. -!13JU4!1

Ainansijska strategija i taktika gotovine se sastoje u odre-ivanju potrebne koli ine gotovine za odravanje likvidnosti i ostvarenju prinosa( a time i o uvanja supstan*e gotovine putem privremene upotrebe gotovine( jer se raspoloivom gotovinom mora najprije odrati likvidnost( a potom dio gotovine koji preostaje( koristi se za 'inansiranje. Svako preduze+e potrebno je da ima sistemske in'orma*ije o gotovini kao i neku vrstu kontrolnog sistema. .otrebni su izvije/taji o stanju nov*a( o pla+anjima gotovinom( o vrijednostima utrivi0 0artija od vrijednosti kojim preduze+e posluje( kao i izvje/taji o promijenama vrijednosti. Sve ove in'orma*ije su jako bitne ako preduze+e eli e'ikasno da upravlja svojom gotovinom I to je na in koji omogu+uje sigurnu i pri0vatljivu raspoloivost gotovine i obezbije-uje pristojan pri0od na privremene investi*ije gotovine.