Gimnazija i ekonomska kola Jovan Cviji

Bela Crkva
Jovana Cvijia br. 11

Maturski rad iz RAUNOVODSTVA

Tema: Evidencija dobavljaa i kupaca

Mentor:
prof. Sretko Razumeni

Uenik:
Marko Jankovi
Bela Crkva, maj 2012.

Evidencija dobavljaa i kupaca

Maturski rad

Sadraj:
1. Uvod..........................................................................................................................3
2. Pojam poverilaca i dobavljaa....................................................................................4
3. Evidencija obaveza prema dobavljaima...................................................................4
4. Sintetika evidencija obaveza prema dobavljaima...................................................5
5. Izmirenje obaveza prema dobavljaima ....................................................................5
6. Obaveze za izdate ekove...........................................................................................6
7. Pojam menica ............................................................................................................6
7.1 Obaveze po izdatim menicama ............................................................................6
8. Kratkorone finansijske obaveze................................................................................6
9. Dokumentacija............................................................................................................6
10 Evidencija obaveza preduzea...................................................................................7
10.1 Pojam i vrste obaveza ........................................................................................7
10.2. Pojam dugoronih obaveza...............................................................................8
10.3 Evidencija kratkoronih obaveza ......................................................................8
10.4 Obaveze po dugoronim kreditima u zemlji ...................................................10
10.5 Obaveze prema dugoronim kreditima u inostranstvu ....................................10
11. PRILOG 1 ..............................................................................................................11
12. Vremenska razgranienja .......................................................................................13
13 PRILOG 2...............................................................................................................13
14. PRILOG 3...............................................................................................................15
15. PRILOG 4...............................................................................................................16
16. PRILOG 5...............................................................................................................17
17. Zakljuak................................................................................................................18
18. Literatura................................................................................................................19

Ana Stefanovi

Evidencija dobavljaa i kupaca

Maturski rad

1. Uvod:
Potraivanja koja nastaju po osnovu prodaje proizvoda i usluga. Potraivanja i prihodi
se vrednuju primenom pretpostavki o priznavanju iz MRS 18- Prihodi. Uslovi:

Da je zasnovan duniko poverilaki odnos, da su proizvodi i roba isporueni kupcu

Da je izvren obraun i ispostavljen odgovarajui dokument
Potraivanja od kupaca su povezana sa nastankom prihoda

Dobavljai su poverioci za isporuenu robu, materijal ili usluge.

evidencija dobavljaima se vodi hna dva naina i to
1. Analiticka evidencija - moze se voditi u povezanoj knjizi, kao knjiga dobavljaa ili
kao kartoteka ili,
2. Sintetika evidencija - vodi se na jednoj kartici (kontu) na koju se zbirno unose
poslovne promene u vezu sa kretanjem obaveza prema dobavljaima.
Obaveze prema dobavljaima spadaju u grupu kratkoronih obaveza i obuhvaene su
posebnom grupom konta. U maturskom radu potrudicu se da objasnim I pokazem na
primerima kako se koristi i void evidencija dobavlajaa i kupaca.

Ana Stefanovi

Evidencija dobavljaa i kupaca

Maturski rad

2. Pojam poverilaca i dobavljaa

Kada se kupi material od dobavljaa, taj materijal se mora I platiti.Plaanje se moe

izvriti pre preuzimanja materijala, prilikom preuzimanja, kao I posle preuzimanja materijala.
U poslednjem sluaju dobavlja daje materijal na poverenje, zato se on I naziva poverilac.
Kako poverilac trai da mu se plati, on potrauje, I to potraivanje od poverioca je za kupca
robe ili materijala obaveza prema poveriocu. Obaveza prema
poveriocu (dobavljau)
predstavlja iznos koji ovaj trai (potrauje) da mu se u odredjenom roku plati za isporueni
material, robu ili usluge.
Postoji vie vrsta poverilaca: banke (za date kredite), dobavljai (za isporueni
materijal, robu ili usluge), poverioci po primljenim kaucijama itd.
Dobavlja isporuuje robu ili materijal s tim da mu se plati u odredjenom roku. Sve
dok mu se ne isplati odredjena suma novca, obaveza prema dobavljau postoji.

3. Evidencija obaveza prema dobavljaima

Preduzeca od kojih se nabavlja materijal, sitan inventar, roba, osnovna sredstva I

drugo nazivaju se dobavljai. Prema tome koja se vrsta sredstava nabavlja I da li se nabavlja
iz zemlje ili iz inostranstva, razlikuju se vie vrsta obaveza prema dobavljaima.

Obaveze prema dobavljaima u zemlji

Obaveze prema dobavljaima u inostranstvu.
Analitika evidencija obaveza prema dobavljaima

Poslovni odnosi sa dobavljaima prate se knjigovodstvenom evidencijom, I to

analitiki I sintetiki.
Analitika evidencija moze se voditi u povezanoj knjizi kao knjiga dobavljaa ili kao
kartoteka. Za svakog dobavljaa otvara se posebna kartica. Zbir svih kartica dobavljaa
naziva se kartoteka dobavljaa. Kartice se slau u kartoteku po utvrdjenom redosledu, I to bilo
po azbunom redu dobavljaa, bilo po njegovom seditu, delatnosti kojima se dobavlja bavi
itd.

Ana Stefanovi

Evidencija dobavljaa i kupaca

Maturski rad

4. Sintetika evidencija obaveza prema dobavljaima

Sintetika evidencija dobavljaa vodi se na jednoj kartici (kontu) na koju se zbirno

unose poslovne promene u vezu sa kretanjem obaveza prema dobavljaima. Za zbirno
knjizenje odobrenja na kontu dobavljaa sastavlja se pregled faktura koji je prikazan kod
nabavke materijala.

5. Izmirenje obaveza prema dobavljaima

Visina obaveza prema dobavljaima utvrdjuje se na osnovu faktura, koje dobavljai

dostavljaju po izvrenoj isporuci matrijalnih dobara, odnosno po izvrenim uslugama. Iznos
koji ce dobavljaima biti isplaen ne mora I ne retko nije jednak tom inicijalnom iznosu
obaveze, jer svi popusti koje dobavlja odobri imaju za posledicu redukciju obaveze.
Popustima se mogu smatrati sva smanjenja ve ugovorene ili na drugi nain utvdjene
kupovne cene robe koja dobavljai daju kupcima svojevoljno, sa ciljem da se stimulie
kupovina odredjene robe, povea velicina porudbina ili ubrza plaanje.Takvi popusti su:
koliinski rabat, super-rabat, sezonski rabat, kasa skonto I sl.
Pored ovih popusta, u praksi se javljaju snienja vec ugovorenih cena do kojih dolazi
pre svega na zahtev preduzea kupca. To su snienja koja dobavlja odobrava kao obeteenje
kupcu jer je pri isporuci materijala ili robe doslo do propusta. Takav popust je, na primer,
bonifikacija.
Popusti dobijeni od dobavljaa dele se na one koji su poznati u trenutku prijema I
koji se mogu uzeti u obzir pri kalkulaciji nabavne vrednosti I knjienju prijema materijala I
robe I one koji su odobreni naknadno.

6. Obaveze za izdate ekove

Obaveza prema dobavljau moze se izmiriti davanjem obraunskog eka.

U tom sluaju gasi se obaveza prema dobavljau, a stvara se obaveza za izdate ekove.
Da bi ta obaveza bila sigurno izmirena, dunik obino izdvaja novana sredstva za isplatu
ekova na poseban raun Izdvojena novana sredstva za isplatu ekova. Kada banka izvri
isplatu ekom, obaveze po izdatim ekovima se gase na teret izdvojenih sredstava za isplatu
ekova. Evidencuja obaveza za izdate ekove vri se na kontu 4390.

Ana Stefanovi

Evidencija dobavljaa i kupaca

Maturski rad

7. Pojam menice

Ukoliko preduzee ne moze obaveze prema dobavljau da izmiruju ugovorenom roku

ve trai odlaganje plaanja, a kao obezbedjenje daje menicu, tada se obaveza prema
dobavljaima supstituise meninom obavezom. Menica se koristi za plaanja u roku ne duem
od 90 dana. Menica je hartija od vrednosti I moe glasiti na neograniene iznose.
O roku dospea imalac menice istu podnosi na naplatu. Isplata menice se moze izvriti
iz svih raspoloivih novanih sredstava dunika, izuzev onih koja ne mogu biti predmet
izvrenja.
Rok dospea menice moe biti jednak roku plaanja obaveze I u tom sluaju menicna
obaveza je jednaka obavezi prema dobavljaima, za ije plaanje se izdaje. Medjutim, rok
dospea menice je, prema pravilu, dui od roka plaanja obaveze. U tom sluaju pojavljuje se
pasivna kamata.

7.1 Obaveze po izdatim menicama

Kada se izda menica kao instrument plaanja, knjienje se obavlja na kontu 4391
Obaveze po izdatim menicama, koji potrauje, a konto 433 Dobavljai u zemlji, duguje.
Kada se primi izvod od banke o isplati menice, konto 4391 Obaveze po izdatim menicama
duguje I na taj nain se izravnava, a konto 241 Tekui raun, potrauje.

8. Kratkorone finansijske obaveze

Pod kratkoronim obavezama podrazumevaju se obaveze po izdatim hartijama od

vrednosti, kako I obaveze po kratkoronim kreditima dobijenim od banaka u zemlji ili
inostranstvu. Sve ove obaveze imaju rok dospea do jedne godine, a evidentiraju se na
kontima grupe 42 Kratkorone finansijske obaveze.

9. Dokumentacija

Prilikom evidencije poslovnih promena na kontima dobavljaa koriste se razna

dokumenta: raun ili faktura, otpremnica, izvod banke o stanju na tekuem raunu, pismo o
bonifikaciji, komisijski zapisnik o viku ili manjku.
6

Ana Stefanovi

Evidencija dobavljaa i kupaca

Maturski rad

Raun ili fakturu alje dobavlja za kupljenu robu, material ili izvrene usluge.Ova
faktura naziva se kupovna ili ulazna faktura.
Izvod banke ostanju na tekuem raunu je dokument koji slui kao dokaz da je banka
izvrila prenos novanih sredstava sa tekueg rauna nalogodavca(kupca) na tekui raun
dobavljaa(prodavca).
Pismo o bonifikaciji alje dobavlja kupcu kada kupac reklamira oteenje prisipele
robe ili materijala.Bonifikacija koju je odobrio dobavlja smanjuje obavezu prema
dobavljau.
Komisijski zapisnik o viku ili manjku upotrebljava se kada kupac reklamira prijem
vika ili manjka prispelog materijala ili robe.Viak poveava obavezu prema dobavljau, a
manjak ovu obavezu smanjuje.

10. Evidencija obaveza preduzea

10.1 Pojam i vrste obaveza

Obaveze su takav pravni odnos na osnovu kojeg jedno lice poverilac ima pravo da
od drugog lica dunika zahtava da neto uini ili da se uzdri od neega to bi inae imao
pravo da uini.Obaveze mogu da nastanu na razne naine. Najee nastaju iz ugovora,
prouzrukovanjem tete drugima ili na osnovu samog zakona.
Prema Zakonu o obligacionom odnosima u preduzeima se ostavlja potpuna sloboda
ugovaranja rokova dospea I naina izmirivanja obaveza. To znai da obaveze mogu da budu
kratkorone I dugorone. Pod kratkoronim obavezama iz poslovanja podrazumevaju se
obaveze iji je rok dospea do jedne godine, I to: za primljene avanse, depozite i kaucije,
prema dobavljaima, prema radnicima, kao I ostale kratkorone obaveze iz
poslovanja.Kratkorone obaveze mogu nastati I iz zajednikog poslovanja, iz finansijskih
transakcija itd. Dugorone obaveze imaju rok dospea dui od jedne godine i odnose se
uglavnom na obaveze prema povezanim licima, prema bankama u zemlji ili u inostrnstvu, za
primljene kredite, obaveze po dugoronim hartijama od vrednosti I ostale dugorone obaveze.
Izmirenje sadasnje obaveze obicno ukljuuje ustupanje resursa preduzea u koje su
ugradjene ekonomske koristi, da bi se zadovoljilo potraivanje druge strane.Izmirenje
sadanje obaveze moze se izvriti na mnogo naina, na primer, putem: plaanja gotovinom,
prenosom drugih srdstava, pruanjem usluga, zamenom te obaveze nekom drugom,
konverzijom te obaveze u kapital.
Preduzee mora voditi rauna o svojoj solventnosti I likvinosti kako bi moglo izmiriti
svoje obaveze. Solventnost je sposobnost preduzea da na dui rok izmiruje svoje obaveze, a
likvidnost je odnos izmedju raspoloivih sredstava I prispelih obaveza, koji omoguuje
blagovremeno podmirenje tih obaveza. Insolventnost preduzea proizvodi niz obaveza prema
7

Ana Stefanovi

Evidencija dobavljaa i kupaca

Maturski rad

poveriocima radi poravnanja ili odlaganja roka plaanja obaveza, a u krajnjem sluaju moe
proizvesti i pokretanje postupka steaja.
Protiv insolventnosti I nelikvidnosti preduzea se bori merama tekue finansijske
politike, kojima treba obezbediti smanjenje odliva I poveanje priliva novanih sredstava
uvek kada je to mogue uiniti.
Evidencija obaveza vodi se na kontima klase 4 Dugorona rezervisanja i obaveze i
to na posebnim grupama konta za dugorona rezervisanja I dugorone I kratkorone obaveze.

10.2 Evidencija dugoronih obaveza

Dugorone obaveze su obaveze koje dospevaju u roku duem od godinu dana od dana
inidbe, odnosno od dana godinjeg bilansa. Obuhvataju se kontima grupe 41 Dugorone
obaveze, a procenjuju se, tj. Unose se u pasivu bilansa stanja u visini nominalnih iznosa koji
proistiu iz poslovnih finansijskih transakcija.Za iznos poveanja dugoronih obaveza
odobravaju se konta grupe 41 Dugorone obaveze, uz zaduenje odgovarajuceg konta na
kojem se iskazuje osnov nastale obaveze.Obaveze po osnovu hartija od vrednosti ispravljaju
se indirektno u poslovnim knjigama na posebnim kontima po osnovu kamata koje se odnose
na budui period.

10.3 Evidencija kratkoronih obaveza

Kratkorone obaveze su one iji rok dospea nije dui od jedne godine.Kratkorone
obaveze, u zavisnosti od vrste, obuhvaene su sledeim grupama konta:

42 Kratkorone finansijske obaveze,

43 Obaveze iz poslovanja,
44 Obaveze iz specificnih poslova,
45 Obaveze za zarade I naknade zarada,
46 Obaveze za poreze, doprinose I druge dabine
47 Druge obaveze.
Obaveze koje se mogu konvertovati u kapital.

Ana Stefanovi

Evidencija dobavljaa i kupaca

Maturski rad

Na raunu 410 iskazuju s dugorone obaveze koje se prema ugovoru mogu

konvertovati u odgovarajuci oblik kapitala, u skladu sa zakonom. Konvertovanje je radnja po
kojoj se jedna vrsta potraivanja ili dugovanja pretvori u drugu vrstu, pa se I ugovori po tom
osnovu pretvaraju iz jednog oblika I drugi.

Mogunost konvertovanja mora se predvideti ugovorom.

Obaveze prema matinim I zavisnim pravnim licima

Na raunu 411- Obaveze prema matinim I zavisnim pravnim licima iskazuju se

obaveze na osnovu primljenih dugoronih kredita od pravnih lica koja ulaze u grupu za
konsolidovanje.
Na ovom raunu matino pravno lice iskazuje obaveze po osnovu primljenih kredita
od zavisnih pravnih lica i obrnuto, kao i medjusobne obaveze zavisnih pravnih lica koja ine
grupu za konsolidovanje.

U skladu sa MRS 27
matino preduzee je preduzee koje ima jedno ili vie zavisnih peduzea,
zavisno preduzee je ono koje je pod kontrolom drugog preduzea,
grupu ine matino preduzee I sva njegova zavisna preduzea,
konsolidovani fainansijski izvetaji su oni izvestaji koji su prezentovani kao izvetaji
jednog preduzea. Ovaj raun se moze ralaniti na:
4110- Obaveze prema matinim I zavisnim pravnim licima u zemlji i
4111- Obaveze prema matinim I zavisnim pravnim licima u inostranstvu.
Obaveze po emitovanim hartijama od vrednosti u periodu duem od godinu dana. Na
raunu 413 se iskazuju obaveze po izdatim hartijama od vrednosti sa rokom dospea preko
godinu dana od dana inidbe, odnosno od dana bilansa.
Kao obaveze po emitovanim HoV, na ovom racunu iskazuju se obaveze po izdatim
obveznicama, blagajnikim zapisima, komercijalnim zapisima, certifikatima o depozitu, kao I
finansijskim derivatima kojima se trguje na berzi I drugim hartijama od vrednosti. Raun 413
moze se raslaniti na:
4130 - Obaveze po izdatim dugoronim obveznicama,
4131 Obaveze po ostalim hartijama od vrednostima i
4139 Ispravka vrednosti obaveza po dugoronim HoV.

Ana Stefanovi

Evidencija dobavljaa i kupaca

Maturski rad

10.4 Obaveze po dugoronim kreditima u zemlji

Na raunu 414 iskazuju se obaveze po osnovu primljenih dugoronih kredita od

pravnih I fizikih lica u zemlji, osim od zavisnih l povezanih lica. Ovaj raun se moze
ralaniti na:
4140 Dugoroni krediti za obrtna sredstva,
4141 Dugoroni krediti za nematerijalna ulaganja I nekretnine, postrojenja I opremu
4142 Ostali dugoroni krediti u zemlji.
10.5 Dugoroni krediti u inostanstvu

Na raunu 415 iskazuju se obaveze po osnovu primljenih dugoronih kredita od

pravnih I fizikih lica u inostranstvu, osim zavisnih I povezanih pravnih lica.
Ovaj raun se moze ralaniti na:
4150 Dugoroni inostrani krediti za obrtna sredstva,
4151 Dugoroni inostrani krediti za nematerujalna ulaganja i nekretnine,
postrojenja i opremu.
Najeci slucaj zaduenja u inostranstvu je po osnovu uvoza opreme, a redji za
nabavku sirovina I materijala. Dugoroni krediti u inostranstvu mogu se iskazivati u
odredjenoj stranoj valuti I plaati u toj ili drugoj stranoj valuti ili dinarima.
Ako se obaveze po inostranom kreditu iskazuju u stranoj valuti sve promene na raunu
415, iskazuju se po srednjem kursu, tako da se svaka promena koja glasi na strana sredstva
plaanja proraunava u dinarsku protivvrednost, po srednjem kursu vaeem na dan nastale
promene.Srednji kurs koji vai na dan nastale promene naziva se tekui kurs.
Obraunata kursna razlika na dan bilansa priznaje se kao prihod ili rashod perioda,
odnosno kao finansijski prihod ili rashod.

10

Ana Stefanovi

Evidencija dobavljaa i kupaca

Maturski rad

11. PRILOG 1: Otpisivanje potraivanja od kupaca

Postoje dve metode otpisivanja potrazivanja od kupaca. A to su:

Direktna metoda direktno na raunu 202 smanjuje se stanje i knjii se

istovremeno na raunu vanrednih rashoda (na osnovu dokumentovane sudske
odluke)
Indirektna metoda re je o proceni vrednosti potraivanja koje treba otpisati i
koju sprovodi menadment, knjii se preko rauna vanrednih rashoda i rauna 209
Ispravka vrednosti potraivanja od kupaca

202- Kupci u zemlji

Poetno stanje
Nastanak
Potraivanja
usled prodaje
proizvoda ili
pruanja usluga

Naplata
potraivanja
od kupaca

Reenje - promena br. 1

D

Opis promene

202

470

Kupci u zemlji

33.630

5.130

602

PDV u izdatim fakturama

Prihodi od prodaje robe na
domaem tritu

Obraun: 30.000 -1.500 = 28.500 prihodi

28.500 x 18% PDV = 5.130 din

11

Ana Stefanovi

28.500

Evidencija dobavljaa i kupaca

Maturski rad

Reenje- promena br. 2

Opis promene

2410

202

Tekui raun

33.130

33.130

Kupci u zemlji

Reenje promena br. 3

D

Opis promene

585

209

Obezvreenje potraivanja od kupaca i

kratkoronih fin. Plasmana

2.500

2.500

Ispravka vrednosti
potraivanja od kupaca
Indirektan otpis potraivanja

Reenje promena br. 4

Opis promene

585

202

Obezvreenje potraivanja od kupaca i

kratkoronih fin. plasmana

100

100

Kupci u zemlji
Direktan otpis potraivanja
NAPOMENA: Direktan otpis potraivanja knjii se kao direktno smanjenje rauna 202 Kupci
u zemlji.

12. Vremenska razgranienja

12

Ana Stefanovi

Evidencija dobavljaa i kupaca

Maturski rad

Vremenska razgranienja su posledica primene sledeih raunovodstvenih principa u

obraunu rezultata:

Princip nastanka poslovnog dogaaja i

Princip uzronosti prihoda i rashoda (matching princip)

Vrste vrmenskih razgranienja:

Unapred plaeni trokovi (premije osiguranja, zakupnine)

Nastali trokovi koji jo nisu plaeni (obraunati trokovi - elektrina energija,
zakupnine, reklame, premije osiguranja, pretplate na asopise)
Unapred naplaeni prihodi (prihodi koji e biti fakturisani u periodu do 12 meseci od
dana bilansa)
Nastanak prihoda koji e biti naplaeni u nekom kasnijem vremenskom periodu i koji
jo uvek nisu fakturisani kupcima

Postoje dva rauna vremeskih razgranienja a to su aktivna (28) i pasivna (48)

vremenska razgranienja.

13. PRILOG 2: Primer unapred plaenih trokova

Preduzee je dobilo fakturu za pretplatu za naredna 4 meseca od SRRS za asopis
Raunovodstvo i primilo fakturu br. 15 koja glasi na 16.000 din + PDV 18%. Iznos fakture je
plaen sa tekueg rauna. Preneti iznos trokova pretplate koji se odnosi na tekui mesec.

Reenje:
13

Ana Stefanovi

Evidencija dobavljaa i kupaca

280

4331

270

2410

433

Opis promene

Maturski rad

16.000

18.880

PDV u primljenim fakturama

2.880

18.880

Dobavljai

18.880

Aktivna vremenska razgranienja

Faktura br. 15
Dobavljai
Tekui raun
Plaanje fakture
Prenos dela trokova pretplate u trokove i smanjenje vremenskih razgranienja.

14

Ana Stefanovi

Opis promene

Evidencija dobavljaa i kupaca

550

280

Trokovi neproizvodnih usluga

Unapred plaeni trokovi
Za uplaeni meseni troak pretplate

Maturski rad

4.000

4.000

14. PRILOG 3: Primer obraunatih trokova

U toku meseca zakupljen je poslovni prostor. Ugovorena zakupnina je 10.000 din
meseno. Plaanje se vri po isteku tri meseca. Na datum bilansa obraunata je zakupnina za
tekui mesec.

15

Ana Stefanovi

Evidencija dobavljaa i kupaca

Maturski rad

Reenje:
D
533

Opis promene

490

Trokovi zakupnine
10.000
Unapred obraunati trokovi
Za obraunatu zakupninu za dva meseca (1 x
10,000)

P
10.000

15. PRILOG 4: Obraunati, a nenaplaeni prihodi.

Preduzee je u decembru mesecu dalo u zakup zgradu. Mesena zakupnina je 10.000
din. Naplata zakupnine je na kraju svakog meseca, tako da e prva naplata biti krajem januara.
Izvren je obraun zakupnine za decembar tekue godine. Izvren je obraun za januar mesec.
16

Ana Stefanovi

Evidencija dobavljaa i kupaca

Maturski rad

Ispostavljena je krajem januara faktura zakupcu koja glasi na iznos od 20.000 din plus 18%
PDV. Zakupac je platio zakupninu za dva meseca.

Reenje:
D

Opis promene

281
281
202

650
650
470
281

Potraivanja za nefakturisani prihod

Prihodi od zakupnine
Obraunati prihod za decembar
Potraivanja za nefakturisani prihod
Prihodi od zakupnine
Obraunati prihod za januar
Kupci u zemlji
Obaveze za PDV
Potraivanja za nefakt.
prihod
Ispostavljena faktura

10.000
10.000
23.600

10.000
10.000
3.600
20.000

PRILOG 5: Unapred naplaeni prihodi

Fudbalski klub je preduzeu XY prodalo karata za narednu fudbalsku sezonu koja traje
3 meseca u vrednosti od 30.000 din , ispostavilo fakturu i obraunalo PDV u iznosu od 5.400

17

Ana Stefanovi

Evidencija dobavljaa i kupaca

Maturski rad

din. Kupci su uplatili dati iznos od 35.400 din na tekui raun.Na datum bilansa izvren je
obraun prihoda za tekui mesec.

Reenje:
D

Opis promene

202
2410
491

470
491
202
601

Kupci u zemlji
35.400
Obaveze za PDV
35.400
Obraunati prihodi budueg perioda
20.000
Za unapred naplaen prihod od zakupnine
Tekui raun
Kupci u zemlji
Naplata od kupaca
Obraunati prihodi budueg perioda
Prihodi od prodaje
Obraun za tekui mesec

P
5.400
30.000
35.400
20.000

Zakljuak:
O dobavljaima. Kada se kupi materijal od dobavljaa, taj materijal se mora i platiti.
Plaanje se moe izvriti pre preuzimanja materijala, prilikom preuzimanja, kao i posle
preuzimanja materijala. U poslednjem sluaju dobavlja daje materijal na poverenje, zato se
18

Ana Stefanovi

Evidencija dobavljaa i kupaca

Maturski rad

on i naziva poverilac. Da bi se znalo kolika je obaveza prema dobavljau, za svakog

dobavljaa otvara se poseban konto ili raun. Kada dobavlja isporui materijal dolazi do
poveanja obaveze prema njemu i zato se to knjii na stranu potrauje. Kada se dobavljau
plati, dolazi do smanjenja obaveza prema dobavljau i zato se odgovarajui iznos knjii na
stranu duguje.
O kupcima. Preduzea kojima se prodaju gotovi proizvodi, roba ili usluge su kupci
koji su dunici dok ne isplate vrednost kupljenih proizvoda. Iznos koji duguje dunik naziva
se potraivanje. Da bi se znalo koliko dunik duguje, za svakog kupca otvara se poseban
konto ili raun. Kada kupac primi robu dolazi do poveanja potraivanja i zato se to knjii na
stranu duguje. Kada kupac plati odreenu sumu novca, smanjuje se potraivanje i to se knjii
na stranu potrauje. Na taj nain moe se na kontu kupca videti koliko je kupac dugovao,
koliko je platio i koliko iznosi ostatak duga.

Literatura:
1. Prirunik za primenu kontnog okvira za preduzea, zadruge i preduzetnike u skladu sa
MRS.
2. http://www.scribd.com/
19

Ana Stefanovi

Evidencija dobavljaa i kupaca

3. http://bs.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunovodstvo
4. http://www.cip-knjigovodja.com/
5. http://www.2shared.com/file/5H3PDWah/Racunovodstvo_zadaci.html

20

Ana Stefanovi

Maturski rad