GC je separaciona analitika metoda za razdvajanje isparljivih supstanci iz smee Princip razdvajanja zasniva se na raspodeli supstanci iz smee izmeu mobilne

i stacionarne faze
Stacionarna faza odreuje:

1. 2.

Vrstu GC tehnike Tip gasne hromatografije

GC je metoda kojom se meavina komponenata u isparljivom obliku odvaja na svoje sastojke kretanjem MOBILNE FAZE (GAS) preko nepokretne - stacionarne faze Pojedinane komponente uzorka e pod kontrolisanim uslovima biti prisutne delimino u pokretnoj a delimino u nepokretnoj fazi u skladu sa PRITISKOM PARE Komponente sa visokim pritiskom pare (one koje brzo isparavaju) bie bre eluirane nego neke druge sa manjim pritiskom pare Ako neka komponenta ima selektivniju interakciju sa stacionarnom fazom u odnosu na neku drugu komponentu, razlika u eluciji i efikasnosti odvajanja e biti poveane

Gasno-vrsta hromatografija (GSC) sorbent, stacionarna faza VRSTA (i iroka povrina) a mobilna faza je gasovita
Razdvajanje supstanci iz smee zasniva se na njihovom razliitom afinitetu prema adsorbensu (stacionarnoj fazi) i zbog toga predstavlja tip ADSORPCIONE hromatografije

Gasno-tena hromatografija (GLC) - stacionarna faza je neisparljiva tenost naneta na inertni vrsti nosa Razdvajanje supstanci iz smee zasniva se na njihovom razliitom podeonom koeficijentu - Kp za supstance iz smee GLC je tip PODEONE hromatografije; ovde se Kp odnosi SAMO NA STACIONARNU fazu i odreuje se na osnovu afiniteta supstance Mobilna faza i za GSC i za GLC je INERTNI GAS (AZOT, HELIJUM ili ARGON), koji pod pritiskom donosi smeu do kolone a zatim razdvojene supstance prenosi u detektor koji je povezan sa raunarom i rekorderom zato se zove NOSEI GAS

Efluent iz kolone nosi razdvojene sastojke iz uzorka do detektora da bi se eluirali Signal iz detektora, posle umnoavanja ulazi u rekorder gde se belei Grafiki prikaz je HROMATOGRAM osnovna ravna linija sa brojnim pikovima, po jedan pik za svaku komponentu uzorka

Gasna hromatografija - princip

2.regulator pritiska

Vreme zadravanja, RETENCIONO vreme vreme proteklo izmeu ubrizgavanja uzorka i pojave maksimalnog pika na detektoru je karakteristina osobina za svaku komponentu u odreenom sistemu TR retenciono vreme je sredstvo za kvalitativnu identifikaciju Veliina pika (povrina ili visina) proporcionalna je koliini komponente sredstvo za kvantitativno odreivanje komponenti

1.boca sa gasom 3.Uzorak 4. injektor

5. Kolona 6. termostat 7. Detektor 8. PC 9. tampa

Razdvajanje supstanci u GLC i GSC zavisi od: 1. Fiziko-hemijskih osobina supstanci 2. Od fizikih osobina stacionarne faze 3. Vrste i efikasnosti kolone

Razdvajanje se odvija na koloni a glavni pokazatelj efikasnosti kolone je N - broj teoretskih platoa kolone Efikasnije su kolone sa veim brojem teoretskih platoa N se izraunava na osnovu eksperimentalnog hromatograma uz prethodno izraunavanje retencionih parametara

U GC sistemu gas protie pod pritiskom Protok F je zapremina gasa koja proe kroz kolonu u jedinici vremena (cm3/min; mL/min) Interval vremena koji protekne izmeu iniciranja uzorka i eluiranja centra zone ili maksimuma pika je RETENCIONO VREME - tR Zapremina gasa potrebna za eluiranje maksimuma zone je retenciona zapremina - VR Efikasnost kolone se moe porediti pomou HETP vrednosti (L/N L duina kolone i N broj teoretskih platoa) osim ovog parametra na efikasnost kolone utiu oblik i veliina estica vrstog nosaa

Nakon prevoenja uzorka u gasovito stanje smea ispitivanih supstanci ulazi u kolonu gde se supstance rastvaraju u tenoj stacionarnoj fazi

Razdvajanje supstanci zavisi od:

1.
2.

Napona pare supstance Intermolekulskih sila koje utiu na rastvorljivost

Odnos napona pare i koncentracije supstance u tenoj stacionarnoj fazi definisana je

Henrijevim zakonom p - parcijalni pritisak supstance x p0 - napon pare iste supstance x - koeficijent aktiviteta koji je u funkciji od x Kod veoma malih koncentracija supstance koeficijent aktiviteta je veoma vana konstanta pod uslovom da je p0 konstantno

 Razdvajanje supstanci odvija se na bazi njihovih razliitih

podeonih koeficijenata

Vea razlika u podeonim koeficijentima uslovljava bolje

razdvajanje kao i upotrebu krae kolone

Efikasnost tene stacionarne faze moe se odrediti preko

relativne retencije koja predstavlja odnos podeonih koeficijenata supstanci koje se razdvajaju: =KB/KA

Tana procena razdvajanja supstanci iz smee vri se na osnovu izraunavanja njihove rezolucije R

Za izvoenje GLC potrebno je odrediti:

1. 2. 3. 4.

Rezoluciju kojom se postie potpuno i brzo razdvajanje Optimalnu brzinu (v) protoka mobilne faze (gasa) Zapreminu (V) tenosti stacionarne faze Minimalno retenciono vreme (tR)

R - rezolucija, L-duina kolone,

V - brzina proticanja gasa, Vo - neretenciona zapremina

Ws - odmerena koliina tene stacionarne faze

Retencioni parametri koji se koriste u GLC analizi su retenciono vreme i zapremina Retenciono vreme predstavlja vreme potrebno da se eluira maksimum zone, mereno od vremena ubacivanja smee Retenciono vreme je direktno proporcionalno duini kolone, a obrnuto proporcionalno brzini proticanja gasa Retenciono vreme opada ako se smanji koliina stacionarne faze VR=Fc x tR Fc protok gasa u koloni

Pritisak gasa na ulazu u kolonu je VEI od pritiska na izlazu iz kolone Zapremina na ulazu u kolonu je manja a vea na izlazu iz kolone Zbog toga se izraunava srednja vrednost VR

To se postie izraunavanjem faktora stiljivosti (j) za gradijent pritiska u koloni

Pi- ulazni pritisak

Po- izlazni pritisak

Sve retencione zapremine zavise od koliine tene stacionarne faze

Iz tog razloga ISTA retenciona zapremina (VN) se koristi za izraunavanje SPECIFINE retencione zapremine Vg:
Ws odmerena koliina stacionarne faze u koloni Ta temperatura ambijenta (sobna) Tc temperatura kolone

Nosei gas je hemijski inertan i prema uzorku i prema tenoj stacionarnoj fazi Izbor mobilne faze vri se na osnovu efikasnosti GC i osobina detektora. Najee se koriste AZOT i HELIJUM Detektor Nosei gas

Termokonduktivni detektor

Helijum, vodonik, argon, azot.

Plameno-jonizacioni detektor Azot Elektron hvatajui detektor Azot

Nosei gas koji se unosi u GC sistem mora da ima: 1. Visoki stepen istoe (bez prisustva H2O i O2) 2. Konstantan pritisak 3. Konstantan protok 4. Konstantnu temperaturu injektora kolone i detektora
Sa poveanjem t smanjuje se viskozitet gasa, a samim tim dolazi do promene u brzini protoka gasa Kod novih sistema postoji elektronska kontrola protoka gasa pomou koje se setuje odreen protok i odrava se Kod starih sistema nemamo mogunosti za ovakav nain odravanja protoka; znamo samo koliki je ulazni pritisak, a na kraju detektora se nalazi vodeni stub hvata gasa, pa merenjem brzine kretanja mehura gasa odreujemo protok gasa u GC sistemu

Nain unoenja uzorka zavisi od agregatnog stanja uzorka. Temperatura u injektoru je za 50 C > u odnosu na t kolone Mikropricem se ubacuje uzorak u injektor kroz termostabilnu gumenu barijeru
vrsti uzorci, tenosti velikog viskoziteta unose se GC sistem pomou specijalnih aluminijumskih i staklenih kapsula. Ova kapsula se ubacuje u specijalni dodatak na koloni u kome se pod uticajem temperature otvara a uzorak prelazi u gasovito stanje

Kolona je jedna od najbitnijih delova GC sistema Na izbor kolone osim fiziko-hemijskih osobina uzorka utiu:
1. 2. 3. 4. 5.

6.

Vrsta materijala cevi kolone Vrsta vrstog nosaa (adsorbensa) Duina kolone Prenik kolone % i vrsta tene stacionarne faze Temperatura kolone

Vrste kolona:
1. 2. 3.

ANALITIKE (PAKOVANE) KOLONE PREPARATIVNE (PAKOVANE) KOLONE KAPILARNE (NEPAKOVANE) KOLONE

Analitike kolone se koriste za razdvajanje, kvalitativnu i kvantitativnu analizu supstanci neke smee Preparativne se koriste za razdvajanje i sakupljanje veih koliina pojedinih supstanci neke smee Kapilarne kolone se koriste kada je potrebno da se razdvoje izomeri jedne supstance ili supstance sa bliskim takama kljuanja (u ovim kolonama se postie visoka rezolucija)

Na osnovu materijala od koga su izraene kolone se dele na:

1. 2. 3. 4. 5.

Staklene eline Teflonske Aluminijumske Bakarne

Staklene kolone se retko koriste jer nisu otporne na visok pritisak i temperaturu

Uslovi koje treba da zadovolji nosa stacionarne faze su:

1.
2.

3.
4.

Da stvara tanak film stacionarne faze na svojoj povrini Da su estice adsorbensa male (tj. da imaju veliku povrinu) Da su estice uniformne po obliku i preniku Da bude inertan (da nema hemijskih reakcija sa stacionarnom i mobilnom fazom niti sa supstancama iz smee)

Najee se koriste nosai koji potiu od diatomejske zemlje koji su poznati pod nazivom Chromosorb A,Chromosorb G, Chromosorb P i Chromosorb W. Pored ovih noisaa mogu se koristiti i neki polimeri (Teflon t6), staklene kuglice i drugo

Za klasifikaciju stacionarnih faza prema polarnosti upotrebljavaju se test supstance:

1.

2.
3. 4.

5.

Benzen 1-butanol Penten2-on (2-pentanon) Nitropropan Piridin

Navedene supstance se testiraju na ispitivanoj stacionarnoj fazi a zatim na standardnoj stacionarnoj fazi (skvalen)

__________

_____________________

Na podeoni koeficijent - Kp utie i temperatura kolone Sa poveanjem temperature smanjuje se Kp vrednost pojedinih supstanci jer se time poveava koncentracija uzorka u gasnoj fazi Smanjuje se retenciono vreme i rezolucija supstanci iz razloga to uzorak provodi krae vreme u koloni Izbor temperature u koloni treba da omogui dobru rezoluciju (R1.5) u to kraem vremenu Temperatura moe da se poveava samo do odreene granice jer moe da doe do isparavanja stacionarne faze i degradacije supstanci

Razdvojene supstance noene gasom dolaze u detektor Detekcija zona bazira se na fizikim i hemijskim osobinama eluiranih supstanci Na osnovu naina merenja detektori se dele na: 1. Diferencijalne 2. Integralne

Najee se koriste katarometar, plameno-jonizacioni detektor, elektron hvatajui detektor i spektrofotometrijski detektor

TC detektor ili KATAROMETAR radi na principu merenja razlika u toplotnoj provodljivosti istog gasa i gasa sa eluiranom supstancom poto napusti kolonu Sastoji se od jednog metalnog bloka sa etiri otvora u kojima se nalaze volframove ice koje su zagrejane iznad temperature bloka Stepen hlaenja volframove ice je u direktnoj srazmeri sa sastavom gasne smee. Promena temperature volframove ice dovodi do promene otpora koji se pretvara u elektrini signal pomou Vitsonovog mosta Nosei gas HELIJUM, vodonik, ree azot

FID detektori imaju veliku primenu, primenjuju se kod uzoraka organskog porekla Rad ovih detektora zasniva se na elektrinoj provodljivosti gasova koja zavisi od broja jonizovanih estica u gasu
Uzorak koji pree preko plamenika se zapali i dolazi do njegove jonizacije pri emu je poveanje elektrine provodljivosti direktno srazmerno koncentraciji uzorka u noseem gasu Odgovor FID detektora zavisi od broja ugljenikovih atoma u molekulu i on je slabiji ako su prisutni kiseonik i azot Ovi detektori su veoma osetljivi i univerzalni Alkalni FID detektori spadaju u ovu grupu (koriste se u analizi pesticida)

Rad ECD detektora se zasniva na reakciji slobodnih elektrona (koji nastaju jonizacijom noseeg gasa) i gasovite supstance koja ima afinitet prema elektronima

Nastali anjoni analizirane supstance reaguju sa katjonima gasa i smanjuje se protok jona kroz detektor to se registruje ECD detektor se koristi za supstance koje sadre halogene, nitro grupu ili karbonilnu grupu

 1. 2.

3.
4. 5.

Prednosti u odnosu na tenu hromatografiju: Ekonominija Bra Osetljivija Koriste se inertni gasovi (nema organskih rastvaraa) Mogu se odreivati homolozi ili optiki izomeri

Koristi se i u kvalitativnoj i kvantitativnoj analizi

Koristi se za odreivanje sadraja aktivnih komponenti ili za odreivanje stepena istoe ispitivanih supstanci Normalizacija povrina je metoda kojom se moe odrediti procentualni odnos pojedinih supstanci u analiziranom uzorku Mere se povrine svih pikova u GLC hromatogramu, a zatim se povrine pojedinanih pikova dele sa ukupnom povrinom svih pikova

Poto odgovor detektora najee nije isti za sve supstance iz smee odreuje se korekcioni faktor koji se moe izraunavati pomou internog standarda

Kada se odreuje dozirani oblik sa deklarisanom koncentracijom aktivnih supstanci u smei koristimo odgovarajue kalibracione krive Kalibraciona kriva se konstruie posebno za svaku supstancu iz smee na osnovu odnosa koncentracije i povrine (visine) pika Mogue je raditi i skraenim postupkom kada se napravi standard u deklarisanoj koncentraciji koja iznosi 100% i uzorak i standard se analiziraju istim GLC postupkom

1.

2. 3.

Kvalitativna analiza moe biti indirektna i direktna u zavisnosti od toga da li su ispitivane supstance dobro isparljive Direktna GLC identifikacija se vri pomou retencionih parametara Indirektna GLC identifikacija se zasniva na modifikacijama analiziranih supstanci Modifikacije koje se izvode su: Reakcija sa hemijskim agensima da se dobiju isparljiva jedinjenja Pirolitika degradacija (600 C) Fotodegradacija (UV/VIS zraenje)