NEPOSREDNI ZAKLJUI

Stvaranje neposrednih zakljuaka

Svako zakljuivanje slui proirenju znanja. Proirenju znanja najvie pridonose zakljuci koji se sastoje od vie sudova (silogizmi, polisilogizmi), ali tome mogu pridonijeti i zakljuci koji imaju samo jednu premisu, tj. neposredni zakljuci. Iz jednog suda moemo prijei u drugi sud. To prelaenje je zapravo neposredno zakljuivanje. Neposredne zakljuke moemo stvarati (preoblikovati) na vie naina:

a) b) c)

po KONVERZIJI (ista i neista) - obrat po EKVIPOLENCIJI - istoznanost po KONTRAPOZICIJI nasuprotni obrat

a) Neposredan zakljuak po konverziji

Sva djeca su ljubitelji okolade Neki ljubitelji okolade su djeca. Svi S su P.. Dakle, neki P su S SaP P i S.

Neki studenti su Zagrepani Neki Zagrepani su studenti

Neki S su P Dakle, neki P su S

SiP PiS
SeP PeS

Nijedan krtac nije dareljiv Nijedan S nije P Nijedan dareljiv ovjek nije krtac Dakle, nijedan P nije S

Subjekt i predikat premise sadrani su i u konkluziji, samo su promijenili mjesta. Takav oblik neposrednog zakljuka nazivamo neposrednim zakljukom po konverziji (obrtanju) ili, krae, konverzijom.

Zato nije naveden primjer za konverziju partikularno-negativnog suda?

partikularno-negativni sud:

Neki Zagrepani nisu avijatiari

SoP

pri konverziji podjednako doputa sudove:

Neki avijatiari su Zagrepani Nijedan avijatiar nije Zagrepanin
SiP SeP

to znai da nijedan od njih ne slijedi nuno iz njega.

Dakle: iz suda Neki S nisu P (S o P) ne slijedi po konverziji nikakav odreen sud!

ista konverzija (jednostavna) neista konverzija (nepotpuna)

Pri konverziji kvalitet suda (afirmativnost, negativnost) uvijek ostaje isti ali se kvantitet moe i ne mora mijenjati: kada se ne mijenja kvantiteta (univerzalan, partikularan) tada je to ista ili jednostavna konverzija conversio simplex) kada se kvantitet mijenja tada je to neista ili nepotpuna konverzija conversio per accidens - konverzija s ogranienjem)
univerzalno-negativni sud ista konverzija partikularno-afirmativni sud ista konverzija univerzalno-afirmativni sud neista konverzija Nijedan krtac nije dareljiv. Svaki dareljiv nije krtac. Neki studenti su Zagrepani. Neki Zagrepani su studenti. Sva djeca su ljubitelji okolade Neki ljubitelji okolade su djeca. SeP PeS SiP PiS SaP PiS

b) Neposredan zakljuak po ekvipolenciji (istoznanosti)

Svi mudraci su skromni. Nijedan mudrac nije neskroman.
Neki djeaci su posluni . Neki djeaci nisu neposluni.

Nijedan tiranin nije omiljen. Svi tirani su neomiljeni.

Neki slubenici nisu savjesni. Dakle, neki slubenici su nesavjesni.

U primjerima i premisa i konkluzija imaju isti subjekt, a predikat konkluzije je negacija predikata premise. Ovakvim se zakljukom zapravo nijee protivnost onoga to je bilo utvreno. Pri tom se mijenja: predikat suda (postaje kontradiktoran) i kvalitet suda. Takav neposredan zakljuak kojim iz jednog suda izvodimo drugi s istim subjektom, ali kontradiktornim predikatom i promijenjenom kvalitetom, nazivamo neposrednim zakljukom po ekvipolenciji ili istoznanostii ekvipolencija.

c) Neposredan zakljuak po kontrapoziciji (preokretanju)

Svi mudraci su skromni. Svaki neskroman nije mudrac. Nijedan tiranin nije omiljen. Neki neomiljeni su tirani. Neki slubenici nisu savjesni. Neki nesavjesni su slubenici. Svi S su P : : Nijedan ne-P nije S. Nijedan S nije P : : Neki ne-P su S. Neki S nisu P : : Neki ne-P su S. Subjekt premise postao je predikat konkluzije, a predikat premise u kontradiktornom obliku - subjekt konkluzije. Ovakav neposredan zakljuak je svojevrsna kombinacija neposrednog zakljuka po ekvipolenciji i konverziji nazivamo ga neposrednim zakljukom po kontrapoziciji ili po preokretanju.

e o

Ako nam je teko da odmah izvedemo neposredan zakljuak po kontrapoziciji, moemo ga izvesti u dva koraka, tako da izvrimo najprije ekvipolenciju, a zatim konverziju. Tako iz suda Svi S su P moemo po ekvipolenciji dobiti Svi S nisu ne-P a iz ovoga po konverziji Svi ne-P nisu S. Npr. ekvipolencija: konverzija:

Svi mudraci su skromni. Nijedan mudrac nije ne-skroman Nitko ne-skroman nije mudrac

Na slian nain moemo izvriti kontrapoziciju sudova: Nijedan S nije P (Svaki S je ne-P Neki ne-P je S) Neki S nisu P (Neki S je ne-P Neki ne-P je S) Ali: Iz suda: Neki S su P (i) ekvipolencijom dobivamo sud Neki S nisu ne-P (o), a konverzija takvog, partikularno-negativnog suda - nije mogua. kontrapozicija suda i (Neki S su P) nije mogua.

Vjeba
Napravite konverziju, ekvipolenciju i kontrapoziciju slijedeih sudova: 1. Nijedan S nije P 2. Svaki S je P 3. Neki S nisu P 4. Neki S su P 5. Nijedan tiranin nije omiljen. 6. Neki tirani su omiljeni. 7. Neki slubenici nisu savjesni. 8. Svi slubenici su savjesni.

1. Nijedan S nije P

konverzija ekvipolencija kontrapozicija

2. Svaki S je P konverzija ekvipolencija kontrapozicija 3. Neki S nisu P konverzija ekvipolencija kontrapozicija 4. Neki S su P konverzija ekvipolencija: kontrapozicija 5. Nijedan tiranin nije omiljen. konverzija ekvipolencija kontrapozicija

Svaki P nije S Svaki S je ne-P Neki ne-P je S

Neki P je S Svaki S nije ne-P Svaki ne-P nije S nije mogua Neki S su ne-P Neki ne-P su S Neki P su S Neki S nisu ne-P nije mogua Svaki omiljen nije tiranin. Svaki tiranin je neomiljen. Netko neomiljen je tiranin.

6. Neki pjevai su omiljeni. konverzija ekvipolecija kontrapozicija 7. Neki slubenici nisu savjesni. konverzija ekvipolencija kontrapozicija 8. Svi slubenici su savjesni. konverzija ekvipolencija kontrapozicija

Neki omiljeni su pjevai Neki pjevai nisu neomiljeni. nije mogua

nije mogua Neki slubenici su nesavjesni Neki nesavjesni su slubenici.

Neki savjesni su slubenici. Svi slubenici nisu nesavjesni Svi nesavjesni nisu slubenici.

Pitanja za ponavljanje
emu openito slui zakljuivanje?
proirenju znanja zakljuci koji se sastoje od vie sudova (silogizmi, polisilogizmi) Subjekt i predikat premise sadrani su i u konkluziji, samo su promijenili mjesta kvantitet E, I O Sud iz kojega izvodimo drugi s istim subjektom, ali kontradiktornim predikatom i promijenjenom kvalitetom nijee protivnost onoga to je bilo utvreno. Pri tom se mijenja predikat suda (postaje kontradiktoran) i kvalitet suda A E I O kombinacija neposrednog zakljuka po ekvipolenciji i konverziji. Subjekt premise postao je predikat konkluzije, a predikat premise u kontradiktornom obliku - subjekt konkluzije. tako da izvrimo najprije ekvipolenciju, a zatim konverziju. Iz suda I. Taj sud pri ekvipolenciji postaje partikularno-negativni sud iz kojega nije mogue izvesti konverziju.

Koji su zakljuci, s obzirom na doprinos znanju, najplodonosniji? Konverzija (obrat).

to se mijenja pri nepotpunoj konverziji?

Kod kojih sudova je mogua potpuna konverzija? Koji sud se ne moe konvertirati? Ekvipolencija (istoznanost). to se nijee ekvipolencijom? Koji se sudovi mogu mijenjati ekvipolencijom? Kontrapozicija.

Koje je praktino pravilo za izvoenje kontrapozicije?

Iz kojega suda nije mogue izvesti kontrapoziciju?

zadaa
Napravite konverziju, ekvipolenciju i kontrapoziciju slijedeih sudova: Nijedan razrednik ne voli sukobe u razredu. Svaki uenik na popravnom ispitu se nada proi. Govoriti o ljudskim manama je ogovaranje. Govoriti o ljudskim vrlinama je pohvalno. Svaki tat nee biti uhvaen.

Zadaa rjeenja
Nijedan razrednik ne voli sukobe u razredu. Svaki razrednik voli mir u razredu. Neki koji vole mir u razredu su razrednici. Svaki uenik na popravnom ispitu se nada proi. Svaki uenik na popravnom ispitu se ne nada pasti. Svaki koji se ne nada pasti je uenik na popravnom ispitu. Govoriti o ljudskim manama je ogovaranje. Govoriti o ljudskim manama nije neogovaranje. Nije neogovaranje govoriti o ljudskim manama. Govoriti o ljudskim vrlinama je pohvalno. Ne govoriti o ljudskim vrlinama nije pohvalno. Nije pohvalno ne govoriti o ljudskim vrlinama. Svaki tat nee biti uhvaen. Svati tat e biti neuhvaen. Neki neuhvaen e biti tat.