Urednik na edicijata: Nikola Gelevski

Grafi~ko ureduvawe i dizajn: Branko Prqa k n i g a 5

crte` na koricata: Keith Shore

Templum, adresa:
Kliment Ohridski 15, 1000 Skopje
www.templum.com.mk
templum@mt.net.mk
PISATELOT
VARSKI I DRUGI
RASKAZI
DU[KO GO[EVSKI

CIP - Katalogizacija vo publikacija; raskazi

Nacionalna i univerzitetska biblioteka
„Kliment Ohridski”, Skopje

821.163.3-32

GO[EVSKI, DU[KO
Pisatelot Varski i drugi raskazi: raskazi / Du{ko Go{evski
- Skopje : Templum, 2008. - 113 str.; 18 sm. - (Katapult; kn. 5)
T E M P L U M
ISBN 978-9989-189-22-7 Skopje, 2008
COBISS.MK - ID 71100682

:: ::
 “When I die Dub­lin will be writ­ten in my he­art. ”

Ja­mes Joyce (1882 – 1941)

“Ko­ga }e um­ram }e go naj­dat Dablin vo mo­e­to srce”.

Xems Xojs

“Oh, London is a man’s town, the­re’s power in the air;

And Paris is a wo­man’s town, with flowers in her hair;
And it’s sweet to dre­am in Ve­ni­ce, and it’s great to study Rome;
But when it co­mes to living, the­re is no place li­ke home.”

He­nry Van Dyke (1852 – 1933)

“O, London e ma{­ki grad, so taa mo} vo voz­du­hot;

Pa­riz e `en­ski grad, so cve­}i­wa vo ko­si­te;
i slatko e da se so­nu­va vo Ve­ne­ci­ja,
i prekrasno e da se prou~uva Rim;
no nikade ka­ko doma ne e”.

Hen­ri Van Dajk

:: ::
 Na Va­lan­do­vo i si­te moi...

:: ::
 SO­DR­@I­NA

a: Pi­sa­te­lot Varski

Kol­ku za po­~e­tok :15

A sega vis­tin­ski po­~e­tok :16
Skop­je – Wu­jork – Skop­je :17
Po­ets society: Be­gin­ning :19
In­te­re­sen Ras­kaz :25
Nav­re­den :28
In­spi­ra­ci­ja :31
Ti­me – out :34
Ma­mur­lak :38
Hro­no­lo­gi­ja na raz­o­~a­ru­va­we­to :40
Slat­ko pro­gon­stvo :41
Fin ~ovek :46
Pot­sves­ta na sto­pi­ra­we­to (pod eden mlad bor) :51
Op­rav­da­no ot­su­ten :55
Po­ve­li i drug­pat :57
Var­ski na {al­ter :61
Чehov­ci :64
Ra­ku­va­we :70
Ka­ko sta­nav lekar :71
Jazz smoke :74
Por­tret na eden `iv mr­to­vec :76
Be­le{­ki­te na ne­su­de­ni­ot pravnik :80
Ne­prd­li­vi a smrdlivi :84
Pos­led­nata cigara :88
I za kraj ed­na bajka :91

:: ::
 b: Per­pe­tu­um mobile

Od prv red :99

Od vtor red :101

v: Art Bo­nus

Qu­bov­no kre­{en­do :105

Dnev­no so­nu­va­we :108
1991 - 2008 :110

Za avtorot :113

:10: :11:
 a: PISATELOT VAR­SKI

:12: :13:
 KOL­KU ZA PO^E­TOK

Kol­ku bed­ni i niski uda­ri se po­~e­to­ci­te.

Po­to~­no, po~etocite za po­~e­to­ci­te. Vo tie pr­vi re~enici
pi­sa­te­lot naj­~es­to se obi­du­va da go za­la­`e ~i­ta­te­lot so po­
~e­tok koj ja ob­ra­bo­tu­va te­`i­na­ta na toj po­~e­tok, so `al­bi
i pop­la­ki za te{­ko­ti­ja­ta na pr­va­ta re­~e­ni­ca, is­tov­re­me­no :15:
skri­vaj­}i ja svojata av­tor­ska blo­ka­da. Prviot in­ter­val,
ne­u­me{­nos­ta za svi­re­we na pr­va­ta nota ja pok­ri­va so na­vi­
dum nov, mo­de­ren po~etok koj mu slu`i ka­ko alibi. Tu­pi
i za­ma­ju­va is­tov­re­me­no probuvaj}i da bide in­te­re­sen. I
do­de­ka da zavr{i za po~etokot, toj e ve}e na sre­di­na. Kol­ku
podlo.
Ne­li?

:14:
 A SEGA VIS­TIN­SKI PO­^E­TOK
Su­e­ta­ta, nad­me­nos­ta i gorde­li­vos­ta ot­se­ko­ga{ mu bile
pod­ra­gi i pob­liz­ki na Var­ski. Skrom­nos­ta, da­re`­li­
vos­ta, fi­lan­tro­pi­ja­ta mu se tu|i, so se­koj nov den s$
podale~ni. Ne­poz­na­ti.
:16: Toj e pro­to­tip, nederatiziran ek­spe­ri­men­ta­len glu­{ec
na tran­zi­cis­ko­to stu­di­ra­we. Toj e Janus, i ma­~e­nik i
gre{­nik, i ar­han­gel i lu­ci­fer, apokrifen i vistinit
vo isto vreme. An­ta­go­niz­mot na dobroto i zlo­to, taa ve~­
na bitka }e ja pro­naj­de­te i vo nego.
Za­toa, }e ve molam, ne sudete mu pres­tro­go.
 Sta­ro­rim­ski mi­to­lo{­ki bog so dve li­ca
SKOP­JE - WU­JORK - SKOPJE
Od ve­ko­vis­ti­te (kra­ten­ka od ve~­ni stu­den­ti) ostanavme
jas (9 godina) Aki (8), Ki­ne­zot (8), Sla­ve (ju­bi­lej 10),
Koki (ni­koj ne zna­e­{e), i u{te ne­kol­ku pom­la­di koi ved­
na{ se vklo­pi­ja, a nemaa ni po pet go­di­ni sta`.
Vo taa de­vet­ta go­di­na od moeto po­lup­rek­ras­no - po­lut­ :17:
ra­u­ma­ti~­no stu­di­ra­we, `i­ve­ev na osmi sprat vo “Go­ce”.
Sobata be­{e so kuj­na, al­ter­na­ti­va­ta neli e VC. [to bi
re­kol Hamlet na ova? To co­ok or not to co­ok, to …
Vle­gov, se vse­liv. Sobata be­{e suva, ne­ma­{e vlaga, pro­
zo­rot se ot­va­ra­{e, imav i stol~e i du{ek. Se {tip­nav.
Vo red sum.
Vo taa mo­ja priv­re­me­na radost, vo `ivosta na ure­du­va­
we­to me stemni. To­ga{ ja vidov.
Go­le­mi­ot prozor be­{e bez za­ve­sa, nadvor vr­ne­{e. Na ek­ra­­­­­
not pred me­ne ima{e ne­ve­ro­jat­na, fan­tas­ti~­na glet­ka. Roj
od sve­til­ki na zgra­di­te i ku­}i­te. I do niv vo­de­{e pra­vil­
no os­vet­le­ni­ot, nav­la`­net bu­le­var. Pi{teweto na do`dot
vne­su­va­{e do­pol­ni­tel­na re­lak­sa­ci­ja, ja prave{e at­mos­fe­
ra­ta ~ud­na, film­ska, nepoznata. Se setiv. Pa ova e Wujork,
a jas sum na Men­hetn. Inaku od Xer­si.
Go pu{­tiv maloto ra­dio. I {te­ke­rot ra­bo­te­{e. Edno­
stavno koc­ki­te se pok­lo­pu­vaa. Vrtev na sta­ni­ci­te. 100.8.
 - jazz fm. I ni{to ne e kako {to iz­gle­da. Ple­ten­ki od saks,
do`d i nade` ja ispolnuvaa 809-ka­ta. Se raz­buk­ti kre­a­
tiv­nos­ta i ima­gi­na­ci­ja­ta do docna vo no}­ta... devet osum
sedum.. dva eden.
Be­{e oko­lu devet izut­ri­na. Sta­nav, pog­led­nav. Lele... PO­ETS SO­CI­ETY: BEGGINING
Oti­dov da kupam za­ve­si.

Be­{e ra­no utro oko­lu de­set. Sedev na ma­si~­ka­ta i na­me­­­

s­to da u~ev gledav ka­ko natrenot se rastopuva vo ka­fe­to.
Staviv u{­te edno. Pa u{­te edno. Bev go­tov da go fr­lam
kafeto sa­mo poradi u`i­va­we­to na taa gletka na pre­to­pu­
:18: va­we. :19:
Be­{e tiv­ko, tmur­no i ble­do­si­vo i ne sakav da se vrtam
na­o­ko­lu. Ne sa­kav ni mu­zi­ka, ni {u{­te­wa ni brm­~e­wa.
Samo jas i mo­jot joga par­tner, taa cr­na te~nost {to gi
pro­gol­tu­va­{e ma­li­te beli tab­let­ki i pri­toa ja za­dr­`u­
va­{e svo­ja­ta boja.
I to­ga{ se slu{na silno tro­pa­we na vra­ta­ta. Siot mir
i spokoj oti­doa niz {oqa­ta. Чi{{{.
Vle­ze Vik­tor. Ne­go­va­ta ga­ba­rit­na pojava ja is­pol­ni
vra­ta­ta od ma­la­ta studentska so­ba.
- Ne­koj den }e mi vle­ze{ sose vra­ta.
- [o pra­i{?
- Gle­dam kako se ras­to­pu­va nat­re­not vo ka­fe­to.
- Auu, izvini {to pre~am, da doj­dam po­kas­no?
- Aj na maj­ka vickast bil on?
- Doj­dov da te pokanam, ve­~er kaj mene vo 9. Imam iz­ne­na­
du­va­we. Ima s$ {to tre­ba, ne se ma­~e­te so ku­pu­va­we. - I
 trg­na nad­vor. Znaev de­ka ne go ube­du­vam da po­se­di u{te
malku i da mi ka`e za {to se ra­bo­ti. Obo`ava{e da dr`i
ne­ko­ja mis­te­ri­oz­na najava na slu­~u­va­wa­ta {to gi or­ga­ni­
zi­ra­a kaj ne­go. Na iz­le­gu­va­we, mu do­vik­nav deka mo­`e­bi
nema da mo`am.
- ]e doj­dat Bor~e i Anton! Pro­vea niz hod­ni­kot. Si­­­
gurno se smee{e odej­}i nadolu po skalite.
Bor­~e be­{e mlad umet­nik, sa­mos­to­en i dos­ta ta­len­ti­
ran. Dva pati be­{e odbivan od aka­de­mi­ja­ta. Godinava se
sprema{e da konkurira po tret pat. Vo me|uvreme stu­di­
ra­{e na eden od teh­ni~­ki­te fa­kul­te­ti. I hi­pe­rak­tiv­no
tvo­re­{e.
An­ton... Anton be­{e ne{to po­seb­no. Naj­~ud­ni­ot tip koj
sum go za­poz­nal. Чovek {to sigurno ga­ze­{e na zem­ja­ta.
:20: Miren, sta­bi­len i se­ko­ga{ so za­dr{­ka za ak­tu­el­nos­ti­te.
Da­va­{e svoe mis­le­we ot­ka­ko site }e za­bo­ra­vea na nas­ta­
not. Vistinska riz­ni­ca na mud­ros­ti i idei. Sekoga{
po­raz­li­~en vo tol­ku­va­wa­ta. Sekojpat od drug agol gle­da­
{e na ra­bo­ti­te. Dis­kre­ten vo raz­go­vo­ri­te. U{te po­ta­in­
stven vo qubovta. I ne, ne be{e pe­der (ops, ova... gej).
Mno­gu trud vlo`iv da go za­poz­na­am, i tokmu ko­ga se
ot­ka­`av samiot mi prij­de. Me za­te­~e, mi go nap­ra­vi umot
~ar­{af, i po­toa me pokani da se vidime pak. Ve~erta sva­
tiv {to zbo­ru­va­{e pre­ku denot.
Se imav­me sret­na­to {est pa­ti. I sekoj pat be{e po­seb­no
is­ku­stvo, denovi vo koi se gor­de­ev so sebesi, so pos­tig­nu­
va­we­to da sedam so takov ~o­vek. Znaev de­ka ima idnina
pred nego, i so sram si gi i{­kav mislite de­ka nekojpat
}e imam ~o­vek na visoki po­zi­cii. Kol­ku dolni raz­mi­­­slu­
va­wa.
Iz­le­gov nadvor, pred domot be­{e pus­te­li­ja. Be{e rano,
ed­vaj deset. Si­te spi­ea. Trgnav kon bi­fe­to pa kon crk­
vi~­ka­ta “Arhangel Mi­ha­il” kade naj­~es­to odev da se
odmaram, da raz­mis­lu­vam. Da se opu{­tam. Ze­le­ni­lo­to i
li­tur­gi­i­te od zvu~­ni­ci­te soz­da­va­at prek­ras­na at­mo­­­sfe­
ra, se­koj­pat sve`o is­ko­se­ni­ot park i malata fon­ta­na
nu­dat re­lak­sa­ci­ja.
Od ta­mu se pojavija Bo­sko i dru­gar mu... a... se­dum pati
se imam za­poz­na­eno u{te ne znam kako se vi­ka. Te{ki alo­
ko­si. Se skriv pozadi fon­ta­na­ta, po­mi­naa. Gi od­beg­nav,
ina­ku denot }e mi se vide{e kra­tok.
A znaev de­ka de­ne{­ni­ot }e minuva bav­no.
Trg­nav da lutam niz gra­dot, niz kni­`ar­ni­ci­te, plo{­
ta­dot, pazarot so stari kni­gi. Go zdipliv “Go­l ru~ek”
od Ba­ro­uz za 100 de­na­ri. Kupiv dve limenki, 300 gra­ma
gi­ri­ci i se ka­~iv na Kale. Ma­lo, re~isi ne­za­be­le`­li­vo
vetrence duv­ka­{e gore, ret­ko ubav den, si po­mis­liv. Toa :21:
se dol­`e­{e na uba­va­ta najava za ve~erta, no i na Barouz
i Am­stel.
Se spu{­tiv na­do­lu, a vedna{ po mene se spu{­ti i no}­
ta. Zaedno pris­tig­nav­me vo domot. Чekav, ~ekav, i otkako
po­mi­naa nes­trp­li­vi desetina mi­nu­ti trgnav kon Vik­
tor. @ivee{e vo sopstven stan koj go imaa kupeno pred
de­seti­na godini. Go ku­pi­ja onolku kol­ku {to se­ga ~ini
edno re­no­vi­ra­we na VC. Iako po­tek­nu­va­{e od imotno
se­mej­stvo, da ne go znaev po­dob­ro nema{e da go za­be­le­`am
toa. Pos­to­ja­no gi iz­beg­nu­va­{e tak­vi­te raz­go­vo­ri, kako da
se srame{e. Be­{e vis­tin­sko za­do­vol­stvo da se dru­ga­ru­va
so ne­go.
Sta­not mu be{e bli­zu. Yvo­nev. Otvori.
-Vle­zi. – Na ma­si~­ka­ta vo pret­sob­je­to ima­{e pis­men­ce
- Ot­vo­ri go.
Go ot­vo­riv.
 VAR­SKI ]E DOJ­DE PRV.
Pog­led­nav, 19.50. Ki­ko­tej­}i se vle­gov­me vo kuj­na­ta.
Pobarav pi­ja~­ka. Mi po­da­de u{te ed­no pis­men­ce.
VAR­SKI VED­NA[ ]E PO­BA­RA PI­JAЧKA.
- A {o tre­ba ebago, ofi­ci­jal­no ba­ra­we da pod­ne­sam?
Vik­tor iz­va­di dve kris­tal ~a{i, sad so led. Vle­gov­me
vo dnev­na­ta. Od ko­mo­da­ta iz­va­di irsko vi­ski.
- De be, `ol­ta nema{?
- Imam. Pij vi­ski. @olta }e pi­e­me drug­pat.
- Ne odi ova se me­ze!
- Ne, ne odi, pazi da ne ti se slo{i.
Iz­va­di ne­koe dansko si­re­we so mag­da­nos i mas­lin­ki
i se vra­ti vo kuj­na­ta. Jas ja is­tra­`u­vav bo­ga­ta­ta irska
:22: tra­di­ci­ja. Ne e Bernard [o naj­zas­lu­`en za promocija
na Irska. Ili U2. Ne. Naj­go­le­mi­ot am­ba­sa­dor na Ir­ska
e tokmu ova malo ka­fe­a­vo {i­{en­ce. Zastanav pok­raj ne­go­
va­ta doma{na bib­li­o­te­ka i ne znam koga po­mi­na ~asot.
Stig­naa i An­ton i Bor~e, se ras­pos­te­liv­me. Po~­nav­me
da xa­go­ri­me. Viktor po~­na ne{to da ob­jas­nu­va, novi te­ko­
vi novi strui, ni{­to ne go raz­bi­rav. ]e raz­be­re­te se­ga,
vrte{e oko­lu nas, spre­maj­}i ne{­to okolu DVD-to. Sed­na,
n$ podgotvi, gi izgasi svet­la­ta. Pro­ek­ci­ja­ta za­po~­na.
DEAD POETS SOCIETY
- Au, ova horor a? – pssst slu{nav is­tov­re­me­no. Se
skrotiv vo fo­tel­ja­ta.
Star­ing: ROBIN WILLIAMS
- Ne be, ko­me­di­ja e. – vik­na Bor~e, Vik­tor se raz­dra po
nas. Anton be­{e mol~aliv ka­ko i obi~­no.
I po~­na. Od po­~e­to­kot do krajot ne pro­go­vo­riv­me, ne se
svr­tev­me, ne mrd­nav­me. Kako zmii da imavme vo no­ze­te.
Fil­mot n$ zate~e, n$ im­pre­si­o­ni­ra, n$ pov­le­~e vo eden
ma­gi­~en svet, vo poetskata ne­doj­di­ja. Od to­ga{ go imam
gle­da­no de­set­ti­na pati, no se­ko­ga{ }e se se­}a­vam na toj
prv pat, na na­{i­te izrazi, na na{ite pog­le­di polni
za­do­vol­stvo i ne­o­~e­ku­va­nost. Kako most kon ve~­nos­ta koj
e vid­liv samo za nas. Dlaboko skri­e­na tajna. Po­ra­ka­ta
be­{e jasna.
Vik­tor {lap­na so ra­ce­te, odnosno go zapali svet­lo­to.
Se prib­rav­me. An­ton i Bor­~e go po­fa­ti­ja {i{eto. Jas
gle­dav vo Vik­tor. Nema{e pot­re­ba od ob­jas­nu­va­wa. Ne­ma­
{e potreba od soglasnost, se raz­bi­rav­me.
:23:
- ]e tre­ba da smis­li­me ime!- re­kov. Viktor iz­va­di u{te
ed­no pismence ­za­d te­le­vi­zo­rot.
VAR­SKI ]E POЧNE DA GO DRVI SO TEH­NIЧKI
PRA­[A­WA.
Po­doc­na i jas se prid­ru­`iv na sme­a­ta. Anton (za koj
po­doc­na se is­pos­ta­vi deka ve}e go imal gle­da­no) pu{ti
bluz od Hu­ker, Viktor po~­na da ja pol­ni masata. Na sekoj
zvuk od mik­rob­ra­no­va­ta nose{e po eden oval. Mor­ska
hrana, xi­ger so luk i parmezan, po­ho­va­no si­re­we i li­mo­
ni...
Be­{e od­li­~en do­ma­}in i edvaj ~e­kav da dojde ne­ko­ga{ kaj
me­ne doma, da go nagostam, a ne vo onaa stu­dent­ska ke­li­ja,
se­ko­ga{ se ~uvs­tvu­vav kako ve­~en dol­`nik {to ne mo­`e
da na­do­mes­ti. Iz­bo­rot na vina be­{e negov, nie ponizno
se po­ko­ru­vav­me. Be{e tra­di­ci­o­na­list. Za sekoe {i­{e
ima{e po­seb­na pri­kaz­na koja ja pre­ne­su­va­{e. Mo­rav­me da
slu­{a­me, dodeka ne zavr{e{e ne go ot­va­ra{­pe {i­{e­to.
 Na ~et­vr­to­to “{ato” }e de­hid­ri­rav­me za mal­ku. Sedevme
do docna. Do ra­no. Edins­tve­no ovde, me­|u niv, se gu­bev
kako so­go­vor­nik, no bev bes­kraj­no sre­}en slu{atel.
Be­{e no} na ne­kon­tro­li­ra­na mla­de{­ka ene­ri­ja, bujna
fan­ta­zi­ja i go­le­mi so­nu­va­wa. No} koja vo se}avawata
se­ko­ga{ }e pros­tru­ju­va so ne­za­dr`­li­vi emo­cii.
Se za­zo­ru­va­{e koga An­ton i Bor­~e trgnaa kon svo­jot
dom, za­ed­no `iveeja. Jas go zamoliv Vik­tor da pres­pi­jam
kaj ne­go, te{ko de­ka }e stig­nev doma.
Leg­nav za­do­vo­len i is­cr­pen kako po maturska ve­~er,
koga za­vr­{u­va edna i zapo~nuva dru­ga epoha.
Pod per­ni­ca­ta pis­men­ce.
SLAT­KI SNI[­TA, VARSKI.
:24:
IN­TE­RE­SEN RASKAZ
So­sem slu­~aj­no i ne­ sa­kaj­}i se naj­dov na edna od onie
sredbi na stari poz­naj­ni­ci na koi se pre­ras­ka­`u­va­at
“slu~­ki” od sta­ri­te de­no­vi. Site za­ed­no evociraa spo­me­
ni, pre­ras­ka­`u­vaa ed­na pa druga pa treta si­tu­a­ci­ja, me­|u­
seb­no na­do­pol­nu­vaj­}i gi de­ta­li­te {to gi propu{taa. :25:
Na krajot na se­ko­ja pri­kaz­na se kon­sta­ti­ra­{e kolku sme
bile ludi, ot­ka­~e­ni i.t.n. Po za­vr­{u­va­we­to ima­{e pauza
od nekolku se­kun­di i naj­brb­li­vi­ot ili onoj so naj­dob­ra
me­mo­ri­ja za vak­vi nastani (a naj­~es­to toa e eden ist)
za­po~­nu­va­{e no­vo, odnovo, na­no­vo.
Ne­ko­ja ma~­ni­na me ste­ga­{e vo dol­ni­ot del od stomakot
so sekoja nova re­~e­ni­ca za “go­le­mi­te lu­do­rii” koi naj­
~es­to gi pre­ras­ka­`u­vaa – vo toa vre­me nemi pos­mat­ra­~i.
Ni­koj ne go za­be­le­`u­va­{e mo­e­to pos­ve­te­no mol~ewe,
si­te bea oku­pi­ra­ni ili so zbo­ru­va­we ili so mis­le­we na
nekoja za­bo­ra­ve­na.
In­ten­zi­te­tot i glas­nos­ta na mu­zi­ka­ta se zgo­le­mi no
toa ne im pre­~e­{e na moite so­bor­ci, tie od­go­vo­ri­ja pro­
por­ci­o­nal­no. Od­vre­me-navreme }e po­mi­ne­{e ne­koj od
staroto ja­to, pa so do­fr­lu­va­we i iz­vi­ci se poz­dra­vu­vaa
iako do v~era, a ve­ro­jat­no i od ut­re edins­tve­ni­ot kontakt
im e koga }e se is~e{ea ed­ni od drugi. Se ~uvstvuvav ka­ko
vo lo{ ame­rikanski film od osum­de­set­ti­te.
 Pro­bav na dvapati da go svrtam mu­a­be­tot. Prviot pat za - Ne bev, se kla­di­me? – i se ot­ka­~i nekako te­ma­ta. Na
sport, vto­ri­ot za mu­zi­ka. Ne­us­pe{­no. Koga i tre­ti­ot pat red dojde ma­tur­ska­ta. Ova ne mo`ev da go is­tr­pam. Sednav
ne uspeav, i toa so naj­sil­ni­ot adut – po­li­ti­ka­ta, po­mi­­­ na {an­kot. Sam. Za­pa­liv edna i pivkav ka­pu­~i­no, ~ekav
sliv deka ovaa ve~er ne­ma da zavr{i. da projde vre­me­to.
Se­ka­ko ima­{e ne­kol­ku interesni mo­men­ti, no od ovaa Ne se slu­~i ni{to in­te­res­no do kra­jot, kako ni pred
per­spek­ti­va mi li­~ea na iz­di­{an balon, na iz­ga­ze­na toa. Samo sa­kav ovaa me­lan­ho­li­ja, ovaa agonija da ja
~an­ta. Popusto se kon­cen­tri­rav na nekolkute pes­ni na podelam so nekogo i da mu pre­diz­vi­kam barem po­lo­vi­na
Xo Ko­ker, tan­ki­ot gra~liv glas na Sla­ve­to ja uni{­tu­ od ma~­ni­na­ta i do­sa­da­ta {to jas ja po­~uvs­tvu­vav. Se na­de­
va­{e ute{­na­ta nagrada. Po­mis­liv da si odam. Tok­mu vo vam deka us­pe­av.
toj mig, ni porano ni po­doc­na, tuku vo toj daden mo­ment
nad­vor se isturi. A jas bev pe­{ak. A Xi­ga­ta so koj doj­dov
be{e eden od glavnite u~es­ni­ci vo ne­kol­ku­te nas­ta­ni
koi sle­dea na re­per­to­a­rot. Bar da be­{e Baronot tu­ka, so
nego ne­am gajle...
:26: Tu­ri se no­sea, masata se polne{e i praz­ne­{e, edins­tve­ :27:
no­to eba­na­ta tema ne se is­cr­pu­va­{e, bunar bez dno vo koj
to­nev cela ve­~er.
Ne­ma­{e nitu edna poz­na­ta masa, ni­tu edna gu­ma za spa­
su­va­we naokolu.
Pot­pren, za­be­le­`av deka site se svrteni kon me­ne.
A? – pra­{a Tode. Bev­me se­dum­mi­na i osven jas i Xigi
si­te bea po­le­tar­ci, ebi­vet­ri so koi se ne­mav videno
ne­kol­ku go­di­ni. Kaj se na­su­kaa ovde se ~u­dev.
- Ti li be­{e?
- [o e be Tode?
- Ti li & ja stavi ~av­ka­ta na stolot na taa po fran­cu­
ski? – smea.
- Ne! – Se svr­tea. Mislea.
- Ne be, ti be{e? - Nas­to­ju­va­{e To­de.
- Ne, ne bev jas, da ve ebam i gav­ra­ni­te mislev da ka`am.
Se­pak:

NAV­RE­DEN
Naj­~es­to koga }e zag­la­vam, mislam ko­ga na­vis­ti­na }e ja
op­les­kam, drugiot den sum von­red­no nes­trp­liv da probam
da se is­pra­vam. Mo`e da za­gi­nam tr­~aj­}i, itaj}i kon mes­
to­to na zlos­to­rot, po {to za­po~­nu­va­at ope­ra­ci­i­te: fin­
:28: gi­ra­we na nas­ta­ni­te, glumewe lu­di­lo, pra­ve­we naudren.
Ka­ko ni{to da ne bilo, pro­bu­vam da po­mog­nam na dru­gi
poliwa, pod­mes­tu­vam pla­ni­ni. Vrtam oko­lu samo da me
vi­di­te kolku sum mil i pa­me­ten. Dobar i smi­ren ris­ja­
nin. Ne srkam toa {to jas sum go plukal, tu­ku toa {to go
plukale si­te zaedno. I mu stavam sol i crn piper.
Odev kaj Baronot, niz glavata mi se pre­vr­tu­vaa slikite
od v~e­ra ve­~er. Re`irav ne­kol­ku sce­na­ri­ja za op­rav­du­
va­we, iz­mis­lu­vav i no­vi po patot. I se­koe novo be­{e
polovina od pret­hod­no­to, ponekoga{ gi povtoruvav is­ti­
te. A bev tol­ku jasen. I gla­sen...
Stig­nav pred zgra­da­ta, go ima­{e iznajmeno pot­krov­je­to.
Ce­li­ot pat go mi­nav pe{, be­{e studeno i nosot po~na da
mi te~e. Tr­~av po ska­li­te kolku da se zadi{am za da ne
mora prv jas da po~nam. Ova be{e naj­no­vo­to sce­na­rio.
Pro­iz­le­ze samo od se­be. Zvonev. Go slu{­nav klu­~ot, se
svit­kav i po~nav sil­no da vdi­{u­vam i iz­di­{u­vam. Vra­
ta­ta se otvori.
- Ccc, ne­ma{ pet spra­ta kon­di­ci­ja.
Po­le­ka se ispraviv s$ u{­te glu­maj­}i za­di­{a­nost. Go
pog­led­nav toa mil­no, naivno tr­ka­lez­no li­ce, od nego
iz­le­gu­vaa naj­pri­ja­tel­ski­te pcov­ki {to sum gi slu{­nal
nekoga{. Vis­ti­na e vi ve­lam, sli­ki­te od celiot za­ed­ni~­
ki `i­vot mo`et da vi preletaat za nekolku se­kun­di, da
ve ob­mo­ta­at, da ve sru{at. Pro­bav da ka­`am ne{to, gla­sot
me iz­da­de.
I to­ga{:
- Iz­vi­ni peder, oz­bil­no izvini - jas u{te nes­ve­sen, a
toj pro­dol­`i – ako ne dojde{e u{­te saat, ne znam {o }e
nap­ra­vev.
Mol­~e­{e. Jas mol­~ev u{te po­ve­}e.
- [o da pra­am, edna muc­ka {o imam naaaa – po­ka­`u­va­{e
so racete oko­lu u{ite. :29:
- Ba­ron be {o...
- Vle­zi aj­de, pa} }e is­pad­ne “pa­ci­en­tot” ots­pro­ti­va
- i me po­ve­de vnatre, vo maloto pret­sob­je. Bran toplina
me previ, po~­naa da mi `a­rat ob­ra­zi­te. Raz­mis­lu­vav za
v~era, Ba­ro­not o~ig­led­no po­me­{al ne{to, ne­ko­ja od koc­
ki­te se iz­mes­ti­le.
- Cel den budalam niz sta­nov. Arno doj­de.
Vle­gov­me vo kujnata, sed­nav­me. Po­pus­to se nap­re­gav da
se se­tam. Чajnikot be­{e vrel, si sta­viv ~aj. Ba­ro­not pro­
dol­`i da se iz­vi­nu­va. Go pre­ki­nav za krat­ko.
Li­mon ima{? – mi po­da­de, ima{e ras­e­~e­no dve kri{­ki.
Toj se­u{­te zbo­ru­va­{e.
- Var­ski znae{ de­ka jas za tebe ni­ko­ga{...
Чajot be­{e od hi­biskus, od­li~­no mi dojde. Za­ed­no za­vr­
{iv­me. Jas so ~a­jot toj so mo­no­lo­got. Jas pak si na­le­av,
sega ~e­ka­{e jas da ka­`am ne{to.
 - Ba­ron, i da znae{ de­ka ti se lutev, ama posle si ve­lam,
aj pijan be­{e.
- Pi­jan bev, pijan bev, {o ne zemav gom­na da jadam ko­ga
sum pi­jan. Ah be... se sep­nav koga si ja zgrap~i ko­sa­ta,
po~na da se kube, mo­ja­ta ne­~uvs­tvi­tel­nost sepak ima gra­ IN­SPI­RA­CI­JA
ni­ci. Si velev, da go smiram mal­ku.
- Ar­ni gom­na si izede v~e­ra – sepak tie moi gra­ni­ci se
mnogu ni­ski - drug pat ne si go is­pi­vaj...
- A ne – me prekina – go­to­vo. Za­vr­{iv so toa.
- So {o za­vr­{i?
- Ne pi­jam ve}e. Kraj – go naglasi pos­led­no­to i od­mav­na - A be, ti ~ep­ka{ ne{­to?
so ra­ka­ta. - [o?
- Ne za­e­ba­vaj. – Ova oti­de vo ne­po­sa­ku­van pra­vec. - Zna­e{.
:30: Negovata so­vest be{e kli­ma­va i ne­od­lu~­na, bu­da­la­va - Ne znam :31:
na­vis­ti­na mo`e{e da nap­ra­vi ne{­to vakvo. - Go mr­si{ ma~orot?
Pos­le dol­gi i ma~ni raz­go­vo­ri us­pe­av da gi ot­ko­vam - Koj ma­~or?
klin­ci­te {to gi za­ko­vav, go na­go­vo­riv za pos­let­ka. Ima­
- De be, Var­ski, ne dup­~i, znae{ {o te pra­{u­vam?
{e u{te od vinoto, go is­piv­me, ku­piv­me novo. Doj­de i
Koki. Pi­ev­me cela ve­~er, a naj­mno­gu ba­ro­not, presre}en - [o?
{to si go vra­til pri­ja­te­lot. - A be ti men­ta­len si?
Zna­ev de­ka Koqo v~e­ra ja drndosal ko­le{­ka­ta, i se­ga
uporno ja for­si­ra­{e te­ma­va. Kaj be­{e do v~era, da go
ebam?
Ko­qo le­`e­{e na dru­gi­ot krevet cel iskezen. Ci­me­rot
v~e­ra gi slu{­nal, ko­le{­ka­ta mu vikala “svr­{i na mene i
taka }e se tu­{i­ram”. Stiv­ska ro­man­ti­ka.
Vle­ze Gi­ro.
- A be Gi­ro, ti ~epka{ ne{­to?
- De be, Ko­qo, cel sprat te raz­bra, {o ne za­le­pi{ so­op­
{te­nie eba­go?
 - Ah gni­di qu­bo­mor­ni. Znam jas oti ve pec­ka. Ama }e doj­ go zazedoa mes­to­to
de­te vie pak kaj bate Ko­qo. Sezonata sa­mo {to po~­na - i na ro­ja­lis­ti­te
izleze ­ne­ka­de. Tor top.
so­ci­ja­lis­ti­te
Za­pa­liv, pu­{ev. Raz­mis­lu­vav za Ko­qo. [o ti zna­~i
fe­u­da­lis­ti­te
upor­nost. Se is­pla­ti. Go pog­led­nav i Giro. [o ti zna~i
sis­te­mat­ska gre{­ka na evo­lu­ci­ja­ta. cr­ko­vis­ti­te
Go­le­ma­ta gla­va na Sto­jan se podade na vratata vo prid­
ru`­ba na ne­go­vo­to za­lo­e­no telo. Maj­ka mu is­pra­ti­la
{est pas­tr­maj­lii. Gi­ro trgna po vi­no, Koqo pak iznikna i se branat i {ti­tat
od nekade. Jas ot­ka­`av i os­ta­nav sam. Ko­ne~­no. ka­ko nekoga{
Vle­ze Bo­ki, zede {e­}er, izleze. Bo­ban pobara dva stola, na Goce mis­li­te
imal gosti. Bo­ki go vrati {e­}e­rot. Gi­ro se vrati po ili na Tito bis­ti­te
~a­{i. Site gi pre­~e­kav i gi ote­rav dosta so~­no.
da, da, tie is­ti­te.
Zak­lu­~iv. Kone~no mir.
:32: Mir. Mir. Mir. Sta­nav. Do te­ra­sa. Sednav. :33:
Krs­toz­bor. Zaglaviv.
Do­sad­no. Dosadno. Dosad­no.
I {o }e pra­am trgnav kaj Stojan. U{­te bea na na­{i­te,
pri kraj, i poleka se prefrluvaa na Amerika - Ru­si­ja.
Ka­pi­ta­lis­ti, glo­ba­lis­ti, ko­mu­nis­ti. Glo­ba­li­zam, anti
glo­ba­li­zam i anar­hi­ja. Pa ge­os­tra­te­gi­ja, pa vlada vo sen­
ka, vlada pod sonce. I to­ga{, vo toj mo­ment mi po­mi­na
ne{to niz glava. Ze­dov tetratka i pen­ka­lo. I se ro­di
sled­no­to:

Kraj potokot na nade`ta

kraj izvorot na verata
kaj vrutokot na ~ove~nosta
kraj mudrosta ve­kov­na
sto­jat glo­ba­lis­ti­te

TI­ME - OUT
(Na Tajm aut - Va­lan­do­vo)
Be­{e mag­li­vo, u`as­no stu­de­no.
Bev vo cen­ta­rot bez mo`­nost za br­zo vra}awe vo domot.
Stra­te­gi­ja­ta “vle­zi - iz­le­zi” niz pro­dav­ni­ci­te ne me
za­top­lu­va{e, morav da se trgnam ne­ka­de. Koga }e zas­ta­nev
:34:
pred ne­koj izlog se tre­sev kako list.
Mo­i­te dves­ta i se­dum­de­set de­na­ri na ne­kol­ku­pa­ti ja
od­lo­`u­vaa mo­ja­ta odluka no koga pres­ta­nav da gi ~uvs­tvu­
vam prs­ti­te na no­ze­te kolku mo­`ev pobrzo se vtur­nav vo
omi­le­ni­ot ka­fe-bar.
Ne znam {to me zgrea po­br­zo. Toplinata od sil­no
­na­va­le­ni­ot kamin ili blagite zvu­ci na Ah­mad Xamal.
Sto­ev nekoe vre­me nas­la­du­vaj­}i se na at­mos­fe­ra­ta.
Mo­ment na za­do­vol­stvo {to gi iz­bri­{a moite si­vo­tem­ni
sli­ki od po­ra­ze­ni­ot grad, gr­di­te izrazi na li­ca­ta koi gi
sre­}a­vam, koi ne me poz­na­va­at, koi ni sa­mi­te ne se poz­na­
va­at. Od onoj haos koj go ostaviv eden bes­ko­ne­~en metar
zad me­ne, sega me {ti­te­{e Kol­man. Mo`ebi sum pris­tra­
sen no mislam de­ka naj­sre}­ni­te lica gi gle­dam tokmu vo
ovoj lokal. Чis­ti mo}ni ne­so­vr­{e­ni li­ca koi od­da­va­at
blagost i pri­jat­nost. Vo momentov bea tri. Ponekoga{ se
pomalku.
Sed­nav nas­pro­ti pro­zo­rot, sakav da im se pot­sme­vam na
mi­nu­va­~i­te. Da se voshituvam na studot koj gi stega{e
niv­ni­te tela, niv­ni­te stu­de­ni srca. ka­ko {to e stu­de­na i
mojata pa­kos­na du{a od den na den se potemna i pom­ra~­na.
Mo­ja­ta is­kri­ve­na sovest po­ve­}e ne pre­poz­na­va dob­ri­na
vo ovie lu­|e.
- Po­ve­le­te? - Ah, eve ed­na prijatna li~­nost.
- Es­pre­so i ~aj - od­go­va­ram sep­nu­vaj­}i se. Razmisluvav
me|u dvete op­cii, a ne dve­te za­ed­no. Brza ku~­ka…
- Чaj od? - Taa e tolku pri­jat­na. ]e gi pora~am i dve­te,
nema na­zad.
- Od {to ima­te?
- Ima­me od kamilica, pla­nin­ski, na­ne, kantarion, pra­
ska, kru­{a, jabolko, ja­bol­ko so ci­met...
- Ja­bol­ko so cimet, bez es­pre­so - se­pak preovlada raz­u­
mot. :35:
Od po­li­ca­ta na {an­kot zedov dne­ven vesnik, po~­nav da
se za­ni­ma­vam so ne­go. Lu|eto ~i­ta­~i se de­lat na dve gru­
pi. Onie koi po~­nu­va­at da ~i­taat od pr­va­ta i onie koi
po~­nu­va­at da ~i­taat od pos­led­na­ta stra­na. Jas pripa|av
vo treta gru­pa. Po~­nu­vav od KUL­TU­RA. ]e po­mi­nev
preku so­dr­`i­ni­te i po­toa od po­~e­tok. [tom }e stig­nev
do rub­ri­ka­ta ja pres­kok­nu­vav i ja ostavav za kraj. Kako
sla­dok desert.
- Iz­vi­ne­te, `al mi e. Ne­ma­me ja­bol­ko so ci­met. Mo`e
sa­mo jabolko.
- Vo toj slu­~aj es­pre­so.
Stig­na. Ra­ce­te s$ u{­te mi tre­pe­rea i pravev dos­ta
napori da ne tropkam so filxanot po staklenata ma­sa.
Za­pa­liv.
- Iz­vi­ne­te, se pu{i na spro­tiv­na­ta stra­na. Na onie
~etiri - bi mo`el da se premestam sa­mo poradi taa slatka
nas­mev­ka.
 - Sa­mo ed­na }e palam. go odzede zdi­vot. Trg­nav niz vla`­ni­te ulici, mi­nu­vav
- Vo red. Iz­vi­ne­te u{­te edna{, ne e do nas. Znaete za­kon niz ko­lo­ni topli av­to­mo­bi­li so mislite vo ras­krs­ni­
e. cata me­|u topliot xez-klub i u{­te potopliot kre­vet,
daleku zad stan­be­ni­te blokovi.
- Fa­la i na vas, ne e prob­lem - pre­ki­nav­me so is­prep­le­
te­ni­ot dijalog, se vra­tiv na ka­fe­to i ves­ni­kot.
Na­ed­na{ me preplavi ne­koj ne­os­no­van op­ti­mi­zam, mi
na­vi­raa re­lak­si­ra­wa i sre}ni mis­li. Za pa­tu­va­we­to
do­ma vo petok, za po­lo­`e­ni­ot ispit pred dve nedeli, za,
za... za udob­ni­ot stol vo koj sedam...
- Po­ve­le­te?
- [tok.
Za­pa­liv u{­te edna. Ova ve}e na­li­ku­va­{e na ne{­to.
Za­mi­`u­vav dodeka gol­tav i mno­gu brgu vo ~a­{a­ta ostana
:36: ed­na mala gol­tka kafeava te~­nost koja ed­vaj go prek­ri­va­ :37:
{e dnoto.
- U{­te ed­na i da pla­tam.
Mi os­ta­naa u{te {e­e­set denari no toa voop{to ne me
voz­ne­mi­ru­va­{e. Se­ga sedev i gle­dav vo vr­vo­li­ca­ta od
lu|e koi im begaa na prvite kap­ki do`d.
Ma­la pro­me­na vo ras­po­lo­`e­ni­e­to vnese fak­tot {to
{to­kot be{e osum­de­set, a jas imav {e­e­set. No koga se saka
s$ se mo­`e.
- Iz­vi­ne­te, kolku vi e uzo­to?
- Pe­de­set.
- Aj edno.
Ku­piv dva­e­setmi­nut­no u`i­va­we so ­ os­ta­na­ti­te pedeset
de­na­ri i sega de­fi­ni­tiv­no be­{e kraj.
Majls Dej­vis me is­pra­ti do vra­ta­ta. Ja ot­vo­riv so strav,
za­~e­ko­riv ka­ko da vle­gu­vam vo druga di­men­zi­ja. Bez­mal­ku
toa i be{e. Silen ve­tar pros­trui okolu u{i­te, malku mi
 Du­ri po ne­kol­ku dena do­a­|a do ne­kak­vo pro­vet­ru­va­we,
ne­ko­ja faza na sa­mo­op­rav­du­va­we i potraga po uteha vo
bed­nos­ta ne dru­gi­te.
A do­to­ga{ pi­{u­vam...

MA­MUR­LAK

Se­ga pri­me­tiv deka se­ri­oz­no se za­ni­ma­vam so pi­{u­va­

we sa­mo koga po­ra­di te{ki bu­da­la{­ti­ni i ne­nad­min­li­
vi glu­pi­ra­wa, sa­mop­ro­go­net se zat­vo­ram vo mo­ja­ta so­ba.
:38: Nate`nuvaat se}avawata i pri ras­kre­va­we­to na mag­la­ta, :39:
se da­vam vo sops­tve­ni­ot sram. Nes­re­de­nite ha­o­ti~­ni
misli koi slajduvaa vo mojata gla­va, nikako ne se ots­tra­
nu­va­a. Ma~ninata vo du{ata e s$ po­go­le­ma, s$ po­sil­na.
Po il­ja­da zo{to i ni edno za­toa doa|am do psi­ho­lo{­ki­ot
ze­nit na sa­mok­ri­ti­kata i do pre­zir kon ona {to sum.
Ne se ni os­me­lu­vam da iz­le­zam, nitu me interesira po­­­
g­le­dot {to go nudi pro­zo­re­cot. Bed­nos­ta na ovie ~a­so­vi
{to tra­at so de­no­vi e najgolema vnat­re{­na bol­ka, pod
us­lov `ivotot da e zdodeven i bezgri`en. Bo­li sekade, a
naj­mno­gu vo umot i so­ves­ta.
Da mo­`am da slikam, so­ves­ta bi si ja naslikal ka­ko
temna pro­va­li­ja pol­na kal, gnoj i cr­vi. Probav da ja
is­~is­tam. Popusto.
Ne us­pe­a­ja ni Nabokov, Xojs, Kaf­ka. Mo`ebi Uel­bek i
Bu­kov­ski zag­re­baa malku pod po­vr­{i­na­ta.
Ne us­pe­a­ja ni Najtvi{, Jutu, Koker. Mo`ebi mal­ku Ram­
{tajn.
 HRO­NO­LO­GI­JA NA RAZ­O­^A­RU­VA­WE­TO.
Ed­na od naj­go­le­mi­te ve{­ti­ni na ~o­ve­kot e prik­ri­va­
we na raz­o­~a­ru­va­we­to. Go­le­ma bedotija na so­ves­ta. Go
po­ti­­snu­va­me tol­ku dla­bo­ko, na tolku nep­ris­tap­no mes­
to {to i sa­mi­te za­bo­ra­va­me na ne­go. Ili se tru­di­me.
:40: Neprijatno­s­ta e u{te po­go­le­ma ako raz­o­~aru­va­we­to e od
ne­koj blizok.
Toa ne e psi­hi~­ka bol­ka, toa e psi­hi~­ka tor­tu­ra.
[amarewe na nade`ta, ras­krin­ku­va­we na sta­bil­na­ta
misla.
Prid­ru­`en element?
Glu­ma­ta. Lo{ata glu­ma, pred s$. Kiselite nas­mev­ki, pre­
na­si­le­no­to sme­e­we.
Po­toa do­a­|a utehata. Mno­gu lo{ lek­si­li­um. So mno­gu
kratko dej­stvo.
So­vet?
Ima lek za lo{ ma­mur­lak?
E pa ne­ma ni za ova.
SLAT­KO PRO­GON­STVO
Stak­la­ta od malite pro­zo­ri po~­naa da se tre­sat, vetrot
sil­no fu­~e­{e. Be{e kraj na noemvri i taa ve~er prv pat
se spu{ti pod nulata. Le­`ev zag­le­dan vo drvjata, vo ridot
pred me­ne ~ij bel vrv se spu{­ta­{e s$ podolu i podolu.
Za ne­kol­ku ~asa i ovde }e pro­vee prviot sneg. Te­le­fo­not :41:
po~na da yvo­ni. Ne­kol­ku zagri`eni po­vi­ci, kolku da mi
go uni{­tat de­not.
Tie: sam si, }e te za­vee, }e te od­ne­se, re­dov­no polni go
te­le­fo­not na ag­re­ga­tot.
Jas: do­ma sum, ima lu­|e okolu, ag­re­ga­tot e poln, nema
sneg, a i da ima ne­ma da me zat­ru­pa. Da, ima iscepeno drv­
ja. Ima i leb. Ima, ima...
Sta­nav. [esti den od sa­mop­ro­go­not. Poleka mi­nu­vaa
nep­ri­jat­ni­te mis­li, ma~­ni­na­ta vet­re­e­{e. U{te ed­na-
edna dve ne­de­li i da se pros­ti, da se za­bo­ra­vi.
Ma­la so­ba i u{te ed­na mala os­ta­va na po­~e­to­kot na pla­ni­
na­ta, za ce­los­na re­pa­ra­ci­ja i pro­~is­tu­va­we na gre{niot
um.
Vo oga­not tlee{e ~a­kor drvo od v~e­ra­ve­~er, les­no go ras­
plam­tiv. Sedev pok­raj pro­zo­re­cot i ~ekav da mi pomine
pr­vi­ot stud. Po pa­te­ka­ta mi­nu­va­{e edna si­lu­e­ta, se iz­ra­
du­vav koga po ras­krs­ni­ca­ta me­|u dvete ko­li­bi se upati
 na­va­mu. Kolku i da mi be{e sma­~e­no od lu­|e­to ne mo`ev
bez niv. Eden mal razgovor so poznat ili ne­poz­nat za raz­
bi­va­we na mo­no­to­ni­ja­ta. Go pre­poz­nav. Stojan od [um­ska­
ta po­li­ci­ja.
Zat­ro­pa. Vleze. Se poz­dra­viv­me, mi podade dva ves­ni­ka,
od v~e­ra i denes. Mi gi is­pra­ti­le od naj­blis­ko­to se­lo.
Tamu imav pri­ja­te­li. Bi tre­ba­lo da na­mi­nam, da gi vi­
dam. Da se­ka­ko.
- Da sta­vam kafe? – gi krevav knigite
- Ka­fe }e stavi{, ama stavi i od taa va{ata, lo­zo­va­ta.
– Na­to­~iv edna ~a­{a.
- Ti?
- Ne.
:42: - De be?
- Ne, ne, ra­no mi e.
- [o pi­sa­tel }e be­{e?- Se napi, nap­ra­vi ga­r­ga­ra.
Za­ra­di dva­e­set te{ki al­ko­si celata pi­sa­tel­ska fe­la e
prog­la­se­na za pi­ja­na bagra. Mis­lat oti i jas pi­jam za da
pi­{u­vam. Ne po­mis­lu­va­at de­ka pijam oti sum mlad.
Og­not po~­na da pu­ko­ti. Bidna i ka­fe­to. Imav gr~­ko
kafe, mi­ri­sot ja prek­ri celata so­ba. I Sto­jan po­~uvs­tvu­
va.
Srk­na i re­~e:
- Aaa, {o kafe e ova?
- Hr­vat­sko.
- Aha – u{­te edna gol­tka – si {e­tal ti po be­li­ot svet,
zna­e{ {o da pi­e{. Zapaliv so ~akma­kot, ob­jas­nu­vaj­}i
deka ima kib­rit, palam so ~ak-mak ili so `ar~e za­ra­di
fi­ling.
- I ti si stanal ~u­dak.
Go is­piv­me kafeto, sta­viv da pot­top­lam po­ja­dok...
Mirisot od ~orbata go sov­la­da pret­hod­ni­ot, Sto­jan pak
se oko­ko­ri.
- Te­le{­ka, mo`e?
Mav­na pot­vrd­no so gla­va­ta i sta­na sam da si na­to­~i od
{i­{e­to.
Pos­ta­viv­me na ma­sa­ta, si staviv i jas edna, gre­o­ta e da
srka{ sa­mo ~orba. Od ~iniite se {i­re­{e mi­ris na luk,
Stojan po~­na da sten­ka od za­do­vol­stvo.
Go pu{­tiv tivko ra­di­o­to.
- Aj pro­~i­taj ne­koj od tvoite ras­ka­zi.
- Ka­kov?
- Ne­koj so `eni. Ima{ ti i takvi, znam jas.
:43:
Po~­nav da ~itam eden, pov­re­me­no zas­ta­nu­vaj­}i da
srknam ili da zemam gol­tka. Iskreno sa­ka­{e da slu­{a.
Nato~i u{­te edna kol­ku da gi za­vr­{i­me ~i­ni­i­te, bez da
me prekinuva.
Za­vr­{iv. Mi go po­ba­ra da go od­ne­se na ko­le­gi­te. Mu go
da­dov, go svitka vnat­re vo uni­fo­rma­ta, kako pos­ter od
por­no yvezda. Se gor­de­ev.
- Aj so me­ne – re~e na sta­nu­va­we. Odbiv. Me pot­fa­ti pod
ra­ka­ta i po~­na da me vle­~e. Edvaj us­pe­av da na­to­~am edno
litro, za poz­drav kaj {to }e odime. Zna­ev deka so ne­go
motika ne mi tre­ba­{e.
Trg­nav­me nagore. Go gle­dav toj pro­sed pe­de­se­to­go­di{­
nik ka­ko so les­no­ti­ja grabi napred. Jas za­di­{en uspevav
ne­ka­ko da go sle­dam.
Os­tri­ot vetar me se­~e­{e, sve­`i­ot vozduh se polne{e i
praz­ne­{e od mo­i­te gra­di. Stignavme do maliot vrv {to
li~e{e na grbavka i pro­dol­`iv­me des­no. Odevme pa­ra­lel­
no so pr­vi­ot dr­vo­red od {u­ma­ta. Neboto be­{e belo, u{te
 ne be{e po~­na­lo da pro­ve­ju­va. Pod nas se gledaa raz­mes­ - I ni­koj ne gi ~i­ta.
te­ni sve­til­ki, od ne­kol­ku­te ko­li­bi na koi im ~a­dea oxa­ - Ni­koj ne gi ~ita – pov­to­riv va­dej­}i go dip­lo­mat­ski­ot
ci­te. oles­nu­va~ od pal­to­to. - A vie ~itate lo­zo­va?
Onie {to imaa ko­li­bi pogore, vo pla­ni­na­ta ne­mi­nov­no Iz­li­`a­na {ega, ama fun­kci­o­ni­ra po­ne­ko­ga{. Kako se­
pre­zi­mu­vaa vo se­lo­to. Onie po­do­lu os­ta­nu­vaa preku ce­la ga. I site se nas­me­a­ja, se ras­po­lo­`i­ja, raz­go­vo­rot `iv­na
zima, ka­ko popatni sta­ni­ci na {u­ma­ri­te i lov­xi­i­te koi i se na­fr­liv­me na me­ze­to.
im bea pov­re­me­ni gos­ti. Nosea no­vos­ti navamu vra­}aa poz­
U`i­vav vo nivnite ne­poz­na­ti raz­go­vo­ri za sto­ka­ta, za
dra­vi nazad. I si gi `iveeja svo­i­te ed­nos­tav­ni `ivoti.
mar­ki­ra­we­to dr­va, za cenata na kom­pi­rot. Nadvor po~­na
Stig­nav­me pred ed­na koliba. da pro­ve­ju­va. Vnatre top­la soba, pol­na topli lu­|e. Stigna
- Kaj me no­si{ Sto­ja­ne, daj gukni ba­rem. i pres­no mesce, bo­ka­lot cr­ve­no. Jas bev vo trans, mi ig­raa
- Kaj Pav­lev­ci, ja ko­lat svi­wa­ta. – Ne rekov ni{­to. Ako site mus­ku­li, se tre­sev od za­do­vol­stvo. Mo­`e li `i­vo­tot
me pog­led­nat nak­ri­vo, si ve­lev, }e po­se­dam i nazad. Ne­ma da e tolku ubav? Se ra­du­vav na prosti, ma­li ed­nos­tav­ni
da mi e prv­pat da vle­tam vo makazi, ni­tu da iz­le­tam. ne{ta {to samo pri­ro­da­ta mo`e di ni gi po­nu­di. Ili gi
Na ne­kol­ku daski {to li~ea na splav le`e{e ko­`a­ta. pri­fa­}a­me ili sami si gi og­ra­ni­~u­va­me, ots­tra­nu­va­me.
:44: Malo po­to­~e od iz­me­{a­na krv i vo­da te~e{e na­do­lu. Vo Na is­pra­}a­we im ve­tiv na tie pri­ja­tel­ski li­ca deka :45:
ed­no }ese na gran­ka­ta bea no­ze­te, opa­{ot i u{ite. eden den }e pi­{u­vam za niv. Nivnite uka­`u­va­wa de­ka za
Od zad ko­li­ba­ta iz­le­goa eden sre­do­ve­~en par, ma` i `e­na niv ne­ma­lo {to da se pi{uva, de­ka i jas }e bi­dam dosaden
so krvavi ra­ce zasukani do lak­to­vi­te. Me poz­dra­vi­ja kako pi­sa­tel, nema da vlijaat na me­ne. Im go ve­tiv toa nim. Si
da pre­~e­ka­le naj­bli­zok rod­ni­na. N$ po­ka­ni­ja vnatre. Na go ve­tiv toa sa­mi­ot sebesi.
kre­ve­tot se­dea dvajcata maj­sto­ri. Se poz­dra­viv­me, sed­nav­
me. Doma}inite rekoa deka }e zavr{at so se­~e­we­to za de­
set­ti­na mi­nu­ti.
Vle­ze ed­no mom~e, ve­ro­jat­no vnu­~e. Dva-tri­na­e­set
godini. N$ poslu`i so ~a{i, sedna kraj vratata. Ma­sa­ta
be{e pol­na. Salata od domati i praz, sirewe, ki­se­lo, pod­
lu­~e­ni pi­per­ki. Stojan ob­jas­nu­va­{e za me­ne. Edniot od
niv, onoj le­vo, di­ja­go­nal­no od mene so namr{ten pog­led
me gle­da­{e. Koga Sto­jan za­vr­{i re~e:
- Na­{i­te pisateli se za nikade.
- To~­no. – Re­kov u{te pred da pro­ba­at da go za­mol­~at
Stojan i drugiot maj­stor.
- Ka­ko i s$ drugo – pro­dol­`i – ama oni se naj­za­ni­ka­de.

FIN ^OVEK
Zas­ta­nav pokraj pa­tot, ne be{e krs­tos­ni­ca no se­pak
morav da razmislam za po­na­ta­mu. Kolata za­fa­}a­{e malku
od asfaltot na dvos­mer­ni­ot neramen i pos­ran od sta­da
regionalen pat.
:46:
Za­pa­liv edna, trg­nav nadolu po `i­to­to i po~­nav raz­mi­­­
s­lu­vav za `it­ni­te krugovi i ne­o­bi~­ni po­ja­vi. Se mis­lev
kakvi se {an­si­te da se spu{­tat von­zem­ja­ni i da me dignat
so niv, na is­pi­tu­va­we. Ve­ro­jat­no tolku }e se razo~araat
od pri­me­ro­kot {to nema ni da me spu{­tat, }e me fr­lat
odozgora. Br­zo zaklu~iv de­ka vakvi mis­li sega mi se
najmalku pot­reb­ni. Se dvi­`ev na­do­lu po poleto a klas­ja­
ta krc­kaa pod moite no­ze. Kaewe i bez­broj lo{i mis­li mi
ja pra­vea ~ar­{af glavata, {a­ram-baram od se}avaweto na
ludostite od pret­hod­ni­te dva dena. Ta­pa­ta bolka pod ja­
bol­~ni­ca­ta me pot­se­tu­va­{e na dol­gi­ot jazik i verojatno
}e me odvra}a{e od ludorii vo na­red­ni­te ne­kol­ku dena.
Do­de­ka ne za­bo­ra­vam. I do­de­ka na­vis­ti­na ne mi ja skr­{at
gla­va­ta nekade.
Ko­li mi­nu­vaa ne­ram­no­mer­no pok­raj mojot par­ki­ran
golf, a jas se ~udev {to pravam sam, talkaj}i niz nivite
na sred­na Ma­ke­do­ni­ja. Znaev {to pravam. Ba­rav drvo da
si ja aknam gla­va­ta od ne­go. A drvo ni­ka­de nema{e. Ve­ro­
jat­no i la­ma­ri­na­ta na gol­fot }e za­vr­{e­{e ra­bo­ta no bev
ne­re­{i­te­len, zbr­kan a i ni{­to dobro ne­ma­{e da do­ne­se
nova mod­ri­ca.
Se vrativ vo kolata i pro­bav da za­pa­lam., Ne pa­le­{e.
Taman ko­ga pomisliv de­ka }e stane in­te­res­no za­pa­li i
trgnav po patot. Naj­pr­vo gi od­beg­nu­vav a potoa na­mer­no
gi ga­zev lajnata, pra­vev os­mi­ci, se vra}av na­zad pa pak
nap­red i so­bi­rav trofei od kra­vi, ovci i po nekoja ko­za.
Dodeka se sme­ev se pot­se­tiv na edna sce­na od eden film za
his­te­ri­~en ner­vno­o­bo­len ka­mi­on­xi­ja i pres­ta­nav da se
glupiram. Zas­ta­nav na ben­zin­ska, ze­mav dve piva i sed­nav
kraj ~e{­ma­ta. Da se ola­dam i od­mo­ram. Mi prij­de po­li­ca­
ec {to kis­ne­{e tuka.
- Pi­e{ i vo­zi{, a?
- Ne. Prvo pi­jam a potoa vo­zam. - se nas­mev­nav i gol­tnav. :47:
He he, fin­ta­va mi ja ka­`a eden pri­ja­tel. Sto­e­{e i me
gle­da­{e, ni{to ne mi odgovori. Ne treba{e da tropnam
vak­vo ne{to. Ne se vrati na­kaj pro­da­va­~ot, otide na­kaj po­
li­cis­ka­ta kola, ja za­vr­te na iz­le­zot i ~e­ka­{e da trgnam.
Ne treba{e da tropnam, eba­go, na­vis­ti­na ne tre­ba­{e. Gi
ispiv dve­te piva i se­dev. Ne pla­ni­ra­{e da mrd­ne od ta­mu.
Be{e 15. 35. Trg­nav da zemam u{te dve piva. Iz­gle­da }e si
po­se­dam tuka.
Na pum­pa­ta rabote{e sa­mo eden, mlad de~ko.
- Ko­ga pla­ni­ra da mrdne od tamu?
- A?
- Mi­li­ca­jov!
- Aaa! [o znam. Najkasno do osum. - Do osum zna~i.
Ze­mav ki­kiri­ki i ~ips so pivata, sed­nav do ko­la­ta,
pu{tiv ne{­to od Ko­ker i raz­mis­lu­vav da si go pre­se­~am
ja­zi­kot. Poleka pi­ev navalen na se­di{­te­to. Vo me­|uv­re­
 me smeniv na Hladno pi­vo pa na Xoni [tu­li~. Ne­ka­de
po ~e­ti­ri­e­set­ti­na mi­nu­ti po­li­ca­e­cot izleze od av­to­mo­
bi­lot i trgna na­kaj ben­zin­ska­ta. Po­mi­nu­va­{e otkaj me­ne,
jas si gi sob­rav nozete vnat­re i gi trgav har­ti­i­te. Samo
{to za­pa­liv zas­ta­na na pro­zo­rot, ja na­ma­liv muzikata.
- Ne me te­raj da te br­kam, }e ti ja prev­ta­sam krn­ti­ja­ta.
- OK.
Go iz­gas­nav motorot. Go dopiv pr­vo­to pivo, ne go otvoriv
ved­na{ vto­ro­to. Bev gla­den. Vo ko­la­ta imav samo ve­ge­ta,
natren i med. Vlegov pak vo ben­zin­ska­ta. Ne­ma­{e ni{to
ka­lo­ri~­no.
Po­ba­rav ne{­to od de~­ko­to, trgna da iz­va­di, po­li­ca­e­
cot po~na da pot­ka{­lu­va. De~koto se vra­ti. Mu po­nu­div
ne{to od sitnoto so koe ras­po­la­gav, me odbi so pogled
:48: {to se iz­vi­nu­va­{e.
Se vrativ vo kolata. Ot­se­ko­ga{ gi sa­kav po­li­caj­ci­te,
nikoga{ ne sum imal prob­lem, {to mi treba{e sea ne
znam. Go otvoriv vto­ro­to pivo. Gol­tav i po­le­ka gladta ja
sne­mu­va­{e. Zna­ev deka }e se vrati po­go­le­ma i pos­tra{­na.
Ja o~e­ku­vav.
Oko­lu se­dum po~nav da ne ~uvstvuvam ni­kak­va glad. Toa
be{e lo­{o. Kupiv smo­ki i su­{e­ni slivi. Oko­lu osum
doj­de druga po­li­ci­ska ko­la. Mojot pri­ja­tel izleze i po­ka­
`u­va­{e na­kaj mene. Kim­naa so gla­va­ta, vleze vo negovata
ko­la (drugiot doj­de so po­no­va) mi mavna na izleguvawe i
otide.
Se pokriv so paltoto i leg­nav. Ne po­mi­naa ni de­set
minuti slu{­nav tro­pa­we po stak­lo­to. De~koto od ben­zin­
ska­ta mi donese sen­dvi~ so sa­la­ma zamotan vo hartija. Se
fa­tiv za xe­bot, me od­vra­ti. Mu zab­la­go­da­riv. Na­br­zi­na
go prex­va­kav i mi legna uba­vo. Zapaliv i se po­~uvs­tvu­vav
u{te po­u­ba­vo. Sam, na ben­zin­ska sta­ni­ca, so ci­ga­ra­ta vo
race go gledav is­plo­vu­va­we­to na mese~inata i yvazdite,
ja slu­{av Nora Xons i se pri­se­tu­vav deka i ska­pa­ni­ot
`i­vot ima dob­ri momenti. Ta­ka zaspav.
Me razbudi trop­ka­we po stak­lo­to. S$ me bole{e ko­ga se
vrtev. Be­{e utro, son­ce­to u{te ne be{e iz­gre­a­no. Ja ot­vo­
riv vratata. Nad­vor be{e po­li­ca­e­cot so plas­ti~­na ~a­{a
vo racete {to is­pa­ru­va­{e.
- Ka­fe? - me pra­{a. Gledav so nedoverba. Po­mis­lev de­ka
nema {ansa da e otrueno. Mo­`e­bi ima ne{­to za po­les­na
stolica. Ka­ko i da e, }e mo­ra da me no­si odovde.
- Fa­la. Ne­ma­{e ni{to vo nego, taka mis­lam, ~isto
top­lo ubavo ka­fe. Zapaliv i go ponudiv. Ne pu{i. Fin
~o­vek. Jas sum go­ve­do.
- ]e me pu{­ti{ denes?
- Ne. - Ne e tol­ku fin. Po­raz­go­va­rav­me mal­ku, imal dve :49:
de­~i­wa, i dve­te de­voj­~i­wa. Ednata trg­na­la ne u~i­li{­te.
Mi po­ka­`a slika.
- A da me pu{­ti{?
- Ne, ne.
- Ok. Se gle­da­me posle. - Trg­na nakaj ko­la­ta. Me pot­se­ti
na bra­tu­~ed mi T. Doblesen po­~i­tu­va~ na pra­vi­la­ta, so­ve­
sen i ~esen, vo isto vreme ne­po­pus­tliv. Ret­ki, retki lu­|e,
a tolku pot­reb­ni.
Mis­lev da trgnam. Ne­ma­{e da po­ka­`e me­ra­~ot. Ama {to­
po­vi, brza... Ne. ]e si po­se­dam. Iz­va­div od pozadi ed­en
roman od Gaz­da­nov i po~­nav da go ~i­tam. Nekade oko­lu
devet sil­no pre­pe­~e. Morav da ja podmestam ko­la­ta na sen­
ka. Bev do Sto­jan (Sto­jan se vika) da mu ka`am deka }e ja
pod­mes­tam. Nema prob­lem. Fin ~o­vek.
Ja prilepiv do yidot na ben­zin­ska­ta i pro­dol­`iv da
~i­tam. U{te mi se nema{e pri­ja­de­no no Sto­jan mi do­ne­se
 banica so si­re­we. Od `e­na mu. Mi se dopadna. Ja poz­dra­
viv po ne­go. Ve~erta mi tekna edna lu­da ideja da na­pi­{am
ras­kaz za ova. Go pi­{u­vav ve­~er­ta pod ma­la­ta svetilka na
golfot. Ut­ro e i go do­pi­{u­vam. Eve go ide so ne{­to vo
ra­ka­ta. Vo }ese.
- ]e me pu{­ti{ denes?
- Ne. ]e po­se­dam u{te ne­koj den. I ta­ka nemam po­pa­met­
na ra­bo­ta. Vo }e­se­to ima{e leb, me­so so kom­pir i pa­la­~in­
ki. Ne­ve­ro­jat­no. Ku­piv malo {i­{en­ce crveno vi­no. Od
ru­~e­kot si ostaviv i za ve­~er. @ena mu od­li~­no got­vi.
Go do­vr­{u­vam raskazot. Pred da si odi }e mu go da­dam
na Sto­jan, da go is­pra­ti za ob­ja­vu­va­we. Znam de­ka }e go
ob­ja­vi.
Toj e fin ~o­vek.
:50:
POT­SVES­TA NA STO­PI­RA­WE­TO
(POD EDEN MLAD BOR)
So Aki se razdelivme pred dva ~asa kaj Veles. Toj trg­
na nagore, za Zagreb, na me­tal fes­ti­va­lot. Treba{e da
stigne do ut­re poru~ek.
Jas imav pote{ka za­da­~a. Treba{e da stig­nam od Ve­les :51:
do Va­lan­do­vo. Po mo`­nost ovaa ne­de­la.
Aki be­{e eden od dvaj­ca­ta po­ra­di koj gi pra­vev ovie
pa­tu­va­wa. Vtoriot be­{e Keruak. Dvaj­ca­ta mi vdah­naa
re­~i­si mitska qu­bov kon sto­pi­ra­we­to. Toa za niv be{e
in­sti­tu­ci­ja, pro­fe­si­ja, na­~in na `i­vot. Se vo­o­du­{e­vu­
vav. Me priv­le­ku­va­{e avan­tu­ra­ta, prostranstva­ta i nez­
na­e­we­to na sled­na­ta cel, na­so­ka­ta, me­{a­vi­na­ta na sre}a
i strav.
Se­ga be­{e samo ed­na glupava ide­ja
Si­len ve­tar duva{e na av­to­pa­tot, probav da se zasolnam
do­lu pod as­fal­tot. Stoev ne­kol­ku ki­lo­met­ri po vto­ra­ta
pa­ta­ri­na. Barav {to i da e, Ne­go­ti­no, Strumica ili
Gevgelija, ne be{e va`­no. Vetrot vo se­be ima{e pra­{i­na,
koja ja goltav pov­re­me­no, koga }e se svrtev kon sever. Sam,
so edna ma­la no nova tem­na ta{na, mo­bi­len vo ed­ni­ot xeb
i usb flash vo dru­gi­ot. Vo nego bea bea site moi po­e­mi, dva
al­bu­mi od Si­dar­ta, i nekolku e-knigi.
 Go iz­va­div ostatokot od sendvi~ot, hra­na­ta se­ko­ga{
pru`a za­do­vol­stvo i smi­ru­va­we. Go de­gus­ti­rav so mi­­sli­
te vo ne­koj restoran, so mlad bur­gun­dec na ma­sa­ta i pri­ja­
ten ma­ke­don­ski melos. Zas­ta­na ka­mi­on, tipot se sim­na da
se oles­ni. Be{e sre­do­ve­~en, sre­den rast, sred­na te`ina
naj­ve­ro­jat­no i sred­nist. Ako ne se trgnev od dupkata pod
asfaltot, }e me po­mo­~e­{e.
- Ej, {o pra­i{ be ti tu­ka?
- Sto­pi­ram.
- Sto­pi­ra{? A {o na pa­u­za si mo­men­tal­no? – Sram mu
be{e da se izmo~a pred mene, se za­vr­te na dru­ga­ta strana,
i go pu{ti mla­zot. Чekav da za­vr­{i.
- Na­do­lu odi{? – Pra­{av
- Aha. - Trg­na nakaj ka­mi­o­not po­vi­ku­vaj­}i me so rakata.
:52:
- Ri­paj aj­de.
Se ka~iv vnat­re. Slo­bod­no bi mo­`el da `i­ve­am vnatre.
Ima­{e DVD ple­er, i okolu dva­e­set­ti­na por­no­fil­mo­
vi pod nego, li­men­ki bez­al­ko­hol­ni i al­ko­hol­ni pi­va,
kokakoli i so­di, site sta­ve­ni vo edna mre­`es­ta ke­si­~ka,
nekolki ku­tii ci­ga­ri... Kre­ve­tot, pozadi dob­ro na­mes­
ten. Raz­vr­zav­me mal muabet ia­ko po~avme ne­ka­ko sporo,
po­taj­no. Vo­ze­{e za Atina.
Ne­kol­ku mi­nu­ti mi bea pot­reb­ni za da se re­lak­si­ram i
da za­pad­nam vo dob­ro ras­po­lo­`e­nie i pri­ja­ten raz­go­vor.
Be{e eden od onie lu­|e koi ved­na{ ti “leg­nu­va­at”; vos­po­­
s­ta­vu­va{ ko­mu­ni­ka­ci­ja bez problem se razbirate na­po­la
re­~e­ni­ca, smeata e ne­i­zos­tav­na. Me ostavi pos­le Grad­sko,
pred Ne­go­ti­no. Nikojpat ne mo`am da naj­dam vakov ~o­vek
na dob­ra relacija. No pominav pri­jat­ni 20 ki­lo­met­ri
so ne­go. Omilena ak­ter­ka mu bi­la Xejna Xej­mi­son. Naj­
mno­gu mu se dopa|al fi­l­mot koga se vo vselenata. Toa mu
doa|a ne{­to kako pos­tmo­der­nis­ti~­ko vir­tu­el­no porno,
raz­mis­lu­vav vo mene. Se ma­~am po­ne­ko­ga{ so ne­so­od­vet­
ni mis­li, toa mi e del od ka­rak­te­rot.
Se poz­dra­viv­me, do­de­ka se sim­nu­vav mi frli pa­ket­~e
“Vir­gi­nia” cigari, kol­ku prek­ra­sen ~ovek be­{e toj fan
na Xej­na Xej­mi­son. Zape~e dob­ro pozadi, ve­ter i sonce,
mla­di­te bor­~i­wa se ni­{aa, as­fal­tot be{e is­pra­ven
pred me­ne. Trnav po krajot na `ol­ta­ta li­ni­ja se u{te
pod im­pre­sii na krat­ko­to pa­tu­va­we, raz­mis­lu­vaj­}i da
sop­ram so avan­tu­ri­te. Ina­ku ne­ko­ga{ }e naidam na nekoj
fan na Fredi Mer­kju­ri.
Kol­ku e raz­draz­nu­va~­ko da pe­{a­~i{ po av­to­pat, zvucite
od avtomobilite ti gi paraat u{i­te i ner­vi­te, te gle­da­at
~udni fa­ci so nosevite za­le­pe­ni na stak­la­ta od ko­li­te...
Se is­ka­~iv nad pa­tot pod eden bor, sednav pod negovata
sen­ka da zdiv­nam. Gi iz­va­div pa­ku­va­we­to Virxinija,
:53:
sples­na­ta ku­ti­i~­ka-ta­ba­ke­ra, dosega ne­mav pu{eno vak­
vi. Zapaliv, za­pa­liv i gle­dav suvi ri­di{­ta i as­falt, so
pog­le­dot vrtev na­o­ku­lu i raz­mis­lu­vav {to ponatamu.
Dla­bo­kite dimovi me pe­~ea odvnatre, ne bev na­vik­nat
na pojaki ci­ga­ri. Suvata us­ta ne mo­`e­{e da go pru­`i
za­do­vols­tvo­to {to tre­ba da go do­bie ~ovek ko­ga pu{i kva­
li­tet­na ci­ga­ra.
Sto­pe­ri­te znaat, naj­te{­ko se sto­pira na av­to­pat, taa
pus­ta linija pre­pol­na ma­{i­ni, bez `ivot vo nea, bez sta­
ni­ci i na­rod, bez top­li­na i lutina, bez xagor, bez puls
ebate...
Ni­koj ne mo`e da si ja pretstavi ovaa agonija, za­toa
{to e ma­la, ne­za­be­le`­li­va, pres­ta­nu­va ved­na{ po pr­va­ta
zastanata ko­la, za­bo­ra­va{ na nea i odi{, pro­dol­`u­va{.
Na sa­mos­ta koja pret­hod­no te dru­`e­la i ko­ja te tera da
raz­mis­lu­va{ & go vrti{ gr­bot, so nade` de­ka nema po­ve­}e
da se sret­ne­te. Mis­li­te {to na­vi­ra­at i {to ti soz­da­va­at
ma~nina, gi trgnuva{, gi i{ka{. Da da toa e od­go­vo­rot.
 Samite ja skrivame vo pot­sves­ta ovaa delumno ne­za­be­le`­
li­va rabota, za­toa {to se pla­{i­me od nea. Se pla­{i­me
od osa­me­nos­ta i raz­mis­lu­va­we­to, a najmnogu od dve­te za­
ed­no. Zatoa is­~ez­nu­va ovaa ma~­na slika od na{ite gla­vi,
iz­~ez­nu­va so na{a po­mo{, so na{ amanet. Raz­li­ka­ta me­
|u `ivotot so par­tner, dru­gar, so­go­vor­nik i osa­me­nos­ta,
e kako raz­li­ka­ta me­|u ovie i pr­vi­te re­~e­ni­ci. I ova }e
os­ta­ne pot­sves­na slika vo mojata gla­va ne­ko­ga{. Zatoa re­
{iv. ]e go za­pi­{am ova ved­na{ po pris­ti­ga­we­to... ne, }e
go za­pi­{am ova, se­ga i vedna{.
:54:
OP­RAV­DA­NO OT­SU­TEN
Vo da­le­~i­na­ta jas­no i bistro sja­jea sne`­ni­te vrvovi na
[ar planina.
Vo ne­pos­red­na bli­zi­na, pod te­ra­sa­ta edno kup­~e plas­
ti­ka, tegli od aj­var, polni vr­za­ni kesi i ed­no ku~e{ko
laj­no davaa do­pol­ni­te­len {arm na mo­men­tot koj so­dr­`e­ :55:
{e gol­tka kafe. Smr­de­a­ta me pov­ra­ti vnat­re, od pro­zo­
re­cot pro­dol­`iv da go gle­dam ut­rin­sko­to otsjajuvawe
koe se su­di­ra­{e so be­li­ni­te po celiot is­to­~en poteg na
planinata. Ne{­to kako ute{­na nag­ra­da.
Be­{e oko­lu pladne, i navistina, na­vis­ti­na se ~u­dev
{to da pra­vam. Eden od onie mrz­li­vi denovi ko­ga nemate
ide­ja, koga i bez­del­ni­~e­we­to vi iz­gle­da te{ko, koga se
molite da ne dojde nekoj i da vi gi od­ze­ma zbo­ro­vi­te od
ustata. I zatropa ne­koj na vra­ta­ta.
- Na­zad!
Vle­ze te­nok, ispien sre­do­ve­~en ~o­vek.
- Чora­pi? Pet za sto?
- Ne fa­la.
Iz­le­ze. Go ispiv ka­fe­to, i legnav pak.
Spi­ev oko­lu dva ~a­sa, i ve}e be­{e ma­ke­don­sko pladne.
Tri ~asot po­mi­na.
Vle­ze Zo.
 - Aj­de na­kaj doma, stop?
- Ne si odam.
- Oti be?
- Imam va­`en sos­ta­nok ve~er.
- So `en­ska? PO­VE­LI I DRUGPAT
- Ne, so ko­le­gi­u­mot. Pe­tok sme.
- Aa­aa, ok. Aj se gle­da­me.
Ko­le­gi­u­mot bevme Jas, Baronot, Zo, Aki, Sla­ve i prid­
ru`­ni ~lenovi.
Чuden be­{e toj ko­le­gi­um, sekoj pat za­se­da­va­{e a nikoj Ni­koj me nema{e te­pa­no tolku mno­gu kako Ko­~e­to. Koga
pat ne nose{e od­lu­ki. Kakvo gu­be­we na vre­me i energija, }e pod­raz­mis­lam mislam de­ka site dru­gi zaedno ne me
kak­vo tro­{e­we na mla­dos­ta. Be{e prek­ras­no. mavale tol­ku mnogu pa­ti. ]e me sret­ne­{e ne­ka­de po uli­
ci­te, bez raz­li­ka dali ima lu­|e po nea ili ne, bez raz­li­
Zna­ev de­ka ova }e za­vr­{i, deka e pos­led­na go­di­na. Zatoa
:56: ka dali me gleda nekoj od od­de­le­ni­e­to i }e me pra­{a­{e :57:
for­si­rav­me do maksimum. Se simnav i trg­nav vo men­za­ta.
“zo{­to sum be­rel praski od negovata kru­{a”. Ot­ka­ko }e
Ri­ba, oriz, cvek­lo, dobro be­{e denes. Pa­me­tam po­ne­ko­
mu od­go­vo­rev, {to i da od­go­vo­rev, }e me ra­{la­ka­{e so
ga{ i voj­ni­ci­te {to ne po­se­tu­vaa se `a­lea na hra­na­ta. Na
negovite dol­gi race. Ne­mi­nov­no. Edins­tve­no dob­ro be{e
ra­di­o­ak­tiv­ni­te ples­ka­vi­ci i gu­me­na­ta zel­ka.
{to ne trg­nu­va­{e po mene ko­ga }e se is­trg­nev, ne, to­ga{
Ot­ka­ko ja zavr{iv i ovaa obvrska trg­nav nakaj Koz­le, }e nap­ra­ve­{e mak­si­mum dva-tri ~e­ko­ri, me is­pra­}a­{e
se vra­tiv i fativ pra­vo nadolu do kejot na Var­dar i so dob­rop­la­si­ran {ut ot­po­za­di. Iako ne tr­~a­{e po me­ne
ot­ta­mu pravo po pa­te­ka­ta. Dob­ro pot­sre­de­na, zelena. Vo begav s$ do ago­lot od ne­ko­ja sledna uli­ca, ne svr­tu­vaj­}i
toploto mar­tov­sko ut­ro ima{e po ne­koj ve­lo­si­pe­dist, se, ne sa­kav da ja vi­dam taa si­lu­e­ta koja be{e naj­go­le­mi­
parovi so rolerki, eden-dvajca {to xogiraat i tolku. ot ko{­mar vo mo­e­to detstvo. Po­toa Ko~eto se izgubi,
Gi sta­viv slu­{al­ki­te, pu{­tiv live radio i ne znam koga be­{e nekade vo stran­stvo, no ed­na{ dojde na eden mesec
sum stasal pred vla­da­ta. Se mislev da­li da sed­nam pred i toga{ iako gim­na­zi­ja­lec ja­dev }otek u{­te dvapati. Se
ne­ko­ja ka­fe­te­ri­ja i da pro­~i­tam ne­kol­ku vesnici na pri­ vrati pred tri-~etiri go­di­ni. Dojde o`e­net so de­te na
jat­no­to vre­me ili da se ka~am na Ka­le i da slu­{am classic pat. Ko­~e­to se smiri. Od negovata kru­{a praski be­re­{e
fm, ili da pro­dol­`am pravo do Aerodrom kaj ribarite... samo `e­na mu.
Se pra{uvate ko­ga }e se slu­~i in­te­res­no­to, {to e si­`e­to.
Se­ga be­{e pred mo­ja­ta vrata, suv, ispien vo li­ce­to,
Epa ne­ma si`e, tuka ne­koi de­~i{­ta od ka­me­ni­ot most mi
iz­gle­da­{e kako ~e­ti­ri­e­set­go­di{­nik iako ima­{e deset
rok­naa kamen vo glavata i se razbudiv vo bol­ni­ca so mal
go­di­ni po­mal­ku. Stoe{e ta­ka pred me­ne so molben, stra­
potres na mo­zo­kot.
dal­ni~­ki iz­raz na koj se od­da­va­{e seta ma­ka koja ja pre­
Taa ve~er go is­pu{­tiv ko­le­gi­u­mot.
 trg­nal niz go­di­ni­te, su­ro­vos­ta na vre­me­to koe ja pre­ga­zi
ne­go­va­ta mladost ima­{e os­ta­ve­no silen be­leg vrz nego.
Mu re­kov da vleze. Ode­{e pred me­ne sim­nu­vaj­}i se po
ska­li­te na­do­lu, i vo toj mo­ment mis­lev dali nekoj go ima
videno ka­ko vleguva, se mislev da­li da mu po­mog­nam da gi
po­mi­ne site ska­li vo eden ~e­kor. Nag­la­ve~­ki.
Mi se raz­bis­tri­ja mis­li­te koga vle­gov­me vo ra­bot­na­ta
so­ba, koja se na­o­|a­{e vo pod­ru­mot od ku­}a­ta i vo koja gi
minuvav de­no­vi­te pi­{u­vaj­}i, pre­ve­du­vaj­}i, ~i­taj­}i. Ne
znam da­li be{e vo pra­{a­we glu­pa­vos­ta, raz­bi­e­ni­te re­cep­
to­ri za vkus i ubavina ili pak ne­za­in­te­re­si­ra­nost kaj
nego no toj ne iz­re­~e nitu eden zbor za mojata pros­to­ri­ja
ko­ja ja op­re­mu­vav ve}e dve go­di­ni, gri`­li­vo go pla­ni­rav
i go pos­ta­vu­vav sekoj nej­zin del. Mo­ja­ta bib­li­o­te­ka, kni­
gi­te naredeni na tem­no­cr­ve­ni­te ma­ha­gon­ski polici, sto­
:58:
lo­vi­te i bi­ro­to od ma­siv­ni drva, sli­ki­te, ka­mi­not...
Oko­lu ~as i po­lo­vi­na mi gi ob­raz­lo­`u­va­{e svo­i­te
prob­le­mi, be{e p­ri­li~­no zag­la­ven, de­lum­no poradi nez­
na­e­we, a de­lum­no poradi u{­te po­go­le­mo nez­na­e­we. Nikoj
ne se potrudi da im objasni na ovie lu|e deka pa­tot do
brza za­ra­bo­tu­va~­ka e najbrziot pat do ban­krot, rizikot
koj go pre­ze­maa ili ne im be­{e poso~en ili voop{to ne
go slu{aa od zvukot na {u{kaweto na parite, od trop­ka­
we­to na zlatnite mo­ne­ti, tie zvu­ci {to n$ hip­no­ti­zi­raa
i n$ dr`ea nes­ves­ni cela de­ce­ni­ja. Sa­kav sevo ova da go
is­tu­ram mnogu pog­ru­bo i po­sil­no, da go ras­tre­sam, da go
isturam svo­jot gnev vo ovoj ka­nal vo koj se da­ve­{e, da mu
ja potegnam jam­ka­ta koja sa­mi­ot si ja sta­vil. Ne mo­`ev.
Go gledav toj skr{en ~o­vek koj is­kre­no veruva{e de­ka }e
mu po­mog­nam, be{e ne­ka­ko si­gu­ren vo toa ia­ko nena­met­
li­vo, ed­nos­tav­no go zna­e­{e toa. Vo ne­go­vi­ot pogled ne
mo`ev da vi­dam ni{to od zloto i pa­kos­ta koja ja gle­dav
site onie godini, no sepak toa be­{e toj, stra­{i­lo­to na
moeto det­stvo be{e pred mene i jas imav {an­sa da go za­ko­
pam. Sonuvav za vakva {an­sa, mnogupati raz­mis­lu­vav za
na~inot ka­ko da se os­ve­tam, kako }e go zgazam, uni{­tam.
A se­ga be{e pred mene i vo ne­go ne gledav de­ka se se}ava
na ne{to, na mal­tre­ti­ra­we­to, na stra­vot so koj odev na
u~i­li{­te, so sol­zi­ koga... ed­na{ mu re­kov da ne me mal­
tre­ti­ra pred de­voj­~i­wa­ta, posle mo­`e da pravi {to saka.
Me dr­`e­{e do­de­ka ne dojdoa i po­toa pred niv mi gi sob­
le­~e pan­ta­lo­ni­te. Znam de­ka vedna{ po­toa se raz­bo­lev i
ne odev na u~ili{te ce­la nedela, a po­toa kako ni{­to da
ne bi­lo. Ne zna­ev kako da go pot­se­tam, da po­ba­ram iz­vi­nu­
va­we, ne­go­vi­te prob­le­mi bea po­go­le­mi, tolku re­al­ni i
tol­ku... sega{ni.
Ne znam kako da si go objasnam ova, no sled­ni­te nekolku
de­no­vi gi po­teg­nav site vr­ski, pri­ja­tel­stva i slu`bi za
da mu po­mog­nam. Ni­ko­ga{ vo `i­vo­tot ne sum se za­ze­mal na
:59:
ta­kov na~in ni za mnogu pob­li­ski. A za ne­go go is­pre­vr­tev
celiot te­le­fon­ski ime­nik, ~e­ti­ri dena se za­ni­ma­vav samo
so toa ne raz­mis­lu­vaj­}i za ni{­to drugo. Sli­ki­te od mi­na­to­
to ne is­~ez­naa, bea tu­ka celo vre­me, no nekako pod­ru­gi, ne
tol­ku silni, ne­ka­ko... duri me pot­tik­nu­vaa u{te po­ve­}e.
Be­{e oko­lu osum ~a­sot, samo {to se be{e spu{­til mra­
kot. Чekav eden do­ku­men­ta­rec koj go pra­tev vo se­ri­jal,
ob­ra­bot­ki na bib­lis­ki­te mis­te­rii i ne­mav is­pu{­te­no
nitu eden del. Yvone{e yvon­~e­to i iz­le­gov nadvor, vle­ze
bez da pra­{a. Be{e pi­jan, smr­de­a­ta na lo{o vi­no ili
dobro vi­no v lo{a us­ta ree{e niz celata so­ba. Sednavme
vo dnevnata, sa­mi­ot si po­ba­ra rakija. Nad­ro­biv mal­ku
kras­ta­vi­ca i domati, mol­~e­{e za se­to vreme. Po­toa po~na,
po~­na da zbo­ru­va. Ot­po­~e­tok gi po­vr­zu­va­{e pri­kaz­ni­
te, no potoa se gube{e i zbo­ru­va­{e so­sem drugo. Pak go
mrazev, no sedev tamu spro­ti nego ne ka`uvaj}i mu ni{to,
do­de­ka pos­to­ja­no me tera{e da se napijam i jas, jas go od­bi­
vav, pa po ne­koe vreme pak }e po~ne{e da me tormozi. Pr­vo
be{e ta`­no ne­za­do­vo­len, potoa mal­ku se opu{­ti i po~­na
 da zboruva mno­gu po­sil­no, pcue{e i kol­ne­{e s$ {to }e mu
doj­de pred ne­go. Ne znam kol­ku misli mi preletaa niz gla-
vata, {to pravev so ne­go sega, zo{­to ne go is­fr­liv nad­vor
kako klop­~e, kako vre­}a |ubre {to ne­som­ne­no i be{e. Ko­ga
}e se sepnev toj s$ u{te be­{e tuka zbo­ru­vaj­}i pos­to­ja­no i
~uvs­tvu­vav ka­ko ni{to da ne sum is­pu{­til od ne­go­vi­ot
monolog. Po~­na i kon me­ne vulgarno da se odnesuva, me
tera{e da pi­jam, mi ja nu­de­{e svojata ~a­{a. Stanav i jas,
si na­to­~iv edna kol­ku da go us­po­ko­jam. Piev kol­ku da naz­
dra­vam, potoa si staviv u{­te edna i mi doj­doa ne­kol­ku
skici za ras­ka­zi vo gla­va­ta, hrab­ri si`ea koi po­sa­kav da
gi is­ko­ris­tam i pro­dol­`iv da pi­jam so na­me­ra podocna
ko­ga }e si oti­de da se sim­nam dolu i da pi{uvam. Toj
zboruva{e za edno, jas mr­dav so gla­va­ta mislej}i na ne{to
so­sem drugo. Gi praz­nev­me ~a­{i­te sedej}i vo ista soba so
:60: mislite vo dve razli~ni dimen­zii.
Ut­ro­to sta­nav od tret­pat, as­pi­ri­not vistina ja ubi
gla­vo­bol­ka­ta, no za­du{­nos­ta i gad­li­vos­ta me pra­tea vo
te­kot na celiot den. Re{iv da za­vr­{am so ne­go, go zedov
re­{e­ni­e­to i sa­mi­ot trgnav da mu go vra­~am. Na vra­ta­ta
izleze `e­na mu, skrom­na i is­pla­{e­na {to zbo­ru­va so
ma` vo hod­ni­kot. Mi re­~e da dojdam po­kas­no koga }e bide
doma. Pop­lad­ne­to go pronajdov, mu go vra~iv do­ku­men­tot,
ne­kol­ku­pa­ti mi se zab­la­go­da­ri, me po­ka­ni, ne vlegov, me
vle~e{e da vle­zam, mu re­kov ne sakam, a dojdov so na­me­ra
da mu ka­`am deka po­ve­}e ne sakam da go vidam, de­ka ova
e prv i posleden pat {to mu vr­{am usluga. Ne­go­vo­to
nas­me­a­no lice do­de­ka go ~i­ta­{e do­ku­men­tot vo­op­{to
ne pre­diz­vi­ku­va­{e sim­pa­ti­ja kaj me­ne ili za­do­vol­stvo
za mo­e­to dobro de­lo. Se got­vev da si za­mi­nam, sega be­{e
mo­men­tot da mu iz­na­ka­`am s$:
- Ej Ko­~o?
- U{­te ed­na{ fala ti Varski.
- Ne­ma prob­lem Ko­~e. Poveli i drug­pat.
VAR­SKI NA [AL­TER
Ne­kol­ku lica bea vnat­re, po­de­le­ni vo dve gru­pi. Vlegov
i zastanav zad ed­na­ta. Broev. Чet­vo­ri­ca. Dob­ro e. Gi preb­
ro­iv i od dru­ga­ta stra­na, bea {est. Se za­mis­liv. Zo{­to
{estiot od pr­va­ta redica ne zastanal ili barem da se pre-
mestel ot­ka­ko ja uvi­del gre{­ka­ta. ]e bil pet­ti na red. Vo :61:
red e, podobro e za mene. @e­na­ta pred mene se svrte. Be{e
ni­ska i sitna so iskriveno zlob­no lice, onak­vo kakvo
{to imaat ne­koi `eni koga ig­ra­at na ora­ta po svad­bi­te.
Naj­ve­ro­jat­no glasno pro­go­vo­riv ne{­to {tom se svrte
taka br­zo. Me iz­gle­da bez da re­~e ni{to; prvo me pog­led­
na vo li­ce­to, potoa me izmerka na­do­lu i pak se zavrte
na­kaj redot. Po­mi­naa ne­kol­ku minuti, u{­te bevme {est
od ednata i pet od drugata stra­na. Pak po­mis­liv na gre{­
ka­ta na pos­led­ni­ot od dru­ga­ta li­ni­ja. Eden ja na­pu{­ti
ko­lo­na­ta i izleze so voz­ne­mi­re­no li­ce. Najverojatno se
br­za­{e. Pred da ja ot­vo­ri vra­ta­ta se svrte i pak se vra­ti.
Site gle­dav­me vo nego. Se obrati kon vtorite od sekoja
li­ni­ja, koi ot­ka­ko }e za­vr­{ea onie koi be­a na {al­te­rot
}e stanea na­{i voda~i. Zas­ta­na po­me­|u niv
- Iz­vi­ne­te, no se br­zam, og­ra­ni­~en sum so rok. Mo`e li
da me pro­pu{­ti­te pred vas, za kratko sum. ]e ve molam?
- Do­de­ka go ka­`u­va­{e pos­led­no­to gle­da­{e kon site, ob­ra­
}aj­}i se na site, no naj­mno­gu na id­ni­te voda~i.
 Gos­po­|a­ta od prviot red so {estorica, ko­ja na­li­ku­va­{e
na onie ne­su­de­ni i ne­os­tva­re­ni dami, koi postojano se
dr`ea so stav na gor­de­li­vost, prva se obrati:
- Gos­po­di­ne site nie sme vrzani so rok, site nie se
brzame. - Ovaa opaska iz­re­~e­na so pri­vi­den in­te­li­gen­ten
iz­raz gi oku­ra­`i i dru­gi­te, pa vedna{ se javi i tre­ta­ta
od mojot red odnosno vto­ra po vo­da­~ot. - Da, pa ne ste
vie naj­pa­metni­ot ov­de, site nie… - potoa se slu{aa po­ve­
}e is­prep­le­te­ni gla­so­vi koi zbo­ru­vaa pove}e ed­na kon
druga ot­kol­ku kon gos­po­di­not koj zamoli za pred­nost.
Mr­daa so gla­vi­te vo znak na raz­bi­ra­we ed­na kon druga,
ne­su­de­na­ta da­ma od prviot red mrda{e so gla­va­ta di­ja­
go­nal­no na­go­re, i{kaj}i si ja {i{kata i pre­vr­tu­vaj­}i
so o~ite. Vrabotenite na {al­te­rot ra­bo­tea i pov­re­me­no
pog­led­nu­vaa pod oko {to se slu­~u­va.
:62:
Gos­po­di­not s$ u{te ne be­{e trgnat, no namerata mu
be{e o~ig­led­na. Tokmu vo momentot ko­ga mi­nu­va­{e
okolu me­ne re{iv da se vklu­~am i jas.
- Gos­po­di­ne, ako sakate jas }e vi go ot­sta­pam redot.
- Ma ide­te u pi~ku ma­ter site, koj gos­po­din, da bev
gospodin ne­ma­{e da ~ma­am ovde pred {alter ka­ko vas gmi­
zav­ci edni. - I sil­no ja turna vra­ta­ta kon nad­vor sa­kaj­}i
da ja tresne na­zad, no me­ha­niz­mot ne mu doz­vo­li. Damata
od pr­vi­ot red si re­~e ne{to za se­be, no do­vol­no glasno da
ja slu{­nat site. Ne­kak­vo ka­e­we {to ne is­pra­ti­la drug.
Dru­gi­te se pog­led­naa eden so drug. Se po­~uvs­tvu­vav ka­ko
vo vozot Ori­ent-eks­pres.
Se­ga bev­me pet na pet i bevme iz­ram­ne­ti. Gre{kata na
{estiot od pr­vi­ot red, se­ga petti, be­{e ispravena, ne po
negova zas­lu­ga. Чista sre­}a. Prviot od mojot red, a po­toa
i pr­vi­ot od drugiot red zavr{ija i se upatija na­zad.
Pris­ta­pi­ja vtorite, se­ga voda~i na ko­lo­ni­te. Gospo|ata
od prviot red se­ga ja pos­ta­vi svojata ~an­ta na {al­te­rot i
po­le­ka gi vade{e do­ku­men­ti­te pri {to se pog­ri­`i site
da vidime kak­va elegantna i mo­der­na ~anta ima. Poleka
gi vade{e do­ku­men­ti­te, dr­`ej­}i gi so kra­jot na prs­ti­te,
kako {to­tu­ku da gi la­ki­ra­la nok­ti­te. Nas­mev­ka­ta & be{e
vko­~a­ne­ta i pos­to­ja­na. Re­~i­si site od mo­ja­ta kolona
gle­daa kon nea, so izraz koj jasno ja od­da­va­{e zlo­ba­ta i
gnevot koi se talo`ea vo ova op­{te­stvo. Kolku bed­no
iz­gle­da­{e seto toa.
Se slu{­na nekoj po­vi­{en glas od {al­te­rot na mo­ja­ta
ko­lo­na, no nabrzo se sti{i. Do kra­jot ne­ma­{e i nekoi
slu­~u­va­wa, os­ven po nekoe tuv­ka­we i ne­tr­pe­li­vo iz­di­
{u­va­we. Ni­koj, re~isi ni­koj ne mo­`e­{e da u`i­va vo
mo­men­ti­te na ~e­ka­we. Site bea ag­re­siv­ni i ne­ras­po­lo­`e­
ni. Ima{e ed­no mom~e koe be­{e smireno, no postojano
pog­led­nu­va­{e kon ~a­sov­ni­kot.
:63:
Doj­dov na red. Se bli­`e­{e krajot na ova prek­ra­­­sno do­`i­
vu­va­we. Zavr{i so zborovite na {al­ter­ski­ot rabotnik i
so moja blaga nas­mev­ka i poz­drav.
- Gos­po­di­ne Var­ski, s$ u{­te nema pris­tig­na­to ni{­to na
va{ata smet­ka.

ЧEHOV­CI
Be­{e ne­de­la, sedev pred slat­kar­ni­ca­ta, samo {to ja do­~i­
tu­vav re­cen­zi­ja­ta za ob­ja­ve­ni­te raskazi. Ak­cen­tot be­{e
staven kaj onie avtorite kaj koi “se ~uvs­tvu­va Чehov, toj
e pri­su­ten, `i­vee vo ovie mla­di pi­sa­te­li”, a bidej}i vo
:64: mene ne `i­ve­e­{e ni­koj drug osven jas, ne bev spom­nat.
Moite ras­ka­zi gi ob­ja­vu­vaa na kraj­ni­te stra­ni­ci.
Go zat­vo­riv spi­sa­ni­e­to i se zag­le­dav vo ko­lo­na­ta {to
ide­{e kon mene. Pred mene pro­a­|aa pos­ta­ri `eni, se vra­
}aa od crk­va i jas raz­mis­lu­vav za niv. Razmisluvav koj
}e ni ja odr­`u­va ve­ra­ta koga }e si oti­dat ovie skrom­ni
`e­ni~­ki. Koj }e ja nasledi niv­na­ta vos­ta­no­ve­na prak­sa.
Sekoja ne­de­la odea na li­tur­gi­ja, pa­lea sve}i za zdrav­je,
gi po­se­tu­vaa gro­bi{­ta­ta, ve~­ni­te domovi vo koi po­~i­
vaat nivnite bli`­ni. Sve­`o cve}e i do­gor­ki od sve­}i­te
os­ta­nu­vaa po niv. Se vra­}aa ottamu so poblagi iz­ra­zi,
spokoj se o~i­tu­va­{e na mno­gu­mi­na od niv. Razmisluvav
za niv i ne nav­le­gu­vav vo ne­koi nivni pa­gan­ski obi­~ai
koi se vko­re­ne­ti vo niv, ili niv­no­to tol­ku­va­we i pos­to­
ja­no is­pre­vr­tu­va­we na nekoi do­to­ga{­ni tra­di­ci­o­nal­ni
veruvawa, koi se me­nu­vaa so sekoj nov pop. Ne, toa ne
mi e bit­no, edins­tve­no va`no e {to seto toa go pravat
po­ra­di nivnata ve­ra, seto toa e posveteno na Bo­ga i tie
bes­po­go­vor­no go sledat. Koj }e gi nasledi? Se­ka­ko ne
se­ga{­na­va sred­na generacija bez­bo`­ni­ci. Da­li nekoj }e
gi nasledi?
Mis­li­te mi se raz­i­du­vaa zaedno so ma­mur­la­kot, a
kafeto do­pol­ni­tel­no mi pomogna vo nad­mi­nu­va­we­to na
mojata sos­toj­ba iako zna­ev deka po­doc­na racete }e mi se
tre­sat od ne­go. Neminovno. Go ispiv i sta­nav da se pro­
{e­tam po ~ar­{i­ja­ta. Be­{e okolu plad­ne, zra­ci­te po~naa
ne­mi­lo­srd­no da napa|aat. Po­le­ka se ~is­te­{e na­ro­dot od
uli­ca­ta, ostanavme jas i u{te ~et­vo­ri­ca –pet koi samo
{to sednaa na ed­na od ma­si­te pred ma­la­ta ke­bap­~il­ni­ca
i koi o~ig­led­no pla­ni­raa da se za­dr­`at. Go os­ta­viv niv­
ni­ot glasen xa­gor zad me­ne i si za­mi­­nav doma. Sed­nav da
pi­{u­vam no ni{to ne doa|a{e pred mene, ni­kak­va slika
ne mi po­ma­ga­{e da pro­dol­`am. Bri{ev i pak pi{uvav
:65:
zbo­ro­vi, samo zbo­ro­vi, bez da ja dovr{am re­~e­ni­ca­ta. Jas
sum Var­ski, majstor na po­~e­to­ci­te.
Si na­to­~iv rakija ve­tu­vaj­}i si de­ka }e is­pi­jam samo
edna i deka nema da se zaigruvam. Ko­ga }e se na­pi­ev
pi{uvav ka­ko lud, pi­{u­vav dodeka ne se ot­rez­nam i
potoa ili }e zaspiev ili pak }e pro­dol­`ev so pi­e­we­to.
Dru­gi­ot den im se vos­hi­tu­vav na mo­i­te raskazi i poemi
ne­ ve­ru­vaj­}i deka jas sum gi na­pi­{al, no ved­na{ potoa gi
bri­{ev ili gi pe­~a­tev i gi kri­ev vo edno san­da­~e ne­maj­
}i hrabrost da gi objavam ili poka`am ne­ko­mu.
Ra­ce­te po~­naa da mi se tresat i se sim­nav da ja­dam iako
zna­ev deka toa ne­ma da mi po­mog­ne, nap­ro­tiv }e imam
prob­le­mi i so va­re­we­to. Po­ja­du­vav i iz­le­gov nadvor ot­ka­
`u­vaj­}i se od idejata da pi{uvam de­nes, barem ne sega.
Mo­`e­bi ve~er. Nad­vor vr­ne­{e ogan, a toa go pot­vr­du­va­{e
i grad­ski­ot ter­mo­me­tar koj av­to­mat­ski se ga­se­{e po ~e­ti­
ri­e­set­ti­ot ste­pen i mo­men­tal­no be­{e edna crna ram­ka.
 [to­tu­ku ot~uka plad­ne. Sedev nad­vor pod de­be­la­ta
senka koja nu­de­{e ne­o­bi~­na la­do­vi­na i ~itav, od­nos­no go
prep­ro­~i­tu­vav Чehov. Toa mi be­{e sovet od iz­da­va­~i­te,
pro­fe­so­ri­te, in­ter­net-lek­ci­i­te, pa duri i od bib­li­o­te­
ka­rot. - Чitaj go Чehov mom­~e, toj e kni­ga­ta od ko­ja treba
da u~i{... ~itaj i prep­ro­~i­tu­vaj go potoa pak... od nego
}e na­u­~i{ s$ {to ti tr.. – i taka jas go ~i­tav, non­stop go
~itav i ni{to ne raz­bi­rav.
Od top­li­na­ta mi se vla`­nea prs­ti­te i s$ po­te{­ko gi
vr­tev stra­ni­ci­te na pras­ta­ro­to izdanie od {eeset i
osma, me ner­vi­raa tie `ol­ti rapavi stra­ni­ci. Le­`ev i
go gol­tav naj­dob­ri­ot raska`uva~ koj idnite ge­ne­ra­cii }e
go ba­ra­at po an­tik­var­ni­ci.
Ko­ga za­vr­{iv, so za­do­vol­stvo kon­sta­ti­rav deka se­pak
Чehov e ge­nij i se ra­du­vav {to naj­pos­le go do­`i­ve­av u`i­
:66:
va­we­to koe si­te go ~uvs­tvu­vaa koga go ~i­taa i se ra­du­vav
{to ne sum pove}e pog­lu­pav od dru­gi­te tuku glu­pav kako
si­te niv. Ne zna­ev dali e su­ges­tiv­no ili navistina mi se
dopadna ovoj pat. Site mi se ka~ija na glava so ne­go. Sega
znaev de­ka go sakam, go sakam ~o­ve­kot i mi e dra­go {to
pos­to­el, {to gi napi{al si­te ovie stra­ni­ci, }e pro­~i­
tam ap­so­lut­no s$ {to }e najdam. Mo­ja­ta radost be­{e ne­iz­
mer­na, sli~na vak­va radost ~uvs­tvu­vav ko­ga go “otkriv”
Dos­to­ev­ski, ia­ko za nego mi treba{e mno­gu pove}e vre­me
da sfa­tam deka ima ne{­to po­seb­no vo celiot ga­li­ma­ti­jas
od re~enici koi se gle­da­{e deka ne se pi­{u­va­ni tu­ku
erup­ti­ra­ni. Te{ko mi ode­{e va­re­we­to.
Ved­na{ trg­nav vo bib­li­o­te­ka­ta, ta­mu ne be{e bib­li­o­te­
ka­rot Andon, be­{e ne­go­vi­ot sin koj ~es­to go me­nu­va­{e.
Mi po­ka­`a kade e raf­tot so Чehov, kaj rus­ki­te pi­sa­te­li,
o~ite mi se ra{irija ko­ga gi vidov kom­ple­ti­te. Iz­va­div
edno poz­dra­vo iz­da­nie, na­vi­dum so site stra­ni­ci.
- Da­li ima nekoe po­no­vo izdanie, ili site se pred­po­top­
ski?- morav da pra­{am.
- Eee, ehe – se slu{­na glasot na An­don koj vle­gu­va­{e
– ehe, aj zemaj ako zema{ i ne se pravi vic­kast ovie se za
~itawe, a ne za vo vit­ri­na.
- An­do­ne, kaj si? Prav be{e An­do­ne, Чehov e majstor,
sega po~­nu­vam so ne­go.
- Se ube­di, a? Di­ze­la{ si ti, kas­no pali{, ama ako
zapali{...
- Da, aj­de }e se vi­di­me ve~er na pi­vo i ima{ ne­ko­ja pin­
ce­ta? – Me pog­led­na za­~u­de­no – za stra­ni­ve da ne se ras­
pa­|a­at ko­ga vrtam – ed­na postara tet­rat­ka pre­le­ta pokraj
mo­ja­ta glava na izleguvawe, no toa ne e va`­no, go imav
Чehov vo ra­ce­te, a odev po lad­no pivo vo pro­dav­ni~­ka­ta.
***
:67:
Pre­po­ra­~u­vam Чehov (a i s$ drugo) da se ~ita so lad­no
pivo ili vino za­vi­si od vremeto, to­ga{ za­do­vols­tvo­to
e kom­plet­no. De­no­vi­te mi mi­nu­vaa pod go­le­ma­ta cre­{a
kade piev pi­vo i ~itav, so za­do­vol­stvo ~itav, pi­{u­vav
s$ po­ve­}e, se ~uvs­tvu­va­{e ne­go­voto vli­ja­nie vo moite
ras­ka­zi. Mu se ja­viv na Oli, ko­le­ga od fa­kul­tet, inaku
pro­fi­li­ran pi­sa­tel so ne­kol­ku romani i bezbroj lo­{i
metafori vo niv.
- Oli, ovoj bil ne­ve­ro­ja­ten, vir­tu­oz e bez ni­ka­kov..
- Koj, za koj mi zbo­ri{? – Mu ob­jas­niv deka go ~i­tam
Чehov, mo­i­te im­pre­sii gi is­ka­`u­vav brzo za da go pre­ki­
nam negovoto sme­e­we i gro­go­ta­we.
- Ooo, Ko­lum­bo ti si? – i pak sme­e­we. Ova ne be{e sme{­
no, ne vo­op­{to ne be{e, go poznavam ne­go­vo­to iz­na­si­le­no
sme­e­we i prep­ra­va­we, ova be{e po­ni­`u­va~­ki od negova
stra­na i zatoa po­br­zav da pre­ki­nam.
 Se ra­du­vav kako ma­lo dete dodeka go ~itav i toa mi za­mrz­nu­va­{e slikite vo niv­ni­ot zenit ne davaj}i im da
stanuva{e som­ni­tel­no. Po~­nav da se ja­vu­vam na ne­koi od ostarat!
pri­ja­te­li­te i im ka­`u­vav kol­ku e dobar Чehov, bez sram Vak­va­ta ek­sta­za me dr­`e­{e nekolku ne­de­li, bez­mal­ku
za za­doc­ne­tost im se ja­vu­vav i na ne­koi pi­sa­te­li, na lek­ tri i za seto toa vre­me pi­{u­vav pod dla­bo­ka impresija,
to­ri, po~nav da gi testiram da­li moeto mis­le­we e sli~­no bez prestan. Na­pi­{av ~e­ti­ri­na­e­set ras­ka­zi, i gi is­pra­
na niv­no­to, dali n$ odu­{e­vi­le is­ti­ve raboti, me zag­ri­ tiv do dve­te spi­sa­ni­ja so koi so­ra­bo­tu­vav, i koi gi
`u­va­{e mojata op­se­si­ja. Maka ma­~ev da iz­va­dam pove}e izdavaa mo­i­te tvorbi. Se mislev ka­ko }e od­go­vo­rat na
od dva-tri zbora od niv, od site tie. Nikoj ne sa­ka­{e da mojata pro­me­na, duri i tie me oh­rab­ru­vaa da u~am od nego.
raz­go­va­ra za nego, a raz­go­va­rav­me za s$ drugo. Os­ven ba­ja­ Po nekolku de­na dobiv dva iden­ti~­ni od­go­vo­ri deka
ti­te komentari de­ka toj e “maj­stor na krat­ki­ot ras­kaz” ne­ma da mi ob­ja­vat nitu eden od ras­ka­zi­te.
na­go­le­mo­to pri­ka­`u­va­we na “Чehov­ska­ta voz­dr­`a­nost”
i negovata “les­no­ti­ja na ras­ka­`u­va­we­to niz koja te vo­di
kako lep­tir niz vet­rot” nema{e ni{­to pove}e.
Za­rem ni­koj ne go pre­poz­na zo{­to e tolku fan­tas­ti­~en,
do­bar. Zarem ni­koj ne gle­da­{e deka toj sta­va­{e du{a vo
:68: sekoj od svo­i­te ras­ka­zi?
:69:
Za­rem ni­koj ne go gle­da­{e ona {to go gledav jas?Deka
sa­mi­ot Чehov ne se raz­li­ku­va­{e (mno­gu) od sta­ri­ot
Velko od Strm­ja­ni ili de­do Vasilij. Se pla{ev jav­no da
go “pla­si­ram” tak­vo­to gle­da­we, no zarem ne e taka?. Za­rem
bea po­raz­li~­ni pri­kaz­ni­te, ne samo na dedo Velko tu­ku
na cela ed­na ge­ne­ra­ci­ja starci koi kako mal gi slu{av,
gi slu­{av niv­ni­te pri­kaz­ni, nivnite `i­vo­ti i sud­bi­
ni? Zarem ne go imav is­to­to ~uvstvo den­ta na ni­vi­te ili
ve­~er­ta koga na­sed­na­ti pred ne­koe ogni{te gi slu{avme
sta­ri­te, so bla­gost polni pri­kaz­ni, niv­na­ta prirodna
spo­sob­nost in­tri­gan­tno da zapo~nat, ce­los­no dr­`ej­}i te
vo ten­zi­ja do sa­mi­ot kraj koga se­ko­ga{ ima­{e efekt koj
me dr`e{e za­mis­len i po ne­kol­ku dena? A nivnata na­ra­
tiv­na teh­ni­ka, pri­rod­na ne­na­met­li­va, nivnite zbo­ro­vi...
Si­te tie Чehov­ci, eden do eden ne­pis­me­ni majstori na
ne­pi­{a­ni­ot zbor. Zar Чehov ne e ni{­to drugo tu­ku samo
ob­ra­zo­van pret­stav­nik na vak­vi­ot soj? Fo­tog­raf koj gi
 RA­KU­VA­WE
Pro­dol­`iv i po pr­vi­ot i po vto­ri­ot svi­re`. Po tre­ti­ot
jasno go ~uv svo­e­to ime i mo­rav da zas­ta­nam iako zna­ev koj
do­vi­ku­va. Be{e stu­de­no i suvo vre­me i mnogu ma~­no mi se
vi­de vadeweto na racete od top­li­te xe­bo­vi i ra­ku­va­we­to
:70: so ne­go­vi­te kamen - {a­ki. Ima{e lo­{a navika da ne ja
pu{ta ra­ka­ta dodeka zbo­ru­va, a jas se sramev da priz­na­am
deka ima­{e nekoja top­li­na i udob­nost vo ne­go­va­ta go­le­ma
{epa i pok­raj tvr­da­ta kora na ko­`a­ta. Dodeka zbo­ru­va­{e
raz­mis­lu­vav za negovata ra­bo­ta, za se­~e­we­to drvja, vle­~e­
we­to, to­va­re­we­to. Ot­ta­mu toj reljef na dlan­ki­te. Od ma~­
ni­na­ta na mis­la­ta mi za­mi­na nep­ri­jat­nos­ta.
S$ u{te zbo­ru­va­{e, se­ga i jas se vklu­~iv vo raz­go­vo­rot.
Racete ne ni se raz­de­li­ja ni koga za­mi­na eden av­to­mo­bil.
Samo mal­ku se po­mes­tiv­me po­na­zad.
Raz­go­vo­rot po­le­ka se prid­vi­`u­va­{e kon kra­jot. Sti­so­
kot se ola­ba­vi i kone~no na­{i­te race se razdelija. Se
raz­de­liv­me i nie. Kraj.
 Ova e eden od ras­ka­zi­te spomnat vo Чehovci, pi­{u­van pod
vli­ja­nie.
KA­KO STA­NAV LEKAR
- Kaj si Var­ski, de­fek­tu fab­ri~­ki? Anton gi ra{iri
ra­ce­te i trgna kon mene, ce­la kafeana se svr­te kon nas.
- Kaj si An­to­ne tor­pe­do ne­is­pu­ka­no? – se pre­gr­nav­me,
sed­nav­me. Se ne­mav­me vi­de­no dve go­di­ni. Prijateli od
stu­dent­ski­te denovi. An­ton be{e po­et. Zaedno se kri­ev­ :71:
me od stu­dent­ska­ta in­kvi­zi­ci­ja na koja & sme­ta­{e sekak-
va kre­a­tiv­nost, ko­ja edins­tve­no go pod­dr­`u­va­{e spor­tot,
no samo vo ram­ki­te na sla­bo­or­ga­ni­zi­ra­nos­ta.
Do­de­ka po­ra­~u­va­{e se potse}av na ne­koi na{i za­ed­ni~­
ki mo­men­ti.
Na cr­ve­ni­ot ~ar{av po~­naa da nik­nu­va­at; naj­pr­vo dve
~a{i i bo­kal­~e tem­no­`ol­ta, naj­ve­ro­jat­no far­ba­na, pa
{op­ska­ta, pa bo­kal­~e mi­ne­ral­na. Nie ve­}e razvrzavme.
- Ti go ~i­tav ras­ka­zot. Onoj za vo­zot? Dobar e. Podobar
od pret­hod­ni­te - se­koj­pat koga me ocenuva{e me ostava{e
bez zborovi, bez mo`nost za replika. [to i da ka­`ev
be{e od­vi{­no. – Koga bi po~nal i da mis­li{ koga pi­{u­
va{, mo­`e da na­pi­{e{ golemi ra­bo­ti.
Чuk­nav­me, se napivme i jas nemo ~e­kav da pro­dol­`i.
- Iz­da­va{ vo dve spi­sa­ni­ja koi iz­le­gu­va­at na tri me­­se­
ci. Ka­de brza{?
Gi is­piv­me ~a{ite, sta­viv­me u{­te po edna.
 - A ti po~­na da pi­{u­va{ proza? Da, po­e­ti­te. Bidej}i tie go le~ele naj­va`­no­to. Tie ja
- Ne pos­ta­vu­vaj pra­{a­wa na koi go znae{ od­go­vo­rot. le~ele du­{a­ta.
– za­bo­ra­viv kol­ku te`ok be­{e. Bez ne­pot­reb­ni zbo­ro­vi, So slast ja­dev­me od ri­ba­ta i pievme od vi­no­to koi
bez bez­na­~aj­ni pri­kaz­ni, bez pov­to­ru­va­wa i stereotipi. od­li~­no se na­do­pol­nu­vaa so me­dot koj te­~e­{e od us­ta­ta
A mo`e{e da zbo­ru­va cela ve­~er. I po ta­kov raz­go­vor na Anton.
site oko­lu nego se ~uvs­tvu­vav­me ka­ko po boks me~. Izu­di­
ra­ni na fer na­~in.
Ne pi­{u­va­{e pro­za. Od nekoi svoi pri~ini ja ~uvs­tvu­
va­{e za ne~ista, ka­ko krpa so ko­ja sekoj mo­`e da bri{e.
Od druga stra­na, za nego po­e­zi­ja­ta pret­sta­vu­va­{e ~is­ta,
is­kon­ska tvorba, iz­vor od koj mo­`at da pi­jat samo onie
so ~isto srce i blagost vo du­{a­ta. Edins­tve­na od sta­ri­te
vred­nos­ti koja ne e zagrozena.
Sa­la­ta­ta pri­vr­{u­va­{e. Po kratki kon­sul­ta­cii od­lu­
:72: ~iv­me da prej­de­me na be­lo. Anton ve­}e se ima{e naj­a­ve­no :73:
ovde, se najavuva{e se­koj­pat koga do­a­|a­{e vo glav­ni­ot
grad, ima­l spre­me­no riba za nego.
Чeti­ri­te par~iwa mor­ska ci­po­ra i prigodno iz­la­de­ni­
ot “Tra­mi­nec” bea pos­lu­`e­ni. Anton zna­e­{e deka u`i­vam
vo ovie gur­man­ski se­den­ki i so za­do­vol­stvo me gle­da­{e.
Jas se pravev deka ne go za­be­le­`u­vam.
- Da bev­me sega 14 vek, jas }e bev le­kar – re~e An­ton i
pro­dol­`i da ja ~is­ti ribata. Jas so vni­ma­nie go sledev,
zna­ev deka ova vo­di nekade. Ne ~eka{e pra­{a­we, pro­dol­
`i:
- Vo 14 vek vo po­bo­ga­ti­te ita­li­jan­ski gradovi ka­ko
Ve­ne­ci­ja, Firenca, pos­to­e­le ce­ho­vi. – se­ko­ga{ ras­ka­`u­
va­{e de­ta­lis­ti~­ki. – Ce­ho­vi na trevari(ap­te­ka­ri), gra­
de`­ni­ci, ce­ho­vi na su­dii... Naj­priz­na­e­ni i naj­ce­ne­ti vo
cehot na lekarite bi­le poetite.
- Po­e­ti­te?
 Zvu­kot silen ta­ga zra~i
Me oplakuva
Ot­ro­vot moj go la~i
JAZZ SMO­KE I du{ata ja le­ku­va

Mo­ram da ja prenesam po­e­ma­ta {to An­ton mi ja pos­ve­ti

mene, ka­ko na vqu­be­nik vo xez mu­zi­ka­ta.

Me klepaat pri­ko­ven
:74: Ma­gi~­ni du­ro­vi :75:
Tie blagi zvu­ci
Is­tov­re­me­no su­ro­vi

Pe­~at i vre­`at vrz mene

Zvu­ci­te na toa vreme
Sil­no boli ovaa muzika
Kr­vav beleg na nivnoto bre­me

Krv i pot splo­te­ni vo krik

Se razlevaat po yidovite `ol­ti
Po mojot `i­vot, po mojot {tit

Zvu­kot silen bol {to zra~i

Se sudira so mo­i­te yidovi
Od tutun po­`ol­te­ni
Se sudira so mo­i­te gradi
Od nivna maka is­pol­ne­ti

POR­TRET NA EDEN @IV MRTOVEC
(POZ­NA­NIK NA VAR­SKI)
Vo dva ~a­sot izut­ri­na, daleku od grad­ski­ot ha­os,
mladite ne­ar­ti­ku­li­sa­ni zvuci i xa­go­rot na no}­na­ta
strast, ed­na mala uli~­ka im go nu­de­{e svojot mir i
spokoj na nejzinite `i­te­li. Se na­o­|a­{e na per­i­fe­ri­ja­ta
:76: na edna grad­ska naselba i s$ u{te odo­le­va­{e na ur­ba­ni­
te de­mo­ni koi koga-to­ga{ }e nav­le­zea vo nea. So mali
ku}i, dr­vo­re­di od li­pa od dvete stra­ni i ne­kol­ku mesni
so­bi­ra­li{­ta, be­{e pos­led­ni­ot bastion na ne­ko­ga{­no­to
maalsko `i­ve­e­we, i onie koi `i­ve­e­ja ovde bea gor­di na
svo­i­te domovi, kol­ku i da se ne­at­rak­tiv­ni i zastareni.
Uli~­ni­te sve­til­ki­ zgas­naa i re~isi ce­la­ta ulica ja obvi
tem­ni­na. Re~isi ce­la.
Gor­ni­ot prozorec na edna dvo­kat­na ku}a os­ta­na da sve­
ti. Vo malata so­ba sede{e vo foteljata i ve}e nekoe vre­me
zjapa{e vo kaminot Jo­sif Va­si­nev – Se­le­din. Lesno e
da se ka`e deka ima­{e okolu 54-55 go­di­ni, sre­den rast,
pro­se­da kosa i br­ko­vi. Lesno e da se ka`e i de­ka sedata
pro­ret­~e­na ko­sa mu se spu{­ta­{e do ra­me­wa­ta, s$ ­ u{­te
nosej}i ja kako spomen na edno vreme, ble­da kopija na
ne­ko­ga{­ni­ot buren `i­vot koj go prik­ri­va­{e i pri­tis­
ka­{e se­vo ova vre­me, i koj sega go progolta. Vis­tin­ska­ta
te­`i­na e da se pro­nik­ne vo ne­go­vi­te o~i. Dla­bo­ki­te
cr­ni zenici, tie be­le`­ni­ci na `i­vo­tot sega bea prazni.
Vo niv ne­ma­{e taga, bol­ka, zavist. U{­te po­mal­ku sre}a
ili ra­dost. Vo niv ne­ma­{e ni{­to ostanato, bea ispieni,
pre­su­{e­ni. Ne­go­vi­ot od­raz pot­se­tu­va­{e na odrazot koj
go imaa `i­vi­te mr­tov­ci, ubieni pred vreme, `i­vi za­ko­
pa­ni. Lu|e koi go izgubile naj­va`­no­to vo `i­vo­tot, ja bea
izgubile na­de`­ta. Sega bea pobrojni za u{te eden, Jo­sif
- Se­le­di­not
S$ u{­te sede{e vo svo­ja­ta fo­tel­ja, pos­mat­raj­}i ja ce­la­
ta soba, ma­sa­ta, knigite po policite, sve­}a­ta koja go­re­{e.
Pri­pa­li cigara. Dlaboko go vovlekuva{e ~adot i go pu{­
ta­{e nagore kon za­tem­ne­ti­ot lus­ter.
Do­de­ka nemo gle­da­ okolu se­be, skoro nes­ve­sen i vo
po­luson, da go raz­gle­da­me ne­go­vi­ot `i­vot odnosno
kra­hot {to go sro­zi ovoj ne­ko­ga{ silen i am­bi­ci­o­zen
~o­vek. :77:
Toj ne pot­klek­na na nav­re­di­te od ne­go­vi­te {e­fo­vi,
nitu na uce­ni­te koga ja zagubi ra­bo­ta­ta. So dig­na­ta glava
gi rabote{e naj­po­ni­`u­va~­ki­te raboti. Toj ne se skr­{i
ni koga ne mo­`e­{e da ja {ko­lu­va }er­ka­ta iako pret­hod­no
go obez­be­di si­not i be{e spre­men na osu­da poradi toa,
kolku i da go bole{e. Gi gube{e pri­ja­te­li­te, stek­nu­va­{e
no­vi. @i­vo­tot prodol`i i otkako mu ja pre­ki­naa stru­
ja­ta pred dve nedeli. Kak­va be{e taa du{a go­le­ma kolku
pla­ni­na i {to se slu­~i pred ne­kol­ku ~asa za taa da go
iz­gu­bi `ar~eto {to tlee{e vo nea sive ovie godini?
No da se vratime na po­~e­to­kot. Jo­sif be{e ro­den vo
bla­`e­nos­ta i qu­bov­ta na edno mal­ku po­dob­ro situirano
se­mej­stvo. Sre}­ni det­ski denovi kak­vi {to se­koe dete
zas­lu­`u­va, is­pol­ne­ti so ig­ri i zabava i pov­re­me­ni pro­
{et­ki niz to­ga{­na­ta go­le­ma dr`ava. Mi­na ne­za­bo­rav­ni
gim­na­zi­ski denovi vo koi, poradi ne­go­va­ta ot­vo­re­nost
i {i­ro­kog­ra­dost, no i po­ra­di negovite pa­tu­va­wa nad­vor
postojano be­{e ~ekor po­nap­red pred ne­go­vi­te vrs­ni­ci.
 Avtoritativen i za­vod­liv, be{e... ed­na sre}na pri­kaz­na.
Stu­dent­ski­ot ve­ter go odduva na eden sosema po­i­na­kov
breg. Po krat­ki­te re­vo­lu­ci­o­ner­ni obi­di, zaplovi vo za
nego sosema no­vi vo­di. Zapo~na da za­di­ra vo umet­nos­ta.
Naj­pr­vo pro­ba so slikawe, dos­ta ne­us­pe{­no i sa­mi­ot
prizna. Po­toa so golem en­tu­zi­ja­zam se obi­de i vo mu­zi­
ka­ta, bez po­go­le­mi us­pe­si. Zapo~na da pi{uva krat­ki
ras­ka­zi i pov­re­me­no poetski tvor­bi, naj­pr­vo so posveti,
a podocna po~­na i da gi ob­ja­vu­va vo ne­kol­ku kni­`ev­ni
spi­sa­ni­ja. Iako ne­go­vi­te mali us­pe­si vo­op­{to ne bea
oh­rab­ru­va~­ki, ne­go­va­ta nak­lo­ne­tost kon umet­nos­ta u{­te
pove}e se za­si­li. Ot­kri­va­{e novi prav­ci, po­se­tu­va­{e
se­kak­vi kulturni nas­ta­ni. Re­dov­no ode{e na teatar,
ba­let, operi, vis­tin­ski vqu­bu­vaj­}i se vo niv.
:78: Dip­lo­mi­ra­we­to i bra­kot, a po­doc­na i nes­re}­ni­ot raz­
vod poleka go ot­trg­nu­vaa od pret­hod­ni­te ak­tiv­nos­ti, pos­
te­pe­no ce­los­no im se pos­ve­ti na ra­bo­ta­ta i de­ca­ta.
Pret­hod­ni­ot {e­mat­ski mo­de­li­ran `ivot pro­dol­`i da
vo­zi po {i­ni­te {to gi pos­ta­vu­va­{e op­{tes­tvo­to, no se­ga
toa be{e pa­te­ka na be­da­ta, si­ro­ma{­tija i o~aj. Nikoj ne
mo­`e­{e da se pre­poz­nae vo no­va­ta sos­toj­ba. Lu|e odea po
patot zbo­ru­vaj­}i sami so sebe, nikoj ne pre­poz­na­va­{e
nikogo. Pot­re­sot be­{e tolku si­len {to gi pod­mes­ti site
plas­to­vi koi bea prethodno gra­de­ni. Slojot na qu­bov­ta
se so­e­di­ni so bo­gats­tvo­to, slo­jot na har­mo­ni­ja­ta se pre­to­
pi vo nes­re­}a­ta, imav­me nes­re}na har­mo­ni­ja. I niz se­to
toa po­mi­nu­va­{e Josif Va­si­nev, seto toa go preb­ro­du­va­
{e, s$ do pred nekolku ~a­sa.
Vo pos­led­no vreme ra­bo­te­{e ho­no­rar­no, pos­ta­vu­va{e
sceni. Ne­kol­ku­mi­na ra­bo­tea na po­vik, naj~esto ko­ga
ima{e ma­ni­fes­ta­cii ili otvoreni pros­la­vi, iz­bo­ri.
V~era, ko­ga kombeto gi tran­spor­ti­ra­{e, ne­o­~e­ku­va­no
ne{to go rastrese Jo­sif. Se par­ki­raa pozadi go­le­ma­ta
sce­na na operata, vle­goa niz pod­ru­mot. Ni­koj ne se zag­le­
du­va­{e vo iz­ra­zot na Jo­sif koj kako ma­lo dete {e­ta­{e so
pog­le­dot levo-des­no. Dolu, do­de­ka dru­gi­te rabotea, toj se
iska~i go­re na sce­na­ta. Iako ne­ma­{e dojdeno dva­e­set­ti­na
go­di­ni malku {to se ima{e iz­me­ne­to. Se sim­na, ra­bo­te­
{e nemarno. Po~­na da se nab­li­`u­va po­~e­to­kot, tie tre­ba­
{e da u~es­tvu­va­at i vo promenite i vo tekot na iz­ved­ba­ta.
Te­go­bi­te rasnea vo nego, ne se ~uvs­tvu­va­{e naj­dob­ro.
Na­ed­na{ izvika pred site deka toj treba da e go­re, vo sa­la­
ta. Se ras­pra­va­{e so ne­go­vi­te kolegi, go pro­kol­nu­va­{e
{e­fot da go pu{­ti gore. Ap­sur­dnos­ta na negovoto ba­ra­we
im be­{e jasna na si­te, no nikoj ne znae{e {to se slu­~u­va
so Josif, ina­ku sta­bi­len i se­ri­o­zen ~ovek koj eve kako
malo de­te tr~a{e od edna do dru­ga strana. Pr­vi­te zvuci
na orkestarot gi pre~ekaa ne­pod­got­ve­ni. Si­te se str­~aa
kon svo­i­te mesta os­ta­vaj­}i go Josif sam, gledaj}i na­go­
:79:
re niz sce­na­ta kako da mo`e da vi­di niz {ti­ci­te. Kako
opi­en stoe{e i gle­da­{e na­go­re, ja pre­poz­na Kavalerija
rus­tika­na. Po dve decenii se vra­ti na svo­ja­ta qubov
ko­ja ja izneveri, ja do~eka vo nej­zi­ni­ot pod­rum, so­bi­raj­
}i gi kablite i vle~ej}i op­re­ma od sce­na­ta. Ne mo­`e­{e
da izdr`i i izleze nad­vor. Zvucite s$ ­ u{­te od­yvo­nu­
vaa vo ne­go­va­ta glava, za­di­raa vo ne­go­vi­te spomeni. Vo
negovite dam­ne{­ni na­de­`i i `elbi. Bez­broj sliki mu
minuvaa niz glavata, sli­ki koi bli­kaa so strast, qubov
i mlade{ka ener­gi­ja. Ne­go­vi­te os­ta­re­ni i grubi ra­ce
ne mo`ea da gi zadr`at sol­zi­te koi nav­rea. Nitu eden
od mal­ku­mi­na­ta mi­nu­va­~i ne mo­`e­{e da razbere {to ja
jade{e ne­go­va­ta du­{a. Nitu eden ne mo`e{e da znae {to
ja go­ri du{ata na ovoj sre­do­ve­~en ~o­vek. Pla~e{e bes­ko­
ne~­no do­de­ka ne pre­su­{i.
Zas­ta­na i pogledna (so toj prazen, pra­zen pog­led), okolu
ne­go se bea na­sob­ra­le ne­kol­ku­mi­na, mo­`e­bi pra­{u­vaa
ne{to. Da mu po­mog­nat? Dali ne­koj mo`e da mu go vrati
`i­vo­tot? Ne mo­`at, ne mo­`am ni jas, ni vie...

BE­LE[­KI­TE NA NE­SU­DE­NI­OT PRAV­NIK
Pred ne­koe vreme pri­miv pra­ven sovet od Fi­~o, kom­{i­
ja socijalec, vo pretodniot `i­vot bil vra­bo­ten vo “Vo­
do­vod”. Ne mi be{e va­`en tolku so­ve­tot, ne mi be­{e po­
ni­`u­va~­ki obidot na ovaa sirota du­{a da se nad­vie nad
ne­ko­go i da mu po­pu­va. No ne sme­e­{e da mi za­di­ra vo ona
:80:
vo {to sum naj­do­bar, prv {am­pi­on. No me iritira{e i
nervira{e sme­e­we­to i kres­ka­we­to na crniot ob­lak koj
ve}e po­dol­go vreme mi vrne{e nes­re­}i, ne­ret­ko i gr­mo­te­
vi­ci. Ajde da raska`am pr­vo ne{to i za crniot ob­lak, pa
potoa da gi so­e­di­nam ovie dve pri­kaz­ni.
Cr­ni­ot ob­lak, taa nes­re­}a ve}e ne­kol­ku godini e so
mene, moj ve­ren prid­ru`­nik, kom­pa­won vo vis­tin­ska
smisla na zborot. Pos­to­ja­no e so mene, od­nos­no nad me­ne,
nikoga{, ni­tu edna{ za se­vo ova vre­me ne me na­pu{­ti, po­
seb­no vo nekoi ret­kos­vet­li mo­men­ti koga mo­`am da na­mi­
ri­sam pris­toj­nost i mal­ku ~ove~nost. To­ga{ na site yvo­
na raz­gla­su­va, eve tuka sum, podobro is­ta­vi se, da ne ti na­
pa­kos­tam, da ne te sotrijam, {to me zaboravi? Ne, moj drag
gu­bit­ni­ku, jas ne dozvoluvam da prejde{ kaj nor­mal­ni­te,
sa­ka{ belo ob­la­~e? Ti }e ska­pu­va{, o~a­en si, pre­­kra­sen,
ti koj naj­dob­ro zna­e{ {to e sre­}a, radost, }e gni­e{ vo
tem­ni­na­ta na ~o­ve­ko­va­ta nes­re­}a, znam de­ka saka{ da te
pre­gr­ne top­la­ta prijatna pa­zu­va na qu­bov­ta, no edins­tve­
no mo­`e da te pre­gr­nat dve­te pazuvi na de­be­li­ot zad­nik
so aroma na tvojata smrd­li­va­ta sud­bi­na. Fi~o pak, koj
ima­{e daleku po­go­lem oblak od mojot, iako ne tolku lut,
so negovata sme{­na arogan­tnost, retko ima­{e prob­le­mi,
osven ne­iz­be`­ni­te eg­zis­ten­ci­ja­lni, povrzani so pre­`i­
vu­va­we­to. Toj duri i im se do­pa­|a­{e na onie nad koi se
obi­du­va­{e da go vospostavi svo­jot beden av­to­ri­tet, tie se
sme{kaa, toj os­vo­ju­va­{e nekoi nevidlivi za drugite, no
za nego da, po­da­ni­ci, vra­bo­te­ni, vojnici, pa du­ri i gla­sa­
~i. I ne bi se za­ni­ma­val, so ne­go­vi­ot umo­bo­len ka­rak­ter
dokoku i jas ne dojdov na dne­ven red vo ne­go­va­ta {izof­re­
na agen­da.
Se­dev­me na za­ed­ni~­ka­ta terasa, gle­dav­me fudbal, ko­
ne~­no na bliz­na­ci­te do­lu im se pos­re­}i da uk­ra­dat te­le­
vi­zor. Ne im doz­vo­liv­me da go ~u­va­at doma, od nenadeen
pret­res. Se­dev­me, gle­dav­me, pcuevme i pi­ev­me, od­li~­na
:81:
ve­~er. Seto vre­me dodeka tra­e­{e nat­pre­va­rot, pokraj do­
sad­ni­ot ko­men­tar na sport­ski­ot no­vi­nar mo­rav­me da ja
slu­{a­me i plit­kos­ta na Fi­~o i ne­go­vi­te izleti i obi­di
da ni ja do­lo­vi od drug i pob­li­zok agol uba­vi­na­ta na ovaa
ig­ra. Edins­tve­ni­te mu­nu­ti za­do­vol­stvo koi i gi imav
nedelava, kon­ti­nui­ra­no gi ubiva{e so do­da­va­we nez­re­li
ko­men­ta­ri. ^a­sov­ni­kot na moeto tr­pe­nie be{e oko­lu pet
do dva­na­e­set ko­ga Fi~o, koj go dopiva{e {es­to­to pivo
zas­ta­na me|u me­ne i te­le­vi­zo­rot. Negovata op­ser­va­tiv­na
mis­la o~ig­led­no be{e odam­na za­mos­te­na inaku se­ka­ko }e
go pri­me­te­{e bez­mal­ku ubis­tve­ni­ot moj pogled. Du­ri i
dru­gi­te koi sedea do nas po­~uvs­tvu­vaa deka sa­a­tot na Fi­
~o mnogu brzo ot­~u­ku­va, pa i tie po~naa ne{­to da sten­ka­
at, da mr~­va­rat oko­lu o~ig­led­na­ta negova se­ga{­na i moja
id­na nep­res­met­li­vost i nep­ra­vil­no ras­u­du­va­we.
Ras­pra­vi­ja­ta be{e vo poln ek, dvaj­ca stoeja kraj Fi­~o,
eden zad mene, a jas mol­~ev. Vo toj mo­ment Fi~o zas­ta­na
 pred dvaj­ca­ta koi go dr`ea i me po­so­ve­tu­va da si najdam slu`­be­na dol­`nost(is­to­ta­ka moj ko­le­ga, no poslab od
ad­vo­kat zatoa {to toj }e me tu­`el za nav­re­da i kle­ve­ta. mene) kaj slu`­be­no­to vo­zi­lo… Ne­kol­ku ~asa se sme­e­{e i
Tenxereto na kapakot po~­na silno da pi{ti i jas gro­mo­­­ vres­ka­{e, pa se naviknav. Po­toa nedna{ pres­ta­na, go sne­
g­las­no, sil­no ges­ti­ku­li­raj­}i po­ba­rav pauza od pet­na­e­set ma. Is~ezna. Po­toa zavrna …
mi­nu­ti dodeka da se snabdime so pot­reb­ni­te za­kon­ski ma­
te­ri­ja­li i pi­vo, jas trgnav po prvoto, a ed­ni­ot od bliz­
na­ci­te po vto­ro­to. Po pa­u­za­ta jasno im gi pret­sta­viv od­
lom­ki­te koi se od­ne­su­vaa na po­so­~e­ni­ot na­vo­den delikt
po {to se raz­vi burna ras­pra­vi­ja po fak­ti­te. S$ te­~e­{e
dobro, pi­vo­to naj­maz­no od s$, ko­ga Fi~o sta­na i ne­za­do­
vo­len od va­ka pos­ta­ve­na­ta fakti~ka sos­toj­ba, gi pre­ze­ma
vo­o­bi­~a­e­ni­te dejs­tvija {to mu stoeja na ras­po­la­ga­we i
na­mes­to da se `a­li preku re­dov­ni­te i von­red­ni­te prav­
ni lekovi, toj izleze od pro­ce­du­ra­ta i nap­ra­vi pre­se­dan.
Toj kako {to ve}e re­kov ne ja pri­fa­ti vaka pos­ta­ve­na­ta
:82: fak­ti~­ka sos­toj­ba poradi naj­ba­na­len fakt - ne­do­vol­na :83:
stru~na spre­ma na pro­tiv­ni­kot, T.E. mene, po {to be{e
nap­ra­ven pre­se­da­not odnosno pri­fa­te­na tak­va­ta kon­sta­
ta­ci­ja i mi be{e su­ge­ri­ra­no da ja pri­fa­tam i jas. Jasno e
de­ka udri(ja) po me­ne so naj­sil­no­to oru`­je, po in­tim­na­ta
bolka {to me raz­o­ru­va­{e se­koj­pat koga }e be­{e spom­na­to
deka ne us­pe­av da do­bi­jam diploma i da go zavr{am pra­vo­
to. Sekojpat se sve­du­va­{e na toa. No ovoj­pat ne mo`ev da
preminam pre­ku toa, ne ko­ga na spro­tiv­na­ta klupa be­{e
edna pro­pad­na­ta be­do­ti­ja od ~o­vek. Ona {to se slu~i po­
doc­na, mno­gu dobro znam de­ka e taka, se na­re­ku­va dejs­tvie
vo mig, i ne sum ce­los­no, tuku de­lum­no odgovoren. Ne sum
od­go­vo­ren nitu za pod­met­nu­va­we, nitu za iz­go­re­ni­ci­te
od vtor i tret ste­pen.
Cr­ni­ot oblak se sme­e­{e, se sme­e­{e kako ni­ko­ga{
do­to­ga{, se sme­e­{e so ~asovi bez prekin, do­de­ka me pri­
ve­du­vaa, za vre­me na is­pra­{u­va­we­to be­{e do is­tra`­na­ta
su­dij­ka(moja ko­le{­ka), koga zbo­ru­vav so ad­vo­ka­tot po

NE­PRD­LI­VI, A SMRD­LI­VI
Vo edna iz­mis­le­na post-so­ci­ja­lis­ti~­ka zemja kade
in­te­lek­tu­al­ci­te ne pr­dat i kade {to obilno se pie
rakija.
- Son­~e­vi­te zraci se pre­le­vaa vrz cve­}i­wa­ta vo raz­ni boi.
:84:
Pokraj po­to­kot koj `u­bo­re­{e, cr­co­rea pti­ci­te. @abite kre­
kaa kraj re­ka­ta, i se …. - Vik­tor be­{e pre­ki­nat.
- Dob­ro, dos­ta e, pres­ta­ni - Pro­fe­so­rot tiv­ko, no so
go­le­ma pritaena ag­re­siv­nost go prekina svo­jot stu­dent.
- Kako pr­vo, ova e ve­}e izliten i pred s$ do­sa­den po~etok
na edna tvor­ba, a kako vto­ro odlu~i se dali e po­tok ili
reka. – Se svrte kon os­ta­na­ti­te:
- Tre­ba da evoluirate, sa­mi da pro­na­o­|a­te novi iz­ra­zi,
da se bo­ri­te protiv li­te­rar­na­ta ste­re­o­tip­nost. Ako sa­ka­
te da sta­ne­te uspe{ni pi­sa­te­li ili po­e­ti ne tre­ba da se
ra­du­va­te koga }e ve pro~itaat re­cen­zen­ti­te ili kri­ti­~a­
ri­te, toa im e ra­bo­ta. Koga }e ve pro­~i­ta­at drugarite, kom­
{i­i­te, pro­da­va­~i­te vo naj­blis­ka­ta prodavnica, to­ga{
ste ja pos­tig­na­le cel­ta. Ako ve pro­~i­ta­at i ro­di­te­li­te
vie ste na tro­not. Ajde sled­ni­ot! - Pro­fe­so­rot se svrte
kon Ju­li­ja
- Dol­gi­ot or­gan na Ari­go se mava{e ta­mu-vamu. Eli
se nav­la`­ni, so ce­la svoja strast {to ja ~uvs­tvu­va­{e i
prodol`i po…
- Vo red. No bi bilo in­te­res­no dokolku mu e kratok, a
de­bel, ne mora se­koj­pat da mu e dolg, bez raz­li­ka na va­{i­
te `elbi - Eli se vcr­vi - A kade e rek­la­ma­ta za kon­do­mi.
Ne za­bo­ra­vaj­te dra­gi stu­den­ti, ova e kurs za kreativno pi­
{u­va­we, a ne za de­vet­na­e­set­­ve­ko­ven re­a­li­zam. - Pro­fe­so­
rot se svrte i se na­ved­na so zad­ni­kot svr­ten nakaj kla­sot.
Naedna{ is­pu{­ti dolg gla­sen gas. Zbu­ne­ti­te u~e­ni­ci se
gle­daa vtren­~e­no.
- Raz­mis­le­te okolu ova, neka vi bi­de in­spi­ra­ci­ja. I
patem zo{­to vo ni­e­den va{ ro­man ne prdat. - So ova za­vr­
{i u{te eden ~as kaj ek­scen­tri~­ni­ot pro­fe­sor Do­lin.
Iz­le­ze nad­vor na ve­}e pop­lad­nev­no­to sonce i se upati
kon ka­fe­te­ri­ja­ta na krajot na uli­ca­ta. Vo ka­fe­te­ri­ja­ta
se pie{e s$ os­ven kafe. Vle­ze i ja spu{­ti {ap­ka­ta na
pos­led­na­ta masa vo desniot agol. Mu se do­pa­|a­{e mal­ku :85:
po­za­tem­ne­ta atmosfera. Sam so dup­li­ot {tok raz­mis­lu­
va­{e {to ponatamu. Ovaa negova re­ak­ti­va­ci­ja ko­ja ja pri­
fa­ti so drago sr­ce ve}e mu do­sa­du­va­{e. Ne mo­`e­{e da gi
na­ve­de ne­go­vi­te u~enici kon sr`ta na ne­go­vo­to u~e­we.
Po ot­va­ra­we­to na ovaa ed­no­go­di{­na {kola za kreativno
pi­{u­va­we toj tre­ba­{e da gi na­u­~i ne­go­vi­te u~enici na
na­~i­not na pra­ve­we pari od pi{uvawe. Ame­ri­kan­ski­ot
na~in. Spo­red nego kru­na na pi­{u­va­we­to ne e Pu­li­ce­ro­
va­ta nag­ra­da, ili pak Bu­ke­ro­va­ta, tuku ot­ku­pe­ni­te prava
od nekoja ho­li­vud­ska pro­duk­ci­ja. Za iz­da­va­we roman ne
e najva`en re­cen­zen­tot ili lektorot tu­ku me­na­xe­rot i
mar­ke­tin­{ki­ot so­ra­bot­nik. Ta­ka gi u~e{e ne­go­vi­te stu­
den­ti. Ko­mer­ci­ja­li­zi­ra­we­to na li­te­ra­tu­ra­ta ovde ode­{e
mnogu po­te{­ko. Ve­ro­jat­no }e ja na­pu{­ti ra­bo­ta­ta i }e se
pre­se­li vo ne­ko­ja druga is­to~­no­ev­rop­ska zemja. A tol­ku
strasti mo­`e da se ras­plam­tat i tol­ku tabu te­mi da se ot­
vo­rat vo ovaa kon­zer­va­tiv­na sredina. Mno­gu dobro zna­e­
{e deka kon­tro­ver­zi­ja­ta i toa ka­ko se prodava.
 Vra­ta­ta na ka­fe­te­ri­ja­ta se otvori i vnatre vleze pos­tar, dopisot, no ta­ka mi na­la­ga statusot, ni{­to li~no. ]e ve
ele­gan­tno ob­le­~en ~ovek. So pro­se­da kosa, so mala crna molam da bidete po­qu­bez­ni so vnuk mi, eve, go podgotvuva
bra­di~­ka, ved­na{ se upa­ti kon Dolin. Ve­ro­jat­no zna­e­{e svo­e­to prvo delo, ne treba vaka da vlijaete na ne­go­vi­ot mo­
deka e ta­mu. ral. Se na­de­vam deka vo id­ni­na po­dob­ro }e se raz­bi­ra­me
- Do­bar den po~ituvan gos­po­di­ne Do­lin. - Mu re~e na i deka ova }e bide sa­mo edna po­mi­na­ta benka vo odnos na
lo{ an­gli­ski jazik. na­{e­to idno pri­ja­tel­stvo. - Ja dopi ra­ki­ja­ta i iz­le­ze bez
da pla­ti.
- Ne sum jas po~ituvan, no sednete. - Mu odgovori Do­lin
so ma­la nasmevka. Lek­tor, pre­ve­du­va~, kri­ti..? Do­lin donese od­lu­ka. ]e
os­ta­ne. Ova e plod­na po~va. ]e pra­vi pari, pa ma­kar i sam
- Za krat­ko sum, }e me iz­vi­ni­te. - Se svr­te kon {an­kot
da im gi pi{uva kni­gi­te na stu­den­ti­te.
- Kelner edna `ol­ta.
- Ov­de sum da vi pred­lo­`am ne{­to. Vie ka­ko pret­stav­
nik na Ame­ri­kan­ska­ta literatura i kultura i ka­ko cenet
gos­tin vo na­{a­ta zemja gi u`i­vav­te site pri­jat­nos­ti na
na{eto gos­top­rim­stvo.
:86: U`i­vav­te? O ne ne pak, si po­mis­li Dolin. Ka­ko lepe{ka :87:
sum za ovie pa­te­ti~­ni do­ma{­ni in­te­lek­tu­al­ci. Ve­ro­jat­
no pov­tor­no }e me pro­go­nu­va­at. Sekade e is­to.
- No vie ne smeete vaka da se od­ne­su­va­te i vo vak­va mera
da ni vra­}a­te po s$ {to sme sto­ri­le za vas.
- Iz­vi­ne­te, no vie u{­te na po­~e­to­kot znaevte de­ka jas
sum pret­stav­nik i pro­mo­ter na eden poinakov stil na…
- Vie ste go pos­ra­mo­ti­le mojot vnuk na va{eto pre­da­va­
we. A toj tolku se tru­de­{e. Duri i jas mu po­ma­gav so opi­
si­te i likovite.
- O zar vie ne ste pi­sa­tel? Pa jas sum sosema zbu­net, iz­
vi­ne­te, ne znaev. Jas pomisliv de­ka ste od onie {to mi go
pratija do­pi­sot vo koj me ob­vi­nu­vav­te za ki~...
- Pi­sa­tel sum kako ne sum. Lektor, pre­ve­du­va~, kri­ti­
~ar, ese­ist, re­cen­zent, stru~en so­ra­bot­nik, za­toa vi ve­lam
deka vie ne mo`ete tu­ku taka da nav­re­du­va­te ne­~ie delo na
koe i jas sum po­mog­nal. I to~­no e i jas sum potpi{an na

POS­LED­NATA CIGARA
Ja gasam pos­led­na­ta ci­ga­ra i se se­}a­vam... Se­dev­me pred
ki­no­to, biv{oto ki­no, a sega pri­god­na sala vo koja pov­
re­me­no se odr­`u­vaa ma­ni­fes­ta­ci­i­te na Cr­ve­ni­ot krst.
Znaevme de­ka e ne­ve­ro­jat­na mo`­nos­ta da namine ne­koj i
:88: da n$ fa­ti, ova mes­to be{e bez­mal­ku na­pu{­te­no. Viko za­
pa­li prv i ja po­da­de nakaj nas. I pokraj o~e­ku­va­wa­ta ni­
koj ne se za­ka{­la, site dol­go vov­le­kov­me po ins­truk­ci­i­
te {to gi imav­me primeno. Pr­va­ta ci­ga­ra {to ja is­pu­{iv­
me. Si­te imavme po pet­na­e­set go­di­ni, site voz­bu­de­ni i
up­la­{e­ni i is­tov­re­me­no si­gur­ni vo ona {to go pra­vi­me.
Se­ga se­dam na istoto ova mesto, ma­gi~­no i polno so
spomeni i pa­tem s$ u{te zat­vo­re­no. Vo ut­rin­ski­te ~a­so­
vi, slo­bo­den od sekakvi ob­vr­ski i prob­le­mi, se­dev ovde i
se se­}a­vav na pr­va­ta cigara. Ot­to­ga{ po­mi­naa osum go­di­
ni, se­ka­ko ne prem­no­gu, no dobar per­i­od pre­poln so ni­ko­
tin­ski tru­e­wa vo malite stu­dentski so­bi~­ki, vo doc­ni­te
ve~erni ~a­so­vi zaedno so prepolnite fil­xa­ni ka­fe. Ili
vo par­tner­stvo so tri­li­tar­ski­te tubi ne­kak­va me­{a­vi­na
na koja sto­e­{e eti­ke­ta koja n$ ube­du­va­{e deka vnat­re ima
vi­no. Ili vo ut­rin­ski­te ~a­so­vi pred ka­bi­ne­ti­te na pro­
fe­so­ri­te ved­na{ po pr­vi­ot |evrek bes­ko­ne~­no ~e­kaj­}i
is­pi­tot da po~ne. Se­ga koga raz­mis­lu­vam za ci­ga­ra­ta, sfa­
}am deka nitu eden dobar spo­men ne me vr­zu­va za nea. Se­ka­
ko deka be­{e pri­god­no na letnata vre­li­na da se pri­pa­li
ci­ga­ra, zaedno so buz studenata krig­la, no krig­la­ta be­{e
dobra i bez nea, nej­zi­na­ta ubavina i sve`ina ne be­{e dik­
ti­ra­na od lesnoto vdi­{u­va­we i iz­di­{u­va­we na tutunot.
Pu­{am u{te od “pos­led­na­ta cigara” i ve­}e se gadam od
nea re{en u{­te pove}e da prekratam so nea sega, ved­na{,
no se­pak si velam }e ja dopu{am do kraj, za kraj.
Bes­ko­ne~­no dolgo trae ovaa cigara, ja gledam kako ne­vi­
no is­pu{­ta ~ad ed­nos­tav­no pos­to­ej­}i, razlevaj}i se vo voz­
du­hot, sto­pu­vaj­}i se so ~is­ti­ot vozduh, ig­raj­}i so son­~e­
vi­te zra­ci... Se se­}a­vam deka ot­pri­li­ka taka e opi{uvana
ci­ga­ra­ta kaj go­le­mi­te pi­sa­te­li. I se tru­dam da se se­tam
na nekoj opis na cr­ni­la­ta vo gra­di­te, na taa tem­ni­na koja
os­vo­ju­va s$ pred se­be. Ne mo­`am da se se­}a­vam... S$ u{­te
tlee, do­a­|a do krajot, u{­te malku }e zgas­ne za­se­go­ga{ od
:89:
mojot `i­vot.
S$ u{te ima vreme da se prisetam na nekolku nej­zi­ni
svet­li strani. Da, se se}avam na stras­ta kaj ne­koi lu|e,
mo­`e­bi s$ u{te gi ima, si­gur­no gi ima. Zvu­~am pa­te­ti~­
no, no toa se­pak be{e “toa vreme”, vre­me­to i pred mene.
Ko­ga po ma­ko­trp­na rabota, }e dojdea, }e se­dnea da ru­~a­at.
Po ru­~e­kot, (pred |ez­ve­to, so ka­fe­to koe is­pa­ru­va{e i
jakiot miris koj se {i­rel niz so­ba­ta) poleka po­le­ka }e
se fa­tea za ra­bo­ta. ]e go iz­va­dea }eseto i vo edna mala har­
ti­ja stavaa tu­tun. Be{e mi­li­na da gi gle­da ~ovek, po­seb­no
onie koi toa go ra­bo­tea so edna ra­ka. Ve{to, pre­ciz­no. ]e
ja liznea har­ti­ja­ta i }e ja svit­kaa ci­ga­ra­ta. Ri­tu­a­lot (da,
da, toa be{e ri­tu­al) be{e go­tov. ]e pri­pa­lea... Ili pak
onie voz­dr­`a­ni gospoda }e iz­le­zea ve­~er­ta na pro­{et­ka,
oble~eni vo najnovi kos­tu­mi i ko­{u­li, }e pro­{e­taa po
~ar­{i­ja­ta, edna{ dva­pa­ti i }e se smestea vo ne­~ij dvor.
Ta­mu sedej}i na masite pred bokalite so vino, }e gi pro­
dol­`ea raz­go­vo­ri­te po­le­ka va­dej­}i gi lu­li­wa­ta. Po~­nu­va­
{e da se {iri mirisot na tu­tu­not, a niv­ni­te o~i po mal­
 ku solzea od prviot ~ad koj go od­bi­vaa. Samo malku ~ad vo
tekot na ce­li­ot den. Na otvoreno... Ili pak ot­me­nos­ta na
onie koi ne samo {to gi pu{ea, tu­ku so vis­tin­ska stava
i gor­dost gi dr­`ea pu­ri­te. Prefinetosta na nivnite dvi­
`e­wa so ci­ga­ra­ta, miris­li­vos­ta ko­ja se {i­re­{e okolu
niv. Vis­tin­ski u`i­va­te­li na fi­ni­ot tutun.
Do­go­ru­va. Se ~uvstvuva `es­ti­na­ta na `ar­~e­to, sli~­na
na `es­ti­na­ta na onie koi pu­{at bez pres­tan, bez red i re­
dos­led. Pu­{at bez ogled, bez kontekst. Se­ko­ga{ i se­ka­de,
bez ni­kak­va ume­re­nost, bez ni­kak­vo u`i­va­we. Nasilno,
na­sil­no e toa {to go gledam de­nes. Se si­lu­va ne­ko­ga{­
ni­ot dreven ri­tu­al na mi­rot. Se gu­{i­me vo sops­tve­na­ta
potreba, ko­ja stanuva s$ pone­pot­reb­na. Ne, ova e krajot!
Mo­ja­ta pe­ta silno zgaz­na vrz ma­la­ta svetlina i zgasna.
:90: Za na­vek.
I ZA KRAJ EDNA BAJ­KA
I ~adot od cigarite koj polze{e po yidovite, ka­~u­vaj­
}i se go­re do­lu, vrtej}i i kru­`ej­}i oko­lu pros­to­ri­ja­ta
nema{e po­ve­}e kade da odi. O~ite pe­~ea, s$ po­~es­to se
slu{a{e ka{­la­we. Ne­kol­ku­mi­na po­ba­raa voda, na vra­bo­te­
ni­ot mu prekur~i od polnewe i po~­na ne{to da negoduva. :91:
Po nekolku pcov­ki i dos­ta interesni iz­ra­zi, voda mo­`ea
da po­ba­ra­at samo onie poh­rab­ri­te, onie koi si­te gi poz­na­
vaa. Toga{ se ot­vo­ri vra­ta­ta. onie naj­nes­trp­li­vi di­­mni
~es­ti~­ki koi se na­o­|aa najblizu jur­naa nadvor. Vle­goa
ne­kol­ku nesre}ni kis­lo­rod­ni ato­mi. Naskoro }e bidat
pro­gol­ta­ni od si­vi­te zmejovi, }e bidat iz­di­{a­ni niz ni­
ko­tin­ski praz­ni­ni, oh, kol­ku nes­re}­na sudbina imaa tie
ma­le~­ki­te.
Ne znaev da­li pogornite mis­li mi do­a­|aa od ne­dos­ti­got
na sve` voz­duh ili od za­ma­e­nos­ta na mo­jot um so se­kak­vi
dos­toj­ni si`ea, ma­kar i bas­ni. Horor bas­ni.
Od­ne­ka­de vle­ze Ki­ne­zot, nisko i de­be­lo tip~e so
okrugli o~i, na s$ li­~e­{e osven na Ki­nez. Zatoa i ta­ka
go vikaa.
- Ela nad­vor!
- [o e be Ki­nez?
- Te ~ekaat, odi.
 Zna­ev deka }e dojde i ovoj den, be{e 27 de­kem­vri, kra­en
rok, a si­gu­ren sum de­ka nemaa slu{­na­to za “no­vo­do­gi{­na
mi­los­ti­na”. Iz­le­gov na­do­vor, do vra­ta­ta stoeja Bale, Vik­
tor i Ja­si­ka. [o & tre­ba­{e i na nea da zastane so niv, sega
}e do­bi­e­ja sila.
- Kaj si be Var­ski? - Ne­ka­ko `ens­tve­no, ne`no me pra­{a
Vik­tor, da vidi{ da ne veruva{.
- Tu­ka.
- I na In­ter­net mi odi{, a ne si vra­}a{ dugot, a? - se
vme{a i Bale pa­lej­}i cigara, da go otrovi da go ebam.
- Ne be, se pi­{av. - Od­go­vo­riv. Gledav, gle­dav... se­ka­de
gledav, le­vo desno, si vi­kav belki ne­ma da po­mi­ne nekoj
poz­nat, da me ope­zat.
- Aha, kako kaj nas a? Ako se zaglavuva, zna­e­me nie {o e
:92: te`ok `i­vot, ama zna­e{, kraj go­di­na e. Popis pra­i­me -se
za­ki­ko­ti­ja dvaj­ca­ta. Me ner­vi­ra­{e ova li­ce­me­rie, ~e­kav
pobrzo da zavr{at. Si velam da si odat, pa da odam da go
skr­{am Ki­ne­zot, da mu gi ebam tie ko­do{­ki­te u{i...
- [o, ne ti e sme{­no, a?- Ba­le.
- Sme{­no mi e be. Se sme­am vo sebe.
- [o to, na vib­ra­cii da ne si? Vra}aj pa­ri­te. Abe vra}aj
parite be kopuk. - Ba­le glume{e ma­ke­don­ski na­rod­ni pri­kaz­
ni, mo`ebi i ne glume{e - oti }e ti se ka­~am nekoja ve­~er be,
ej. ]oa }e ti go bap­nam ima gno­jot od za­bot da ti iz­le­ze be ej, me
slu­{a{ li? - Mi­rot­vo­re­cot Viktor slu­{a­{e i se sme­e­{e.
Mi zayvoni te­le­fo­not, se ja­viv, u~tivo me po~ekaa da
za­vr­{am, u{­te pou~tivo mi ja vra~ija sim-kar­ti~­ka­ta se
poz­dra­viv­me i si oti­doa.
Ta­ka oles­net si trgnav na­kaj sobata i si spomnuvav na
site pi­sa­te­li koi gi te­pa­le i gi gwa­ve­le. Uel­bek, jas, Uel­
bek i u{e ne­koj ima­{e. Verojatno i drugite gi mal­tre­ti­
ra­le ama sram im e da priznaat.
Po­mi­na Ki­ne­zot od ne­ka­de i mu za­le­piv edna klo­ca,
duri vo pe­ta­ta me frk­na.
Vle­gov vo so­ba­ta, na ma­sa­ta ima{e pis­men­ce od ci­me­
rot.
Var­ski, ti gi zedov bo­no­vi­te i gi pro­da­dov, mora{e, ne­
mav za pat. A i taka mi dol­`i{. Pomini si ubavo za No­va
godina.
Ne mu se lu­tev, jas ne bev al­~en za pari ka­ko celiot drug
zaeban svet. Samo sa­kav Lap-top i bes­pla­ten (ili platen)
in­ter­net i ni{­to drugo. I ni{to dru­go. I ni{to dru­go­
o­o­o­o­o­o­oo!!!
Iz­le­gov nad­vor, sednav na klupi~kite i po~nav da
~i­tam vesnik, da gi pomine `e{­ti­na­ta. Dojde Zom­bi so
~etiri li­men­ki. Zom­bi, naj­ve­se­li­ot ~ovek na pla­ne­ta­va.
Pi­e­{e pivo vo leto i zi­me, den i no}, pred i po ja­de­we, :93:
Ot­vo­riv­me dve li­men­ki, pievme od lad­ni­te piva, na­dvor
be{e ne znam, minus dva­e­set mis­lam i me ube­di da odime
kaj nego.
Tro­pav­me ne­koi bezveze mu­a­be­ti, toj po~­na ne{to za
koli, a jas po­jma nemav za koli, vozev ~at pat ama ne zna­ev
{o e diz­na, a {o kar­bu­ra­tor, ia­ko ubavo zvu­~e­{e. Bev na
sredina na vto­ra­ta li­men­ka, koga mi re~e:
- Sa­ka{ da se zbogatime?
- Ne be, sa­kam da sum du­pen, pa pu{­ten, {o pra­{a­we }e
ti be­{e ova.
- Oz­bil­no be?
Go ob­raz­lo­`i negoviot plan, go ote­rav u kurac i trg­nav
nakaj pos­troj­ka­ta. Treba{e da odam da se sret­nam so Ivo­
na, tre­ba­{e da mi sre­di za ho­no­ra­rot, mi tekna, ne­ma­{e
kaj da mi se javi.
Po pat go sret­nav Bale, ~e­ka­{e av­to­bus. Zedov ed­na od
{ipkite {to stoeja kraj tra­fi­ka­ta, se zaletav i go lupnav
 poza­di. Mu ja pro­ma­{iv gla­va­ta, mala gla­va ima{e i mi se - E pa go­di­na­ta }e za­vr­{i, vaqda mo­`e..
svrte. Jas begav so {ip­ka­ta toj pra­zen tr­~a­{e nakaj mene. - Ne `alam, ako ne go is­ko­ris­ti­me bu­xe­tot se pre­fr­la
Cir­kus. Toa si go za­mis­lu­vav dodeka ja gle­dav ne­go­va­ta vo id­na­ta godina.
mala glava. Se­pak si ve­lev deka ne­koj­pat }e go nap­ra­vam
Gle­dav deka se brza, si­gur­no ladno mu be­{e iako ne sa­ka­
toa i nema da ja pro­ma­{am, ne, ne­ma.
{e da priz­nae i si po­ba­rav lap-top. Bap, na­ed­na{ toj se
Stig­na pri­va­ten, vlegov po­za­di, me is­fr­li­ja i trg­nav iz­gu­bi, ~ad nase­ka­de, a jas ne ka{­lav, i ko­ga se ras~isti
pe{. pred mene, pos­ta­ven na {oqa­ta ima­{e glanc nov lap-
Odev, tal­kav po tr­gov­ski, gledav Lap-topi (ne­go­vo­to ve­ top. Ne pro­ve­riv dali ima li­cen­ci­ran Windows, i koi
li­~e­stvo Lap-to­pot, na­mer­no go pi{uvam so golema buk­ programi gi ima. Trgnav do­ma, tr~av, itav, niz koli i
va, of koga bi imal eden). Vle­gov vo ve­ce­to, gi ~itav ne­vo­ avtobusi, kon domot, kon domot...
o­bi­~a­e­no kre­a­tiv­nite poraki, is­pi­{a­ni so cr­ve­no, sino, Me razbudi tro­pa­we na vra­ta­ta. Gi slu{­nav gla­so­vi­te
cr­no... Dodeka ~vr­~o­rev mi doj­de ideja da se olesnam, kaj na Ba­le i Vik­tor. S$ bilo son, vidi be za­e­ba­na ra­bo­ta, {o
}e baram pos­le... Izvadiv od palomite i go izbri{av ok­ ubavo }e be{e. Spi­ev oble~en, iz­le­gov na te­ra­sa, skoknav
lo­pot na {ol­ja­ta. do­lu(`iveev na prvi) i trk na­kaj trgovski. Se simnav do­
:94: To­ga{, to~­no nad ka­zan­~e­to pred me­ne se stvori vol­{e­ lu, vlegov vo veceto. Triev, tri­ev, triev... Po­pus­to... :95:
ben ~ad, od koj iz­le­ze eden pro­zi­ren de~ko so namr{tena
fa­ca, so cr­ve­na marama oko­lu glavata, vo belo plava ru­ba
od po­lo­vi­na­ta na­do­lu.
- Po­ve­li moj gospodaru - iz­vi­ka, gla­sot kako da do­a­|a­{e
od ne­koj dlabok bu­nar, so eho. Go gledav ne­koe vreme, se
zakop~av
- A be ne ti e ladno? - go pra­{av, znaev de­ka ne tri­pu­
vam, ne ko­ris­tev drogi i sli~­ni gomna, na Aco pivata bea
za­pe­~a­te­ni.
- Ne.
- Dob­ro. Kol­ku `elbi imam na ras­po­la­ga­we?
- Ed­na.
- De be? Ne­li tri bea. [o edna {o po­pr­vo.
- De~­ko zna­e{ li kolku lu­|e serat na ovoj kapak?
- I na site im is­pol­nu­va{ `elbi?
- Ne, samo na onie koi }e go zab­ri­{at, ti si prv ovaa
go­di­na.
 b: PER­PE­TU­UM MOBILE

:96: :97:
 OD PRV RED.

Go sta­vi {e{irot na glava, go po­dig­na ves­ni­kot od vto­

ra­ta skala i iz­le­ze na uli­ca­ta. Pomina od drugata stra­na,
zas­ta­na i se zagleda vo golemiot ~a­sov­nik nad ka­ted­ra­la­
ta.
Zad go­le­mi­te strel­ki maj­sto­rot go nad­gle­du­va­{e me­ha­
niz­mot {to soz­da­va­{e prob­le­mi mi­na­ti­ot den. Ja iz­ve­di :99:
ci­ga­ra­ta od ustata i taka ne­iz­gas­na­ta ja fr­li niz ot­vo­
rot. Se spu{­ta­{e nadolu raz­go­ru­vaj­}i se i padna na tro­
to­a­rot ka­de {to sosema iz­gas­na.
Po­mi­na grad­ski­ot slu­`i­tel koj gi ~is­te­{e uli­ci­te i
ja {ut­na kon plas­ti~­na­ta korpa {to ja dr­`e­{e vo drugata
ra­ka.
Eden fo­tog­raf go sli­ka­{e dodeka gi mete{e uli­ci­te.
Si oti­de doma i vo malata ra­bo­til­ni­ca ja iz­va­di fo­tog­ra­
fi­ja­ta. Be­{e odli~na i bo­ja­ta i sen­ka­ta. Mo`ebi mal­ku
poslab be­{e kon­tras­tot.
Ured­ni­kot odlu~i da ja vmetne fo­tog­ra­fi­ja­ta na prednata
stra­ni­ca so nas­lov “TRO­TO­A­RI­TE SE RAS­PU­KA­NI,
GRAD­SKI­TE VLAS­TI NE GI ZA­BE­LE­­­­­@U­VA­AT”.
Si­len miris se ra­{i­ri vnatre. Ci­ga­ra­ta go os­ve­`i, mu
ja raz­bis­tri drem­ka­ta do­de­ka go vo­ze­{e mini - kom­be­to.
Zas­ta­na na sled­na­ta ulica i ja ufrli ku­ti­ja­ta vo edno po­
go­le­mo san­da­~e, spe­ci­jal­no praveno za taa namena.

:98:
 De­te­to br­zo go izvedi ve­lo­si­pe­dot od gara`ata, ve­
}e docne{e. Sil­no po­teg­na na pe­da­li­te i po~na da gi
rasfrla ves­ni­ci­te dol` ulicata.
Go sta­vi {e{irot na glava, go po­dig­na ves­ni­kot od vto­
ra­ta skala i iz­le­ze na uli­ca­ta. Pomina od drugata stra­na,
zas­ta­na i se zagleda vo golemiot ~a­sov­nik nad ka­ted­ra­la­
OD VTOR RED
ta

Vrz skalite, dr­ve­ni­te skali, po­lu­ras­pad­na­ti od vla­ga­ta,

se vle­~e­{e edna sta­ra iz­val­ka­na kr­pa. Celata is­ki­na­ta,
raz­de­re­na na po­ve­}e mesta se tr­ka­la­{e go­re dolu, vo ra­ce­
te na slu­gin­ka­ta. Sil­no se tresea tie pred­v­re­me ostareni
:100: i is­pu­ka­ni dlan­ki, obele`ani {to od vodata {to od ne­ :101:
~is­to­ti­ja­ta, {to gi korne{e tki­va­ta na ne­ko­ga{ ne`­na­ta
ko`a. Bez ni­kak­va misla vo glavata, bez nikakva ide­ja ili
na­me­ra, krpata pro­dol­`u­va­{e da gi sledi mo­to­ri­zi­ra­ni­
te race na slu­gin­ka­ta. Skala po ska­la, s$ do cel­ta bez cel.
Kra­jot ovde be­{e po~etok, po­~e­to­kot eden del od kra­jot.
I s$ ta­ka do naj­gor­na­ta skala, toj po­~e­tok na og­rom­na­ta od
dr­vo prek­ri­e­na soba. Samo ne­kol­ku stap­ki, pred ma­la­ta
sofa i pred ma­si~­ka­ta. Ostanatoto be­{e tvrda da­ska, so
ten­ki procepi ed­na od druga, koi bea silno ko­va­ni, no se­
pak pro­pus­tli­vi.
No­va, ovoj­pat slabo nav­la`­ne­ta kr­pa ima{e svoi
momenti. Ed­na po edna vo dol`ina, bez zapirawe po­ra­di
su{­nos­ta na tvr­do­to bukovo dr­vo. Mahagonot be­{e ver­ti­
ka­len, kraj ma­la­ta vitrina i malite tri­no`­ni stol­~i­
wa. Podot be­{e zavr{en po pominati dva ~asa nad ne­go.
Strugaj}i mu ja ne­~is­to­ti­ja­ta, vle­~ej­}i ja tankata prek­
riv­ka od prav i muvla, slu­gin­ka­ta se po­dig­na, so ra­ce­te
na po­lo­vi­ni­te. Bez da odmori, bez da zeme zdiv, pro­dol­`i
kon ma­li­te pro­zor­~i­wa, ovoj pat so mala, sko­ro suva kr­pa.
 Vedna{ do pro­zor­~i­wa­ta be­{e kre­ve­tot. Pod kre­ve­tot mi­
ri­sa­{e na svinska sla­ni­na sve`o got­ve­na, vla­ga­ta od pod
dr­ve­ni­ot pod za­di­ra­{e vo mirisot, kako i muvlosanata
sta­ra pos­te­li­na koja ne se gleda{e pod krevetot, no ja
~uvs­tvu­va­{e. Na­rod­ni­te {ari bea iz­ve­ze­ni na pos­te­li­
na­ta, sta­ri |um­~i­wa i |ezviwa, sve­til­ka­ta na ga­za be{e
na yi­dot, za­be­se­na zaedno so ~ak-makot (alat­ka za pa­le­we
cigari).
Do­de­ka da se svrti dve ma­li ~a{i na­lik na ep­ru­vet­ki
bea na mas­ata. Zad nea sto­e­{e slu­ga­ta, koj samo {to be{e
za­vr­{il nadvor so senoto. Ka­ko i ra­ki­ja­ta. Sobata be­{e
mala i za~adena od {to­tu­ku za­pa­le­no­to {pore, na koe
tivko svi­re­{e lon­~e­to so ~aj. Pivnaa po ed­no malo ~o­kan­
~e rakija i sed­naa da se od­mo­rat, sami vo samotijata i vo
ti{inata na koja bea na­vik­na­ti. Sami `i­ve­e­ja ve}e osum
:102: godini, so povremeni gos­ti­ni, bez postojani ­pod­sta­na­ri.
Sekoj den go mi­nu­vaa ~istej}i, ra­bo­tej­}i. I ni­koj ne do­a­
|a­{e. Nivniot dom be{e ~ist, dvorot be­{e sreden, kuj­na­
ta be{e go­to­va. Za de­nes. Do utre…

g: ART BO­NUS

:103:
 QU­BOV­NO KRE­[EN­DO

Ot­se~­na i silno iz­ra­ze­na ti­{i­na go prese~e bur­ni­ot

ap­la­uz i ja obvi sa­la­ta so pre­si­le­no o~e­ku­va­we. @edta
na pub­li­ka­ta be­{e pove}e od nor­mal­na, niv­na­ta voz­bu­
da so sa­mi­ot prestoj ov­de ja pod­gre­va­{e tem­pe­ra­tu­ra­ta.
Dostoinstveno­to dr`ewe na cenetite gos­ti ode{e po :105:
tanka li­ni­ja, na sa­ma­ta gra­ni­ca. Prigu{eni iz­vi­ci na
vos­hit i raz­go­ra­~e­ni o~i go od­li­ku­vaa ovoj neobi~en
nas­tan. Eden od naj­go­le­mi­te umetnici na de­ne{­ni­ca­ta,
Golemiot Ar­tu­ro po prv pat be{e ovde vo golemata kral­
ska sala. Se pok­lo­ni. Vo pre­poz­nat­liv stav gi o~ekuva{e
pr­vi­te zvuci na pijanoto.
Pri­ti­so­kot vrz nego, onoj silen dam­ne­{en nep­ri­ja­tel
be­{e se poslab, po­mi­no­ren se gu­be­{e.. Og­rom­na­ta ener­
gi­ja sostavena od volja i is­kus­tvo­to go po­ne­se i ja raz­bi
sit­ni­ka­va­ta trema. Za­po~­na. Pr­vi­te zvuci od pi­ja­no­to,
tiv­ki no ostri ja raz­bi­ja `ed­na­ta ti{ina i se razviorea
niz golemata sa­la. A gore, vo malata lo­`a, vo za­tem­ne­to
alova at­mos­fe­ra eden par budno go sle­de­{e po­~e­to­kot na
kon­cer­tot. Vol­{eb­na­ta mo­car­to­va Cosi fan tute ja po­ro­
si temnata pa­te­ka po koja }e odi ne­za­uz­da­na­ta strast na
sre­do­ve~­ni­ot par. Mo­cart be{e i po­ve­}e od do­vo­len za
da ja po­dig­ne at­mos­fe­ra­ta, niv­ni­te srca za­ig­raa. Da­ma­ta
go ~eka{e gos­po­di­not, go imaa za­dr­`a­no xent­lmen­ski­ot

:104:
 odnos i pra­vi­la­ta na qu­bov­na­ta ig­ra. Na qu­bov­ta koja Tiv­ki voz­di{­ki gi prop­ra­tu­vaa vi­so­ki­te not­ni kraevi
se budi se­koj­pat koga be­{e ne­o­~e­ku­va­no. Ne­go­vi­te prsti na O sole mio, ~uvs­tvo­to be­{e vonzemsko, dol­`i­na­ta ja
tre­pe­rea, ener­gi­~en bran pros­trui niz ne­go­vi­te veni, se tem­pi­raa so kra­jot na kon­cer­tot, so kra­jot na O so­le mio,
do negovata ma{­kost. Be­{e spremen, be­{e al~en ~e­ka­{e so naj­dob­ro­to de­lo na Kapua. Ri­tu­a­lot na qu­bov­na­ta ig­ra
mo­ment. Krajot na mo­car­to­vo­to delo ne go na­ma­li in­ten­ se bli­`e­{e kon krajot. Se tresea i dvaj­ca­ta, mor­ni­ci im
zi­te­tot na qu­bov­ni­ot nagon koj ja para{e at­mos­fe­ra­ta od minea po teloto, mus­ku­li­te se zgr­~u­vaa, voz­di{­ki­te ne
aplauz, ti­{i­na i nov po­~e­tok. Чekaa. Чekaa i ja testiraa bea pove}e tiv­ki. Na kra­jot, na pos­led­na­ta nota i izvik,
svo­ja­ta iz­dr`­li­vost. Dobro vla­de­ea so uba­vi­na­ta na od­lo­ iz­va­de­ni od petna `i­la, vo taa is­tro­{e­nost na umetnikot
`u­va­we­to. na scenata, u{­te eden si­len izvik, dvo­en i usog­la­sen se
Ne­ka­de kon sredinata na ve­~e­ra{­na­ta koncertna prog­ pro­lea niz salata i se izgubi vo gla­sov­na­ta mo}­nost na
ra­ma, doj­de momentot. Mal­ku po­in­ten­ziv­na­ta La pro­mes­ pe­ja­~ot. Qu­bov­no­to kre{­~en­do go dos­tig­na svo­jot zenit.
sa od Ro­si­ni go prid­vi­`i tr­ka­lo­to na koe vli­ja­e­{e Vo vr­hov­na ek­sta­zi~­nost de­mo­not blikna niz telata na
i sa­ma­ta Venera. Doj­de migot na naj­vi­so­ki­ot naboj na dvaj­ca­ta, eruptiraj}i silno. Vrela la­va se lee{e vrz
strast, posle ovoj mig ili }e se pre­pu{­te­{e na slas­ta crveniot sen­ti­lon. Dol­go po bur­ni­ot aplauz se pov­ra­ti­
ili }e so­go­re­{e. Vo toj mra~en ~as, vo tem­na­ta lo`a sen­ ja, si doj­doa na sebe, ze­doa voz­duh. Nivnite sr­ca go pop­
:106: ka­ta se nadvi nad vitosta na `en­ska­ta si­lu­e­ta, i kako ri­mi­ja nor­mal­ni­ot takt, se usog­la­si­ja so at­mos­fe­ra­ta na :107:
Vlad vrz Mi­na se vpu{ti kon nejziniot vrat, ne`en a ve­li­~es­tve­no do­`i­ve­a­ni momenti koi gi ~uvs­tvu­va­{e
grub i tolku sla­dok. Samo ne­ma voz­di{­ka izleze od us­ ce­la­ta sala, no sa­mo tie gi do­`i­ve­a­ja. Mo­`e­bi naj­ve­li­~e­­­
ta­ta na da­ma­ta, i so zat­vo­re­ni o~i u`i­va­{e vo o~e­ku­va­ stve­ni­te vo niv­ni­ot `i­vot.
no­to. Gos­po­di­not ras­te­gaj­}i ja vra­to­vrs­ka­ta se spu{ti
po­do­lu, kon gra­di­te, kako mla­den­~e zas­le­pe­no i ori­en­ti­
ra­no samo kon nab­rek­na­ta­ta bra­da­vi­ca. Prodol`i kon
ve­ne­ri­ni­ot triagolnik, kon toj hram na za­do­vols­tvo­to.
Os­tri­te jazi~ni za­fa­ti so­od­vets­tvu­vaa so kraj­ni­te not­
ni varijacii. Kra­jot na Ro­si­ni be{e sa­mo moment, dol­ga
pauza za voz­duh, za da ja ze­me raz­go­le­na­ta dama os­tro, na
zem­ja­ta, vo so­vr­{e­na har­mo­ni­ja so sil­no­to i napadno tem­
po na La mia letizia in­fon­de­re, pa po­toa da se opu{­ti so
opa­|a~­ki­ot in­ten­zi­tet ved­na{ po po­~e­to­kot. Na dno­to na
ma­la­ta terasa, poz­la­te­ni­te os­tri rabovi iz­vi­e­ni vo nep­
ra­vil­ni­for­mi go kri­e­ja so­e­di­ne­to­to­te­lo koe vo­de­{e qu­
bov. Vo bra­no­vi, onaka kako {to nalaga{e ri­ta­mot na bez­
vre­me­no ~is­ta­ta mu­zi­ka na Verdi. A taa trae{e i trae{e.
 Ne bea ne­o­bi~­ni ovie dnev­ni so­nu­va­wa za nego ia­ko bea
po­ret­ki vo pos­led­ni­te ne­kol­ku nedeli, ot­ka­ko se vra­bo­
ti. Iako be­{e ras­tr­~an po muzei i an­tik­var­ni­ci, pov­re­
me­no si go doz­vo­lu­va­{e ova za­do­vol­stvo. Po­ra­~a u{te
eden kowak, i zap­lo­vi po vo­di­te na edna ka­nad­ska re­ka.
DNEV­NO SO­NU­VA­WE Studena, ka­ko srceto na negovata sa­ka­na, koe }e go stopi
po­doc­na vo eden vig­vam nad ka­wo­not. Pod {a­to­rot, samo
toj i negovata Po­ka­hon­tas, skri­e­ni od zvez­di­te. Po­toa
pred vo­do­pa­di­te, vo ut­ra­ta se galea i miluvaa ia­ko taa
mi­ri­sa­{e na ko­wak. Kow...
Pos­le nekoe vre­me se svrte kon sli­ka­ta. Be{e praz­na,
Pos­te­lni­na so sliki od zumbul, liv­~i­wa od ro­zi vrz
stoe{e sa­mo ramkata na me­s­to­to kade {to do pred ne­koj
nea i go­le­ma damka, tem­no cr­ve­na. Toa bea ele­men­ti­te na
moment, do pred stras­na­ta qubov vo vig­va­mot sto­e­{e
sli­ka­ta pred ko­ja stoeja dve pos­ta­ri gos­po­|i. Ednata zbo­
tamu. Se­ga ja nema, ja ne­ma, ja nema...
ru­va­{e, dru­ga­ta slu­{a­{e, iako dve­te bea svr­te­ni kon sli­
:108: ka­ta. Cenata pod niv ne se gle­da­{e, obe­mot na gos­po­|i­te, No go ima se­to vreme na sve­tot za nego i negovata qu­be­ :109:
posebno na taa od le­va­ta strana ne go doz­vo­lu­va­{e toa. Is­ na.
ting ne sa­ka­{e da se prib­li­`i, ne sa­ka­{e da go vi­dat. Se
svrte kon drugata stra­na, kon {an­kot. Zas­ta­na i pora~a
eden kowak. Do­de­ka go ~e­ka­{e pi­ja­lo­kot raz­mi­­slu­va­{e
za na­red­ni­te ~ekori. Ia­ko ima{e do­vol­no pari, se­pak
be{e ne­si­gu­ren. Onie dve dami dol­go vreme sto­e­ja pred
sli­ka­ta. Po~etnata ce­na ne mo­`e­{e da ja vidi, ne­voz­mo`­
ni bea onie dve­te. Ispi edna gol­tka koja dob­ro go prot­re­
se. Ispi u{­te edna, kol­ku da ja uto­pi prvata. Krv­ta mu
raz­ig­ra niz te­lo­to, mu se vra­ti bojata. [est ~asa be­{e
ovde, vo ovaa za­tem­ne­ta prostorija, bez da gi od­de­li o~ite
od sli­ka­ta. Slikata ja pos­ta­vi­ja pred dva ~asa, i ottoga{
gle­da vo nea. Ce­na­ta ja pos­ta­vi­ja pred tri­e­set­ti­na mi­nu­
ti, no ne sa­ka­{e da se prib­li­`e ved­na{. Go ispi ko­wa­kot
i po­ra­~a u{te eden. Sega pi­e­{e poleka. Si za­mis­lu­va­{e
nekoja ten­ka i mazna zgod­na bri­ne­ta kako mu pri­o­|a ovde
na {ankot. Po­ra­~u­va kok­tel, ja za­ve­du­va...
 1991 - 2008

Trg­nav­me po­le­ka. Po­le­ka mnogu bav­no re~isi i ne se za­

be­le­`u­va­{e deka se dvi­`i­me. Tre­pe­rev­me, sr­ca­ta silno
ni udi­raa.
Se opu{­tiv­me malku. Ia­ko s$ u{te is­pla­{e­ni i ner­voz­
:110: ni ~e­ko­ri­te ni bea po­les­ni. Kra­dev­me mali ras­to­ja­ni­ja.
No site bevme svr­te­ni so gla­vi­te nazad, pod­got­ve­ni da se
str~neme na­zad vo sekoj mo­ment.
Aj­de po­le­ka, poleka, no so sitno brzi ~e­ko­ri. Mo`e da
se ka`e de­ka ve}e po~­nav­me da se dvi­`i­me.
Se­ga pov­re­me­no se svr­tu­vav­me. I se stre­su­vav­me od ona
{to na­vis­ti­na mo`e da go vidime, na sekoe svr­tu­va­we is­
pol­ne­to so strav i o~ekuvawe.
Odi­me, odi­me duri i mal­ku po­dis­pra­ve­no. Da­le­ku od
silno iz­ra­ze­no ode­we, se u{te so nes­ta­bil­ni ~e­ko­ri.
Stra­vot igra{e vo na­{i­te o~i, prs­ti­te se gr­~ea na sekoe
svr­tu­va­we na­zad iako ret­ko se svr­tu­vav­me.
Opu{­te­no i po­le­ka, odime bez da se svrtime. Se­pak ne
iz­dr­`av. Sakav da se svrtam na­zad, i se svr­tev. Ne­ma­{e
nikoj.
Gor­di i is­pra­ve­ni mar­{i­ra­me nap­red. Napred, nap­re­
e­e­e­e­ed!

:111:
 Za avtorot

Go­{ev­ski Du{ko e ro­den na 11. sep­tem­vri 1983 go­di­na

vo Va­lan­do­vo ka­de {to za­vr­{u­va osnovno i sredno ob­ra­
zo­va­nie.
Mo­men­tal­no e ap­sol­vent na Prav­ni­ot fa­kul­tet na uni­
ver­zi­te­tot “Sv Ki­ril i Me­to­di” vo Skop­je, kade {to pa­ra­ :113:
lel­no so prav­ni­te studii se pos­ve­tu­va na kni­`ev­nos­ta i
ekologijata.
Vo po­~e­to­kot na 2006 go­di­na gi ob­ja­vu­va pr­vi­te raskazi
na raz­ni­te kni­`ev­ni por­ta­li i blog stra­ni na in­ter­net
a po­doc­na i vo kni­`ev­ni spi­sa­ni­ja.
“Pi­sa­te­lot Varski i drugi ras­ka­zi” e prvo ne­go­vo delo
so koe kon­ku­ri­ra na kon­kur­sot za naj­dob­ra de­bi­tant­ska
proza NO­VI­TE 2007 vo or­ga­ni­za­ci­ja na iz­da­va~­ka­ta ku}a
Tem­plum i vle­gu­va vo naj­tes­ni­ot izbor za nag­ra­da­ta.
Po­doc­na pod li­cen­ca­ta na cre­a­ti­ve commons kni­ga­ta
bes­plat­no ja ob­ja­vu­va na in­ter­net, so {to taa stanuva
tre­ta elek­tron­ska kniga vo Ma­ke­do­ni­ja dostapna na ovoj
na~in.
Za edna ne­de­la kni­ga­ta e simnata nad 2 000 pati.
Naj­pos­le ja objavuva vo pe~atena ver­zi­ja.

:112: