UNIVERZITET U NIU Fakultet zatite na radu

Slobodan Milutinovi

POLITIKE ODRIVOG RAZVOJA

Materijal sa predavanja

Ni, 2009

Predgovor
Poetak novog Milenijuma za Republiku Srbiju bio je vie nego traumatian. Uz sve izazove kojima je svet u celini bio izloen, uz traganje za pravim putem razvoja u uslovima kada se odluuje da li e nivo siromatva biti smanjen ili povean, kada raste me unarodni terorizam, kada se moda nepovratno iscrpljuju prirodni resursi i kada nivo zaga enja preti da ugrozi ljudsku vrstu u celini, Srbija vojuje svoje bitke da sauva svoju teritorijalnu celovitost, da promeni sistem vrednosti nasle en iz (predugo zadranog) nacionalizmom optereenog peroda i da se izbori sa problemom siromatva i niskog ivotnog standarda stanovnika. Opredeljujui se u ovakvom trenutku na nacionalnom nivou za strategiju odrivog razvoja kao doktrinarni pristup buduem razvoju, Srbija pokazuje veliku odgovornost i prihvata teke izazove za koje e joj trebati mnogo snage i znanja. Ova knjiga predstavlja pokuaj da se na teorijskom nivou doprinese podizanju nivoa tog znanja. Da bi se u praksi sprovele politike odrivog razvoja, moraju se poznavati razvojne doktrine i njihova evolucija u politikom, ekonomskom i drutvenom smislu. Pametni ue na tu im grekama, ne ponavljajui ih. Ali pametni tako e moraju i da predvi aju budunost i da se bore da joj idu u susret. Zbog toga ova knjiga uz kritiku reminiscenciju razvojnih doktrina u prolosti nudi i svojevrstan pogled u budunost. Knjiga nastaje kao deo jednog ireg sagledavanja politika odrivog razvoja i kao deo plana da se studentima univerziteta u Srbiji ponudi dodatna literatura iz ove oblasti. Planiranje i sprovo enje odrivog razvoja nije kratkoroni posao i ne moe se zavriti napreac i u kratkom vremenskom roku. Za oekivati je da e upravo ti studenti, za koje je ova knjiga napisana, biti kreatori i nosioci politika odrivog razvoja u budunosti. Ukoliko im ova knjiga bude koristila u tim momentima, onda e njena svrha biti ispunjena. U Niu, na Boi 2009. godine Autor

Sadraj
Indeks slika ..................................................................................... 7 Indeks tabela ................................................................................... 9 Spisak skraenica .......................................................................... 11

UVOD.............................................................................. 13
ta su politike odrivog razvoja? .................................................... 13 Struktura knjige ............................................................................ 14

MITOMANIJA I IDEOLOGIJA RAZVOJA .......................... 17

Ko odrava iji razvoj?............................................................... 19 Pravo na razvoj .............................................................................. 22

DEKADE RAZVOJA.......................................................... 25
Period ekonomskog rasta (1950 1960) ......................................... 27 Decenija preispitivanja svrhe razvoja (1960 1970) ....................... 35 Decenija integracije ekonomskog rasta i drutvenih ciljeva (1970 1980) ............................................................................................. 45 Neoklasina kontrarevolucija (1980 1990)................................. 59 Decenija novog rasta (1990 2000) ............................................. 70 Posle 2000 ..................................................................................... 81

IVOTNA SREDINA I RAZVOJ IZAZOVI U XXI VEKU ...... 93

Ekonomski dispariteti i politika nestabilnost................................ 94 Siromatvo................................................................................... 100 Neuhranjenost ............................................................................. 103

Bolesti.......................................................................................... 109 Marginalizacija ............................................................................. 111 Rast stanovnitva......................................................................... 113 Potronja...................................................................................... 116 Potronja energije i globalna energetska pitanja ........................... 119 Klimatske promene ...................................................................... 123 Gubitak prirodnih resursa ........................................................... 127 Gubitak biodiverziteta .................................................................. 130 Antropogeno zaga enje................................................................. 134 Rastui nedostatak vode .............................................................. 138 Problemi u urbanim naseljima ..................................................... 144

POGLED U BUDUNOST ................................................ 147

Model koji se zasniva na jaanju trita ....................................... 152 Model koji se zasniva na jaanju politika...................................... 153 Model koji se zasniva na jaanju bezbednosti ............................... 155 Model koji se zasniva na jaanju odrivosti .................................. 156

ODRIVI RAZVOJ.......................................................... 159

Koncept odrivosti ........................................................................ 160
Ideja odrivosti .........................................................................................161 Odrivi razvoj kao etiki koncept ..............................................................164 Da li postoji razlika izmeu odrivosti i odrivog razvoja? .......................168 Ka definiciji odrivog razvoja....................................................................170 Osnovne ideje na kojima se bazira koncept odrivog razvoja ..................177

Sistemske postavke odrivog razvoja ............................................ 177 Ekonomska odrivost: maksimizacija prihoda uz odranje istog nivoa ili uveavanje prirodnog kapitala.................................................. 179 Drutvena odrivost: odranje stabilnosti drutvenih i kulturnih sistema ........................................................................................ 191

Odrivost ivotne sredine: odranje elastinosti i uravnoteenja biolokih i fizikih sistema ........................................................... 199 Odrivi razvoj kao interakcija tri stuba......................................... 202 Odrivi razvoj kao politiki koncept.............................................. 206 Principi odrivog razvoja............................................................... 211 Procena odrivosti ........................................................................ 222
Metodologija procene odrivosti ............................................................... 225

ODRIVI RAZVOJ U ZEMLJAMA U TRANZICIJI.............. 229

Zatita ivotne sredine, odrivost i tranzicija ................................ 231
Nasle e iz komunistikog perioda............................................................ 231 Novi pritisci u periodu tranzicije ............................................................... 232 Pozicija Srbije ........................................................................................... 237

Kako do odrivog razvoja u zemljama u tranziciji?........................ 239

Odre ivanje prioriteta i strateko planiranje ........................................... 242 Integracija politika atite ivotne sredine u ostale sektorske politike .... 247 Reavanje problema zaga enja ............................................................... 249 Uskla ivanje zakonodavstva iz oblasti zatite ivotne sredine sa pravnim tekovinama EU ......................................................................................... 251 Unapre enje upravljanja ivotnom sredinom .......................................... 254 Osavremenjivanje proizvodnje sa aspekta zatite ivotne sredine.......... 260 Demokratsko uee............................................................................... 261 Drutveno odgovorno poslovanje ............................................................. 262 Uskla ivanje fundamentalnih drutvenih vrednosti sa konceptom odrivog razvoja ..................................................................................................... 264

UMESTO ZAKLJUKA ................................................... 267

Gde ide globalna ekonomija... ...................................................... 268 i da li e sve to doneti stvarnu sreu pojedincu? ...................... 270 Neophodnost stratekog pristupa................................................. 271 Indeks.......................................................................................... 273 Napomene.....................................................................................277 Reference ......................................................................................307

Indeks slika
Slika 1. Slika 2. Slika 3. Slika 4. Slika 5. Doktrina razvoja: osnovne me usobne veze (Thorbeke, 2007)......................................................... 26 Me usobni uticaji stanovnitva, kapitala, resursa i zaga enja u modelu granica rasta ............................ 56 Model granica rasta (levo) i model odrivog sveta (desno) (Meadows at al, 1972) ..................................... 56 Srednji godinji rast per capita 1970 2000 .................. 72 Broj neuhranjenih u milionima stanovnika po svetskim regionima u periodu 2001 2003. (FAO, 2006) ........................................................................ 105 Rast svetske populacije (u milijardama) od poetka Nove ere (Milutinovi, 2005)......................... 114 Energetski intenzitet u nekim zemljama Evrope podaci za 2003. godinu (IEA, 2006; World Bank, 2006)) ....................................................................... 121 Normalizovana odstupanja srednje godinje temperature u Srbiji u periodu 1951. 2006. godine (AZS, 2007).................................................. 126 Ekoloki otisci po svetskim regionima (http://www.footprintstandards.org/) ...................... 129 Veze izme u biodiverziteta, klimatskih promena i blagostanja ljudi (The Royal Society, 2007) ............... 131 Raspodela ukupne koliine vode na Zemlji i koliine koja se moe koristiti za potronju............... 139 Prosena potronja vode po stanovniku .................... 140 Procentualno uee poljoprivrede, industrije i domainstava u razliitim delovima sveta (FAO, prema Rodgers at al, 2008)....................................... 141 Modeli razvoja do 2032. godine (IPCC, 2000) ............ 152 Od leksikog ka substancijalnom odre enju odrivosti .................................................................. 162 Koncept odrivog razvoja u Bruntland izvetaju........ 172 Sistem odrivog razvoja (Dallal Clayton at al, 1994) ........................................................................ 174

Slika 6. Slika 7.

Slika 8.

Slika 9. Slika 10. Slika 11. Slika 12. Slika 13.

Slika 14. Slika 15. Slika 16. Slika 17.

Slika 18. Slika 19. Slika 20. Slika 21. Slika 22. Slika 23. Slika 24.

Razliiti tipovi kapitala, blagostanja i njihovi odnosi (OECD, 2001) ................................................182 Stubovi odrivog razvoja ...........................................203 Drutveno ekonomski sistem i njegove komponente..............................................................205 Piramida procene odrivosti (Milutinovi, 2006) ........225 Zemlje u tranziciji .....................................................230 Antropogena emisija CO2 u periodu 1980. - 2005. prema podacima OECD-a .........................................233 Emisija ugljendioksida po stanovniku (u kilogramima) u nekim zemljama u tranziciji (podaci za 2000. godinu) ...........................................234 Proces tranzicije i njegovi efekti na mogunosti ostvarivanja odrivog razvoja (Baker, 2006) ..............236 Shema procesa stratekog planiranja odrivog razvoja ......................................................................244 Proces izrade Nacionalne strategije odrivog razvoja Republike Srbije i nacionalni strateki dokumenti koji su korieni......................................246 Ulica Gangti u Baotou, gradu u severozapadnoj Kini, zakrena radnicima koji na biciklima putuju na posao u lokalnu elianu (Magnum Photos). ........269

Slika 25. Slika 26. Slika 27.

Slika 28.

Indeks tabela
Tabela 1. Tabela 2. Tabela 3. Tabela 4. Tabela 5. Milenijumski ciljevi razvoja UN ................................... 85 Ko koliko troi? (Smith & Jalal, 2000)....................... 117 Interakcije izme u stubova odrivog razvoja (Ekins, 2000) ........................................................................ 204 Karakteristike pojedinih konceptualizacija odrivosti (Baker at al, 1997, prema: Baker, 2006) ... 208 Principi odrivog razvoja, definisani Deklaracijom o zatiti ivotne sredine i razvoju (zavrni dokument Rio konferencije) ....................................................... 213 Vodei principi politika EU za odrivi razvoj.............. 218 Principi odrivog razvoja u Nacionalnoj strategiji odrivog razvoja Srbije .............................................. 220 Matrica kriterijumskih polja (Milutinovi, 2006) ....... 224

Tabela 6. Tabela 7. Tabela 8.

10

Spisak skraenica

AIDS AZS BDP BIH CCR CIA DDE DDT EEA EECCA EESI EPA EU FAO G8 GATT GSUN HABITAT HDI HIV ICIDI IDS IEA ILO IPCC IUCN

Sindrom steene imunodeficijencije Agencija za zatitu ivotne sredine Srbije Bruto domai proizvod Bosna i Hercegovina Pravilo konstantnog kapitala Centralna obavetajna agencije Sjedinjenih Amerikih Drava Dihlorodifenildihloroetilen Dihlorodifeniltrihloretan Evropska agencija za zatitu ivotne sredine Istona Evropa, Kavkaz i Centralna Azija Institut za prouavanje ivotne sredine i energije Agencija za zatitu ivotne sredine Sjedinjenih Amerikih Drava Evropska Unija Organizacija Ujedinjenih Nacija za hranu i poljoprivredu Grupa osam najrazvijenijih zemalja Opti sporazum o carinama i trgovini Generalna skuptina Ujedinjenih Nacija Program Ujedinjenih Nacija za ljudska naselja Pokazatelj ljudskog razvoja Virus humane imunodeficijencije Nezavisna komisija za probleme me unarodnog razvoja Institut za studije razvoja Univeriteta u Eseksu Me unarodna agencija za energiju Me unarodna organizacija rada Me udravni panel o klimatskim promenama Me unarodna unija za ouvanje prirode

11

MCR MIT MMF ODA OECD PCB RIVM SAD SEE SSS ten/$ UN UNCED UNCHS UNCSD UNCTAD UNDP UNEP UNESCO UNFCCC UNICEF UNRISD WCED WRI WTO WWF

Milenijumski ciljevi razvoja Masausetski insitutu za tehnologiju Me unarodni monetarni fond Zvanina razvojna pomo Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj Polihlorovani bifenili Nacionali institut za javno zdravlje i zatitu ivotne sredine Holandije Sjedinjene Amerike Drave Jugoistona Evropa Strategija za smanjenej siromatva u Republici Srbiji Tona ekvivalenetne nafte po jedinici ostvarenog BDP, izraenoj u dolarima Ujedinjene Nacije Komisija Ujedinjenih Nacija za zatitu ivotne sredine i razvoj Program Ujedinjenih Nacija za ljudska naselja (HABITAT) Komisija Ujedinjenih Nacija za odrivi razvoj Konferencija Ujedinjenih Nacija za trgovinu i razvoj Program za razvoj Ujedinjenih Nacija Program zatiteivotne sredine Ujedinjenih Nacija Organizacija Ujedinjenih Nacija za obrazovanje, nauku i kulturu Prva okvirna konvencija Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama Fond Ujedinjenih Nacija za decu Istraivaki institut za drutveni razvoj Ujedinjenih Nacija Svetska komisija za ivotnu sredinu i razvoj Svetski institut za resurse Svetska trgovinska organizacija Svetski fond divljine

12

UVOD VOD
Poslednjih pola veka karakterisala je meavina pesimizma i optimizma vezano za dalje mogunosti razvoja. Zelena revolucija donekle je otklonila maltuzijanske pretnje i najugroenije zemlje, kao Indija, postigle su uspehe u obezbe ivanju dovoljnih koliina hrane za stanovnitvo. Ali populacioni bum, u kombinaciji sa relativno sporim rastom produktivnosti u proizvodnji hrane (pre svega itarica) u devedesetim, ponovo je razbuktao diskusije o tome da li e hrane na planeti biti dovoljno. Neki inovativni pristupi problemima razvoja, kao na primer brazilska politika substitucije uvoza, imali su uspeha u poetku, da bi potom zapadali u tekoe. Sa druge strane, najvidljiviji uspesi u brzom ekonomskom razvoju, koji se uglavnom vezuju za istonoazijske dinove i koji su veoma brzo posle meteorskog uspeha beleili nagli pad, postavili su nova pitanja vezana za politiku razvoja i doveli do toga da mnoge privrede u tranziciji uspore svoja nastojanja da u potpunosti i brzo odgovore na izazove trita.

ta su politike odrivog razvoja?

Jo od objavljivanja izvetaja Svetske komisije za razvoj i zatitu ivotne sredine 1987. godine (WCED, 1987), poznatijeg kao Bruntland izvetaj, pojam odrivog razvoja postajao je sastavni deo vokabulara u praksi razvojnog planiranja i politikog odluivanja. Od sredine devedesetih godina prolog veka kontekst odrivog razvoja poinje da ukljuuje sa jedne strane jasno razgranienje ekonomske, drutvene i komponente zatite ivotne sredine, a sa druge strane njihovo

Uvod

simultano dejstvo i sinergetski efekat. Me utim, ovaj iskorak esto nije bio praen kriterijumima i preporukama kako sagledavati svaku od navedene tri komponente. Najee se radilo o pokuaju da se dostigne pristup po kome sve tri dimenzije moraju biti podjednako integrisane u idealni model i po kome se izbegavaju usaglaavanja i mogue trgovine izme u me usobno suprostavljenih ciljeva. Bruntland izvetaj odrivi razvoj definie kao razvoj kojim se ide u susret potrebama sadanjosti tako da se ne ugroava mogunost buduih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe. Politike odrivog razvoja obuhvataju institucionalne mere i mere i aktivnosti u oblasti zatite ivotne sredine kojima se titi sistem ivotne sredine, ekonomski sistem i drutveni sistem kao jedinstvena celina, kao i skup principa ekonomske i drutvene odrivosti. Institucionalne mere obuhvataju oblasti dobre vlasti, pristupa informacijama, botbe protiv korupcije i nadzora nad sprovo enjem mera i aktivnosti. Mere i aktivnosti u oblasti zatite ivotne sredine odnose se na integrisanje dimenzije zatite ivotne sredine u programe i projekte razvoja u fazi programiranja ili projektovanja, ako i na monitoring postizanja ciljeva u ovoj oblasti. Mere u oblasti ekonomske odrivosti odnose se na razliite sektore energetiku, umarstvo, poljoprivredu, vodopriverdu, i druge. Mere u oblasti drutvene odrivosti obuhvataju smanjenje siromatva, rodnu, kulturnu i socijalnu politiku, saradnu sa civilnim sektorom, i druge. Ukoliko se eli da razvoj bude dugorono odriv, politike ekonomske i drutvene odrivosti moraju biti usklaene sa institucionalnim i aranmanima, merama i aktivnostima u oblasti zatite ivotne sredine Na ovom mestu neophodno je naglasiti da e se ova knjiga baviti praktinim politikama (engleski policies) mnogo vie nego politikom (engleski politics). Praktine politike se definiu kao koncepti ili pravci aktivnosti koje su usvojili pojedinci, grupe ili vlade (ukljuujui i skup principa na kojima se ovi koncepti zasnivaju) da bi na osnovu njih donosili odluke.

Struktura knjige
Pre nego krenemo u raspravu o doktrinama razvoja u prolosti i danas i pokuamo da definiemo onu koju bismo mogli (bar uslovno) nazvati odrivom, pokuajmo da definiemo 14

Politike odrivog razvoja

ta bi ta doktrina trebalo da oslikava. Svi procesi razvoja odvijaju se u postojeem okruenju globalnih promena i moraju biti usaglaeni sa njima. To se, pre svega odnosi na etiri osnovna aspekta globalnih promena u postfordistikoj eri (Milutinovi, 2006d): evoluciju fundamentalnih drutvenih vrednosti, jaanje tradicionalne politike zatite ivotne sredine, odnos prema prostoru i energiji i ulogu me unarodnih regulatornih institucija. Suprotno prirodi, ima mnogo dokaza da ljudske zajednice danas uglavnom tee da humane ekosisteme zadre u predklimaksnom stanju ekoloke sukcesije, unutar koga su prihodi od proizvodnje i brzina promena visoki, ali izostaje stabilizirajui efekat bioloke raznovrsnosti. Stalni zahtevi za sve veom proizvodnjom i potronjom koji karakteriu modernu ekonomiju ugroavaju napore prirode da se kree ka maksimalnoj zatiti i adaptivnim strategijama (Milutinovi, 2004). Ova knjiga ima za cilj da odgovori na sledea pitanja: Kako je tekla evolucija razvojnih doktrina u proteklih est decenija (od perioda posle II Svetskog rata do danas) i koliko su uspeni bili napori da se na globalnoj sceni promoviu principi ekonomske efikasnosti u razvoju, jednakosti i socijalne pravde i odrivosti? Kako je (i da li je) koncept ekonomskog rasta kao jedini pokazatelj razvoja zamenjen integrativnim konceptom odrivog razvoja? Kakva je bila uloga drave u planiranju i implementaciji razvoja u razliitim periodima i do koje mere je ta uloga ervoluirala u modernim konceptima razvoja? Na koji nain su principi zatite ivotne sredine uticali na koncepcijske postavke razvoja u prolosti i kako utiu danas? Kakva je budunost razvoja na globalnom nivou i koji faktori e uticati na formiranje buduih razvojnih strategija? Da li je koncept odrivog razvoja karika koja nedostaje u ovom trenutku i da li i na koji nain me unarodna 15

Uvod

zajednica i nacionalne drave mogu preokrenuti neodrive putanje razvoja ka eljenim (i proklamovanim) ciljevima ekonomskom razvoju, smanjenju siromatva, zatiti ivotne sredine i veoj drutvenoj pravdi za sve? Knjiga se sastoji od sedam delova. Prvi deo bavi se pojmom razvoja, pravom na razvoj i svim nedoumicama koje prate savremene promene u sagledavanju ovog pojma. U drugom delu detaljno se obrazlae geneza doktrinarnog pristupa razvoju od zavretka II Svetskog rata do danas, uz analizu odnosa prema ivotnoj sredini koje su preovladavajue koncepcije razvoja imale u svakoj od dekada razvoja. ta nas moe oekivati u budunosti kada je razvoj u pitanju, obrazlae se u treem delu. etvrti deo knjige bavi se razlozima zbog kojih se predhodni period moe okarakterisati neodrivim, kako u pogledu zatite ivotne sredine, tako i u pogledu ekonomskih i drutvenih uslova. Peto poglavlje pokuava da definie odrivi razvoj i principe na kojima se ovaj koncept zasniva. U estom delu obrazlau se specifinosti razvoja zemalja u tranziciji i njihove mogunosti da se razvijaju odrivo.

16

MITOMANIJA I IDEOLOGIJA ITOMANIJA I IDEOLOGIJA

RAZVOJA RAZVOJA
Pitanje zato neke zemlje idu putem razvoja, dok druge za njima zaostaju, gotovo da brie granicu izme u ekonomije i politike teorije. Problemi vezani za razvoj, ili stagnaciju, jesu u isto vreme i politiki i ekonomski. Promene u ekonomskoj politici, uz nereen problem nedemokratskih institucionalnih struktura, ne mogu proizvesti dugoroni prosperiteti. No, ta u stvari podrazumeva pojam razvoja? U leksikografskom smislu razvoj predstavlja proces najirih biolokih, drutveno-istorijskih ili individualnih promena kao rezultata prelaza iz nieg u vii nivo oblika ivota. Rozemberg i Birdzel pod razvojem jednostavno podrazumevaju prelaz drutva iz stanja siromatva u blagostanje (Rosemberg i Birdzell, 1993). Razvoj predstavlja dinamian proces poveanja nivoa zadovoljenja ljudskih potreba, pri emu se kako ljudske potrebe same po sebi, tako i modaliteti i mogunosti njihovog zadovoljenja menjaju u vremenu. Termin "teorija razvoja" odnosi se na polje intelektualnog istraivanja koje se javlja nakon drugog svetskog rata i povezano je s politikim projektom razvijanja zemalja juga (od kojih su mnoge u to vrijeme dekolonizovane), aktivnom intervencijom razvijenih, industrijskih zemalja severa. Kada se govori o razvoju kao paradigmi, esto se ovaj pojam neopravdano poistoveuje sa pojmom ekonomskog razvoja. Ekonomski razvoj predstavlja rast kapaciteta ekonomije (lokalne, regionalne, nacionalne, ...) da stvara bogatstvo za stanovnike zajednice i da time unapre uje njihov kvalitet ivota kroz poveanje zaposlenosti, realnih zarada, vrednosti line imovine, obima i kvaliteta usluga, itd. Ekonomski teoretiari

Mitomanija i ideologija razvoja

koriste i kategoriju drutveno ekonomskog razvoja, koja je po svom sadraju sloenija od kategorije ekonomskog razvoja. Osim promena u obimu i strukturi proizvodnje, drutveno ekonomski razvoj obuhvata i promene u odnosima izme u ljudi u proizvodnoj sferi i drutvenom ivotu, ukljuujui ekonomske i politike procese demokratizacije drutvaii. Pre nego nastavimo, neophodno je osvrnuti se na esencijalno znaenje razvoja u politikoj ekonomiji. U tu svrhu bie nainjena mala digresija. Razlog za to je to se znaenje razvoja, kako u teoriji, tako i u praksi, irilo sa protokom vremena od kraja II svetskog rata. U ranim pedesetim godinama XX veka konvencionalno miljenje izjednaavalo je razvoj sa rastom bruto domaeg proizvoda i bruto domaeg proizvoda po stanovniku. Industrijalizacija je bila osnovni preduslov za razvoj. Kako je vreme proticalo, fokus je pomeran sa nivoa industrijalizacije na efikasnost industrijalizacije. Osnovna predpostavka bila je da ekonomski rast i ekonomska efikasnost ne samo da su neophodan, ve i dovoljan uslov za unapre enje kvaliteta ivota. Bilo je, dodue, jo tada usamljenih glasova koji su ovu opteprihvaenu mantru dovodili u pitanje, ali su ovakva miljenja u velikoj meri ignorisana od strane vodee ekonomske misli. Postoje brojni dokazi da i danas ekonomski rast predstavlja najznaajniju meru razvoja koja se koristi u svetu. U ranim sedamdesetim fokus se donekle menja: mnogi ugledni ekonomisti sugeriu uvo enje novih indikatora kojima bi se pratio razvoj smanjenje siromatva, nejednakost i nezaposlenost, po njima, itekako utiu na kvalitet ivota kao osnovni cilj razvoja. Oni smatraju da razvoj mora da doprinese boljim ivotnim uslovima i da osigura ispunjavanje osnovnih ljudskih potreba za sve ne samo hrane i odee, ve i stana, zdravstvene zatite i obrazovanja. Ovakva tumaenja otvorila su novu oblast u teoriji razvoja, koja je nazvana humanim razvojem. Poetak devedesetih godina XX veka jo vie je proirio horizonte razvoja. Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Amartija Sen razvio je koncept razvoja kao slobode: razvoj je proces irenja stvarnih sloboda koje ljudi uivaju u cilju svog ekomonskog blagostanja, drutvenih mogunosti i politikih prava (Sen, 1999). Ove slobode nisu samo konani cilj razvoja, one su, pre svega, instrument da se do razvoja do e. I, to je veoma znaajno, postoji znaajna me usobna povezanost 18

Politike odrivog razvoja

izme u ovih sloboda. Politike slobode pomau u promociji ekonomske sigurnosti. Drutvene mogunosti podravaju uee u ekonomskim aktivnostima. Ekonomsko blagostanje je preduslov za razvoj drutvenih odnosa i utie na uveanje politikih prava. Dakle, razliiti aspekti slobode me usobno su uvezani i podravaju jedno drugo. Svrha razvoja je, konano, da stvori milje koji obinim ljudima omoguava da imaju dobar ivot. Stoga razvoj mora da obezbedi svim ljudima prava, mogunosti i sposobnosti koje su im potrebne da donesu svoje individualne odluke na najbolji mogui nain.

Ko odrava iji razvoj?

ini se da je razvoj kao paradigma oduvek bio u fokusu. Zbog njega je dolazilo do kriza, on je uzdizao ili obarao politiare, donosio Nobelove nagrade ili osporavanja ekonomistima, uticao na ivotne odluke obinih ljudi. Iako se istorija drutveno ekonomskog razvoja moe pratiti od pamtiveka, druga polovina dvadesetog veka je onaj period kada metodoloke, tehnoloke i politike promene jasno poinju da ocrtavaju linije razvoja i da utiu na doktrinarni pristup ovoj pojavi. Razliiti ekonomski trendovi, globalizacija, ali i rastua svest o neophodnosti zatite ivotne sredine uticali su da razvoj postane koncept oko koga se lome koplja na unutranjem planu drava, ali i na planu me unarodnih odnosa u svetu. U prvi plan dolaze pitanja definisanja nove razvojne koncepcije, pitanja za koga razvoj, kakav razvoj, kako ga ostvariti, sa kojim sredstvima ga ostvariti? I, kao prvo i najvanije pitanje, zato razvoj? Pokrajac (1998) o tome kae:
Ma koliko se ovo pitanje inilo retorikim, ono sadri duboki, gotovo metafiziki smisao, jer se odnosi ne samo na postojee generacije, ve isto tako, ili pre svega, na one koje e tek doi. Malo ko bi mogao ili smeo osporavati da je najvaniji cilj svakog razvoja ljudske vrste, ma gde iveli njeni pripadnici: u razvijenim ili krajnje nerazvijenim delovima Planete, opstanak. Ovom metacilju mora biti sve podre eno, pa teko i ekonomski rast kao to je njemu, opet, podre en na primer veliki deo naunog i posebno tehnolokog razvoja. Drugim reima, konceptualizacijom odrivog razvoja legitimizuje se subordinacija ekonomskih aktivnosti drutvenim ciljevima i vrednostima (K. Polany), nego i samom biolokom opstanku. (Pokrajac, 1998)

19

Mitomanija i ideologija razvoja

"Odrivost da - odrivi razvoj ne" - tako glasi kritika upuena stalnoj kombinaciji dva koncepta - odrivosti i razvoja. Razlog kritike su predrasude prema konceptu razvoja. esto se moe proitati da elja da se razvoj kombinuje sa odrivou predstavlja paradoksiii. Dok odrivost pripada ekolokom pogledu na svet, pojam razvoja potie iz ve davno prevazi enog mehanistikog pogleda na svet. Po Fritjofu Kapri (Capra), poznatom fiziaru i zagovorniku pogleda na svet kao na jednu celinu, neophodna je promena svesti i sistema vrednosti. Ova promena je ve poela, ali jo uvek nije dovedena do kraja. U oblasti nauke promena je poela poetkom 20. veka izuzetnim otkriima u fizici. U drutvenoj oblasti Capra vidi ekoloki pokret i pokret ena kao nosioce ovih promena. Osnovni problem na putu ka odrivom razvoju po Kapri je nae nastojanje da zadrimo sliku sveta koja je ve prevazi ena, mehanistiku sliku ivota koja se bazira na Njutnovoj fizici. Ovu prevazi enu paradigmu Kapra je u svojoj uticajnoj knjizi Prekretnica (The Turning Point", 1982) okarakterisao na sledei nain:
Slika sveta ili paradigma koja se sada lagano povlai vladala je naom kulturom nekoliko vekova i tokom ovog perioda je imala jak uticaj na celi svet. Ona sadri nekoliko ideja i pretpostavki vrednosti - izme u ostalog i stanovite da je univerzum mehanicistiki sistem koji se sastoji od materijalnih delova, sliku tela oveka predstavljenog kao maina, predstavu ivota u drutvu kao stalne borbe za odranje egzistencije, veru u neogranieni materijani napredak koji moe da se ostvari ekonomskim i tehnolokim porastom, i na kraju, ali ne i manje bitno da drutvo u kojem je sve to je ensko uvek podre eno onom to je muko proizilazi iz prirodnih zakona. Svi ovi principi su se tokom poslednje decenije pokazali kao veoma ogranieni i hitno im je potrebna radikalna promena. (Capra, 1982)

Za poetak, korisno bi bilo postaviti postojee vi enje odrivog razvoja u iri kontekst razvoja, kako bi se videlo gde se ova dva koncepta preklapaju, a gde dolazi do diskontinuiteta. 20

Politike odrivog razvoja

Iako je termin razvoj u svakodnevnoj upotrebi ve vie od 200 godina, teoretiari se slau da se poetak savremenog vi enja razvoja moe povezati sa bivim amerikim predsednikom Harijem Trumanom (Harry Truman). U svom inauguracionom govoru 20. januara 1949. godine on je ovako govorio o problemu globalnog razvoja:
Moramo poraditi na snanom novom programu korienja naih raspoloivih naunih dostignua i industrijskog napretka radi unapre ivanja i rasta nerazvijenijih podruja Starom imperijalizmu eksploataciji radi inostranog profita nema mesta u naim planovima Vea proizvodnja je klju prosperiteta i mira. A klju vee proizvodnje je ira i stroa primena modernih naunih i tehnikih saznanja. Harry S. Truman, Inaugural Adress, Washington DC, 14 March 1961

Mnogi se slau da je ovim programskim govorom zapoeo novi imperijalizam, koji e karakterisati drugu polovinu dvadesetog veka. U svakom sluaju, uz novog amerikog predsednika, inaugurisan je i termin nerazvijeni, ime je dve treine svetske populacije odvojeno od takozvanog zapadnjakog drutva, drutva blagostanja. Ro en je Trei svet i sledeih pedesetak godina bie posveeno vie ili manje uspenim aktivnostima da se on razvije, ali i podini razliitim uticajima. Trebalo je od njih nainiti sliku u ogledalu zapadnog drutva, esto ne vodei rauna o lokalnim specifinostima. Nema sumnje da ekonomski mit predstavlja skrivenu infrastrukturu savremenog sveta. Pri tome se pod mitom u ovom sluaju ne podrazumeva ono to ova re oznaava u svakodnevnom govoru neto to je vetaki stvoreno, isfabrikovano. Ekonomska mitomanija odnosi se na nekritiko prihvatanje ekonomskih istina. Istorija sveta sve ee se vidi kao ekonomska istorija, pre nego kao herojsko dostignue oveka (herojski mit), ili kao postignue boje ruke (religiozni mit). Niti je drutvo ujedinjeno oko verovanja u savrenstvo humanih sistema koji se zasnivaju na razumu, na emu se zasniva demokratski, odnosno nauni mit.

21

Mitomanija i ideologija razvoja

ta god proizilazilo iz ekonomskog mita, tri karakteristike su evidentne: njegov ideal je rast; nain rasu ivanja mu je horizontalan (to znai da se zasniva na raunanju, pre nego na evaluiranju); medijum koji koristi su slike i brojevi medijum koji prevazilazei jeziku barijeru moe objasniti zato je ekonomski mit prvi stvarni globalni mit. Ili, kako je to objanjavao Don Majnard Kejns:

Ideje ekonomista i filozofa politike, bilo da su u pravu ili ne, mnogo su monije nego to se misli u iroj javnosti. Svetom ustvari vlada neto drugo. Praktini ovek, koji za sebe smatra da nije podloan intelektualnim uticajima, obino je rob nekih loih ekonomista... Siguran sam da je mo steenih interesa o velikoj meri preuveliana u pore enju sa rastuim uticajem ideja... Ali, pre ili kasnije, postoje ideje, a ne steeni interesi, koje su odgovorne za dobro ili zlo... (Keynes, citirano u Kambur, 2005)

Ako se ovakva vizija tumai iole ekstremno, praktina politika je rob ideologija koje se menjaju i evoluiraju, i u skladu sa njima se menjaju i uverenja. Moda je ovakav zakljuak previe ekstreman, ali se svakako moe tvrditi da nain na koji se prilazi politikim pitanjima podrazumeva predube enja i okvire. U tom smislu ideje i ideologije ocrtavaju nain na koji vidimo svet i kreiraju ekonomsku politiku. Kako se ivotna sredina uklapa u ekonomski sistem koji generie razvoj? U neoklasinoj ekonomskoj teoriji, a i unutar liberalne ekonomske misli makroekonomija se smatra sistemom koji daje pravac i ega je sve ostalo deo, ukljuujui ekosistem. ivotna sredina nije deo cirkularnog toka koji obuhvata ekonomske subjekte, ve se posmatra kao statini i neogranieno dostupni sistem. Resursi, dakle, nisu krucijalni faktor proizvodnje, zbog toga to se rast prvenstveno posmatra kao rezultat inputa kapitala i rada.

Pravo na razvoj
Generalna skuptina UN decembra 1986. godine usvojila je Deklaraciju o pravu na razvoj (UN, 1986) kao instrument postizanja me unarodne saradnje i reavanja me unarodnih 22

Politike odrivog razvoja

problema ekonomske, socijalne, kulturne i humanitarne prirode, kao i sredstvu promovisanja i ohrabrivanja potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda bez obzira na rasu, pol, jezik ili religiju. ta je pravo na razvoj? U lanu l Deklaracije kae se:
... pravo na razvoj je neotu ivo ljudsko pravo na osnovu kojeg svako ljudsko bie i narodi imaju pravo da uestvuju, doprinose i uivaju ekonomski, socijalni, kulturni i politiki razvoj u kome sva ljudska prava i temeljne slobode mogu biti u potpunosti realizovane. (UN, 1986)

Ovo pravo, saglasno Deklaraciji, ukljuuje pravo na puni suverenitet nad svojim prirodnim resursima, pravo na samoopredelenje, zatitu pojedinca kao apsolutnog beneficijara, uee u odluivanju, jednakost i potovanje principa prijateljskih odnosa i saradnje izme u drava, i stvaranje povoljnih uslova za kontinuirano uivanje drugih gra anskih, politikih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Po svojoj sutini, pravo na razvoj sadri elemente individualnog i kolektivnog ljudskog prava. Sam proces razvoja treba shvatiti u kontekstu osnovnih potreba i funkciji postizanja socijalne pravde. Osnovne potrebe podrazumevaju zadovoljenje osnovnih potreba, dakle potovanje elementarnih ekonomskih i socijalnih prava, dok socijalna pravda podrazumeva pravednu distribuciju rezultata razvoja. U ovom kontekstu pod resursima kojima se determinie razvojni proces i koji u isto vreme ine razvojne ciljeve, podrazumevaju se obrazovanje, zdravlje, hrana, stanovanje, zapoljavanje, pravo na pravinu zaradu i drugi. Podjednaka mogunost pristupa ovim resursima lei u osnovi ispunjenja i potovanja prava na razvoj (Bjekovi, 2003). Danas je, me utim, oigledno da razvoj za sobom ostavlja i ak na neki nain stvara velike prostore siromatva, stagnacije, marginalnog poloaja i iskljuenosti iz drutvenog i ekonomskog progresa. Poslednjih decenija nejednakost raspodele svetskog kapitala postala je jo vea: osamdesetih godina su od 84 nerazvijene zemlje 54 doivele pad bruto domaeg proizvoda po glavi stanovnika; u 14 zemalja taj pad je 23

Mitomanija i ideologija razvoja

iznosio oko 35 procenata; po podacima godinjeg izvetaja Programa za razvoj Ujedinjenih Nacija (UNDP, 2001), vie od 1,2 milijarde ljudi (neto manje od etvrtine svetske populacije) ivi u apsolutnom siromatvu ili, drugim reima, ima prihode manje od jednog dolara dnevno, a 2,8 milijardi ivi od samo dva puta vee sume (UNDP, 2001). Prema istom izvetaju, 46 procenata apsolutno siromane svetske populacije ivi u podsaharskoj Africi, 40 procenta u junoj Aziji, a 15 procenata na Dalekom istoku, u pacifikom regionu i Latinskoj Americi. Me utim, izme u 1993. i 1998. godine procenat ljudi koji ive u apsolutnom siromatvu pao je s 29 na 24 procenta Po izvetaju Svetske banke za 1995. godinu, grupa siromanih zemalja, u koju spada 85,2 procenta svetske populacije, poseduje samo 21,5 procentata svetskog kapitala, a grupa bogatih zemalja u kojima ivi 14,8 procenata svetskog stanovnitva poseduje 78,5 procenata svetskog kapitala. Prosena afrika porodica danas troi manje nego to je troila pre 25 godina. Po podacima Svetske Banke, afriki kontinent je jedini na kojem je izme u 1970. i 1997. godine opala proizvodnja hrane (World Bank, 1998).

24

DEKADE RAZVOJA EKADE RAZVOJA

Izbor i usvajanje strategije razvoja koja po svojoj sutini nije nita drugo do skup vie ili manje me usobno povezanih i konzistentnih politika zavisi od tri osnovna kriterijuma (Thorbeke, 2007): preovladavajuih ciljeva razvoja, koji, sa druge strane, bivaju izvedeni iz opteprihvaenog sagledavanja procesa razvoja i njegovog definisanja; konceptualizacije postojeeg stanja, imajui u vidu postojee teorije, hipoteze, modele, tehnike i praktinu primenu; postojeeg sistema dostupnih podataka kojima se dijagnostifikuje stanje, mere performanse i testiraju hipoteze. Slika 1 prikazuje me usobne veze i me uzavisnosti koje postoje izme u (1) teorija i modela razvoja, (2) ciljeva, (3) sistema podataka i merenja performansi i (4) politika razvoja, institucija i strategija. U svakom trenutku vremena ili u svakom pojedinom periodu ova etiri skupa elemenata su u me usobno zavisnoj vezi. Tako, sa slike se jasno moe videti da postojee stanje, koje je prikazano u donjem delu slike kroz teorije i hipoteze razvoja i odgovarajue modele, utie na definisanje ciljeva razvoja, ali u isto vreme tako e trpi uticaj izbora ciljeva i paradigmi razvoja, koje drutvo ili njegova elita smatraju objektivnim. Na slian nain, praenje razvoja odgovarajuim sistemima podataka i meranje performansi direktno zavisi od usvojenih (postojeih) teorija, hipoteza i modela razvoja, ali u isto vreme utie na nihovu eventualnu promenu (pratei njihovu uspenost ili neuspenost) i na formiranje novih modela. Konano, izbor politika i strategija

Dekade razvoja

razvoja zavisi od preostala tri skupa elemenata: ciljeva, teorija i podataka, kako je to prikazano na slici 1.

CILJEVI RAZVOJA DEFINISANJE RAZVOJA

POLITIKE I STRATEGIJE RAZVOJA

TEORIJE I HIPOTEZE RAZVOJA

MODELI I TEHNIKE RAZVOJA PRAKTINA PRIMENA

Slika 1.

SISTEMI PODATAKA I MERENJA PERFORMANSI

Doktrina razvoja: osnovne me usobne veze (Thorbeke, 2007)

Koncepcije razvoja u svetu menjale su se u tokom vremena. U periodu pre Drugog svetskog rata ne mogu se uoiti jasne zakonomernosti odnosa prema politikama razvoja, to je uglavnom uslovljeno kolonijalizmom kao dominantnom premisom u me unarodnim odnosima prema zemljama treeg sveta. U kasnim etrdesetim godinama dvadesetog veka, kada dolazi do znaajnog otklona od kolonijalne politike i stvaranja nezavisnih drava na tlu Azije i Afrke, rastu i razvojni apetiti u nerazvijenom delu sveta i potrebe za kreiranjem novih razvojnih politika i doktrina, kako na nivou drava, tako i na nadnacionalnom nivou. Kraj Drugog svetskog rata oznaio je poetak novog reima u me unarodnim odnosima, ali i poetak napora novih nezavisnih drava u nerazvijenom delu sveta ka razvoju. Razvojni koncepti u ovim dravama u tom periodu 26

Politike odrivog razvoja

praeni su evolucijom od simbiotskog ka autohtonom rastu, od politika zavisnosti od kolonijalnih centara ka vie-manje nezavisnim politikama razvoja. Od tog doba doktrinarni pristup razvoju menjao se u relativno pravilnim desetogodinjim vremenskim razmacima, tako da se moe govoriti o dekadama razvoja unutar kojih je koncepcija razvoja u svetu evoluirala. Me utim, unutar svake od dekada razvoja moe se pokazati da vae me usobne veze i me uzavisnosti, prikazane u osnovnom konceptualnom modelu. Na odre eni nain, me usobne veze izme u ciljeva razvoja, teorija i modela, sistema praenja, hipoteza i strategija odre uje usvojenu doktrinu razvoja u datom vremenskom periodu.

Period ekonomskog rasta (1950 1960)

Me unarodno okruenje. Kraj Drugog svetskog rata doneo je mnoge promene na globalnu scenu. Mnogo novostvorenih drava sticalo je politiku nezavisnost kroz proces koji se veoma esto podvodi pod dekolonizaciju. Politike elite u tako stvorenim novim dravama snano su podravale ekonomsku i drutvenu modernizaciju, pratei putanju razvoja kroz ubrzanu industrijalizaciju po uzoru na razvijene industrijalizovane drave. U takvom scenariju Sjedinjene Amerike Drave su izrastale u vodeu politiku i ekonomsku silu zapadnog industrijalizovanog sveta i, za razliku od situacije sa kraja Prvog svetskog rata, prihvatile su ovakvu ulogu. Svet je bio podeljen na dva me usobno konfrontirana bloka i na sceni je bio hladni rat izme u dve supersile SAD i Sovjetskog Saveza. Ovakav novi scenario uslovio je i novi skup politikog miljenja, prioriteta i praktinih politika. Stvara se koncept Treeg sveta, a ra anje ovog termina u politikom miljenju vezuje se za francuskog demografa Alfreda Sovija (1952). Zemlje takozvanog Treeg sveta nisu pripadale ni zapadnom ni Sovjetskom bloku. Uz to, u akademskim i politikim krugovima poinje da se formira ekonomija razvoja kao nova disciplinaiv. Sa druge strane, tokom ove i naredne decenije Sovjetski Savez i zemlje istonog bloka u razvojnom pogledu predstavljale su uspenu alternativu ekonomskim strukturama bivih kolonijalnih zemalja. Bio je est sluaj da mnoge nerazvijene zemlje u Africi i Aziji koje su dobile nezavisnost posle rata 27

Dekade razvoja

imaju jasne aspiracije ka usvajanju socijalistikog modela razvoja slinog Sovjetskom. Kako su zemlje Latinske Amerike jo ranije dobile nezavisnost od panije i Portugalije, njihove tenje su se ogledale u smanjenju dominacije i nezavisnosti od trinog uticaja Sjedinjenih Amerikih Drava, to je uticalo na rastuu dravnu kontrolu nad privredom i uvo enje razliitih oblika trgovinskih barijera. U takvom ambijentu je 1944. godine u Breton Vudsu odrana Me unarodna monetarna i finansijska konferencija, iji je cilj bio da se obezbedi obnova razruene Evrope, ali da se, istovremeno, formiraju institucije koje e podravati stabilnost i razvoj privreda svih zemalja, na osnovama kejnzijanskog modelav. Ekonomija razvoja je pedesetih godina dvadesetog veka nosila snaan peat kejnzijanske teorije i elje da se, otklanjanjem loih posledica nesavrenog liberalnog modela i oslanjanjem na interventne mere drave, unapredi razvoj privreda siromanih zemalja i razorene Evropevi. U tom cilju su osnovani Me unarodna banka za obnovu i razvoj - Svetska Banka, kao razvojna institucija i Me unarodni monetarni fond (MMF), kao institucija koja treba da pomogne odravanju monetarne stabilnosti. Ekonomska doktrina. U ekonomiji razvoja u ovoj deceniji dominira linearno fazni model razvoja Waltera Rostoua (Rostow). Karakteristike ovog modela su da: Proces razvoja posmatra kao seriju sukcesivnih faza ekonomskog rasta kroz koje moraju proi sve drave; Ekonomski rast mogue je postii odgovarajuim kvantitetom i kombinacijom tednje i investicija, a za zemlje i razvoju odgovarajuim kvantitetom i kombinacijom tednje, investicija i me unarodne pomoi; Zemlje u razvoju moraju proi put ekonomskog rasta koji su ve prole razvijene zemlje; Razvoj je sinonim za brzi, agregatni ekonomski rast. Jasno je, dakle, da u ovom periodu ekonomski rast postaje vodei cilj politika u novoformiranim nezavisnim dravama u svim delovima sveta. Taj cilj je predloio 1944. godine W. Artur Luis (W. Arthur Lewis), a 1947. je unet u Povelju Ujedinjenih Nacija. iroko je bilo prihvaeno miljenje da e se kroz ekonomski rast i modernizaciju samu po sebi 28

Politike odrivog razvoja

prevazii jaz izme u razvijenih i nerazvijenih, kao i pratei efekti drutvene i dohodovne nejednakosti. Rast bruto domaeg proizvodavii je bio osnovni cilj politika, dok se za druge ekonomske i drutvene ciljeve podrazumevalo da su uskla eni sa ovim pokazateljem, ako ve iz njega ne proizilaze. Prihvatanja rasta BDP kao istovremeno cilja i naina ostvarivanja vieg nivoa razvoja direktno je bilo izazvano konceptualnim stanjem ekonomije i drutva u pedesetim. Investicije su predstavljale osnovni metod dostizanja razvojnih ciljeva. Tada dominantni kejnezijanski pristup ekonomiji, po kome je upravljanje potranjom kljuni korak u ostvarivanju ekonomskog rasta, inspirisao je vodee teorije razvoja. U domenu ekonomije razvoja izdvaja se u ovom periodu nekoliko teoretskih pristupa: veliki potisak (RosensteinRodan, 1943), balansirani rast (Nurkse, 1953), linearna teorija razvoja ili ulaganje u odrivi rast (Rostow, 1956) i hipoteza kritinog minimalnog napora (Leibenstein, 1957)viii. Zajedniko svim pomenutim teorijskim pristupima je izjednaavanje rasta sa razvojemix i posmatranje razvoja u nerazvijenim zemljama kao procesa diskontinuiteta sa predhodnim periodom, koji mora biti praen velikim i diskretnim investicijama spolja. Teorija velikog potiska naglaava znaaj ekonomije obima i razvoja bazine industrije (uglavnom kroz investicije koje dolaze kao razvojna pomo u cilju da proizvedu efekat multiplikacije u nacionalnoj ekonomiji nerazvijenih), dok je princip ulaganja u odrivi rast zasnovan na predpostavci da je neophodan minimalni odnos investiranja u bruto domai proizvod da bi se dostigla stopa rasta dohotka via od stope rasta populacije (tako da je rast dohotka po glavi stanovnika pozitivan). Sa druge strane, hipoteza kritinog minimalnog napora insistira na poveanju investicija koje bi moglo da bude okida kumulativnog procesa unutar koga e indukovane sile koje utiu na rast dohotka postati dominantne u odnosu na sile koje utiu na smanjenje dohotka. ini se da su sve navedene teorije, na kojima se bazirala velika investiciona aktivnost u pedesetim, bile pod uticajem relativno uspenog ekonomskog modela rasta primenjenog u Sovjetskom Savezu izme u 1928. i 1940. godine, koji se zasnivao na investiranju u industrijalizaciju i bazinu industriju. Oslanjanje na agregatne modele nije bilo uslovljeno samo razlozima postojeeg stanja u ekonomiji i drutvu, ve i dostupnim sistemima praenja, koji su se u to vreme skoro 29

Dekade razvoja

iskljuivo oslanjali na nacionalni dohodak. Disagregatne informacije u obliku input-autput tabela sreu se u razvijenim zemljama tek oko 1960. godine. Preovladavajue strategije razvoja u pedesetim logino proizilaze iz teoretskih koncepata o kojima je govoreno. Industrijalizacija je smatrana motorom razvoja, koji e povui ostale ekonomske sektore. Sektoru industrije je data dinamina uloga, nasuprot sektoru poljoprivrede, koji je uglavnom smatran pasivnim i u mnogim sluajevima diskriminisan u strategijama razvoja. Postojalo je miljenje da e industrija, kao vodei sektor, pruiti nove mogunosti zapoljavanja populacije koja se bavila poljoprivredom, poveati zahteve za hranom i sirovinama i time pospeiti poljoprivrednu proizvodnju (pre svega onu koja proizvodi inpute za industriju). Industrijski sektor je izjednaavan sa visokom produktivnou investicija, nasuprot poljoprivredi, tako da je ogromna veina investicija ila u industriju. Sa druge strane, neophodni kapital za investicije u rast industrijske proizvodnje trebalo je da do e iz tradicionalne poljoprivredne proizvodnje. Brojni su primeri koji ukazuju na neku vrstu diskriminacije poljoprivrede u odnosu na industriju u ovom periodu. U velikom broju zemalja cenovna politika je bila takva da su vetaki odravane niske cene hrane u odnosu na cene industrijskih proizvoda. Razlozi za to nalazili su se kako u izvlaenju resursa iz poljoprivrednog sektora, tako i u osiguravanju jeftinog goriva za narastajuu urbanu radniku klasu, ime je vrena preraspodela dohotka u korist industrije i u korist urbanih sredina u odnosu na ruralne. Jo jedna od mera diskriminacije odnosila se na smanjenje alokacije javnih resursa (kako u pogledu kapitalnih investicija, tako i u pogledu tekuih trokova) ka poljoprivredi, kao i nedostatak podsticaja za razvoj institucija u ruralnom sektoru i aktivnosti koje su vezane za razvoj sela. Razvojna pomo, koju u ovom periodu razvijene zemlje poinju da usmeravaju ka nerazvijenim i koja se uglavnom odnosila na pomo u hrani, dodatno je podsticala ovakvu politiku: hrana dobijena kroz razliite oblike razvojne pomoi bila je jeftina i lako dostupna, to je smanjivalo napore dravne politike da razvija poljoprivrednu proizvodnju. Sline matrice razvoja u ovom periodu prate i zemlje Istonog bloka. Veina ovih zemalja pravila je planove za opsenu industrijalizaciju, od kojih se naroito oekivalo da stvore "novu i veliku potranju proizvoda teke industrije". 30

Politike odrivog razvoja

Centralizovano dravno planiranje i, naravno, presudna uloga drave, obojena ideologijom socijalizma, karakterie rani razvojni period u Istonoj Evropi. Mada obino nisu uspevali da ostvare svoje ciljeve, ovi rani planovi svakako su doprineli posleratnom oporavku. Do 1948. eska industrijska proizvodnja dostigla je nivo iz perioda 1935. - 1938. U tom trenutku italijanska proizvodnja je jo zaostajala za 12 procenata u odnosu na predratnu stopu, francuska za 16, a holandska za 28 procenata. tavie, Istona Nemaka, uprkos tome sto je Poljskoj dala glavnu industrijsku zonu i to je bila teko pogo ena otplatom ratne odtete, bre se oporavljala od Zapadne Nemake. Ako se te okolnosti uzmu u obzir, drzavno planiranje pokazalo se veoma uspenim u oivljavanju privrede na izdisaju. Me utim, posle 1947. ekonomsko planiranje u Istonoj Evropi postalo je ambicioznije i sa vie primesa staljinizma, zbog stavljanja naglaska na teku industriju na utrb drugih sektora. Ovo je, delimino, bilo posledica hladnog rata. Nemilosrdno insistiranje na proizvodnji elika i razvoju teke industrije otpoelo je zbog rata za koji je Moskva svojim satelitima rekla da ga mogu oekivati za tri ili etiri godine. Pre 1948. samo je Titova Jugoslavija donela potpun petogodinji plan, ali on je bio tipian po svojoj ambicioznosti industrijska proizvodnja trebalo je da se povea ni manje ni vie nego pet puta u odnosu na predratni period, dok je, dotad preovla ujui, poljoprivredni sektor trebalo da donosi ne vie od treine ukupnih prihoda. U razvijenijim zemljama ovako veliki porast bio je nemogu, ali eski petogodinji plan iz 1949. predvi ao je porast od 60 procenata u industrijskoj proizvodnji, a najvei deo investicija bio je namenjen tekoj industriji, narocito mainskoj. Istononemaki, ma arski i rumunski planovi bili su slini po svojoj megalomaniji. Dok su radnici podsticani da misle kako grade novi proleterski Eldorado, seljaci su obino bili optereivani visokim porezima i prinudnom predajom svojih proizvoda. Cene poljoprivrednih proizvoda su pale, dok su cene fabrikih proizvoda porasle. Istovremeno, fabrike su popunjavane radnicima, od kojih su mnogi dovedeni iz unutranjosti da bi iveli u privremenim naseljima od baraka i bili podvrgnuti strogoj fabrikoj disciplini i stalnom poveavanju "proizvodnih normi". Me unarodne organizacije koje su se bavile razvojem nisu u ovom periodu znaajnije odstupale od vodee ekonomske misli. Ujedinjene Nacije razvoj su posmatrale skoro 31

Dekade razvoja

iskljuivo kao ekonomsku kategoriju, to pokazuju tri najznaajnija izvetaja UN iz ovog perioda (UN, 1949; UN, 1951a; UN, 1951b). U svakom od njih prisutan je Kejnezijanski pristup kako doi do pune zaposlenosti, imajui u vidu svea seanja na period Velike depresije iz tridesetih. National and International Measures for Full Employment (UN, 1949) se moe smatrati pionirskim poduhvatom kojim se definiu globalni uslovi i politike za ostvarivanje pune zaposlenosti u nerazvijenim zemljama (Toye i Toye, 2004). Zasnovan je na ekstremno kejnezijanskom pristupu, sa osnovnim naglaskom na poveavanju tranje i veoma je kritikovan da ne uvaava prave potrebe nerazvijenih (Toye i Toye, 2004). Kritiki pristup, koji se uglavnom zasnivao na neuvaavanju realnosti u nedovoljno razvijenim dravama, unekoliko je uticao na naredna dva izvetaja: u izvetaju Measures for the Economic Development of Underdeveloped Counties: Report by a Group of Experts Appointed by the Secretary-General of the United Nations (UN, 1951a) naglaava se da upravljanje tranjom u nerazvijenim zemljama nije jedini nain pospeivanja razvoja, ve da ove zemlje moraju da razvijaju tednju i investicije, kako bi se poveao ekonomski rast. Uz to, po prvi put se govori o nekim neekonomskim preduslovima za ekonomski rast: stabilnoj i demokratskoj vlasti, reformama zemljine politike, edukaciji i zdravlju, itd. U stratekom smislu, razvojne politike u pedesetim kojima se favorizovala industrijalizacija oslanjale su se na substituciju uvoza, pre svega za robu iroke potronje i trajna potrona dobra. Uz male izuzetke, u nerazvijenim i zemljama u razvoju irio se spektar politika substitucije uvoza, poev od restriktivnog sistema izdavanja dozvola, protekcionistikih nameta kojima se titi domaa proizvodnja, sistema razliitih kurseva valute, do raznih fiskalnih mera. Ovako koncipiran pristup razvoju, koji se sve vie zatvarao u nacionalne okvire, vodio je ka velikom broju zatvorenih nacionalnih privreda sa neefikasnim industrijama. Ne moe se, me utim, rei da naglasak na investiranju i modernoj urbanoj industriji, zasnovanu na supstituciji uvoza i razvoju fizike infrastrukture, sam po sebi predstavlja retrogradni i neeljeni pristup razvoju. Ovaj proces pomogao je otpoinjanju industrijskog razvoja i znaajno je uestvovao u rastu sektora proizvodnje koji u uslovima nerazvijenih i zemalja u razvoju do tada nisu bili prisutni. Od modernizacije u 32

Politike odrivog razvoja

proizvodnji gotovo sve zemlje imale su koristi. Uz to, u nekim sluajevima ovakav pristup dovodio je na kratak rok do uspostavljanja eljene ravnotee u platnom bilansu. Me utim, dugorona politika diskriminacije uvoza imala je i dugorone posledice na platni bilans, inei ga na duge staze negativnim. Uloga drave. Evidentno je da je politika u celom dvadestom veku bila snano oblikovana kontroverzama vezanim za odgovarajuu veliinu i snagu drave (Fukujama, 2007). Od samog poetka veka uloga drave raste pod uticajem ratova (Prvog i Drugog svetakog) i me uratne ekonomske krize. Minimalnu liberalnu dravu, koja je karakteristina za Veliku Britaniju i SAD, polako zamenjuje mnogo centralizovanija i aktivnija drava, karakteristina za kejnezijanski tip ekonomije, ili za totalitarne reime. Uvode se novi porezi i funkcionisanje drave postaje skuplje. Posle II svetskog rata znaajnija uloga drave ogleda se u dva potpuno razliita tipa: totalitarna drava, koja u potpunosti negira takozvani civilni sektor (bila ona levo ili desno orijentisana) i socijalna drava, koja se razvija u veini zapadnoevropskih demokratskih drutava, uveavajui svoju potronju. Nasuprot potronji drave od 10 procenata poetkom veka, dravna potronja u socijaldemokretskim dravama nordijskog tipa (vedska, Norveka, itd) u sedamdesetim dostie preko 50% bruto drutvenog proizvoda. U ovoj deceniji evidentno je da vlade (pre svega nacionalne) predstavljaju osnovne nosioce razvoja i razvojnih politika. Koreni za ovakvo sagledavanje uloge vlade lee u teorijama razvijenim od strane klasinih ekonomista u premaralijanskojx eri (W. Arthur Lewis, Rosenstein Rodan, Nurkse, Singer, Leibenstain i drugi). Vlade su smatrane najveim preduzetnicima, iji je zadatak da preuzmu aktivnu ulogu u prevladavanju strukturalnih i koordinacionih imperfekcija u razvoju, kroz preduzimanje razliitih mera: subvencionisanje i koordinacija investicionih aktivnosti, pa ak i direktno investiranje iz budeta, uz mere kojima e se smanjiti pritisak ovih aktivnosti na inflaciju. Preduzetnika mo je jo uvek nedovolja za samostalne zahvate (pre svega u rastuoj industrijalizaciji), to znatno ograniava, izme u ostalog, absorpcionu snagu drava da efikasno realizuje stranu razvojnu pomo. Reenja se trae u preduzimanju investicionih 33

Dekade razvoja

zahvata koje finasira drava iz budeta, ali je to najee praeno inflatornim pritiscima i protekcionistikim merama drave. ivotna sredina. Stanje ivotne sredine u periodu posle Drugog svetskog rata bilo je logina posledica vladajue ekonomske doktrine ubrzanog razvoja i industrijalizacije, ali i nasle a prolosti u razvijenim dravamaxi. Problemi sa urbanim zaga enjem i nemilosrdno troenje neobnovljivih resursa u ovom periodu u potpunosti su drutveno prihvatljivi. I ne samo to: urbano zaga enje u prvim decenijama dvadesetog veka postalo je simbol rastueg prosperiteta i pune zaposlenosti, da bi tokom velike ekonomske depresije pred Drugi svetski rat fabriki dimnjaci i otpad iz velikih fabrika bukvalno znaili obezbe en posao i hranu na stolu. Kako se posle rata ekonomska situacija iz dana u dan poboljavala u industrijalizovanim zapadnim zemljama, stanje ivotne sredine se dramatino pogoravalo. Ratna ekonomija je dovela do poveanja produktivnosi, pune zaposlenosti, ali i do novih, viih nivoa zaga enja. Posleratna ekonomija donosi veu potranju za stanovima, automobilima i ostalim potroakim dobrima i zaga enje ivotne sredine se nastavlja. Materijalni tokovi u ekonomiji kojima je odravan ekonomski rast ukazivali su na to da u budunosti raspoloivost resursa moe doi u pitanjexii. Zabrinutost zbog iscrpljivanja rasursa prvo se ispoljila kroz nove pokrete konzervacije u SADxiii, iji je cilj bilo ouvanje steenog blagostanja. Naime, paralelno sa pojavom i rastom potroakog drutva, prvo u Sjedinjenim Amerikim Dravama, a vrlo brzo i u Evropi oporavljenoj od rata, poinju da se javljaju i prvi pokreti koji negiraju potroako drutvo i zalau se za zdraviju ivotnu sredinu. Srednja klasa u amerikom drutvu, pre svega u ruralnim provincijskim oblastima, postaje svesna opasnosti koje po ivotnu sredinu nosi potroako drutvo i poinje da se bori da svoj neosporni ekonomski napredak nadogradi zdravijim ivotom u manje zaga enim gradovima. Zaga enje postaje sve vie drutveno neprihvatljivo. Krajem ove decenije poinje da se javlja i pojava suburbanizacije u potrazi za zdravijim nainom ivota i manjim zaga enjem ivotne sredine pripadnici vie i srednje klase u razvijenim drutvima (pre svega u SAD), naputaju zaga ene centre gradova i bee na periferiju. 34

Politike odrivog razvoja

U drugim delovima sveta situacija je tako e zabrinjavajua. Komandna privreda praena visokim ekonomskim rastom i ubrzanom industrijalizacijom u zemljama realnog socijalizma poinje da prouzrokuje ubrzanu devastaciju prirodnih resursa i enormno zaga enje. U Kini je ovaj period obeleen snanim trendom rasta stanovnitva i velikom gladi, moda jednom od najveih kriza hrane u svetskoj istoriji. Nezavisno od navedenog, u pedesetim godinama dvadesetog veka razvoj i zatita ivotne sredine jo uvek idu svojim putevima, ne uvaavajui me uzavisnosti koje izme u njih postoje. Zaeci pokreta za zatitu ivotne sredine i nove teorijske postavke u nauci tek stidljivo i u naznakama ukazuju na ono to e se desiti u narednim decenijama.

Decenija preispitivanja svrhe razvoja (1960 1970)

Me unarodno okruenje. Kada su Ujedinjene Nacije 1962. godine (posle predloga predsednika SAD Kenedija u govoru pred Generalnom Skuptinom UN 1961., kada je predloio da ezdesete budu decenija razvoja) publikovale izvetaj pod nazivom Decenija razvoja: predlog akcije za prvu deceniju razvoja (1960-70) (UN, 1962), jo uvek je bio prisutan optimizam vezan za napore u pospeivanju razvoja iz pedesetih. Sveprisutna urbanizacija je bila prihvaena kao kljuni faktor uspeha u siromanim zemljama. Za njih je ona znaila, pre svega, poboljanje ivotnih uslova stanovnika, to je u sutini bio neoboriv argument za prihvatanje ovakvog koncepta. Rast bruto nacionalnog proizvoda je u ovom periodu ostao mera uspeha u razvoju, pratei industrijalizaciju u ekonomskoj sferi i oekivanja da e sa njom nastupiti unapre enje drutvenog blagostanja. Me utim, za drave na junoj hemisferi, za koje je smanjenje siromatva i obezbe enje osnovnih socijalnih usluga kakve su postojale na razvijenom Severu bilo prevashodni zadatak, ovakva unapre enja nije bilo lako ostvariti. Tadanji generalni sekretar Ujedinjenih nacija U Tant u svom govoru na otvaranju zasedanja Generalne skuptine UN istakao je da ... razvoj nije samo i jedino ekonomski rast, ve rast plus promene. U akademskim krugovima sve ee poinje da se postavlja pitanje svrhe razvoja. Veliki argentinski ekonomista Raul Prebi (1901 - 1986), na primer, pie: 35

Dekade razvoja

... Postavljamo sebi pitanje: razvoj, ali razvoj sa kojom svrhom? Svrha razvoja je da drutveno integrie one velike mase stanovnitva koje su ostale iza procesa ekonomskog razvoja. Ako do toga ne do e, razvoj nije kompletan i bie nepravian. To je osnovni problem Latinske Amerike, koji se na ovaj ili onaj nain mora reiti. Pre trideset godina mogli ste da kaete: U redu, da priekamo nekoliko decenija; ovakav proces razvoja e postepeno dovesti do unapre enja za celokupnu populaciju. Ali to se nije dogodilo. (Prebisch, 1971)

Predlog za akciju je zbog toga pokuao da podcrta znaaj postizanja balansa izme u ekonomskog i drutvenog razvoja, ukazujui da:
... problem nedovoljno razvijenih zemalja nije jedino rast, nego celokupni razvoj. Razvoj podrazumeva rast, ali praen promenama. Promene moraju biti drutvene i kulturne, uz ekonomske, i kvalitativne uz kvantitativne... Kljuni faktor mora biti unapre enje kvaliteta ivota ljudi. (UN, 1962)

U tekstu Predloga za akciju citiraju Ekonomskog i socijalnog saveta UN:

se

zakljuci

Jedna od najveih opasnosti u politici razvoja lei u tendenciji da se materijalni aspekti i neproporcionalni znaaj poklanjaju rastu. Konani cilj na taj nain moe biti zaboravljen zbog preokupacije sadrajem. Ljudska prava mogu biti podcenjena, a ljudska bia sagledana samo kao instrumenti proizvodnje, pre nego kao slobodni pojedinci za koje se blagostanje i kulturalne prednosti ovom proizvodnjom kreiraju. Uoavanje ovog problema treba da ima prednost na d formulisanjem ciljeva ekonomskog razvoja i metoda pomou kojih se do tih ciljeva dolazi. (UN, 1962)

36

Politike odrivog razvoja

Pozivanje na ljudska prava i kulturalne prednosti ukazuje na novi, iri aspekt sagledavanja razvoja, mada se u periodu sedamdesetih ne mogu jo uvek nai primeri doslednog sprovo enja ovakve politike u praksi. Razvoj jo uvek predstavlja traganje za dostizanjem ekonomskih i u manjoj meri drutvenih ciljeva. Godinu dana kasnije (1963.) Ujedinjene Nacije formirale su Istraivaki institut za drutveni razvoj (Institute for Social Development - UNRISD) kao deo pokuaja da se osigura da planiranje ekonomskog razvoja bude uskla eno sa drutvenim ciljevima. Me utim, u narednih nekoliko godina pokuaj da se insistira na drutvenim ciljevima razvoja doiveo je neuspeh. Ekonomski rast se nastavljao, ali potreba da se smanji glad i siromatvo, kao i da se unapredi zdravstvena zatita (pre svega novoro enadi i dece) bili su sve vei, to su uvi ale i Ujedinjene Nacije. Dakle, ekonomska dimenzija razvoja bila je dominantna, dok su ostale mere kojima se postie napredak u razvoju postajale sve oiglednije i potrebnije. Klasine teoretiari razvoja davno su utvrdili da je ekonomski rast posmatran u dugotrajnom periodu nelinearni proces. Sam proces karakterie postojanje multistabilnih ekvilibrijuma, od kojih je najznaajnija zamka niskog nivoa zarada. Posmatrajui zemlje u razvoju uhvaene u ovo zamku, uoava se da se sam proces razvoja zasniva na niskom nivou fizikog kapitala, kako produktivnog, tako i infrastrukturnog, i biva vo en uz nizak nivo akumulacije i Maltuzijanski rast populacije. Dokazuje se da je industrijska proizvodnja uzrono povezana sa tehnolokim unapre enjima, ime se uveavaju tehnoloki i novani eksterni trokovi. Me utim, greke u koordinaciji dovode do sistematski niih prihoda od investicija i profita, od onih koje su oekivani i koji bi mogli da budu realizovani uz koordinisane programe investicija. Nekoordinisano investiranje ne dozvoljava realizaciju maksimizacije profita i, uz niske zarade, koje umanjuju nivo tednje i agregirane tranje, kao i uz eksplozivni rast populacije, hvata u zamku ekonomije koje zapoinju razvojni proces uz nizak nivo zarada i kapitala. UNRISD je 1970. godine objavio novu publikaciju koja je nazvana Me unarodna strategija razvoja i koja je za cilj imala uspostavljanje novog oblika integrisanog razvoja koji vodi 37

Dekade razvoja

rauna o globalnoj me uzavisnosti resursa, tehnologije, ekonomskih snaga i drugih parametara koji utiu na drutvene promene. U isto vreme Ujedinjene Nacije donele su rezoluciju kojom se drave lanice pozivaju da usvoje zajedniki (unifikovani) pristup razvoju i planiranju, koji bi osigurao dostizanje nekoliko jasnih ciljeva: sve drutvene grupe trebalo bi da imaju koristi od razvoja, sve nacije i grupe unutar nacija trebalo bi da kroz forme drutvenih promena, uestvuju u razvoju, razvoj bi trebalo da promovie drutvenu jednakost i razvoj bi trebalo da ispuni humane potencijale. Uspeh u dostizanju ovakvo definisanih ciljeva, uz jasnu kritiku predhodnih dostignua razvoja i pokuaja na me unarodnom i nacionalnom nivou, zavisio je od prihvatanja u zajednicama i od toga da li su teoretski i doktrinarni stavovi praeni jasnim i praktinim strategijama kojima e biti implementirani. Naalost, ovakve akcije su uglavnom izostale. Ekonomska doktrina. Iako se i u ovoj deceniji teorijski pristup razvoju i dalje prati linearno fazni model iz pedesetih, koncepcijski gledano, ezdesetim godinama dvadesetog veka dominira analitiki okvir koji se zasniva na ekonomskom dualizmu. Doktrinarni pristup razvoju u pedesetim u potpunosti je ignorisao povratnu spregu koju poljoprivreda ima na razvoj industrije, ostavljajui poljoprivredi pasivnu ulogu kao potencijalnom generatoru novog zapoljavanja i ne uvaavajui u dovoljnoj meri ulogu poljoprivrednog vika vrednosti u razvoju moderne ekonomije. Ovaj trend nastavlja se i u ezdesetim. Podrazumevalo se da smanjenje proizvodne radne snage u poljoprivredi nee biti praeno znaajnim smanjenjem poljoprivredne proizvodnje sve dok god postoji mogunost proizvodnje hrane (od strane novozaposlenih radnika u industriji). Na taj nain ohrabrivan je ekonomski dualizam proizvodnih radnika i poljoprivreda polako svrstavana u sekundarnu delatnost koja prati industrijsku proizvodnju. Ekonomski dualizam je postepeno dobijao nove, sofisticiranije oblike, a me usobna zavisnost funkcija moderne industrijske proizvodnje i pratee poljoprivredne proizvodnje u procesu razvoja sagledavana je u ekonomskim modelima. 38

Politike odrivog razvoja

Pratei sektor (najee poljoprivreda) mora da obezbedi resurse za industrijsku proizvodnju, koja sa druge strane mora da bude osposobljena da ih absorbuje. Me utim, niti je proces obezbe enja resursa od strane prateeg sektora samog po sebi bio dovoljan, niti je industrija bila sposobna da ga absorbuje sama po sebi, kako bi razvoj iao uzlaznom putanjom. Bilo je neophodno uspostaviti aktivnu matricu me uzavisnosti izme u sektora kako bi se prevazile zamke simplificiranog pristupa zasnovanog na ubrzanoj industrijalizaciji iz pedesetih. Jednostavno vie nije bilo mogue jedan sektor (pa bila to i moderna industrija) predpostaviti razvoju drugog. Razvojne politike nisu mogle da prenebregnu navedene injenice, tako da tokom ove decenije dolazi do promene u gledanju na ulogu poljoprivrede u razvoju. Umesto da se poljoprivreda posmatra kao pasivni sektor, ija je primarna uloga da obezbedi resurse za poveanje rasta u industriji i donekle za modernizaciju same poljoprivredne proizvodnje, u drugoj polovini ove decenije poinje da se prihvata stav da poljoprivreda svoju ulogu u obezbe enju resursa na najbolji nain moe da odigra kao aktivan partner moderne industrije. Konkretno, tok resursa od industrije ka poljoprivredi moe se u ranim stadijumima razvoja smatrati najznaajnijim za generisanje rasta poljoprivredne proizvodnje i produktivnosti u poljoprivredi, koja e dalje dovesti do novih transfera iz poljoprivrede ka modernoj industrijskoj proizvodnji. Dakle, poljoprivreda kao pratei sektor dobija podsticaje u razvoju da bi pozitivno uticala na razvoj primarnog sektora, ne ekajui da razvoj primarnog sektora bude dovoljan da utie na razvoj poljoprivrede. Ili, metaforiki reeno: Ne bi trebalo ekati da zlatna koka umre od gladi pre nego pone da nosi zlatna jaja (Thorbeke, 1969). Koncept ekonomskog razvoja tokom ove decenije jo uvek se u najveoj meri bazirao na rastu bruto nacionalnog proizvoda kao osnovnom cilju. Veza izme u rasta i platnog bilansa je postala jasnija. Kako se bliilo kraju decenije, sve ozbiljniji problemi vezani za nezaposlenost u nerazvijenim i zemljama u razvoju nametnuli su problem nezaposlenosti kao samostalnog cilja koji je u istoj ravni sa rastom bruto nacionalnog proizvoda. Pratei ovakvu konceptualizaciju, preovla ujue strategije razvoja u ovoj deceniji mogu se svrstati u nekoliko kategorija. Prva grupa strategija prati neoklasine recepte i moe se podvesti pod koncept fajntjuninga i realnih 39

Dekade razvoja

cena. Instrumenti na kojima se zasnivaju ove strategije obuhvataju cenovnu politiku (ukljuujui poresku i politiku subvencija), prevazilaenje trinih imperfekcija i politiku realnog kursa. Oekivanja su bila da e ovakve mere dovesti do uskla ivanja proizvodnih aktivnosti i inputa, kao i do izbora odgovarajuih tehnika, i na taj nain poveati zaposlenost. Druga grupa strategija u osnovi se zasniva na strukturnom prilago avanju, naglaavajui znaaj me usektorskih povezanosti. Uvode se mere koje se zasnivaju na alokaciji investiranja i postojeih javnih transfera prema razliitim sektorima, kako bi se izbalansirao njihov rast. Preciznije, u poslednjim godinama ove decenije poljoprivredi se daje mnogo vei znaaj i aktivnija uloga u procesu razvoja, time to se poveavaju ulaganja javnog sektora, uz manje diskriminatorsku cenovnu politiku u poljoprivredi. Takva politika trebalo je da dovede do rasta proizvodnje u poljoprivredi, to bi dalje uticalo na povratak sredstava u ostale ekonomske sektore. Ovakava politika dale je dobre rezultate u nekim zemljama u razvoju na primer, u Junoj Koreji i Tajvanu se u ovom periodu poljoprivreda pod uticajem javnih investicija naglo razvija i utie na povrat sredstava i konsekventni razvoj industrije. Uloga drave. U ovoj deceniji nastavlja se jaanje etatistikog koncepta u razvoju. Drava je jo uvek najznaajniji nosilac razvoja i investicija. Na istoku se uz nesumnjive uspehe u etatistikom konceptu komandne privrede javlja i znaajna neefikasnost, to je karakteristino za dravu kao titulara vlasnitva. Dravni sektor raste i u zapadnoevropskim dravama blagostanja, pretei da urui dotadanje uspehe u ekonomiji. Jaaju i teorije drave koje se nadovezuju na Hajekovu teoriju, povezujui totalitarizam i moderne drave blagostanja (Hayek, 1956). ivotna sredina. Poveanje obima me unarodne trgovine, bolje komunikacione mree, rivalstvo izme u dve supersile, kao i poeci osvajanja svemira uticali su u ezdesetim godinama XX veka na jaanje svesti o jedinstvenosti planete, odnosno o Zemlji kao jednom svetu. Ameriki ambasador Adlaj Stivenson 1960. godine govori u Ujedinjenim Nacijama o Zemlji

40

Politike odrivog razvoja

kao svemirskom brodu koji zavisi od svojih ranjivih zaliha vazduha i zemljita. Podizanje temperature u javnosti vezane za probleme u ivotnoj sredini, zapoeto u prethodnoj deceniji, nastavlja se i u ovoj nesmanjenom estinom. Pokreti za zatitu ivotne sredine jaaju svoj uticaj. Uz njih, poinje da jaa i uloga nauke o zatiti ivotne sredine i razvoju. Napredak u analitikim tehnikama omoguio je hemiarima koji se bave pojavama u ivotnoj sredini da detektuju tetne materije u vazduhu, vodi i hrani, postiui veliku tanost i uspevajui da dokau kontaminaciju i tamo gde ona nije bila vidljiva. Mogunost da se ovakve koncentracije otkriju i dokau, uz nemogunost da se predvidi ili dokae njihovo tetno dejstvo po zdravlje samo je stimulisala mnoge spekulacije u medijima, tako da se ova decenija moe okarakterisati kao decenija rastueg pesimizma o budunosti ivotne sredine. Moe se rei da ovakvo stanje utie i na ekonomiste, koji poinju da sagledavaju razvoj, resurse i ivotnu sredinu iz sasvim drugaijeg ugla. 1966. godine ekonomista Kenet Bolding je u svom poznatom radu Ekonomija dolazeeg svemirskog broda Zemlje iskoristio sliku svemirskog broda da ukae na pitanja materijalnog rasta (Boulding, 1966, repr. 1992). Bolding analizira preovla ujui ekonomski model koji favorizuje rast proizvodnje i ekonomski uspeh meri koliinom proizvoda koja se moe proizvesti koristei inpute sirovine i energiju i koliinom autputa koji odlaze u neto to se moe nazvati rezervoarima zaga enja. Ovakva mera uspeha bila je mogua ukoliko postoje neiscrpni rezervoari iz kojih se mogu obezbediti materijali i u koje se moe odloiti zaga enje. Ovde se govori o ekonomiji otvorenog sistema, koja obilno eksploatie resurse, u velikom obimu koristi energiju i uveava proizvodnju ne mislei na sutranjicu. Bolding ovakvu ekonomiju naziva kaubojskom ekonomijom, ukazujui na taj nain na nemarno, eksploatiue, romantino i nasilno ponaanje, koje je karakteristino za otvorena drutva (Boulding, 1966, repr. 1992). Na ovom mestu Bolding uvodi ekonomiju svemirskog broda koja se razvija u zatvorenom sistemu sa konanim granicama biosferom unutar kojih se ciklinim tokovima odravaju zalihe i koji zavisi od energije Sunca:

41

Dekade razvoja

... Ekonomija je postala jedinstveni svemirski brod u kome ne postoje beskonane rezerve bilo ega, kako za ekstrakciju, tako i za zaga enja i u kome zbog toga ovek mora pronai svoje mesto u ciklinom ekolokom sistemu koji je sposoban da, koristei energetske inpute, u kontinuitetu proizvodi od onoga od ega ne moe pobei. (Boulding, 1966, repr. 1992)

Uprkos elitistike i tehnokratske metafore koju nosi upore ivanje ekonomije sa svemirskom brodom, dve ideje koje Boldingova metafora nosi bile su iroko prihvaene u narednim decenijama: prva - da su resursi deo sistema koji ima konane granice i druga ideja ouvanja kapitalnih zaliha. Jedan od rezultata ovakvog prihvatanja bio je i taj da zbog daljeg iscrpljivanja resursa i poveanja otpada u ranim sedamdestim godinama XX veka ideologija ekonomskog rasta poinje da bude iroko kritikovana u naunoj javnosti. Za mnoge na razvijenom Severu Boldingov svemirski brod postao je vidljiva injenica onda kada su uvideli da eksplozivni rast stanovnitva na Jugu predstavlja znaajan ograniavajui faktor u celokupnoj svetskoj ekonomiji. Nekako u isto vreme ameriki ekonomist Nikolas or esku Regen objavio je knjigu pod nazivom Zakoni entropije i ekonomski proces u kojoj je postavio tezu da je ekonomski proces u osnovi entropijski i da su zakoni entropije dominantni u odnosu na proces i u odnosu na njegov razvoj (Georgescu Roegen, 1971). Odlika interakcije ekonomskog procesa i prirodnog okruenja prema or esku Regenu je da njome ne upravljaju zakoni mehanike, ve termodinamike, naroito zakon entropijexiv po kome koliina slobodne energije koja moe biti transformisana u mehaniki rad opada s vremenom. To je nepovratan proces koji kulminira "smru energije". Tehnoloki napredak koji se i dalje zasniva na korienju fosilnih goriva, kao i u vreme parobroda i parnih mlinova, znai da oveanstvo bazira svoje blagostanje na resursima koji imaju visoku entropiju i koji su ogranieni (mineralni resursi) na raun resursa sa niskom entropijom (energija Sunca). Ekonomske aktivnosti ubrzavaju proces entropije, dodajui konstantni entropijski pritisak na ivotnu sredinu. Primenjujui zakone termodinamike, or esku Regen ukazuje da ekonomski procesi niti kreiraju niti troe energiju, ve samo transformiu nisku u visoku entropiju. 42

Politike odrivog razvoja

Ekonomski razvoj zahteva bolje korienje niske entropije i zbog toga zavisi od vie ekonomske efikasnosti. Ekonomska ekspanzija ekonomski rast uveae nivo transformacije niske u visoku entropiju, ali nee uveati njenu efikasnost. Zbog toga ekonomski razvoj ne moe biti uspean ukoliko ne postoji uveanje koristi koje dolaze od korienja niske entropije. Dakle, objanjenje ekonomskih procesa zakonima termodinamike pretpostavlja da ekonomski procesi mogu da proizvodu nesagledive posledice zbog viestrukih interakcija s prirodom. Ilustracije radi, iscrpljivanje zaliha neobnovljivih prirodnih resursa (na primer nafte ili ruda metala) naruava ili menja kvalitet drugih resursa (na primer vode ili obradivog zemljita), primenjujui na njima ritam eksploatacije ije e posledice osetiti generacije koje dolaze. Zakon entropije podsea da e buduim generacijama ostati narueno prirodno okruenje, koje e njihovim potrebama odgovarati verovatno manje nego ono koje smo mi nasledili, to predstavlja teorijsku podlogu za koncept odrivog razvoja razvijen u narednim decenijama. Sa druge strane, u ovoj deceniji jaa teorijska podloga i svest o rastuem naruavanju uslova u ivotnoj sredini. Rejel Karson objavljuje 1962. godine uticajnu knjigu Tiho prolee (Carson, 1962), u kojoj pokazuje negativne uticaje pestcida na ivotnu sredinu, a pre svega na populacije ptica. Osim jasnih dokaza o negativnom dejstvu pesticida, Karsonova iznosi optube na raun tada mone hemijske industrije za irenje dezinformacija u javnosti, ali i politiara koji iz razliitih razloga nekritiki prihvataju argumente krupnog kapitala. Knjiga je imala ogoman medijski uticaj i ne samo da je uticala na donoenje zakona kojim se u SAD zabranjuje upotreba DDT-ja, ve je pokrenula rasprave u javnosti o pitanjima materijalizma i tehnoloke kontrole nad prirodom. Danas je jasno da Tiho prolee ima veliki znaaj za artikulaciju ekologije kao subverzivnog subjekta, iako naredne decenije nisu donele oekivanu zelenu revoluciju, koja je bila prieljkivana od strane sve brojnijih dubinskih ekologaxv. Istovremeno nauka o zatiti ivotne sredine u ovo vreme poinje da se bavi i pitanjima koja se tiu koliko samih tema vezanih za resurse i ivotnu sredinu, toliko i ekonomskih aspekata ranjivih odnosa izme u bogatog Severa i siromanog Juga. Jasno je da rast populacije u nerazvijenim zemljama 43

Dekade razvoja

poinje da izmie kontroli, to podstie rasprave u naunoj i iroj javnosti, bazirane na neomaltuzijanskim strahovimaxvi. Knjige kao to je Populaciona bomba Pola Erliha postaju popularni bestseleri (Erlich, 1968). Erlih je tada kao uticajni profesor na Stanfordu ve bio pod uticajem zelenih ideja i rastueg Siera kluba. On dokazuje da rast stanovnitva u zemljama treeg sveta, izazvan do neke mere ekonomskim neprilikama, moe u jednom trenutku dovesti do ugroavanja baze resursa na svetskom nivou. Nejednakosti e u ovakvom svetu nastaviti da rastu, iako e kako siromani, tako i bogati verovatno oseati posledice masovne gladi, nasilja i ekoloke destrukcije. U ovom pravcu ide i upozorenje:

Jasno je ne moemo ostati van uticaja sudbine naih prijatelja sa drugog kraja lepog broda Zemlje. Ako njihov kraj broda bude potopljen, mi emo morati da ivimo sa slikom njihovog utapanja i da sluamo njihov vrisak. (Erlich, 1968)

Knjiga je prodata u tri miliona primeraka i doivela 22 izdanja. Ovom knjigom, ali i svojim radovima u narednim godinama (zajedno sa svojom suprugom En i Piterom Rejvenom), Pol Erlih se pozicionirao kao jedan od najznaajnijih predstavnika bioinvajrmentalizma, koji u ovoj deceniji ima sve vie pristalica u razvijenom delu sveta. Kada su 1968. godine objavljene slike koje su napravili lanovi posade Apola 8, nazvavi Zemlju plavim zamoretom, bilo je jasno da zabrinutost za ivotnu sredinu nastavlja da raste u razvijenim zemljama. Medijski su sve vie bile praene ekoloke katastrofe irom sveta, a pre svega u bogatim industrijski razvijenim dravama. 1967. godine dolazi do izlivanja velike koliine sirove nafte blizu obala Velike Britanije zbog potapanja supertankera Torrey Canyon. U SAD prelomni momenat vezuje se za ekoloku katastrofu na reci Cuyahoga u blizini Klivlenda u SAD, izazvanu industrijskim zaga enjemxvii. Iste 1968. godine Generalna skuptina UN po prvi put raspravlja o pitanjima zatite ivotne sredine, a UNESCO organizuje Me uvladinu konferenciju o racionalnom korienju i zatiti biosfere, na kojoj poinje da se diskutuje o pitanjima odrivosti. Pokretu nevladinih organizacija koje se bave 44

Politike odrivog razvoja

zatitom ivotne sredine 1969. godine prikljuuje se i novoosnovana grupa Prijatelji Zemlje (Friends of the Earth), koja e kasnije postati veoma uticajna u globalnom pokretu zatite ivotne sredine. Kulminacija gra anskog aktivizma je prva proslava Dana zemlje u Sjedinjenim Amerikim Dravama aprila 1970. godine, kada se na organizovanim demonstracijama protiv zaga enja okupilo dvadeset miliona gra ana. Iste godine Vlada SAD oformila je Agenciju za zatitu ivotne sredine (Environmental Protection Agency EPA), a kanadska nevladina organizacija Greenpeace po prvi put je dospela na naslovne strane zbog svojih protesta protiv podzemnih nuklearnih proba.

Decenija integracije ekonomskog rasta i drutvenih ciljeva (1970 1980)

Me unarodno okruenje. Krajem ezdesetih godina dvadesetog veka ve se iroko uvi a da paradigme razvoja u predhodnom periodu, zasnovane prevashodno na rastu bruto nacionalnog proizvoda ne daju dovoljno uspeha i dovode do ozbiljnih problema u razvoju u najveem broju zemalja takozvanog treeg svetaxviii. Ovi problemi su brojni i mogu se svrstati u nekoliko kategorija: Rastui nivo i sve ira svest o znaaju nezaposlenosti u najveem broju zemalja u razvoju; Jaanje tendencija nejednake distribucije prihoda unutar drava i, saglasno tome rastui nivo drutvene nejednakosti; Odravanje, ili ak poveanje broja ljudi koji ive u uslovima siromatva, odnosno iji su prihodi i standard ivota ispod minimalnih normativa; Nastavljanje i ubrzavanje migracija iz ruralnih delova u urbane centre, to dovodi do problema u njihovom funkcionisanju; Sve nepovoljnija me unarodna pozicija najveeg broja zemalja u razvoju zbog pritiska negativnog platnog bilansa, me unarodnog zaduivanja i nemogunosti da se servisira strani dug.

45

Dekade razvoja

Zemlje u razvoju, suoene sa ovakvim problemima, najee pribegavaju merama kojima se utie na ujednaeniju drutvenu raspodelu i smanjenje apsolutnog siromatva, na raun agregiranog rasta drutvenog proizvoda per se. Uz to, izlaz se trai najvie u smanjenju nezaposlenosti (ili poveanju zaposlenosti) i to u tradicionalnim sektorima. Ekonomska doktrina. Do sredine osamdesetih rast bruto nacionalnog dohotka kao jedini i sveobuhvatni cilj razvoja bio je u velikoj meri (ako ne i univerzalno) naputen. Predpostavka da agregirani rast predstavlja sinonim za ekonomski i drutveni razvoj, ili da e osigurati postizanje svih ostalih ciljeva razvoja postaje iroko kritikovana i, ak, odbaena u mnogim krugovima. Robert Maknamara, koji je, posle vo enja Ministarstva odbrane SAD u periodu eskalacije rata u Vijetnamu, 1968. preuzeo vo enje Svetke Banke, pisao je 1972. godine:
Svakako da bi nam bilo lake da nastavimo da verujemo da ne postoji konflikt izme u brzog ukupnog rasta i odgovarajueg unapre enja prihoda siromanih. Ali, naalost, u stvarnom svetu u kome ivimo, dokazi potvr uju da taj konflikt postoji. (McNamara, 1981)

Godinu dana kasnije, u poznatom govoru u Najrobiju, on je zvanino potvrdio da Svetska Banka poinje svoju borbu sa apsolutnim siromatvom. Kasnije je Banka zajedno sa Institutom za studije razvoja (IDS) pri Univerzitetu Saseks predloila strategiju redistribucije uz razvoj (Chenery et al., 1974). U osnovi ovog stratekog pristupa je zamena agregirane funkcije rasta smanjenjem siromatva u preferentnoj funkciji blagostanja. Razvoj se bazira na poveanju investicionih transfera u projekte (uglavnom javne, ali ponekad i privatne) koji su namenjeni smanjenju siromatva. Ohrabruje se redistribucija drutvenog bogatstva, pre svega kroz redistribuciju dobiti u korist siromanih. Kako je najvee siromatvo po pravilu prisutno u ruralnim oblastima i u neformalnim urbanim naseljima, strategija je prvenstveno insistirala na uveanju produktivnosti malih poljoprivrednih 46

Politike odrivog razvoja

proizvo aa i otvaranju malih preduzea i zanatskih radnju u neformalnom sektoru urbanih sredina. Me unarodna organizacija rada (ILO) krajem sedamdesetih godina razvija Svetski program zapoljavanjaxix koji upuuje na injenicu da bi prevashodni cilj razvoja trebalo da bude poveanje standarda ivota za siromane kroz poveane mogunosti zapoljavanja. U teoriji se ovaj pristup naziva pristupom osnovnih potrebaxx. Stvara se itava generacija novih mogunosti za razvoj produktivnosti, kako bi se unapredilo stanje siromanih. Promena paradigme razvoja i njegovo sve ee shvatanje kao procesa koji mora u isto vreme da ispuni dva cilja ekonomski rast i smanjenje siromatva, simultano je uticala i trpela uticaje veeg broja konceptualnih i empirijskih sagledavanja. Prva grupa uticaja vezivala se za integralni ruralni razvoj i razvoj poljoprivrede. Razra en je veliki broj studija na mikro i makro nivou koje su pruale objanjenja za fiziologiju i dinamiku promena procesa tradicionalne poljoprivredne proizvodnje. Druga grupa miljenja koja su u osnovi konceptualnog raskida sa predominantnim strategijama razvoja u prolosti odnosi se na pitanja neformalnog sektora i njegove uloge u poveanju zaposlenosti. Iako su ova pitanja s vremena na vreme aktuelizovana i u prolosti (na primer u Gandijevim raspravama o ulozi indijskih radnika u tradicionalnoj tekstilnoj industriji), ona postaju dominantna tek posle izvetaja Me unarodne organizacije rada sa pomenutog projekta u Keniji (1972). Primeeno je da je u nerazvijenim i zemljama u razvoju neformalni sektor relativno efikasan, dinamian i najee veoma diskriminisan, usled trinih imperfekcija ili neadekvatne regulative, a da, sa druge strane, predstavlja znaajan potencijal za razvoj i generisanje novog zapoljavanja. Pored navedenog, ILO, Svetska Banka i druge globalne organizacije ponudile su i druge, alternativne strategije za poveanje zaposlenosti, pravedniju raspodelu i unapre enje poloaja siromanih, poput korienja odgovarajuih radno intenzivnih tehnologija, sagledavanja odnosa obrazovnog sistema, trita rada, zapoljavanja i distribucije dohotka, i druge. U ovom periodu sve vei znaaj pridaje se me uzavisnosti ekonomskih i demografskih varijabila u odnosu na determinante migracija selo grad. Mnoga istraivanja, pre svega na mikro nivou, pokuala su da dodatno objasne vezu obrazovanja, ishrane i parametara zdravstvenog stanja sa 47

Dekade razvoja

ukupnim fertilitetom, mortalitetom dece i, pre svega, natalitetom. Rezultati istraivanja ukazivali su na kompleksnu prirodu uzrono posledinih veza izme u rasta populacije i ekonomskog razvoja. Sa druge strane, inicijalna formulacija Haris-Todaroxxi modela iz 1970. godine pokrenula je itavu seriju empirijskih istraivanja procesa migracija. U osnovi, migracije su objanjavane kao funkcija razlika u nivou prihoda usled vee mogunosti zapoljavanja u urbanim sredinama. Pregled doktrinarnog pristupa razvoju ne bi bio potpun ako se ne bi pomenuo neo-Marksistiki pristup nerazvijenosti i teorije zavisnosti. Bit ovih teorija lei u tome da je nerazvijenost u osnovi plod raspodele moi u svetu, pre svega u sferi trgovine, pri emu su zemlje u razvoju marginalizovane i svedene na puke isporuioce sirovina za industrijalizovane ekonomije razvijenih zemalja. Neokolonijalni sistem eksploatacije od strane krupnog domaeg kapitala, potpomognutog stranim, smatrao se nastavkom predhodnog kolonijalnog sistema. Ovakav pristup bio je radikalan, ako ne i revolucionaran po svojoj prirodi. On je pozivao na sveobuhvatnu i masivnu redistribuciju dobara, njihovo podravljenje i eliminaciju privatnog vlasnitva, kolektivizaciju i reenja koja se baziraju na lokalnim znanjima, tehnologijama i organizacionim formama. Situacija u me unarodnoj politici bila je, dakle, zrela za razliite inicijative vezane za odnose u razvoju. Rastue nezadovoljstvo dominantnim modelom ekonomskog rasta, pre svega u zemljama u razvoju, uticalo je da Ujedinjene Nacije (UNEP i UNCSTAD) u Kokojoku (Meksiko) 1974. godine organizuju konferenciju pod nazivom Strukture korienja resursa, zatite ivotne sredine i razvoja, na kojoj je usvojena Kokojok deklaracija. U njoj se naglaava da svrha razvoja ne bi trebalo da bude razvoj stvari, ve razvoj oveka i da svaki proces razvoja koji ne vodi ispunjavanju osnovnih potreba, ili, jo gore, vodi njihovom naruavanju predstavlja parodiju razvoja (________, 1975). U Deklaraciji se tako e kritikuje destruktivni uticaj postojeih modela razvoja na razliitost lokalne i tradicionalne ekonomije i kulture. Naglaava se neophodnost da siromane zemlje povrate svoje samopouzdanje u planiranju sopstvenog razvoja i trae se radikalne ekonomske, drutvene i politike promene koje e to omoguiti.

48

Politike odrivog razvoja

Kokojok deklaraciju je sledio izvetaj koji je 1975. godine sainio Dag Hamarold Institut iz Upsale u vedskoj, pod nazivom ta sada? Drugaiji razvoj. Ovaj izvetaj je pomogao da se formulie pristup osnovnih potreba, prvi put razvijen od strane Me unarodne organizacije rada koju godinu ranije. Za razliku od koncepta koji je zagovarala Me unarodna strategija razvoja na poetku ove decenije, ovaj izvetaj je mnogo vie bio usmeren ka traenju efektivnih mera koje treba preduzeti: hitno ispunjavanje osnovnih potreba siromanih, pre nego usaglaavanje postojeih modela razvoja sa novostvorenom situacijom. Svetska Banka je prihvatila ponu eni koncept i poela da ga implementira kroz pomo nacionalnim vladama za podrku siromanih u ruralnim podrujima. Me utim, poetne uspehe zamenili su problemi u funkcionisanju programa podrke, izazvani kako promenama u me unarodnom okruenju, tako i nespretnim rukovo enjem i neuvaavanjem lokalnih specifinosti. Pogoravanje finansijskog stanja u siromanim zemljama, kombinovano sa sve veim krizama u njima, uticalo je da Ujedinjene Nacije krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih obrazuju tri nezavisne komisije sa zadatkom da analiziraju postojeu krizu i predloe reenja. Prva od njih bila je Nezavisna komisija za probleme me unarodnog razvoja (ICIDI), koja se najee sree pod nazivom Brantova komisija (prema tadanjem nemakom kancelaru Viliju Brantu, koji ju je vodio). Obrazovana je 1977. godine, nekoliko meseci po objavljivanju Svetske strategije ouvanja. 1980. godine Brantova komisija publikovala je izvetaj pod nazivom (Sever Jug: Program opstanka (North South: A Programme for Survival). U izvetaju se naglaava da je politika razvoja zasnovana iskljuivo na ekonomskom rastu doivela neuspeh:
... nada da e bri ekonomski rast u zemljama u razvoju sam po sebi koristiti irokim masama siromanog stanovnitva nije se ispunila. (...) Nije prihvatljiv ni jedan koncept razvoja koji nastavlja putem kojim se na glad i patnju osu uju stotine miliona ljudi. (ICIDI, 1980)

Naglaava se, tako e, da vie nije u pitanju izolovana kriza ili krize, ve mogunost opstanka. Ako se ne na e reenje, 49

Dekade razvoja

nagomilani uticaji gladi, ekonomskih promaaja i katastrofa u ivotnoj sredini mogli bi da prouzrokuju terorizam, ratove i haos. Izvetaj tako e odbacuje koncept razvoja zasnovan na preovla ujuoj filozofiji koja je dominantno materijalistika (ICIDI, 1980). Naslanjajui se na Kokojok deklaraciju, u izvetaju Brantove komisije kae se:

Svetski razvoj nije samo ekonomski proces... Novim generacijama nisu potrebna samo ekonomska reenja, njima trebaju ideje koje e ih inspirisati, nade koje e ih ohrabriti... njima treba vera u oveka, u ljudsko dostojanstvo, u osnovna ljudska prava; vera u vrednosti pravde, slobode, mira, me usobnog potovanja, u ljubav i dareljivost, u razloge pre nego u silu. (ICIDI, 1980)

Prema Brantovom izvetaju, razvoj je premalo panje poklanjao kvalitetu rasta i premalo je uvaavao razliite kulture i tradicije:

Statistiki pokazatelji rasta ne uzimaju u obzir najvanije elemente drutvenog blagostanja, individualnih prava, ili vrednosti koje se ne mogu meriti novcem. Razvoj nije samo prelazak iz grupe siromanih u grupu bogatih, od tradicionalne ruralne ka prefinjenoj urbanoj ekonomiji. On sa sobom nosi ne samo ideju ekonomskog boljitka, nego i vieg ljudskog dostojanstva, sigurnosti, pravde i jednakosti. (ICIDI, 1980)

Me utim, Brantov izvetaj ne sadri konkretne predloge kako da ciljevi poput ljudskog dostojanstva, sigurnosti, pravde i jednakosti budu ostvareni. Umesto toga, autori izvetaja insistiraju da su ekonomski rast i industrijalizacija dakle procesi koji su po njima najvie doprineli degradaciji, nesigurnosti, nepravdi i drutvenoj nejednakosti i koji su pretrpeli najvie kritika u analizi dotadanjeg modela razvoja sutinski i najbitniji ukoliko se tei unapre enju ivotnog standarda siromanih.

50

Politike odrivog razvoja

Bez obzira na to, znaaj izvetaja Brantove komisije je to su jasno izdvojeni i analizirani nedostaci dotadanjeg modela razvoja. Neke nerazvijene zemlje su verovatno i same doprinele svojim problemima u razvoju, preambiciozno planirajui i inei neke ekonomske greke, ali je u najveem broju sluajeva osnovni razlog neuspeha razvojnih politika u zemljama u razvoju bio spoljni faktor, olien u svetskoj recesiji, visokim kamatnim stopama, padu cena osnovnih izvoznih proizvoda ovih zemalja i protekcionizmu razvijenih drava. Sve ovo je bilo van kontrole nerazvijenih. Brantov izvetaj naglaava da su ovakva kretanja uticala ne samo na loe razvojne rezultate u nerazvijenim i zemljama u razvoju, ve i na stagnaciju razvijenih drava, koje nisu bile u stanju da koriste trita zemalja u razvoju. Zbog toga je neophodna nova me unarodna politika strukturnog prilago avanja, koja e osnaiti saradnju razvijenih i nerazvijenih (ukljuujui Sovjetski Savez i Kinu)xxii. Jedna od znaajnijih me unarodnih inicijativa tako e nastaje u drugoj polovini osamdesetih: okrugli sto severa i juga (North South Round Table - NSRT) i Program alternativnih strategija razvoja i ivotnih stilova, pod vo stvom Riarda Dolija 1978. godine okupio je 120 poznatih lidera i politikih teoretiara iz zemalja industrijalizovanog severa i nerazvijenog juga, kako bi se uspostavio dijalog o tematici razvoja i me unarodnim odnosima u oblasti razvojnih politika. Postignuti uspeh omoguio je organizaciju samita u Kankunu 1981. godine na nivou efova drava i vlada. Samit je naglasio potrebu da se uspori tempo rasta i nivo modifikacije ivotnih stilova u razvijenim industrijskim dravama i da se traga za novim putevima razvoja nerazvijenih i zemalja u razvoju. Sa druge strane, inicijative poput ove odvijale su se uz razliite i uglavnom nepovoljne ekonomske i politike doga aje. Prvi naftni ok 1973. godinexxiii ozbiljno je ugrozio globalnu ekonomiju i mnoge zemlje u razvoju i zemlje zavisne od uvoza nafte nisu mogle da se oporave. Oseaj ekonomske nesigurnosti i usporavanje ekonomskog rasta u mnogim dravama uslovio je jaanje fenomena neo-protekcionizma. Odre eni broj zemalja poeo je da se suoava sa ekonomskom stagnacijom i inflacijom - potpuno novim fenomenom koji je nazvan stagflacija. Ovakva kretanja u globalnoj ekonomiji dodatno su u prvi plan izbacila izneverene nade vezane za razvoj, jer se sve vie dolazilo do zakljuka da nema gotovo 51

Dekade razvoja

nikakvog unapre enja poloaja siromanih u nerazvijenim zemljama. Nezaposlenost je rasla, i ak i kada je bilo poboljanja ekonomskih parametara, pre svega rasta, koristi od ovakvog poboljanja nisu bile raspore ene podjednako na celokupnu populaciju. Sa politikog stanovita, mnoge mlade demokratije u nerazvijenim zemljama bile su izloene pritisku, a kasnije i zamenjene vojnim huntama ili diktatorskim reimima. Konzervativizam jaa i kod najrazvijenijih: 1979. godine Margaret Taer postaje predsednik Vlade Velike Britanije, a ubrzo potom Ronald Regan postaje predsednik SAD, donosei mnogo rigidniju i konzervativniju politiku u me unarodne odnose i smanjujui izglede za dijalog izme u razvijenih i nerazvijenih. Alfred Hirman, jedan od pionira ekonomije razvoja na najbolji nain je sintetizovao oseaj zbunjenosti i fragmentiranosti u ovim godinama:
Sve je vie izgledalo da napori da se dostigne rast, bili oni uspeni ili ne, nose sa sobom porazne pratee efekte u politikoj realnosti, od gubitaka demokratskih sloboda i pojave autoritarnih, represivnih reima, do razliitih vrsta ugroavanja elementarnih ljudskih prava. (Hirschman, 1981 [1979]).

Uloga drave. I u ovoj deceniji nastavlja se trend jaanja drave, ali jaaju i kontraverze oko njene stvarne uloge. Ideoloki predznak u velikoj meri uticao je da razvoj drave ide u tri razliita pravca u sedamdesetim: u zemljama Istonog bloka jaa totalitarna drava realnog socijalizma, sa neogranienom moi drave, skupom birokratizovanom dravnom administracijom i rigidnom ekonomskom regulativnom, u industrijalizovanim zemljama zapada (tako e) jaa uticaj drave kroz irenje njenih funkcija i delokruga, to dovodi do znatnog uveanja trokova drave (do polovine BDP u SAD i ak 70 procenata u nordijskim socijaldemokratijama) u odre enom broju zemalja u razvoju kroz jaanje nedemokratskih (neopatrijamonijalnih, kako ih naziva Fukujama) reima, jaa dravna mo oliena u poveanju 52

Politike odrivog razvoja

sredstava za funkcionisanje samog reima i suverena, korupciji i neracionalnom troenju strane pomoi. Zajedniko za sva tri pravca je da se sve vei deo BDP kanalie kroz dravni sektor, i da se poveava udeo dravne regulative i zatite. Sa druge strane, u ovoj deceniji javljaju se ili poinju da jaaju multilateralne i me unarodne organizacije koje su stvorene da preuzmu odre ene funkcije vladavine od nacija drava. Samo po sebi, ovo se moglo smatrati pozitivnim trendom u globalnom razvoju, da ne postoji velika arolikost u institucionalnim kapacitetima i sposobnostima ovih me unarodnih organizacija. Neke od njih su veoma uspeno uspostavljale me unarodne standarde i pravila, utiui znaajno na globalnu efikasnost, dok su se druge (uglavnom politikog karaktera) pokazale slabim da redukuju legitimitet drava nacija u odre enim oblastima i prebace ga na me unarodni nivo. ivotna sredina. U politikom smislu poetak sedamdestih donosi promene u sagledavanju veza izme u zatite ivotne sredine, razvoja i drutvenih odnosa (pre svega u me unarodnoj politici). 1971. godina moe se smatrati godinom kada Ujedinjene Nacije menjaju svoj pogled na globalne probleme zatite ivotne sredine: ona vie nije istrgnuta iz ostalih problema i poinje da bude sagledavana u kontekstu razvoja. Rezolucija Generalne Skuptine UN po prvi put direktno povezuje ova dva koncepta, naglaavajui da planovi razvoja moraju da budu jasno komaptibilni sa ekologijom i da adekvatni uslovi ivotne sredine mogu na najbolji nain biti osigurani promocijom razvoja, kako na nivou drava, tako i na me unarodnom nivou (Rezolucija GSUN 2849, 1971: 311 312))xxiv. Zemlje u razvoju iskoristile su ovu rezoluciju da ukau na dve stvari: prvo, da je zaga enje irom sveta prevashodno prouzrokovano od strane (nekih) visoko razvijenih zemalja, i da stoga najveu odgovornost za finasiranje mera za uklanjanje ovog zaga enja imaju upravo ove zemlje; i drugo, da mnogi problemi u zatiti ivotne sredine u zemljama u razvoju nastaju ba kao rezultat njihove nerazvijenosti. Uz to, zemlje u razvoju isticale su da drave moraju uvaavati suverenitet nad resursima, da mere zatite ivotne sredine ne smeju ugroziti pravo na razvoj, niti imati negativan uticaj na me unarodnu 53

Dekade razvoja

trgovinu i transfer tehnologija u nerazvijene zemlje ili razvojnu pomo. Rezolucijom je zahtevana dodatna finansijska pomo, uz onu koja je ve bila zacrtana Me unarodnom strategijom razvoja i posebno je naglaeno da rastua briga za zatitu ivotne sredine u razvijenim dravama ni na koji nain ne sme da ugrozi razvojne ciljeve nerazvijenih. 1972. godine u britanskom listu Ekologist objavljen je lanak ematski plan za opstanak (Blueprint for survival), (The Ecologist, 1972) sainjen na osnovu istraivanja tima sa Masausetskog instituta za tehnologiju (MIT) pod vo stvom Denisa i Donele Midous (Meadows). Ovaj lanak smatra se prelomnicom u naunom shvatanju veze zatite ivotne sredine i razvoja i poetkom rastue kampanje podizanja javne svesti o neophodnosi koncepta odrivog razvoja. Po prvi put je jasno i nedvosmisleno od strane eminentne naune institucije reeno da nastavak globalnog trenda razvoja moe voditi slomu drutva i nepovratnom remeenju sistema na planeti koji podravaju ivot, mogue i do kraja veka. U trenutku kada se pojavilo, ovo miljenje je bilo direktno suprostavljeno dominantnoj ekonomskoj dogmi o tome da je osnovni cilj razvoja kontinuirani ekonomski rast. ematski plan za opstanak navodi est razloga protiv (The Ecologist, 1972): tehnologija oteuje prirodne ekosisteme i dovodi do potrebe za novom tehnologijom koja e sanirati nastale tete; industrijski razvoj utie na rast stanovnitva to dovodi do zahteva za novim radnim mestima, a to, imajui u vidu dominantne drutvene vrednosti, znai potrebu za novim rastom; vlade se oslanjaju na ekonomski rast kao nain da se prevazi e problem nezaposlenosti; potreba poslovnog sektora da stvara viak vrednosti za budue investiranje tako e favorizuje rast; uspenost vladajuih struktura meri se njihovom sposobnou da podiu ivotni standard i bruto domai proizvod; bez ekonomskog rasta moglo bi da do e do uruavanja poverenja u ekonomiju, to bi moglo da dovede do sloma drutva.

54

Politike odrivog razvoja

Nasuprot tome, stabilno drutvo zahteva (The Ecologist, 1972): Smanjenje ugroavanja ivotne sredine; Maksimalno ouvanje materijala i energije drugaije reeno, ekonomiju zaliha umesto ekonomije tokova; Drutvene sisteme unutar kojih ljudi mogu da uivaju, a ne da moraju da trpe uslove u kojima ive. ematski plan za opstanak je tipian primer zelenog radikalizma, koji zagovara politiku nultog rasta, ekonomiju samodovoljnih resursa, u kojoj se energija tedi, resursi recikliraju, razvijaju se nove tehnologije sa niim stepenom uticaja na ivotnu sredinu, potuju se prava na opstanak biotikih sistema i drutvo postaje decentralizovano, manje urbano, uz potovanje prava ruralnih zajednica i njihovo ohrabrivanje da svoj interes na u u poboljanju kvaliteta ivota pre nego u gomilanju materijalnih vrednosti. Ubrzo potom od strane istih autora objavljena je knjiga "Granice rasta" (Meadows i sar., 1972) u kojoj je prikazan globalni sistemski model kojim se opisuje kako ljudsko stanovnitvo stupa u interakciju sa ivotnom sredinom i ekonomijom. Knjiga je bila deo ireg projekta Rimskog klubaxxv, me unarodne naune i politike organizacije. Model upotrebljava pet promenljivih: stanovnitvo, hranu, industrijalizaciju, neobnovljive resurse i zaga enje (slika 2). U svim scenarijima populacionog i ekonomskog rasta stanovnitvo i industrijalizacija su ubrzano rasli i potom snano opadali, to autori opisuju kao "skok i kolaps". Rezultati ove studije bili su slini Erlihovim. Za Donelu Midous i njen tim granice rasta su vezane za kapacitet podnoenja ivotne sredine i ove granice se mogu primeniti na ekonomski rast, meren rastom bruto nacionalnog proizvoda, za koji se moe predpostaviti da e dovesti do istovetnog rasta potronje resursa. U zakljuku Granica rasta kae se da

... najverovatniji rezultat (dostizanja granica rasta) bie naglo i nekontrolisano smanjenje populacije i industrijskih kapaciteta. (Meadows at al. 1972)

55

Dekade razvoja

Slika 2.

Me usobni uticaji stanovnitva, zaga enja u modelu granica rasta

kapitala,

resursa

Slika 3.

Model granica rasta (levo) i model odrivog sveta (desno) (Meadows at al, 1972)

56

Politike odrivog razvoja

Da bi se dodatno osvetlili argumenti za i protiv granica rasta, o emu se sve vie govori u ovoj deceniji ne samo me u ekonomistima, nego i u drutvu uopte, neophodno je, pre svega, zapitati se o kakvoj vrsti ogranienja se govori i za kakav rast su ova ogranienja neophodna? Na poetku treba svakako primetiti da se granice rasta u ovom kontekstu odnose na ekoloku i drutvenu dimenziju, dok se u pogledu ekonomskog rasta granice ne postavljaju tako izriito: rast potronje resursa kao materijalnih inputa u proizvodnju, rast same proizvodnje, meren bruto nacionalnim dohotkom, rast ljudskog blagostanja kao rezultata ekonomskih aktivnosti, pa ak i rast biomase kao rezultat prirodne regeneracije obnovljivih resursa ne dovode se u pitanje. Kao i predhodne neomaltuzijanske teorije (pre svih Tiho prolee Karsonove i Populaciona bomba Erliha) i model granica rasta izazvao je bujicu kritika. Neke od njih su na stanovitu da bi ljudska mo inovacije i dovoljan fond resursa mogli u dovoljnoj meri unaprediti tehnologiju proizvodnje hrane, recikliranje resursa i kontrolu zaga enja tako da se predupredi pojava "skoka i kolapsa" i da se obezbedi siguran odrivi rast populacije, hrane i industrijskih proizvoda po osobi [Cole i sar., 1973]. Nezavisno od kritika kojima su stanovita granica rasta izloena do dananjeg dana, moe se rei da ona predstavljaju utemeljenje jednog novog, bioinvajromentalistikog shvatanja razvoja. Uprkos kritikama, pojedini politiari u razvijenim zemljama Zapada bili su pod uticajem pomenutih neomaltuzijanskih teorija, a poeo je da jaa i pritisak javnosti. Konferencija Ujedinjenih nacija o zatiti ivotne sredine odrana u Stokholmu 1972. godine predstavlja znaajnu prekretnicu zbog toga to je ukazala na rastui javni interes u razvijenim drutvima vezan za negativne uticaje industrijalizacije. Precizno govorei, Stokholmska konferencija je bila rezultat rastuih preokupacija javnosti industrijski razvijenih zemalja kumulativnim uticajima porasta populacije i poveane mobilnosti. Na mnogo naina proces pripreme Stokholmske konferencije predstavljao je idealan okvir za potajno prisutnu borbu izme u industrijalizovanog Severa i nerazvijenih i zemalja u razvoju, koja traje do dananjeg dana. Kada su organizatori konferencije poeli da tragaju za okvirom konsenzusa me u 113 zemalja uesnica pokazala su se velika 57

Dekade razvoja

neslaganja izme u zacrtanog pravca zatite ivotne sredine koji su zagovarala industrijska drutva i politikih perspektiva i prioriteta nerazvojenog dela sveta. Interesantno je da je tada jo uvek jak istoni blok, koji se kasnije povukao iz procesa pripreme konferencije, pokuao da i u zatitu ivotne sredine ubaci ideoloke razlike, reima da je zaga enje bilo proizvod kapitalizma, i da, sledstveno tome, ove zemlje nemaju problema sa zaga enjem [Bretton, 1994]. Nasuprot problema vezanih za industrijalizaciju koji su bili prisutni na razvijenom Severu, nerazvijene i zemlje u razvoju oznaile su borbu protiv siromatva kao svoj urgentni zadatak u spreavanju degradacije ivotne sredine. One su ukazale na relaciju izme u poveavanja siromatva i unitavanja prirodnih resursa kroz eroziju zemljita, smanjenje povrine pod umama, desertifikaciju i smanjenje vodnih resursa. Do kompromisa koji je na neki nain zadovoljavao oba suprostavljena stanovita dolo se na pripremnom sastanku u Foneu (vajcarska, juni 1971.), koji je prethodio potpisivanju Stokholmske deklaracije [Stockholm Conference, 1972]. Podpisivanjem ovakve deklaracije, razvijene zemlje prihvatile su stav nerazvijenih i zemalja u razvoju da zaga enje izazvano procesima industrijalizacije u razvijenim zemljama prouzrokuje ogranienja u razvoju nerazvijenih i smanjuje njihove mogunosti industrijalizacije. Druga znaajna koncesija od strane razvijenih bilo je priznanje da je osnovni uzrok problema u ivotnoj sredini u nerazvijenim zemljama siromatvo, a ne industrijalizacija i da ekonomski razvoj ovih zemalja moe da bude podsticajan za smanjenje problema u zatiti ivotne sredine. Uz to, prihvatanje insistiranja nerazvijenih da okosnica sporazuma bude nacionalni suverenitet omoguilo je da one odustanu od odbijanja da se u budunosti pridruuju multinacionalnim sporazumima koji bi usmeravali njihove strategije razvoja, ali i otvorilo puteve za pruanje pomoi u razvoju i stvorilo uslove za znaajnu novanu pomo nerazvijenima (Milutinovi, 2004). Uz 26 principa ponaanja i odgovornosti u Stokholmskoj deklaraciji, koji su doneti da budu osnova za kasnije multilateralne sporazume i zakonodavstvo, na Stokholmskoj konferenciji usvojen je i Akcioni plan sa 109 preporuka u tri oblasti: procena stanja ivotne sredine, upravljanje sistemom ivotne sredine i institucionalne mere podrke. Na bazi ovog akcionog plana zapoeto je sa globalnim monitoringom i 58

Politike odrivog razvoja

upravljanjem u ivotnoj sredini i formiran je Program zatite ivotne sredine Ujedinjenih Nacija (UNEP). Ako se uspeh Stokholmske konferencije meri u stepenu ispunjenosti zacrtanih principa i preporuenih akcija u narednim decenijama, onda se slobodno moe rei da ova konferencija nije uspela. Principi nisu postali osnova za promenu me unarodnih propisa, mnoge od 109 preporuka nisu ispotovane, a UNEP nikada nije postao agencija koja ima institucionalnu snagu da koordinira globalne aktivnosti na polju zatite ivotne sredine. Zapravo, UNEP se i u dananje vreme jo uvek bori da sebi osigura poziciju kakvu imaju neke druge organizacije zaduene za probleme razvoja unutar sistema Ujedinjenih Nacija. Me utim, Stokholmska konferencija ima veliki znaaj, pre svega u tome to je uspeno iskristalisala probleme koji su uticali na globalnu politiku zatite ivotne sredine do 1972. godine. Ona je bila dobar forum za artikulaciju razliitih pogleda na sutinu krize u ivotnoj sredini, pre svega razlika izme u razvijenih i nerazvijenih, i za postizanje kakvog takvog kompromisa, kao osnove za budue akcije na polju zatite ivotne sredine na globalnom nivou (Milutinovi, 2004). Uz to, Stokholmska konferencija je po prvi put jasno ukazala na potrebu razvoja skupa pravila koji e kasnije prerasti u me unarodnu legislativu u zatiti ivotne sredine.

Neoklasina kontrarevolucija (1980 1990)

Me unarodno okruenje. U me unarodnim ekonomskim odnosima dolazi do znaajnih poremeaja. Zaduenost zemalja u razvoju postaje ekstremno visoka, kao rezultat enormnog zaduivanja u predhodnoj decenijixxvi. Ovo se manifestuje rastuim budetskim deficitima i deficitima u platnom bilansu sa inostranstvom u najveem broju zemalja u razvoju i u nerazvijenim dravama. Finansijska kriza u Meksiku 1982. godine brzo je dobila obrise prave epidemije i poela da se iri na ostale zemlje u razvojuxxvii. Uz to, dolazi do recesije u odre enom broju razvijenih zemalja i do porasta kamatnih stopa. Veliina dunike krize je bila takva da je zapretila da, bar za izvesno vreme, dovede u pitanje do tada uspostavljeni me unarodni finasijski sistem. Kao rezultat ovakvih promena, ali i zbog promena u ekonomskoj doktrini u pravcu 59

Dekade razvoja

neoliberalizmaxxviii, poetkom ove decenije znatno se smanjuje strana razvojna pomo za nerazvijene i zemlje u razvojuxxix. I preokret se dogodio! Kejnezijanska ekonomska doktrina, na ijim postulatima je i nastajao koncept drave blagostanja, polako je bila razjedana razornim posledicama inflacije, koja poprima globalne razmere. Menja se preovladavajua ekonomska doktrina, a sa njom i praktine ekonomske politike. Neoliberalne ideje o deregulaciji i nesputanom delovanju trinih zakona, dobijale su na znaaju. Ekonomski uspesi koje postiu nove vlade okrenute ka neoliberalnom konceptu i delovanju nevidljive ruke trita (Reganomika u SAD i Taerizam u Velikoj Britaniji, kako ih naziva Cvjetianin) polako postaju uzor vladama zemalja u razvoju, dok glomazne i trome komandne privrede istonoevropskih i centralnoevropskih zemalja gube trku u globalnoj utakmici. Pripremljen je teren za pad Berlinskog zida i ruenje bipolarnog sveta. U takvim uslovima menja se i vodea ekonomska politika bretonvudskih me unarodnih finansijskih organizacija: umesto Maknamare na elo Svetske banke dolaze Klausen i Ana Kruger, inei zaokret od kejnezijanske ka neoliberalnoj orijentaciji. esto se u interpretacijama o prelasku na trinu orijentaciju u politici i praksi razvoja u osamdesetim govori kao o ideolokoj pobedi. Na ruku ovakvim tumaenjima ide injenica da u zemljama G8 na vlast po pravilu dolaze konzervativci i pod njihovim uticajem me unarodne finansijske institucije poinju da ire ideologiju trinog fundamentalizma kroz polituku strukturnog prilago avanja i esto nametnute reforme u zemljama u razvoju, o emu e biti rei u daljem tekstu. Sa nestankom bipolarnog sveta posle sloma sovjetskog socijalistikog sistema, pobeda Zapada je bila kompletna, to je uticajni sociolog Frensis Fukujama trijumfalistiki obznanio svojom knjigom Kraj istorije. Po njemu, sva znaajna pitanja su reena za svagda i zapadna ideologija slobodnog trita je trijumfovala. U me unarodnoj politici u ovoj deceniji uoavaju se jo neke znaajne promene, koje e posebno uticati na deavanja u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Krajem decenije kineska privreda prelazi na trini sistem, beleei zaetke ubrzanog ekonomskog rasta, koji e biti sve vei u narednim godinama. Ekonomski rast se belei i u Indiji posle dugog perioda stagnacije. Na drugoj strani, u Japanu po prvi put u 60

Politike odrivog razvoja

posleratnom periodu dolazi do usporavnja ekonomskog rasta i krize, to neki tumae kao pribliavanje kraju perioda ekonomskog rasta u razvijenim zemljama. Ozbiljne regionalne krize poga aju Podsaharsku Afriku. Uzrok nije samo dunika kriza decenije pogrenih poteza u vo enju razvojne ekonomije, posebno u poljoprivredi, praene visokim populacionim rastom dovode do masovne gladi i epidemija, a pojava AIDS-a doprinosi multiplikovanju problema. Informatika revolucija se nazire, a ekonomska i politika globalizacija poinje da dominantno utie na razvojne politike. Ekonomska doktrina. U ovakvim uslovima veoma brzo se menjaju osnovni ciljevi razvoja u svetu: postizanje uravnoteenog platnog bilansa prema inostranstvu i budetska stabilnost postaju sami po sebi ciljevi, ali i preduslovi za ponovno uspostavljanje obrazaca ekonomskog razvoja i borbe protiv siromatva. Na taj nain dunika kriza je ovu deceniju pretvorila u deceniju izgubljenu za razvoj (Singh, 1993). Dakle, pre nego nastavi putanjom razvoja, takozvani trei svet morao je da napravi red u sopstvenoj kui i preduzme bolne mere ekonomske stabilizacije i strukturalnog prilago avanja. Kao rezultat dunike krize u Meksiku, Turskoj i Brazilu, komercijalne banke u razvijenim dravama praktino su prestale da odobravaju kredite svim zemljama u razvoju. Tako su zemlje u razvoju postale potpuno zavisne od MMF-a i Svetske Banke i svoj ekonomski opstanak morale su da grade na kreditima ovih institucija. Koristei ovakvu situaciju, MMF i Svetska Banka poinju da odobravanje povoljnih kredita (pre svega za odranje makroekonomske stabilnosti zemalja u razvoju) uslovljavaju institucionalnim i ekonomskim promenama neoliberalnog tipa (smanjenje uticaja drave, liberalizacija trita i spoljne trgovine, politika stezanja kaia u unutranjoj ekonomiji), zasnovanim na Vaingtonskom konsenzusuxxx. Napredak u metodologiji sakupljanja i obrade podataka u ovoj deceniji, kao i interesovanje javnosti uslovili su znaajno uveani obim informacija i statistikih podataka o razliitim dimenzijama razvoja i individualnog blagostanja. Uz nove podatke o zaposlenosti, proizvodnji, poljoprivredi i rastu stanovnitva, istraivaima i nosiocima politikog odluivanja postaju dostupna sveobuhvatna istraivanja o prihodima i 61

Dekade razvoja

trokovima domainstava u mnogim zemljama u razvoju. Iako ovakva istraivanja rade nacionalna tela zaduena za statistiku, ona su sve vie unifikovana i inicirana (i plaena) od strane Svetske Banke. ivotni standard pojedinca poinje da se meri (dobar primer za to je Istraivanje o ivotnom standardu Svetske Banke). Ovo se moe smatrati kvalitativnim pomakom, jer po prvi put kao osnova za znaajne odluke na makro nivou mogu da poslue kvantifikovani podaci koji se izvode iz obima i dubine siromatva, karakteristika siromanih domainstava i distribucije dohotka u odnosu na razliite kategorije stanovnitva. Sa druge strane, unifikacija metodologije i podataka (iako u ovoj deceniji jo uvek u zaetku) sve vie dozvoljava pore enje pojedinih zemalja u razvoju. Strategija razvoja iz predhodne decenije, koja se zasnivala na redistribuciji uz razvoj i ispunjenju bazinih potreba, u ovoj deceniji zamenjena je, dakle, strategijom strukturnog prilago avanja. Osnovni politiki cilj vlada zemalja treeg sveta postaje makroekonomska stabilnost, a metodologija za njeno ostvarivanje ulazi u fokus razvojnih politika, poev od politike smanjenja platnobilansnog i budetskog deficita. Obzirom na injenicu da stabilizacija sama po sebi znai eliminaciju ili smanjenje neuskla enosti izme u agregirane tranje i agregirane ponude, kako na unutranjem, tako i na spoljnom planu, od strukturnog prilago avanja se zahtevalo da smanji neuskla enost cena i ostale strukturalne neusaglaenosti koje su teile da odravaju ponudu ispod eljenog nivoa. Mere strukturnog prilago avanja na polju ekonomije najee su se sastojale od devalvacije nacionalne monete, liberalizacije cena i trgovine i institucionalnih promena na nivou sektora (Thorbeke, 2007). Uz to, strategija strukturnog prilago avanja podrazumevala je orijentaciju ka izvozu i me unarodnom okruenju, trinu oprijentaciju i striktno potovanje trinih mehanizama i minimizaciju uloge drave. Da bi se ostvarila konkurentnost izvoza nacionalne ekonomije, trebalo je modernizovati industrijsku proizvodnju, to se najee postizalo uvozom tehnologije iz razvijenih zemalja, ali i investirati u ljudski kapital i podizanje nivoa znanja proizvodnih radnika. Smatralo se da e samosvojni putevi razvoja nacionane ekonomije, koji su bili karakteristini za odre enu nacionalnu privredu u prethodnom periodu, na ovaj nain biti ubrzani a ne usporeni, to esto nije bio sluaj. Ne treba izgubiti iz vida, tako e, da proces globalizacije u ovoj 62

Politike odrivog razvoja

deceniji poinje naglo da jaa i da utie na nacionalne privrede i me unarodne ekonomske odnose. Uloga drave. Kulminacija neoklasine kontrarevolucije u ekonomskom razvoju (ovaj termin esto primenjuje Irma Adelman) pod uticajem politika realnih cena i samodovoljnosti tritaxxxi uticala je da se drava sve ee proglaava zlom! Prema ovom neoliberalnom shvatanju, drava je pre problem per se nego reenje problema nerazvijenosti. Sa jedne strane, intervencije drave su nepotrebne, jer e liberalizacije trgovine dovesti do novog razvoja, obezbediti ekonomiju obima i industriju nainiti konkurentnijom. Dokazivalo se da e vea unutranja marketizacija dobara i usluga, ukljuujui i javna dobra, uiniti razvoj efikasnijim i efektivnijim. Govorilo se da su vlade glomazne, korumpirane, da u njima sede inovnici koji primaju mito za poslove koji su vezani za vladine intervencije na tritu i da one esto usporavaju ili unitavaju korisne trine inicijative, pretvarajui ih u neproduktivne i loe investicije. tavie, diskreciono pravo drave da intervenie na tritu kroz regulativu, poreze i carine, supstituciju i kvote, uveava trokove privatnog preduzetnitva, apsorbuje veliki deo bruto nacionalnog proizvoda i vodi znaajnoj ekonomskoj neefikasnosti. Dakle, smanjivanje uloge drave u ekonomiji je neophodno ako se eli bri i efikasniji razvoj. Pod uticajem ideolokih promena u zapadnom svetu (a pre svega ve pominjanih promena administracije u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Dravama), nerazvijene zemlje su ohrabrivane, ako ne i uslovljavane da se oslanjaju na sile trita i trine mehanizme i da dravnu intervenciju i, uopte, aktivnosti drave svedu na najmanju moguu meru, kako u privredi, tako i u ostalim oblastima. Ovakva politika u osnovi je bila kontradiktorna, to je kompromitovalo pojedine aspekte strategije strukturnog prilago avanja. Uspeno sprovo enje politika prilago avanja zahtevalo je jaku dravu i jake vladine institucije. Na primer, potreba za znaajnijom uloge drave u oblasti obrazovanja, kako bi se ire osetili drutveni efekti i nadomestio manjak ulaganja u obrazovanje od strane privatnog sektora, bila je direktno suprostavljena smanjivanju uloge drave kao agenta koja u osnovi lei u politikama strukturnog prilago avanja. Slian primer kontradiktornosti u politikom delovanju vezuje se i za smanjenje platnobilansnih deficita, uz 63

Dekade razvoja

istovremenu liberalizaciju trgovine, pre svega kroz ukidanje trgovinskih barijera i smanjenje i harmonizaciju carina i poreza. Ovakve mere neizostavno dovode do poveanja uvoza, to znatno oteava primarni cilj smanjenje platnobilansnog deficita. Uz to, uspeno sprovo enje ovako dizajniranih i ponekad konfliktnih mera zahteva jaku dravu, ime se ponovo vraamo na poetak zaaranog kruga. Uz navedene ekonomske promene, izazvane krizom u me unarodnim ekonomskim odnosima, od samog poetka ove decenije vidljiva je snana protrina i antidravna retorika u strunoj, politikoj, ali i medijskoj sferi. Na taj nain se stvara plodno tlo za postepeno odbacivanje koncepta me udravne pomoi za razvoj nerazvijenih, kako bi se ova oblast prepustila privatnoj inicijativi. Reganova administracija od samog poetka svoj konzervativni stav koristi da kritikuje me unarodnu pomo, naglaavajui da ona ugroava slobodno trite i razvoj privatnog sektora u zemljama u razvoju. Tako je duniki ma nad glavom nerazvijenih postao najvea brana u eliminaciji siromatva, a kreditori iz razvijenog sveta (kako iz javnog, tako i iz privatnog sektora) dobili odluujuu ulogu i neogranienu mo. Period zle drave je, nasuprot oekivanjima, znatno usporio razvoj svetske privrede. Dolo je do recesije u Japanu, Evropi, i najzad u Sjedinjenim Dravama. Smanjivanje uloge drave bilo je, tako e, i jedan od razloga za postepeni prelazak sa politika unapre enja ekonomskog rasta na politike borbe protiv inflacije. Usporen je razvoj svetske trgovine i poele su da se uveavaju trgovinske barijere u zemljama u razvoju. Kamate su bile u porastu, mnoge zemlje su devalivirale nacionalne valute, a one koje su bile zavisne od uvoza nafte, ponovo su bile izloene naftnom oku na tritu. ivotna sredina. Kriza u ivotnoj sredini je rasla: dogodili su se Bopalxxxii i ernobilxxxiii, katastrofa tankera Ekson Valdez, Sjedinjene Amerike Drave i zapadna Evropa suoile su se sa pojavom kiselih kiaxxxiv, a Brazil, Azija i centralna Afrika sa ekstenzivnim krenjem tropskih uma, to je dodatno snailo pokrete za zatitu ivotne sredine. Neki od problema poprimali su globalne razmere (smanjenje ozonskog omotaa i efekat staklene bate, pre svih), ali nita manje nisu bile tragine ni posledice sua ili poplava u Aziji i Africi, koje su dovodile do 64

Politike odrivog razvoja

gladi na irokim prostorima. Pritisak javnosti inicirao je nove akcije na nivou vlada, tako da su potpisivane nove konvencije u zatiti ivotne sredine, pre svega na regionalnom nivou (Konvencija iz Osla o kontroli odlaganja otpada u morima, Helsinka konvencija o kontroli zaga ivanja Baltika, Pariska konvencija o kontroli uzroka zaga ivanja zemljita, Akcioni plan za Mediteran o kontroli zaga enja mora i Bazelska konvencija o prekograninoj kontroli opasnog otpada). Nastale su nove agencije na multilateralnom i bilateralnom nivou, koje su donosile nove standarde ponaanja i nove me unarodne finansijske instrumente u zatiti ivotne sredine. Centralno pitanje vezano za ovaj period je kako se vodea politika i ekonomska misao odnosi prema problemima u ivotnoj sredini. Sa jedne strane, politika i ekonomska misao u razvijenim dravama Zapada prevashodno se bavila odnosom trine ekonomije i zatite ivotne sredine. Neoklasini ekonomisti probleme u ivotnoj sredini prevashodno vide kao jednu vrstu nesavrenosti trita i nazivaju je negativnim eksternalijamaxxxv. Nesavrenost trita u osnovi se odnosi na one sluajeve kada trite samo po sebi nije u mogunosti da efikasno vri alokaciju resursa. Negativne eksternalije se javljaju onda kada trite ne uraunava uticaj ekonomskih aktivnosti na one koji nisu direktno ukljueni u te aktivnosti. Jedna od najee pominjanih negativnih eksternalija je upravo zaga enje. Iako postoje naini za istiju proizvodnju, preduzea esto biraju manje iste naine proizvodnje zbog njihove nie cene. Tada dolazi do trine greke, odnosno nemogunosti trita da efikasno funkcionie, jer svi stvarni trokovi proizvodnje (trokovi proizvodnje plus trokovi zaga enja) nisu uzeti u obzir kod formiranja cene proizvoda. Na primer, u tom sluaju trokovi zatite zdravlja (prevencije zaga enja i leenja bolesti koje zaga enje izaziva) i trokovi uklanjanja zaga enja su eksternalizovani i ne padaju na teret preduzea koje ih stvara, ve na teret drave ili gra ana u irem smislu. esto do negativnih eksternalija dolazi usled nemogunosti da se trokovi u ivotnoj sredini kvantifikuju odgovarajuim monetarnim merilom. U sistemima slobodnog trita mnogi neoklasini ekonomisti smatraju da su negativne eksternalije relativno retka pojava i da se u sluajevima kada one postoje problem moe reiti odgovarajuom regulativom, poreskom politikom ili nekim drugim ekonomskim merama. 65

Dekade razvoja

Ovakvo shvatanje ivotne sredine od strane neoklasinih ekonomista nije iznena ujue, imajui u vidu da su osnove neoklasinog ekonomskog modela nastale u vremenima kada je izgledalo da su prirodni resursi i mogunosti za apsorpciju zaga enja neiscrpne. U nerazvijenim i zemljama u razvoju preovla uju drugaiji tonovi. Prisutna je visoka doza nepoverenja u trine mehanizme, nezadovoljstvo me unarodnim ekonomskim odnosima i, posebno, odnosom razvijenih prema nerazvijenima. Sve ovo se jasno ocrtava u pomenutoj Kokojok deklaraciji. U njoj se naglaava da loa distribucija resursa i preterana potronja od strane bogatih stvara osnovu za nesposobnost oveanstva da ispotuje unutranje granice zadovoljenja osnovnih ljudskih potreba i spoljne granice resursa planete. Deklaracija naglaava da:

... reenja ne treba traiti u automatskoj primeni trinih mehanizama. Tradicionalno trite ini resurse dostupnim onima koji ih mogu platiti pre nego onima kojima su oni stvarno potrebni, ime se stimulie vetaka potranja, poveava otpad iz proizvodnih procesa, a resursi se ne vrednuju prema svojoj pravoj vrednosti. (_____, 1975)

Podsetimo da je prethodnu deceniju u pogledu napora da se pitanja razvoja i zatite ivotne sredine posmatraju integrisano u velikoj meri obeleila Stokholmska konferencija. I mada sam termin odrivi razvoj nije eksplicitno korien u Stokholmskoj deklaraciji, ideja odrivosti je visila u vazduhu tokom narednih godina. Do 1980. godine, kada je Svetska unija za ouvanje (World Conservation Union IUCN)xxxvi objavila Svetsku strategiju ouvanja (World Conservation Strategy WCS) (IUCN, UNEP, WWF, 1980), ovaj termin je bio ve dovoljno poznat i prihvaen u naunim krugovima, a sam koncept je postao neizbeni deo rasprava o ouvanju ivotne sredinexxxvii. U samom dokumentu po prvi put se zvanino pominje odrivi razvoj, definisan kao integracija ouvanja i razvoja kako bi se osiguralo da promene na planeti stvarno obezbede opstanak i blagostanje za sve ljude (IUCN, UNEP, WWF, 1980; deo 1.2). Strategija definie razvoj kao 66

Politike odrivog razvoja

modifijaciju biosfere i primenu ljudskih, finansijskih, ivih i neivih resursa u cilju zadovoljenja ljudskih potreba i unapre enja kvaliteta ljudskog ivota (IUCN, UNEP, WWF, 1980; deo 1.3). Me utim, takve modifikacije biosfere predstavljaju pretnju ukoliko resursi nisu efektivno ouvani. Svetska strategija ouvanja jak naglasak daje konzervaciji, koja se definie kao upravljanje ljudskim korienjem biosfere na nain koji dovodi do najvieg stepena odrive koristi za sadanje generacije, uz ouvanje mogunosti da se odgovori potrebama i aspiracijama buduih generacija (IUCN, UNEP, WWF, 1980; deo 1.4)xxxviii. Svetska strategija ouvanja zavrava se poglavljem koje se zove Ka odrivom razvoju. U njemu se naglaava da se razvoj i ouvanje odvijaju u istom globalnom kontekstu i da su problemi koji ih prate i koji moraju da budu prevazi eni kako bi bilo koji od ovih procesa bio uspean, identini. Kao osnovni uzroci koji dovode do unitavanja stanita izdvajaju se siromatvo, pritisak rasta stanovnitva, drutvene nejednakosti i uslovi me unarodne trgovine koji su protiv interesa siromanih zemalja. Definiu se prioritetni zahtevi, aktivnosti koje moraju preduzeti drave i me unarodne organizacije i zahteva se nova me unarodna strategija razvoja koja bi obezbedila smanjenje nejednakosti i osigurala dinaminiju i stabilniju svetsku ekonomiju. Svetska strategija ouvanja ukazuje da odrivo korienje resursa nije u suprotnosti sa pristupom razvoju koji se zasniva na pristupu osnovnih potreba, koji je u predhodnoj deceniji (posle Stokholmske konferencije, i pod uticajem Me unarodne organizacije rada) promovisan u vodeu doktrinu razvoja:
Ouvanje je sutinski kompatibilno sa rastuim zahtevima za razvoj koji je okrenut oveku, kojim se osigurava ira distribucija koristi na celokupno stanovnitvo (bolja ishrana, zdravlje, obrazovanje, dobrobit porodice, vee zapoljavanje, vea sigurnost primanja, zatita od ugroavanja ivotne sredine); koji obezbe uje bolje korienje ljudskog rada, sposobnosti, motivacije i kreativnosti; i koji je osetljiviji na kulturno nasle e. (IUCN, UNEP, WWF, 1980; deo 20.6)

67

Dekade razvoja

Svetska strategija ouvanja je pruila konceptualni osnov za sledeu artikulaciju odrivog razvoja, donetu u okviru Svetske komisije o zatiti ivotne sredine i razvoju (World Commision on Environment and Development WCED), poznate i kao Bruntland komisijaxxxix. U svom izvetaju iz 1987. godine pod nazivom Naa zajednika budunost (Our Common Future) (WCED, 1987) Brutland komisija prvi put uvodi odrivi razvoj kao standard za me unarodni razvoj. Znaaj ovog dokumenta je trojak [Reed, 1996]: WCED je efektivno uspostavila odgovornost sadanjih generacija za osiguranje mogunosti za razvoj buduih generacija, tako to e zatiti ivotnu sredinu i prirodne resurse; Na prvo mesto je stavila smanjenje siromatva u zemljama u razvoju kao centralnu taku oko koje se gradi strategija odrivog razvoja, i Vratila je odrivost u kontekst me unarodnog ekonomskog poretka, prepoznajui i uvaavajui potrebu za reorganizacijom me unarodne trgovine i protoka kapitala, kao i osiguranja veeg uticaja nerazvijenog dela sveta na me unarodne ekonomske odnose. U sutini, Bruntland komisija je promovisala kompleks normi koji je u duhu Kejnezijanskog liberalizma u me unarodnom ekonomskom poretku, dakle liberalizma koji podrazumeva tradicionalne oblike Kejnezijanske intervencije sa akcentom na zatitu ivotne sredine (Bernstein, 2001). U isto vreme eksplicitno definisani ciljevi zatite ivotne sredine trebalo je da budu inkorporirani u nacionalne politike razvoja i politike me unarodnih institucija, kao to su UNCSTAD, Svetska Banka ili GATT, da bi se osiguralo da ekonomski poredak u svim aspektima odluivanja uvai zabrinutost za ivotnu sredinu i sprei pristup razvoja po svaku cenu. Nije se promeno duh podrke Kejnezijanskom liberalizmu koji je postojao u Brandtovom izvetaju globalna ekonomija i dalje treba da poiva na slobodnoj trgovini kao osnovnom motoru ekonomskog rasta. Me utim, prihvataju se selektivne intervencionistike mere kojima se omoguava nerazvijenim dravama da do u u poziciju iz koje e imati vee koristi od liberalnih ekonomskih institucija, ili bar nee trpeti tete od slobodnog trita. Komisija je predloila smanjenje trgovinskih barijera u razvijenom delu sveta, smanjenje 68

Politike odrivog razvoja

stvarnih kamatnih stopa kako bi se olakao poloaj zemalja pogo enih dunikom krizom i proirenje trgovinskih sporazuma u cilju omoguavanja globalnog ekonomskog rasta. Sa druge strane, podrano je poveanje finansijskih sredstava koja se u vidu pomoi plasiraju od strane me unarodnih razvojnih banaka i dravnih fondova razvijenih zemalja, nadokna ivanje teta nastalih usled cenovne politike za raznovrsne artikle, jaanje povlaenog poloaja zemalja u razvoju pred multinacionalnim korporacijama i omoguavanje lakeg transfera tehnologija kroz olakavanje uslova za zajednika ulaganja i ukljuivanje u programe istraivanja (WCED, 1987). Izvetaj Bruntland komisije posebno se osvrnuo na ulogu Svetske Banke i Me unarodnog monetarnog fonda u reformskim procesima. Naglaeno je da kako interne procedure ovih organizacija, tako i kriterijumi za odabir moraju bitri promenjeni, kako bi se u njih ugradili trokovi i ciljevi zatite ivotne sredine i socijalni trokovi i ciljevi. Uz to, nacionalne politike u svim zemljama, bilo da su razvijene ili nerazvijene, morale bi da krenu u pravcu ouvanja resursa. Ako se uporede Stokholmska deklaracija i Naa zajednika budunost, verovatno e se doi do zakljuka da je ovaj drugi samo logian nastavak prvog. Osnovne norme koje su usvojene u Stokholmu suverenitet nad resursima, pre svega ispraene su i u Bruntland izvetaju. Ono to je novo, odnosi se na vii nivo sinteze ciljeva zatite ivotne sredine i razvoja (upravljanje dostizanjem oba cilja poiva na istim osnovama i na istim normativnim utemeljenjima, a ekonomski rast je centralni cilj). Uz to, Bruntland izvetaj vrlo eksplicitno promovie potrebu otklona od neoliberalnog modela (kroz Kejnezijanski intervencionizam) u procesu pomoi zemljama u razvoju. Naa zajednika budunost je, neosporno, jedna od prekretnica u teorijskom i analitikom smislu. Najvea slabost izvetaja Bruntland komisije, sa druge strane, bili su recepti kako da se dodje do poboljanja. A te preporuke bile su veoma ombiciozne i nalagale nacionalnim vladama i me unarodnim agencijama za razvoj da svoje uobiajene politike razvoja zamene praksom odrivog razvoja. Naglaavajui da godinja stopa rasta od 3 do 4 procenta u razvijenim zemljama predstavlja osnovni ekonomski preduslov za smanjenje siromatva u nerazvijenim i zemljama u razvoju, WCED je predloila multiplikaciju ekonomskih aktivnosti u svetu 69

Dekade razvoja

faktorim pet do deset, to bi svakako dovelo do poveanja dohotka po glavi stanovnika za 3 procenta u svim zemljama, bile one na Severu ili Jugu (Milutinovi, 2004). Uz ovakav zahtev za enormnim ekonomskim rastom ila je i preporuka za promenu kvaliteta rasta. Brutland izvetaj naglasio je potrebu da se izvri preraspodela blagostanja u korist nerazvijenih, kako bi se smanjilo siromatvo. Me utim, ovako radikalna preporuka bila je ublaena stavom koji se protezao kroz celi izvetaj da transformacija ka odrivom razvoju ne zahteva fundamentalne promene u postojeoj distribuciji blagostanja, potroakih navika, ivotnog standarda ili karaktera rasta u razvijenim i nerazvijenim zemljama. Uz to, Brutland izvetaj nije ponudio odgovor kako izai na kraj sa postojeim podelama na me unarodnom i dravnom nivou, koje je trebalo reiti. Uz sve nedostatke, moe se rei da, za razliku od Svetske strategije konzervacije, Brutland Komisija uspeva da nametne odrivi razvoj kao standard prema kojem e se meriti uspenost politika i razvojnih aktivnosti vlada i me unarodnih organizacija u nastupajuem periodu. Naa zajednika budunost vrsto je uspostavila konceptualnu i politiku osnovu na kojoj su Ujedinjene Nacije gradile uspeh Konferencije o ivotnoj sredini i razvoju u Rio de aneiru (Milutinovi, 2004). Iste 1987. godine usvojen je Montrealski protokol o materijama koje podstiu razgradnju ozona. Kao odgovor na sve konkretnija saznanja o negativnom dejstvu ozonske rupe u atmosferi, konkretizovani su predlozi Beke konvencije tako to je postavljeno kvantitativno ogranienje emitovanja ugljendioksida i halogenih materija. Sledee godine UNEP i Svetska meteoroloka organizacija ustanovljavaju Me udravni panel o klimatskim promenama (IPPC), koji e u narednijm godinama izrasti u najuticajnije nadnacionalno telo u oblasti koja sve vie postaje globalna pretnjaxl.

Decenija novog rasta (1990 2000)

Me unarodno okruenje. stabilizacija i prilago avanje Dok je najvei broj zemalja azijskih zemalja pogo enih 70 U prvoj polovini ove decenije su jo uvek bili dominantni ciljevi. Latinske Amerike, kao i nekoliko dunikom krizom, prolazilo kroz

Politike odrivog razvoja

bolne procese strukturnog prilago avanja kako bi se postepeno vratilo na put razvoja, ukupna slika na globalnom nivou jo uvek je bila siva stagnacija, prevashodno zbog nepovoljne situacije u zemljama podsaharske Afrike i zemljama u tranziciji u istonoj Evropi. U osnovi ekonomskih problema u ovim zemljama bili su problemi na politikom nivou slabe i korumpirane vlade i nedovoljni institucionalni kapacitet dravne administracije. Takozvanoj me unarodnoj zajednici, olienoj u nadnacionalnim institucijama ukljuenim u procese razvoja, postajalo je sve jasnije da su najvaniji uslovi za uspeno strukturno prilago avanje i povratak razvojnim procesima u pomenutim delovima sveta upravo fundamentalne i duboke institucionalne promene kojima bi se smanjila korupcija i omoguio uspeni prelazak iz socijalistikog sistema komandne privrede u trinu ekonomiju. Pri tome se kao uzor ovakvim promenama najee navodio uspeni primer institucionalnih i politikih promena u zemljama Istone Azije (Hong Kong, Indonezija, Japan, Malezija, Singapur, Juna Koreja, Tajvan i Tajland)xli. Uspeh junoazijskog uda ekonomisti vezuju za injenice da su sve navedene zemlje stavljale na prvo mesto makroekonomsku stabilnost, sprovodile politiku ujednaavanja raspodele rezultata privrednog rasta na sve segmente stanovnitva (besplatno nie i srednje kolovanje, besplatnu osnovnu zdravstvenu zatitu i sprovodenje zemljine reforme) i manje koristile uvoznu zatitu od svih drugih zemalja u razvoju. U drugom delu sveta tako e dolazi do dramatinih promena. 1989. godine padom Berlinskog zida zavrava se era komunizma u Sovjetskom Savezu i Istonoj Evropi i skoro preko noi ekonomije bivih socijalistikih zemalja odbacuju centralnu plansku privredu i ulaze u turbulentne vode tranzicije ka trinoj privredi. Iako se moe rei da neke od ovih privreda (ukljuujui i bivu Jugoslaviju) nisu u svim aspektima sledile sovjetski model u prolosti i, samim tim, imale krhke temelje za razvoj trine privrede, evidentno je da je period tranzicije doneo bolne zaostatke u razvoju i humanom napretku. Me utim, druga polovina devedesetih (tanije leto 1997.) donosi suoavanje sa ozbiljnom finasijskom krizom upravo u zemljama Istone i Jugoistone Azije, to je kao rezultat imalo otar preokret u do tada pozitivnom trendu smanjivanja siromatva u ovom delu sveta (mada ne konsekventno u dravama junoazijskog uda, koje su se pokazale jakim i 71

Dekade razvoja

otpornim). Drutveno ekonomski uslovi se u isto vreme drastino pogoravaju u bivim sovjetskim republikama u kojima smanjenje siromatva u najirem smislu, ukljuujui unapre enja zdravstvene situacije, ishrane, obrazovanja, pristupa informacijama i dobrima i uee u odluivanju, ponovo postaje osnovni cilj razvoja.
Srednji godinji rast per capita po regionima u periodu 1970 - 2000
-4,00 -3,00 -2,00 -1,00 0,00 1,00 2,00 3,00 4,00 5,00

1970 - 1980

1980 - 1990

1990 - 2000

Podsaharsk a Afri k a Ce ntralna i Juna Am e ri k a Zapadna Evropa Drave u tranzi ci ji

Istona Azi ja Sre dnji Istok Se ve rna Am e ri k a Ze m lje u razvoju

Juna Azi ja Istona Evropa Industri jali zovane ze m lje Sve t (uk upno)

Slika 4.

Srednji godinji rast per capita 1970 2000

72

Politike odrivog razvoja

Navedeni doga aji i regionalne krize kao rezultat su imale dovo enje u pitanje Vaingtonskog konsenzusaxlii. Veliki broj zemalja u Istonoj i Jugoistonoj Aziji je bio pogo en otrom deregulacijom bankarskog sektora i tokovi kapitala nisu bili u potpunosti pod kontrolom slabih centralnih banaka. Me unarodni monetarni i finasijski sistem, jo uvek zasnovan na prevazi enim bretonvudskim pravilima, zahtevao je znaajne popravke i uskla ivanje sa trenutnim stanjem u me unarodnim ekonomskim odnosima. U razliitim delovima sveta poinju da jaaju pokreti protiv globalizovane korporativne poljoprivrede i sve masovnije upotrebe biotehnologije u poljoprivredi, koji tokom godina izrastaju u ozbiljne pokrete protiv globalizacije i negativnih trendova u smanjenju siromatva, a za ouvanje ivotne sredine. Do tada uglavnom usitnjeni i marginalizovani pokreti poinju da se udruuju u globalne alijanse, stvarajui mone antiglobalistike mree. Prvi vidljivi uspeh ovakvog udruivanja je propast Tree ministarske konferencije Svetske Trgovinske Organizacije (WTO) u Sijetlu 1999. godine. Sazreva saznanje da je solidarnost izme u razliitih grupa akademske zajednice, planera, poslenika zatite ivotne sredine i potroaa neophodna kako ovakvi oblici otpora rastuim nejednakostima u svetu i ugroavanju ivotne sredine ne bi bila marginalizovani ili polarizovani (kroz animozitet izme u obinih gra ana i informisanih naunika) i kako bi se podigla temperatura u javnosti i ovi problemi nametnuli kao znaajni. U ove aktivnosti ukljuuju se u poslednjoj deceniji dvadesetog veka mnoge grupe u svim delovima sveta od malih, lokalnih aktivista, do monih nevladinih oprganizacija i organizacija za zatitu ivotne sredine, koalicija i neformalnih grupaxliii. Otrica napada usmerena je ka multinacionalnim korporacijamaxliv, nacionalnim vladama i me unarodnim razvojnim institucijama (pre svega grupi G8xlv, MMF i WTO). Pre 1990. godine civilno drutvo, olieno pre svega kroz uticajne me unarodne nevladine organizacije (Grinpis, WWF, i druge), bilo je fokusirano na jaanje svoje uloge u formalnom odluivanju, kao i na probleme koji svoje korene imaju u nacionalnim politikama. Globalni pokreti se po svojoj prirodi iskazuju kroz razliite forme. Oni mogu biti inicirani idejama i akcijama koji se javljaju na jednom delu sveta i kasnije prenose u druge drave (tako je, na primer, pokret za zatitu ljudskih prava u SAD bitno uticao na studentski pokret u Evropi ezdesetih). Proces moe da bude i obrnut eksterni konflikti se prenose na 73

Dekade razvoja

nacionalni nivo (primer za to su protesti protiv nacionanih vlada koje su nekritino prihvatale nametnute politike strukturnog prilago avanja (Tarrow & della Porta, 2005). Ono to je bilo novo u protestima poetkom devedesetih, odnosilo se na injenicu da su ovi protesti bili usmereni ka me unarodnim institucijama, pre svih prema Me unarodnom Monetarnom Fondu, Svetskoj Banci i Svetskoj Trgovinskoj Organizaciji i da su bili koordinisani od strane globalnih mrea za me unarodnu pravdu. Ekonomska doktrina. U ovoj deceniji nastavlja se dalji rad na konceptima razvoja iz prethodne, one se ire i dalje dopunjuju. Teite se sa ekonomskih modela prenosi na vanu debatu o ulozi drave nasuprot ulozi trita u ekonomskom i drutvenom razvoju. Jasnija uloga institucija kao pretpostavka uspenog razvoja postaje sve vie kritina kako se probija novi globalni pristup politikoj ekonomiji po kome su institucije (i politike koje one kreiraju) u najveoj meri egzogene (formirane po matrici koju je potrebno pratiti na globalnom nivou, dakle bez preteranog uvaavanja nacionalnih specifinosti). Kao kontrapunkt ovakvoj tvrdnji, mnogi teoretiari zagovaraju teoriju endogenog rasta, koja se bazira na specifinim potrebama na nacionalnom (ili regionalnom) nivou i podrazumeva specifini institucionalni kontekst. Teorija endogenog rasta vezuje se za amerikog nobelovca Roberta Lukasa i nastaje na kritici neoklasinih teorija rasta iz osamdesetih, tragajui za izvorima dugoronog ekonomskog rasta. Prema neoklasinim teorijama, rastui BDP po stanovniku predstavlja privremeni fenomen koji je posledica bilo kratkoronih prilago avanja rada i kapitala (i njihovog me usobnog odnosa), bilo promena u tehnologiji. Ako nema tih promena, ili podsticaja rasta iz strane razvojne pomoi, nacionalna privreda e teiti nultom rastu, odnosno razvoj dugorono nee biti odriv. Sa druge strane, razvijene zemlje Zapada imale su i imaju dugoroni rast, iako nisu imale nijedan od navedenih podsticaja dugorono. Ova nesavrenost neoklasinih teorija naziva se rezidual i na nju se koncentriu teoretiari endogenog rasta. Objanjavajui strukturu ukupnog faktora produktivnosti (odnosa kapital - rad) i to to nizak nivo ovog pokazatelja nije doneo vii nivo investicija (pre svega u zemljama Latinske Amerike i Afrike), ali i odsustvo novog stranog kapitala u dravama koje su sledile mere strukturnog 74

Politike odrivog razvoja

prilago avanja, pobornici teorije endogenog rasta reenje nalaze u niskom nivou investicija u ljudski kapital (pre svega kroz obrazovanje), infrastrukturu i istraivanje. Osnovne preporuke ove teorije svode se na aktivniju ulogu javnih politika kroz direktne i indirektne investicije u ljudski kapital i ekonomiju zasnovanu na znanju. Na taj nain se (na mala vrata) amnestira drava kao aktivni uesnik procesa razvoja, iako se teorija endogenog razvoja skoro u potpunosti zasniva na osnovnim postavkama neoklasine teorije rasta. Kao specifini odgovor na uoene probleme u razvoju nerzvijenih zemalja, javlja se u ovom periodu koncept socijalnog kapitalaxlvi, koji upotpunjuje do tada ve prihvaeni koncept humanog kapitala. Ukoliko je pojedinac drutveno iskljuen, marginalizovan ili sistematski diskriminisan, on se ne moe osloniti na podrku drutvenih mrea koje su mu u tom sluaju nedostupne. Ako nema ovakve marginalizacije pojedinac e lake pristupati mreama i organizacijama u drutvu, crpei iz njih individualnu korist koja doprinosi ukupnom razvoju (na primer pomo pri zapoljavanju, mikrokredite, i drugo). Poveanje socijalnog kapitala siromanih domainstava na taj nain postaje veoma vana pretpostavka za smanjenje siromatva. Voma vaan teorijski doprinos na poetku ove decenije je i koncept humanog razvoja, koji se zasniva na injenici da rast mora da zadovoljava ljudske potrebe kako bi zaista bio prihvaen kao ,,razvoj. Ovaj pristup, na koji je uticao rad o sposobnostima i pravima dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju 1988. Amartija Sena (Anand & Sen, 1994), razvio je Program za razvoj Ujedinjenih Nacija (UNDP) i ilustrovao ga primerima u svojoj godinjoj publikaciji Izvetaj o ljudskom razvoju, koja je prvi put izdata 1990. Kao indikator razvoja uvodi se pokazatelj ljudskog razvoja (Human Development Index HDI). HDI agregira pokazatelje trajanja ivota, znanja i ivotnog standarda, sa eljom da se direktno meri blagostanje pre nego da se usredsredi na sam prihod. Kao to je ve pomenuto, deceniju novog rasta u velikoj meri je obeleila pojava takozvanog zamora u razvojnoj pomoi (aid fatigue), koji se ogledao u apsolutnom smanjenju izdvajanja razvijenih za pomo nerazvijenim, odnosno razvojne pomoi (Official Development Assitance ODA)xlvii. Ovaj trend smanjenja doao je u prvom redu kao rezultat snane borbe unutar me unarodnog trita i izraenog skepticizma u odnosu 75

Dekade razvoja

na meanje drave (kako drave donatora, tako i drave primaoca razvojne pomoi) u produktivne sektore, kao to su poljoprivreda i industrija. Na smanjenje je tako e uticao i rastui strah da e me unarodna pomo dovesti do jednog oblika zavisnosti drava primalaca i na taj nain proizvesti istu vrstu negativnog uticaja kao to, na primer, ima socijalna pomo u razvijenim dravama onda kada obeshrabruje primaoce da sami privre uju. Usvajajui sve navedene injenice, svetska zajednica krajem ovog perioda poinje da menja opteprihvaena shvatanja o poeljnim modelima razvoja, polako usvajajui Postvaingtonski konsenzus, Konsenzus iz Kopenhagena, ili Santjago konsenzusxlviii, odnosno paradigmu po kojoj nije dovoljno sve razvojne inicijative bazirati samo na globalnim integracijama. Neophodno je svet posmatrati holistiki i u osnovi intervenisati na otklanjanju unutranjih slabosti svakog pojedinanog dravnog ekonomskog sistema i drave u celini kako bi se stvorili i ojaali njeni unutranji kapaciteti da se ukljui u globalnu utakmicu. Uloga drave. Nekoliko istovremenih promena uticalo je da tokom ove decenije do e do ponovnog sagledavanja optimalne uloge drave u ekonomskom razvoju. Ekonomisti i politiari shvatili su da su rezultati rasta u najveem broju zemalja u razvoju tokom osamdesetih bili katastrofalnixlix. Nasuprot nezadovoljavajuim performansama rasta u veini zemalja u razvoju, u dravama Istone Azije i nekim od drava June Azije, u kojima su vlade konstantno imale veliku ulogu u razvoju, situacija je bila znatno bolja. Uprkos nepovoljnom me unarodnom okruenju u ovim godinama, navedene drave bile su u stanju da odre i u nekim sluajevima ak i unaprede svoje razvojne performanse. Njihove vlade su politiku supstitucije uvoza uspeno zamenjivale politikama promocije izvoza, razvile skup protrinih institucionalnih i politikih reformi, nastavile da investiraju u infrastrukturu i poveanje nivoa ljudskog kapitala i bile u potpunosti ukljuene u direktnu i indirektnu promociju politika industrijskog razvoja u odre enim sektorima industrijel. 76

Politike odrivog razvoja

U razvijenim dravama Zapada snaile su politike ideje koje su se protivile neoliberalnom zaokretu iz osamdesetih, ukazujui na posledice do kojih je on doveo - sporiji rast i poveanje nezaposlenosti, ali i negiranje uloge drave u politici razvoja. Demokrati su zamenili republikance u Sjedinjenim Amerikim Dravama, laburistike vlade dolazile su na mesta konzervativnih u mnogim evropskim dravama, a rastao je i me unarodni uticaj Japana, ija je vlada uvek imala veoma veliku ulogu u ekonomiji. Razliita iskustva vezana za uspeh trinih reformi tokom prethodne decenije naterala su me unarodne institucije zaduene za razvoj da shvate da su im za promociju reformi, pa bile one i protrine, neophodne posveene i sposobne vlade. U suprotnom, sve reformske aktivnosti e nailaziti na otpore pojedinih interesnih grupa unutar drutva, kao i potencijalnih gubitnika usled reformskih poteza. Tako je fokus polako prebacivan sa minimizacije uloge vlada ka osposobljavanju vlada da budu efektivnijeli. Uzimajui sve navedeno u obzir, u drugoj polovini ove decenije poinje da se razvija Revizionistika kola ekonomskog razvoja, koja se esto naziva i Postvaingtonskim konsenzusom. Ova kola zagovara dinaminu i fleksibilnu meavinu uzajamnih uticaja drave i trita, u kojoj vlade zemalja koje prate putanju razvoja imaju znaajnu ulogu u investiranju, finansiranju investicija, formiranju i podizanju nivoa ljudskog kapitala, podizanju tehnolokog nivoa, stvaranju i razvoju institucija i promociji institucionalnih reformilii. Primarna uloga drave u obezbe ivanju javnih dobara se ne moe osporiti. Uz to, neki tvrde da je deo te uloge i podsticanje industrijskog i tehnolokog razvojaliii. U tom smislu zagovornici ponovnog jaanja uloge drave u ambijentu protrinih reformi tragaju za nainima uveanja kapaciteta vlada i vladajuih struktura, kako bi mogle da formuliu i primene razvojne politike, odnosno da stvore strukturu sposobne i potene birokratije neophodne za sprovo enje reformi. Dok je debata o poeljnoj meavini (i udelu) stepena dravne intervencije i oslanjanja na trite jo uvek veoma iva, dve teorije neoinstitucionalna i teorija javnog izbora 77

Dekade razvoja

pomogle su u razjanjavanju do koje mere drava moe da utie na dostizanje ciljeva razvoja. Ovaj uticaj sprovodi se na razliite naine: obezbe enjem makroekonomski i mikroekonomski podsticajnog okruenja za efikasne ekonomske aktivnosti, obezbe ivanjem institucionalne infrastrukture prava svojine, mira, vladavine zakona i pravnog poretka koja ohrabruje dugorono investiranje, i osiguravanjem osnovnog obrazovanja, zdravstvene zatite i infrastrukture koja je neophodna za odvijanje ekonomskih aktivnosti (Commander at al., 1996). Institucionalni kapacitet, sa stanovita preduzetnika, sa druge strane zavisi od pretpostavki kakve su, na primer, previdljivost vladavine prav(il)a, percepcija politike stabilnosti, nivo kriminala koji ugroava pojedinca i svojinu, pouzdana pravna zatita i nivo korupcije (Brunetti et al. 1997). Iako to moe izgledati suvinim, razvojna ekonomija je na ovaj nain okrenula pun krug, vrativi se na stanovite klasinih ekonomista da vlade moraju imati strateku ulogu u ekonomskom razvoju. U prvoj deceniji XXI veka oekuje se i empirijska provera ovakvog stanovita, mada politike prilike (pre svega povratak na politiku scenu konzervativaca i regionalni sukobi na Balkanu i u dravama biveg Sovjetskog Saveza) ne idu u prilog zagovornicima ove kole miljenja. ivotna sredina. Decenija je poela loe: rat u Persijskom zalivu 1991. godine odneo je hiljade ivota, a poari naftnih postrojenja i miliona barela nafte nad celu Zapadnu Aziju nadvili su guste oblake dima. Postoje podaci da je izgorelo 67 miliona tona sirove nafte, a posledice po ivotnu sredinu ovog dela sveta bile su katastrofalneliv. Rast protesta protiv globalne neoliberalne politike dodatno je stimulisao potrebu za novim sagledavanjem nadnacionalne politike zatite ivotne sredine. Kada su sredinom devedesetih zapoeli veliki globalni protesti protiv neoliberalne politike bazirane na Vaingtonskom konsenzusu, dolo je i do promene u pokretima koji su se zalagali za zatitu ivotne sredine. Dodatno jaaju me unarodni pokreti za zatitu ivotne sredine, ali i pokreti koji se bore za socijalna i 78

Politike odrivog razvoja

ekonomska prava siromanih i socijalnu pravdu. Ovo je ve decenija komunikacija i mnogo je lake ujediniti nacionalne ekoloke organizacije u jedinstvenu me unarodnu mreu. Sve ono to su Ujedinjene Nacije i druge me unarodne organizacije uradile na polju zatite ivotne sredine i razvoja u prethodnoj deceniji, jaanje transnacionalnih nevladinih organizacija i njihovog uticaja, ali i rastua panja javnosti vezana za probleme u ivotnoj sredini doveli su do jasno izraene potrebe da se na najviem nivou definie politika budueg globalnog odrivog razvoja. Konferencija Ujedinjenih Nacija o zatiti ivotne sredine i razvoju (UNCED), poznata jo kao Samit o planeti Zemlji, odrana juna 1992. godine u Rio de aneiru (Brazil) bila je najvea od svih ikada odranih konferencija Ujedinjenijh Nacija. Prisustvovalo je blizu 10 000 zvaninih predstavnika iz oko 150 zemalja, ukljuujui i 116 nacionalnih politikih lidera. U formalnom smislu konferencija u Riu bila je veoma znaajna. Na njoj su usvojene Svetska konvencija o klimatskim promenama, Konvencija o biodiverzitetu i Povelja planete Zemlje, dogovoren je skup principa koji bi u narednom periodu trebalo da budu potovani od strane 176 nacionalnih vlada potpisnica, usvojeni su znaajni dokumenti (Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama i Konvencija o biolokom diverzitetu), kao i akcioni program za odrivost, nazvan Agenda 21, i uspostavljen je institucionalni mehanizam unutar sistema Ujedinjenih Nacija konstituisanjem Komisije za odrivi razvoj (UNCSD). Ovome treba dodati i injenicu da je Rio konferencija predstavljala kulminaciju prethodnog perioda intenzivne kampanje podizanja nivoa znaaja problema zatite ivotne sredine i razvoja me u politikim faktorima na najviem nivou (Milutinovi, 2004). Konferencija u Riju se moe posmatrati kao trenutak kada je me unarodna zajednica formalno prihvatila koncept odrivog razvoja kao standard za odre ivanje uspenosti dostizanja ciljeva razvoja, kako na razvijenom Severu, tako i na nerazvijenom Jugu. Polazei od poznate perspektive razvijenog dela planete, pristup Konferencije je bio da se unutar traene projekcije razvoja sa naglaenom komponentom zatite ivotne sredine istaknu osnovne ravojne potrebe, karakteristine za zemlje u razvoju i nerazvijene. Me utim, konceptualna mrea odrivog razvoja koju je predlagao UNCED i koja se zasnivala na veoj panji koju treba pokloniti promeni ekonomskih 79

Dekade razvoja

odnosa Severa i Juga, nije u osnovi bila u suprotnosti od osnovne zamisli koju je deceniju pre toga imala Bruntland komisija i koja se zasnivala na premisama nastavljanja rasta. Dokaz za ovakvu tvrdnju je pristup odrivom razvoju koji imaju razvijene zemlje, pre svega evropske, i koji se zasniva na nastavljanju rasta i tehnolokim inovacijama kao jednom od strategijskih stubova odrivog razvoja (Milutinovi, 2004). Sledei uspeh Rio konferencije, mnoge me unarodne institucije poinju da propagiraju i podstiu odrivi razvoj (OECD, Svetska Banka i druge). Finasiranje napora na nacionalnom nivou za podsticanje zatite ivotne sredine i politika odrivog razvoja, osim ovih organizacija, preuzima i Globalna podrka ivotnoj sredini GEF, novoosnovana organizacija pod pokroviteljstvom sistema UN. Problem klimatskih promena u drugoj polovini ove deceniji poinje da preuzima primat u me unarodnoj agendi zatite ivotne sredine. Jaa uticaj Me udravnog panela o klimatskim promenama (IPCC), koji posle prvog Izvetaja o klimatskim promenama (1990) nastavlja da objavljuje izvetaje 1995. i 2001. godine. Kao rezultat Prve okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (The UN Framework Convention on Climate Change - UNFCCC), koju je u Riju potpisalo 155 zemalja, na Treoj konferenciji o klimi u Kjotu (Japan) potpisan je 1997. godine Kjoto protokol. Ovim protokolom industrijske drave su se obavezale da e zajedniku emisiju est najvanijih tetnih gasova smanjiti za najmanje pet procenata u odnosu na nivo emitovanja tetnih gasova iz 1990. godine, i to u periodu od 2008. do 2012. godine. Protokol sadri i mehanizme implementacijelv, kao i sistem kontrole ispunjenja ovih obaveza. Uz to, odlueno je da se osnuju fondovi iz kojih e se podravati projekti zatite klime u zemljama u razvoju. Kjoto protokol se generalno smatra znaajnim prvim korakom prema stvarnom reimu smanjenja globalne emisije gasova staklene bate, kojim bi se mogla stabilizovati njihova koncentracija u atmosferi: drave koje su prihvatile Protokol prihvatile su i obavezu da u svoje zakonodavstvo ugrade njegove ciljeve i mehanizme, uspostavljeno je trite toplog vazduha; rastao je i jo uvek raste broj preduzea koja svoje investicione odluke uskla uju sa zahtevima Kjoto protokola. Gotovo istovremeno sa potpisivanjem Kjoto protokola (do 2007. godine potpisalo ga je preko 140 zemalja), poinje i akcija njegovog osporavanja. Predvodnik ove akcije su 80

Politike odrivog razvoja

Sjedinjene Amerike Drave, koje u svojim obavezama koje bi prihvatile potpisivanjem vide znaajno ogranienje za svoj razvoj. Njima se odmah posle Kjoto konferencije pridruuju Australija, Ruska Federacija (koje su ratifikovale sporazum 2007. i 2005. godine), Kina i Indija (koje jo uvek nisu ratifikovale Kjoto protokol). Naime, propisane obaveze su najznaajnije za grupu od 35 najrazvijenijih zemalja, koji su i najvei zaga ivai (za zemlje EU je predvi eno smanjenje od 6,2 procenata, dok za SAD i Japan ovo smanjenej iznosi 8,7 procenata). Me utim, obaveza smanjenja emisije gasova ima direktan uticaj na smanjenje privrednih aktivnosti u dravama koji ovu obavezu prihvate, to je i osnovni razlog njihovog odbijanja. Evropska komisija je procenila da e smanjivanje emisije gasova za, u proseku, 1,5 odsto na godinjem nivou dovesti posle 2012. godine do smanjenja privrednog rasta u EU za 0,5 do 1,5 procenata do 2025. godine. Bez obzira na to, zemlje EU su ratifikovale Kjoto protokol 2002. godine.

Posle 2000
Me unarodno okruenje. Unipolarni svet, koji je uspostavljen posle pada Berlinskog zida, doivljava poetkom XXI veka znaajne, pre svega geopolitike promene. Rast cena sirove nafte na svetskom tritu u ovoj deceniji poprima razmere koje mogu ugroziti me unarodni ekonomski poredak. Krajem 2007. godine cena barela sirove nafte dostigla je po prvi put psiholoku granicu od 100 dolara. Ovim rastom pogo ene su sve svetske privrede, a pritisak najvie oseaju SAD, u kojima su sredinom ove decenije prisutni elementi recesije. Tome doprinosi i krah hipotekarnih kredita, uticaj ratnih avantura u Avganistanu i Iraku, kao i neki drugi doga aji u me unarodnoj politici. Sve se to odraava na vrednost dolara, koja u drugoj polovini ove decenije pada na najnii do tada zabeleeni nivo u odnosu na svetske valute. Kina i Indija u pogledu privrede i politike ulaze me u borce u tekoj kategoriji. Re je o privredama koje u poslednjoj deceniji imaju izuzetno visoke stope privrednog rasta i koje se ubrzano pribliavaju drutvu razvijenih zemalja. Kineske rezerve u vrstoj valuti danas iznose preko hiljadu milijardi dolara, a u Indiji sektor visoke tehnologije raste velikom brzinom i skokovito. Obe zemlje su ve priznate nuklearne sile 81

Dekade razvoja

koje razvijaju i okeansku vojnu flotu. Takvo njihovo jaanje je najava multipolarne ere u svetskoj politici. 11. septembra 2001. godine islamski teroristi su serijom samoubilakih napada (od kojih je najvei bio udar dva oteta aviona i ruenje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku) ne samo ugrozili Sjedinjene Amerike Drave, nego i znaajno uticali na ukupnu svetsku politiku. Napadi su bili osu eni irom sveta, a mesec dana kasnije SAD su povele koaliciju me unarodnih snaga u Avganistan u potragu za snagama AlKaide. Mnoge drave su uvele stroge anti-teroristike zakone i preuzeli korake da preseku finansiranje terorizma, ukljuujui i zamrzavanje bankovnih rauna koji su bili pod sumnjom da se koriste u finansiranju terorizma. Pored ovoga, 11. septembar je znaajno uticao na me unarodne ekonomske i politike odnose. Njujorka berza je zabeleila najvei pad od ekonomske recesije tridesetih godina prolog veka. Ovaj doga aj upozorio je na veliku opasnost od terorizma u savremenom svetu, dok su teroristiki napadi koji su usledili u Londonu i Madridu narednih godina jo vie uticali na me unarodnu politiku scenu. Terorizam je postao velika pretnja razvoju. Posle traumatinog zaostajanja izazvanog tranzicijom, Rusija se sredinom prve decenije XXI veka konsolidovala u ekonomskom smislu, vraajui ugled jednog od najznaajnijih igraa u globalnoj utakmici. Rusija se na svetsku scenu vratila prevashodno zahvaljujui nafti i gasu. Rast cena energenata krajem devedesetih dao je Moskvi polugu za promociju sopstvene spoljne politke, a predsednik Putin nesumnjivo ima ambiciju da svoju zemlju svrsta u grupu zemalja takozvanog novog sveta (uz Indiju, Kinu i Brazil), to predstavlja znaajan zaokret u odnosu na politiku pribliavanja Zapadu iz devedesetih. Evropska Unija je uveala broj svojih drava lanica na 30 ulaskom Bugarske i Rumunije u EU. Iako je Evropska komisija sredinom 2006. godine ocenila da su koristi od tog irenja imale i nove i stare lanice Evropske unije i da je do irenja dolo u pravom trenutku, upravo kada se EU morala da se suoi s rastuom konkurencijom iz Azije, Indije i Kine, sve je vei skepticizam u dravama takozvanim EU 15 lanicama, vezan za budue irenje EU. Problemi u funkcionisanju koji su se pokazali prilikom pokuaja da se usvoji novi Evropski Ustav, uz sve vee ekonomske probleme u najrazvijenijim dravama 82

Politike odrivog razvoja

lanicama, dodatno su podstakli uvek prisutne evroskeptine stavove. Uprkos svemu (ili ba zbog svega to se doga alo), poetak XXI veka bio je obeleen ponovnim snaenjem ekonomskog rasta. Od 2003. do 2007. godine svetska ekonomija je rasla po stopama koje su bile znaajno vee od zabeleenih krajem prethodnog milenijuma, zahvaljujui pre svih rastu u Kini i Indiji, ali i rastu u najnerazvijenijim zemljama i zemljama u tranziciji. Iako se nekoliko prolih decenija vodila velika borba za poveanje ugleda i ingerencija Ujedinjenih Nacija, ini se da u ovoj deceniji njihova mo nije nikada bila manja. Reavanje svetskih kriza, to bi trebalo da bude osnovna ingerencija svetske vlade, oliene u Savetu Bezbednosti UN, jo uvek se preputa velikim silama i njihovim jednostranim odlukama. Drastian primer koji dokazuje ovu tvrdnju je uloga Saveta Bezbednosti u reavanju krize na Kosovu. Problemi zatite ivotne sredine nastavljaju da zaokupljaju panju me unarodne javnosti, ali sve vie postaju i teme diskusija na najviem nivou. Globalno zagrevanje i problem klimatskih promena je sredinom ove decenije i zvanino postao tema broj jedan, objavljivanjem ternovog izvetaja i odravanjem Konferencije na Baliju. Ekonomska doktrina. Na poetku novog Milenijuma nisu se pojavile velike nove ideje vezane za ekonomski razvoj. Prve godine XXI veka obeleavaju pokuaji da se izvri kritika evluacija i konsolidacija koncepata i tehnika koji su obeleili kraj prethodne decenije (Thorbeke, 2006). I pored toga, vidljiva je promena u gledanjima na politiku ekonomiju razvoja i ulogu insititucija. Koreni su joj u prethodnoj deceniji, a u ovoj se uvruju stavovi da je pravednija distribucija prihoda i blagostanja ne samo konzistentna, nego i da podupire ekonomski rast. Nove teorije politike ekonomije povezuju poveanje nejednakosti i smanjenje rasta, dokazujui ovu uzrono posledinu vezu kroz sledee (Thorbeke, 2006): Poveanje nejednakosti utie na sigurnost svojine; Poveanje politike i drutvene nestabilnosti vodi ka veem riziku i niem nivou investicija;

83

Dekade razvoja

Politike redistribucije prouzrokovane nejednakostima u primanjima obeshrabruju one koji poseduju kapital da investiraju i akumuliraju resurse; Nesavrena kreditna trita vode smanjenju investicija u zemljama u razvoju, a pre svega smanjenju investicija u poveanje humanog kapitala; Poveanje drutvenih nejednakosti uglavnom poga a srednju klasu koja nestaje. Ovo ima veliki uticaj na poveanje fertiliteta, to izaziva znaajne negativne efekte na ekonomski rast. Nova politika ekonomija razvoja sve vie panje posveuje ulozi institucijalvi. U ovoj deceniji nedvosmisleno je prihvaen stav da razvoj direktno zavisi od kvaliteta institucija. Institucije igraju glavnu ulogu u proceni trokova i dobiti, zbog toga to postojane institucije doprinose manjim trokovima transakcije. One tako e obezbe uju sigurnost zajednikim pravilima komunikacije kao i sankcionisanjem prekrioca ovih pravila. To omoguuje uesnicima da bre i sa manje trokova donose odluke, poto ne moraju da budu obazrivi u sluaju neizvesnosti. Ovaj racionalni pristup je izgra en na pretpostavkama da su institucije organizacioni instrumenti koji slue za integraciju individualnih i kolektivnih interesa. Pregled institucija na mikro nivou objanjava uticaj brojnih mehanizama, ali ne pokriva u potpunosti sve procese na makro nivou. Dakle, veza rast nejednakost siromatvo postaje opteprihvaeno mesto u teoriji razvoja. Rast je neophodan (ne i jedini) uslov kako bi dolo do razvoja. Ali ukoliko inicijalna distribucija prihoda i blagostanja nije izvrena na principima jednakosti, ne samo da e rast biti nii, ve e i uticaj rasta BDP na nivo smanjenja siromatva biti znaajno manji. Na taj nain nejednakost postaje specifini filter kroz koji se prelama veza ekonomskog rasta i smanjenja siromatva. Uz inicijalnu distribuciju prihoda, struktura rasta ima veliki uticaj na smanjenje siromatva. Svetska Banka se u svoj Izvetaju o razvoju u svetu za 2006 (World Development Report 2006, World Bank, 2005) zalae za to da nema nikakve potrebe da se u planiranju razvoja ide nautrb bilo ekonomskom rastu (efikasnosti), bilo smanjenju siromatva (jednakosti). Osnovno pitanje je identifikovati institucije i politike koje vode takvom

84

Politike odrivog razvoja

rastu koji podstie smanjenje siromatva. Fransoa Burginjon, potpredsednik i vodei ekonomista Svetske Banke o tome kae:

Jednakost je komplementarna sa obezbe enjem dugoronog prosperiteta. Vea jednakost je dvostruka dobit za smanjenje siromatva. Ona tei da odri ukupni razvoj, ali i donosi vee mogunosti za najsiromanije grupe u drutvu. Fransois Bourguignon, citiran u (World Bank, 2005).

Ciljevi i dometi razvoja u ovoj deceniji su dalje proireni. Kao to je ve reeno, sve vie je ono emu se tei vezano za unapre enja u pogledu humanog razvoja, smanjenje siromatva i vea jednakost u raspodeli. Na Milenijumskom samitu odranom u Njujorku septembra 2000. godine, lideri 189 zemalja lanica UN usvojili su Milenijumsku deklaraciju u kojoj su navedene osnovne vrednosti na kojima treba da se zasnivaju me unarodni odnosi u XXI veku: sloboda, jednakost, solidarnost, tolerancija, potovanje prirode, podela lvii. Generalni sekretar UN je, u septembru 2001. odgovornosti godine, u okviru svog izvetaja pod nazivom Smernice za implementaciju Milenijumske deklaracije UN promovisao MCR, sa odgovarajuim indikatorima i zadacima koje svaka zemlja lanica UN treba da ostvari do 2015. godinelviii. Milenijumska deklaracija sugerie nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju u kojima je prisutan problem siromatva i iskljuenost naroito osetljivih grupa, odnosno regiona, da usvoje i primene nacionalne strategije razvoja sa ambicijama kako bi se postigli postavljeni Milenijumski ciljevi.
Tabela 1. Milenijumski ciljevi razvoja UN

1. Iskoreniti krajnje siromatvo i glad

U periodu 1990-2015 prepoloviti procenat ljudi iji su prihodi manji od 1$ dnevno U periodu 1990-2015 prepoloviti procenat ljudi koji pati od gladi
2. Postii univerzalnost osnovnog obrazovanja

85

Dekade razvoja

Do 2015. godine osigurati da sva deca, deaci i devojice podjednako, budu u mogunosti da dovre svoje osnovno obrazovanje
3. Promovisati jednakost me u polovima i dati vea prava enama

Eliminisati razlike me u polovima po pitanju osnovnog i srednjeg obrazovanja ukoliko je mogue do 2005, a na svim nivoima obrazovanja najkasnije do 2015.
4. Smanjiti smrtnost dece

U periodu 1990-2015 smanjiti smrtnost dece starosti ispod pet godina za dve treine
5. Poboljati zdravlje majki

U periodu 1990-2015 smanjiti majki/porodilja za tri etvrtine

stopu

smrtnosti

6. Izboriti se sa HIV-om/AIDS-om, malarijom i ostalim bolestima

Do 2015. zaustaviti irenje i zapoeti iskorenjivanje bolesti HIV-a/AIDS-a Do 2015. zaustaviti irenje i zapoeti iskorenjivanje malarije i drugih ozbiljnih bolesti
7. Osigurati odrivost prirodne sredine

Integrisati principe odrivog razvoja u politiku i programe drave i okrenuti proces propadanja prirodnih resursa u suprotnom smeru Do 2015 prepoloviti procenat ljudi bez trajnog pristupa ispravnoj pijaoj vodi Postii znaajno poboljanje ivotnih uslova barem 100 miliona stanovnika sirotinjskih etvrti do 2020. godine
8. Razviti globalno partnerstvo za razvoj

Dalje razvijati otvorenu, regulisanu, predvidivu i nediskriminativnu trgovinu i finansijske sisteme. Ukljuuje opredeljenje za dobro upravljanje, razvoj i smanjenje siromatva, kako na nacionalnom tako i na internacionalnom nivou. Posvetiti se reavanju posebnih potreba najnerazvijenijih zemalja. To ukljuuje izvoz koji je oslobo en tarifa i kvota, pojaano otpisivanje duga prezaduenih siromanih zemalja, ponitavanje oficijelnih bilateralnih 86

Politike odrivog razvoja

dugova i veu pomo za razvoj zemljama koje su posveene smanjenju siromatva. Posvetiti se reavanju posebnih problema zemalja bez izlaza na more kao i malih ostrvskih zemalja u razvoju. Posvetiti se reavanju dunikih problema zemalja u razvoju na jedan sveobuhvatan nain putem nacionalnih i me unarodnih mera usmerenih na odrivost duga u duem periodu Razviti i primeniti strategije za pristojne i produktivne poslove za mlade u saradnji sa zemljama u razvoju Obezbediti pristup osnovnim lekovima u zemljama u razvoju, kao i njihovu priutivost, u saradnji sa farmaceutskim kompanijama Iako je prerano suditi o uspehu ili neuspehu projekta Milenijumskih ciljeva razvoja, preovladava miljenje da su neki od njih postavljeni suvie visoko i d a zbog toga ne postoje garancije da e biti dostignuti u predvi enom vremenu Ujedinjene nacije su u svom izvetaju iz 2007. godine dale meovite ocene globalnim nastojanjima da se milioni ljudi spasu ekstremnog siromatva. Broj ekstremno siromanih stanovnika sveta, sa milijardu i 250 miliona ljudi u 1990. opao je na 980 miliona u 2004. godini. Juna i jugoistona Azija postigle impresivne rezultate, stopa siromatva u subsaharskoj Africi opala je za 6 procenata, ali je u zapadoj Aziji vie nego udvostruena. Generalni sekretar UN optuio je po ko zna koji put razvijene zemlje da nisu ispunile svoja obeanja da e pruiti adekvatnu pomo siromanim zemljamalix. Strategija razvoja u prvoj deceniji XXI veka u velikoj meri direktno zavisi od ubrzavanja globalizacije svetske ekonomije, to je jedan od najvidljivijih trendova danas. Kljuno pitanje nije da li globalizacija kao trend postoji i da li e dalje jaati, ve u kolikoj meri je postojea forma ekonomske globalizacije prilagodljiva nacionalnim procesima ekonomskog rasta uz strukturnu trnsformaciju, neophodnim ako se eli odrivi ekonomski rast uz smanjenje siromatva. Ima sve vie teoretiara koji smatraju da, nasuprot ustaljenoj tezi konvergencije prihoda, globalizacija moe dovesti do takvih uslova raspodele svetskog dohotka, ali i raspodele na nacionalnim nivoima, koji mogu usporiti prisutni trend 87

Dekade razvoja

smanjenja siromatva u svetu (Nissanke and Thorbecke 2006). Saglasno tome, nosioci odluivanja moraju sainiti i primeniti aktivne strategije razvoja koje ne samo to e doneti boljitak u razvoju, nego e i preduprediti negativne efekte koje mogu prouzrokovati sile globalizacije. Globalizacija nije samo mogui dodatak (ili okvir) za nacionalnu strategiju razvoja. Nije dovoljno da vlade preuzmu aktivnu ulogu u liberalizaciji trgovine, kretanju kapitala i deregulaciji privrede i da onda pasivno iekuju delovanje Vaingtonskog Konsenzusa i trinih sila globalizacije koje bi ih pogurale na staze breg razvoja. Mnogo je bolje uz aktivnu liberalizaciju preduzimati istovremeno i aktivne nacionalne politike razvoja (Thorbeke, 2006). Globalizacija nudi velike potencijalne koristi za one drave koje odlue da se aktivno strateki ukljue u procese globalizacije. Samo, ove koristi ne dolaze po automatizmu i nisu ni na koji nain garantovane. Pasivna liberalizacija moe dovesti do marginalizacije. Neophodno je istovremeno jaati institucije (koje uvaavaju proces globalizacije) i investirati u sopstvenu privredu (a u nerazvijenim i zamljama u razvoju to se najee odnosi na investiranje u poljoprivrednu proizvodnju, kako bi se dostigla ona taka iza koje je mogue uspeno nastaviti transformaciju celokupne ekonomije).

ivotna sredina. Novi milenijum zapoinje intenzivnom aktivnou me unarodnih organizacija (Ujedinjenih Nacija, pre svih) na koncipiranju jasnog, relevantnog i odrivog okvira za razvoj, to je kao rezultat imalo usvajanje Milenijumskih ciljeva razvoja. Na istom sastanku reafirmisani su i ciljevi zatite ivotne sredine, kao neodvojivi segment svetske politike razvoja. Zakljueno je da se ...u upravljanju svim ivim vrstama i prirodnim resursima mora pokazati mudrost, u skladu sa principima odrivog razvoja. Jedino na taj nain se nemerljiva bogatstva koja nam je darovala priroda mogu ouvati i preneti naim naslednicima. Postojei neodrivi obrasci proizvodnje i potronje se moraju menjati u korist budue dobrobiti, nae i naih naslednika. Na ovaj nain reafirmisana je politika odrivog razvoja, usvojena na konferenciji u Riju, ija dostignua do ovog perioda nisu mogla da se ocene prelaznom ocenom, tavie, 88

Politike odrivog razvoja

mnogi su zakljuke iz Rija smatrali deklarativnom politikom, koja u praksi nije zaivela. Prilika da se procene dotadanji rezultati u sprovo enju i da se, eventualno, predloe nove mere za implementaciju bila je druga Konferencija UN o zatiti ivotne sredine i razvoju, odrana 2002. godine u Johanesburgu. Ako je prva konferencija u Riju bila prvenstveno posveena inauguraciji koncepta odrivog razvoja, konferencija u Johanesburgu bavila se, pre svega, implementacijom ovog koncepta. Uesnici konferencije ponovo su bile vlade, ali i nevladine organizacije i poslovni sektor. Procenjeno je da bez uea sva tri sektora odrivi razvoj nije mogue ostvariti. Potpisano je mnotvo bilateralnih ugovora sa ciljem pronalaenja novih fleksibilnih efikasnih mehanizama za implementaciju. Jedan od osnovnih zakljuaka, koji e dalje rukovoditi sve aktivnosti vezane za zatitu ivotne sredine i razvoj bio je da su neophodni mnogo efikasniji institucionalni aranmani i mehanizmi za implementaciju, tako da je odlueno da se ojaa Komisija za odrivi razvoj UN, kao i da se dodatno potencira uloga Nacionalnih strategija odrivog razvoja kao mehanizama za ostvarivanje globalne politike na nacionalnom nivou. Konferencija u Johanesburgu veliku panju je posvetila obrazovanju za odrivi razvoj, predlaui Ujedinjenim Nacijama da deceniju od 2005. do 2015. godine proglase Dekadom obrazovanja za odrivi razvoj u svetu. U pozadini Svetkog samita u Johanesburgu i napora UN da usklade ciljeve razvoja i zatite ivotne sredine, problem klimatskih promena nastavlja da zaokuplja panju naunika, ali sve vie postaje i predmet ire rasprave u javnosti. Javljaju se i respektabilna imena svetske nauke koja prevashodno pod uticajem neoliberalnih ekonomskih ideja i politike SAD delimino ili potpuno negiraju prognoze Me unarodnog panela o klimatskim promenama o ugroenosti planete. U takvoj situaciji pojavljuje se u svetskoj politikoj i naunoj javnosti ternov izvetajlx (Stern, 2006), kao nezavisna drutveno ekonomska analiza problema klimatskih promena, problema koji e obeleiti prvu deceniju XXI veka. U ovom izvetaju grupa naunika koju je predvodio ser Nikolas tern zakljuuje:

89

Dekade razvoja

Nauni dokazi su sada neumoljivi: klimatske promene predstavljaju veoma ozbiljne globalne rizike i zahtevaju trenutni globalni odgovor... Koristi od snane, pravovremene akcije daleko premauju trokove. (Stern, 2006)

Osnovni zakljuak koji se namee posle itanja ternovog izvetaja za naunike koji se bave klimatskim promenama, kao i za one koji su pratili rane znakove upozorenja od opasnosti globalnog zagrevanja, nije bio iznena enje. Ali u uticajnim akademskim krugovima vodee ekonomske doktrine ovaj tekst od 700 strana izazvao je iznena enje i razliite reakcije. tern je pokazao da ako bi se nastavilo sa postojeim ekonomskim politikama (business-as-usual), odnosno ako se ne budu preuzele politike za smanjenje emisije ugljenika, koncentracija gasova staklene bate u atmosferi ve 2035. godine dostigla bi dvostruke vrednosti u odnosu na koncentracije iz preindustrijske ere. Srednja temperatura na Zemlji zbog ovoga bi porasla za vie od 2, a ako bi se i tada nastavilo sa postojeim pristupom u ekonomiji, postoji 50 procenata ansi da do kraja XXI veka temperatura porast za punih 5, donosei oveanstvu katastrofalne promene u funkcionisanju prirodnih ekosistema i uslovima ivota. Naglaava se da ljudske aktivnosti dovode do rizika od znaajnih poremeaja ekonomskih i drutvenih aktivnosti, po svojoj ozbiljnosti slinih velikim ratovima i ekonomskim depresijama u prvoj polovini XX veka (Stern, 2006). Procenjeni porast temperature prouzrokovae radikalne promene u fizikoj geografiji sveta koje kogu voditi ka ogromnim promenama u humanoj geografiji gde ljudi ive i kako ive (Stern, 2006). Ekonomski model koji je tern koristio ukazuje da tete koje prouzrokuje business-as-usual ekonomski pristup mogu dovesti do smanjenja globalnog BDP od 5 procenata, ukoliko se u obzir uzimaju samo trina preraunavanja, i ak do 11 procenata, ako se u u proraun ubace i eksternalije (u ovom sluaju vrednost zdravstvenih trokova i teta u ivotnoj sredini). Ako se pokae da je osetljivost klime na promene nivoa ugljen dioksida vea od pretpostavljene u modelu, ova smanjenja e biti i vea (7 i 14 procenata). tete e biti mnogo znaajnije za siromani deo sveta. Ove procene, zasnovane na komplesnim modelima, predstavljale su do tada 90

Politike odrivog razvoja

najpesimistinije procene od svih poznatih ekonomskih scenarijalxi. U izvetaju se, tako e, pokazuje da tete mogu u velikoj meri biti izbegnute, ili da mogu biti manje, ukoliko se preduzmu aktivnosti na smanjenju emisija. Radikalni pristup ternovog izvetaja pokrenuo je, naravno, bujicu kritika u naunoj javnosti. Neoliberalni ekonomisti dokazivali su da, iako klimatske promene predstavljaju ozbiljan problem, ternove pretpostavke o tome da e ekonomske koristi od smanjenja emisija biti daleko vee od trokova koje mere smanjenja emisija podrazumevaju, jednostavno nisu tane (Lomborg, 2006). Zamerena mu je, tako e, fascinacija samo klimatskim promenama, o emu Lomborg u Wall Street Journal pie:

Suoeni sa ovako alarmantnim predlozima, troenje jednog procenta svetskog BDP, ili 450 milijardi dolara koliko svake godine treba utroiti na smanjenje ugljeninih emisija izgleda kao dobra investicija. U stvarnosti, prema projekcijama UN samo delom tog novca 75 milijardi dolara godinje - reili bi se najvaniji problemi u svetu. U ovom trenutku svakome bismo mogli da obezbedimo vodu za pie, sanitaciju, osnovnu zdravstvenu zatitu i obrazovanje. Zar to nije bolje? (Lomborg, 2006)

Tokom 2005. godine poinje da se raspravlja o budunosti Kjoto protokola, koji je obuhvatio period do 2012. godine. Uspesi, ali i neuspesi u implementaciji uticali su da se pone govoriti o alternativnim pristupima, i opcijama koje nee biti samo prost nastavak zapoetih aktivnosti. Vie nego ikada od ratifikacije Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama 1992. godine bilo je mogue o problemu klimatskih promena i o rizicima koje one nose raspravljati i dogovarati se na razliitim forumima (ukljuujui Konferencije G8, regionalne i bilateralne susrete). Klimatske promene tako postaju svetski problem broj jedan. Na Baliju u Indoneziju odrana je krajem 2007. godine Konferencija Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama. Konferenciji je prethodio sastanak Ujedinjenih nacija u Beu na kome je konstatovano da napredak u sprovo enju ciljeva Kjoto protokola nije dovoljan i da ukoliko se eli izbegavanje katastrofa na iju mogunost ukazuje novi 91

Dekade razvoja

izvetaj IPCC, ukljuujui ozbiljne sue i poplave u razliitim delovima sveta, najrazvijenije zemlje (ukljuujui i nove dinove Kinu i Indiju) moraju dodatno smanjiti emisije gasova staklene bate na 25 40 procenata u odnosu na nivo 1990. godine. Koristei pre svega pogodan trenutak u me unarodnoj javnosti kada je problem klimatskih promena postao najvii prioritet, konferencija na Baliju trebalo je da dovede do novog sporazuma izme u drava, kojim bi se postavili novi ciljevi, definisale budue akcije i naini finansiranja, proceduralni i organizacioni aspekti jednom reju uslovi koji e dovesti do novog Kjoto sporazuma. Iako u trenutku pisanja ove knjige jo uvek nije mogue u potpunosti analizirati potencijalne uspehe i uticaj konferencije na Baliju, ini se da je istrajavanje Ujedinjenih Nacija i velikog broja zemalja uspelo da slomi predstavnike razvijenih (pre svih SAD) i da ih primora na kompromis u pogledu klimatskih promena. I dok je sigurno da su klimatske promene kao paradigma naruavanja uslova u ivotnoj sredini u prvoj polovini prve decenije dvadesetprvog veka zauzele vodee mesto na svetskoj agendi kao i da je ira javnost postala potpuno svesna problema, to se ne moe rei za reenja. U ovom trenutku nedostaju odgovori na osnovna pitanja koje reenje je najbolje, ko e ovakvo reenje prihvatiti, a ko e biti protiv, koliko e ovakvo reenje kotati i, konano, kakvu korist e najbolje reenje stvarno doneti oveanstvu. Nesumnjivo je da e pravac u kome se bude kretala debata o ovim pitanjima u svetskoj naunoj, strunoj i politikoj javnosti biti odre en nivoom i dubinom javne svesti o postojanju problema. Bie, tako e, veoma znaajno otkriti ta javnost ustvari eli (pri emu e ove elje morati da budu iskazane, ali i praktino pokazane kroz matrice ponaanja).

92

IVOTNA SREDINA I RAZVOJ IZAZOVI U XXI VEKU

Skoro da ne postoji dan kada u dnevnim novinama nema neke uznemirujue i dramatine vesti o nekom doga aju koji je u vezi sa krizom u ivotnoj sredini, bilo da se on ve dogodio, ili nas tek oekuje. Jednoga dana to je pria o globalnom zagrevanju i promenama klime, sutradan o rastu broja stanovnika na planeti, zaga enju vazduha ili iscrpljivanju prirodnih resursa. ta tek rei o problemima siromatva i rastue nejednakosti u savremenom drutvu? I ono to obinog oveka moe najvie da zabrine je injenica da u najveem broju ovih dnevnih vesti vidi sebe kao nekog ko je suprostavljen prirodi: uvek smo mi, pojedinci, gra ani, oni iji ivotni stilovi i etiki stavovi ugroavaju budue generacije i njihovo pravo na kvalitetan ivot. Troimo previe. elimo da vodimo prvoklasan ivot. Nije nam bliska briga za jednakost u svetu. MI smo odgovorni za zabrinjavajui disbalans izme u oveka i prirode. MI zaga ujemo nae gradove, nebo i vode. Ako MI ne promenimo nain razmiljanja, podseaju nas da e Zemlja postati veoma negostoljubivo mesto za ivot nas i naih potomaka. Uz sve to, postoje i neki drugi koji ele da ive poput nas, da se razvijaju i bogate. A...
... to je veoma neprijatno. Kina i Indija postaju bogatije. I ini se da njihova nova srednja klasa eli sve one stvari koje i mi

Izazovi razvoja u XXI veku

elimo: automobile, ve maine, ak i meso. Ovde na zapadu moramo da se obuzdamo da ne kaemo: Stanite. Vi ne moete da ivite kao mi. Planeta to ne moe da izdri. I nai novanici to ne mogu da izdre. Da li ste videli cene nafte? Gideon Rahman, Ne moemo da nastavimo da jedemo kao do sada, Financial Times, 2. jun 2008.

Ovo poglavlje govori o NEODRIVOSTI. O neodrivosti u nainima ivota, obrascima razvoja, korienju prirodnih resursa i, uopte, odnosu prema prirodi.

Ekonomski dispariteti i politika nestabilnost

Poetak XXI veka bio je obeleen, izme u ostalog, ponovnim snaenjem ekonomskog rasta. Nekoliko godina uzastopno (tanije od 2003. do 2007.) svetska ekonomija je rasla po stopama koje su bile znaajno vee od zabeleenih krajem predhodnog milenijuma. Ekonomije zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji belee oekivano vie stope rasta (6,5 i 7,2, respektivno), dok i dalje najvii rast imaju ekonomije Kine i Indije. Projekcije govore da e Kina u periodu do 2020. godine beleiti prosean godinji rast od 6,6 procenata (ime e na kraju perioda svoje ekonomske performanse uveati za 162 procenta), dok e prosean rast bruto drutvenog proizvoda u Indiji u istom periodu biti neto manji (5,5 procenata) (Winters & Yusuf, 2007). U odnosu na zabeleene stope rasta u poslednjoj deceniji XX veka i na poetku novog milenijuma, ovo je znatno usporeniji rast, mada jo uvek veoma visok i to u duem vremenskom trajanju. Predvi a se, takoe, da e proseni rast i u ostalim delovima sveta zadrati robusnih 3,2 procenta godinje. Zemlje u razvoju bi mogle da, posle perioda od tri decenije od poetka sedamdesetih godina, ponovo stabilizuju svoje stope ekonomskog rasta negde oko 4 procenta godinje u proseku, dok bi prosene vrednosti za nerazvijene zemlje bile i znaajno vee. Me utim, ekonomske nejednakosti izme u razvijenih i nerazvijenih i zemalja u razvoju, olieni u bruto drutvenom proizvodu po stanovniku, ostaju ogromne. Ukoliko bi razvijeni deo sveta u ovom trenutku prestao da se razvija, a zemlje Latinske Amerike i podsaharske Afrike nastavile svoj razvoj po stopi koju imaju danas, do izjednaavanja Latinske Amerike sa razvijenim zemljama dolo 94

Politike odrivog razvoja

bi 2177. godine, a Afrika bi morala da saeka do 2236. godine (UNDP, 2006)! Sa druge strane, primetno je da se od 2006. godine globalne ekonomske perspektive pogoravaju i da postoji veliki rizik da se finansijska kriza koja je poela u SAD krizom otplate hipotekarnih kredita prenese na preostali deo sveta. Rizici zaraze su veoma visoki, ocenio je poetkom 2008. godine Dominik tros-Kan, generalni direktor MMF. Ovakva situacija primorala je me unarodne finansijske institucije da revidiraju svoje procene ekonomskog rasta u budunostilxii. Ekonomski rast u zemljama u tranzicijilxiii na poetku dvadesetprvog veka bio je visok i doveo je do izvesnih poboljanja u kvalitetu ivota. Sa porastom bruto drutvenog proizvoda i indeks humanog razvoja u siromanijim SEE i EECCA zemljama konstantno belei porast, mada je uoeno da dalji rast BDP u veim i bogatijim zemljama u tranziciji ne utie u istom obimu na rast indeksa humanog razvoja (ovo je karakteristino za Rusku Federaciju, Kazahstan, Ukrajinu i Azerbejdan) (EEA, 2007b). Pozitivan uticaj ekonomskog rasta na kvalitet ivota je ogranien sposobnou drave (i drutva u celini) da omogui pravedniju raspodelu rezultata ovakvog rasta na sve drutvene grupe i sve kategorije stanovnitva. Naalost, u gotovo svim zemljama u tranziciji produbljuje se jaz izme u bogatih i siromanih i danas je on mnogostruko vei nego to je to bilo u doba realsocijalizma. Na primer, u Rusiji je 1991. godine na 20 procenata najsiromanijeg stanovnitva otpadalo 12 procenta nacionalnog dohotka, dok je 20 procenata najbogatijih koristilo 31 procenat dohotka (EEA, 2007b, cit. Simai, 2006). Do 2003. godine ovaj jaz se znaajno produbio i petina najsiromanijih koristila je samo 6 procenata, dok je petina najbogatijih koristila skoro polovinu nacionalnog dohotka (47 procenata) (World Bank, 2006). Ekonomska situacija u Srbiji na poetku XXI veka unekoliko se razlikovala od onoga to je tipino za privrede u tranziciji. Posle demokratskih promena krajem 2000. godine Srbija je krenula u promene politikog, drutvenog i ekonomskog sistema. U ekonomskoj sferi kljuni poslovi su bili vezani za prelazak sa ratne na mirnodopsku privredu i dostizanje to viih stopa rasta, kako bi se zemlja to pre reila siromatva. Reforme koje su sprovo ene od 2001. su sledile ta dva cilja, mada brzina, dubina, zahvat i konzistentnost reformi nisu bili ujednaeni. Neto vie je postignuto u domenima 95

Izazovi razvoja u XXI veku

privatizacije, poreza, berze i hartija od vrednosti, monetarnoj i bankarskoj sferi, a neto manje u reformi drave, trita rada, restituciji, reformi penzijskog i investicionih fondova. Nita nije ura eno u restituciji i privatizaciji javnih i javnih komunalnih preduzea. Iako je reforma bila umerena i imala meovite rezultate, Srbija je u perodu 2000. 2006. ostvarila znaajne stope rasta, u proseku 5,2 procenta; smanjena je inflacija sa trocifrene u 2000., na jednocifrenu u 2006.; poveana su ulaganja, povean je dotok direktnih stranih ulaganja. Neki problemi su ostali i traie reenje u narednim godinama. Nezaposlenost nije znaajnije smanjena i jo uvek je najvia u Evropi, siva ekonomija je prepolovljena ali je jo uvek na visokom nivou, liberalizacija unutranjeg trita dovela do stabilizacije transakcija, snabdevanja i cena, ali drava jo uvek kontrolie oko 45% cena, inflacija je viestruko sniena ali je jo uvek visoka i jedna od dve najvie u Evropi u 2006., spoljnotrgovinska liberalizacija u 2001-2002. je bila znatna, ali ju je 2004-2005. pratila deliberalizacija, tj. povlaenje nekih dobrih mera iz 2001-2002. U celini se moe rei da su reformama u periodu 2001-2006. ozbiljno naeti neki vani socio-ekonomski problemi, a da u periodu 2007-2015. deo njih eka na definitivniju stabilizaciju, a deo na poetak reavanja. I u periodu koji sledi orijentacija na snaan privredni rast mora ostati okosnica ekonomske politike. Ekonomisti se slau da je teko u ovom trenutku predvideti koliko su ovakvi trendovi stabilizacije (visokog) ekonomskog rasta u nerazvijenim i zemljama u razvoju dugoroni i do kada e trajati. ini se da je simultano dejstvo nekoliko povoljnih faktora (visoke cene pojedinih berzantskih roba, niske kamatne stope, ponovo zahuktavanje razvojne pomoi i osloba anje od tereta dugovalxiv) uticalo na poveanje rasta i da bi izostanak bilo kog od pomenutih faktora mogao isto tako da utie na ponovnu stagnaciju. U takvim okolnostima dalji rast u nerazvijenim zemljama zavisio bi, prevashodno, od njihove unutranje sposobnosti da iskoriste dividende postojee pozitivne konjunkture za investicije u dugoroni ekonomski razvoj. Odravanje postojeih trendova rasta na irem prostoru (ukljuujui nove dinove Kinu i Indiju, oporavljenu Rusku Federaciju i zemlje u razvoju) dovee do smanjenja siromatva na globalnom nivou, ali, sa druge strane, prouzrokovae veu

96

Politike odrivog razvoja

potranju za resursima, pre svega za sirovom naftom, i samim tim rast njihove cene. Me utim, po mnogim merilima u svetu je danas veoma prisutna neravnomernost u raspodeli i potronji dobara i ova neravnomernost stalno rastelxv. esto se u literaturi, ali i u medijima barata injenicom koja je 1999. godine objavljena u Izvetaju Programa za razvoj UN o humanom razvoju da na globalnom nivou jedna petina najbogatijeg stanovnitva koja se nalazi u razvijenim zemljama koristi vie od etiri petine dohotka, dok petina najsiromanijeg stanovnitva koristi jedva neto iznad jednog procenta. Ubrzo po objavljivanju ovog izvetaja pokazalo se da je je ova kalkulacija napravljena korienjem metode konverzije putem valutnih kurseva, te da je metodologija bila pogrena, jer drastino potcenjuje bogatstvo siromanih zemaljalxvi. Ali podaci su neumoljivi i pokazuju da je neravnomernost u raspodeli itekako prisutna: 20 procenata najbogatijih koristi 46 procenata svetske proizvodnje mesa i ribe, 58 procenata ukupno proizvedene energije, 74 procenta od ukupno instaliranih telefonskih prikljuaka i 87 procenata automobila (UN, 1998). Bruto domai proizvod 48 najsiromanijih zemalja (etrvtina sveta) manji je od zajednikog bogatstva trojice najbogatijih ljudi na ovoj planeti. Analiza istorije irenja jaza izme u bogatih i siromanih zemalja pokazuje da su 1820. godine razvijene zemlje bile tri puta bogatije od siromanih, 1913. godine jedanaest puta, 1973. godine 44 puta, a pre petnaest godina, 1992. neverovatnih 72 puta. Jo porazniji podaci dobijaju se ako se analiziraju godinja izdvajanja za odre ena potrona dobra i ovi podaci uporede sa izdvajanjima za one prioritetne oblasti kojima bi se smanjile nejednakosti u raspodeli. Na prelazu iz XX u XXI vek godinje se u svetu za poboljanje obuhvata osnovnim obrazovanjem u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama dodatno troilo oko 6 milijardi dolara, za poboljanje uslova vodosnabdevanja i kanalisanja otpadnih voda priblino 9 milijardi dolara, za unapre enje reproduktivnog zdravlja ena u najugroenijim dravama oko 12 milijardi dolara i za poboljanje zdravstvene zatite u nerazvijeneim zemljama 13 milijardi dolara (UN, 1998). Sa druge strane, u isto vreme samo godinja prodaja sladoleda u Evropi belei obrt od 8 milijardi, u SAD se godinje proda kozmetikih proizvoda za 8 milijardi, ukupan promet hrane za kune ljubimce u SAD i Evropi 97

Izazovi razvoja u XXI veku

godinje iznosi 17 milijardi, u Evropi se za godinu dana popije alkoholnih pia za vie od 100 milijardi, a na vojnu opremu se u svetu potroi 780 milijardi dolara (UN, 1998). Podaci koje je objavila Svetka banka za 2003. godinu pokazali su da se, uprkos brojnim naporima UN i drugih me unarodnih finansijskih organizacija, stanje vrlo sporo menja u korist siromanih (World Bank, 2005). Najvei broj najsiromanijih zemalja nazadovao je u mnogim aspektima na vie ili manje slian nain. Osnovni razlog je, pre svega, nasle e predhodnog perioda i lei u injenici da su industrijalizovane zemlje Zapada u periodu posle II svetskog rata do danas konstantno poveavale nivo svog bruto nacionalnog proizvoda, dok je slian efekat izostao u nerazvijenim i zemljama u razvoju, posebno u poslednje dve decenije XX veka. Samo nekoliko drava iz ove grupacije dostiglo je znaajnije stope rasta u navedenom periodu. Uglavnom se to moe rei za pomenute dve najnaseljenije azijske drave, Indiju i Kinu. Imajui u vidu injenicu da u ove dve drave ivi skoro treina svetskog stanovnitva, ukupan pokazatelj ekonomskog dispariteta na svetskom nivou poeo je da opada. Ako bi se Kina i Indija izostavile iz izraunavanja, videlo bi se dohodovna nejednakost ne samo da zadrava trend porasta na svetskom nivou, ve je taj trend jo vie uvean. Ovakve putanje razvoja bile su u skladu sa konvencionalnim ekonomskim miljenjem, o emu je bilo rei u predhodnim poglavljima. Nametnute i nedovoljno osmiljene politike strukturnog prilago avanja, uz otvaranje unutranjih trita i smanjenje uloge drave kao ekonomskog agenta tokom osamdesetih i devedesetih godina prolog veka ne samo da nisu dovele do smanjenja dispariteta izme u bogatih i siromanih, nego su uh postepeno poveavale. Dohodovni jaz izme u industrijalizovanih i zemalja u razvoju nije nastao u ovom periodu mora se rei da je on postojao jo u ezdesetim godinama ali se u osamdesetim i devedesetim produbljivao. Iako su sve zemlje imale svoje posebne razvojne prie i epizode, podaci pokazuju da je od 106 nerazvijenih i zemalja u razvoju tokom ezdesetih i sedamdesetih godina prolog veka skoro polovina imala krae ili due periode u kojima je njihov godinji rast premaivao 2 procenta. U osamdesetim se broj ovih zemalja smanjuje na 20 procenata, a broj zemalja u kojima tokom pet ili vie godina nije zabeleen ekonomski rast porastao je na 40 procenata (UN, 2006). Rezultat ovih 98

Politike odrivog razvoja

dispariteta bio je dugoroni uticaj nerazvijenim i zemljama u razvoju.

na

uslove

ivota

Ekonomisti nemaju nedvosmislen odgovor na pitanje ta precizno definie uspeh ili neuspeh u ekonomskom rastu jedne drave. Mnogo novijih studija ponovo otvara ova pitanja i ukazuje na kompleksnost ekonomskog rasta kao procesa. Sve pomenute studije slau se u jednom: kada se govori o uspehu u razvoju jedne drave, neophodno je osim ekonomskih faktora sagledati i istorijske i institucionalne preduslove. Ovakva analiza morala bi da se usredsredi na ogranienja kao to su nemogunost da se privue domai ili strani investicioni kapital, nizak nivo ljudskog kapitala i tehnolokih mogunosti, slabosti u strukturama vlasti i loem funkcionisanju institucija koje reguliu trite ili omoguavaju funkcionisanje javnih i drutvenih servisa. Znaaj i relevantnost ovih ogranienja razlikuju se od zemlje do zemlje. Osim navedenog, neophodno je imati na umu i uticaj poremeaja u ekonomskim sistemima izazvanih sukobima na razvoj. Naalost, ratni sukobi su jedno od obeleja savremenog sveta. est je sluaj da ograniene ratne sukobe izazivaju naoruane grupe u elji da kontroliu vlade, teritorije ili resurse. Ovakvi sukobi unitavaju pojedine drave ili regione, prouzrokuju prinudne migracije i zaostajanje u ekonomskom razvoju. Kraj hladnoratovskog perioda doneo je i mnogo opasnije ratove pre svega rat u Iraku, za koji se u velikom delu sveta okrivljuju Sjedinjene Amerike Drave. Ako se dublje analiziraju ratovi u poslednjih dvadesetak godina, videe se da je u najveem broju re o sukobima oko teritorije, a najee oko teritorije bogate prirodnim resursima. Ono to je nedvosmisleno u pogledu nestabilnosti obeleilo poetak novog milenijuma svakako je porast teoririzma, kako u pogledu intenziteta, tako i u pogledu posledica koje donosi. Napad islamskih teorista na Svetski trgovinski centar u Njujorku pokazao je svu ranjivost industrijalizovanih zapadnih zemalja i ugrozio ne samo njihovu bezbednost, ve i ekonomske potencijale. Sigurno je da e naredne decenije biti obeleene, izme u ostalog, borbom protiv me unarodnog terorizma, to svakako moe dovesti do sporednih efekata zatvaranja nacionalnih ekonomskih sistema, sukoba niskog intenziteta i ponovnog uspostavljanja barijera u me unarodnoj trgovini i pomoi nerazvijenima. Razvoj e u takvom okruenju biti znatno otean. 99

Izazovi razvoja u XXI veku

Siromatvo
Mnogo je dokaza o razmerama ekstremnog siromatva u savremenom svetu. Blizu jedne milijarde ljudi u svetu moe se smatrati ekstremno siromanimlxvii, ako se za granicu siromatva usvoji jedan dolar po stanovniku dnevno. Vie od 800 miliona ljudi u svetu je gladno, a preko 100 miliona kolske dece nije u mogunosti da zbog siromatva poha a osnovnu kolu. I konano, svake godine vie od osam miliona ljudi u svetu umre zbog toga to su previe siromani da bi nastavili da ive. Po kriterijumima Svetske Banke blizu 2,6 milijarde ljudi u svetu, odnosno dve petine svetskog stanovnitva, moe se smatrati siromanim. Ali siromatvo nije samo igra brojeva. Problem svetskog siromatva je problem velikog broja ljudi, ena i dece koji se susreu sa nepremostivim preprekama u ispunjavanju svojih osnovnih ljudskih prava i ostvarivanju individualnih potencijala. Kada su Ujedinjene Nacije 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, drave potpisnice su svojim potpisima proklamovale da svi ljudi imaju prava na obrazovanje, rad, zdravstvenu zatitu i blagostanje. Me utim danas su milioni ljudi irom sveta do te mere ugroeni siromatvom da jednostavno ne mogu iskoristiti svoja osnovna ljudska prava. Siromatvo se moe nai u svim delovima sveta, ali je najoitije u zemljama u razvoju. Osim najugroenijih zemalja u Podsaharskoj Africi i delovima Azije, siromatvo je znaajno prisutno i u zemljama u tranziciji. Iako se i u ovim zemljama situacija lagano poravlja, procenat siromanih je i dalje veliki, posebno u zemljama biveg Sovjetskog saveza i u na Balkanu. Na primer, u Jermeniji je broj siromanih 2004. godine iznosio 43 procenata (to je za 12 procenata manje u odnosu na 1999. godinu). Pored slinosti sa zemljama u tranziciji i zemljama u razvoju, siromatvo u Srbiji ima i mnoge specifinosti. Ono je prvenstveno posledica dramatinog pada BDP (sa 2 696 dolara po stanovniku u 1990. godini na 1 035 dolara u 2000. godini, bez Kosova i Metohije), kao i dohotka tokom devedesetih godina. Pad drutvenog proizvoda i standarda gra ana, hiperinflacija, rast nezaposlenosti i drugo posledice su raspada bive SFRJ, me unarodne izolacije i sankcija, ratova i bombardovanja Srbije. Ekonomske aktivnosti su drastino smanjene usled desetogodinje opte politike i drutvene 100

Politike odrivog razvoja

krize. Teko ekonomsko i socijalno stanje oteano je velikim prilivom raseljenih lica iji broj od 750 000 je u pojedinim godinama dostizao i do 10 procenata ukupnog stanovnitva. I danas je broj raseljenih i dalje vrlo znaajan, oko 480 000. Siromatvo u Srbiji koncentrisano je u tradicionalno nerazvijenim podrujima na jugu i jugoistoku zemlje, a posle devedesetih pojavilo se i u sasvim novim podrujima. Siromatvo je vee u seoskim nego u gradskim sredinama. U ruralnim podrujima jugoistone i dela zapadne Srbije ono ini 25 procenata ukupnog broja siromanih odnosno 14 procenata ukupnog stanovnitva. Siromatvo je vrlo izraeno kod starih osoba, raseljenih lica, osoba sa invaliditetom, kod dece, Roma, neobrazovanih i nezaposlenih. Veza izme u nezaposlenosti i siromatva je najdirektnija, tako da je jedan od glavnih uzroka siromatva velika nezaposlenost. Vlada Republike Srbije je krajem 2002. godine pristupila izradi Strategije za smanjenje siromatva (SSS). Strategija polazi od siromatva kao viedimenzionalnog fenomena koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje osnovnih ivotnih potreba, podrazumeva i aspekte vezane za ljudska prava kao to su mogunost zapoljavanja, odgovarajui stambeni uslovi, adekvatan pristup socijalnoj zatiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. Strategijom za smanjenje siromatva postavljen je cilj da se siromatvo u Srbiji prepolovi do 2010. godine, odnosno da se eliminiu najizraeniji oblici siromatva posebno prisutni u nerazvijenim podrujima i koncentrisani me u socijalno najugroenijim grupama. Prema Drugom izvetaju o implementaciji Strategije iz 2007. godine (Vlada Republike Srbije, 2007), broj siromanih u Srbiji opao je na 8,8 procenata u 2006. godini. Otrina siromatva iznosila je 0,8 procenata, to ukazuje da je broj ekstremno siromanih veoma mali. Najznaajnija (svakako ne i jedina) mera za smanjenje siromatva u zemljama u razvoju je ekonomski rast i, kao to je pokazano, ohrabruju podaci u poslednjoj deceniji. Procenjuje se da bi broj siromanih u zemljama u razvoju pri postojeim stopama ekonomskog rasta mogao na globalnom nivou da bude smanjen na 10 procenata, ukoliko se ostvare zacrtani Milenijumski ciljevi razvoja. Svi pokazatelji ukazuju da mere koje se preduzimaju na ostvarivanju Milenijumskih ciljeva razvoja poinju da daju rezultate i da ekstremno siromatvo opada na globalnom planu. U svom izvjetaju iz 2004. godine, 101

Izazovi razvoja u XXI veku

objavljenom na kraju dvodnevnog sastanka s Me unarodnim monetarnim fondom, Svetska Banka je objavila kako se stopa siromatva u svetu smanjivala u prve etiri godine novog veka. 2004. godine 985 miliona ljudi u svijetu ivelo u ekstremnom siromatvu, za razliku od milijarde i 250 miliona u 1990. godini. Opada broj siromanih koji preivljavaju sa manje od dva dolara dnevno, iako se procjenjuje kako je 2,6 milijardi ljudi, to je gotovo polovina stanovnitva razvijenih zemalja, i dalje ivelo ispod tog nivoa u 2004. godini. Znaajne zasluge zbog pomaka nabolje uglavnom se pripisuju Kini i njenoj kampanji protiv siromatva. Uz to, stopa ekstremnog siromatva znaajno se smanjila i u istonoj Aziji. U drugim delovima svijeta dobri privredni rezultati i nizak nivo siromatva rezultirali su rastom stanovnitva. U podsaharskoj Africi broj siromanih se nije znaajno poveao, obzirom da je 2004. godine u ekstremnom siromatvu ivelo 298 miliona ljudi, to je otprilike jednako kao i 1999. godine. I posle svega, zato je ekstremno siromatvo jo uvek tako ilav problem? Siromani su siromani zbog toga to na njih deluje nesavrenosti trita i zbog toga to na njih deluju loe politike, kau profesor Ravi Kanbur sa univerziteta Kornel i vodei ekonomista Svetske Banke za region June Azije antajanan Devarajan (Devarajan & Kanbur, 2005). Kada trite dobro funkcionie, ekonomski sistem proizvodi ishode koji su efikasni, ali ne moraju biti pravini. Kada trite ne funkcionie dobro, ekonomski sistem generie neefikasne ishode, koji tako e nisu pravini. Dakle, trini sistem koji ne radi dobro mogao bi teorijski biti poboljan tako da proizvodi vei kola i da se taj vei kola pravednije raspodeljuje. To je trina greka! Ako bi se takvi (teorijski, nauni) zahvati mogli sprovesti od strane dobronamernih, dobro informisanih i kompetentnih politikih struktura, trinu greku bi bilo lako otkloniti. U stvarnom svetu, me utim, politike strukture esto nisu dovoljno kompetentne, niti dobro informisane, a est je sluaj i da nisu dobronamerne! Pokuaji ovakvih vlada da otklone trinu greku (ili greke) ponekad imaju kontraefekat ishodi koje proizvode ovakvi ekonomski sistemi esto su jo neefikasniji i dovode do novih nejednakosti. To je politika greka! U ivotima obinih ljudi trine greke i loa politika su podjednako prisutne. Za siromana seoska domainstva u mnogim zemljama u razvoju imati hrane na stolu svakoga dana 102

Politike odrivog razvoja

predstavlja najznaajniji ivotni izazov. est je sluaj da se ovakva domainstva sele iz svojih sela ka obodima umskih podruja, kako bi izbegli siromatvo uslovljeno nepovoljnim klimatskim faktorima i nedostatkom obradivih povrina. Kako bi stvorili obradivo zemljite u novim stanitima i obezbedili prihode i hranu za svije porodice, oni kre ume, unitavaju prirodna stanita i time doprinose klimatskim promenama i promenama u ivotnoj sredini. Iz njihove perspektive kratkoroni problemi dnevnog opstanka mnogo su vaniji od bilo kojih globalnih problema (Vosti, 1995). Ovo je klasini primer povezanosti siromatva i ivotne sredine. Iako siromani seljaci u ovom sluaju imaju koristi od unitavanja uma, oni ne snose trokove ovog unitavanja i u najveem broju sluajeva nisu ni svesni da svojom aktivnou proizvode trokove koje drutvo u celini mora da podmiri. Isto se moe rei i za druge oblike naruavanja ivotne sredine salinizaciju, eroziju zemljita, preterano korienje zemljita, posebno onog sunim podrujima koji su prouzrokovani siromatvom. Ovakva naruavanja je obino teko i gotovo uvek veoma skupo leiti. Ako se pogledaju osnovni uticaji na standard siromanih, kao to su obrazovanje, zdravstvena zatita i socijalno i penzijsko osiguranje, postoje dobri razlozi da se prihvati teorija po kojoj trite samo po sebi nee omoguiti zadovoljavajui nivo ovih vanih komponenti ivotnog standarda za siromane. To se upravo i doga a u praksi. Postoje obimni dokazi da je obrazovni nivo, zdravstvena i socijalna zatita me u siromanima nezadovoljavajua. Problem je tim pre vei to uz trinu greku postoji i problem nedovoljne informisanosti. Tim pre to trina greka u sektorima kakvi su, na primer, trite kapitala i kredita, direktno utie na trinu greku u obrazovanju, zdravstvenoj zatiti i sistemu socijalne sigurnosti (Devarajan & Kanbur, 2005).

Neuhranjenost
Svetski ekonomski forum u Davosu 2008. je u svom izvetaju Globalni rizici 2008 oznaio sigurnost snabdevanja hranom jednim od etiri najvea izazova svetske ekonomije u budunosti. Dugoroni i kratkoroni uticaji od populacionog rasta, promene ivotnog stila (u nainu ishrane), klimatskih promena i sve veeg korienja useva namenjenih ishrani za 103

Izazovi razvoja u XXI veku

proizvodnju biogoriva mogli bi da dovedu do nestabilnijih i duih perioda visokih cena hrane. Posledice, naroito za siromane zajednice, mogle bi da budu nesagledive. Cene hrane poveavaju se svuda u svetu. Ovo poveanje u periodu od 2005. do 2008. godine iznosilo je 83 procenata, dok su za poslednje dve godine (od marta 2006. do marta 2008.) cene osnovnih itarica za ljudsku ishranu kukuruza, pirina, soje i penice porasle za 95 procenata. Globalne rezerve hrane su 2007. godine bile najnie za poslednjih 25 godina. Jo nije sasvim jasno da li je re o periodinoj krizi u mrei ostalih rizika ili se radi o fundamentalnoj promeni koja postavlja pitanje hrane u centar globalnih rizika u godinama koje dolaze. Prema procenama Organizacije za hranu i pojoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO) 842 miliona ljudi u svetu patilo je od neuhranjenostilxviii u 2006. godini (FAO, 2006). Broj neuhranjenih je, me utim, u padu: u odnosu na 2003. godinu opao je za 12 miliona. Najvei procenat od ovog enormnog broja otpada na zemlje u razvoju preko 96 procenata, dok je u zemljama u tranziciji ovaj broj iznosio blizu tri procenata. Konano, neuhranjenih ima i u razvijenim zemljama blizu 9 miliona. Uprkos injenici da broj neuhranjenih opada, ima mnogo razloga za brigu: svet nije ni izbliza dostigao ciljeve koje je sam sebi podstavio na Svetskom samitu o hrani, odranom u Rimu 2006. godinelxix. Tada je veoma ambiciozno isplanirano da se do 2015. godine prepolovi broj neuhranjenih u svetu. Nasuprot tome, u zemljama u razvoju ovaj broj gotovo da uopte nije smanjen: smanjenje od 3 miliona u odnosu na poetak devedesetih je zanemarljivo! Paradoksalno je da je tokom sedamdesetih godina prolog veka broj neuhranjenih opadao po stopi od 37 miliona za desetogodinji period, a tokom osamdesetih od ak 100 miliona za deset godina. Jo gora slika se dobija kada se iz ove statistike izdvoje podaci za Kinu, koja je znatno smanjila broj neuhranjenih stanovnika u posmatranom periodu (za oko 7 procenata). Tada se moe videti da je broj stanovnika koji pate od hronine gladi u nerazvijenim i zemljama u razvoju zapravo rastao! Danas je sasvim jasno da sa postojeim trendom smanjenja broja neuhranjenih u zemljama u razvoju od 6 miliona godinje nije mogue dostii zacrtane ciljeve. Ukoliko se eli pribliavanje cilju postavljenom na rimskom samitu, ovaj broj ne bi smeo da bude manji od 22 miliona. Situacija je 104

Politike odrivog razvoja

jo tea ako se zna da samo treina od 97 zemalja pomenutih u izvetaju FAO stvarno smanjuje broj neuhranjenih ostale zemlje se jo uvek bore da zaustave njihov porast. Razloge za navedeno treba traiti koliko u vodeim razvojnim konceptima koji su se ostvarivali u ovim decenijama (pri tome se u najveoj meri misli na prelazak na neoliberalni model), toliko i u eksplozivnom rastu stanovnitva i ubrzanoj urbanizaciji, promeni ivotnih stilova izazvanoj ubrzanim ekonomskim rastom u Kini i Indiji, klimatskim promenama i sve veim zauzeem poljoprivrednih povrina uzgajanjem sirovina za proizvodnju biogoriva.

Slika 5.

Broj neuhranjenih u milionima stanovnika po svetskim regionima u periodu 2001 2003. (FAO, 2006)

Da li sve ovo znai da se ostvaruju neomaltuzijanske projekcije o globalnoj gladi? ini se da ipak to nije sluaj. ak i pri oekivanjima da e broj stanovnika u svetu kontinuirano rasti u narednih nekoliko decenija, svi prorauni govore o tome da e glad i pothranjenost biti pod kontrolom i da e moi da budu iskorenjeni. Biotehnoloka revolucijalxx koja je u toku 105

Izazovi razvoja u XXI veku

moe biti jedan od najznaajnijih faktora na putu ka odrivoj proizvodnji hrane u svetu. Kada se govori o hrani i ishrani u svetu, neophodno je, me utim, ovo pitanje sagledati iz dva ugla. Prvi izazov je ukupna proizvodnja hrane. Na koji nain se u svetu moe proizvesti dovoljno hrane kako bi svi stanovnici imali adekvatnu nutritivnu vrednost dnevno i kako to izvesti na nain koji e biti ekoloki i ekonomski odriv? Drugi izazov je distribucija. ak i ako je ukupna proizvodnja hrane adekvatna potrebama (ili ako to postane), kako da dovoljno hrane bude dostupno stanovnicima nerazvijenog dela sveta tako da i najsiromaniji ne budu gladni? Iako su ova dva pitanja veoma povezana me usobno, hajde da pokuamo da na njih posebno odgovorima. Ekonomski rast u pojedinim zemljama u razvoju, posebno u Kini i Indiji, doveo je do velikih promena na globalnom tritu hrane. Stotine miliona ljudi koji ive u te dve zemlje su postali srednja klasa koja sada moe da priuti da kupuje ne samo veu koliinu hrane, ve i veu koliinu uvozne hrane. Koliina hrane koja je potrebna da bi se zadovoljila potreba sve bogatijeg srednjeg sloja drutva, doprinosi nepredvidljivim kretanjima cena hrane na tritu. U izvetaju Me unarodnog saveta za itarice iz 2007. godine navodi se da se oekuje da zalihe itarica opadnu na najnii nivo u poslednjih 30 godina. Izvozna cena penice skoila je za ak 25 odsto u septembru 2007., to rezultira poveanjem cena u itavom svetu. Cene soje su na istorijski visokom nivou, dok su kafa i kakao znatno skuplji nego decenijama ranije. Cene hrane u avgustu 2007. u Kini skoile su za 18 odsto u odnosu na prethodnu godinu, to inflaciju podie na najvii nivo u poslednjih 10 godina. U Indiji nije zabeleena inflacija, ali su zvaninici ipak zabrinuti rastom cena hrane. Nekoliko faktora utie na rast cena: vremenski uslovi, koji se mogu dovesti u vezu sa klimatskim promenama, poveanje potronje, to je povezano sa rastom broja stanovnika i njihove kupovne moi, kao i ekonomske nestabilnosti i poveanje cena nafte. Dodatan podsticaj cenama daje jaanje zainteresovanosti investicionih fondova za poljoprivredne sirovine u svetlu slabljenja globalnih trita akcija i obveznica, zbog ega oni sirovine smatraju pogodnim za ulaganje svog kapitala. Uz sve navedeno, klimatske promene se kao ogromni tamni oblak pretnje nadvijaju nad svetskom proizvodnjom hrane. Svetka organizacija za hranu i poljoprivredu FAO 106

Politike odrivog razvoja

procenjuje da u zemljama u razvoju 11 procenata poljoprivrednog zemljita moe biti ugroeno klimatskim promenama, ukljuujui smanjenje proizvodnje itarica u 65 drava (FAO, 2005). Najnovije analize (pre svih tarkov izvetaj) pokazuju da e vie temperature koje se mogu oekivati u narednim godinama, uz salinizaciju zaliha slatke vode zbog podizanja nivoa mora izazvanog klimatskim promenama, poplava i sua, ugroziti poljoprivrednu proizvodnju u zemljama koje umaju nisku nadmorsku visinu. To su upravo zemlje u kojima ivi najvei broj siromanih. U Indiji bi produktivnost poljoprivredne proizvodnje po ovom scenariju mogla da opadne i do 40 procenata do 2080. godine. U Africi, u kojoj etiri od pet stanovnika ivi od prihoda iz poljoprivrede, ovo smanjenje moglo bi da iznosi u proseku 30 procenata, dok bi u nekim dravama, kao to su Senegal ili Sudan, proizvodnja mogla biti prepolovljenalxxi. Posledica toga mogao bi da bude prelazak sa tradicionalnih kultura itarica na proizvodnju pirina, kao manje osetljivog na povienu toplotu. Kriza u poljoprivrednoj proizvodnji ne bi mimoila ni razvijene njene posledice iskusile bi i Sjedinjene Amerike Drave i zemlje Latinske Amerike. Po ovom scenariju dananji znaajni izvoznici itarica (kao, na primer, Brazil), vie ne bi bili u situaciji da u potpunosti podmire ni sopstveno trite. Danas se sve ee govori o dodatnoj opasnosti za obezbe enje dovoljne koliine hrane na svetskom tritu: proizvodnji biogoriva. Korienje poljoprivrednih useva za proizvodnju biogoriva u svetu raste. Ovaj rast esto prate subvencije od strane drava, da bi se smanjile emisije gasova i (ee) da bi se smanjila zavisnost od uvoza goriva. Predvi a se da e do 2010. godine povrine na kojima se u SAD gajio kukuruz biti smanjene za 30 procenata na raun gajenja sirovina za proizvodnu bioetanolalxxii. Nagli i rekordni porast cena nafte na svetskom tritu moe da ubrza ove procese, to bi na dui rok moglo da utie na globalno trite hrane i da dovede do nestabilnosti cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda. Ovo bi posebno pogodilo zemlje koje uvoze itarice i moglo bi da doprinese poveanju broja gladnih na planeti. Da li se na svetu moe proizvesti dovoljno hrane za svakoga? Nedvosmislen odgovor je: da! Moe se proizvesti dovoljno hrane i to na obradivim povrnama koje su i danas kultivisane, bez dodatnog irenja obradivog zemljita. O tome postoje evidentni nauni dokazi. injenica je da se u svetu jo 107

Izazovi razvoja u XXI veku

sredinom sedamdesetih godina XX veka proizvodilo dovoljno hrane za minimalne zahteve istrane stanovnitva. Ovo se, naravno, kosi sa uvreenim shvatanjima i predvi anjima da nema dovoljno obradivih povrina za proizvodnju hrane i da e u budunosti morati da se kultiviu dodatne povrine (uglavnom na raun krenja tropskih uma) uz katastrofalne posledice po ivotnu sredinu. U stvarnosti se, me utim, doga a neto drugo: siromani seljaci u nerazvijenim zemljama prinu eni su da vre kultivaciju parcela koje nisu pogodne za poljoprivrednu proizvodnju prostore izloene eroziji, degradirana semiaridna zemljita i granice tropskih uma na kojima nije pogodno gajenje itarica. Ukoliko se povea investiranje u modernu poljoprivrednu proizvodnju kroz primenu naunih dostignua i moderne tehnologije u zemljama u razvoju, poveala bi se i efektivnost u proizvodnji hrane. U svetu ne postoji manjak obradivih povrina, postoji samo manjak investicija u moderne tehnologije proizvodnje hranelxxiii. Imajui sve ovo u vidu, postavlja se logino pitanje: zato uz sve navedeno jo uvek ima mnogo gladnih u svetu? Jedan od odgovora svakako je politika razvijenih, koji, titei sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju, decenijama poveavaju trgovinske barijere i subvencioniu domae farmere. Uticajni vaingtonski Me unarodni istraivaki institut za politiku hrane u svom izvetaju iz 2007. godine navodi da "svet koji se suoava sa manjkom hrane treba da trguje vie, a ne manje". Me utim, u tekuim trgovinskim pregovorima u okviru Svetske trgovinske organizacije, i SAD i EU oklevaju da smanje finansijsku podrku svojim farmerima i redukuju trgovinske barijere za strane poljoprivredne proizvode, to je jedan od glavnih razloga dugotrajne stagnacije pregovarakog procesa. Direktor Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu FAO ak Diuf u svom uvodnom izlaganju na Svetskom samitu o hrani, odranom u Rimu 2008. godine rekao je da je ... sistemsko reenje problema osiguranja dovoljne koliine hrane u svetu poveanje proizvodnje i produktivnosti u nerazvijenim zemljama koje imaju manjak hrane, naglaavajui pri tome da se tragine politike i drutvene posledice poveanja cena hrane u svetu mogu preduprediti partnerstvom izme u dela sveta koji ima tehnologiju, finansijske kapacitete i organizacione vetine i dela sveta koji ima zemljite, vodu i ljudske resurse. Pomo nerazvijenima od 30 milijardi dolara godinje bila bi dovoljna da se problemi neuhranjenosti i nedostatka hrane reavajulxxiv. 108

Politike odrivog razvoja

Bolesti
Iako se moe initi da je briga o zdravlju danas postala imperativ broj jedan za stanovnitvo u svetu, podaci govore da je i pored oiglednih poboljanja opte situacije zdravlje stanovnitva i dalje izloeno brojnim postojeim, ali i novim rizicima. Kancer i kardiovaskularne bolesti ostaju vodei uzroci smrti irom sveta (kancer sa blizu 13 procenata i kardiovaskularne bolesti sa 30 procenata svih smrti u 2007. godini). Savremeni nain ivota pogoduje nastanku ovih opboljenja i procene Svetske zdravstvene organizacije predvi aju da e njihov broj rasti: na primer za ukupan broj smrti od kardiovaskularnih oboljenja predvi a se rast sa 17,6 miliona u 2005. na skoro 20 miliona u 2015. godini. I pored uvreenog miljenja da su bolesti srca bolesti savremenog razvijenog dela sveta, podaci pokazuju neto drugaiju sliku blizu 80 procenata svih letalnih sluajeva kardiovaskularnog sistema zabelei se u nerazvijenim i zemljama u razvoju. Prema podacima Republikog zavoda za statistiku vodei uzroci smrti u Srbiji su bolesti sistema krvotoka (56,8 %), tumori (18,8%), simptomi, znaci i patoloki kliniki i laboratorijski nalazi (6,14%), povrede, bolesti sistema za disanje (3,98%), trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora (3,6%). Visoko uee kardio vaskularnih i malignih oboljenja u strukturi umiranja posledica je nepravilne ishrane, puenja i alkohola, a spoljni uzroci ukazuju na neodgovarajuu zatitu, kako na radu, tako i u kui. Savremeni nain ivota, mobilnost ljudi i me usobna povezanost uticali su da se u svetu drastino povea opasnost od infektivnih bolesti, kao i pretnji po zdravlje povezanih sa toksinim i radioaktivnim izloenostima. U izvetaju Saveta za ekonomska i drutvena pitanja Ujedinjenih Nacija iz 2001. godine napominje se da
...ekonomska globalizacija igra ulogu u generisanju novih zdravstvenih rizika usled prenoenja transmisionih bolesti, ukljuujui kako infektivne (bolesti koje se prenose hranom, infekcije otporne na lekove, pandemski grip i seksualno prenosive bolesti svih vrsta), tako i neprenosive bolesti srodne ivotnom stilu (povezane sa puenjem, ishranom, saobraajnim povredama, zaga enjem i profesijom) (Economic and Social Council, 2001)

109

Izazovi razvoja u XXI veku

Infektivne bolesti se danas ire mnogo bre nego bilo kad kroz istoriju, jer je i pokretljivost stanovnitva vea. Broj putnika koji koriste avionski prevoz svake godine raste (u 2006. godini, na primer, bilo ih je vie od 2,1 milijarde). Pojava epidemije u bilo kom delu sveta danas je samo par sati leta udaljena od bilo kog drugog svetskog regiona, zahvaljujui razvijenom avio saobraaju. I ne samo to se bre ire, nego su infektivne bolesti same po sebi postale mnogo bre: u sedamdesetim godinama prolog veka otkrivalo se priblino jedan do dva novootkrivena uzronika epidemija godinje, dok u dananje vreme prema podacima Svetske zdravstvene organizacije postoji preko etrdeset novih bolesti, nepoznatih prolim generacijama. U poslednjih pet godina registrovano je preko 1100 epidemija u svim delovima sveta. Ponovo su registrovani sluajevi kolere, ute groznice i infektivnog meningitisa, za koje se smatralo da su iskorenjene ili pod kontrolom. SARS i ptiiji grip su naterali me unarodnu zajednicu da na najvii nivo podigne mere zatite od epidemija, ali i da ponovo razmilja o tome da infektivne bolesti predstavljau realnu pretnju po opstanak oveanstva i ekonomske aktivnosti. Epidemija HIV-a ostaje jo uvek nereen problem za oveanstvo. Krajem 2006. godine prema podacima Svetske zdravstvene organizacije HIV-om je bilo zaraeno blizu etrdeset miliona ljudi u svim delovima sveta. Samo u toj godini zabeleeno je 4,6 miliona novih sluajeva, od kojih je pola miliona mla e od 15 godina. Menja se i geografska distribucija zaraenih, tako da je u Zapadnoj Evropi broj zaraenih sa 42 na milion stanovnika u 1998. godini porastao na 74 u 2006. Visok trend rasta belei se u Baltikim zemljama, Junoj i Jugoistonoj Aziji i Latinskoj Americi. U Srbiji je zabeleen opadajui trend obolelih od AIDS-a (broj se kree oko 12 na milion stanovnika). Rizici u ivotnoj sredini (klimatske promene, unitenje statosferskog ozona, gubitak diverziteta, promene u hidrolokom sistemu i u snabdevanju pitkom vodom, degradacija zemljita i poremeaji u sistemima za proizvodnju hrane) odgovorni su za skoro etvrtinu ukupnog globalnog optereenja oboljenjima i za vie od treine svih oboljenja u siromanim delovima sveta, kakav je podsaharska Afrika, na primer. Procenjuje se da skoro 13 miliona smrtnih sluajeva godinje moe biti spreeno time to e se ivotna sredina 110

Politike odrivog razvoja

uiniti zdravijom. Popsebno su ugroena deca: treina svih oboljenja kod dece mla e od pet godina izazvana je poremeajima u ivotnoj sredini, najee zaga enjem vode i vazduha. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije svake godine bi se prevencijom rizika u ivotnoj sredini mogli spasiti ivoti blizu pet miliona dece starosti do pet godina u zemljama u razvoju. Iako postoje brojni dokazi o tome da je sigurnost hrane svuda u velikoj meri poveana u poslednje vreme, jo uvek postoji veliki rizik od mikrobioloke i hemijske kontaminacije hrane i njenih posledica po zdravlje ljudi. U nerazvijenim i zemljama u razvoju poremeaji u ivotnoj sredini osnovni su uzroci dijareje, infekcije gornjih disajnih puteva i malarije. Bolje upravljanje ovim rizicima spreilo bi 40 procenata novih sluajeva smrti od malarije, 41 procenat smrti od infekcije disajnih puteva i ak 94 procenta smrti od dijareje, to su osnovni uzroci smrti kod dece u nerazvijenim zemljama. U isto vreme, neke nove opasnosti po zdravlje o kojima se nekada nije ni razmiljalo, postaju realnost na primer zloupotreba patogena u teroristikim akcijama (setimo se samo pisama sa bakterijom antraksa poetkom XXI veka).

Marginalizacija
Re marginalizacija izvedena je iz rei margina, i oznaava neto to se nalazi na rubu, odnosno neto to je zapostavljeno. Margine se ovde odnose na prostor slobode u smislu njenog opsega i samoodre enja pojedinca. Biti marginalizovan znai biti ogranien u smislu opsega i slobode delovanja, kao i prava na samoodre enje. Marginalizacija se u drutvu najee ispoljava kroz iskljuivanje, diskriminaciju, ali i kroz izolaciju pojedinaca ili drutvenih grupa. U savremenom svetu problem marginalizacije moe se posmatrati iz dva ugla. Na makro nivou postoji marginalizacija pojedinih svetskih regiona, izazvana istorijskim nasle em, ekonomskim zaostajanjem, ali i rastuom globalizacijom i trgovinskom barijerama koje sprovodi razvijeni deo sveta. Afrika se najee uzima kao eklatantan primer ekonomske marginalizacije. Kada se govori o globalizaciji, uvek se pod sumnju stavlja sposobnost afrikih drava da iskoriste ekonomske pogodnosti slobodnog trita i, pre svega, svetske trgovine. Podaci govore da se udeo Afrike u svetskoj trgovini 111

Izazovi razvoja u XXI veku

smanjuje (sa 5,5 procenata u 1975. na 2,5 procenta u 2002. godini). Ovo je jedan od dokaza marginalizacije Afrike, mada u ekonomskoj literaturi postoje pokuaji da se ovakva situacija objasni razliitim razlozima. Svetska Banka je 2000. godine prikazala podatke o tome da iskljuenost iz globalne trgovine kota Afriku 70 milijardi dolara godinje, imajui u vidu smanjenu diversifikaciju proizvodnje i smanjenje trita tradicionalnih poljoprivrednih proizvoda. Drugi, ne manje opasan trend marginalizacije je onaj koji se ogleda na mikro nivou, prisutan je u svim drutvima i prati sve matrice razvoja. Pojedinci ili pojedine drutvene grupe u procesu razvoja bivaju diskriminisani zbog njihove smanjene moi i podre enog poloaja. U ovom sluaju marginalizacija se moe ispoljavati kao stvarna ili anticipirana. Stvarna marginalizacija se moe pokazati objektivnim pokazateljima, odnosno kvantitativnim podacima. Savremeni svet ne moe negirati postojanje velikog broja marginalizovanih drutvenih grupa: beskunika, stanovnika geta u urbanim naseobinama, siromanih stanovnika ruralnih naselja, ljudi sa niskim primanjima, invalida ili izbeglica. Oni su priznati kao marginalizovane drutvene grupe i potrebna im je posebna drutvena panja i pomo kako bi se na minimum sveo njihov stepen margializacije. Sa druge strane, postoje tako e pojedinci koji se subjektivno oseaju marginalizovanim. Mnoge drutvene, kulturne ili religijske grupe oseaju na razne naine efekte marginalizacije, ali se ovaj oseaj esto ne moe kvantitativno meriti. Marginalizacija se najee iskazuje podjednako u svim svojim oblicima kao ekonomska, politika ili drutvena, mada postoje sluajevi da pojedini oblici nisu prisutni, ili nisu oigledni. Tako, jedna zajednica ili drutvena grupa moe oseati efekte drutvene ili kulturne marginalizacije, iako je ekonomski dovoljno jaka. Ovo je u savremenom svetu est sluaj sa etnikim ili religioznim manjinama. Me utim, ima i primera da pojedine etnike manjine predstavljaju znaajnu politiku snagu, iako su ekonomski marginalizovane. Iz dosadanjeg razmatranja moglo bi se zakljuiti da je problem marginalizacije prevashodno ekonomski, drutveni i politiki problem i da efekti marginalizacije manje utiu na procese u ivotnoj sredini, nego na ekonomske i drutvene procese. Nasuprot tome, Blajki i Brukfild pokazuju da postoji povratno dejstvo marginalizacije na drutveni, ali i na sistem 112

Politike odrivog razvoja

ivotne sredine (Blaikie & Brookfield, 1987). Marginalizacija je, po njima, koncept koji objedinjuje margine poznate u neoklasinoj ekonomiji, ekologiji i politikoj ekonomiji, vodei istovremenom i rastuem osiromaenju ljudi i degradaciji zemljita u siromanim podrujima. Iz ugla neoklasine ekonomije margine oznaavaju ogranienja proizvodnje pri kojima poveanje ulaznih kompoenenti (rada, kapitala, itd) dovodi do smanjenja izlaznih vrednosti po jedinici ulazne vrednosti u proizvodnju. U ekologiji se marginama oznaavaju ekosistemi koji su nestabilni, osetljivi na promene, ili se sporo obnavljaju od uticaja. Politika ekonomija pod marginalizovanim zajednicama podrazumeva zajednice bez znaajne drutvene moi, snage na tritu ili u politikim procesima. Blajki i Brukfild pokazuju da procesi u kojima se drutveno i politiki marginalizovani pojedinci nalaze u ekoloki marginalizovanom prostoru i ekonomski marginalizovanoj drutvenoj poziciji kao rezultat imaju poveane zahteve za marginalnom (i sve vie ogranienom) produktivnou ekosistema. Rezultat ovakvih procesa e biti da pojedinci i grupe vre konstantan pritisak na ekosisteme (iskazan u najveoj meri kao pritisak na zemljite kroz krenje uma, upotrebu pesticida, itd), ime se iscrpljuju granice produktivnosti zemljita. Na taj nain se ulazi u zaarani krug drutvene degradacije i degradacije ivotne sredine. Dobar primer za ovako kompleksno dejstvo marginalizacije je poznati sluaj gladi u Nigeriji 1966. 1970. godine.

Rast stanovnitva
Broj stanovnika Zemlje nastavie da raste vrlo dinaminom stopom u decenijama koje dolaze, mada je globalna stopa fertiliteta i dalje u silaznom trendulxxv. Strunjaci za demografiju predvi aju da e stopa rasta stanovnitva u periodu do 2050. godine opasti u odnosu na 1,2 procenta godinje, zabeleenih u 2000. godini. Osnovni razlog ovog opadanja trebalo bi da bude smanjenje fertilitetalxxvi. Me utim, u istom periodu ukupan broj ljudi u svetu narae sa 6,4 na 9,3 milijarde. Uz to, svetsko stanovnitvo postae starije u proseku, jer e oekivano trajanje ivota na ro enju porasti sa 65 na 76 godinalxxvii.

113

Izazovi razvoja u XXI veku

Postoji jasna saglasnost demografa u svetu da nagli rast svetske populacije uglavno potie od (skoro) dramatinog pada smrtnosti u svetu kao rezultata bolje dostupnosti hrane, medicinskih usluga, iste vode i sanitarnih uslova (Chiras, 1998). To sa druge strane znai da ovaj rast nije uzrokovan injenicom da ljudi u nerazvijenom delu sveta imaju sve vie dece. U ranim pedesetim godinama ovog veka ene u zemljama u razvoju ra ale su proseno estoro dece, dok danas ovaj broj iznosi manje od troje (UNDP, 1999). Ili, kako je slikovito rekao jedan od konsultanata UN ...nisu ljudi poeli da se iznenada razmnoavaju kao zeevi, oni su samo prestali da umiru kao muve! (konsultant UN Peter Adamson, citiran u (Lomborg, 2001)).

Slika 6.

Rast svetske populacije (u milijardama) od poetka Nove ere (Milutinovi, 2005)

Promene u demografskim pokazateljima bitno e se razlikovati u zavisnosti od stepena razvijenosti svetskog regiona ili drave. Projekcije pokazuju da u razvijenim zemljama (osim SAD) praktino nee biti demografskog rasta! Celokupno poveanje broja stanovnika u svetu gotovo 99 procenata bie rezultat poveanja u zemljama u razvojulxxviii. Uz to, raskorak izme u prosene starosti stanovnika industrijalizovanih zemalja i zemalja u razvoju i dalje e se poveavati, pri emu e Evropljani i Severnoamerikanci 114

Politike odrivog razvoja

postajati sve vremeniji (oekivano trajanje ivota bi se moglo poveati sa 75 na 82 godine u proseku), a zemlje u razvoju sve mla e. To bi moglo prouzrokovati znaajne ekonomske posledice. Regionalni disparitet u broju stanovnika i njegovom rastu moe imati ogromne efekte na veze stanovnitva, resursa i ivotne sredine. Kako stanovnici manje razvijenih zemalja budu usvajali ivotne standarde industrijski razvijenih zemalja, potronja energije i ostalih dobara po stanovniku e rasti, dovodei do poveanja efekata na ivotnu sredinu (Milutinovi, 2004). Interesantno je pratiti demografske promene u Srbiji poslednjih godina. Karakteristina za ove prostore je pojava prinudnih migracija i njen uticaj na trendove urbanizacije. Prema poslednjem popisu stanovnitva u Srbiji zabeleeno je smanjenje broja stanovnika za oko 83.000lxxix. Ovo smanjenje uglavnom je raspore eno ka centralnoj Srbiji i ka seoskim podrujima, dok mnoge gradske celine i u ovom periodu belee izvestan porast broja stanovnika. Porast je najoitiji u gradovima u kojima ima veliki broj izbeglica (gradovi u blizini granice sa Hrvatskom i BIH - Apatin, Sombor, Baka Palanka, Uice). Me utim, i u ovim optinama se smanjio broj seoskog stanovnitva. Slino je i u Panevu, Lazarevcu, apcu, Vranju, Novom Pazaru, Gornjem Milanovcu... Nekada veliki industrijski centri belee znaajan pad broja stanovnika, kako na gradskom, tako i na seoskom podruju (Bor, Subotica, Jagodina, Prijepolje, Poarevac, Kruevac). Jo jedna od karakteristika je i poveanje broja stanovnika u prigradskom optinama Beograda i smanjenje u optinama centralnog gradskog jezgra. Oigledno je da su iz centara gradova ljudi odlazili u inostranstvo, a izbeglice iz bivih republika naseljavale prigradska naselja [Milutinovi, 2003]. Reproduktivno ponaanje stanovnitva Srbije, slino situaciji u evropskim dravama, karakterie manji broj ivoro enih nego to je potrebno za prosto obnavljanje stanovnitva. Pri aktuelnim uslovima smrtnosti dovoljan nivo fertiliteta za zamenu generacija iznosi 2,1 dete po eni, a on je danas u Srbiji za 25% nii od tog nivoa. U 2004. godini stopa ukupnog fertiliteta bila je na nivou 1,57 ivoro ene dece po jednoj eni, a neto stopa reprodukcije je iznosila 0,74. Uz to, stanovnitvo Srbije prema svim obelejima moe se svrstati u grupu izrazito starih populacija. Udeo mladih je nizak i opadajui, dok je udeo starih visok i stalno rastui. Popisom iz 115

Izazovi razvoja u XXI veku

2002. godine registrovano je 1 177 miliona mla ih od 15 godina. Istovremeno, broj starih (65 ili vie godina) je iznosio ukupno 1 241 miliona. To je prvi put da je popisan vei broj starih od broja mladih, na ta ukazuje i vrednost indeksa starenja (odnos starih i mladih) koja je prela granicu od jedan.

Potronja
Postoje brojni dokazi da danas potronja na globalnom nivou nije odriva. Potronja u svetu u celom prolom veku rasla je velikom brzinom. Od sedamdesetih godina XX veka globalni nivo potronje (kako javne, tako i privatne) rastao je po relativno stabilnoj godinjoj stopi od 3%, irei na taj nain jaz izme u regiona, kao i izme u drava unutar regiona. Krajem prolog veka ukupan obim potronje dostigao je neverovatnih 24 000 milijardi dolara, duplirajui cifru u manje od 25 godina (od 1975). Ekstenzivna potronja sirovina i energije uticala je na naruavanja u ivotnoj sredini pojavu zaga enja, generisanje velikih koliina otpada, ugroavanje ekosistema i klimatske promene. elja da se troi nije nita novo. Ona postoji kroz celu ljudsku istoriju. Ljudima su resursi neophodni da bi preiveli. Me utim, potronja postaje sve vea onda kada su ljudi ingeniozno otkrili naine pomou kojih mogu svoje ivote uiniti lakim i lagodnijim, ili pomou kojih resurse mogu efikasnije koristiti. Ova otkria pratile su i elje da se otkriveni naini kontroliu od strane nekog. Tako su naini potronje rasli tokom vremena uz svesrdnu pomo onih koji su ih kontrolisali. Sve to je dovelo do ogromnih naruavanja ivotne sredine kako bi se odrali uspostavljeni naini kontrole i dispariteti do kojih su oni dovodili. Potronja se moe definisati u okviru nekoliko naunih disciplina ekonomije, fizike, zatite ivotne sredine, ekologije, sociologije... Fiziki koncept transformacije materijala i energije prua osnove za definisanje praktine vrednosti potronje: ona se definie kao ljudska aktivnost kojom se vri transformacija materijala i energije. Upravo u tome lee i opasnosti po ivotnu sredinu koje potronja nosi: u kom obimu e transformisani materijali ili energija biti dostupni za upotrebu u budunosti, ili koji koliko e negativno uticati na biofizike sisteme tako da

116

Politike odrivog razvoja

oni ugroavaju ljudsko zdravlje, balgostanje ili druge stvari koje za oveka imaju odre enu vrednost?
Tabela 2. Ko koliko troi? (Smith & Jalal, 2000)
Udeo razvijenih zemalja (%) 48 72 64 81 60 52 86 80 86 87 85 92 85 24 75 79 Udeo zemalja u razvoju (%) 52 28 36 19 40 48 14 20 14 13 15 8 15 76 25 21 Odnos SAD/Indija (per capita) 6 puta vie 4 puta vie 52 puta vie 115 puta vie 6 puta vie 7 puta vie 245 puta vie 22 puta vie 85 puta vie 5 puta vie 0,28 320 puta vie 102 puta vie 0,28 35 puta vie 40 puta vie

itarice Mleko Meso Papir Fertilizatori Cement Bakar Gvo e i elik Aluminijum Neorganske hemikalije Organske hemikalije Automobili Komercijalna vozila Stanovnitvo Ukupana energija Elektrina energija

Ovakva definicija upuuje na to da razumevanje procesa potronje i odluivanja ukljuuje tehnoloke i ekonomske izbore i procese, na primer izbor energenata koji dovodi do najmanjih direktnih i indirektnih trokova. To e tako e zahtevati vrednosno prosu ivanje koje nije uvek implicitno izraeno u koliini novca. Moraju se, na primer, vrednovati kategorije kao to su znaaj umskih zasada za drutvo ili druge prirodne ekosisteme. Vrednovanje potronje mora da ukljuuje sve zainteresovane strane u lancu proizvo ae, distributere i potroae. Na primer, koliina utroene energije i transformisanog materijala da bi se napravio automobil i koliina goriva neophodna da se automobilom pre e odre ena distanca moraju da budu jednako vani kao to su vani broj prodatih automobila na tritu i ukupan broj pre enih kilometara. Broj i struktura stanovnitva u odre enoj dravi ili regionu znaajno utiu na nivoe i naine potronje. Ukoliko se, na primer, smanjuje natalitet uz istovremeno poveanje odnosa radno aktivnog u odnosu na nezaposleno stanovnitvo, to je 117

Izazovi razvoja u XXI veku

gotovo po pravilu sluaj u zemljama u razvoju, izvesno je da e se nivo potronje po glavi stanovnika poveavati. Ako su, uz to, porodice manje (sa manjim brojem dece), potronja po detetu e se dodatno poveavati. To je na prelazu iz XX u XXI vek veoma uoljivo u zemljama sa velikim brojem stanovnika i koje ujedno imaju i velike stope ekonomskog rasta Kini i Indiji. Sa druge strane, u okruenjima industrijalizovanih zapadnih zemalja, koje u dugom periodu imaju pozitivan ekonomski rast i koje su predvodnice globalizacije razvija se potroaka kultura mladih, dovodei do izraene potronje dobara koji se ne mogu smatrati esencijalnim za ljudsko bivstvovanjelxxx. Uz to, menja se rodna dimenzija potronje: ene sve vie preuzimaju kontrolu nad potronjom. Evidentno je, tako e, da sa izraenim starenjem stanovnitva u zapadnim zemljama raste i nivo potronje. Ovi ljudi, zahvaljujui razvijenim sistemima socijalnog staranja i zdravstvene zatite, imaju kupovnu mo koja je na zavidnom nivou i u mogunosti su da prate nove potroake navike, esto diktirane medijskim kampanjama. Da li je dananje drutvo, zasnovano na potroakim navikama koje diktira ekonomija razvijenih, odrivo? Odgovor se nazire na samom poetku ovog poglavlja, u reima Gideona Rahmana. Problem potronje i potroakog drutva nije izolovan i nije problem sam po sebi: on se mora posmatrati u kontekstu porasta broja stanovnika, ekonomskoj orijentacijji ka efektivnosti pre nego ka jednakosti u distribuciji i u preovla ujuim drutvenim vrednostima. Ili, kako navodi Dared Dajmond, autor uvene knjige Kolaps: Kako drutva biraju da propadnu ili uspeju:
Kada bi nekim sluajem dolo do toga da zemlje u razvoju iznenada uspeju da se izjednae sa razvijenim delom sveta, imajui u vidu sadanje nivoe potronje to bi izgledalo kao da na svetu ima 72 milijarde ljudi. Neki optimisti dokazuju da se moe odrati svet sa devet milijardi ljudi. Ali nisam jo sreo nekog dovoljno ludog da pokua da dokae da se moe odrati svet sa 72 milijarde. Jo uvek esto obeavamo zemljama u razvoju da samo ako usvoje dobre politike na primer institucije potene vlasti i slobodnu trinu ekonomiju oni e tako e biti u prilici da uivaju u prvoklasnom ivotu. Takva obeanja su nemogua i okrutna:

118

Politike odrivog razvoja

i mi danas imamo tekoe da odrimo prvoklasan ivot za samo jednu milijardu ljudi. (Diamond, 2008)

Potronja energije i globalna energetska pitanja

Cene nafte belee vrtoglavi rast u drugoj polovini prve decenije XXI veka i dostigle su vrednost od 140 dolara za barel u 2008. godini. Neke renomirane konsultantske kue (Goldman Saks, na primer) predvi aju da je to samo poetak i da ova cena moe u vrlo kratkom roku dostii i 200 dolara po barelu i nastavit da raste! (BBC News Online, 2008). Procenjuje se da je okida najnovijeg rasta cene nafte na svetskom tritu poveana tranja, posebno u najveim zemljama u razvoju Kini i Indiji. Ako se nastavi ovakav trend potranje, Me unarodna agencija za energiju procenjuje da e potrebe za energijom u svetu dostii do 2030. godine nivo koji je za treinu vei od sadanjeg i da e 45 procenata od tih potreba ii u Kinu i Indiju (IEA, 2007). Iako se potranja poveava, ponuda ostaje ista (oko 85 miliona barela dnevno, koliko se danas proseno proizvede sirove nafte u svetu), to podie cenu u nebesa. Zato se ne poveava proizvodnja? Jedan od razloga je svakako to to je za poetak iskoriavanja novih nalazita nafte potrebno da pro u godine (ak i decenije) priprema i to je to veoma skupo za drave u kojima se procenjuje da ima novih nalazita. Me unarodna agencija za energiju je izraunala da je za zadovoljenje projektovanih energetskih potreba neophodno u budunosti investirati blizu 22 000 milijardi dolara, to je neto manje od polovine svetskog bruto drutvenog proizvoda u 2006. godini! Neke analize idu jo dalje i govore o tome da se u ovom trenutku nalazimo na gornjoj granici mogunosti crpljenja crnog zlata i da e proizvodnja dalje opadati. Iako je ove tvrdnje teko proveriti u praksi, jasno je da percepcije trita (ne samo nafte, ve i svih ostalih roba i usluga) jasno raunaju sa ovom mogunou. Oni koji odluuju u svetu poinju da brinu o energiji onda kada njena cena znaajno poraste. Tako je bilo tokom sedamdesetih (prva energetska kriza) i osamdesetih (druga energetska kriza). Me utim, ini se da ovo to se deava u drugoj polovini prve decenije XXI veka nije isto. Za to postoji 119

Izazovi razvoja u XXI veku

jedan jednostavan razlog: u prolom veku problem klimatskih promena nije bio tako oit kao danas. Sve ono to se u svetu deava vezano za klimatske promene upuuje na dve razliite vrste anksioznosti u pogledu globalne energetske budunosti. Prva je vezana za ono o emu je bilo rei kako obezbediti dostupnost energetskih izvora. Druga anksioznost odnosi se na borbu sa klimatskim promenama kroz redukciju gasova staklene bate, u emu energetski procesi imaju odluujuu ulogu. Teorijski, oba problema odnose se na istu stvar. Vodee svetske ekonomije morale bi da prona u nove i istije energetske izvore, to bi im omoguilo smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva. U praksi stvari nisu tako jednostavne. Problem je to to novi oblici iste energije onakvi kakvi su danas ne predstavljaju dovoljne alternative fosilnim gorivima ni po ceni ni po koliini. Skoro celokupni transportni sistem u SAD, na primer, jo uvek zavisi od nafte. Dugorona perspektiva jedino je odriva ako se ovakva zavisnost smanji. Problem je u tome to je kratkorona perspektiva izgleda da se prona e to vie nafte po to nioj ceni. To je bilo vie nego oigledno na samitu grupe najrazvijenijih zemalja G8 u Tokiju u prolee 2008. godine, posveenom pronalaenju novih me unarodnih sporazuma o klimatskim promenama. Na marginama politikih rasprava o tome da li e novi sporazum ukljuiti nove velike potroae Indiju i Kinu (to je zahtev razvijenih zemalja), bili su oigledni napori svih da osiguraju pristup fosilnim gorivima u budunosti, dakle onom izvoru o kome su govorili kao o najveem uzroku zaga enja.

120

Politike odrivog razvoja

600 500 400 300 200 100 0

Tona ekvivalenetne nafte po milion dolara BDP (vrednost iz 2000)

Slika 7.

Situacija slina onoj u svetu belei se i u Srbiji. Prema podacima Energetskog bilansa Srbije za 2008. godinu, u 2007. i 2008. godini rasla je ukupna potropnja kako primarne, tako i finalne energije. Od ukupne potronje primarne energije vei deo (oko 58 procenata) obezbe uje se iz domae proizvodnje u kojoj dominira proizvodnja niskokalorinog uglja. Iz uvoza se obezbe uje oko 42 procenta od ukupno potrebne primarne energije, a u strukturi neto uvoza dominira uvoz sirove nafte i naftnih derivata, zatim prirodni gas, ugalj, te gotovo neznatno elektrina energija (domaa proizvodnja elektrine energije gotovo u potunosti zadovoljava potrebe). Generalno gledano, Srbija je siromana energentima domae rezerve nafte i gasa su male (proizvodi se samo 19 procenata sirove nafte, a ostalo se uvozi), a u strukturi proizvodnje energije dominira niskokalorini lignit. Nezadovoljavajua je i situacija sa korienjem obnovljivih izvora energije u 2008. godini u ukupnoj potronji energija proizvedena iz obnovljivih izvora 121

Irska Italija Danska Grka Austrija Velika Britanija panija Albanija Nemaka Francuska Norveka Holandija Ma arska Hrvatska BiH Slovenija Evropski prosek Belgija Poljska vedska Makedonija Rumunija eka Republika Finska Estonija Bugarska Belorusija Ruska Moldavija Srbija Ukraina

Energetski intenzitet u nekim zemljama Evrope podaci za 2003. godinu (IEA, 2006; World Bank, 2006))

Izazovi razvoja u XXI veku

(ukljuujui i hidroelektrane velike snage) iznosila je 6 procenata, iako se procenjuje da su mogunosti Srbije i do 25 procenata. Najvei problem u strukturi potronje energije je veoma niski energetski intenzitetlxxxi (potronja primerne energije za proizvodnju jedinice BDP), po emu smo neslavni rekorderi u Evropi. Industrija Srbije je, na primer, 2002. godine ostvarivala novostvorenu vrednost u visini od samo polovine vrednosti iz 1990. godine, ali je potronja finalne energije bila na nivou od 60 procenata, a energetski intenzitet na nivou od 120 procenata onog iz 1990. godine. U odnosu na svetski prosek (190 ten/$), srpska industrija ima tri puta vei energetski intenzitet (540 ten/$)! Najneefikasnije se troi elektrina energija - da bi se u Srbiji stvorio jedan dolar bruto domaeg proizvoda, potroi se oko tri kilovat-sata struje, to je skoro devet puta vie od proseka evropske petnaestorice (dvostruko vie nego u Rumuniji, ili ak trostruko vie nego u Hrvatskoj i Ma arskoj). Geopolitika trvenja oko energije nastavljaju se dakle nesmanjenom estinom. Razvijene zemlje insistiraju na injenici da vodee zemlje u razvoju postaju znaajni emiteri gasova staklene bate i da moraju biti ukljueni u nove aranmane vezane za smanjenje emisija. Sa druge strane, zemlje u razvoju su veoma nervozne pri samoj pomisli da moraju da smanjuju svoje emisije, jer bi to znaajno ugrozilo brzi ekonomki rast i stvorilo novu nezaposlenost. Dogovaranje ide veoma teko i ne treba oekivati da e do sporazuma doi brzo. U me uvremenu zahtevi za novim izvorima energije e rasti Kina kao vodea ekonomija u razvoju nastojae da na me unarodnom planu kroz snanu diplomatsku ofanzivu obezbedi energetska partnerstva sa uglavnom Afrikim dravama, a kod kue e nastaviti da otvara nove termoelektrane, podiui nivo globalnog zagrevanja skoro svakodnevno. Sjedinjene Amerike Drave e se deklarativno zalagati za istu energiju, ne smanjujui svoju potronju i zavisnost od fosilnih goriva sve dok to ne bude ekonomski neisplativo. Evropska Unija e doprinositi energetskoj stabilnosti neto vie od pomenutih drava, uz primetne tenzije sa Rusijom, koja e nastaviti da se pozicionira kao vodea energetska sila u Evropi. A gasovi staklene bate e i dalje ugroavati klimu.

122

Politike odrivog razvoja

Klimatske promene
Robert Korel, polarni istraiva i lan Me uvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) u londonskaom Gardijanu zapisao je u oktobru 2007. godine:
U poslednjih 10 000 godina iveli smo u relativno stabilnim klimatskim uslovima koji su omoguili ljudskoj vrsti da se razvije. Za sve to vreme, kroz povremene periode zagrevanja i malo ledeno doba, prosena temeparatura se menjala u granicama od jednog stepena. Sada smo svesni mogunosti da uskoro te promene budu izme u 2 i 6. Mi jednostavno ne znamo kako e svet izgledati na tim temperaturama. Velikom brzinom se uspinjemo ka prostorima koji su izvan bezbedne zone za oveanstvo, a nemamo pojma o tome da li emo u njima moi da ivimo. Robert Corell, The Guardian 5. oktobar 2007.

ternov izvetaj o moguim posledicama klimatskih promena iz 2007. godine, pomenut u predhodnim poglavljima, podigao je temperaturu u me unarodnoj javnosti i politici gotovo do take usijanja. Strunjaci Instituta za prouavanje ivotne sredine i energije EESI predvi aju da je gotovo izvesno da e do 2050. godine sue, nedostatak hrane i poplave dovesti do masovnih pokreta stanovnitva iz pogo enih oblasti, to bi moglo da ima za posledicu preko 200 miliona izbeglica (Abbott, 2008). Najvei problemi mogu se oekivati tamo gde je se geografski dodiruju regioni naseljeni mnogobrojnim i relativno siromanim stanovnitvom i regioni u kojima ive bogati na primer Meksiko i Sjedinjene Amerike Drave, Severna Afrika i Juna Evropa, ili Jugoistona Azija i Australija. Kako dolazi do gasova staklene batelxxxii, koji se smatraju najveim uzronikom klimatskih promena? Antropogeni uticaj je ovde presudan. Metan koji se osloba a u uzgajanju stoke i proizvodnji pirina, ali i sa deponija otpada i iz septikih jama i sistema, ini blizu 15 procenata antropogenih efekata koji utiu na globalno zagrevanje (Stern, 2006). Postoji i povratni efekat: ukoliko kao rezultat zagrevanja do e do topljenja polarnog leda, koliina metana e znaajno porasti. Jo est procenata gasova staklene bate otpada na azotne okside, uglavnom od vetakog ubriva. Preostali i 123

Izazovi razvoja u XXI veku

najvei deo odnosi se na isputanje ugljen dioksida. Najvee koliine ovog gasa rezultat su sagorevanja fosilnih goriva. Najodgovornije za sagorevanje velikih koliina fosilnih goriva i podizanje nivoa ugljendioksida u atmosferi za 37 procenata u odnosu na preindustrijsko doba su svakako najbogatije drave. Me utim, u poslednjoj deceniji njima se pridruuju ve dosta puta pominjane velike zemlje u razvoju Kina i Indija, pre svih. Kao visoko zavisne od energije proizvedene od uglja (Kina sa 70 % i Indija sa 56 % ukupno proizvedene energije), ove dve zemlje postaju najvei emiteri ugljen dioksida. Kina je dostigala dosadanjeg rekordera Sjedinjene Amerike Drave po ukupnoj koliini oslobo enog ugljen dioksida tokom 2008. godine, mada je ta koliina skoro etiri puta manja ako se gleda po stanovniku. Najvei izvor emisije ugljendioksida je svakako sagorevanje fosilnih goriva, ali znaajne koliine ovog gasa (po nekim procenama izme u 15 i 20 procenata) u atmosferu dospevaju i kao rezultat deforestracije. Nekontrolisana sea prauma sa jedne strane smanjuje njihov potencijal da apsorbuju velike koliine ugljendioksida, dok sa druge strane znatno utie na lokalne klimatske uslovelxxxiii. Jednom reju, ljudske aktivnosti su veoma zaslune za poveanje nivoa gasova staklene bate u atmosferi. Mogu se oekivati ogromni uticaji klimatskih promena na ekonomske aktivnosti u svetu. ternov izvetaj zakljuuje da ukoliko se dogodi nepovoljniji scenario, nepreduzimanje mera u vezi sa smanjenjem gasova staklene bate i borbom sa klimatskim promenama moe svetsku ekonomiji kotati ak 20 procenata gubitka globalnog bruto domaeg proizvoda. U pore enju sa ovakvim gubicima, anticipirana cena aktivnosti koje bi efektivno mogle da deluju na klimatske promene od jednog procenta BDP godinje izgleda veoma prihvatljiva. Mada o globalnom zagrevanju jo uvek ne postoji vrst nauni konsenzus, njegove posledicu se mogu videti u gotovo svim svetskim regionima. Ozbiljne naune studije govore o crnim predvi anjima: nestae oblasti umerene klime, a sa njima ogromne obradive povrine, tropska i pustinjska zona e se proiriti, izmenie se ciklus godinjih doba, izumree velik deo ivog sveta, a poremeeni sistem monsuna i drugih vetrova izazvae nezamislivu seriju katastrofalnih nepogoda. ivot na kopnu e postati nepodnoljiv, ali e globalno zagrevanje znatno naruiti i morske ekosisteme. Ve u dananjim 124

Politike odrivog razvoja

uslovima okeani godinje apsorbuju 2 340 miliona tona ugljendioksida iz atmosfere, to podie Ph vrednost morske povrine i ubija plankton, bez koga nema ivota u moru. Iako se predvi anja klimatskih promena esto vezuju za porast prosene temperature na Zemlji, jasno je da e postojati velike regionalne varijacije i da e pojedini kontinenti, regioni i drave biti izloene veim posledicama, dok e u nekim regionima klimatske promene doneti i odre ene koristi, pre svega u poljoprivredilxxxiv. Nesumnjivo je da e se u takvim uslovima bitno izmeniti i slika ljudske civilizacije. Toplija klima pogodovae razvoju novih patogena i suoiti svet sa pogoranom zdravstvenom situacijom. Promene u pravcu duvanja dominantnih vetrova mogle bi da prouzrokuju ozbiljne vremenske nepogode, a u kombinaciji sa podizanjem nivoa mora i velike poplave, dok bi u tropskim i suptropskim regionima moglo da do e do velikih sua. Pretnja o kojoj se najvie govori u vezi sa klimatskim promenama mogla bi da bude podizanje novoa mora, koje bi ugrozilo veliki broj gradova na morskoj obali, ali i one koji se nalaze u deltama velikih rekalxxxv. To bi tako e unitilo linije komunikacije, bazinu infrastrukturu, energetsku mreu, ali i imovinu i ivotne perspektive velikog broja stanovnika pogo enih oblasti. ak i nacije koje ne bi bile direktno ugroene podizanjem nivoa mora i ekstremnim vremenskim uslovima i katastrofama, pretrpele bi velike gubitke. U isto vreme, svet koji bi tada imao mnogo vie stanovnika i mnogo manje prirodnih resursa i funkcija ivotne sredine, naao bi se pred velikim izazovom da obezbedi tri kljuna resursa za preivljavanje: hranu, vodu i energiju. Naalost, klimatske promene ne mimoilaze Srbiju. Klimatoloke analize pokazuju da je posle 1998. godine prosena temperatura u Srbiji izala iz opsega normala i ula u opseg toplog vremena. Kao odraz procesa globalnog otopljavanja poslednja decenija je najtoplija u Srbiji. Prema podacima Republikog hidrometeorolokog zavoda Srbije, godinje temperature vie od normale za period 1961. - 1990. godine javile su se u 14 od poslednjih 19 godina; 9 je bilo toplo, 3 izrazito toplo, dok je 2000. godina bila ekstremno topla. Intenzitet porasta temperature u periodu 1991. - 2006. je viestruko vei od trenda po podacima iz perioda 1951. - 2006., 3.09 i 0.84 C/100 sukcesivno.

125

Izazovi razvoja u XXI veku

Slika 8.

Normalizovana odstupanja srednje godinje temperature u Srbiji u periodu 1951. 2006. godine (AZS, 2007)

Onaj ko eli da razume ekonomiju u kontekstu zatite ivotne sredine (i u vezi sa tim u kontekstu razvoja drutva), mora svoje razmiljanje da usmeri u pravcu koji doskora nije bio preterano korien: ka ideji zajednikog dobra. Danas se ini da znaajan deo zajednikog dobra oveanstva ini globalni kapacitet atmosfere da apsorbuje gasove staklene bate, a da pri tome ne do e do kritinih efekata po klimu. Pre nego to je oveanstvo ulo u period industrijske revolucije, ovaj kapacitet nije se uopte dovodio u pitanje, tavie, o njemu se nije ni govorilo. Postojao je balans izme u emisije metana dobijenog vievekovnim sagorevanjem drvne mase i drugim prirodnim procesima u ivotnoj sredini i prirodne apsorpcije. Ovaj balans je ozbiljno naruen razliitim ljudskim aktivnostima. Sve vie naunika koji se bave problemom klimatskih promena poinje da kao jedino moralno prihvatljivu alternativu zastupa onu po kojoj bi razvijeni deo sveta do 2050. godine bio u obavezi da smanji svoju emisiju ugljendioksida za neverovatnih 90 procenata (odnosno 6,7% na godinjem nivou), kako bi ostavio prostora za zemlje u razvoju, ije bi smanjenje bilo mnogo usporenije. Neki ak daju za pravo zemljama u razvoju da u narednih deset godina nastave da u manjoj meri poveavaju stepen korienja fosilnih goriva, u kom periodu bi 126

Politike odrivog razvoja

(uz tehnoloku pomo razvijenih) izvrile neophodne pripreme za transformaciju svog energetskog sektora. Posle tog perioda one bi bile u stanju (i u obavezi) da na godinjem nivou smanjuju svoje emisije po stopi od 6% (Goodwin, 2008). Ovo naizgled nije neka velika razlika 6 % u siromanim naspram 6,7 % u bogatim dravama ali bi to vodilo ka konvergenciji i jednakosti. Ako bi se ovaj plan sproveo u delo, prosena potronja fosilnih goriva po stanovniku u razvijenim zemljama bi 2050. godine bila ne vie od dva puta vea od potronje u zemljama u razvoju, to je mnogo manje od razlike koja danas postoji. Ovde se opravdano postavlja pitanje realistinosti ovakvog scenarija, kako u politikom smislu, tako i tehnoloki. Danas se sve vie dolazi do zakljuka da ne postoji dominantni tehnoloki pristup koji bi reio sve probleme emisije gasova staklene bate, ve da se mora kombinovati vie razliitih pristupa. Konzervacija bi mogla bitno da doprinese sa polovinom smanjenja koliina gasova od sagorevanja fosilnih goriva, ali je neophodno da preostala polovina bude rezultat uvo enja ovnovljivih izvora energije. Sve ovo bi bilo izvodljivo jedino uz znatno uvean stepen transfera tehnologije od razvijenih ka nerazvijenima u odnosu na ono to danas postoji. Jedino na taj nain se moe osigurati da se ekonomski razvoj u zemljama u razvoju zasniva na efikasnim i odrivim oblicima energije. to se tie politike ostvarivosti, ini se da bi siromane zemlje oberuke prihvatile ponu eni scenario, koji se zasniva na mnogo veim obavezama bogatih. Sa druge strane, jasno je da zemlje u razvoju nee prihvatiti alternativu, odnosno ono to moe biti ponu eno u zamenu ako industrijalizovani deo sveta ne pristane na ovakav scenario. Drugim reima, jedini kompromis bio bi davanje jasnih garancija da budui me unarodni dogovori vezani za klimatske promene idu u pravcu konvergencije emisija po glavi stanovnika.

Gubitak prirodnih resursa

U vreme borbe za nezavisnost Indije Gandiju je postavljeno pitanje da li misli da njegova zemlja treba da sledi britanski model industrijskog razvoja. Njegov odgovor je snano odjeknuo u svetu koji je u to vreme poinjao da razmilja o 127

Izazovi razvoja u XXI veku

prirodnim resursima i zatiti ivotne sredine: Britancima je trebalo polovina svih resursa na planeti da postignu svoj prosperitet. Koliko planeta bi trebalo Indiji? Problemi vezani za korienje resursa neraskidivo su vezani sa problemima rasta broja stanovnika, ekonomskog rasta i, uopte, budunosti oveanstva. Prvobitno izraene strepnje u izvetaju Rimskog kluba Granice rasta iz 1972. godine (o emu je bilo govora u predhodnim poglavljima), koje su se odnosile na apsolutna ogranienja koliina osnovnih neobnovljivih resursa (ruda metala i drugih mineralnih sirovina), tokom godina su prerasle u neto drugo. Ve tada je ovakva pesimistika projekcija bila kritikovana, uz argumente da e otkrivanje novih leita prirodnih resursa, razvoj tehnologija za njihovu ekstrakciju i preradu i razvoj substituta i tehnologija reciklae nadomestiti iscrpljivanje postojeih prirodnih resursa. Niko, me utim, nije mogao negirati da problem nekontrolisane ekstrakcije neobnovljivih prirodnih resursa postoji i danas je fokus rasprave o odrivosti prirodnih resursa usmeren umesto na apsolutna ogranienja koliina neobnovljivih resursa, na probleme vezane za ekoloke uticaje obnavljanja resursa. Prola decenija bila je najproduktivnija kada se govori o proizvodnji elika u svetu. Ubrzani razvoj u zemljama u razvoju (pre svih Kini i Indiji) uticao je na poveanje tranje. U 2006. godini proizvedeno je 65 procenata vie elika nego to je prosek za predhodnu deceniju, dok je rast proizvodnje u Kini, koja je najvei proizvo a elika u svetu, bio neverovatnih 314 procenata. Za razliku od elika, proizvodnja aluminijuma belei znatno manji porast od samo est procenata u 2006. godini u odnosu na prosek predhodne decenije. Iako je rast primarne proizvodnje aluminijuma usporen u odnosu na period 2002. 2004. godina (kada je bio najvei), ini se da se geografska distribucija proizvodnje menja i da se ona polako iz razvijenih seli u zemlje u razvoju (Kina je danas najvei proizvo a aluminijuma, ali su znaajni izvoznici Juna Afrika, Bahrein i Brazil). Tradicionalni proizvo ai SAD, Kanada i Australija smanjuju proizvodnju, ali poveavaju udeo reciklae. U SAD se dve treine aluminijuma proizvede recikliranjem. Ovo je tim pre znaajno to se osim na korienju boksita za proizvodnju aluminijuma troi ogromna koliina elektrine energije (skoro tri procenta ukupne proizvodnje struje u svetu).

128

Politike odrivog razvoja

Sa aspekta zatite ivotne sredine zabrinjavajui je i porast proizvodnje drvenih oblica (drveta za ogrev i repromaterijala za drvnu industriju koji se dobija seom uma). U 2005. godini u ove svrhe poseeno je vie od 3,5 milijardi kubnih metara drvne mase (pola kubika po glavi svakog stanovnika na Zemlji)! To je poveanje od 2,3 procenta u odnosu na predhodnu godinu, to je znatno vie od prosenog poveanja u predhodnim godinama. Rastue cene nafte na svetskom tritu odrazile su se i na poveanu tranju za ogrevnim drvetom. Za odrivo gazdovanje umamam svuda u svetu veliki problem predstavlja nelegalna sea. Procene Svetskog instituta za resurse (WRI) su da se godinje ilegalno posee drvne mase u vrednosti izme u deset i petnaest milijardi evra, od ega tri milijarde otpada na trite Evropske Unije.

10 9 8 7 6 5 4 3 2 1

Ekoloki otisak (hektara po osobi)

SEVERNA AMERIKA EU-25 PREOSTALE EVROPSKE DRAVE SREDNJI ISTOK I CENTRALNA AZIJA LATINSKA AMERIKA AZIJA I PACIFIK AFRIKA

326

454 349 270

535

3.489

848 Broj stanovnika (u milionima)

Slika 9.

Ekoloki otisci po svetskim (http://www.footprintstandards.org/)

regionima

Danas postoji mnogo analitikih formulacija i metoda za odre ivanje nivoa antropogenog uticaja na potronju resursa. Jedan od najee korienih je ekoloki otisaklxxxvi. Ekoloki otisak je mera antropogenog uticaja na ekosisteme Zemlje. 129

Izazovi razvoja u XXI veku

Njime se upore uju potrebe humane populacije sa kapacitetom invajronmentalne regeneracije. Ekoloki otisak predstavlja povrinu bioloki produktivnog zemljita i povrinu mora potrebnu da bi se regenerisali resursi koje ljudska populacija troi i da bi se apsorbovao otpad koji nastaje u procesima troenja resursa, imajui u vidu postojee tehnologije i praksu upravljanje resursima. Ovaj nain procene uticaja ljudskih aktivnosti na ivotnu sredinu je iroko prihvaen kao ilustracija pritiska koji se vri na ivotnu sredinu i kao mere za me usobno upore enje na nivou pojedinca, zajednica, drava ili svetskih regiona. Uz postojee obrasce potronje (na nivou 2005. godine) oveanstvu bi bilo potrebno 1,39 zemljine povrine, ukoliko eli da obezbedi da budue generacije ive u najmanju ruku kao dananja (Venetoulis & Talberth, 2006)! Ekoloki otisak je najvei u razvijenim zemljama, gde viestruko premauje ovu vrednost.

Gubitak biodiverziteta
Naunici procenjuju da danas na Zemlji ima izme u deset i trideset miliona biljnih i ivotinjskih vrsta. Biodiverzitetlxxxvii ima veliki znaaj za opte ljudsko blagostanje (Millenium Ecosystem Assessment, 2005). Ovaj znaaj ogleda se u pruanju servisa ekosistema, ukljuujui regulaciju klime na planeti. Postoje jasni dokazi da ouvanje biodiverziteta ima neprocenjiv znaaj za smanjenje uticaja klimatskih promena i zatitu i unapre enje drutvenog blagostanja. Sa druge strane, sve vie se govori o tome da bi globalni napori koji vode smanjenu klimatskih promena mogli imati neeljene posledice na gubitak biodiverziteta i, posledino, na umanjenje buduih mogunosti odgovora na klimatske promene. Klima, biodiverzitet i blagostanje su me usobno povezani. U poslednjih nekoliko stolea ljudske aktivnosti znaajno su promenile lice planete i ovaj period se esto u literaturi naziva antropocenom (Crutzen and Stoermer, 2000). Samo u poslednjih pedeset godina sa lica Zemlje nestalo je blizu 300 000 vrsta, to znai da je gubitak biodiverziteta bio bri nego ikada ranije kroz istoriju ljudske vrste. U XX veku pod uticajem ljudskih aktivnosti brzina istrebljivanja ivih vrsta je hiljadu puta vea nego to je to bilo ranije. Broj jedinki 130

Politike odrivog razvoja

pojedinih vrsta u mnogim sistemima se smanjuje: ugroeno je 40 procenata koralnih grebena, izgubljeno 35 procenata povrina pod mangrovomlxxxviii i ugroeno 80 procenata prauma. Procenjuje se da je u ovom trenutku ugroeno 12 procenata vrsta ptica, 23 procenata vrsta sisara, ak svaka trea vrsta riba i svaka etvrta vrsta etinara. Naalost, strunjaci predvi aju da e se ovakav trend nastaviti, ako ne i ubrzavati u budunosti. Rezultat toga je da se klima na Zemlji menja, pojedine biljne i ivotinjske vrste nestaju mnogo bre nego to je to bio sluaj u prolosti i mnogi ekosistemi od kojih zavisi ivot na planeti bivaju nepovratno degradirani.

Slika 10. Veze izme u biodiverziteta, klimatskih blagostanja ljudi (The Royal Society, 2007)

promena

Kako ekosistemi i njihovo globalno stanje odre uju biogeohemijske i biofizike procese kojima se regulie celokupni sistem funkcionisanja Zemlje, mogue ekoloke i klimatske posledice gubitka biodiverziteta sve vie zaokupljaju panju naune i strune javnosti. Nastavljanje gubitka biodiverziteta moe ugroziti dugoronu sposobnost ekosistema da reguliu klimu, moe ubrzati globalno zagrevanje i voditi ka dodatnim i potencijalno ireverzibilnim promenama sistema na Zemlji. Gubitak biodiverziteta i degradacija ekosistema trebalo bi, saglasno tome, da predstavljaju jedan od najznaajnijih 131

Izazovi razvoja u XXI veku

izazova za one koji odluuju o sudbini planete i ljudi na njoj u budunosti. Osnovni faktori koji dovode do gubitka biodiverziteta mogu se svrstati u nekoliko grupa: (1) promene stanita, (2) pojava invazivnih autohtonih vrsta, (3) zaga enja, (4) rast broja stanovnika i (5) preterna eksploatacija. Veini vrsta neophodno je neporemeeno stanite nezaga eno mesto za pronalazak hrane, vode, sklonita i partnera. Ljudske aktivnosti su odgovorne za naruavanje statusa stanita irom sveta. Kako bi zadovoljio svoje potrebe za stanitem i ekonomskim aktivnostima, ovek kri ume, isuuje movare, preorava prerije i stepe, vri ispau stoke na nekada nenaruenim panjacima, a da se pri tom hiljade me usobno povezanih biljnih i ivotinjskih vrsta koje ive na tim stanitima zamenjuju jednom vrstom itarica ili jednom vrstom drvea, odnosno monokulturama. Ljudska naselja se prostorno ire, zauzimajui prirodna stanita. U Sjedinjenim Amerikim Dravama od preko 1,4 miliona kvadratnih kilometara prvobitne prerije sa visokom travom danas je preostao samo jedan procenat. Velike koliine vremena, energije i novca se kasnije troe da bi se odrali ti neautonomni ili poluautonomni ekosistemi (monokulture) od neprekidne masovne invazije oportunistikih vrsta biljaka (korova), mnogih insekatskih vrsta koje se pojavljuju kao tetoine, kao i itavog niza drugih patogenih vrsta (gljive, virusi, bakterije) koje uzrokuju niz oboljenja na biljkama koje se uzgajaju. Namerno ili sluajno, ljudi esto donose biljne ili ivotinjske vrste na nove teritorije, gde one imaju malo ili uopte nemaju prirodnih predatora koji reguliu brojnost njihovih populacija. Ove invazivne vrste tako e nazvane alien, introdukovane ili egzotine vrste vae za drugi po opasnosti faktor gubitaka u biodiverzitetu, odmah posle unitavanja stanita. Na primer, invazivne vrste su odigrale znaajnu ulogu u remeenju statusa 35 do 46 procenata od svih vrsta koje se trenutno smatraju ugroenim u SAD. Invazivne vrste mogu tako e da narue cikluse u kojima se javljaju poari, kruenje nutrijenata, hidroloke i energetske rezerve ekosistema u koje se unesu. Sa druge strane, vie ljudi na planeti istovremeno znai i vei broj izmenjenih i naruenih stanita, vii nivo zaga ivanja, vei nivo prekomerne eksploatacije biolokih resursa i vei broj 132

Politike odrivog razvoja

invazivnih i introdukovanih vrsta. Zaga enje koje se javlja u mnogim formama izlivanje nafte, kisele kie i kisele magle, toksine hemikalije u vetakom ubrivu i pesticidima, otpadne vode, deponovanje otpada kako iz urbanih tako i suburbanih podruja - moe momentalno da izazove smrt organizma ili moe da ga oslabi, utiui na njegovu mobilnost i sposobnost za reprodukciju. Pesticidi, kojima se eli kontrolisati brojnost nekih insekatskih vrsta, tetoina poljoprivrednih kultura istovremeno eliminiu i mnoge vrste insekata opraivaa, ukljuujui populacije domae medonosne pele, to za uzvrat moe da izazove smanjenje roda useva. Otpadne vode koje se ulivaju u reke, jezera i obalne ekosisteme izazivaju negativan efekat na ceo akvatini ekosistem. Naroitu brigu izazivaju hemikalije koje izazivaju probleme lezda sa unutranjima luenjem kao to su DDT, DDE i PCB. Ove supstance oponaaju ili utiu na rad normalnih hormona u ivim organizmima. Abnormalije u razmnoavanju su otkrivene kod aligatora, galebova i lososa izloenih visokim nivoima hemikalija iz pesticida i ivotinjskih hormona u njihovom okruenju. Posebnu pretnju po biodiverzitet danas predstavlja preterana aksploatacija kao rezultat privrednih aktivnosti. Aktuelni intenzitet see uma preti da eliminie mahagoni i druge vrste drvea kojima je potrebno mnogo godina da izrastu i budu spremne za reprodukciju. Deset milijardi dolara je godinja vrednost svetske trgovine divljim vrstama, koje se koriste za ljubimce, narodnu medicinu, gurmansku ishranu, dekorativne objekte i ostalo. Sve ovo ugroava slonove, nosoroge, nilske konje i ivopisne korale, tropske biljke i ptice, medvede, pande i tigrove. Svake godine potroai u SAD kupe oko 12 000 jedinki primata, 2,5 miliona orhideja, 200 000 ivih ptica, 2 miliona gmizavaca, 250 miliona tropskih riba i veliki broj produkata divljih ivotinja. Pri tom blizu jedne etvrtine trgovine divljim vrstama poiva na krivolovu. Prema izvetaju Evropske agencije za zatitu ivotne sredine (EEA, 2007), biodiverzitet u Evropi je u opadanju i nastavljanje gubitaka ekosistema zapoeto u predhodnom periodu i dalje predstavlja veliki problem. Prema postojeem stanju i trendovima koji se mogu pratiti, vrlo je teko oekivati da e se ostvariti zacrtani cilj da se prepolovi gubitak biodiverziteta u Evropi do 2010. godine. Najvei pritisci na biodiverzitet dolaze od irenja urbanih naselja (odnosno 133

Izazovi razvoja u XXI veku

takozvane urbane rasplinutosti), razvoja infrastrukturnih koridora, acidifikacije, eutrofikacije i desertifikacija, kao i od preterne eksploatacije. U izvetaju se posebno podvlai negativan uticaj pretvaranja zemljita u poljoprivredno, ali i rastui uticaj klimatskih promena, pre svega u obalnim podrujima i alpskom basenu. Regioni u kojima je biodiverzitet najugroeniji su Mediteranski basen, Kavkaz, planinski regioni u Centralnoj Aziji i Anadolija u Turskoj ka granici sa Iranom. U Srbiji se pritisak na biodiverzitet najee odraava na umske ekosisteme i posebno osetljive ekosisteme (akvatine ekosisteme movare i vlana stanita, stepe i visokoplaninska stanita). Uzroci poveanog pritiska, koji nastavlja da ugroava biodiverzitet su slini kao i u kontinentalnoj Evropi razvoj infrastrukture, urbanizacija i prenamena korienja zemljita, ali se sve ee kao uzrok javlja i razvoj turizma, pre svega u planinskim podrujima. Ono to je karakteristino za ugroavanje biodiverziteta u Srbiji je i neplanska i esto nelegalna umarska aktivnostlxxxix i nelegalna izgradnja. Kada je brzina gubitaka umerena, postoji mogunost da se razviju razliiti mehanizmi kojima se prisroda brani. Niko u ovom trenutku ne zna ta e biti rezultati ovakvog poveanja brzine iskorenjavanja biljnih i ivotinjskih vrsta. Ono to se zasigurno zna jeste da su se ekoloki sistemi u svetu odravali kroz veoma kompleksne procese i viestruke me usobne veze izme u velikog broja razliitih biljnih i ivotinjskih vrsta. Stoga se moe predpostaviti da ubrzanje gubitaka biodiverziteta moe dovesti do kolapsa pojedinih ekosistema, to bi stvorilo velike probleme u poljoprivredi i ugrozilo snabdevanje hranom za veliki broj ljudi. Ovakve projekcije ne uzimaju u obzir druge faktore koji su prisutni na primer globalno zagrevanje - i koji dodatno mogu uticati na pogoranje situacije u snabdevanju hranom.

Antropogeno zaga enje

Problemi zaga enja (pre svega u industrijalizovanim zemljama Zapada) pokrenuli su sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka pitanja zatite ivotne sredine i odrivog razvoja, o emu je bilo rei u predhodnim poglavljima. Jaanje invajronmentalizma poklapa se sa shvatanjem da se uticaji na ivotnu sredinu ne mogu vie smatrati izolovanim problemima 134

Politike odrivog razvoja

drave ili regiona u kome su nastali. Od tada je prolo vie decenija, a problemi zaga enja su se samo uveavali. Izme u 2000. i 2007. godine emisije u atmosferu ugljeninih gasova od sagorevanja fosilnih goriva porasle su za 22 procenta na oko 8,2 milijarde tona (Worldwatch Institute, 2007). Od ovog enormnog poveanja najvei deo otpada na Kinu (57 %), i Indiju (8 %), dok SAD uestvuje sa 4 procenta, a cela Evropa sa samo 3 procenta. Me utim, i pored kineskog dramatinog poveanja emisije ugljeninih gasova, jo uvek je koliina po stanovniku u SAD etiri puta vea od odgovarajue koliine u Kini. Ima mnogo razliitih izvora zaga enje vazsuha, ali se kao najznaajniji izdvajaju saobraaj i industrijski izvori. Najvei industrijski izvori aerozaga enja u svetu su termoelektrane, posebno one koje sagorevaju ugalj. Termoelektrane zaga uju vazduh isputanjem ugljeninih, sumpornih i azotnih oksida, ali i jedinjenja ive i a i i pepela. Energetska zavisnost pojedinih gusto naseljenih zamelja od sagorevanja fosilnih goriva preti da nivo zaga enja vazduha veiestruko uvea u budunosti- Kina, na primer, planira da do 2012 godine gradi sto termoelektrana gosinje, kako bi zadovoljila svoje narasle apette za energijom potrebnom za razvoj. Ovakvi poduhvati praeni su mnogim negativnim efektima u samoj Kini, ali i u celom regionu: sredinom devedesetih godina prolog veka dolo je do smanjenja prinosa u poljoprivredi Kine za 4,3 procenta zbog acidifikacije zemljita i taloenja pepela, zabeleene su ekstremne vremenske nepogode (poplave, nevremena i sue), zbog kojih je umrolo 2 300 ljudi, raseljeno preko 13 miliona i pretrpljena ekonomska teta od blizu 24 milijarde dolara. Emisije iz saobraaja su tako e sve vee zbog poveanja broja vozila i frekvencije drumskog i avio saobraaja. U Evropi je, na primer, prevoz robe u drumskom saobraaju u protekloj deceniji porastao za blizu 50 procenata, dok je porast avio saobraaja bio 67 procenata. To je uslovilo porast emisija azotnih oksida za 55% i ugljenmonoksida za ak 75%. Mnoge supstance koje se isputaju u reke i druge vodotokove kao svoje krajnje odredite imaju mora i okeane. Oko 60 procenata otpadnih voda koje dospeju u Kaspijsko more se ne preiava, ovaj procenat u Latinskoj Americi i Karibima je 80, dok u Indopacifikom i Afrikom regionu dostie i svih 90 procenata. Samo Sjedinjene Amerike Drave svake godine ispuste u vodotokove vie od 3 200 milijardi litara 135

Izazovi razvoja u XXI veku

neprienog otpada (Halweil, 2007). Okeane danas najvie zaga uju hemikalije, otpad iz domainstava i otpadne vode iz atmosferske kanalizacije gradova na obali, dovodei do njihove eutrofikacije. Azotna jedinjenja, fosfor i drugi nutrijenti poreklom iz ubriva, otpada sa farmi stoke i iz kanalizacionih sistema pogoduju razvoju fitoplanktona u okeanima. Kada ugine, fitoplankton se taloi na dnu okeana i tu postaje hrana bakterijama, koje koriste kiseonik iz morske vode. Poveanje fitoplanktona i bakterija dovodi do takozvanih mrtvih zona, bez dovoljno kiseonika u vodi, pa samim tim i bez mogunosti za morsku faunu da u njima ivi. Procenjuje se da danas ovakvih mrtvih zona ima preko 200 u svetskim morima i okeanima, najvie u Meksikom i Bengalskom zalivu, Arabijskom, Baltikom i Istonokineskom moru. Mora i okeani se zaga uu i mehaniki: procenjuje se da danas njihovom povrinom plovi oko 30 000 komada plastinih otpadaka po svakom kvadratnom kilometru kesa, upaljaa, delova pakovanja, pelena itd (procena UNEP-a). Ovo ugroava faunu okeana i fiziki, jer predstavlja svojevrsne klopke za morske ptice, sisare i kornjae. Naalost, poveava se i nivo zaga enja koje dolazi od onih koji direktno koriste povrinu mora i okeana za stvaranje profita. Vie od 200 velikih prekookeanskih turistikih brodova dnevno isputa svoj nepreieni otpad direktno u okeane. To nije mala koliina kako se moe initi: svakoga dana jedan ovakav brod generie 114 000 litara otpadnih voda iz toaleta, 825 000 litara ostalih otpadnih voda, sedam tona vrstog otpada, 57 toksinih hemikalija i 26 500 litara uljnog taloga (Halweil, 2007). Za blizu 60 procenata zemalja danas u svetu problemi upravljanja otpadom i zaga enja koje otpd prouzrokuje predstavljaju najvee probleme u ivotnoj sredini. HABITAT procenjuje da se od ukupne koliine vrstog otpada koja se generie u velikim gradovima sakuplja i na deponije odlae izme u 25 i 55 procenata. Prema podacima Programa za razvoj UN neadekvatno upravljanje otpadom krivo je za smrt blizu pet miliona ljudi godinje. Vie od polovine vrstog otpada generie se u razvijenom delu sveta. Proseni amerikanac napravi svake godine 0,75 tona vrstog otpada. Ovaj odnos je jo ubedljiviji kada se govori o toksinom i opasnom otpadu, generisanom uglavnom u industrijskim postrojenjima: od ukupne godinje koliine u svetu (blizu 375 miliona tona), industrijalizovane zemlje 136

Politike odrivog razvoja

proizvedu 90 procenata. Ako se ovome dodaju podaci Worldwatch instituta da trenutno na Zemlji postoji uskladitenih 80 000 tona radioaktivnog otpada, jasno je da problem zaga enja otpadom spada u najakutnije svetske probleme. Svi svetski regioni suoeni su sa problemima degradacije zemljita u sunim podrujima, poznatim kao desertifikacija. Suna podruja su poznata kao fragilna, odnosni podlona degradaciji zemljita zbog preteranog korienja u poljoprivredne svrhe i drugih oblika neadekvatnog upravljanja. Suna podruja podlona desertifikaciji premauju 45 procenata ukupnog produktivnog zemljita u svetu, od ega sedam procenata otpada na aridna, 30 procenata na semiaridna i 18 procenata na zemljita u suvim subhumidnim oblastima (Bot at al, 2000). Najvie ih je u Severnoj Aziji (istono od Urala) 95 %. U sunim oblastima ivi 1,7 milijardi ljudi, odnosno 38 procenata ukupnog svetskog stanovnitva. Drugi pojavni oblik degradacije zemljita je njegova acidifikacija, odnosno poveanje kiselosti. Osnovni uzrok acidifikacije zemljita je natropogneo zaga enja vazduha, koje se preko kiselih kia prenosi na zemljite. Zemljita ini je pH faktor manji od 5,5 smatraju se nepogodnim za poljoprivrednu proizvodnju. Sreu se najee u vlanim tropskim podrujima, ali sve ee i u regionima sa dominantnom subtropskom klimom. Smatra se da etvrtina zemalja u svetu ima problema sa acidnim zemljitima. Osim desertifikacije i acidifikacije, zemljite je u mnogim oblastima ugroeno antropogenim zaga enjem, ili zaga enjem iz poljoprivrede. Prema podacima Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), procenat nepovratno degradiranih zemljita u svetu dostigao je 6 % (blizu 8 miliona kvadratnih kilometara(, dok se jo 20 procenata od ukupnog zemljipta moe smatrati degradiranim. Na evropskom tlu ova proporcija je jo nepovoljnija: 12 procenata veoma degradiranog zemljita, uz 36 procenata degradiranog. Srbija spada u grupaciju zemalja kod kojih je degradacija zemljita jako izraena, pre svega zbog erozije. Hemijska kontaminacija kao glavni uzrok degradacije zemljita, prisutna je najvie u zemljama biveg Sovjetskog Saveza, ali i u paniji, Belgiji i Grkoj. Veoma je znaajno uoiti jasnu vezu izme u siromatva i zaga enja. Siromatvo prouzrokuje rizike u ivotnoj sredini 137

Izazovi razvoja u XXI veku

koji ugroavaju svakog pojedinca: osim nedostatka iste vode za pie i sanitarnih uslova, stanovnici u siromanim zemljama u razvoju esto su izloeni razliitim vrstama zaga enja, a da uz to nemaju dovoljno mogunosti da se sa ovim rizicima bore. Kako uglavnom nisu u mogunosti da priute iste izvore energije, siromani zavise od sagorevanja uglja ili biomase za potrebe domainstva. Njihove kue se u mnogo sluajeva nalaze u blizini prometnih saobraajnica, smetlita, ili industrijskih postrojenja. Visok nivo urbanizacije veoma pogoduje pogoranju uslova ivota siromanih slojeva stanovnitva, izlaui ih dodatno opasnim ili toksinim polutantima. U najveem broju zemalja u razvoju zakoni i regulatorne institucije za zatitu od zaga enja jo uvek ne postoje, ili su neadekvatni, to omoguava nekontrolisano zaga ivanje uz nedovoljnu svest o posledicama. tavie, mnoge supstance zabranjene zbog svojih efekata u razvijenim zemljama, u slobodnom su prometu i ak se proizvode u nerazvijenim zemljama, esto za izvoz u razvijene. Rezultat svega toga su neprocenjivi efekti po ljudsko zdravlje, izazvani zaga enjem na radnom mestu, u kui i na otvorenom prostoru.

Rastui nedostatak vode

Bliimo se vremenu kada e potreba za vodom premaiti zalihe. Nakon toga prestaje razvoj, poinje borba za vodu, a postoji ak i opasnost od ratnih sukoba. Strunjaci tvrde da se zvona na uzbunu ne oglaavaju bez razloga. Godinja potronja vode u svetu stalno raste. Zbog toga to se izvori iste vode ne uveavaju, ve se usled korienja, zaga enja i klimatskih promena, velikom brzinom smanjuju, a broj stanovnika osetno raste, Svetska komisija za vodu upozorava na to da bi do 2025. godine dve treine stanovnitva moglo da se suoi s ozbiljnim nedostatkom vode. Koliina vode na Zemlji je nepromenljiva. Od ukupne koliine vode, koja se procenjuje na blizu 1,4 milijardi kubnih kiometara, samo 0,01 procenat otpada na vodu koja nije slana, lako je dostupna i nalazi se na povrini Zemlje u rekama i jezerima. Petina vode koja se koristi irom sveta dobija se crpljenjem podzemne vode.

138

Politike odrivog razvoja

Slika 11. Raspodela ukupne koliine vode na Zemlji i koliine koja se moe koristiti za potronju

Znaaj vode je evidentan u svakom promiljanju zahteva za odranje na planeti. Voda predstavlja fundamentalni uslov ivota i ljudskog opstanka, ali, uz to, u velikoj meri utie na ekonomske aktivnosti (kako na proizvodnju, tako i na potronju) i drutveni razvojxc. Do nedostatka vode dolazi kada zahtevi za vodom, generisani demografskim rastom, premae lokalne nivoe snabdevanja, odnosno ponude (Turton & Warner, 2002). Kada govori o nedostatku vode, Sekston (Sexton, 1992) razlikuje apsolutni i ekonomski nedostatak. Do apsolutnog nedostatka vode dolazi kada nepostojanje odgovarajue tehnologije ograniava snabdevanje vodom. Ekonomski nedostatak vode odnosi se na ekonomski izbor obezbe ivanja vode, pri emu je neophodno iroko uee svih nivoa drutva u procesu obezbe ivanja i distribucije (Johnson-Welch, 2000). Uee svih ima veliki znaaj za dolaenje do pogodnih i prihvatljivih reenja za upravljanje vodnim resursima i dugoronu odrivost takvih reenja.

139

Izazovi razvoja u XXI veku

Slika 12. Prosena potronja vode po stanovniku

Jedan od Milenijumskih ciljeva, usvojen na Milenijumskom samitu je i smanjenje broja ljudi koji imaju zdravu pitku vodu za polovinu do 2015. godine. Samit o odrivom razvoju u Johanesburgu 2002. godine proirio je ovaj cilj, dodajui mu i stvaranje odgovarajuih sanitarno higijenskih uslova. Iako je broj ljudi koji imaju zdravu pitku vodu i sanitarne uslove ivota povean u odnosu na devedesete godine prolog veka, procenat onih koji nemaju zdravu pitku vodu (17 procenata svetskog stanovnitva) i sanitaciju (40 procenata) praktino je nepromenjen zbog porasta broja stanovnika. Danas oko 1,2 milijarde ljudi na svetu nema istu vodu za pie (od ega je, prema procenama UNICEF-a 425 000 dece), a sve rapidnije smanjivanje koliina zdrave pijae vode bie jedan od najveih problema XXI veka. Svetski eksperti procenjuju da e do 2050. godine gotovo dve milijarde ljudi iveti u zemljama koje imaju ozbiljnih ili ak nereivih problema da obezbede dovoljno novih izvora vode za zadovoljavanje potreba stanovnitva, poljoprivrede i xci. Tako je, na primer, Egipat primoran da uvozi vie industrije od 50 procenata neophodne hrane jer nema dovoljno vode da je 140

Politike odrivog razvoja

sam proizvede. Poljoprivreda je najvei potroa jer u nekim svetskim regionima koristi i do 70 puta vie vode za proizvodnju hrane nego to se ukupno potroi u domainstvima za kuvanje ili pranje. U Tajlandu je za dnevnu proizvodnju hrane potrebno potroiti 2 800 litara vode po stanovniku - 40 procenata za uzgoj itarica, 20 procenata za proizvode ivotinjskog porekla i ostalo za proizvodnju voa, povra, eera i ulja. Italijani dnevno potroe 3 300 litara vode po stanovniku, polovinu od toga za proizvodnju unke i sira, a drugu polovinu za proizvodnju testenina i hleba. Podaci UN pokazuju da je za proizvodnju samo jednog hleba potrebno 550 litara vode, to je sitnica u pore enju sa 15 000 litara vode koliko je potrebno potroiti da bi se proizvelo 100 grama mesa.

Slika 13. Procentualno uee poljoprivrede, industrije i domainstava u razliitim delovima sveta (FAO, prema Rodgers at al, 2008)

Svo enje broja ljudi bez odgovarajuih uslova pitke vode i sanitacije na polovinu ne samo to bi ispunilo jedan od Milenijumskih ciljeva razvoja, ve bi znatno doprinelo ostvarivanju ostalih ciljeva. Manje dece bi umiralo od bolesti uzrokovanih loim kvalitetom vode, vie ena bi moglo da se 141

Izazovi razvoja u XXI veku

posveti drugim radnim aktivnostima, smanjilo bi se siromatvo i osnaile ekonomske i drutvene mogunosti pojedinaca. Ono to najvie zabrinjava je injenica da u zemljama u razvoju svake godine umre 2,2 miliona ljudi, veinom dece, od bolesti koje su posledica nedostatka iste pijae vode, neadekvatne zdravstvene zatite i loe higijene. Dok se u dvadesetom veku broj stanovnika utrostruio, potronja vode se uestostruila! Trenutna potranja za vodom na globalnom nivou procenjuje se na deset procenata ukupne koliine obnovljivih vodnih resursa u svetu, od ega je polovina ve potroena. Projekcije govore da e se u naredne dve decenije potronja vode udvostruiti, ali e i dalje biti dosta ispod kritinog odnosa potronje u odnosu na preostale resurse (40 procenata). Me utim, ukoliko potronja vode po stanovniku na globalnom nivou dostigne potronju koju danas imaju razvijene zemlje, Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) procenjuje da e do 2025. godine biti potroeno 90 procenata dostupnih rezervi vode (FAO, 2000). Kako je najvei potroa vode upravo poljoprivredna proizvodnja, ove projekcije se zasnivaju na dve predpostavke: dupliranje produktivnosti poljoprivrede po jedinici korienja vode i nepromenjena efikasnost u korienju. Da li je svet na pragu ere ratova za vodu u kojoj e reke, jezera i izvori postati objekti od vrhunskog nacionalnog znaaja oko kojih e izbijati novi konflikti ili e problem nedostatka vode konano ujediniti ljude u potrazi za racionalnim i dugoronim reenjem? ini se da svetska geopolitika situacija ve ukazuje da ovakva prognoza nije nerealnaxcii. Istraivanje koje je 2001. godine obavljeno na Dravnom univerzitetu u Oregonu pokazalo je da je u poslednjih 50 godina voda bila presudni uzrok 507 konflikata izme u dve ili vie zemalja na svetu. Strah od ratova za vodu pojaan je podacima da u nekim regionima, kao to je Bliski istok, ak 90 odsto pitke vode prelazi nacionalne granice, pa tako svaka kap vode koju iskoriste na primer turski seljaci, znai kap manje za seljake u Siriji. Klark i King navode tri mogua scenarija za buduu situaciju sa vodom (Calrke & King, 2004): Ako se nastavi sa postojeim nainom razvoja, moe se oekivati poveanje u potronji vode od 39 procenata do 2035. godine. To bi znailo iskoriavanje 5 270 kubnih kilometara vode svake godine, u odnosu na 3 800 u 142

Politike odrivog razvoja

1995. Verovatna posledica bila bi nestaica hrane i pogubne posledice po ekoloke uslove na Zemlji. Ukoliko bi se ostvario scenario razvoja uz manje utede, odnosno ukoliko bi industrijalizacija u zemljama u razvoju nastavila da se odvija po stopama kakve postoje danas, potronja vode u poljoprivredi, industriji i domainstvima porasla bi za 13 %, odnosno na 4 300 kubnih kilometara godinje. ak i ako bi se u ovakvom scenariju dogodila znaajna tehnoloka unapre enja (pre svih navodnjavanje u sunim oblastima), moe se sa velikom sigurnou oekivati nedostatak hrane. ak i scenario koji podrazumeva substancijalne promene u kojima se voda troi mnogo produktivnije i uz bolje upravljanje (efikasnije tehnologije navodnjavanja, tednja u kunim uslovima, itd), doi e do rasta potronje. U ovakvim uslovima mora se pribei i dodatnim nainima obezbe enja vode sakupljanje kinice sa velikih povrina krovova bi mogao da bude jedan od efektivnih i jeftinih nainaxciii. Veoma je znaajno unaprediti integrisano upravljanje vodnim resursima, kako bi se u ovom scenariju obezbedilo ispunjavanje osnovnih ljudskih potreba, ali i potreba ekosistema. Jedna od trinih mera efikasnog upravljanja vodnim resursima u savremenom svetu je uvo enje ekonomskih cena vode. Ovakva mera je u skladu sa jednim od bazinih principa odrivosti zaga iva / korisnik plaa. Sa druge strane, protivnici ovakvih mera navode da je voda osnovno ljudsko pravo i da se ljudima mora obezbediti nezavisno od toga da li mogu da je plate. Bez obzira na to, industrija pitke vode u svetu raste neverovatnom brzinom, oekujui da uskoro dostigne godinji promet od 1 000 milijardi dolara. Jo jedan od problema u ekonomiji vode kao prirodnog dobra u poslednje vreme zaokuplja panju javnosti: trgovina virtualnom vodom. Ekonomski bogate, ali vodom siromane drave kupuju vodu iz drugih drava u vidu hrane. Neki ekonomisti smatraju da bi ovo moglo da bude deo reenja za nedostatak vode, dok drugi smatraju da je ovakav nain repavanja problema pun kontroverzi. Po njima, ruralno (i uglavnom siromano) stanovnitvo, kako u zemljama uvoznicima, tako i u izvoznicima hrane nemaju gotovo nikakve

143

Izazovi razvoja u XXI veku

koristi od ovog procesa i to bi moglo da utie na pogoranje ekonomskih i drutvenih uslova u kojima oni ive. Svi se danas uglavnom slau da je neophodno pronai reenja za problem nedostatka vode u svetu, pre svega u zemljama u razvoju i u siromanim zajednicama. Neophodno je postii saglasnost u stavovima i ponaanjima koja bi omoguila vladama i javnosti da razviju sinergije koje vode odrivom upravljanju vodnim resursima.

Problemi u urbanim naseljima

Urbanizacija je jedan od najznaajnijih fenomena dananjeg sveta. Centar za ljudska naselja Ujedinjenih nacija (UNCHS) podvlai da je danas rast gradova i urbanizacija seoskih podruja proces koji se ne moe zaustaviti zbog globalnog uticaja ekonomije zasnovane na tehnologiji, industrijskoj proizvodnji i servisnim aktivnostima [HABITAT, 2001]. Odnos svetske populacije koja ivi u urbanim naseljima raste velikom brzinom i svetski ekonomski, drutveni, kulturni i politiki procesi sve vie se odigravaju unutar i izme u svetskih sistema (organizacija ili udruenja) gradova. UNCHS zakljuuje da samo odre eni broj zemalja ima snage da se bori protiv rastue urbanizacije koja dovodi do niza neeljenih posledica u svim domenima: poev od problema sa vodosnabdevanjem i kanalizacionim sistemima gradova, do prevencije zaraznih bolesti. Ve danas deset miliona ljudi godinje umire u gusto naseljenim urbanim podrujima zbog nezadovoljavajuih uslova ivota prouzrokovanih stanovanjem u nehigijenskim uslovima. Oko 600 miliona ljudi irom sveta su beskunici ili ive u uslovima koji mogu ugroziti njihove ivote (Milutinovi, 2004). Poetkom dvadesetog veka u urbanim naseobinama ivelo je 150 miliona ljudi, to je predstavljalo tek negde oko pet procenata ukupne svetske populacije. Kako se dvadeseti vek bliio kraju, urbana populacija se uveavala i dostigla blizu tri milijarde, odnosno skoro polovinu populacije na Zemlji. Azija, na primer, danas ima 143 grada sa preko milion stanovnika i u njima ivi 47,5 % ukupnog broja svetske populacije koja naseljava milionske gradove. Vie od polovine svetskih megalopolisa koji imaju vie od 8 miliona stanovnika (tanije 13 od 23) tako e se nalazi u Aziji. 144

Politike odrivog razvoja

U prvoj decneiji XXI veka moe se uoiti nekoliko osnovnih urbanih trendova. Prvo, uprkos mnogim predvi anjima, usporava se stopa rasta broja stanovnika u mnogim gradovima nerazvijenog dela sveta. Najvei gradovi u ovim dravama u poslednje dve decenije rastu mnogo sporije nego to je to bio sluaj u osamdesetim godinama dvadesetog veka. Drugo, svetom mnogo manje dominiraju megalopolisi nego sto su bila predvi anja naunika. Manje od pet procenata ukupne svetske populacije ivelo je 1990. godine u megalopolisima. Predvi anja da e gradovi kao to su Kalkuta i Meksiko Siti rasti do nivoa gigantskih konurbacija sa 30 do 40 miliona stanovnika nisu se ostvarila. Trei trend koji se moe zapaziti odnosi se na vezu urbanih promena i promena u ekonomskoj, drutvenoj, politikoj i kulturnoj sferi. Treba rei da ova veza jo uvek nije dovoljno jasna. Paradoks je da neki veliki gradovi sa rapidnim poveanjem broja stanovnika uprkos tome pruaju dobre ivotne uslove, mnogo bolje nego sto je to sluaj u mnogim malim gradovima. Danas se jasno mogu uoiti neke tendencije vezane za budunost urbanih naseobina u treem milenijumu. Pre svega, progresivna urbanizacija u svim delovima sveta je izvesna. Sa druge strane, oekuje se da interakcija izme u urbanizacije i globalizacije nastavi da raste. Globalizacija je viestran proces koji drave, gradove i ljude nagoni na sve jae me usobne veze kroz ubrzavanje tokova dobara, usluga, kapitala, tehnologija i ideja. Svetski gradovi u ovom procesu imaju vodeu ulogu, posebno u sferi globalne ekonomije. Uz sve navedeno, kao etvrti, veoma znaajni pokazatelj budunosti urbanizacije moe se navesti nastavljanje trenda pomeranja moi i odgovornosti sa nacionalnog na nivo lokalne vlasti i civilnog drutva. Ovaj proces zapoeo je devedesetih godina dvadesetog veka kada se dolo do saznanja da tradicionalni modeli urbane vlasti u novom okruenju ubrzane urbanizacije ne mogu da ponude reenja za postojee i nove probleme koji su se javljali. ta je to to danas karakterie gradove gotovo u svim delovima sveta? Nezaposlenost u urbanim sredinama ostala je visoka. Ovo donekle objanjava sveprisutni fenomen urbanog nasilja i kriminala. Urbana infrastruktura pati od neadekvatnog odravanja i nedostatka ulaganja, to se moe 145

Izazovi razvoja u XXI veku

zapaziti ak i u razvijenim zemljama. Na primer, ak i takvi gradovi kao to su ikago ili Vaington imaju problema sa sistemima odvo enja otpadnih voda, dok gradovi amerike Istone Obale imaju konstantan problem sa sistemima za napajanje elektrinom energijom. Naravno, u gradovima nerazvijenog dela sveta ovi problemi su mnogo oitiji. Loa infrastruktura u gradovima prouzrokuje mnogo problema vezanih za vodosnabdevanje, sanitaciju i saobraaj u gradu. Od toga najvie strada najsiromaniji deo stanovnitva. Problemi zatite ivotne sredine, pre svega aerozaga enje, zaga enje voda i buka, sve su oitiji u mnogim gradovima, pre svega u zemljama u razvoju. Rastui drutveni konflikti, kao to su veliki broj beskunika i kriminal, poga aju mnoge gradove. Ovi konflikti delimino se javljaju kao rezultat sve vee potranje za radnim mestima kojih nema dovoljno, a drugim delom ih prouzrokuje liberalizacija protoka ljudi u globalnom okruenju i na mikro nivou.

146

POGLED U BUDUNOST OGLED U BUDUNOST

Svet dananjice je u snanom zagrljaju globalizacije. Ekonomske, tehnoloke, politike i ekoloke mree obavijaju Zemlju, polako bacajui u zaborav vrednosti nacionalne drave, suvereniteta, kulturnog identiteta. Sa zavretkom hladnog rata, liberalizacijom trgovine u svetu i rastuim uticajem multinacionalnih korporacija, ekonomski uticaji nastali u pojedinim delovima sveta prelivaju se u druge regione. Komunikacijske mree poput telefona, televizije i interneta doprinele su da informacije postaju dostupne gotovo istovremeno kada i nastaju. Rastue svetsko stanovnitvo postaje zavisno od iste brze hrane, blokbaster filmova, istih potronih dobara i globalne kulturne ponude. Preovladavajue shvatanje razvoja se menja u relativno pravilnim vremenskim intervalima: dominantne ideje se odbacuju i posle nekog vremena ponovo aktueliziraju. Primeri za to su brojni znaaj koji se daje unutranjim i eksternim faktorima koji utiu na razvoj, uloga trita i uloga drave, cikline promene razvojnog optimizma u razvojni pesimizam i obrnuto. Ponekad se ini da na smenjivanje ovih ciklusa utie i pomodno prihvatanje ili neprihvatanje ekonomskih ili politikih teorija, koje odluujue utie na postojee politiko okruenje. Pre etrdeset godina postojalo je opte prihvatanje Kejnezijanskog pristupa, da bi pre dvadeset godina on bio odbaen od svih i zamenjen neoliberalnim. Da li je kontekst odrivog razvoja jo jedan od takvih pomodnih teorijskih koncepata? Iz vie razloga, ini se da ovo nije pravo pitanje. Moda bi bilo korisnije postaviti neka druga pitanja, da bi se dobio odogovor na gornje. Kako e u postojeim okolnostima (pre

Pogled u budunost

svega ekonomskim, drutvenim i politikim) globalna zajednica osigurati zdraviju i napredniju, sretniju ekoloku budunost? Da li bi vlade i globalne organizacije trebalo da dre pod kontrolom trendove globalizacije? I kako da to izvedu na najefektivniji nain? Da li globalno drutvo treba da se zasniva na tehnolokom napretku, reimima, nadnacionalnim vladama ili lokalnim zajednicama? Danas je prisutno mnogo razliitih vizija o tome kako svet treba da ide napred i sve su one bazirane na radikalno razliitim objanjenjima o uzrocima i posledicama uspeha ili neuspeha u razvojnim naporima i problemima u ivotnoj sredini. Zasnivajui svoja gledita na sopstvenim naunim istinama, svaka od ovih globalnih perspektiva razvoja nudi svoje recepte: Trini neoliberalixciv zagovaraju reforme koje e omoguiti nesputano funkcionisanje trita. Oni svoju viziju zasnivaju na ekolokoj efikasnosti, dobrovoljnim oblicima korporativne odgovornosti i veoj tehnolokoj saradnji. Institucionalisti zagovaraju reforme koje bi omoguile globalnu saradnju i jae institucije. Njihova vizija se zasniva na novim i boljim reimima u ivotnoj sredini, organizacionim promenama na globalnom nivou i naporima da se ojaa kapacitet drava da upravljaju promenama u ivotnoj sredini. Bioinvajronmentalisti zagovaraju reforme kojima bi se zatitila priroda od ljudskog uticaja. Za njih su reenja nie stope rasta stanovnitva i potronje, kao i nova ekonomija koja se zasniva na etici i odrivosti, koja je statina i stabilna i koja je dizajnirana tako da sauva svetsku prirodnu batinu. Za neke od njih, ovo se moe osigurati u saradnji sa novim i snanijim institucijama (i tu se vizija bioinvaronmentalista podudara sa vizijom institucionalista). Za druge, podinjavanje ljudskog instinkta da troe ekoloki prostor zahteva prinudu i vrhovnu vlast oni esto govore o svetskoj vladi. Zeleni zagovaraju reforme kojima bi se umanjile nejednakosti i dostigla ekoloka pravda. oveanstvo bi moralo da stvori takve ekonomske institucije koje bi se oduprle globalizaciji. Nova globalna politika ekonomija mora da osnai lokalne zajednice, lokalnu trgovinu i

148

Politike odrivog razvoja

proizvodnju, kao i da uvaava prava ena, siromanih i marginalizovanih drutvenih grupa. Koliko su ove vizije me usobno kompatibilne? Trini neoliberali kritikuju predloene institucionalne reforme, izraavajui svoju zabrinutost da e proces globalizacije biti ugroen jaanjem uloge drave i nadnacionalnih regulatornih tela i organizacija, to moe uticati na usporavanje ekonomskog rasta. Po njima, preveliko meanje u zakone trita, iako moe imati dobru nameru, moe dovesti do njegove neefikasnosti i usporiti napredak u pravcu boljih uslova u ivotnoj sredini. Neoloberali ele manji uticaj vlada i skeptini su u pogledu funkcionisanja globalnih institucija, kao to su Ujedinjene Nacije. Mnogi od njih tako e izraavaju sumnju u uspeh globalnih ugovora u ivotnoj sredini, dokazujui da ima mnogo sluajeva da se unutar ovih ugovora odstupa od pravila Svetske trgovinske organizacije, koja bi trebalo da budu osnova svetskog ekonomskog poretka. U isto vreme neoliberali antiglobalistike predloge zelenih i bioinvajronmentalista smatraju pogrenim i potencijalno opasnim po globalno blagostanje. Zaustavljanje ekonomske globalizacije po njihovom miljenju moe pre dovesti do veih naruavanja u ivotnoj sredini (zbog uticaja siromatva, koje bi u tom sluaju bilo u porastu), nego njen dalji rast. tavie, po neoliberalima bioinvajronmentalisti i zeleni su neopravdano nepoverljivi u pogledu korisnosti novih tehnologija, za koje neoliberali smatraju da mogu spreiti tete u ivotnoj sredini koje bi nastale zbog nastavljanja trenda ekonomskog rasta. Oni se slau sa zelenima da rast stanovnitva nije kritian problem, kao to veruju bioinvajronmentalisti, ali je njihovo objanjenje drugaije: ekonomski rast je kljuni mehanizam koji e olakati probleme rasta populacije. Mnogi neoliberali se slau sa zelenima kada sumnjaju u uspenost globalnih institucija, ali njihove zahteve za promociju lokalizma smatraju pogrenim, jer e dovesti do protekcionizma i endemskog siromatva. Sa druge strane, zeleni i bioinvajronmentalisti se u nekim pitanjima skoro ne razlikuju. I jedni i drugi neoliberalna trina reenja smatraju pogrenim: protiv su otvorenih globalnih trita i veoma su skeptini u pogledu uspenosti protrinih mera na globalnom nivou; ne veruju u uspeh dobrovoljnih korporativnih mera, dokazujui da, na primer, 149

Pogled u budunost

standardi ISO 14000 nisu u praksi uspeli da doprinesu transferu istih tehnologija i zatiti ivotne sredine. Slau se i u tome da je opasno osloniti se na to da e nauka stvoriti nove tehnologije, koje na duge staze mogu uveati probleme u zatiti ivotne sredine, pre nego ih reiti. Ali, iako su protiv velikih, globalnih trita, zeleni se ne protive trinim reenjima baziranim na regionalnim i, pre svega, lokalnim tritima (pribliavajui se time neoliberalnom shvatanju trinih reenja). to se tie odnosa ideja koje propagiraju institucionalisti, zeleni i bioinvajronmentalisti o njima govore kao o ai vode kojom se pokuava gasiti poar. Globalni ekonomski sporazumi, po njima, uticali su veoma malo na stvarno reavanje problema. Zeleni i bioinvajronmentalisti se, me utim, ne slau zbog ega je do toga dolo. Bioinvajronmentalisti smatraju da je mo globalnih institucija preslaba da bi bila efektivna. Za razliku od njih, zeleni tvrde da usmeravanje na globalne institucije predstavlja pogrenu strategiju, zbog toga to se u ovim institucijama teko moe osetiti uticaj onih koji su najugroeniji promenama u ivotnoj sredini, ime se doprinosi da ovi sporazumi ne budu efikasni. Kako se sve ovo odraava na globalnu politiku i, pre svega, na politike odrivog razvoja? Mnogi e se sloiti da se vodee politike, kako na globalnom, tako i na nacionalnim nivoima danas uglavnom zasnivaju na neoliberalnom ili na institucionalistikom pogledu na svet. Mone globalne ekonomske institucije (Svetska Banka, Me unarodni Monetarni Fond i Svetska Trgovinska Organizacija, pre svih) i u ekonomskom smislu vodee drave (najpre SAD, ali i Australija, Novi Zeland, Japan i Kanada) usvojile su vie manje trino liberalni koncept razvoja i sa skepsom prihvataju (ili uopte ne prihvataju) uticaj globalnih institucija u oblasti zatite ivotne sredine. Svi oni snano podravaju dalju ekonomsku globalizaciju. Zahtevi Svetske Trgovinske Organizacije za daljom liberalizacijom trgovine poljoprivrednim proizvodima i liberalizacijom investiranja i stalni zahtevi MMF i Svetske Banke za uvo enjem politika strukturnog prilago avanja predstavljaju klasine primere koji potvr uju ovu tezu. U isto vreme u svetu se sve vie uvode i proiruju globalni reimi zatite ivotne sredine, ime se izgra uje (zasad jo uvek preslaba) globalna vlast u oblasti ivotne sredine. Ove pokuaje podravaju organizacije iz sistema Ujedinjenih Nacija (UNEP i 150

Politike odrivog razvoja

UNDP) i neke od najmonijih evropskih drava, mnoge zemlje u razvoju i ponekad Kanada. Politike koje predlau zeleni i bioinvajronmentalisti jo uvek se mogu smatrati samo nedovoljno prihvaenim alternativama na globalnoj politikoj sceni. ta bi moglo da se oekuje u budunosti? Naunici se trude da razviju scenarije koji bi sa jedne strane bili realni, a sa druge strane u dovoljnoj meri operativni da poslue za formiranje odgovarajuih praktinih politika. Iz mnotva futuristikih scenarija izdvaja se prognoza Me uvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) iz 2000. godine (IPCC, 2000) (slika 14), na osnovu koje su Program za zatitu ivotne sredine UN (UNEP) i Nacionali institut za javno zdravlje i zatitu ivotne sredine Holandije Istraivanja za oveka i ivotnu sredinu (RIVM) razvili etiri razvojna modela u budue tri decenije (UNEP & RIVM, 2003): model koji se zasniva na jaanju trita; model koji se zasniva na jaanju politika; model koji se zasniva na jaanju bezbednosti; model koji se zasniva na jaanju odrivosti.

151

Pogled u budunost

TRITE, PRE SVEGA

Materijalno bogatstvo je kljuni faktor za ljude i vlade Tehnologija je trino vo en motor ekonomskog rasta Uloga vlada je samo da uspostave pravila igre i sistem pravosu a i odbrane Komunikacija i trgovina e pomoi u uspostavljanju globalne kulture Intenzivirae se trendovi globalizacije, liberalizacije i privatizacije

ODRIVOST, PRE SVEGA

Materijalni prosperitet uz brigu o globalnim i regionalnim diapartitetima u razvoju i zatiti ivotne sredine Tehnologija nije sama sebi cilj, ve sredstvo da se zadovolje drutvene potrebe Vlade su efektivne na svakom od nivoa, postoji princip subsidijarnosti i jaa uloga UN Komunikacija i trgovina e pomoi u uspostavljanju globalne kulture, ali uz korienje jasnih pravila

Motivi: Svetska dostignua, matrijalno bogatstvo, konkurencija, okrenutost ka spolja, preuzimanje rizika, optimizam u vezi uloge tehnologije

GLOBALNO

Motivi: Orijentacija na ire shvaen kvalitet ivota, saradnja i orijentacija ka spolja, nespremnost da se preuzmu rizici, optimizam u pogledu ljudske prirode

SVEMIRSKI BROD ZEMLJA

SAMO JEDNA ZEMLJA

EKONOMSKI RAST
MOJA ZEMLJA
Motivi: Nacionalni, etniki i kulturni ponos, autoritet i vlast, fatalizam u vezi glopbalizacije, skepticizam u vezi uloge tehnologije

DRUTVO / ZATITA IVOTNE SREDINE MAJKA ZEMLJA

Motivi: Orijentacija na ire shvaen kvalitet ivota, lokalna saradnja i orijentacija ka spolja, nespremnost da se preuzmu rizici, optimizam u pogledu ljudske prirode
Materijalni prosperitet uz brigu o globalnim i regionalnim diapartitetima u razvoju i zatiti ivotne sredine Tehnologija nije sama sebi cilj, ve sredstvo da se zadovolje drutvene potrebe Vlade su efektivne na nacionalnom i regionalnom nivou, ali ne i na globalnom nivou Komunikacija i trgovina uvaava lokalnu i regionalnu kulturu i lokalne prednosti

Kulturni identiteti i tradicionalne vrednosti su dominantne vrednosne orijentacije Sumnja se u tehnologiju kao motor promena Jaka uloga nacionalnih vlada, ukljuujui meanje u trite Uloga vlada je da uspostave pravila igre i sistem pravosu a i odbrane Protekcionizam i dovo enje globalizacije u sumnju Pluralizam u oblicima vladavine, ekonomskim reimima, upravljanju resursima, itd...

SIGURNOST, PRE SVEGA

REGIONALNO / LOKALNO

POLITIKE, PRE SVEGA

Slika 14. Modeli razvoja do 2032. godine (IPCC, 2000)

Model koji se zasniva na jaanju trita

Model se zasniva na pretpostavci da e vei deo sveta usvojiti vrednosti i oekivanja koja danas postoje u industrijalizovanim zapadnim zemljama. Blagostanje nacija i optimalna uloga trita i trinih sila prevagnue nad drutvenim i politikim programima razvoja. Naglasak e biti na daljoj globalizaciji i liberalizaciji u cilju podizanja korporativnih vrednosti i dobrobiti korporacija, uz uspostavljanje novih preduzea i ljudskih naselja. Pojedinci i zajednice e biti podravani i ohrabrivani da ulau (itaj plaaju) da bi se osigurali protiv (ili otklonili posledice) 152

Politike odrivog razvoja

problema u drutvu i u ivotnoj sredini. Naune i etike institucije, gra ani i udruenja potroaa pokuae da uspostave rastui korektivni uticaj, ali e biti prevladani ekonomskim imperativima. Uloga drave, planera i zakonodavaca u regulisanju drutva, ekonomije i ivotne sredine bie potisnuta rastom potreba. Kao rezultat svega navedenog, mnoga pitanja koja se postavljaju na prelasku iz XX u XXI vek ostae bez odgovora i postavljae se i 2030. godine. Ovaj model nudi (IPCC, 2000): Veoma visok ekonomski rast, pri emu e doi do brzog pribliavanja industrijalizovanih i neindustrijalizovanih zemalja, zahvaljujui dinaminom razvoju preduzetnitva i ukidanju barijera u protoku kapitala i rada i trgovinskih ogranienja kao rezultatu masivnog transfera tehnologija; Ekonomski prosperitet kroz dve do tri generacije sa elita iri se na celokupnu populaciju, smanjujui postojee nejednakosti izme u regiona; Predvi ene korelacije izme u prihoda, eljene veliine porodice i zdravstvenih servisa dovode do usporavanja rasta stanovnitva, tako da 2050. godine broj stanovnika iznosi 9 milijardi, a 2100. opada na samo 7 milijardi; Vodei trend potronje ide prema brzoj hrani, potronji mesa u ishrani i zapadnjakim nainima ivota; Visok nivo inovacija, bri protok kapitala i prelazak na ekonomiju usluga omoguavaju postepeno smanjenje energetski i materijalno zavisnih ekonomskih aktivnosti; Poveanje prihoda pojedinaca utie na poveanje spremnosti ljudi i vladajuih struktura da reavaju probleme u ivotnoj sredini (aerozaga enje u gradovima, industrijsko zaga enje voda, icsrpljivanje resursa), a sve je to omogueno internalizacijom eksternih trokova kao glavnim instrumentom.

Model koji se zasniva na jaanju politika

Prema ovom modelu vlade e na nacionalnom nivou preduzimati akcije koje e doprineti dostizanju drutvenih i ciljeva zatite ivotne sredine. Koordinirane akcije koje e biti 153

Pogled u budunost

usmerene ka zatiti ivotne sredine i protiv siromatva uspostavie balans sa politikom ekonomskog razvoja po svaku cenu. Trokovi zatite sredine i drutvenog razvoja, kao i koristi koje e biti dobijene iz ovih aktivnosti bie ukalkulisani kroz praktine politike, regulatorne mree i procese planiranja. Sve ovo e biti olakano fiskalnim merama i podsticajima, kao to su porezi na emisije i osloba enje od poreza za one koji uvode mere zatite i drutveno odgovornog ponaanja. Me unarodni sporazumi u formi mekih zakona i drugih instrumenata koji se tiu ivotne sredine i razvoja e ojaati i bie integrisani u nacionalna zakonodavstva, ali uz potovanje lokalnih specifinosti i uz konsultacije na me unarodnom nivou. Na ovaj nain do 2032. godine postojei neodrivi trendovi razvoja i snage koje na njih utiu bili bi stavljeni pod kontrolu. Me utim, napredak po ovom modelu bio bi veoma skup za oveanstvo, a uz to ne bio dolo do promene u nainu ivota, to bi dalje uticalo na rast potreba za vodom, hranom, prostorom i drugim resursima. Ovaj model nudi (IPCC, 2000): Umeren ekonomski rast, praen mnogo sporijim pribliavanjem industrijalizovanih i zemalja u razvoju, sa ad-hoc bilateralnim sporazumima o trgovini protoku kapitala, kao i o kretanju radne snage; Aktivne politike vlada kojima se ekonomski prosperitet iri u okviru regiona; Usporavanje rasta stanovnitva (do nivoa od 10 11 milijardi u 2100. godini) kao rezultat poveanja individualnih prihoda, edukacije ena, programa planiranja porodice i poboljanja zdravstvene zatite; Orijentaciju na kvalitet ivota, to e u kombinaciji sa prelaskom na ekonomiju usluga zbog iscrpljivanja resursa na regionalnom nivou i u kombinaciji sa regulatornim ogranienjima i finansijskim olakicama voditi ka smanjenju potranje za energijom i materijalno intenzivnom proizvodnjom; Kako ljudi postaju sve otvoreniji i svesniji potrebe za odrivijim oblicima razvoja, vlade e biti u mogunosti da efektivnije reavaju probleme u ivotnoj sredini, pri emu e se koristiti regulativni instrumenti i ekoloki porezi kao osnovni politiki instrumenti. 154

Politike odrivog razvoja

Model koji se zasniva na jaanju bezbednosti

Ovaj scenario se zasniva na pretpostavci da e postojee nejednakosti i dispariteti u svetu prevladati i u budunosti i da e sve vie dolaziti do konflikata. Drutveno ekonomske i napetosti u ivotnoj sredini dovodie do sve veih protesta i akcija koje su usmerene protiv postojeih struktura vlasti. Bogatije i snanije drutvene grupe i drave usredsredie se na samozatitu, stvarajui enklave u kojima e zadrati sve beneficije blagostanja. Ovakva zatvorena ostrva blagostanja pruae izvestan stepen bezbednosti i ekonomske koristi zajednicama koje su im u neposrednom okruenju i koje od njih zavise, ali e u potpunosti iskljuivati mase ostalog stanovnitva. Sistemi drutvene regulacije i socijalne sigurnosti e se polako uruavati, ali e sile trita nastaviti da deluju i izvan ovih ostrva blagostanja. U atmosferi rastuih drutvenih, ekonomskih i drugih tenzija, kao i rastueg naruavanja ivotne sredine i endemskog nasilja, doi e, izme u ostalog, do velikih talasa izbeglica. Do 2032. godine bie postignuta krhka stabilnost, ali e jo uvek ostati uzroci koji mogu da dovedu do sloma oveanstva. Ovaj model nudi (IPCC, 2000): Ekonomski rast na postojeem industrijalizovanim zemljama, ali i ekonomskog rasta u zemljama u razvoju: nivou u usporavanje

Usporavanje demografske tranzicije u zemljama u razvoju, to e dovesti do poveanja broja stanovnika na planeti na 14 milijardi u 2100. godini; Velike disparitete u ekonomskom prosperitetu izme u svetskih regiona, ali i unutar njih; Orijentaciju prema lokalnim ili regionalnim faktorima proizvodnje (rad i resursi), organizacije, tehnologije i trgovine, kao i formiranje regionalnih blokova; Sve veu dominaciju ekonomije resursa unutar pojedinih regiona i uticaj resursa na razvoj (kako ekonomski, tako i demografski), to moe dovesti do velikih problema u ivotnoj sredini u tim regionima; Sve manje vrednovanje materijalnog prosperiteta kao osnovne drutvene i individualne vrednosti, jaanje tradicionalnih vrednosti i sve vee oslanjanje na religiju. 155

Pogled u budunost

Model koji se zasniva na jaanju odrivosti

Saglasno ovom modelu, kao odgovor na izazove odrivosti jaae nova paradigma zatite ivotne sredine i razvoja, podravana novim vrednostima zasnovanim na jednakosti i novim institucijama u drutvu. Preovladae novo, vizionarsko gledanje na svet i probleme u njemu, pri emu e doi do radikalnih promena u nainu na kojem ljudi stupaju u interakciju sa drugim ljudima i sa svetom uopte. Ovo e stimulisati i osnaiti politike odrivosti i odgovorno ponaanje korporacija. Jaae saradnja izme u vlada, gra ana i drutvenih grupa u odluivanju o problemima koji su od zajednikog interesa. Postiie se saglasnost o tome ta je neophodno uraditi da bi se zadovoljile osnovne ljudske potrebe i ispunili individualni ciljevi bez kompromitovanja drugih i bez ugroavanja prava buduih generacija na razvoj. Do 2032. godine jo uvek nee biti dostignuta odrivost, ali e se svet kretati u dobrom pravcu i taj pravac nee moi lako da bude naputen. Ovaj model nudi (IPCC, 2000): Visok ekonomski rast sa umereno brzim pribliavanjem razvijenih i zemalja u razvoju, uz kontrolisano uklanjanje trgovinskih barijera i tako e kontrolisano uspostavljanje toova kapitala i radne snage; Aktivne mere vladine politike kako bi se ekonomski prosperitet irio na to iru populaciju; Porast prihoda domainstava uz mere obrazovanja ena, planiranja porodice i primarnu zdravstvenu zatitu dovee do usporavnaj rasta stanovnitva (9 milijardi u 2050. i pad na 7 milijardi 2100. godine); Naglasak na kvalitetu ivota ubrzae prelazak na ekonomiju usluga i ekonomiju baziranu na znanju, to e u kombinaciji sa regulatornim ogranienjima i finansijskim olakicama voditi rapidnom smanjenju zahtevima za energijom i materijalnih ekonomskih aktivnosti; Kako ljudi postaju sve otvoreniji i svesniji potrebe za odrivijim oblicima razvoja, vlade e biti u mogunosti da efektivnije reavaju probleme u ivotnoj sredini, pri emu

156

Politike odrivog razvoja

e se koristiti regulativni instrumenti, ekoloki porezi i razmena iskustava kao osnovni politiki instrumenti.

157

Pogled u budunost

158

ODRIVI RAZVOJ ODRIVI RAZVOJ

U drugoj polovini dvadesetog veka kolektivna panja i aspiracije ljudi u svetu zaokupljale su etiri glavne teme: mir, sloboda, razvoj i ivotna sredina. Miru, za koji se smatralo da je postignut po zavretku II svetskog rata, ubrzo je zapretila trka u naouruanju izme u velikih sila. Tokom hladnog rata odran je globalni mir, ali je bilo dosta lokalnih sukoba, esto potpomognutih od strane supersila. Iako se moe rei da broj i intenzitet ovih sukoba nije u porastu poetkom XXI veka, jo uvek ima regiona u kojima oni postoje i koji su ugroeni neposrednom ratnom opasnou. Sloboda je neposredno posle II svetskog rata podrazumevala borbu za oslobo enje od kolonijalnih vlasti, da bi vrlo brzo prerasla u tenju ka demokratskoj vlasti, borbu za ljudska prava, prava ena, manjina i ugroenih. Konano, jedno od predhodnih poglavlja pokazalo je u kolikoj su meri pitanja razvoja i zatite ivotne sredine uticala na formiranje politika u svetu. Iako su se tokom vremena njihova znaenja i definicije menjale, mir, sloboda, razvoj i zdrava ivotna sredina ostali su i danas ciljevi od najvieg znaaja. Kako su stasavale i rasle pretnje po ostvarivanje bilo koga od ovih ciljeva, tako su se javljali i pokuaji da se oni precizno definiu, pretvore u ostvarljive i merljive indikatore kojima bi se pratili i me usobno povezivali. Sporadine pokuaje naunika, vizionara i entuzijasta tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka zamenjuju institucionalizovani napori nadnacionalnih tela, pre svih Ujedinjenih Nacija. Odrivi razvoj, kao koncept koji me usobno povezuje dva od etiri navedena cilja razvoj i

Odrivi razvoj

zatitu ivotne sredine jedan je povezivanja.

od primera ovakvog

U predhodnim poglavljima dosta panje poklonjeno je istorijskoj reminiscenciji okolnosti i preduslova koji su uticali na formiranje koncepta odrivog razvoja. Ovo poglavlje pokuae da detaljnije opie sam koncept.

Koncept odrivosti
Jo u uvodu ove knjige jasno je naglaeno da je odrivi razvoj na neki nain postao svojevrsna mantra kada se govori o problemima vezanim za budunost ljudskog roda, vezano, pre svega, za naruavanje uslova u ivotnoj sredini. Ideja o tome da bi trebalo da ivimo odrivo danas je postala opteprihvaena u naunim diskusijama i medijskim raspravama o ivotnoj sredini. esto emo uti od strunjaka i ekolokih aktivista da su trendovi o kojima govore neodrivi. Zato je ideja o odrivosti u poslednjih deceniju ili dve postala tako znaajna? Jedan od razloga sigurno je i to to je retoriki i leksiki ovaj termin mnogo moniji i bolje zvui od sintagme uskla en sa zahtevima zatite ivotne sredine. Briga o zatiti ivotne sredine nema dugu istoriju i jo uvek nije bezrezervno prihvaena u nekim krugovima, ali javno priznati da ne brine dovoljno o tome da tvoji postupci ne budu neodrivi zvui pomalo jeretiki i intelektualno sumnjivo. Naravno da ovo nije pravo objanjenje, naprotiv. Posle svega, sam termin odrivost je mnogo mla i od savremenih pokreta zatite ivotne sredine, kao to je pokazano u predhodnim poglavljima. Kao i kod svih velikih tema koje zaokupljaju oveanstvo, cela pria o odrivosti i odrivom razvoju insistira na argumentu budunosti, proizvodei u isto vreme oseaj sveobuhvatnog saglasja, ali i kontroverzi. Svi e verovatno biti saglasni da treba izbei nain ivota koji unitava kapitalne zalihe na planeti, utie na to da budue generacije budu siromanije ili unitava ivotne uslove, stvarajui predpostavke da ljudi u budunosti budu manje zdraviji nego to su danas. Sa druge strane, koncept odrivosti je jo uvek praen kontroverzama jo uvek je teko sa dananjim znanjima i u dinaminim uslovima koji u svetu vladaju u potpunosti sagledati sve veze izme u razliitih faktora u ivotnoj sredini i njihovog uticaja na ekonomske i drutvene tokove. Ako je jasno 160

Politike odrivog razvoja

da se drutveni i ekonomski razvoj ne mogu odvojiti od (uglavnom negativnih i ugroavajuih) procesa koji se odigravaju u ivotnoj sredini, kolika je relativna teina ekonomskih procesa u odnosu na ono to ugroava nae okruenje? Moemo li da podre ujemo tete u ivotnoj sredini ekonomskoj dobiti? Da li postoji mogunost substitucije izme u prirodnog i stvorenog kapitala, ili postoji kritini nivo prirodnog kapitala koji mora ostati ouvan? Da li smo i koliko odgovorni prema budunosti i buduim generacijama? Do kog nivoa sadanje generacije treba da rtvuju svoj nain ivota i svoje potrebe? Da li je zatita ivotne sredine i prirodnih resursa usmerena ka daljem ostvarivanju blagostanja ljudi, ili proizilazi iz nezavisnog i sutinskog sagledavanja vrednosti prirodne sredine? Da li se koncept drutvene pravde zasniva na zaslugama ili potrebama? ta zapravo oznaava kvalitet ivota i da li je ekonomsko blagostanje dovoljan indikator za njegovo merenje? Sva ova pitanja se odraavaju na nedoumice u definisanju i konceptualnom odre enju odrivosti, odnosno na pojanjenju koncepta koje bi bilo lako pretvoriti u konkretnu politiku akciju. Zbog toga politike diskusije o odrivosti i odrivom razvoju u poslednjih desetak godina pomalo lie na dosetku Vudija Alena o tome da hitno treba pronai okvir pomou koga moemo koncept pretvoriti u ideju!

Ideja odrivosti
Engleska re sustainable, odnosno odriv izvedena je iz latinskog sus tenere, to znai drati uspravnoxcv. U englekom jeziku ova re se koristi od 1290. godine (Redclift, 1993), ali etimoloko znaenje same rei povezano je sa koliko interesantnim, toliko i znaajnim implikacijama vezanim za njenu upotrebu. Prema de Vrisu, odravati moe znaiti podravati eljeno stanje neega, ali i podneti neeljeno stanje (de Vries, 1989)xcvi. Glagol odravati nosi sa sobom konotaciju pasiva, za razliku od prideva odriv, koji implicira aktivnu konotaciju. Odrivost je kao termin i nastala unutar ekologije, oznaavajui mogunost ekosistema da vremenom odre odre enu populaciju, da bi tek kasnije dodavanjem konteksta razvoja i formiranjem sintagme odrivi razvoj fokus analize sa ivotne sredine preao na drutvo. Danas se moe rei da osnovni fokus odrivog razvoja predstavlja drutvo i njegova potreba da ukljui brigu o ivotnoj sredini u 161

Odrivi razvoj

sagledavanje drutvenih promena, pre svega kroz promene vezane za ekonomske funkcije (Baker, 2008). Ovo ne mora da bude samo lingvistika igra, ako se imaju u vidu pomenute kontorverze oko saznajnog aspekta koncepta odrivog razvoja. Naime, odre eni nauni krugovi smatraju da je odrivi razvoj jedino korisno posmatrati kao koncept, zbog toga to on u sebi kombinuje ideju preskriptivne akcije sa naunim saznanjima koje se zasnivaju na naunim principima koje treba braniti. Pozivanje na naune principe je osnova za racionalne ljudske aktivnosti, to je u osnovi poruke zatite ivotne sredine. Sa druge strane, takozvano zeleno shvatanje je u osnovi mnogo vie redukcionistiko i tenje se vezuje za konkretne probleme.

SUSTAINABILITY = ODRIVOST
Sustain - odravati Ability - mogunost MOGUNOST = Kapital (+ razliitost?)

ODRAVATI MOGUNOST buduih generacija da zadovolje svoje potrebe

Slika 15. Od leksikog ka substancijalnom odre enju odrivosti

Istovremeno, ima mnogo dokaza da je sama ideja odrivog razvoja ro ena kao rezultat intelektualne neophodnosti, ali i politike neophodnosti i da je izrastala na neophodnosi reavanja problema koje je moderno drutvo smo stvaralo, ukljuujui u odre enoj meri i strah od nauke. Ovakav pledoaje naslanja se na predpostavku da je ideja odrivog razvoja, pre svega, ideja koja u osnovi ima poboljanje kvaliteta ivota ljudi i da se priroda i ivotna sredina u ovom sluaju koriste kao ogledalo svih negativnih pojava koje se u ovom trenutku doga aju u drutvuxcvii. Stoga se slobodno moe rei da je model odrivog razvoja izazov za konvencionalne oblike razvoja, koji razvoj vide prevashodno kao modernizaciju na globalnom nivou u skladu sa zapadnim shvatanjima (kvaliteta ivota, tehnolokog razvoja, pa i etike potroakog 162

Politike odrivog razvoja

drutva). Teorija modernizacije zasniva se na tvrdnji da to je drutvo vie strukturno specijalizovano i diferencirano, to je ono modernije i progresivnije (Pepper, 1996). Dakle, da bi bilo modernizovano, drutvo mora da postane tehniki sofisticiranije i urbanizovanije i da vie koristi trite za distribuciju dobara i usluga. Modernizacija sa sobom tako e nosi i drutvene promene, ukljuujui razvoj predstavnike demokratije, mobilnosti, ali i slabljenje tradicionalnih elita, porodice i zajednice, jer u njenim korenima lei individualitet, samodokazivanje i razvoj pojedinca (Baker, 2008). Ne moe se pobei od mnotva injenica da modernizacija tako e utie i na transformaciju ivotne sredine, esto veoma negativno. Osnovno znaenje odrivosti je mogunost da se neto produi vie manje beskrajno u budunosti. Odrivost je, dakle, karakteristika procesa ili stanja koje moe biti odrano na odre enom nivou bez ogranienja roka. U predhodnom poglavlju pokazano je da oveanstvo uz dominantni postojei nain ivota, proizvodnje i potronje u poslednjih nekoliko decenija polako iscrpljuje ovu mogunost. Nain ivota predstavlja kompleksni skup vrednosti, ciljeva, institucija i aktivnosti i podrazumeva etiku, drutvenu, ekonomsku i dimenziju ivotne sredine. Iako se moe stei utisak da dananja briga vezana za neodrivost u sadanjosti uglavnom obuhvata kompleks problema vezanih za zatitu ivotne sredine (klimatske promene, iscrpljivanje prirodnih resursa, zaga enja i slino), jasno je da je nain ivota u sadanjosti neodriv i sa etikog, ekonomskog i drutvenog aspekta. Pri tome postoji niz pitanja na koja treba nai odgovore. Na primer, ako se govori o ivotnoj sredini, pitanje je u kojoj meri se moe odrati njen doprinos dostizanju ljudskog blagostanja i ekonomskih aktivnosti koje do njega vode. Ako je re o drutvu, osnovno pitanje je da li su i koliko odrive najvanije drutvene institucije i da li postoji zadovoljavajui nivo drutvene kohezije. Kada se govori o ekonomiji, pitanje je u kojoj meri dananji nivo ekonomskih aktivnosti kojima se kreira ljudsko blagostanje moe biti odriv u budunosti. Konano, postavlja se i veno etiko pitanje, koje utie na sve ostale dimenzije odrivosti: da li ljudi koji danas naseljavaju planetu u dovoljnoj meri uvi aju vrednosti drugih ljudi i drugih formi ivota na Zemlji, kako onih danas, tako i onih koje e biti u budunosti? Da bi se pronali putevi koji vode do odrivosti i do ostvarivanja politika odrivog razvoja, neophodno je poznavati 163

Odrivi razvoj

mnoge naune discipline ekologiju, biologiju, geologiju, ekonomiju, sociologiju, etiku, politike nauke, matematiku, fiziku, hemiju, statistiku i tehnike nauke. Stoga ne udi da ni danas nema univerzalno prihvaene naune istine o tome ta se zapravo misli kada se pojmovno odre uje odrivi razvoj. U mnotvu razliitih definicija mogu se pronai one koje pokuavaju da obuhvate to iri spektar problema i njihovu me usobnu zavisnost, ali i one koje se jasno pribliavaju pojedinim pomenutim naunim disciplinama. Ako se po e od injenice da sveobuhvatna kriza, o kojoj je bilo govora u predhodnim poglavljima, uglavnom svoje korene ima u sve brem iscrpljivanju resursa, odrivi razvoj se najire moe definisati kao nain da se postigne najvea mogua dugotrajna korist po oveanstvo, uzimajui u obzir trokove koje sa sobom nosi degradacija ivotne sredine. Pri tome se vrlo esto koristi sintagma neto koristi, koja oznaava meru korisnosti, umanjenu za trokove degradacije ivotne sredine. Ovako definisana, neto korist se definie u najirem moguem smislu, ukljuujui ne samo ekonomske pokazatelje (poveanje prihoda, smanjenje nezaposlenosti i siromatva), ve i zdrav(ij)e ivotne uslove. Dakle, odrivi razvoj po svojoj sutini ne tei ograniavanju razvoja po svaku cenu, ve razvoju koji bi bio obazriv, kako bi se postigli bolji i pogodniji uslovi da neto bude ouvano. Ouvanje ili konzervacija u ovom sluaju posmatra se kao alat u procesu razvoja, koji je od velike koristi u zatiti interesa buduih generacija. Njen cilj nije da postoji sama po sebi, ve kao neto to se vrednuje samo ako je u funkciji poboljanja uslova ivota postojeih i buduih generacija. Dostizanje ovako kopleksnog zahteva mogue je jedino ako se prirodni resursi i usluge koje prua zdrava ivotna sredina adekvatno vrednuju i ako imaju svoju cenu, to u dananje vreme uglavnom nije sluaj.

Odrivi razvoj kao etiki koncept

Proao je ceo vek od kada je veliki ekofilozof Aldo Leopold ukazao na veliku nekonzistentnost u postavkama pokreta ouvanja ivotne sredine: Oni ne definiu ta je dobro, a ta loe, ta su ije obaveze, ne pozivaju na rtvovanje, niti zahtevaju promenu postojee filozofije ili vrednosti. Umesto 164

Politike odrivog razvoja

toga, u pozadini ovih pokreta lee interesi (Euston & Gibson, 1995). Slino se moe rei i za dananje rasprave o etikim dimenzijama odrivog razvoja. Sve to je na planeti ivo, ima elju da ivi. Univerzalni moralni principi podrazumevaju kao jednu od osnova ivot u zajednici. Nae pojedinane tenje da ivimo i stvaramo sopstveni boljitak moraju se uklapati u prava drugih da ostavaruju to isto. Ti drugi su nam potrebni i mi ih na odre eni nain vrednujemo, bilo da se radi o ivom ili neivom svetu. Vrednujemo ih uglavnom u svetlu naeg sopstvenog blagostanja. Me utim, drugi imaju svoje sopstvene vrednosti i dostojanstvo, bez obzira na to da li su nama lino vani, ili ne. Dakle, samim tim to predstavljamo ljudsku vrstu, mi ivimo uz oseaj da imamo obaveze prema drugima i da je za to neophodan oseaj solidarnosti. Neophodno je razvijati obaveze pravednosti u me usobnim vezama, ali i pravde kao vrline, upotpunjene empatijom i saoseanjem. Ovakve moralne obaveze zasnovane koliko na naunom razumevanju me uzavisnosti razliitih oblika ivota, toliko i na religijskom iskustvu, predstavljaju neophodnu osnovu za utemeljenje odrivosti. Nain na koji drutvo koristi ivotnu sredinu u prvom redu zavisi od preovla ujuih svetonazora i vrednosti tog drutva, njegove percepcije funkcionisanja sveta i statusa ljudskih bia i drugih ivotnih formi unutar njega. Verovatnije je, na primer, da e sekularni, antropocentrini pogled na svet dozvoljavati razliitije naine upotrebe ivotne sredine i vii nivo njene destrukcije, nego to e to biti u svetu u kome je razumevanje Zemlje i svih njenih ivotnih formi podre eno religijskom svetonazoru. Odrivost kao etiki koncept zasniva se na postavkama invajronmentalne pravde: relativnim pravima svih ivih formi, pravima buduih generacija i pravima sadanjih generacija da imaju koristi, dele, ili jednostavno bivstvuju u onome to podrazumevamo pod ivotnom sredinom. Odrivost ivotne sredine, kao jedan od stubova odrivog razvoja, crpe svoju snagu iz injenice da blagostanje i mogunosti ljudi i svih ivih bia koji e tek iveti u budunosti ne bi trebalo da budu rtvovani za raun sadanjih prednosti populacije koja ivi na Zemlji. Ono to tako e treba uzeti u obzir je injenica na koji nain drutvo vrednuje ivotnu sredinu i odluuje o njoj. Ako je ivotna sredina vrednocvana pre svega kao ekonomski resurs, onda e i tehnike ekoloko 165

Odrivi razvoj

ekonomske valuacije biti najznaajniji uticajni faktor kod odluivanja. Jasno je da u savremenom drutvu norme invajronmentalne pravde veoma zavise od drutvenih normi ekonomske i drutvene pravde. Ako ne postoje, ili su na niskom nivou gra anska prava, veoma je verovatno da se nee potovati, ili ak nee ni postojati prava zatite ivotne sredine. To ukazuje da su odrivost i demokratija u tesnoj vezi. tavie, ako kreiranje ekonomskog blagostanja nije ravnomerno raspore eno na sve pojedince i drutvene grupe, skoro je sigurno da ni dostupnost invajronmentalnim dobrima i uslugama tako e nee biti podjednako dostupna. Ovo je direktno u vezi sa odrivou i time se na najbolji mogui nain moe objasniti injenica da je siromatvo najvei neprijatelj ivotne sredine. Objanjavajui etiku utemeljenost koncepta odrivosti, Pecej (Pezzey, 1992a) primeuje da je jedna od najuspenijih ljudskih osobina, za koju se vezuje moralna snaga oveka, sposobnost da sara uje i bude lojalan grupama. Iz toga on izvodi zakljuak da onda kada neodrivost postane neto to se od svih percipira kao dovoljno velika pretnja za oveanstvo, prihvatanje odrivosti kao etikog imperativa zavisie od spremnosti ljudi da unaprede lojalnost pojedinanoj drutvenoj grupi ili naciji na nivo lojalnosti ljudskoj vrsti u celini, kako u onoj koja ivi danas, tako i onim generacijama koje e tek doi. Ekocentrini pristup ide i dalje, primenjujui etiki imperativ odrivosti ne samo na ljudsku vrstu, ve i na druge ive vrste i to ne samo u meri u kojoj one potpomau odranje ljudske vrste. Ako se eli definisati filozofija odrivosti, neophodno je odrivost ustanoviti kao moralnu vrednost samu po sebi (Euston & Gibson, 1995). Sve ono to je do sada reeno u ovom poglavlju ukazuje na odrivost predstavlja imperativ sadanjosti i da je osnovna odgovornost ljudske vrste danas da osigura da prirodni i humani sistemi na planeti ostanu u stanju koji e omoguiti njihovo dalje funkcionisanje u budunosti. Putokazi za dalje aktivnosti, kako javnog, tako i privatnog (individualnog) sektora, mogu se grupisati oko nekoliko osnovnih etikih i moralnih vrednosti: Briga za budue generacije Potovanje ekolokog integriteta 166

Politike odrivog razvoja

Odgovornost za ouvanje sistema na planeti Povratak pravednosti Potovanje zajednice Posveenost demokratiji i gra anskom ueu Briga za budue generacije Briga za budue generacije, kao to je ve bilo rei, lei u osnovi filozofije odrivosti i predstavlja shvatanje da nije dovoljno obezbediti prosperitet sebi i svojim neposrednim potomcima, ve oslunuti ire zahteve koje pred sopstvenu generaciju stavlja neizvesna budunost, kako ivog, tako i neivog sveta. U praksi to znai da odluke koje se donose danas moraju da u veoj meri vrednuju rizike koji mogu da se ispolje u budunosti. Potovanje ekolokog integriteta Odrivost zahteva potovanje prirode njene evolucije, sistema za odranje ivota i ivih organizama ukljuujui sve njene me uzavisnosti, sposobnosti samoobnavljanja, razliitosti, estetske vrednosti i osetljivosti na promene. Nije dovoljno da mi, kao ljudska vrsta, samo prepoznajemo koliko zavisimo od prirode. Potovanje prema prirodi podrazumeva i prepoznavnje njenih sutinskih vrednosti, njenih vrednosti samih po sebi. Odgovornost za ouvanje sistema na planeti Ouvanje sistema na planeti zahteva upravljanje ekonomskim i drutvenim procesima koje u svakom trenutku odraava brigu za odrivost. To podrazumeva delovanje koje je uskla eno sa zahtevima zatite ivotne sredine. Povratak pravednosti Pravednost kao moralna vrednost sama po sebi neodvojiva je od odrivosti. Drutvena pravda se zasniva na posveenosti brizi za opte dobro, koja je ira od brige za sopstvenu porodicu i najblie. Principi drutvene pravde naglaavaju da svi lanovi drutva moraju biti ukljueni u brigu za i ubiranje plodova od korienja dobara i da institucije u drutvu moraju biti tako struktuisane da to omogue na najbolji mogui nain. Da bi ovakve vrednosti mogle da se smatraju preovla ujuim, neophodno je osigurati Potpuno uee, odnosno mogunost da svaki pripadnik drutva uestvuje na odgovarajui nain u procesima 167

Odrivi razvoj

odluivanja u drutvu, a posebno u odluivanju vezanom za ekonomske aktivnosti. Obezbe enje osnovnih potreba, odnosno uspostavljanje standarda dovoljnosti za sve. Prvo treba obezbediti ispunjavanje osnovnih potreba za svakoga, a preostala dobra moraju se distribuirati prema odre enoj meri jednakosti, koja je za drutvo prihvatljiva. Potovanje zajednice Pod zajednicom se podrazumevaju me usobne veze izme u pojedinaca koji dele iste interese i elje i koji najee ive na istoj teritoriji. Zajednica iziskuje uravnoteenje izme u individualne inicijative i lojalnosti interesima ire grupe, ali i izme u lojalnosti grupi i lojalnosti globalnim interesima. Zdrave, harmonine i dobro organizovane zajednice imaju presudan uticaj na ostvarivanje odrivosti i ispunjenje individualnih zahteva. Posveenost demokratiji i gra anskom ueu Posveenost participativnoj demokratiji i gra anskom ueu je sutinski element odrivosti. Upravljanje odrivim razvojem, kako sa nivoa vlasti, tako i od strane drugih institucija, zahteva ukljuivanje svih zainteresovanih strana u analizu i donoenje odluka. To je jedini nain da se ispotuju esto me usobno suprostavljeni interesi ire zajednice, interesi ivotne sredine i interesi buduih generacija.

Da li postoji razlika izmeu odrivosti i odrivog razvoja?

Ova dva termina esto se u praksi upotrebljavaju kao sinonimi i izme u njih se ne pravi razlika, to moe dovesti do pogrenih tumaenja bilo jednog, bilo drugog. U osnovi odrivi razvoj opisuje proces kojim se dolazi do konanog (normativno odre enog) cilja odrivosti. Odrivi razvoj je put kojim se ide, odnosno proces kojim se ispunjavaju zahtevi neophodni da bi se postigla odrivost. Dok je odrivi razvoj put ka odrivosti, odrivost je stanje definisano kriterijumima koji se koriste da bi se opisali ciljevi odrivosti.

168

Politike odrivog razvoja

Iako ovakva distinkcija izgleda logina, ona nije uvek jasno odre ena, kako u teorijskim postavkama, tako i u praksi planiranja odrivog razvoja. Za to postoje dva osnovna razloga: Imajui u vidu navedenu distinkciju, odrivi razvoj bi se mogao smatrati dinaminim konceptom, za razliku od odrivosti, koja bi predstavljala statini koncept. Me utim, odrivost sama po sebi predstavlja evolucionarni koncept koji nema fiksne, ve promenljive ciljeve u vremenu i prostoru (zavisno od konkretnih uslova za koje se definie) (Proops et al. 1996). Razlika koja bi se mogla izvui iz prikazanog tumaenja ukazivala bi na to da odrivost (kao stanje) ima jasno definisane ciljeve, dok ih odrivi razvoj (kao proces) nema. Ovo nije sasvim tano. Biti na putu odrivosti, odnosno sledti odrivi razvoj, znai ispunjavati odre ene kriterijume koji su izvedeni iz ciljeva odrivosti. Neophodno je definisati te ciljeve i iz oba koncepta izvui kriterijume, kako bi se stvorile merljivi indikatori i bilo u stanju da se proceni da li je proces razvoja odriv, odnosno da li je odre eno stanje do koga je doveo taj razvoj odrivo. Iako se radi o dva odvojena skupa kriterijuma, oni esto koincidiraju. I za odrivost, i za odrivi razvoj moe se rei da predstavljaju normativne koncepte: odrivost, na osnovu postavljenih ciljeva i odrivog razvoja u smislu traganja za pravim putem, pri emu ne postoji jedna i samo jedan pravi put, ve vie njih koji vode ka odrivosti; odrivost je pravac (Faber et al., 1995). Odrivi razvoj prua kriterijume za odre ivanje i planiranje ovog pravca. Sve se ovo moe uporediti sa kompasom, kod koga je sever ekvivalentan sa odrivou i, zavisno od toga sa koje take polazimo, do severa moemo doi razliitim putanjama, menjajui pravac u skladu sa poetnom pozicijom i okolnostima na putu. Tako, ako se predpostavi da put ka odrivosti moe jedino biti uspean ako se ispune kriterijumi za odrivi razvoj, onda se oba termina mogu koristiti kao sinonimi, tako da svaki od njih opisuje razliite aspekte istog procesa, odnosno; odrivost ukazuje na normativne ciljeve na kojima se koncept zasniva i na evaluaciju u datom momentu (dakle, daje trenutnu sliku), dok 169

Odrivi razvoj

odrivi razvoj opisuje proces ili putanju koju drutvo mora da usvoji ukoliko njegovi pripadnici ele da drutvo bude odrivo.

Ka definiciji odrivog razvoja

Ve je naglaeno da se koncept odrivosti zasniva na vezi izme u ekonomskog razvoja, kvaliteta ivotne sredine i drutvene jednakosti. Kao to je u predhodnim poglavljima pokazano, osnovne postavke ovog koncepta po prvi put se pojavljuju u svetskoj naunoj, strunoj i politikoj javnosti na Stokholmskoj konferenciji 1972. godine. Me utim, trebalo je da pro e punih petnaest godina do usvajanja prve zvanine i do danas najee koriene definicije odrivog razvoja: u izvetaju Komisije UN o ivotnoj sredini i razvoju (takozavne Bruntland komisije) Naa zajednika budunost iz 1987. godine odrivi razvoj se definie kao:
... razvoj kojim se ide u susret potrebama sadanjosti tako da se ne ugroava mogunost buduih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe. (WCED, 1987)

U osnovi ove definicije mogu se prepoznati dva osnovna koncepta: koncept potreba koji zagovara postizanje ili ouvanje prihavatljivog ivotnog standarda za sve i koncept ograniavanja (ili ogranienja) kapaciteta ivotne sredine, uslovljenog dostignutim nivoima u tehnolokom razvoju i drutvenoj organizaciji (WCED, 1987). Koncept potreba je osnova za unutargeneracijsku jednakost, dok je koncept ogranienja osnova za me ugeneracijsku jednakost. Princip unutrgeneracijske jednakosti oznaava da distribucija trokova zatite ivotne sredine i koristi od razvoja treba da bude raspodeljena na sve nacije, drutvene grupe i pojedince podjednako. Unutargeneracijska jednakost u globalnoj politici prisutna je u veoj meri od sedamdesetih godina XX veka kao debata Sever Jug, o emu je bilo rei u predhodnim poglavljima. Princip 170

Politike odrivog razvoja

me ugeneracijske jednakosti oznaava da sadanja generacija ima obaveze prema buduim generacijama da ouva resurse i funkcije ivotne sredine. U daljem tekstu ova dva principa e biti dodatno obrazloena. Ideja odrivog razvoja je proizvod modernizma i odrivi razvoj na razliite naine odgovara na probleme xcviii. Prvo, odrivi razvoj uvodi koncept potreba u modernizma kontekst razvoja, kako bi se reili problemi alokacije resursa u prostoru i vremenu (i na osnovu toga se u nekim elementima pribliava marksistikoj filozofiji razvoja). Bavljenje potrebama ilustruje esencijalistiki diskurs koji okruuje odrivost. Problem alokacije u vremenu, izme u sada i kasnije, izme u sadanjosti i buduih generacija, centralni je problem kojim se diskurs odrivog razvoja bavi. Me ugeneracijska jednakost, na nain kako se upotrebljava od strane ekonomista druge polovine dvadesetog veka, poziva se na preferencije i izbor buduih generacija koje jo uvek nisu ro ene. Na taj nain, me ugeneracijska jednakost se koristi kao proirenje neoklasine ekonomske teorije (Redclift, 1993). injenica da objanjenje me ugeneracijske jednakosti ima krucijalnu ulogu u gotovo svakoj teorijskoj postavci ekonomije zatite ivotne sredine danas, ukazuje na ogranienja koja postoje unutar neoklasine paradigme kao osnove za stvaranje ekonomke politike. Drutva u prolosti i danas prepoznaju me ugeneracijsku jednakost na razliite naine, to ima svoje implikacije u naukama kao to su antropologija i filozofija. Me utim, samo je ekonomiji ostavljeno da raspolae sa izborom buduih generacija kao sa parametrom koji se implicitno mora ugraditi u metodoloki diskurs, inei pitanja zatite ivotne sredine veoma podlonim ekonomskom tretmanu. Odrivi razvoj tako e tei da prui odgovore na probleme alokacije u prostoru: alokacije resursa izme u ovdei negde drugde. To su problemi unutargeneracijske jednakosti, posebno izme u razliitih drutava i izme u Severa i Juga, kojima se esto posveuje mnogo manje panje. Umesto da se daju odgovori na ova pitanja, mnogo se vie panje posveuje buduim trokovima razvoja unutar razvijenih drutava, na taj nain to se u prvi plan postavlja zadovoljenje buduih potreba kao osnovni zahtev, pre nego da se raspravlja o nainu na koji se zadovoljenje tih potreba u sadanjosti vri na raun i o troku drugih. 171

Odrivi razvoj

KONTEKST ODRIVOG RAZVOJA U BRUNTLAND IZVETAJU OIVLJAVANJE RASTA

Promena kvaliteta rasta: uiniti ga manje materijalnim i zavisnim od energije, kao i pravednijim u odnosu na distribuciju uticaja koje ima. Ispunjavanje osnovnih potreba za zaposlenjem, hranom, energijom, vodom i sanitacijom. Uvaavanje ekonomskih zakonitosti i zatite ivotne sredine prilikom odluivanja.

STANOVNITVO I LJUDSKI RESURSI

Svo enje rasta broja stanovnika na odrivi nivo. Stabilizacija broja stanovnika na nivou koji je uskla en sa postojeim resursima. Reavanje demografskih problema u kontekstu smanjenja siromatva i obrazovanja.

SIGURNOST U PREHRANJIVANJU
Reavanje problema koje u ivotnoj sredini prouzrokuje intenzivna poljoprivreda. Smanjenje netrinih davanja u poljoprivredi i zatitnih mera u razvijenim zemljama. Podrka poljoprivrednim proizvo aima. Povezivanje poljoprivredne proizvodnje sa zatitom ivotne sredine. Promena trgovinskih odnosa u korist malih proizvo aa. Reavanje nejednakosti u mogunosti pristupa i distribuciji hrane. Otpoinjanje zemljine reforme.

GUBICI BILJNIH I IVOTINJSKIH VRSTA I GENETSKIH RESURSA

Ouvanje biodiverziteta iz moralnih, etikih, kulturnih, estetskih, naunih i medicinskih razloga. Zaustavljanje unitavanja tropskih uma. Izgradnja mree zatienih podruja. Osmiljavanje me unarodnih konvencija o zatiti vrsta. Finansiranje zatite biodiverziteta. Ouvanje i poboljanje baze prirodnih resursa.

ENERGIJA
Uspostavljanje sigurnih i odrivih naina snabdevanja energijom. Omoguavanje zemljama treeg sveta odrivo poveanje primarne energetske potronje. Osiguravanje da ekonomski rast bude manje energetski intenzivan. Razvoj alternativnih energetskih sistema. Poveanje energetske efikasnosti, ukljuujui odgovarajua tehnoloka reenja i cenovnu politiku.

INDUSTRIJA
Proizvoditi vie sa manjim utrokom. Pomo ekolokoj modernizaciji u industriji. Prihvatanje odgovornosti za ivotnu sredinu, pre svega od strane multinacionalnih korporacija. Vea kontrola prilikom izvoza opasnih materija i otpada. Omoguavanje stalnog toka bogatstva iz industrije kako bi se pokrile osnovne ljudske potrebe. Reorijentacija tehnologije i upravljenje rizikom.

LJUDSKA NASELJA I KORIENJE ZEMLJITA

Borba sa nekontrolisanim urbanim rastom. Reavanje problema koje donosi urbanizacija. Razvoj strategija u urbanim naseljima. Osiguranje adekvatnih urbanih servisa kod urbanog razvoja.

Slika 16. Koncept odrivog razvoja u Bruntland izvetaju

172

Politike odrivog razvoja

Znaaj, ak i prvorazredni, intergeneracijske jednakosti jasno se moe ilustrovati mestom koje ona ima u definiciji odrivog razvoja koja je koriena u Bruntland izvetaju ... razvoj koji uzima u obzir potrebe sadanjosti na taj nain da se ne ugrozi mogunost buduih generacija da ostvare svoje sopstvene potrebe. Ova definicija jasno implicira da potrebe mogu biti izdvojene iz samog procesa razvoja, da one nisu deo razvoja i da im se mora pristupiti nezavisno (Redclift, 1993). Me utim, iskustva kroz koji je oveanstvo prolo u poslednjem veku (a delimino prolazi i danas) ukazuju da se stvari nisu deavale na ovaj nain. Deo odgovora zato je tako lei i u razliitom definisanju potreba i njihovom relativizovanju. Tako definisanje potreba zavisi od toga ko konstruie definiciju: neoklasini ekonomisti definiu potrebe kao preferencije, za marksiste potrebe su istorijski determinisane, antropolozi smatraju da su potrebe definisane u zavisosti od drutvene grupe kojoj pojedinac pripada, radikalni demokrati smatraju da su potrebe diskursivne, a fenomenologisti da su one rezultat socijanog konstruktivizma. Dugo je u nauci bila prisutna relativistika pozicija kada se govorilo o potrebama one su smatrane istorijski determinisanim, promenljivim u vremenu i vezanim za nau mogunostda ih zadovoljimo. Svako drutvo definie potrebe na svoj nain, ali i razvija kompleksne mehanizme kojima definie stepen ispunjenosti potreba. Sa druge strane, sve su ea stanovita koja potrebe smatraju konstantom koja nije podlona dejstvu vremena dakle potrebe su aksiomatski date i definisane. Savremeni zeleni pokreti podravaju ovo stanovite. Moda je na ovom mestu najbolje pozvati se na Klod Levi-trosa, koji kae:
... kulture ... za nas znae mnogo aktivniji razvoj onda kada idu u istom pravcu kao i mi sami, a mnogo su stacionarnije onda kada slede drugaije putanje ... (Levi- Strauss, 1958)

Dakle, kulture izgledaju nepromenjive samo onda kada nain na koji se ostvaruju ljudske potrebe unutar njih nije onakav kakvim ga mi znamo, i kada za procenjivanje napretka ne moemo upotrebiti kriterijume koji su za nas uobiajeni. Bruntland definicija odrivog razvoja predstavlja normativni koncept koji ukljuuje standarde ponaanja koje 173

Odrivi razvoj

treba ispotovati ukoliko ljudska zajednica tei ka zadovoljenju sopstvenih potreba preivljavanja i blagostanja. Definicija ukljuuje tri osnovne komponente ekonomsku, drutvenu i komponentu zatite ivotne sredine koje ine temelj odrivog razvoja. ta je dublje znaenje svake od ovih komponenti bie detaljnije objanjeno u narednim poglavljima. Na ovom mestu treba podsetiti samo na osnovne odrednice svake od tri pomenute komponente, onako kako ih je jo 1993. godine definisao Mohan Munasing (Munasinghe), vodei ekonomista Svetske Banke: Ekonomska odrivost: maksimizacija prihoda ouvanje ili uveavanje zaliha prirodnog kapitala; uz

Drutvena odrivost: odranje stabilnosti drutvenih i kulturnih sistema; Odrivost ivotne sredine: odranje elastinosti uravnoteenja biolokih i fizikih sistema. i

MIR I SIGURNOST

LOKALNE NACIONALNE GLOBALNE POLITIKE

DRUTVENI CILJEVI

D P

EKONOMSKI CILJEVI

CILJEVI ZATITE IVOTNE SREDINE

P potpuna integracija D delimina integracija

INSTITUCIONALNI I ADMINISTRATIVNI ARANMANI

Slika 17. Sistem odrivog razvoja (Dallal Clayton at al, 1994)

174

KULTURNE VREDNOSTI

Politike odrivog razvoja

Sve tri komponente su me usobno povezane i me uzavisne i zbog toga zahtevaju da sve to se preduzima na polju razvoja bude u skladu sa svakom od njih ponaosob. Dakle, neophodno je donositi integralne odluke kojima bi se ostvario balans izme u ekonomskih i socijalnih potreba ljudi i regenerativnog kapaciteta ivotne sredine. U sutini odrivi razvoj je proces promena unutar koga su eksploatacija resursa, usmeravanje investicija, orijentacija tehnolokog razvoja i institucionalne promene u harmoniji i omoguavaju korienje sadanjih i buduih potencijala kako bi se zadovoljile ljudske potrebe i aspiracije (WCED, 1987). Prema pomenutom izvetaju Bruntland komisije, koncept odrivog razvoja kao svoj konani proizvod ima (uglavnom politike) odluke, koje se zasnivaju na politikoj volji vlada kao kljunih nosioca odluivanja u sferi ekonomije, drutvenog razvoja i ivotne sredine. Osnovni cilj odrivosti je da sauva funkcije i karakteristike kompleksnih i otovorenih sistema u svetu na duge staze, to se eksplicitno moe izvesti iz WCED definicije odrivog razvoja. Postoji, dakle, snana (pre svega) politika saglasnost oko ove definicije, odnosno saglasnost oko politikih zahteva koje pred nosioce odluivanja i javnost stavlja ovakav koncept. Sa druge strane, ima mnogo manje ili vie utemeljenih kritika koncepta odrivog razvoja koji je promovisala Bruntland komisija. Uticajni Tim ORiordan nazvao je ovu najpoznatiju i najcitiraniju definiciju odrivog razvoja zavodljivim pojednostavljenjem (ORiordan, 1988), koje ne prua dovoljno informacija o tome ta odrivi razvoj u praksi ukljuuje, koje vrste obavezivanja (i ijeg) su neophodni preduslovi i kolika e biti cena za sve toxcix. Herman Deli naglaava da je [Bruntland definicija] veoma jasno odredila ciljeve [odrivog razvoja], ali je sam termin ostao dosta neprecizno odre en kako bi se mogao iskoristiti kao poetna pozicija za politiki uticaj (Daly, 1996). Osim toga, WCED definicija se moe initi pomalo kontraveznom u smislu da pojedini osnovni termini i relacije nisu detaljno analizirane. Na primer termin "potreba" koji u tu svrhu nije ogranien na univerzalno primenljivu definiciju osnovnih potreba, ve - to postaje mnogo uoljivije kada se uvede u razmatranje fraza "potrebe i aspiracije" - podrazumeva razliite interpretacije ovakvih "potreba zasnovane na kulturnim matricama i individualnim oekivanjima. Uz to, problemi vezani za predvi anje budueg razvoja (dugotrajni 175

Odrivi razvoj

uticaj dananjeg nivoa zaga ivanja ivotne sredine, budui tehnoloki razvoj, potrebe buduih generacija) otvaraju nove kontroverze. Kada se govori o konzistentnoj strategiji odrivog razvoja, to podrazumeva sledee: unapre eno zadovoljavanje ljudskih potreba, prevashodno kod ljudi koji do danas nisu bili u prilici da zadovolje svoje osnovne potrebe, na taj nain da se osigura ispunjavanje potreba buduih generacija u meri u kojoj se danas mogu sagledati te potrebe [Hain, 1996]. Ima, me utim, miljenja da ova neodre enost u definisanju moe biti i prednost, jer, iako govori o striktno normativnom konceptu, dozvoljava kreativnost, imaginaciju i inovativni pristup u implementaciji koncepta u celini. Sam koncept odrivog razvoja figurira kao okvir koji se moe i mora prilagoditi konkretnim injenicama i uslovima pod kojim e biti pretoen u politiku akciju i implementiran (Spanenberg, 2000). A njegova najvea vrednost je u tome to dozvoljava da se postigne visok nivo saglasnosti koji podrava osnovnu ideju da je kako moralno tako i ekonomski pogreno tretirati svet kao biznis u likvidaciji (Daly, 1992). Stoga, iako diskusija o tome ta to treba da bude odrano sprovo enjem koncepta odrivog razvoja nije u potpunosti bezrazlona, ono to bi trebalo da zaokuplja veu panju je pitanje ta treba da bude ura eno da bi se do toga dolo. Uslovi za dostizanje odrivog razvoja nee biti drugaiji bez obzira koja definicija bude usvojena i ispraena, ukoliko se pod uslovima budu podrazumevale mogunosti, sposobnosti i pogodnosti, pa odrivi razvoj treba sagledavati kao koncept koji dozvoljava i omoguava, pre nego kao zadati nain promena (Pearce, 1998). Dakle, odrivost bi trebalo da bude stanje pri kome e odranje funkcija prirodnih i drutveno ekonomskih sistema u svetu, kao i njihov dalji razvoj biti garantovani. Razvoj e biti odriv ukoliko se ivot ljudske populacije moe odvijati u dalekoj budunosti, omoguavajui dalji razvoj kulture, zasnivajui se na principima unutargeneracijske i me ugeneracijske jednakosti, demokratije i garantujui dostojanstven ivot i odgovarajue uee u postojeim institucijama (obrazovanju, zatiti zdravlja, informisanju, i drugim) svakom pojedincu. Odranje funkcija u ovakvoj definiciji podrazumeva da se efekti ljudskih aktivnosti zadre unutar prihvatljivih granica, kako ne bi ugrozili razliitost, kompleksnost i funkcionisanje sistema zatite ivotne sredine, koji podravaju ivot na planeti. 176

Politike odrivog razvoja

Osnovne ideje na kojima se bazira koncept odrivog razvoja

Odrivi razvoj se moe smatrati krovnim konceptom, koji objedinjava i sistemski uobliava vie razliitih ideja. Danas postoji saglasnost o tome da u osnovi koncepta odrivog razvoja lee sledee osnovne ideje: Integracija zatite ivotne sredine i ekonomije: ekonomski razvoj i zatitu ivotne sredine potrebno je integrisati kroz proces planiranja i implementacije. Orijentacija ka budunosti: jasno definisana briga vezana za uticaje koje postojee aktivnosti imaju za budue generacije. Zatita ivotne sredine: smanjenje zaga enja i stepena unitavanja ivotne sredine i zatita ivog sveta. Jednakost: saglasnost o neophodnosti ispunjavanja osnovnih potreba siromanih u sadanjosti i jednakost izme u generacija. Kvalitet ivota: priznanje da ljudsko blagostanje ini neto vie od ekonomskog rasta i prosperiteta pojedinano. Uee (participacija): priznanje da odrivi razvoj zahteva rekonstrukciju institucija, tako da one omogue da se uje glas celokupnog drutva prilikom odluivanja. Svaka od nabrojanih ideja moe se posmatrati kao poseban konceptualni okvir. Nain na koji se razume svaka od osnovnih ideja i, posebno, nain na koji se nekoj (ili nekim) od njih daje prioritet u odnosu na preostale, odre ivae razliite interpretacije odrivog razvoja kao krovnog koncepta.

Sistemske postavke odrivog razvoja

Odrivi razvoj podrazumeva, pre svega, razvoj potencijala u drutvu. Analiza odrivosti svoje polazite, saglasno tome, mora da ima u analizi samog drutvenog sistema i njegovoj dekompoziciji na odgovarajue podsisteme (Milutinovi, 2006): Individualni razvoj (sloboda pojedinca i ljudska prava, ravnopravnost, individualna autonomija i 177

Odrivi razvoj

samoodre ivanje, zdravlje, pravo na rad, drutvena integracija i uee, specifina uloga polova i klasa, materijalni standard ivota, kvalifikacije, specijalizacije, obrazovanje odraslih, planiranje porodice i ivota, odmor i rekreacija, umetnost) Socijalni sistem (razvoj populacije, etniki sastav, distribucija dobara i klasna struktura, drutvene grupe i organizacije, drutvena bezbednost, zdravstvena nega, pomo starijim licima) Upravljaki sistem (vlade i administracija, dravne finansije i poreska politika, politiko uee i demokratija, reavanje konflikata (nacionalnih, internacionalnih), politika ljudskih prava, populacona politika i politika migracija, pravni sistem, kontrola kriminala, politika me unarodne pomoi, tehnoloka politika) Infrastruktura (naselja i gradovi, transport i distribucija, sistem snabdevanja (energije, vode, hrane, dobara, usluga), odlaganje otpada, zdravstvene usluge, komunikacije i mediji, mogunosti za obrazovanje i usavravanje, nauka, istraivanje i razvoj) Ekonomski sistem (proizvodnja i potronja, monetarna i fiskalna politika, trgovina, rad i zaposlenost, dohodak, trite, me uregionalna trgovina) Resursi i ivotna sredina (prirodna sredina, atmosfera i hidrosfera, prirodni resursi, ekosistemi, vrste, troenje neobnovljivih resursa, apsorpcija otpada, reciklaa materijala, zaga enje, degradacija, ouvanje kapaciteta) Svi navedeni podsistemi se mogu objediniti u tri grupe: humani sistem, sistem podrke i prirodni sistem. Analiza njihovog potencijala uzima u obzir: Individualni potencijal kao potencijal koji je odgovoran za individualne akcije kao (na primer proizvodnja i mogunosti za individualni razvoj) i predstavlja rezultat tradicije i kulture, kao i drutveno- politikih i ekonomskih uslova. Drutveni potencijal oznaava uskla enost sa drutvenim procesom, nain iskorienja te uskla enosti u cilju ostvarivanja dobiti celog sistema. Stroge kulturne komponente odre uju drutvene veze i odnose, to 178

Politike odrivog razvoja

ukljuuje aspekte kao to su: potenje, poverenje, sposobnost i efikasnost. Organizacioni potencijal se manifestuje kroz rad i standarde vlade, administracije, privrede i menadmenta i od sutinskog je znaaja za efikasno korienje resursa (prirodnih i ljudskih) i za postizanje dobiti celog sistema. Infrastrukturni potencijal oznaava akcije izgradnje strukture kao to su: gradovi, putevi, sistemi vodosnabdevanja, kole i univerziteti, koji predstavljaju osnovu za sve ekonomske i drutvene aktivnosti. Proizvodni potencijal ekonomskog sistema ukljuuje aktivnosti proizvodnje, distribucije i marketinga i obezbe uje podatke o svim ekonomskim aktivnostima. Prirodni potencijal predstavlja aktivnosti korienja obnovljivih i neobnovljivih izvora materija, energije i biosistema, ukljuujui i kapacitete za apsorpciju i regeneraciju otpada. Tri sistema: humani, prirodni i sistem podrke, odgovaraju trima kategorijama koje se najee koriste u analizi celog sistema: humani kapital, izgra eni kapital i prirodni kapital. Samo oni sistemi koji su zdravi i u dovoljnoj meri razvijeni mogu doprineti odrivosti.

Ekonomska odrivost: maksimizacija prihoda uz odranje istog nivoa ili uveavanje prirodnog kapitala
Prvi pokuaji da se koncept odrivog razvoja preciznije odredi bili su pre teoretski, nego praktini. Oni su se usmeravali panju na ekonomsku dimenziju i dimenziju zatite ivotne sredine. Iz ekonomske perspektive neki od prvih pokuaja (Pearce at all, 1990) ukazivali su na potrebu da nijedna generacija u budunosti ne bi smela da ima loije uslove ivota nego to ih ima postojea. Drugim reima, drutvo ne sme dopustiti da tokom vremena opada nivo blagostanja po glavi stanovnikac. U stvarnosti situacija esto izgleda potpuno drugaije. Drave imaju svoje periode rasta, ali i recesije i blagostanje njihovih gra ana u periodima recesije stvarno opada. Ako se pogleda ekonomska istorija upravo onih 179

Odrivi razvoj

drava koje se mogu smatrati najrazvijenijim zemalja OECD lako je zakljuiti da one belee nizak, ali konstantan prosean rast BDP od 1 do 2 procenta u poslednjem veku, ali je tako e dobro poznato da je i u ovim dravama bilo perioda opadanja nivoa blagostanja tokom ovih godina. Zato je sutina ovakve definicije da nivo blagostanja buduih generacija u proseku ne bi trebalo da bude nii nego to je danas. Pojedini ekonomisti odrivost na najjednostavniji nain definiu kao uslov da se neopadajui nivo ekonomskog blagostanja projektuje u budunosti bez vremenskog ogranienja (Pezzey, 1992). Ovo je osnovni preduslov ostvarivanja pravila konstantnog kapitala (constant capital rule CCR)ci. Ovakvo posmatranje odrivosti i odrivog razvoja kao procesa karakteristino je za ekonomiste okupljene oko Svetske Banke u poslednjoj deceniji XX veka. U to vreme Svetska Banka je pokuavala da izbalansira tri dimenzije odrivosti ekonomsku, drutvenu i zatitu ivotne sredine. Saglasno tome, Munasing odrivi razvoj definie kao:
... pristup koji dozvoljava stalno unapre enje kvaliteta ivota uz nii intenzitet korienja resursa, pri emu e se buduim generacijama ostaviti nesmanjene ili ak uveane zalihe prirodnih resursa i drugih vrednosti. (Munasinghe & Lutz, 1991)

Razmotrimo na trenutak ta je to to odre uje sposobnost posmatranog dela humane populacije da unapredi svoje blagostanje ili korist? Ekonomska teorija je davno dala odgovor na ovo pitanje: kvalitet i kvantitet kapitalnih vrednosti, odnosno kapitala koji u tom trenutku postojicii. Prvobitni koncept kapitala proiren je u odnosu na pristupe klasinih ekonomista uvo enjem pojma stvorenog kapitala (KM), koji obuhvata proizvedena dobra, zgrade, infrastrukturu, ali i informacije i finansijski kapital, humanog kapitala (KH), koji obuhvata znanje i vetine ljudi (o emu je bilo rei u predhodnim poglavljima) i prirodnog kapitala (KN). Prirodni kapital odnosi se na tradicionalno definisane prirodne resurse, kao to su nafta ili gas, ume, zemljite i zalihe svega onoga to prua ivotna sredina ist vazduh i voda, ali i na sposobnost ivotne sredine da dugorono odrava svoje zdravo funkcionisanje. 180

Politike odrivog razvoja

Videli smo ve da moderne teorije razvoja uz ova tri pojavna oblika kapitala dodaju i etvrti: drutveni kapital (KS), kao meru drutvenih interakcija i veza izme u pojedinaca, izme u institucija (ukljuujui i institucije vlasti) i izme u pojedinaca i institucijaciii. Pirs (Pearce) socijalni kapital argonski naziva lepkom koji drutvo dri zajedno i bez koga drutvo samo po sebi nije odrivo (Pearce, 1996). Iako danas postoje relevantni pokuaju da se ovaj oblik kapitala egzaktno meri i iskazuje, jasno je da je re o neem to je teko merljivo na tradicionalan nain na koji se mogu kvantifikovati ostali oblici kapitala. Bez obzira na to, lako je dokazati da kako kroz istoriju razvoja, tako i u dananje vreme razliita drutva sa priblino istim nivoom stvorenog, humanog i prirodnog kapitala mogu imati potpuno divergentne putanje i bitno razliite rezultate u razvoju, gledano sa aspekta ekonomskog i drutvenog razvoja, to se moe pripisati razliitom nivou socijalnog kapitala. Drutva koja postiu vee uspehe u razvoju po pravilu nisu izloena konfliktima izme u drutvenih grupa, naini odluivanja u njima su mnogo vie zasnovani na irokom ueu i uticaju javnosti i generalni nivo poverenja izme u uesnika u ekonomskim procesima je viiciv. Postoje jo dva vrlo bitna faktora, bez kojih diskusija o kapitalu kao osnovi odrivog razvoja ne bi bila potpuna. Prvi je brzina tehnolokih promena, koja je u neposrednoj vezi sa nivoom znanja ili vetina. Ukoliko je ova brzina vea, sve posmatrane kapitalne zalihe imae bri protok unutar posmatrane grupe. U tom sluaju smanjenje kapitalnih zaliha bie manje znaajno, jer e tehnoloki napredak na neki nain kompenzovati njihov gubitak (Pearce & Atkinson, 2002)cv. Drugi bitan faktor svakako su promene stanovnitva. Iako postoje brojni dokazi kroz istoriju da je rast stanovnitva uticao na poveanje blagostanja unutar populacije kroz stimulisanje tehnolokih promena, ini se da je u dananje vreme ovako ekspozivan rast o kome je bilo rei u predhodnim poglavljima jedan od krivaca za smanjenje kapitalnih zaliha, pre svega prirodnog kapitala. Poveanje broja stanovnika utie na potrebu za novim poljoprivrednim povrinama u svetu, a one se dobijaju uglavnom krenjem uma. Brza i nekntrolisana urbanizacija tako e utie na bitno smanjenje prirodnog kapitala. A ako se zna da se svaki oblik razvoja, pa i odrivi razvoj, meri poveanjem blagostanja po glavi stanovnika, onda je jasno da e rast broja stanovnika znaiti i sve vee potrebe za priozvodima i uslugama, makar samo da se zadovolji 181

Odrivi razvoj

postojei nivo blagostanja po stanovniku. Dakle, koliko god se moe rei da tehnoloke promene doprinose veoj efikasnosti kapitala, isto toliko se moe sa potpunim pravom tvrditi da poveanje broja stanovnika u svetu doprinosi smanjenju nekih kapitalnih zaliha i ini odrivi razvoj manje izvodljivim poduhvatom.

PRIRODNI KAPITAL STVORENI KAPITAL

LJUDSKO BLAGOSTANJE

HUMANI KAPITAL

DRUTVENI KAPITAL

EKONOMSKO BLAGOSTANJE

BDP

POLITIKI, INSTITUCIONALNI I PRAVNI ARANMANI

Slika 18. Razliiti tipovi kapitala, blagostanja i njihovi odnosi (OECD, 2001)

Uvedimo sada princip me ugeneracijske jednakosti u razmatranje ekonomskog preduslova odrivosti: svaka generacija trebalo bi da generacijama koje iza nje dolaze ostavi zalihe produktivnog kapaciteta u formi kapitalnih vrednosti (kapitala) i tehnologije, dovoljnog da odri na istom nivou ili uvea blagostanje i nivo koristi po glavi stanovnika (Pearce & Atkinson, 2002), odnosno:
dK 0, dt

pri emu je K = K M + K H + K N + K S

182

Politike odrivog razvoja

to znai da promena ukupnog kapitala (odnosno njegove realne vrednosti) u jedinici vremena ne sme biti negativna vrednost. Ukupne zalihe kapitala obuhvataju zbir navedenih (stvorenog, humanog, drutvenog i prirodnog). Implicitna predpostavka pravila konstantnog kapitala je da je mogua supstitucija jedne vrsta kapitala drugom. Na primer, zalihe prirodnog kapitala mogu se smanjivati u onoj meri u kojoj se na raun tog smanjenja uveavaju zalihe neke druge vrste kapitala (obino stvorenog). Drugim reima, ukoliko je eksploatacija prirodnih resursa prenamena zemljita, korienje mineralih sirovina, korienje energenata usmerena ka izgradnji objekata namenjenih proizvodnji, odnosno jaanju proizvodne funkcije drutva, ovakav proces se moe smatrati odrivim. Ovakvo shvatanje odrivosti poznato je kao slaba odrivost. Me utim, lako se moe pokazati da se neki oblici kapitala mogu smatrati drugaijim od ostalih, odnosno na neki nain specijalnim. Prirodni kapital najee nije mogue zameniti nekim drugim oblikom kapitala zbog njegove ogranienosti i zbog injenice da ne postoje supstituenti za pojedine oblike kapitala. Slino se moe pokazati i za drutveni kapital. Jasno je da u tom sluaju uslov odrivosti postaje drugaiji promena svakog oblika od pomenutih kapitalnih zaliha ponaosob ne sme biti negativna u vremenu. Tada se govori o jakoj odrivosti, odnosno:
dK 0 dt i dK N 0, dt

to oznaava ekoloki jaku odrivost (Pearce & Atkinson, 2002), ili:

dK 0 dt i dK S 0, dt

to oznaava drutveno jaku odrivost (Pearce & Atkinson, 2002). Distinkcija izme u jake i slabe odrivosti jedan je od osnovnih razloga zato danas postoji mnogo razliitih definicija odrivog razvoja i zato diskusija o tome ta ovaj koncept obuhvata jo uvek traje u naunoj i strunoj javnosti. Od poetne ushienosti samom idejom odrivog razvoja u poslednjoj deceniji prolog veka, kada je izgledalo da koncept 183

Odrivi razvoj

slabe odrivosti predstavlja potpuno ostvarivu viziju i spas za ugorena prirodna dobra, danas je sve vie veoma kompetentnih miljenja da je to nedovoljno i da vie nema vremena za moguu supstituciju kapitalacvi. Pri tome, naravno, treba biti viestruko oprezan i izbei zamku poistoveivanja ekoloki jake odrivosti (koja podrazumeva neopadajui nivo prirodnog kapitala) sa odrivou u celini. Razmotrimo, na primer, sluaj izgradnje autoputa kroz prirodni predeo koji ima svoju ekoloku vrednost: kombinujui materijale iz prirode i energiju (prirodni kapital) sa ljudskim radom (humani kapital) i radom maina (stvoreni kapital) na ovaj nain se unitava lepota prirodnog predela (opet prirodni kapital). Sa aspekta slabe odrivosti, ovaj proces se moe smatrati odrivim, jer poveanje stvorenog kapitala nadomeuje gubitke prirodnog kapitala. Sa druge strane, nije ispunjen uslov ekoloki jake odrivosti: prirodni kapital se smanjuje. Razmotrimo sada situaciju u kojoj se odustaje od izgradnje ovog puta iz razloga zatite ivotne sredine. Prirodni kapital e biti ouvan, ali e se smanjiti proizvodna mogunost regiona zbog loijih transportnih uslova i nie stope ekonomske kompetitivnosti. Na taj nain se smanjuje stvoreni kapital, a dugorono verovatno i humani kapital, to opet navodi na zakljuak da uslov jake odrivosti nije ispunjen. Vratimo se nakratko na diskusiju o tome ta je, ustvari, odrivost. Nema sumnje da je osnovni koncept odrivosti kao neopadajueg nivoa zaliha produktivnog kapaciteta iroko prihvaen jo od izvetaja Bruntland komisije. Me utim, do danas se iskristalisalo pet razliitih tumaenja ovog konceptacvii: Utilitaristiki pristup, po kome se odrivim smatra stanje u kome bilo korisnost, bilo nivo potronje tokom vremena ne opada. Kao rodonaelnik ovakvog pristupa esto se navodi Robert Solou (Solow) iz svog ranog perioda, koji na osnovama Raulsove (Rowls) teorije moralne pravde i u najboljoj tradiciji ekonomskog utilitarizma navodi da svaka generacija ljudi mora imati podjednako pravo na ubiranje koristi od prirode, odnosno koristiti resurse i usluge koje prua ivotna sredina, te da se samo obrazac privrednog razvoja koji to omoguava u toku neogranienog perioda vremena moe smatrati odrivim (Pei, 2002)cviii. Oigledno je da ovako definisan utilitaristiki pristup ima veliko uporite u konceptu 184

Politike odrivog razvoja

me ugeneracijske jednakosti i da je veoma uticao na formiranje WCED definicijecix. Osnovno metodoloko pitanje koje se postavlja kod tumaenja utilitaristikog pristupa je kako egzaktno meriti agregirani nivo korisnosti. Mnogo je lake meriti nivo potronje i preko njega izraavati nivo korisnosti, tako da je utilitarisatika teorija modifikovana u radovima Hartvika (Hartwick), definiui odrivost kao neopadajuu potronju oveanstva tokom vremenacx. Na osnovu gornjeg, formulisano je Hartvikovo pravilo:
Potronja moe ostati konstantna, ili se poveavati, pri emu se smanjuju neobnovljivi resursi, ukoliko se renta od tih resursa reinvestira u reproduktivni kapitalcxi (Hartwick, 1977)

Dakle, onda kada je mogua substitucija razliitih tipova kapitala, investiranje rente od iskoriavanja resursa u reproduktivni kapital omoguava konstantnu potronju, to opet vodi ka nultom neto investiranju. Kasnije je Solou dokazao da je Hartvikovo pravilo jedan od uslova odrivosti i da drutvo koje investira agragiranu rentu od iskoriavanja resursa u reproduktivni kapital time uva svoj kapacitet da odri konstantni nivo potronje (Solow, 1986). Pristup po kome se odrivim smatra stanje pri kome se resursi koriste tako da budue proizvodne mogunosti oveanstva ostanu ouvane. I ovaj pristup vezuje se za Soloua i smatra se razradom predhodnog. Po njemu, nemogue je razmiljati o nivou korisnosti koji e pojedini prirodni resursi pruati buduim generacijama, jer su i preferencije buduih generacija za nas nepoznate. Zbog toga treba odrati proizvodne mogunosti dananje generacije, odnosno uveavati intelektualni i stvoreni kapital postojee generacije. Jasno je da i ovaj pristup podrazumeva substituciju razliitih vrsta kapitala (Pei, 2002). Pristup po kome se odrivim smatra stanje pri kome zalihe prirodnog kapitala ne opadaju u vremenu. Oigledno je da se ovakav pristup bazira na principima 185

Odrivi razvoj

jake odrivosti i da se prirodni kapital proglaava specijalnim. U osnovi ovakvog pristupa lei jasna kritika konvencionalne ekonomske misli, po kojoj su pojedini oblici stvorenog kapitala gotovo savrena zamena za prirodni kapital i po kojoj je proces supstitucije reverzibilan: ekonomija koja stvara zalihe stvorenog kapitala, kojima se u potpunosti kompenzuje gubitak prirodnog kapitala, moe se smatrati ekonomijom koja koristi prirodni kapital odrivo. Me utim, vremenom je postalo jasno da su mogunosti me usobne supstitucije razliitih vrsta kapitala znatno manje no to se ranije smatralo i kako se zalihe prirodnih resursa troe, mogunosti supstitucije e postajati sve manje. Dakle, razvoj ne sme da umanjuje zalihe pojedinih prirodnih resursa. U uticajnoj knjizi Blueprint for a green economy Pirs (Pearce), Berbije (Barbier) i Markandija (Markandia) naglaavaju da ... prirodna kapitalna dobra ne smeju opadati u vremenu. Svaka generacija mora naslediti slinu prirodnu sredinu. (Pearce at all, 1989). Za to postoji vie razloga: (1) prirodni resursi uglavnom se mogu smatrati nesubstitubilnim; (2) moda je supstitucija prirodnog kapitala mogua danas, ali ne moemo biti sigurni da e biti mogua i u budunosti; (3) postoji asimetrija izme u pojedinih vrsta kapitala u pogledu ireverzibilnosti gubitak prirodnog kapitala je najee ireverzibilan (jednom kada resursi biljnih ili ivotinjskih vrsta budu nestali, nestali su zauvek); (4) postoji problem jednakosti siromanima treba prirodni kapital ukoliko ele da dostignu odrivost svoje zajednice; (5) postoji velika doza nesigurnosti o tome koja je to koliina prirodnog kapitala koja je kritina (najbolji dokaz za to su nesaglasnosti oko klimatskih promena koje su prisutne u naunoj javnosti danas). Deli (Daly) dolazi do slinih zakljuaka, koristei razliite predpostavke:
Odranje ukupnog kapitala (prirodnog i stvorenog), koje se moe nazvati slabom odrivou, zasnovano je na pretpostavci o odrivosti kapitala od prirodnih resursa u proizvodnji. Nasuprot tome, jaka odrivost bi zahtevala odranje zaliha stvorenog i prirodnog kapitala ponaosob, bazirano na predpostavci da oni ustvari nisu zamenljivi jedno drugim, ve komplementarni (podvukao S.M.) u najveem broju proizvodnih funkcija.

186

Politike odrivog razvoja

(Daly, 1992a)

Postoji jo jedan razlog zbog ega nije uputno zamenjivati prirodni kapital nekom drugom vrstom kapitala (a pre svih stvorenim) dinamian odnos izme u razliitih vrsta kapitala. Stvoreni kapital, koji je nastao na bazi korienja prirodnog i humanog kapitala (korienjem prirodnih resursa i znanja i vetina ljudi da ih prerade) moe, ukoliko nije pod kontrolom, dalje produkovati nesluene mogunosti za jo veu potronju zaliha prirodnog kapitala. Pristup po kome se odrivim smatra stanje u kom se resursi koriste tako da donose odrivi prinos, ili prirast. Na primer, Robert Repeto usmerava svoju diskusiju o odrivom razvoju na ...uveanje dugoronog blagostanja. U svojoj knjizi iz 1986. godine Repeto naglaava:
Osnovna ideja odrivosti lei u tome da sadanje odluke ne bi smele da budu u suprotnosti sa izgledima da se odre ili unaprede ivotni uslovi u budunosti. To podrazumeva da bi trebalo upravljati ekonomskim sistemom u dananjem vremenu na takav nain da prinose (podvukao S.M.) od naih resursa treba ouvati. (Repetto, 1986)

Pod resursima Repeto u ovoj definiciji podrazumeva prirodne resurse, tako to ih posmatra kao neto to je ogranieno. Prinos je u ovom sluaju kapacitet obnavljanja prirodne sredine i stvorenog kapitala, uvean za kapacitet irenja koji se moe ostvariti. Kao i kod mnogih drugih ekonomskih teoretiara, povezanih sa mejnstrim kursom Svetske Banke, tako se i ova definicija odrivosti bazira na ekonomskom kriterijumu. Slino odrivost definie i Dejvid Pirs:

Odrivi razvoj zasniva se na tome da je (1) razvoj podloan skupu ogranienja koji odravaju prinose od resursa na

187

Odrivi razvoj

nivoima koji nisu iznad stope prirodne regeneracije i/ili stvorene stope regeneracije i da (2) ivotna sredina moe biti rezervoar za otpad u onoj meri u kojoj stopa odlaganja otpada ne bi smela da pre e stopu prirodnog ili stvorenog asimilativnog kapaciteta ekosistema. (Pearce, 1988)

Interesantno je pogledati o kakvim se stopama regeneracije radi u gornjoj definiciji. Ponekad je lako kvantifikovati stopu prirodne regeneracije ili stvorenu stopu regeneracije i predstaviti je matematiki: ako sa X1 obeleimo koliinu biomase koja se dobije iskoriavanjem uma u odre enom vremenskom periodu, a sa X2 koliinu biomase koja se prirodno regenerie rastom uma ili koja se stvori poumljavanjem, onda je uslov odrivog umarstva X1 < X2 . Lako je zakljuiti da se ovakav pristup zasniva, pre svega, na eksploataciji obnovljivih resursa. Ukoliko se eli generalizacija na sve resurse iz korpusa prirodnog kapitala, dolazi se do problema heterogenosti: gotovo je nemogue upore ivati prinose koje daju obnovljivi i neobnovljivi resursi (Pei, 2002). Pristup po kome se odrivim smatra stanje u kome je zadovoljen minimum uslova elaastinosti i uravnoteenja ekosistema. Ovakav pristup se u velikoj meri pribliava invajronmentalnom shvatanju odrivosti, koji e detaljno biti obrazloen kasnije. Ako pogledamo sve pobrojane pristupe, jedno od pitanja koje se svakako ne moe izbei je u kojoj meri je odrivi razvoj kompatibilan kao kontekst dominirajuoj neoklasinoj ekonomskoj misli, koja se zasniva na efikasnosti trita. Iako e o tome vie biti rei u narednim poglavljima, treba naglasiti da se neki od problema mogu uspeno reavati kroz efikasnost trita, ali i da postoji znaajan broj problema koji zahtevaju primenu standarda minimalne sigurnosti, kako bi se zatitili krucijalni resursi i funkcije ivotne sredinecxii. Majkl Tomen (Toman) sugerie da mogua ozbiljnost i ireverzibilnost ekolokih teta treba da bude osnovni parametar kod odluivanja koji od navedenih pristupa treba primeniti u ekonomskoj evaluaciji odrivosti: 188

Politike odrivog razvoja

Koncept standarda minimalne sigurnosti moe se upotrebiti kod brige za me ugeneracijsku jednakost, ogranienje resursa i uticaje ljudi. Standard minimalne sigurnosti postavlja drutveno determinisane, mada nedovoljno odre ene, linije podele izme u moralnih imperativa da se ouvaju i unaprede prirodni sistemi resursa i slobodne trine utakmice ... Pratei standard minimalne sigurnosti, druptvo bi preduzimalo akcije koje mogu dovesti do toga da uticaji na prirodnu sredinu budu ispod odre enog nivoa kotanja i ireverzibilnosti. Osnovna kod pristupa standarda minimalne sigurnosti je uloga javnog odluivanja i drutvenih vrednosti. Standard minimalne sigurnosti razliito e definisati ekolozi i ekonomisti, zavisno od moralnih sudova o tome kakvi su moralni imperativi i na koji nain se vrednuje diskontovanje. (Toman, 1995)

Ovakav koncept, premda u osnovi gradi putanju ka pribliavanju neoklasinoj ekonomskoj misli, ujedno ini i znaajan otklon od nje. Neoklasina ekonomija ne poznaje kategorije moralnog imperativa, javnog odluivanja, ili formiranja drutvenih vrednosti, na kojima Tomen insistira kao na parametrima odluivanja. U njoj je trite jedini regulator u alokaciji resursa, a kod postojanja trine greke uloga regulatora je namenjena vladi. Dakle, koncept odrivog razvoja se ne moe smatrati kao proirenje standardne neoklasine ekonomske analize i mora se posmatrati kao nezavisni koncept, sa nezavisnim normativnim i drutveno determinisanim procesima odluivanja. Imajui navedeno u vidu, ekonomska komponenta odrivog razvoja mogla bi se svesti na nekoliko grupa zadataka, koje treba izvriti u strukturalnom prilago avanju nacionalnih ekonomija [Reed, 1996]: Strukturalno prilago avanje u sferi makroekonomskog upravljanja: o promiljena fiskalna politika; o odravanje balansa prihoda me unarodnom prometu; i rashoda u

o odravanje nivoa spoljnog duga koji se moe servisirati. 189

Odrivi razvoj

Borba protiv siromatva: o intenzivne ekonomske mere zapoljavanja kojima se poveava zapoljavanje siromanih slojeva stanovnitva, odnosno najugroenijeg sektora; o primena takve monetarne i finansijske politike kojom se osiguravaju bolje proizvodne i marketinke mogunosti za male preduzea i seljake; o usmeravanje nacionalnog dohotka ka unapre ivanju proizvodnih mogunosti najsiromanijih slojeva stanovnitva; o stvaranje zakonskih mogunosti i fondova za zadruna i kooperativna preduzea. Poljoprivredna proizvodnja: o usmeravanje ekonomske poljoprivrednoj proizvodnji; politike prema

o ohrabrivanje trenda snabdevanja stanovnitva hranom koja se proizvodi u okruenju; o investicije zemljuta; javnog sektora u unapre enje i

o bolje upravljanje navodnjavanjem; o poumljavanje. Uloga drave:

vodotokovima

o kao ekonomski agent: prilago avanje uloge drave radu u oblastima u kojima je ona efikasnija od privatnog sektora i u kojima moe da omogui optimalno uee privatnog sektora; o kao menader javnog blagostanja: unapre ivanje administrativnih i regulatornih funkcija vlade u oblastima u kojima se zahteva zatita javnog interesa, kao i uspostavljanje standarda ovih funkcija; o kao garant drutvenog razvoja: obezbe ivanje drutvenih dobara i servisa, kao i servisa zatite

190

Politike odrivog razvoja

ivotne sredine korienju.

jednakosti

njihovom

Ugra ivanje trokova zatite ivotne sredine u cenu proizvoda i usluga: o eliminacija prepreka u postojeoj cenovnoj politici tako da se omogui ukljuivanje drutvenih trokova i trokova zatite ivotne sredine u cenu; o ukljuivanje ovih trokova u fizibiliti studije novih projekata; o uzimanje u obzir trokova koji proizilaze iz degradacije ivotne sredine i troenja resursa kod izraunavanja bruto nacionalnog dohotka i u budetskom sagledavanju i reinvestiranje ovih kapitalnih trokova; o prikazivanje trokova zatite ivotne sredine u strukturi spoljnotrgovinskog bilansa.

Drutvena odrivost: odranje stabilnosti drutvenih i kulturnih sistema

Osim ekonomskih parametara, na kvalitet ivota bitno utiu i drutveno kulturni uslovi. Drutvena odrivost (esto nazivana i promocijom odrivog drutva) odnosi se na sposobnost drutva da sa jedne strane stvori i odri neophodne uslove za ostvarivanje nivoa blagostanja u cilju samoreprodukcije drutva, a sa druge strane na dominantni oseaj drutvene neophodnosti da se ohrabruje socijalna kohezija i integracija (Ekins, 2000). Drugim reima, drutvena odrivost podrazumeva nain ivota usaglaen sa granicama koje namee zatita ivotne sredine, ali istovremeno povezan sa idejama socijalne pravde i jednakosti. Pored zahteva ispunjavanja osnovnih ljudskih potreba za svakog pojedinca, kao i drutvenih i kulturnih potreba, drutvena odrivost obuhvata etika pitanja, politiku u formi regulative i zakona, okvir za me ugeneracijsko i unutargeneracijsko odluivanje, kao i kulturni kontekst odluivanja. Mora se rei da je od tri pobrojane dimenzije odrivog razvoja ekonomske, drutvene i zatite ivotne sredine 191

Odrivi razvoj

koncept drutvene odrivosti najslabije teoretski potkovan. Pokazatelji o tome ta je drutveno odrivo, a ta nije, uglavnom su rezultat praktinog sagledavanja uzrono posledinih veza i dominirajue politike. Tako danas nailazimo na definisanje drutvene odrivosti kao sistema drutvenih standarda, kao odrivosti institucija u drutvu, ili kao pitanja demokratskih prava i sloboda. Uz to, esto kod ovakvog definisanja nedostaje veza drutvene odrivosti sa ostale dve dimenzije odrivosti ekonomskom i invajronmentalnom. Jedan od razloga je svakako injenica da se od definicije drutvene odrivosti oekuje da povee zatitu ivotne sredine i drutvenu jednakost, to predstavlja veliki izazov, kako sa teoretskog, tako i sa praktinog aspekta. Jo vei problem predstavljaju nastojanja ljudi koji se bave odrivim razvojem da pojedinim dimenzijama odrivosti daju veu specifinu teinu, svodei celokupni koncept samo na ekonomsku, drutvenu ili invajronmentalnu dimenziju. Hod i Hardi (Hodge & Hardi, 1997) naglaavaju u vezi sa tim da bi odrivost drutvenih i ekolokih sistema trebalo da bude jednako znaajna u ukupnom konceptu odrivosti:
Generalno gledano ideja odrivosti je u postojanju nekih neophodnih i poeljnih karakteristika pojedinaca, zajednica i organizacija, kao i ekosistema koji ih okruuju, u dugom vremenskom periodu (neogranieno). Postizanje napretka ka odrivosti zbog toga zahteva odranje i eventualno unapre ivanjekako humanog, tako i blagostanja ekosistema, pri emu to nee biti na raun onog drugog. Ideja izraava me uzavisnost izme u ljudi i sveta koji ih okruuje. (Hodge & Hardi, 1997)

Tekoe oko konceptualnog odre enja drutvene odrivosti proizilaze tako e i iz injenice da nije jasna razlika izme u njenog analitikog, normativnog i politikog aspekta i da je est sluaj da kod definisanja i operacionalizacije koncepta drutvene odrivosti pojedinac ili institucija moraju dati prioritet jednom od navedenih aspekata. I sam termin drutveni ima veoma iroku i vieznanu konotaciju, koja sama po sebi nosi kako analitiko, tako i normativno znaenje. Ono to se moe zakljuiti iz obrazlaganja ekonomske odrivosti, ili jo vie ono o emu e biti govora kada se obrazlae odrivost ivotne sredine jasno ukazuje da koncept 192

Politike odrivog razvoja

razvoja iz ezdesetih godina XX veka vie nije dovoljan razvoj je na poetku novog veka usko povezan sa samom reprodukcijom drutva. I to se svakako tie same sutine drutva, to jeste duboko problem drutvenih nauka, a ne samo pitanje kojima bi se bavile prirodne nauke. Nije vie dovoljno potovati ekoloke zahteve i standarde, moraju se uz to analizirati i drutveni procesi koji oslikavaju interakciju i veze drutva sa onim to podrazumevamo pod prirodom. U svetlu toga postavlja se pitanje kako drutvo moe regulisati i menjati procese i strukture da bi osiguralo osnovni zahtev odrivog razvoja prema Bruntland definiciji da omogui mogunosti razvoja buduim generacijama? Prema Brandlu, kljuni aspekt odrivosti je upravo veza izme u drutvenih i sistema ivotne sredine, koja mora da omogui da sistem ne bude destabilizovan (Brandl, 2002). Ovakav analitiki aspekt drutvene odrivosti ne treba, me utim, shvatiti kao pokuaj da se ispostave zahtevi za minimalnim nivoom socijalnih prava i da se oni konfrontiraju sa ekonomskim zakonitostima (pre svega onim iz arsenala neoklasine ekonomije), ili sa ekolokim principima kao sastvaniim delom drutvenih nauka. Suprotno tome, analitiki aspekt drutvene odrivosti morao bi da bude usmeren ka tome da pomogne razmatranju onih drutvenih struktura i procesa koji utiu na vezu drutva i prirode. Ako znamo iz ega je u osnovi nastao sm koncept odrivosti, jasno je da je ukljuivanje envajronmentalne dimenzije drutvenih procesa bio jedan od kljunih momenata za njegov nastanak i razvoj. Sve ovo doprinosi da se odrivi razvoj kao koncept polako seli iz ekskluzive prirodnih u okrilje drutvenih nauka, zauzimajui svoje mesto u prouavanjima drutvenih procesa koji utiu na me uzavisnost drutva i ivotne sredine:
Tako odrivost ivotne sredine poinje da bude usko povezana sa onim to bi trebalo da budu unutranji problemi drutvene strukture, kao to su socijalna pravda, rodna ravnopravnost i politika participacija (...) Na ovaj nain, odrivost opisuje teme istraivanja koje su u osnovi drutvene, virtualno se obraajui unutranjim procesima pomou kojih drutva rukovode materijalnim uslovima sopstvene reprodukcije, ukljuujui drutvene, ekonomske, politike i kulturne principe koji uslovljavaju distribuciju resursa ivotne sredine. (Becker et all, 1999)

193

Odrivi razvoj

U isto vreme odrivost uvodi skup normativnih obaveza u problematiku razvoja. Iako je analitiki aspekt drutvene odrivosti veoma znaajan, njen normativni aspekt se moe smatrati imperativnim: neophodno je uspostaviti standarde o tome kako bi nae drutvo trebalo da se razvija i emu treba da tei poeljni drutveni razvoj. Vratimo se ponovo na Bruntland definiciju odrivog razvoja - razvoj kojim se ide u susret potrebama sadanjosti tako da se ne ugroava mogunost buduih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe. Ovakav koncept je po svojoj sutini globalni i uspostavlja vezu izme u ispunjavanja potreba siromanih u svetu i smanjenja zahteva za posedovanjem bogatih. Ali, gde je granica kada potrebe prestaju da budu potrebe i postaju zahtevi za posedovanjem? Jasno je da ova granica nije svuda ista i da je u najveoj meri odre uju drutvo i kultura posmatranog mesta. Me utim, ako govorimo o osnovnim potrebama, u najveem broju kultura one su iste ili sline: izdravanje, zatita, briga, razumevanje, ukljuenost, kreativnost, slobodno vreme, identitet i sloboda (Pepper, 1996). U prethodnom poglavlju videli smo u kojoj meri zapadna, industrijalizovana drutva troe vie od osnovnih potreba. Razlog treba traiti u tome to se u ovim drutvima razvoj jo uvek razume kao stalno rastua potronja. U drutvenom smislu, koncept odrivog razvoja kao jedan od ultimativnoh ciljeva ima promenu potroakih obrazaca u razvijenom delu sveta. Sa druge strane, diskurs odrivog razvoja u osnovi ima antropocentrini pogled na svet i zasniva se na premisi o postizanju vieg nivoa ljudskog blagostanja. Vie od obine brige za preivljavanje, odrivost je preduslov za dostizanje to je mogue boljeg kvaliteta ivota svakog pojedinca. Iako u biti odrivosti lei me ugeneracijska jednakost, odnosno osiguravanje uslova za kvalitetan ivot buduih generacija, od ne manjeg znaaja su i uslovi ivota ovde i sada, za sve ljude, a pre svega za one koji nisu u prilici da osiguraju ivotni standard dostojan vremena u kome ive. Moe li se jednoznano definisati ljudsko blagostanje? Jasno je da koncept blagostanja predstavlja apstrakciju koja se odnosi na sve ono to se moe proceniti prilikom evaluacije ivotne situacije ili bitisanja pojedinca. Prvobitne 194

Politike odrivog razvoja

konceptualizacije blagostanja bile su utilitaristike, svodei ga na lino zadovoljstvo. Osnovno merilo blagostanja u ovom sluaju je nivo ekonomske moi, odnosno bogatstva. U jednom od predhodnih poglavlja videli smo da osamdesetih godina XX veka poinje da jaa koncept multidimenzionalnog sagledavanja ljudskog blagostanja, koji obuhvata ispunjenje osnovnih ivotnih potreba, ali i znanje, prijateljstvo, samopotvr ivanje, integritet, ekonomsku sigurnost, slobodu, zdravlje i korienje slobodnog vremena pojedinca. Kolekcija Izvetaja o humanom razvoju (Human Development Reports), koje su 1990. godine poele da publikuju Ujedinjene Nacije uticala je na promene u sagledavanju parametara blagostanja. U naunoj javnosti najvei uticaj do danas ima konceptualizacija blagostanja koju je dao nobelovac Amartija Sen. Po njemu, blagostanje se zasniva na individualnoj mogunosti izbora, koja obuhvata razliite kombinacije funkcionisanja koje osoba moe da ostvari i od kojih osoba bira odgovarajuu. Najznaajnije mogunosti za dobar ivot su po Senu adekvatna ishrana, koja omoguava dug i zdrav ivot, pismenost i stanovanje. Osim njih, pokazatelji koji utiu na mogunost pojedinca da uestvuje u drutvenom ivotu, na primer pol ili rasa, tako e imaju veliki znaaj kao determinante kvaliteta ivota. Industrijska drutva Zapada esto se nazivaju potroakim drutvima, pre svega zbog injenice da je prihvaeno da u ovim drutvima potronja u najveoj meri doprinosi blagostanju ljudi. Sledstveno tome, osnovni cilj politike ovih zemalja dugo je bio (a i izvesnoj meri to je ostao i danas) rast bruto drutvenog proizvoda. Znaaj koje ove zemlje pridaju potronji ne utie negativno samo na ivotnu sredinu. On tako e predstavlja i ozbiljan drutveni problem. Dominantni drutveni cilj da se povea individualna potronja nije po svojoj prirodi usmeren na jaanje drutvene kohezije, posebno ne u ekonomskom sistemu koje esto trpi uticaje ciklinih recesija i rastuih nejednakosti. I dok je rast u industrijalizovanim zemljama neekonomski, kako ga naziva Herman Delicxiii, dotle se rast u siromanim zemljama, u kojima se BDP sastoji uglavnom samo od hrane, odee i stana, moe smatrati ekonomskim u punom smislu te rei. Hrana, odea i stan su apsolutne potrebe, a ne relativne potrebe elje za posedovanjem. Na taj nain posmatrano, ne ine li se opravdanim neki stavovi koji dolaze 195

Odrivi razvoj

od dependentista i iz drutvenih i ekolokih pokreta u Africi i Aziji koji zagovaraju ogranienje rasta u bogatim dravama (gde on postaje neekonomski) kako bi se koncentrisali resursi koji su potrebni za stimulisanje rasta u siromanim dravama (gde je on jo uvek ekonomski)? Globalno drutvo (olieno u ovom sluaju u institucijama Vaingtonskog konsenzusa) takve tenje i zahteve odbija, priklanjajui se jo uvek neoklasinom pristupu u ekonomiji, koji negira koncept neekonomskog rasta. A rezultat svega je siromatvo. Siromatvo uvek predstavlja ekonomski problem, kako na nivou pojedinca, tako i zbog injenice da negativno utie na produktivnost u ekonomiji. To je ujedno i etiki problem, jer esto izaziva akutno stanje patnje i moe da bude rezultat socijalnih nepravdi. U skoro svim zemljama u razvoju, ali i u nekim industrijalizovanim dravama relativno (a esto i apsolutno) siromatvo je rastui drutveni problem, zbog svog uticaja na drutvenu sferu i, konsekventno, na drutveni oseaj nesigurnosti koji preti da umanji efekte blagostanja onih koji nisu siromani. Oseaj identiteta i drutvene svrhe postojanja kod velikog broja ljudi, slino ekonomskim primanjima, proistie u velikoj meri iz njihove zaposlenosti. Rastua nezaposlenost, me utim, ne samo da vodi u siromatvo, ve i u gubitak nekih osnovnih drutvenih vrednosti, to esto vie utie na nezaposlene nezaposlenost je u korelaciji sa smanjenjem zdravstvenih sposobnosti, mentalnim stresom i problemima u porodici. Nezaposlenost nije samo gubitak ekonomskih resursa zbog smanjene produktivnosti nezaposlenih. Ona je i drutveno destruktivna i na nivoima koji su danas prisutni na primer u zemljama Balkana, svakako je drutveno neodriva. Drutvena dimenzija odrivog razvoja esto se zanemaruje kada se govori o budunosti, ili se u najboljem sluaju o njoj govori kao o okviru unutar koga se trae najbolji uslovi za ostvarivanje ekonomske i dimenzije zatite ivotne sredine. Razloge za to treba traiti u injenici da unutar drutvenih nauka jo uvek nema jasne saglasnosti o tome koji su kriterijumi za procenu ostvarivanja drutvene odrivosti. injenica je da od sve tri dimenzije odrivog razvoja ekonomske, drutvene i dimenzije zatite ivotne sredine drutvena dimenzija jo uvek izgleda najmaglovitije u pogledu opte usvojenih kriterijuma ta je odrivo, a ta nije. Zbog toga 196

Politike odrivog razvoja

kriterijume koji su prikazani u daljem tekst treba shvatiti kao listu koja nije zakljuena: Ispunjenje osnovnih potreba: Minimalno zadovoljavanje osnovnih ljudskih potreba za hranom, stanovanjem, zdravljem i oblaenjem, kao i osiguranje od osnovnih rizika (bolesti, invalidnost) mora biti garantovano svim lanovima drutva. Sigurnost izdravanja: Svim lanovima drutva mora se obezbediti sigurnost da mogu da ive od svoga rada od poslova koji sami izaberu. Jednake mogunosti: Svi lanovi drutva moraju imati jednake mogunosti u pogledu obrazovanja, zapoljavanja i pristupa informacijama. Drutveni resursi: Mora se jaati tolerancija, solidarnost, mogunost drutvene integracije, orijentacija ka drutvenoj sigurnosti, i potencijal nenasilne kontrole konflikata, kako bi se garantovala drutvena kohezija. Demokratsko uee: Svim lanovima drutva mora se obezbediti jednaka mogunost da uestvuju u demokratskom odluivanju i demokratskom drutvu. Samoodre enje: Svim lanovima drutva mora se garantovati pravo samoodre enja i pravo na ivotne stilove koje sami izaberu. Neki od navedenih kriterijuma odre uju neto to se u politici ve izvesno vreme naziva drutvom mogunosti. Ovakvo drutvo ohrabruje participaciju, otvorenost, transparentnost i odgovornost, omoguavajui svim gra anima da budu deo procesa javnog odluivanja. esto se u planiranju odrivog razvoja i njegove drutvene komponente odrivo drutvo poistoveuje sa drutvom mogunosti, ime se gubi znaaj individualnog razvoja i na neki nain u drugi plan stavlja koncept osnovnih potreba. Drutvena odrivost, uz institucionalne predpostavke drutva mogunosti, mnogo vie je usmerena ka kvalitetu ivota, mogunosti obezbe enja pojedinca i njegove porodice da ivi od svoga rada, socijalnoj sigurnosti i individualnom doprinosu opem dobru. Zbog svega navedenog drutvena dimenzija odrivog razvoja zahteva aktivnu politiku participaciju svih sektora drutva i odgovornost vladajuih struktura iroj javnosti kod donoenja osnova socijalne politike, ukljuujui, izme u 197

Odrivi razvoj

ostalog, probleme drutvene jednakosti i veliine populacije. U praksi bi to trebalo da bude usko povezano sa podizanjem nivoa znanja lokalnog stanovnitva o ovim problemima i osnaivanja drutvenih grupa da samostalno kreiraju svoja sopstvena reenja i utiu na svoj ivotni standard. U cilju ostvarivanja drutvene komponente odrivog razvoja, neophodno je, dakle, preduzimanje sledeih akcija (Milutinovi, 2004): Ostvarivanje jednakosti u distribuciji: o Stvaranje institucionalnih mehanizama za redistribuciju drutvenog bogatstva, proizvodnih mogunosti i buduih investicija, kako bi se osiguralo uee siromanih u aktivnostima koje donose zaradu i njihov jednaki pristup drutvenom bogatstvu i proizvodnim resursima; Obezbe ivanje osnovnih drutvenih (stanovanje, sanitacija i voda za pie) za sve; dobara

Drutveni servisi: o o o

Unapre ivanje drutvene infrastrukture tako da se garantuje obrazovanje i osnovna zdravstvena zatita; Osiguravanje podjednakih mogunosti dobijanja pravne pomoi, zapoljavanja, kreditnih i finansijskih mogunosti za siromane. pruanje jednakih mogunosti enama da se ukljue u aktivnosti u kojima se stvara dohodak, obrazovne aktivnosti i zdravstvenu zatitu; uspostavljanje jednakog pravnog statusa enama koji im omoguava pravo na svojinu i kreditiranje. stvaranje adaptivnih strategija stabilizacije broja stanovnika i pruanje usluga planiranja porodice kako bi se osiguralo da broj stanovnika ne ugrozi kapacitet podnoenja ekosistema. uspostavljanje jasnih i transparentnih mehanizama odgovornosti prema kojima se vlada smatra

Rodna ravnopravnost: o

Stabilizacija populacije: o

Politika odgovornosti i participacija: o

198

Politike odrivog razvoja

odgovornom javnosti u pogledu drutvenih i ekonomskih pitanja od nacionalne vanosti, kao i pitanja razvoja i zatite ivotne sredine; o osiguravanje postojanja konsultativnog procesa i participacije svih drutvenih grupa u formulisanju nacionalne politike razvoja i u njenom sprovo enju, kao i u kreiranju i sprovo enju pojedinih razvojnih programa i projekata.

Odrivost ivotne sredine: odranje elastinosti i uravnoteenja biolokih i fizikih sistema

U vreme kada ekonomija nije imala ovakve dimenzije kakve ima danas, asimilativni kapacitet ivotne sredine inio se neogranienim. Predhodna poglavlja pokazala su kako je oveanstvo kroz bolne procese uilo suprotno da su kapaciteti ivotne sredine u pogledu njenih resursa, ali i u pogledu mogunosti asimilacije otpada ogranieni. injenica da je kapacitet ivotne sredine bio relativno veliki onda kada je ekonomija bila relativno mala uslovila je da ekonomske teorije, koja su u to vreme nastajale i koje se po pravilu bave samo onim ega nema dovoljno, nisu uzimale u obzir kapacitete ivotne sredine kao ograniavajue faktore. Konvencionalna ekonomija ih, naalost, veoma malo uvaava i danas, uporno dokazujui da jo nismo dostigli granice ekonomskog rasta. Osnovni princip odrivosti ivotne sredine posmatrane kroz prizmu me ugeneracijske jednakosti je reverzibilnost. To znai da generacije koje dolaze moraju biti u mogunosti da uz razumne trokove eliminiu tete po ivotnu sredinu koje smo mi prouzrokovali. U biolokim i ekolokim procesima elastinost sistema predstavlja njegovu sposobnost da apsorbije poremeaje u sistemu. Gubitak elastinosti vezuje se za graninu vrednost iza koje dolazi do promene u sistemu koja prouzrokuje nepovratni gubitak (primer za to su emisije gasova koje imaju dugotrajno zadravanje u atmosferi, desertifikacija zemljita, gubici biljnih ili ivotinjskih vrsta zbog zaga enja, itd). Uravnoteenje sistema je, sa druge strane, njegova sposobnost da nastavi da ispunjava svoju funkciju onda kada je izloen spoljnim ili unutranjim poremeajima i okovima. Ekosistem se smatra uravnoteenim ako parametri koji upravljaju odnosima izme u komponenata u sistemu ostaju 199

Odrivi razvoj

nepromenjeni posle poremeaja. Uravnoteenje sistema se meri sposobnou odranja organizacije u toku i posle poremeaja. Dakle, sistem koji moe da posle poremeaja ne doivi katastrofalne diskontinualne promene stanja, ve zadri raniji vid organizacije, smatra se da ima svojstvo uravnoteenosti (Perman, Ma i McGilvray 1996, prema Pei, 2002). Za ilustraciju uravnoteenja ivotne sredine moe se navesti primer funkcionisanja jezera: u normalnim uslovima koncentracija razliitih hemijskih supstanci i broj jedinki pojedinih ivih vrsta u njemu moe biti promenljiv u razliitim vremenskim intervalima. Ove fluktuacije mogu dozvoljavati ili ak pospeivati stanje stabilnosti jezera, mereno nekim agregatnim pokazateljima na primer jezero moe biti oligotropno. Sposobnost da jezero zadri ovakvo stanje u periodu kada je izloeno perturbacijama naziva se ekolokim uravnoteenjem. Samo onda kada fluktuacije dovode do strukturnih promena na primer kada povrina jezera bude preplavljena algama moe se govoriti o prelasku u drugo stanje stabilnosti. Odrivost ivotne sredine moe se posmatrati iz dva razliita ugla. Prvi je manje ambiciozan i odnosi se na odrivost procesa i sistema u prirodnoj sredini (na primer sistema klime ili umskih ekosistema). Drugi, ambiciozniji, odnosi se na reavanje problema u ivotnoj sredini, kako bi se omoguilo nesmetano funkcionisanje drutvenih procesa i institucija. Herman Deli (Daly) definisao je odrivost ivotne sredine pomou dva pravila (Daly, 1996; Daly and Cobb, 1989): Izlazno pravilo: Emisije otpada trebalo bi da prate asimilativni kapacitet ivotne sredine, bez neeljenog naruavanja budueg kapaciteta apsorpcije otpada ili drugih znaajnih servisa. Ulazno pravilo: o Obnovljivi izvori (na primer ume, riblji fond, itd): stopa iskoriavanja obnovljivih resursa ne sme biti vea od kapaciteta regeneracije prirodnih sistema koji ih generiu. o Neobnovljivi izvori: stopa iskoriavanja neobnovljivih resursa mora se odravati ispod istorijske stope na kojoj su ljudskom invencijom i investiranjem razvijeni obnovljivi substituti, 200

Politike odrivog razvoja

saglasno Serafijanovom pravilu kvaziodrivosticxiv. Procentualni deo prihoda od iscrpljivanja neobnovljivih resursa mora se alocirati za obezbe enje odrivih substituta. Ekins definie odrivost ivotne sredine kao odravanje znaajnih funkcija ivotne sredine (Ekins, 2000). Pod funkcijama ivotne sredine podrazumeva se kapacitet prirodnih procesa i komponenti da omogue dobra i usluge koje zadovoljavaju ljudske potrebe (De Groot, 1992). Ovi prirodni procesi i komponente, sa druge strane, predstavljaju zalihe i tokove koji proizilaze iz prirodnog kapitala, koji se mogu nazvati ekolokim kapitalom. De Grot (De Groot) identifikuje 37 razliitih funkcija ivotne sredine, delei ih u etiri grupe: regulacione, proizvodne, karijerne i informativne. (De Groot, 1992). Za razliku od njega Ekins sve funkcije ivotne sredine deli u tri grupe (Ekins, 2000): Obezbe ivanje resursa za ljudske aktivnosti. Apsorpcija otpada od ljudskih aktivnosti. Obezbe enje usluga ivotne sredine nezavisno od ljudskih aktivnosti ili povezano sa ljudskim aktivnostima. Kako raste broj stanovnika na Zemlji i stepen njihovih aktivnosti, funkcije ivotne sredine sve bre postaju kompetitivne jedna sa drugom. Nemogue je istovremeno ispotovati sve funkcije kod donoenja odluka i prilikom izbora onih koje e biti uvaene, neke od funkcija ivotne sredine bivaju izgubljene (u smislu da izabrane funkcije postaju skuplje za trokove onih koje nisu izabrane). ivotna sredina tako postaje ekonomski faktor: ona je nezaobilazni sastojak ljudskog blagostanja, njene funkcije postaju deficitarne, a njihova upotreba kompetitivna. Izbor funkcija ivotne sredine na taj nain postaje ekonomski izbor (Ekins, 2000). Odrivost ivotne sredine podrazumeva sledee aktivnosti [Reed, 1996]: Odrivo korienje resursa: o o ograniavanje potronje obnovljivih prirodnih resursa na nivo koji omoguava njihovu regenraciju; dostizanje takvog nivoa potronje neobnovljivih resursa koji nee biti vei od moguih koliina njihovih substituta. 201

Odrivi razvoj

Ogranienje zaga enja: o smanjenje aerozaga enja, zaga enja vode, toksinog otpada, time to e se emisije polutanata ograniiti na one koje ivotna sredina moe da absorbuje. obezbe enje regulatornih i trinih mehanizama takvih da osiguraju da konstantnu koliinu prirodnog kapitala u budunosti; vo enje nacionalne politike i planova za implementaciju koji e uveati koliinu i kvalitet prirodnog kapitala. izbegavanje preduzimanja aktivnosti koje mogu imati potencijalno negativni uticaj nepoznat u trenutku planiranja, jer postojei fond znanja nije dovoljan da se posledice predvide.

Prirodni kapital: o

Princip predhodne zatite: o

Institucionalna mrea: o uspostavljanje jasnih i dostinih pravnih i regulatornih standarda za privatni sektor kako bi se zatitio integritet ivotne sredine i pomoglo u njenom unapre ivanju.

Odrivi razvoj kao interakcija tri stuba

Koncept odrivosti, kakvog ga je originalno definisao Bruntland izvetaj i, kasnije, dokumenti usvojeni na Rio konferenciji, zahteva integraciju ekonomskih, drutvenih, invajronmentalnih i neto to se esto ignorie institucionalnih aspekata razvoja, odnosno aspekata koji se vezuju za dobru vlast (slika 19). Kada se sa naunih konceptualizacija si e na politiki orijentisan diskurs i na konkretne mere za ostvarivanje odrivog razvoja, esto se ovi aspekti nazivaju stubovima, ili dimenzijama odrivog razvoja. Operacionalizacija koncepta dakle zahteva da pojedinani stubovi budu jedan sa drugim povezani i da se ove veze konkretizuju. Za razliku od takozvanog jednostubnog modela, kod koga se prioritet u odluivanju daje dimenziji zatite ivotne 202

Politike odrivog razvoja

sredine, a odrivi razvoj treba da u osnovi pomogne ouvanju ekolokih sistema i resursa neophodnih za funkcionisanje ekonomije i drutvenog ivotacxv, model sa tri stuba (slika 17) se danas moe smatrati opteprihvaenim. U ovom modelu sva tri stuba odrivog razvoja imaju podjednak tretman, saglasno predpostavci da ljudske potrebe ne mogu biti uspeno ispunjene ako se jedino obezbedi ekoloki stabilna i zdrava ivotna sredina, ve je uz to neophodno istovremeno raditi na dostizanju ekonomskih i drutvenih ciljeva u drutvu. Uz ouvanu i zdravu ivotnu sredinu, ekonomske, drutvene i kulturne vrednosti posmatraju se tako e kao resursi koje treba ouvati za budue generacije.

Dobra vllast Dobra v ast

Slika 19. Stubovi odrivog razvoja

Razmotrimo na ovom mestu me usobni odnos tri stuba odrivog razvoja ekonomskog, drutvenog i zatite ivotne sredine. Jasno je da odnosi u drutvu mogu biti drutveno neodrivi (na primer oni koji vode u gra anski rat) nezavisno od ekonomskih ili faktora ivotne sredine. Tako e, u nekim 203

Za a vo ne sred ne Zattiitta iivottne srediine

Ekonomsk razvo Ekonomskii razvojj

Drutven razvo Drutvenii razvojj

Odrivi razvoj

sluajevima alokacija resursa moe biti ekonomski neodriva (na primer ona koja vodi budetskom deficitu), bez obzira na drutvene i faktore ivotne sredine. Slino tome, nivo ekonomskog rasta moe biti neodriv iz isto ekonomskih razloga poveanje inflacije ili deficit u platnom bilansu, ali proizvodei i kombinovane efekte ekonomske i drutvene neodrivosti: poveanje nejednakosti u primanjima ili podrivanje drutvenih struktura koje obezbe uju drutvenu koheziju porodice i zajednice. Konano, neodrivost ivotne sredine, iskazana kroz neodrivo iskoriavanje resursa, svakako je direktno povezana sa ekonomskim rastom, odnosno ekonomskom neodrivou. Jedan od naina prikazivanja kompleksnosti interakcija koje postoje izme u stubova odrivog razvoja je matrica prikazana u tabeli 3 (Ekins, 2000).
Tabela 3.
Stubovi odrivosti Invajronmentalni

Interakcije izme u stubova odrivog razvoja (Ekins, 2000)

Uticaji na odrivost InvajronmenEkonomski talni Prirodne Zaga enje katastrofe

Etiki Briga za budue generacije; Briga za floru i faunu Stavovi o siromatvu ili o raspodeli prihoda Stavovi o porodici ili o pravnom sistemu

Drutveni Sistem vlasnikih prava

Ekonomski

Korienje resursa

Ekonomski uticaji (inflacija, platni deficit,...)

Drutveni uticaji (socijalna kohezija)

Drutveni

Bez obzira na to to je trostubni model predloen jo u Bruntland izvetaju danas iroko prihvaen, postoje i miljenja da ni on nije potpun i da se moe dopuniti novim stubovima kulturno-estetskim, religiozno-spiritualnim ili politikoinstitucionalnim. Kritikama je izloena i injenica da se dimenzijama odrivog razvoja daju razliiti prioriteti i da je drutveni razvoj esto indiferentan u odnosu na preostala dva 204

Politike odrivog razvoja

stuba (to se moglo videti i kod razmatranja drutvenog razvoja u ovoj knjizi). Osnovni razlozi za to lee sa jedne strane u injenici da drutvena jednakost u stvarnom svetu generalno ne postoji, da su ekonomski argumenti mnogo efikasniji kod ube ivanja i pregovaranja, ali i u tome da davanje istih prioriteta kod sagledavanja svake od dimenzija razvoja predstavlja problem politikog odluivanja. Postoje, uz to, i neka konceptualna pitanja vezana za jednakost koja jo nisu u potpunosti reena: pre svega, ta se pod jednakou podrazumeva? Kako u praksi postii jednak znaaj svake od tri dimenzije? Konano, koja su to mesta preklapanja u okviru kojih se moe postii balans?

DRUTVO Stanovnitvo ivotni stilovi Kultura Drutvena organizacija

IVOTNA SREDINA Atmosfera Hidrosfera Zemljite Biodiverzitet Minerali

EKONOMIJA Poljoprivreda Domainstva Industrija Saobraaj Usluge

Slika 20. Drutveno ekonomski sistem i njegove komponente

Jasno je, dakle, da se me usobnim vezama i uticajima izme u tri navedene dimenzije (stuba) odrivog razvoja mora posvetiti posebna panja. Ciljevi odrivog razvoja su neosporno multidimenzionalni i to ini problem balansa izme u ciljeva 205

Odrivi razvoj

koji su vezani samo za jednu od dimenzija znaajnijim. U stvarnom svetu moe se nai niz primera koji ilustruju znaaj izbalansiranosti ciljeva. Na primer, kako se postaviti u situaciji kada obezbe enje adekvatnog nivoa ishrane stanovnitva i snabdevanja vodom (pokazatelj drutvenog razvoja) zahteva promene u strukturi zemljita zbog kojih e doi do negativnog uticaja na biodiverzitet (pokazatelj razvoja ivotne sredine)? ta ako se pokae da su isti izvori energije (pokazatelj razvoja ivotne sredine) znatno skuplji i utiu na poveanje siromatva stanovnitva (pokazatelje drutvenog razvoja)? Kome od ovih ciljeva dati prednost? Naalost, u stvarnim ivotnim uslovima veoma retko moemo izbei ustupke. Samo jedan od ciljeva moe se maksimizirati u datom trenutku. Jo je Riard Norgard (Norgaard) zakljuio da je nemogue detaljno definisati odrivi razvoj u njegovom operacionalizovanom smislu i do nivoa kontrole koji podrazumeva logika modernizma (Norgaard, 1994). Drugim reima jako izraena normativna priroda koncepta odrivog razvoja (o emu je bilo rei) ini teim anlitiki pristup ovom konceptu.

Odrivi razvoj kao politiki koncept

Mnogi analitiari danas smatraju da je odrivi razvoj najizazovniji politiki koncept razvijen do sada. Ono to se nalazi u samoj bti koncepta odrivosti, a to se moe smatrati nekom vrstom etikog imperativa, je da se svakome na svakom mestu i u svako vreme obezbedi mogunost da vodi dostojanstven ivot u drutvu koje je potovano. Ovakav zahtev za viim kvalitetom ivota podrazumeva ukljuivanje pristojnih ivotnih uslova, drutvene kohezije, pune participacije i zdrave ivotne sredine (WCED, 1987). Politike osnove odrivosti usko su povezane sa procesom produbljavanja demokratije i gra anskog drutva, kao i sa tenjama da se pojedinci u potpunosti ukljue u proces razvoja. Pri tome treba razlikovati dva nivoa na kojima se ovaj proces demokratizacije i jaanja gra anskog drutva odvija: na mikro nivou radi se o demokratizaciju drutva, dok se na makro nivou radi o demokratizaciji drave. Demokratizacija drutva podrazumeva jaanje drutvenih organizacija, redistribuciju resursa i informacija ka drutvenim 206

Politike odrivog razvoja

sektorima koji po pravilu nisu u mogunosti da ih dobijaju, pomo ovim sektorima da poveaju svoje analitike kapacitete, kao i obuavanje za odluivanje. Demokratizacija drave, sa druge strane, postie se otvaranjem dravnog aparata za civilnu kontrolu, doslednim sprovo enjem fer izbornog procesa i ukljuivanjem koncepta odgovornosti u javne aktivnosti. Oba procesa demokratizacija drutva, kao i demokratizacija drave - u sutini su politiki izazovi. Jedini nain da oni budu uspeni je da se odvijaju kroz stvaranje saveza izme u razliitih drutvenih grupa. Politike zasnovane na koje vode odrivosti trebalo bi da budu

integraciji ekonomskih, drutvenih i institucionalnih ciljeva, kao i ciljeva zatite ivotne sredine u sveobuhvatnu strategiju koja e ouvati najznaajnije interese svake od navedenih dimenzija; uvo enju ili reafirmaciji normativne orijentacije ka jednakosti u distribuciji unutar i izme u drava kroz ekonomske, trgovinske i druge politike, i irenju politikih mogunosti koje ukljuuju interese slabije razvijenih regiona i buduih generacija. Teko se danas u svetu moe nai neko ko je u prilici da odluuje, a ko e se otvoreno suprostaviti ovako deklarativnom definisanju politike odgovornosti za budui razvoj. Me utim, kada se do e na polje konkretnih akcija kojima bi ovakav politiki koncept mogao da bude implementiran, skoro je sigurno da e biti mnogo razliitih, najee suprostavljenih gledita. U predhodnim razmatranjima bilo je dosta rei o proliferaciji znaenja samog koncepta i njegovih definicija, uz naglasak na injenicu da ova raznolikost ni u kom sluaju ne podriva sam koncept, ve da reflektuje kompleksnost koja mora biti prisutna kada se kombinuju razvoj i zatita ivotne sredine. Ovaj nedostatak konsenzusa oko jednoznanog i jasnog odre enja odrivog razvoja predstavljao je izazov i za razliita politika miljenja, jer je dozvoljavao (i dozvoljava) razliitim grupama sa tako e razliitim (ponekad konfliktnim) interesima da razliito tumae koje su to najbolje politike opcije za sprovo enje odrivog razvoja. Najbolji primer za to je divergentan stav razvijenih i nerazvijenih zemalja, iznet jo na Konferenciji u Riju, odnosno na samom poetku politikog 207

Odrivi razvoj

ivota koncepta odrivog razvoja, o emu je bilo rei u predhodnim poglavljima. Ono to se moe initi jo znaajnijim kod sagledavanja stvarnog politikog uticaja odrivog razvoja je jednostavno pitanje: da li je odrivi razvoj politiki koncept? Mnogi teoretiari dokazuju da se odrivi razvoj moe smatrati politikim konceptom u istoj meri kao demokratija, sloboda, ili socijalna pravda (ORiordan, 1985; Lafferty, 1995). Za sve ovakve koncepte karakteristino je da imaju iroku politiku prihvaenost na prvu loptu, ali da kod njihove razrade u osnovne ideje ili mere i aktivnosti za postizanje dolazi do nerazumevanja ili razliitih tumaenja. Prema Lafertiju, ovakvo tumaenje odrivi razvoj ini u osnovi spornim konceptom (Lafferty, 1995), u istoj meri kao i demokratiju ili slobodu. U liberalnim demokratijama rasprave oko svih navedenih koncepata osnova su politikih borbi vezanih za ekonomski i drutveni razvoj, jednom reju za promene. Raznolikost politikih opcija povezanih sa odrivim razvojem moe se videti u tabeli 4 (Baker at al, 1997, prema: Baker, 2006). Svaka vrsta u tabeli odnosi se na razliite aspekte odrivog razvoja, dok su u kolonama tri dominantna koncepta odrivosti idealni model, esto nazivan i veoma jakom ili dubokom odrivou, jaka i slaba odrivost. Poslednja kolona prikazuje normativni koncept kontrole zaga enja, koji se samo uz veliko natezanje moe povezati sa invajronmentalnom komponentom odrivog razvoja - u sutini ovo je prikaz postojee prakse kontrole zaga enja, prisutne u velikom broju zemalja, koja se lako moe okarakterisati neodrivom.
Tabela 4. Karakteristike pojedinih konceptualizacija (Baker at al, 1997, prema: Baker, 2006) odrivosti

MODEL ODRIVOG RAZVOJA NORMATIVNI PRINCIPI

Idealni model

Jaka odrivost

Slaba odrivost

Kontrola zaga enja

Principi iznad praktinih reenja (participacija, jednakost, rodna ravnopravnost, pravda, zajednika

Principi kao deo ma unarodnog prava i me udravnih aranmana

Deklarativna posveenost principima

Pragmatski pristup koji nije zasnovan na principima

208

Politike odrivog razvoja

i podeljena odgovornost)

TIPOLOGIJA RAZVOJA

Ispunjavanje Promene u potreba, a ne elja; obrascima i nivoima potronje; Biofizike granice diktiraju razvojne potrebe

Ponovna upotreba i Eksponencijalni reciklaa potronih rast, zasnovan dobara; na delovanju trita Upravljanje proizvodnim ciklusom

Prelaz sa rasta ka nematerijalnim aspektima kao ciljevima razvoja;

Neophodnost razvoja nerazvijenih ODNOS PREMA PRIRODI Priroda ima Odravanje Substitucija sutinsku vrednost; kritinog nivoa prirodnog prirodnog kapitala i humanim biodiverziteta kapitalom; Ne dozvoljava se alternacija; Korienje resursa biodiverziteta Striktni limiti upotrebe resursa, uslovljeni smanjenjem broja stanovnika Bioregionalizam; Naglaena lokalna ekonomska samodovoljnost, ali (Absolutna) lokalna u kontekstu globalnog trita; samodovoljnost Pravina trgovina VLAST Decentralizacija politikih, drutvenih, pravnih i ekonomskih institucija Partnerstvo i podela Neke odgovornosti institucionalne izme u razliitih reforme i inovacije; nivoa vlasti; Promene u globalnoj regulativi Dravna regulativa zaga enja, zasnovana na kontroli i kanjavanju Poetni koraci ka lokalnoj ekonomskoj samodovoljnosti; Neznatno kretanje ka smanjenju moi globalnog trita Eksploatacija resursa;

Marketizacija dobara;

Priroda ima upotrebnu vrednost

PROSTORNI FOKUS

Globalizacija;

Preseljenje proizvodnje u drave sa manjim nivoom regulative

Principi "dobre vlasti" TEHNOLOGIJA Radno intenzivne, pogodne zelene tehnologije; "Ekoloka modernizacija" proizvodnje;

Gotova tehnoloka reenja;

Kapitalno intenzivne tehnologije;

Meovite radno i

209

Odrivi razvoj
kapitalno intenzivne tehnologije

Novi nain vrednovanja rada

Meovita radno i kapitalno intenzivna tehnologija Integracija ZS na sektorskom nivou;

Automatizacija proizvodnje

INTEGRACIJA POLITIKA

Integracija praktinih politika ZS;

Borba sa zaga enjem;

Upravljanje zaga enjem kao preuzeto reenje

Principijelni prioritet ZS NAIN POLITIKOG DELOVANJA

"Zeleno" planiranje Zaeci koordinacije i projektovanje izme u raztliitih sektorskih politika Indikatori zatite ivotne sredine; Konvencionalno izvetavanje

Institucionalizacija Indikatori odrivog normi odrivog razvoja; razvoja kroz stalnu socijalizaciju i smanjenje potreba Veliki broj politikih naina delovanje;

Pro-trini politiki mehanizmi;

"Zeleno izvetavanje" ODNOS CIVILNOG DRUTVA I DRAVE Demokratska "Bottom-up" struktura i kontrola participacija; zajednice;

Dobrovoljnost uea

"Top-down" inicijative;

Dijalog izme u drave i ekonomskih interesa

Participacija

Otvoreni dijalog Ogranieni dijalog kako bi se dolo do izme u civilnog poeljnog modela sektora i drave; budunosti Uee elita

FILOZOFIJA

Ekocentrizam

Antropocentrizam

Ovde svakako treba napomenuti da se razliita konceptualna tumaenja odrivog razvoja (u ovom sluaju od idealnog modela do slabe odrivosti) kreu izme u dva filozofska shvatanja o ivotnoj sredini i, posledino, prirodi ekocentrizma i antropocentrizma. Vrednosti koje ima priroda u razliitim drutvima, kulturama i istorijskim periodima, ali i na individualnom nivou, variraju du ove zamiljene linije, od antropocentrinog ka ekocentrinom shvatanju sveta. Antropocentrizam vrednost ivotne sredine shvata samo u kontekstu onoga to ona moe da prui oveanstvu kao neku vrstu usluge. Suprotno tome, ekoncentrizam ivotnu sredinu sagledava kao vrednost samu po sebi i podrazumeva da izme u 210

Politike odrivog razvoja

ljudi i ivotne sredine mora da postoji partnerski odnos zasnovan na raciprocitetu. Ova dva ekstremno me usobno udaljena filozofska tumaenja imaju znaajne implikacije na kreiranje i sprovo enje politika odrivog razvoja. Ekocentrini pristup usredsre uje se na nivo zajednice (najee najnii nivo teritorijalne organizacije, ili ak nivo porodice), forsirajui lokalna reenja koje su zasnovane na lokalnim znanjima, sa prevashodnim ciljem da se odri ili unapredi drutveno i blagostanje zajednice, sa mnogo manje brige o harmoninom korienju prirodnih resursa. Antropocentrini pristup zasniva se na mogunosti uspene manipulacije prirodom i ivotnom sredinom u interesu i na korist oveanstva. Iz predloene tabele 4 moe se videti da se dva u ovoj knjizi najvie pominjana konteksta odrivog razvoja jaka i slaba odrivost nalaze negde na liniji koja ide od ekocentrizma ka antropocentrizmu. Beker (Baker) navodi da kada se razmatra odrivi razvoj nije pametno praviti preotru podelu izme u antropocentrizma i ekocentrizma (Baker, 2006), pozivajui se na to da u osnovi svakog teorijskog odre enja odrivog razvoja lei ljudski interes i ljudsko blagostanje. Iako se odrivost zasniva na zatiti prirodnih resursa, ova zatita je u funkciji oveka: prirodni resursi se tite kako bi obezbedili ljudsko blagostanje. Mnogo je korisnije razliita konceptualna odre enja smetati du zamiljene linije od antropocentrizma ka ekocentrizmu.

Principi odrivog razvoja

Kako je koncept odrivog razvoja dobijao na znaaju, kreui se od politikog idealizma i akademskih rasprava ka onome to ini ekonomsku i politiku realnost, javljale su se i razliite ideje o tome kako se ovaj koncept manifestuje u praksi. Operacionalizacija koncepta, odnosno usvajanje mera i preporuka praktine prirode, znailo je da sm koncept mora postati to specifiniji i da se moraju definisati uloge pojedinaca i institucija u obezbe enju odrivosti ekonomije, drutva u celini i ivotne sredine. To je neobino teak zadatak, imajui u vidu sve navedene kontroverze oko samog koncepta, ustupke koje svaka od dimenzija odrivog razvoja mora da prihvati kod definisanja principa, praktinih mera i aktivnosti i razliite poglede na uloge pojedinih zainteresovanih strana. 211

Odrivi razvoj

Kao to je ve naglaeno, Deklaracija iz Rija, zajedno sa Agendom 21, moe se smatrati poetnom pozicijom za definisanje onih karakteristika odrivog razvoja koje ga odvajaju od drugih paradigmi razvoja. Ova interpretacija odrivog razvoja istie dva kljuna principa: integraciju ekonomskih, drutvenih i prioriteta u zatiti ivotne sredine i iroko uee zainteresovanih strana u procesu razvoja. Prvi od navedenih kljunih principa (integracija) oznaava da se odrivi razvoj zasniva na balansu izme u ekonomskih, drutvenih i ciljeva zatite ivotne sredine prilikom odluivanja u drutvu. To ukljuuje svesnost o pozitivnim i negativnim ekonomskim, drutvenim i invajronmentalnim posledicama bilo kakve promene praktinih politika, identifikovanje taaka neophodnog kompromisa onda kada je korist u jednoj ili vie sfera praena gubicima u preostalim sferama, kao i korienje pogodnih mera za ublaavanje negativnih uticaja. Drugom principu (iroko uee) pridaje se jednako veliki znaaj u Agendi 21. U poglavlju 23 se kae da je jedan od osnovnih preduslova odrivog razvoja iroko uee javnosti u odluivanju. Daljim razvojem ova dva kluna principa moe se pokazati da se odrivi razvoj zasniva na sledeim predpostavkama: Izbalansirana razmena izme u oveanstva i ivotne sredine: tenja ka ekvilibrijumu energetskih i materijalnih tokova izme u ljudskog drutva i prirodnih ekosistema. (Holistiki) sistemski pristup: uoavanje povratne sprege i ciklinih procesa u drutvu, baziranih na ekosistemskim zakonitostima i teoriji kompleksnih sistema (teoriji haosa). Dugoronost i odgovornost za budunost: proirivanje vremenskog horizonta odgovornosti sa sadanje na budue generacije, ukljuujui efikasnost investiranja i promenu mentaliteta. Efikasnost i ouvanje prirodnih resursa.

212

Politike odrivog razvoja

Inovativnost i inventivnost: tenja da se dalji razvoj bazira na novim i poboljanim tehnikim reenjima i novim drutvenim i institucionalnim aranmanima. Pravinost i jednakost. Povezivanje lokalnog i globalnog: uoavanje veza i uticaja koje odrivost na lokalnom nivou ima na globalne promene, kao i uticaja globalnih promena na odrivost u loklanim zajednicama. Integracija ekonomske politike i politike zatite ivotne sredine. Zajednika, ali podeljena odgovornost: zajednika odgovornost, pravedna raspodela. Predostronost: izbegavanje promena koje mogu dovesti do nepopravljivih tetnih posledica. Pristup zaga iva / korisnik plaa: svako je odgovoran za posledice do kojih dolazi zbog ektivnosti koju preduzima. Imajui u vidu dva kljuna principa integraciju i uee, ali i politike, ekonomske i drutvene uslove u kojima je odrana Rio konferencija, u Deklaraciji o zatiti ivotne sredine i zazvoju, usvojenoj kao jedan od zavrnih dokumenata ove konferencije navedeno je 27 principa odrivog razvoja (tabela 5).
Tabela 5. Principi odrivog razvoja, definisani Deklaracijom o zatiti ivotne sredine i razvoju (zavrni dokument Rio konferencije)

Princip 1

Ljudska bia su u centru brige za odrivi razvoj. Ljudi imaju pravo na zdrav i produktivan ivot, u skladu sa prirodom. U skladu sa poveljom Ujedinjenih nacija i principima me unarodnog prava, zemlje imaju suvereno pravo da eksploatiu svoje sopstvene resurse, potujui svoju sopstvenu politiku zatite ivotne sredine i razvojnu politiku, a tako e imaju odgovornost da obezbede da aktivnosti koje se obavljaju u okviru njihove pravne nadlenosti i kontrole, ne prouzrokuju tetu za ivotnu

Princip 2

213

Odrivi razvoj

sredinu drugih zemalja ili podruja izvan granica nacionalne pravne nadlenosti. Princip 3 Pravo na razvoj mora biti ostvareno tako da se u istoj meri zadovolje potrebe razvoja i zatite ivotne sredine i sadanjih i buduih generacija. Radi postizanja odrivog razvoja, zatita ivotne sredine mora initi sastavni deo procesa razvoja i ne moe se razmatrati odvojeno od njega. Sve drave i svi ljudi moraju sara ivati na bitnim zadacima iskorenjavanja siromatva, to je neophodan zahtev kada se radi o odrivom razvoju, da bi se smanjile razlike u ivotnom standardu i bolje zadovoljile potrebe veine ljudi u svetu. Posebna situacija i potrebe zemalja u razvoju, pre svega najmanje razvijenih i onih ija je ivotna sredina najvie ugroena, moraju imati poseban proiritet. Me unarodne akcije u oblasti zatite ivotne sredine i razvoja treba, tako e, da se odnose na interese i potrebe svih zemalja. Zemlje moraju da sara uju, u duhu globalnog partnerstva, na uvanju zatiti i obnavljanju zdravlja i celovitosti ekosistema Zemlje. Zbog razliitog doprinosa globalnoj degradaciji ivotne sredine, zemlje imaju zajedniku, ali razliitu odgovornost. Razvijene zemlje priznaju svoju odgovornost za odrivi razvoj, imajui u vidu kako pritisak njihovog drutva na globalnu ivotnu sredinu, tako i tehnike i finansijske resurse kojima raspolau. Radi postizanja odrivog razvoja i vieg kvaliteta ivota svih ljudi, drave treba da smanje i eliminiu one oblike proizvodnje i potronje koji nisu u skladu sa odrivim razvojem, a tako e, da unaprede odgovarajuu demografsku politiku. Zemlje treba da sara uju na jaanju postojeih sopstvenih kapaciteta za odrivi razvoj unapre enjem naune komunikacije kroz razmenu naunih i tehnikih znanja i putem podsticanja razvoja, prilago avanja, irenja i transfera tehnologija, ukljuujui i nove, kao i inovativnih tehnologija. Pitanja zatite ivotne sredine se najbolje reavaju uz uee svih zainteresovanih gra ana na odgovarajuem nivou. Na nacionalnom nivou, svaki pojedinac mora imati odgovarajui pristup informacijama koje se

Princip 4

Princip 5

Princip 6

Princip 7

Princip 8

Princip 9

Princip 10

214

Politike odrivog razvoja

odnose na ivotnu sredinu, a koje poseduju javni organi vlasti, ukljuujui i informacije o opasnim materijama i o aktivnostima u njihovoj drutvenoj zajednici, a tako e, svaki pojedinac mora imati mogunost da uestvuje u procesima odluivanja. Zemlje moraju olakati i podsticati razvijanje svesti uz uee javnosti, tako to e obezbediti da informacije budu svima lako dostupne. Mora se obezbediti efikasan pristup pravnim i administrativnim postupcima, ukljuujui i nadoknadu tete i pravni lek. Princip 11 Zemlje moraju da donesu efikasne zakone o zatiti ivotne sredine. Standardi koji se odnose na zatitu ivotne sredine, ciljevi upravljanja i prioriteti treba da odraavaju stanje zatite ivotne sredine i razvoja na koji se odnose. Standardi koji se u nekim zemljama primenjuju mogu za druge zemlje, naroito za zemlje u razvoju, da budu neodgovarajui i da dovedu do neopravdanih ekonomskih i drutvenih trokova. Zemlje treba da sara uju na unapre enju otvorenog me unarodnog ekonomskog sistema koji bi doveo do ekonomskog rasta i odrivog razvoja u svim zemljama, kao i do boljeg reavanja problema degradacije ivotne sredine. Mere trine politike za svrhe zatite okoline ne treba da budu sredstvo za samovoljnu i neopravdanu diskriminaciju, ili za prikrivena ogranienja me unarodne trgovine. Treba izbegavati jednostrane akcije za reavanje problema zatite ivotne sredine van podruja nadlenosti zemlje uvoznika. Mere za reavanje prekograninih i globalnih problema zatite ivotne sredine treba, to je mogue vie, da budu zasnovane na me unarodnom konsenzusu. Zemlje treba da donesu nacionalne zakone koji se odnose na odgovornost i odtetu rtvama zaga enja i na druge tete po ivotnu sredinu. Zemlje, tako e, treba da sara uju bez odlaganja i odlunije u donoenju buduih me unarodnih propisa koji se odnose na odgovornost i odtetu, kada aktivnosti u okviru njihove pravne nadlenosti ili kontrole, prouzrokuju dejstva tetna za ivotnu sredinu u podrujima izvan njihove nadlenosti. Zemlje treba efikasno da sara uju na odvraanju ili spreavanju premetanja i transfera u druge zemlje svih aktivnosti i materija koje prouzrokuju jaku degradaciju ivotne sredine ili su se pokazale tetnim po zdravlje ljudi.

Princip 12

Princip 13

Princip 14

215

Odrivi razvoj

Princip 15

Da bi se ivotna sredina zatitila, zemlje moraju, u skladu sa svojim mogunostima, u to veoj meri primenjivati preventivne mere. Ako postoji pretnja od nepovratne tete, nedostatak potpune naune izvesnosti ne sme biti razlog za odlaganje mera za spreavanje degradacije okoline, pri emu mere moraju biti efikasne sa gledita trokova. Nacionalni organi vlasti treba da nastoje da podstiu internacionalizaciju trokova zatite ivotne sredine i korienje ekonomskih instrumenata, imajui u vidu pristup po kome zaga iva treba, u principu, da snosi trokove zaga enja, potujui interese javnosti, a bez naruavanja me unarodne trgovine i investiranja. Ocenjivanje uticaja na ivotnu sredinu, kao nacionalni instrument, mora se preduzeti za odre ene aktivnosti koje mogu imati znaajan tetan uticaj na okolinu, a o kojima odluuju nadleni nacionalni organi vlasti. Zemlje moraju odmah da obaveste druge zemlje o svojim prirodnim katastrofama ili drugim opasnostima koje mogu prouzrokovati iznenadna tetna dejstva na ivotnu sredinu u tim zemljama. Me unarodna zajednica mora uiniti sve da oteenim zemljama pomogne. Zemlje moraju unapred i pravovremeno obavetavati potencijalno ugroene zemlje o aktivnostima koje mogu imati znaajno tetno prekogranino dejstvo i dostavljati im odgovarajue informacije, a tako e se moraju konsultovati sa tim zemljama u ranoj fazi i uz izraeno poverenje. ene imaju vitalnu ulogu u upravljanju zatitom ivotne sredine i razvoju. Stoga, njihovo potpuno uee je veoma vano za postizanje odrivog razvoja. Kreativnost, ideale i hrabrost omladine celog sveta, treba mobilisati za stvaranje globalnog partnerstva, radi postizanja odrivog razvoja i obezbe enja bolje budunosti za sve. Domoroci, starosedeoci i njihove zajednice, kao i druge lokalne zajednice, imaju vitalnu ulogu u upravljanju zatitom ivotne sredine i u razvoju zbog svojih znanja i tradicionalnog naina ivota. Zemlje moraju priznati i pravno podrati njihov identitet, kulturu i interese, a tako e omoguiti njihovo efikasno uee u postizanju odrivog razvoja.

Princip 16

Princip 17

Princip 18

Princip 19

Princip 20

Princip 21

Princip 22

216

Politike odrivog razvoja

Princip 23

Moraju se zatititi ivotna sredina i prirodni resursi ljudi koji su ugnjeteni ili su pod dominacijom ili okupacijom. Ratovanje je u svakom sluaju destruktivno u odnosu na odrivi razvoj. Stoga, drave moraju potovati me unarodno pravo kojim se obezbe uje zatita ivotne sredine u vreme oruanih sukoba i saradnje u kasnijem razvoju. Mir, razvoj i zatita ivotne sredine su uzajamno zavisni i nerazdvojni. Zemlje moraju sve svoje nesuglasice u pogledu zatite ivotne sredine da reavaju na miroljubiv nain i odgovarajuim sredstvima u skladu sa poveljom UN. Zemlje i ljudi treba da sara uju, u duhu partnerstva i uz postojanje poverenja, pri ostvarivanju principa ugra enih u ovu Deklaraciju i u buduem unapre ivanju me unarodnog prava u oblasti odrivog razvoja.

Princip 24

Princip 25 Princip 26

Princip 27

Maja 2005. godine Evropska komisija u svojoj Deklaraciji o vodeim principima odrivog razvoja (Declaration on Guiding Principles for Sustainable Development) cxvi opredelila se za etiri osnovna cilja politike odrivog razvoja, imajui u vidu vrednosti Evropskog drutvenog modela, promovisanog Lisabonskom strategijom i Strategijom odrivog razvoja EU iz 2001. godine: Zatita ivotne sredine: potovanje ogranienja prirodnih resursa na planeti i osiguranje visokog nivoa zatite i unapre enja kvaliteta ivotne sredine, kao i prekidanje veze izme u ekonomskog rasta i degradacije ivotne sredine. Drutvena jednakost i kohezija: promovisanje demokratskog, inkluzivnog, kohezionog, zdravog, bezbednog i pravednog drutva, uz potovanje osnovnih prava i kulturnih razliitosti. Ekonomski prosperitet: promovisanje ekonomije koja omoguava visok ivotni standard i punu i kvalitetnu zaposlenost unutar Evropske Unije. Ispunjavanje me unarodne odgovornosti: odbrana stabilnosti demokratskih institucija svuda u svetu, 217

Odrivi razvoj

bezbednosti i slobode, kao i aktivno promovisanje odrivog razvoja u svetu. Da bi se ostvarili navedeni principi, neophodno je slediti politike definisane u dokumentu Nacrt deklaracije o vodeim principima odrivog razvoja (Draft Declaration on Guiding Principles for Sustainable Development EC COM(2005) 218 final), prikazane u tabeli 6:
Tabela 6. Vodei principi politika EU za odrivi razvoj

Promovisanje i zatita osnovnih prava

Postaviti ljudska bia u centar politika EU promovisanjem osnovnih prava, borbom protiv svakog vida diskriminacije i doprinosom smanjenju siromatva svuda u svetu. Unutar i Ispunjavati potrebe postojeih generacija tako me ugeneracijaska da se ne ugrozi mogunost buduih generacija jednakost da ispune svoje potrebe u EU i drugde. Otvoreno i Garantovati gra anska prava pristupu demokratsko informacijama i ostvariti dostupnost pravde. drutvo Razvijati odgovarajue kanale uea i konsultacija za sve zainteresovane strane i udruenja. Ukljuivanje Omoguiti uee gra ana u odluivanju. gra ana Promovisati obrazovanje i javnu svest o odrivom razvoju. Informisati gra ane o njihovom uticaju na ivotnu sredinu i mogunostima da njihov izbor bude odriviji. Ukljuivanje Omoguiti socijalni dijalog, korporativnu poslovnog sektora i drutvenu odgovornost i javno privatna socijalnih partnera partnerstvakako bi se unapredila saradnja i zajednika odgovornost u ostvarivanju odrive proizvodnje i potronje. Koherentnost Promovisati koherentnost izme u svih politika politika i vlast Evropske Unije i koherentnost izme u lokalnih, regionalnih, nacionalnih i globalnih aktivnosti kako bi se poveao njihov doprinos odrivom razvoju. Integracija politika Promovisati integraciju izme u ekonomskog, drutvenog i invajronmentalnog sagledavanja tako da su me usobno koherentni i da podupiru jedno drugo u potpunosti koristei instrumente bolje regulative, kao to su balansirana analiza uticaja i konsultacije zainteresovanih strana.

218

Politike odrivog razvoja

Korienje najboljeg dostupnog znanja Princip predostronosti

Princip zaga iva plaa

Osigurati da se politike razvijaju, procenjuju i implementiraju na bazi najboljeg dostupnog znanja i da su ekonomski jasne i trokovno efektivne. Koristiti pristup predostronosti svuda gde postoji objektivna nauna nepouzdanost kako bi se izbegle mogue tete po ljudsko zdravlje ili ivotnu sredinu i preuzeti preventivne aktivnosti. Osigurati da cene predstavljaju stvarne trokove proizvodnje i potronje po drutvo i da zaga ivai plaaju za tete koje prouzrokuju po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu.

Dakle, Evropska Unija podrazumeva razvoj koji se predpostavkama:

pod odrivim zasniva na

razvojem sledeim

Odrivi razvoj je snano povezan sa stimulisanjem ekonomskog rasta. Ovakav stav zasniva se na postavkama ekoloke modernizacijecxvii i poseban znaaj daje ekolokoj efikasnosti, na kojoj se baziraju krakorone i dugorone kompetitivne prednosti industrije u EU. Na ovaj nain EU pokuava da odvoji ekonomski rast (kao osnovni cilj evropske politike ustanovljen Lisabonskom deklaracijom) od degradacije ivotne sredine. Odrivi razvoj prevashodno zavisi od me usektorskih politika. Ovakav stav proizilazi iz injenice da stalni novi pritisci na ivotnu sredinu najee ponitavaju koristi od uvo enja nove regulative, odnosno od normativnog pristupa u razvoju. Zbog toga se EU opredeljuje za upravljaki pristup koji kombinuje regulativu sa drugim oblicima politikog delovanja, kao to su dobrovoljni sporazumi. Promovisanje odrivog razvoja je odgovornost svih. Ovakav stav proizilazi iz osnovnog shvatanja podele vlasti na razliite nivoe u EU od nadnacionalnog nivoa same Evropske Unije, preko nacionalnog, regionalnog i lokalnog nivoa. Politike odrivog razvoja moraju da budu efektivne na svakom od pomenutih nivoa vlasti. Ovaj stav se tako e odnosi i na podelu odgovornosti izme u drutvenih i ekonomskih aktera i njihovu spremnost da 219

Odrivi razvoj

sagledavaju posledice svojih aktivnosti po ivotnu sredinu i da menjaju svoje ponaanje u skladu sa tim. U skladu sa navedenim razvijen je i koncept invajronmentalnog gra anskog drutva, koji podrazumeva da gra ansko drutvo ne nosi sa sobom samo prava na zdravu ivotnu sredinu, ve i preuzimanje obaveza za funkcionisanje ivotne sredinecxviii. Odrivi razvoj ima drutvenu dimenziju i povezan je sa problemima zatite zdravlja i bezbednosti hrane. Socijalna pitanja su uvek bila u fokusu evropskih drutava (za razliku od, na primer, SAD), tako da je i odrivi drutveni razvoj posebno izdvojen kao veoma vaan za Evropu. Pitanja bezbednosti hrane i zatite zdravlja istaknuta su kao najvanija u estom akcionom programu zatite ivotne sredine, dok je u narednom, Sedmom akcionom progrmau ovome dodat jo itav niz pitanja od znaaja. Promovisanje odrivog razvoja je povezano sa reavanjem globalnih problema u ivotnoj sredini. Pri tome se posebno potenciraju problemi klimatskih promena i zatite biodiverziteta. Promovisanje odrivog razvoja je moralna obaveza. Za odbranu ovakvog stava uglavnom se navode dva razloga. Prvo, evropska drutva su znaajno doprinela dananjim problemima u ivotnoj sredini svojim procesima ekonomskog razvoja u prolosti. Drugo, injenica je da Evropska Unija obuhvata visokoprosperitetne drave, sposobne da predvode procese reavanja krize u ivotnoj sredini. Na slinim principima zasnovana strategija odrivog razvoja Srbije (tabela 7).
Tabela 7.

je

Nacionalna

Principi odrivog razvoja u Nacionalnoj strategiji odrivog razvoja Srbije

Me ugeneracijska solidarnost i solidarnost unutar generacija

Zadovoljiti potrebe sadanjih generacija bez ugroavanja prava buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. Solidarnost unutar generacije postii demokratski usaglaenom raspodelom raspoloivog prirodnog i stvorenog

220

Politike odrivog razvoja

Otvoreno i demokratsko drutvo uee gra ana u odluivanju Znanje kao nosilac razvoja

Ukljuenost u drutvene procese

Integrisanje pitanja ivotne sredine u ostale sektorske politike

Princip predostronosti

Princip zaga iva / korisnik plaa, ukljuenje trokova vezanih za ivotnu sredinu u cenu proizvoda

kapitala, na nain koji obezbe uje osnovne ljudske potrebe za sve drutvene grupe. Garantovati gra anska prava, obezbediti pristup informacijama i osigurati dostupnost pravde. Obezbediti odgovarajue konsultacije i uee gra ana u donoenju odluka. Braniti stabilnost demokratskih institucija na osnovama mira, bezbednosti i slobode. Promovisati prosperitetnu, inovativnu, konkurentnu i ekoloki efikasnu ekonomiju zasnovanu na znanju, koja obezbe uje visok standard ivota i punu i visokokvalitetnu zaposlenost. Promovisati obrazovanje i razvijanje javne svesti o odrivom razvoju. Promovisati punu integraciju gra ana u drutvo, podsticati jednake mogunosti za svakoga, promovisanjem ljudskih prava, posebno rodne ravnopravnosti, borbom protiv svih oblika diskriminacije, afirmativnim merama za marginalizovane grupe i smanjenjem siromatva. Razlike i polarizaciju me u lanovima drutva treba svoditi na najmanju moguu meru i stalno se boriti protiv socijalne iskljuenosti i siromatva. Promovisati integraciju ekonomskih, socijalnih i ekolokih pristupa i analiza, te podrati korienje instrumenata kao to je strateka procena ivotne sredine. Podsticati socijalni dijalog, drutveno- odgovorno poslovanje i javno-privatno partnerstvo. Zahtevati ouvanje prirodne ravnotee u okolnostima kada nema pouzdanih informacija o odre enom problemu. Svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na nain da prouzrokuje najmanju moguu promenu u ivotnoj sredini. U sluaju moguih i znaajnih uticaja na ivotnu sredinu, preduzimati preventivne aktivnosti, osobito u situacijama ugroavanja dobrobiti ljudi i ivotinja. Internalizovati trokove vezane za ivotnu sredinu, odnosno ukljuiti trokove unitavanja ivotne sredine u ekonomske trokove zaga ivaa/korisnika, primenom principa zaga iva/korisnik plaa. Na taj nain se postie pokrivanje pune ekonomske cene u koju ulaze trokovi proizvodnje, upotrebe i odlaganja proizvoda u toku itavog njegovog

221

Odrivi razvoj

Odriva proizvodnja i potronja

ivotnog ciklusa. Potovati uravnoteene odnose u eksploataciji prirodnih resursa i obezbediti visok nivo zatite i poboljanja kvaliteta ivotne sredine. Smanjiti zaga enje ivotne sredine i promovisati odrivu potronju i proizvodnju, tako da ekonomski rast ne uzrokuje proporcionalni porast degradacije ivotne sredine.

Procena odrivosti
Procena odrivosti je instrument evaluacije i optimizacije usmeren ka integraciji odrivog razvoja u proces stratekog planiranja i odluivanja u svim sektorima. Njome se procenjuju drutveni, ekonomski i uticaji na ivotnu sredinu politikih1 projekata i/ili strategija, otkrivaju ciljevi koji su me usobno u konfliktu i uvodi optimizacija u najranijoj moguoj fazi. Procenom odrivosti generalno je obuhvaena procena politikih programskih i konceptualnih projekata i/ili strategija pre njihove realizacije u smislu ex ante evaluacije. Procena se usredsre uje na strateke, planske i programske nivoe dokumenata i moe se primenjivati na evaluaciju projekata i aktivnosti u najirem opsegu sektorskih politika. Svrha procene odrivosti je da podri politike procese koji osiguravaju potovanje svake od tri komponente odrivog razvoja zatitu ivotne sredine, ekonomsku i drutvenu komponentu. Postizanje zadovoljavajuih parametara za svaku od pomenute tri komponente procenjuje se nivoom zadovoljenja kriterijuma za procenu odrivosti (Milutinovi, 2006): Imajui u vidu odgovornost za ivotnu sredinu kao ciljnu dimenziju komponente zatite ivotne sredine, razvoj je odriv ako su stanita za ljude, ivotinje i biljke zatiena i ako se vodi rauna da i budue generacije mogu koristiti prirodne resurse. To znai da o Podruja od znaaja za prirodu i biodiverzitet treba da budu zatiena;

Pod pojmom politiki podrazumevaju se praktine politike (engl. Policy).

222

Politike odrivog razvoja

o o

Potronja obnovljivih resursa treba da se odrava ispod nivoa regeneracije ili prirodne obnove; Potronja neobnovljivih resursa treba da zadrana ispod nivoa potencijalnog substituentnih obnovljivih resursa; bude rasta

Svaki uticaj emisija ili toksinih materija na prirodno okruenje ili ljudsko zdravlje treba da bude sveden na bezbedan nivo; Uticaj akcidenata u ivotnoj sredini treba da bude redukovan i rizik po ivotnu sredinu moe biti prihvatljiv samo u meri da u najgorem moguem sluaju ne postoji permanentna teta po ivotnu sredinu.

Imajui u vidu ekonomsku efikasnost kao ciljnu dimenziju ekonomske komponente, razvoj je odriv ako je ouvan kapacitet za ekonomski razvoj. To znai da o Nivoi dohotka i zaposlenosti treba da se odravaju i da rastu, uz uvaavanje njihove pravedne distribucije u smislu razliitih drutvenih grupa i geografske raspodele; Treba omoguiti produktivnom kapitalu, zasnovanom na drutvenom i ljudskom kapitalu, da se uveava, ili, u najmanju ruku, odrava i da doivi kvalitativna unapre enja; Ekonomska konkurentnost i inovativni kapacitet treba da se unapre uju; Trini mehanizmi treba da predstavljaju osnovnu ekonomsku determinantu, uz uvaavanje faktora tranje, eksternih trokova i ekternalizacije trokova;

o o

Javnim sektorom ne treba upravljati tako da se buduim generacijama ostavljaju dugovi (kako u monetarnom smislu, tako i u smislu njegove nedovoljne zatite ili odravanja). Imajui u vidu drutvenu solidarnost kao ciljnu dimenziju drutvene komponente, razvoj je odriv ako promovie solidarnost i blagostanje ljudi. To znai da o Zdravlje i bezbednost ljudi treba sveobuhvatno zatieni i promovisani; da budu

223

Odrivi razvoj

o o

Treba obezbediti obrazovanje, omoguavajui time individualni razvoj i identitet; Treba promovisati kulturu, zajedno sa zatitom i razvojem drutvenih vrednosti i resursa koji ine drutveni kapital; Jednaka prava, jednakost i sigurnost pred zakonom treba da budu garantovani za sve, sa posebnom panjom na jednaka prava ena i mukaraca, jednaka prava i zatitu manjina i potovanje ljudskih prava; Treba promovisati solidarnost unutar generacija, kao i globalnu solidarnost. i izme u

U svrhu operacionalizacije kriterijuma za procenu odrivosti, neophodno je definisati kriterijumska polja, kao operativnije kriterijume za razliite faze procene odrivosti (tabela 5):
Tabela 8. Matrica kriterijumskih polja (Milutinovi, 2006) Ekonomski razvoj BDP per capita Efikasna infrastruktura i usluge Nivo investiranja Dugorono odrivi nacionalni dug Efikasnost resursa Konkurentnost Potencijal radne snage Inovativnost, istraivanja Regulatorni okvir Drutveni razvoj Obrazovanje, sposobnost za uenje Zdravlje, blagostanje, sigurnost Sloboda, nezavisnost, individualnost Identitet, kultura Vrednosti Solidarnost, zajednitvo Otvorenost i tolerancija Drutvena sigurnost, stepen siromatva Jednake mogunosti, jednakost, participacija

Zatita ivotne sredine Biodiverzitet Klima Emisije Prostorno planiranje i zatita kulturnog nasle a Voda Materijali, organizmi, otpad Energija Tlo, fertilitet Rizici u ivotnoj sredini

224

Politike odrivog razvoja

Slika 21. Piramida procene odrivosti (Milutinovi, 2006)

Metodologija procene odrivosti

Procena odrivosti sprovodi se na tri nivoa: Analiza relevantnosti; Analiza uticaja; Procena i optimizacija. Analizom relevantnosti odre uje se do koje mere je strateki, planski ili programski dokument relevantan ciljevima odrivog razvoja. Na osnovu rezultata ovog koraka odluuje se o tome da li je potrebno detaljnije analizirati dokument i odrediti njegove uticaje i efekte tih uticaja na svaki od pobrojanih kriterijuma i kriterijumskih polja, za ta se koristi analiza uticaja. Po izvrenoj analizi uticaja, vri se procena kroz upore enje odnosa povoljnih i nepovoljnih uticaja na pojedine kriterijume i kriterijumska polja i optimizacija kroz balansiranje ovih uticaja i usaglaavanje. Analiza relevantnosti. Analiza relevantnosti ima za cilj da se identifikuju znaajne mogunosti konflikta izme u kompoenenti odrivosti unutar stratekog, planskog ili programskog dokumenta (na primer, konflikti izme u zatite ivotne sredine i ekonomske komponente). Zbog toga se kod sprovo enja ove analize akcenat daje na one aspekte koji su od najveeg znaaja iz perspektive odrivog razvoja. Relevantnost 225

Odrivi razvoj

se moe odre ivati primarno na osnovu kvalitativnih i, ako je to mogue, kvantitativnih aspekata. Analiza relevantnosti se sprovodi kroz dva proceduralna koraka: Predstavljanje subjekta; Utvr ivanje relevantnosti za odrivost. Predstavljanje subjekta analize relevantnosti Bekgraund, ciljevi, mere i uticaji Cilj opisivanja subjekta je da se stigne do jasne shematske i modelske predstave intencija, mera, stejkholdera i uticaja unitar strtegije, plana ili programa, kao i veza izme u njih. Preporuuje se upitreba shematskog predstavljanja uzrono posledinih veza. Ukljuiti posebno sledee informacije: o o o o o o o o Bekgraund i cilj strategije Koje osnovne i posredne podrazumeva strategija? oekivane rezultate

Kakvi se sveukupni uticaji mogu oekivati? Na koji nain je strategija-plan-program ukljuen u praktinu politiku? (Najznaajnije) mere i aktivnosti strategijom planom programom predvi ene

Da li se strategija-plan-program moe razloiti na pojedinane mere ili grupe mera i aktivnosti? Da li se i kako pojedine mere mogu ukratko karakterisati? Koja od mera se moe povezati sa ostvarivanjem kojeg od deklarisanih ciljeva (kauzalitet)? Na koje se sve stejkholdere odnosi strategija-planprogram? Kakve promene ponaanja u targetiranoj grupi treba ostvariti? Na koje stejkholdere se strategija-plan-program ne odnosi direktno, a oni mogu biti pogo eni?

Analiza stejkholdera o o o

226

Politike odrivog razvoja

Na koji nain se moe izvriti diferencijacija stajkholderskih grupa (na primer po rodu, drutvenom statusu, itd.)? Neeljeni efekti Moe li strategija-plan-program proizvesti neeljene efekte?

o o

Uzrono posledine veze (lanci kauzalnosti) unitar strategije-plana-programa Utvr ivanje relevantnosti Uspostavljanje uzrone veze strategije i kriterijuma odrivosti izme u posmatrane

Koristei matricu kriterijuma za procenu odrivosti (ili matricu kriterijumskih polja, ukoliko se to timu ini primenljivijim), vri se bodovanje relevantnosti strategije-plana-programa za svako od kriterijumskih polja (0 nema relevantnosti, 1 mala relevantnost, 2 srednja relevantnost, 3 visoka relevantnost). U ovom koraku se ne odre uje pozitivan ili nezativan uticaj, ve samo postojanje ili nepostojanje uticaja. Kvalitativna procena relevantnosti Na relevantnost strategije-plana-programa za odrivi razvoj ne utiu samo mogue uzrono posledine veze, ve i drugi faktori: o Da li postoje znaajni ciljevi koji su u konfliktu sa nekom od tri komponente odrivog razvoja (na primer poboljanja i unapre enja unutar jedne prouzrokuju negativne efekte unutar druge komponente)? Da li se negativni efekti mogu oekivati unutar oblasti u kojima je situacija ionako loa? Da li e sprovo enje strategije-plana-programa suziti mogua polja delovanja ili aktivnosti buduim generacijama ili dovesti do negativnih posledica u budunosti koje je teko ili nemogue ispraviti? Da li strategija-plan-program nosi sa sobom rizik ili veliku neizvesnost? Da li postoji prostor za optimizaciju strategije-planaprograma koja e na najmanju moguu meru svesti

o o

o o

227

Odrivi razvoj

ciljeve koji su u konfliktu? prostor veliki ili mali? o

Ako postoji, da li je taj

Da li se mogu oekivati efekti koji nisu ogranieni samo na podruje za koje se strategija-plan-projekat donosi (na primer efekti na globalnom planu)?

Projekat je relevantan za odrivi razvoj ako postoji najmanje srednja uzrono posledina veza izme u dve komponente odrivosti i ako postoji znaajan konflikt izme u najmanje dve kompoenente odrivosti. Stepen relevantnosti je vei ako je, uz to, odgovor na jedno (ili vie) pitanja u kvalitativnoj proceni relevantnosti pozitivan.

228

ODRIVI RAZVOJ U DRIVI RAZVOJ U

ZEMLJAMA U TRANZICIJI ZEMLJAMA U TRANZICIJI
Od trenutka kada je dolo do sloma komunistikog reima 1989. godine, istonoevropske zemlje zakoraile su u teak i kompleksan period tranzicije. Ovaj proces ukljuivao je, pre svega, politiku demokratizaciju drave i drutva, kao i prelazak na trinu ekonomiju. U poetku se kako u samim zemljama postkomunizma, tako i na Zapadu smatralo da je dovoljno usvojiti politike i ekonomske modele zapadnoevropskih zemalja i da e to u razumnom vremenskom periodu obezbediti potpuni napredak ka zapadnim ekonomskim i politikim sistemima. Danas, posle skoro dve decenije tranzicije u Istonoj i Jugoistonoj Evropi, jasno je da je tranzicija daleko od prostog linearnog procesa i da kopiranje uspenih zapadnih demokratija kako u politikom, jo vie u ekonomskom pogledu nije dovoljno. Ima vie razloga za to: pre svega, kroz sm proces usvajanja novih institucija vlasti u tranzicionim zemljama, ove zemlje su vrile svojevrsnu adaptaciju ovih institucija, kako bi one bile primerene uslovima koji u zemlji postoje. Dobar primer za to je veoma raznolika situacija sa poloajem, moi i stapenom autonomije novih institucija za upravljanje zatitom ivotne sredinem (najee Agencija za zatitu ivotne sredine), koje su skoro sve zemlje Istone Evrope formirale u razliitim periodima tranzicije. Uz to, treba imati u vidu da se tranzicija ne odvija na prostoru i u okruenju koje je u poptunosti novo i neoptereeno, ve da ukljuuje kompleksni zadatak preformulisanja starih drutvenih i ekonomskih relacija. Novi, kapitalistiki sistem morao se graditi na ostacima njihovih starih i ruiniranih komunistikih sistema. tavie, morao ih je

Odrivi razvoj u zemljama u tranziciji

u dobroj meri i koristiti, jer nije raspolagao niim drugim. Za ilustraciju ovih ogranienja najbolje je uzeti proces privatizacije, koji se bitno razlikovao od zemlje do zemlje.

Slika 22. Zemlje u tranziciji

Trei i moda najoitiji koloplet ogranienja odnosi se na razlike izme u drava u tranziciji i regiona. Iako se najee Istona i Jugoistona Evropa i zemlje biveg Sovjetskog Saveza na neki nain izjednaavaju prilikom diskusija o problemima tranzicije, poetne pozicije, unutranji kapaciteti i istorijske i geopolitike okolnosti bitno variraju od zemlje do zemlje. Kao prvo, mora se uzeti u obzir razliitost kulturnih, religijskih i etnikih predpostavki, kako izme u zemalja, tako i na nacionalnom nivou. Razliite zemlje su kroz istoriju bile souene sa razliitim iskustvima sa komunistikim reimima, iskazujui vii ili nii nivo legitimiteta komunistike vlasti. Sa tim u vezi je i razliiti nivo industrijalizacije i stepen centralizacije politike i ekonomske vlasti. Zemlje bive Jugoslavije imale su decenijama vii nivo autonomije od Sovjetskog uticaja u odnosu na zemlje lagera. Me utim, i unutar samog lagera bilo je znaajnih razlika, pa se tako, na primer, iskustva Ma arske i Bugarske u pogledu industrijalizacije i ekonomske centralizacije znatno razlikuju. Konano, nisu sve socijalistike zemlje imale istu sudbinu politikih promena. U baltikim zemljama, kao i u zemljama takozvanog Viegradskog sporazuma (Poljska, Ma arska, eka i Slovaka) promena vlasti nastupila je vie 230

Politike odrivog razvoja

manje kao rezultat plianih revolucija i one su veoma brzo dole do jedne vrste politike stabilnosti, za razliku od, na primer, drava Balkana. Razlikovao se i stepen prihvatanja promena od strane javnosti. Balkanske drave su se dugi niz godina suoavale sa niskim nivoom prihvatanja tranzicije kao neminovnog procesa (kako od stane vladajuih elita, tako i od strane javnosti), a ratovi na prostoru bive Jugoslavije znatno su uticali na to da sm proces tranzicije tee usporeno i uz velike rtve. Svi navedeni razlozi uticali su na to da se danas, posle skoro dve decenije, teko moe nai jasna nit koja bi objedinila iskustva svih tranzicionih zemalja. Zbog toga se sintagma ekonomije u tranziciji mora shvatiti uslovno, pre kao regionalno - teritorijalna, nego kao drutvena i ekonomska odrednica.

Zatita ivotne sredine, odrivost i tranzicija Nasle e iz komunistikog perioda

Predhodna razmatranja ukazala su na to da su u rpolosti oba dominantna drutvenoekonomska sistema kapitalizam i sovjetski socijalizam egzistirala uz naglaenu disharmoniju sa principima globalnih ekosistema. Teorije na kojima su se zasnivala ova dva sistema (neoklasina ekonomija i marksizam) u velikoj meri su ignorisale neke osnovne istine o vezama ekosistema i ekonomije. Na ovom mestu pozabaviemo se ukratko nasle em koje je komunistiki period razvoja ostavio zemljama u tranziciji. Komunistike vo e u zemljama lagera tokom perioda hladnog rata postavile su sebi zadatak da dostignu globalnu mo i na taj nain otvare supremaciju nad zapadnom ideologijom i ekonomijom. Jedan od naina da se to ostvari je bila ubrzana industrijalizacija u zemljama sovjetskog bloka. Idologizacija teke industrije i centralna planska privreda imala je prioritet nad proizvodnjom robe iroke potronje i stvaranjem uslova individualnog prosperiteta gra ana. Ovakav pristup razvoju bio je zasnovan na obimnom i nedovoljno kontrolisanom troenju prirodnih resursa. Jo 1930. godine Sovjetski Savez je kao jedan od najveih izazova socijalizma 231

Odrivi razvoj u zemljama u tranziciji

proklamovao veliku transformaciju prirode za raun ubrzanog industrijskog rasta. Komunistiki planeri su ivotnu sredinu posmatrali kao neogranien izvor resursa, bez vrednosti same po sebi. Jadan od pokazatelja ovakve politike bila je niska cena energije, koja je u u gotovo svim komunistikim zemljama bila na nivou od 20 25 % stvarne cene, to je doprinelo velikoj potronji energije po jedinici BDP. Sve ovo rezultiralo je injenicom da su zemlje Istonog bloka tokom decenija sovjetskog perioda postale zemlje sa najveim problemima u ivotnoj sredini u svetu. Po mnogim pokazateljima zaga enja (posebno onim koji se odnose na zaga enje vode, vazduha i toksinog otpada) zemlje Istonog bloka biler su na zaelju u svetskim razmerama. Do kasnih osamdesetih godina prolog veka nivoiu zaga enja vode i vazduha bili su po nekoliko puta vei od onih u zemljama Zapadne Evrope i viestruko vei od zemalja koje su po svom nivou razvoja uporedive sa onim u Istonoj Evropi. U me unarodnim razmerama govorilo se o crnom trouglu terotoriji dananje eke Republike, Poljske i Slovake, ali i o visokim nivoim zaga enja u slivu Dunava. Veliki delovi Sovjetskog Saveza i drugih zemalja Istonog bloka imali su kontaminirano zemljite, probleme sa bolestima izazvanim poreme ajima u ivotnoj sredini, dok su mineralni i umski resursi nemilosrdno iskoriavani, ne vodei rauna o kapacitetu podnoenja ivotne sredine.

Novi pritisci u periodu tranzicije

Danas, posle skoro dvadeset godina perioda tranzicije najvei broj postkomunistikih zemalja i njihovih u veoj ili manjoj meri oporavljenih privreda ponovo crpi resurse i jaa industrijsku proizvodnju, ne vodei previe rauna o odrivom razvojucxix. Neoklasini ekonomisti uglavnom veruju da tranzicija ka trinoj privredi omoguava ostvarivanje koristi za ivotnu sredinu. Visoko zaga eni sektori, kao teka industrija ili energetika, kroz restruktuiranje i ekoloku modernizaciju trebalo bi da budu u stanju da ispune ekoloke standarde u budunosti. Uvo enje realnih cena energije tzrabalo bi da ohrabri energetsku efikasnost i na taj nain smanji emisije zaga ivaa. Uvo enje principa zaga iva plaa i korisnik plaa, uz privatizaciju i odgovarajuu politiku cena inputa i 232

Politike odrivog razvoja

autputa, trebalo bi da smanji potronju resursa i generisanje otpada. Zastarele tehnologije i industrijska postrojenja kroz nove investicije trebalo bi da budu zamenjene savremenim, ime bi se dodatno smanjilo zaga enje ivotne sredine. Tome u prilog ide inejnica da su marginalni trokovi investicija u ivotnu sredinu u zemljama u tranziciji mnogo manji nego u industrijalizovanim zemljama Zapada. Mnoge od ovih predpostavki ispunile su se kroz proces tranzicije, pre svega u zemljama Centralne Evrope (eka Republika, Slovaka, Poljska, Ma arska) i u Baltikim dravama. Stanje ivotne sredine je unapre ivano onom brzinom kojom su zatvarane stare i neefikasne fabrike i nivo zaga enja je smanjen za vie od 40 procenata (Sachs, 1995). Me utim, posle prvih uspeha, situacija se dalje nije bitno poboljavala. Mnogi trendovi sa kojima se u poetku nije raunalo uticali su na to da posle poetnih uspeha do e do stagnacije. Vovk navodi neke od njih (Vovk, 2003):

Slika 23. Antropogena emisija CO2 u periodu 1980. - 2005. prema podacima OECD-a

233

Odrivi razvoj u zemljama u tranziciji

Slika 24. Emisija ugljendioksida po stanovniku (u kilogramima) u nekim zemljama u tranziciji (podaci za 2000. godinu)

Ekonomske tekoe. U prvim godinama tranzicije sve zemlje su iskusile veliki pad ekonosmkih aktivnosti. BDP je opadao u rasponu od 18 procenata u Poljskoj i Ma arskoj, do ak 60 procenata u Litvaniji i Ukrajini. Smanjenje tetnih emisija u ovom periodu ilo je ruku pod ruku sa poveanjem nezaposlenosti, siromatva i drutvenih frustracija. Jaz izme u bogatih i siromanih postajao je sve vei, nastavljajui da se poveava do danas. Strukturne promene u ekonomiji. U nekim postkomunistikim zemljama zaga enja nisu opadala u onoj meri u kojoj su opadali nivoi ekonomskih aktivnosti. U Rusiji, na primer, emisije ugljendioksida i sumpordioksida u periodu 1990. 1997. opale su za 37 procenata, a i za 34 procenta, a azotnih oksida za 29 procenata, dok je BDP opao za ak 42 procenta (French, 1990, citirano u Vovk, 2003). Slina matrica mogla se pratiti i u nekim drugim zemljama u tranziciji, to ukazuje da je intenzivnost zaga enja, odnosno emisija po 234

Politike odrivog razvoja

jedinici BDP, ustvari rasla. Razlozi za to lee u samom procesu prilago avanja nacionalnih ekonomija novostvorenim uslovima: u tranziciji je potrebno postii rezultate to bre, a to je obino praeno liberalizacijom spoljne trgovine, padom realnih zarada i smanjenjem moi domaeg trita. Zbog svega navedenog prvo opadaju oni sektori koji proizvode robu iroke potronje i u kojima je nivo zaga enja ionako nii od teih industrija i energetike. Uz to, rani periodi tranzicije praeni su nedoslednou u primeni propisa od strane ekonomskioh subjekata i tolerisanjem ove pojave od strane vlasti iz prostog razloga to je prvi cilj i jednih i drugih prosto ekonomsko preivljavanje. Problemi u ostvarivanju regulatorne funkcije. Iznorisanje sprovo enja zakonske regulative iz oblasti zatite ivotne sredine bilo je, dakle, karakteristino za rane faze tranzicije. Striktno sprovo enje propisa verovatno bi zatvorilo i ono malo industrijskih postrojenja ikoja su radila, ali i uticalo na druge ekonomske aktivnosti (energetiku i poljoprivredu, pre svih). Kroz sprovo enje trinih reformi, vlast se kroz privatizaciju polako povlaila iz ekonomije kao regulator ekonosmkih aktivnosti, ali se time povlaila i iz nadlenosti regulacije uticaja na ivotnu sredinu i korienje prirodnih resursa. Poveanje energetske inztenzivnosti. Energetska intenzivnost je u nekim zemljama u tranziciji rasla kao rezultat poveane zavisnosti od industrijske proizvodnje u tekoj industriji. To je posebno bilo evidentno u Rusiji, Ukrajini i Srbiji. U Ukrajini je ovo poveanje bilo za vie od 50 procenata izme u 1990. i 1997. godine (Vovk, 2003). Kako su postkomunistike zemlje i pre perioda tranzicije vaile za ampione u energetskoj neefikasnosti, promene su samo intenzivirale ovaj problem. Zemlje Centralne Evrope su bitno smanjile svoju energetski intenzivnost, ali su i dalje znatno iznad nivoa koje ima zapadna Evropa. Naalost, ak i u pore enju sa zemljamama u tranziciji Srbija ima veoma nepovoljnu vrednost energetske intenzivnosti i to je jedan od najbolnijih problema u ostvarivanju odrivosti kd nas. Odgovarajua politika realnih cena energije, kao najpouzdaniji regulator ekonomske efikasnosti i nain da se smanji energetska intenzivnost, donosi sa sobom 235

Odrivi razvoj u zemljama u tranziciji

rizike poremeaja u drutvenoj sferi, to svakako predstavlja veliki izazov u ostvarivanju odrivosti. Poseban problem predstavljalo je finasiranje trokova zatite ivotne sredine. Kroz ceo komunistiki period ovo finansiranje je bilo vreno izdvajanjima iz budeta i manjim delom od taksi i naknada za korienje prirodnih resursa i zaga enje ivotne sredine. Sa opadanjem ekjonomskih aktivnosti skoro da je nestalo novca dobijenog od taksi i naknada, a osiromaeni budeti vie nisu mogli da finasiraju ak ni odranje postojeeg stanja, da se ne govori o neophodnoj modernizaciji.

TRANZICIJA Stari drutveni, ekonomski i politiki modeli; Nasle eno stanje u ivotnoj sredini (pozitivno i negativno); Adaptacija; lanstvo u EU; Modernizacija na nivou pojedinih sektora;

Pozitivno: Novi instrumenti i institucije vlasti u oblasti zatite ivotne sredine; Vee uee Bolji zakoni

Negativno: Novi pritisci na ivotnu sredinu Problemi sa integracijom politika ivotne sredine Nepovoljni drutveni uslovi za ostvarivanje odrivog razvoja Prihvatanje Zapadnog modela potronje

Slika 25. Proces tranzicije i njegovi efekti na ostvarivanja odrivog razvoja (Baker, 2006)

mogunosti

Sektori ivotne sredine koje su bili najvie pogo eni navedenim razlozima svakako su upravljanje otpadom (kako komunalnim, tako i industrijskim i toksinim), remedijacija kontaminiranog zemljita, kontrola zaga enja i zaga enje voda. Ako se ire gledaju sva tri stuba odrivog razvoja, situacija je jo drastinija. Poveao se jaz izme u bogatih i siromanih, donosei novi veliki talas siromatva u pojedinim zemljama u tranziciji. Dramatino je porastao stepen kriminaliteta. Kriza u 236

Politike odrivog razvoja

ostvarivanju drutvenih servisa uslovila je pojavu davno iskorenjenih bolesti i poveanje broja dece koja ne poha aju osnovno kolovanje. Pojavila se takozvana siva ekonomija.

Pozicija Srbije
U Srbiji je proces tranzicije zapoet paralelno sa ostalim dravama Centralne i Istone Evrope, donoenjem Programa ekonomskih reformi od strane tadanje Vlade SFR Jugoslavije. Doneti su i izmenjeni brojni zakoni koji su oznaavali raskid sa dotadanjim samoupravnim socijalistikim sistemom. Me utim, neslaganja u politikom vrhu sa programom tranzicije koji je predstavljao osnovu za ostvarivanje ekonomske efikasnosti kao uslova za razvoj socijalne sfere, potovanje ljudskih prava i izgradnju demokratskih odnosa u drutvu, doveo je do raspada SFR Jugoslavije, ratnih sukoba i, posledino, usporavanja i potpunog prekida procesa tranzicije. Me unarodna zajednica je sredinom 1992. godine uvela ekonomske sankcije tadanjoj SR Jugoslaviji. Zbog ratnih dejstava ogroman broj izbeglica nastanio se u Srbiji. Vrtoglavo je rasla inflacija, da bi poetkom 1994. godine dostigla neverovatnih 313 563 558 procenata. Monetarni sistem se raspao, preduzea su ostala bez obrtnih sredstava, a gra ani bez dinarske i devizne tednje. BDP je 1994. godine bio prepolovljen u odnosu na 1990. godinu, da bi se u periodu od 1994. do 1998. godine veoma sporo poveavao (za 8,7% u celom periodu, odnosno po prosenoj godinjoj stopi od neto manje od 1,4%). Kao posledica bombardovanja, 1999. godine BDP je dodatno smanjen za 34,3% u odnosu na prethodnu godinu, dok je u 2000. u odnosu na 1999. godinu opao je daljih 16,8%. U 2000. godini BDP je bio manji za 70,0% u odnosu na 1990. godinu! Prosena plata u 2000. godini je iznosila 95 evra, i bila je manja za 83% u odnosu na 1990. godinu. Stopa nezaposlenosti je stalno rasla. Ekonomska i socijalna prava su bila dramatino ugroena, a nivo njihovog ostvarivanja bio je izuzetno nizak. Krajem 2000. godine, u Srbiji je ponovo zapoet proces tranzicije ka trinoj ekonomiji, izgradnji adekvatnih institucija i demokratskih odnosa u drutvu. Na poetku, akcenat reformi je bio na liberalizaciji cena i spoljne trgovine, uz makroekonomske reforme radi ostvarivanja stabilizacije. Cene 237

Odrivi razvoj u zemljama u tranziciji

se postepeno liberalizuju u energetici i u komunalnim uslugama, sa ciljem da se do e do ekonomske isplativosti ovih usluga. Liberalizacija spoljne trgovine je omoguila dobru snabdevenost trita. Me utim, nizak obim izvoza, i pored dinaminog rasta, doprinosi porastu spoljnotrgovinskog deficita. Reforme u monetarnoj sferi, bankarskom sektoru i ukupnim javnim finansijama rezultirale su smanjenjem godinje stope inflacije sa 91,8% u 2001. na 10,1% u 2004. godini. Postoje brojni dokazi da je stanje ivotne sredine u Srbiji pre raspada bive drave, ratnih dejstava, me unarodnih sankcija i NATO bombardovanja 1999. godine, bilo bolje nego u veini drugih evropskih zemalja. Nivo ouvanja biodiverziteta bio je me u najviim u Evropi. Uz sve zajednike probleme bivih komunistikih drava, navedene u predhodnim razmatranjima, koje su svakako bile prisutne i u Srbiji, moe se rei da je najvei udeo u degradaciji ivotne sredine doneo upravo period posle 1980. godine. Tehnologije koje su se koristile u ovom periodu davno su zastarele, objekti i oprema su bili amortizovani, a infrastruktura neophodna za ouvanje ivotne sredine nije postojala ili se nije odravala. Proizvodnja je, bez obzira na tip vlasnitva, preteno zasnovana na intenzivnom korienju prirodnih resursa (elezara i topionice, cementare, povrinski kopovi, termoelektrane, naftne rafinerije, livnice, hemijska industrija, namenska industrija). Zbog prevelikog udela neobnovljivih goriva (uglja za termoelektrane i industriju, kao i nafte za drumski i vazduni saobraaj), Srbija je, pored nesigurnosti u pogledu dugoronog snabdevanja energijom, suoena sa velikom degradacijom ivotne sredine. Nasuprot tome, obnovljivi izvori energije nedovoljno se koriste. Ovakvom stanju u najveoj meri doprinose veliki zaga ivai - saobraaj, energetika i industrija kojma se u poslednje vreme pridruuje rastui broj sitnih prera ivakih radionica, koje, blagodarei nesprovo enju zakona, nekanjeno poveavaju pritisak na ivotnu sredinu i neobnovljive resurse Srbije. Kao posledica toga, divlje deponije komunalnog i industrijskog otpada niu na sve strane, zaga ujui vodu, zemljite i vazduh. Poseban problem predstavljale su loe politike upravljanja prirodnim resursima. Sa jedne strane nita nije uinjeno da se promeni stav nasle en iz socijalistikog perioda da priroda i njena bogatstva treba da prvenstveno slue 238

Politike odrivog razvoja

privrednom i drutvenom razvoju i da potinjavanje prirode predstavlja imperativ drutva, dok je sa druge strane privredni razvoj jo vie zavisio od prirodnih resursa. Sve to dovelo je do visoke intenzivnosti upotrebe prirodnih resursa i energije i niske efektivnosti transformacije autputa i efektivnosti utilizacije prostora i geografskih vrednosti (Jantzen & Pei, 2004). Dakle, stanje ivotne sredine i uticaj ekonomskih aktivnosti na ivotnu sredinu pratilo je sline matrice karakteristine za tranzicione zemlje, bez obzira na navedene specifinosti Srbije koje ostale zemlje u tranziciji nisu imale.

Kako do odrivog razvoja u zemljama u tranziciji?

Tranzicija ka trinoj privredi onako kako je tekla u zemljama Centralne i Istone Evrope, zahvatala je sve znaajne politike, ekonomske, drutvene i druge institucije, utiui izme u ostalog i na korienje i upravljanje prirodnim resursima. Za ovaj segment tranzicije najznaajniji su bili sledei mehanizmi: Osnovne formalne i neformalne institucije: svojinska prava nad prirodnim resursima i odnos prema drutvenim i invajronmentalnim vrednostima. Institucije drutva koje ui: strategije reflektivnosti, harmonizacija interesa i regulacija konflikata, jaanje samoorganizacije, uea i inovativnosti. Instrumenti javnih politika: invajronmentalne, poljoprivredne i regionalne politike, ukljuujui politike ruralnog razvoja o odgovarajue strukture za njihovo ostvarivanje (na nacionalnom i lokalnom nivou). Instrumenti me unarodne politike i institucionalni aranmani: regulativa EU, me unarodni sporazumi, evropski koncept odrivog razvoja i supranacionalni pokreti. Jedan od znaajnijih tranzicionih mehanizama, sa velikim uticajem na ostvarivanje odrivosti, svakako su vlasnika prava i privatizacija. Za to ima vie razloga: (Re)distribucija vlasnikih prava nad razliitim komponentama prirodnih resursa predstavlja jedan od kljunih problema, imajui u vidu njihovo korienje, a 239

Odrivi razvoj u zemljama u tranziciji

pre svega prekomerno korienje (Hanna & Munashinghe, 1995). Kljuno je na koji nain e ova prava biti distribuirana, zbog injenice da zainteresovene strane po pravilu imaju suprostavljene interese kada se radi o korienju i ouvanju resursa. Za to ima dosta primera u zemljama u tranziciji: u Poljskoj je pokrenuta otra debata o tome da li treba dozvoliti privatizaciju i korienje zatienih podruja za poljoprivredne aktivnosti. Druge zemlje, kao Bugarska, susrele su se sa problemom prekomerne kontaminacije zemljita koje je trebalo privatizovati i naknada koje je zbog toga trebalo isplatiti predhodnim (predratnim) vlasnicima. Jasno i potpuno definisanje prava vlasnitva nad prirodnim resursima od velikog je znaaja za njihovo korienje. Ako je u pitanju zemljite ili voda, dobro definisano pravo vlasnitva uticae u velikoj meri na stepen njihove zatite. Me utim, nije samo vano da li je vlasnika struktura dobro definisana, ve i na koji nain se ostvarivanje prava vlasnitva moe sprovesti u praksi. Kapacitet struktura za ostvarivanje vlasnikih prava na nain koji e obezbediti zatitu ivotne sredine uvek zavisi od pouzdanosti drave i njenih institucija. U procesu tranzicije menja se celokupni vrednosni sistem. Promene ekonomskog i drutvenog sistema vrednosti, izme u ostalog, donose i razliita oekivanja od korienja prirodnih resursa u budunosti. Danas se na osnovu iskustva zemalja koje zavravaju svoj proces tranzicije moe govoriti o etiri faze kroz koje se menja preovla ujua percepcija korienja resursa. To e biti prikazano na primeru odnosa poljoprivredne proizvodnje i zaga enja ivotne sredine, koji navode Luteken i Hagedorn (Ltteken and Hagedorn, 1998). Prva faza predstavlja period centralno planirane ekonomije pre politikih i ekonomskih promena. Poljoprivredna proizvodnja se bazira na dravnoj svojini, kolektivnim gazdinstvima i centralnom planiranju. Cene poljoprivrednih proizvoda su niske i zbog toga je neophodno subvencionisati inpute, to dovodi do visokog nivoa korienja inputa i visokog nivoa negativnih uticaja na ivotnu sredinu. U drugoj fazi, koja se podudara sa prvim godinama tranzicije, dolazi do kraha kanala marketinga, kako za inpute, tako i za plasman, kao i do uruavanja zakonskih i institucionalnih struktura neophodnih za bilo koji vid ekonomske aktivnosti. Stare strukture su 240

Politike odrivog razvoja

unitene, a nove tek treba izgraditi. Ovu fazu karakteriu institucionalne promene, liberalizacija, restruktuiranje i (obino) inflacija. Sistem subvencija se ukida ili bitno smanjuje, kao i tranja na tritu, to dovodi do nepovoljnog odnosa inputa i autputa. Ovakva nepovoljna ekonomska klima utie povoljno na ivotnu sredinu: pritisci na nju se smanjuju. ivotna sredina dobija svojevrstan predah, ali to je ujedno i vreme da se sagledaju posledice predhodnog perioda. U treoj fazi, koja se karakterie uspostavljanjem novih pravila u ekonomiji i drutvu i formiranjem novih institucija, sistem ivotne sredine je jo uvek pod smanjenim pritiskom. Hronini nedostatak kapitala jo uvek ne dozvoljava da se ekonomske aktivnosti brzo oporave, to bi uticalo na ubrzano korienje resursa i uticaje na ivotnu sredinu. Ono to karakterie ovu fazu je ponovno otkrie da problem zatite ivotne sredine postoji. U predhodnoj fazi razvoja nije se uopte razmiljalo o ivotnoj sredini, ona nije predstavljala prioritet. I u ovoj fazi ivotna sredina jo uvek ne predstavlja prioritet, ali sazreva shvatanje da e ovi problemi u bliskoj budunosti biti od kljunog znaaja. Jo uvek uglavnom ne postoje snaniji unutranji podsticaji odrivom razvoju, iako se izolovano javljaju pritisci od novih pokreta zatite ivotne sredine, ili pokuaji naune javnosti da se nosioci odluivanja animiraju za probleme odrivog razvoja. Ono to je veoma znaajno u ovoj fazi su pritisci me unarodne javnosti strateko opredelenje za evropske integracije nosi sa sobom neophodnost uskla ivanja zakonodavstva i institucija sa ve uspostavljenim pristupom odrivosti u EU, a potpisuju se i obavezujui me unarodni sporazumi. Tranzicija se zavrava etvrtom fazom, koju karakteriu uspostavljene politike zatite ivotne sredine, institucije i sistemi upravljanja prirodnim resursima i ivotnom sredinom. Ekonomija je resruktuisana, odnos ponude i potranje uspostavljen i nivo korienja inputa u proizvodnji mnogo efikasniji. Smanjuju se i pritisci u drutvu, siromatvo i nejednakost. Naalost, ponovo je uspostavljen pritisak na ivotnu sredinu i stepen zaga enja se poveava. Ova faza tek treba da usledi u najveem broju zemalja u tranziciji. Drugim reima, zemlje u tranziciji ne moraju se smatrati ugroenim od neodrivih politika razvoja kratkorono (bar ne u onoj meri kao to je to sluaj u drugim svetskim regionima), ali je od velike vanosti da se dugorono uspostavie politike odrivosti. Ova injenica samo naizgled moe da prija uhu prosenog gra anina i, pre svega, uhu onoga ko donosi 241

Odrivi razvoj u zemljama u tranziciji

politike odluke. Kada se govori o ekonomskoj, drutvenoj i invajronmentalnoj odrivosti, najvea zamka tranzicije je upravo injenica da na kratke staze situacija nije tako loa. Naime, kada se proces tranzicije zavri, kada se uspostave nove institucije i nove politike, bie veoma teko promeniti uspostavljena pravila ako ona ne budu uskla ena sa konceptom odrivosti. Predpostavka da postoji zamka tranzicije u ostvarivanju odrivog razvoja ukazuje na jo jedan problem prisutan u zemljama u tranziciji. injenica je da na krilima poveanja globalne javne svesti o klimatskim promenama, iscrpljivanju prirodnih resursa i neophodnosti dalje zatite ivotne sredine i u ovim zemljama ira javnost sve vie brine o problemima neodrivosti i prepoznaje odrivi razvoj kao izazov budunosti. Me utim, u svesti ljudi jo uvek se nedovoljno povezuje odrivi razvoj sa potrebom kompleksnih promena u ekonomskoj, drutvenoj i politikoj sferi. Ukoliko se reenja za probleme neodrivosti razvoja ogranie na oblast zatite ivotne sredine i prirodnih resursa, postoji realna opasnost da ona budu neizvodljiva sa ekonomskog, drutvenog ili politikog aspekta, ili ak destruktivna po ove oblasti. U tom sluaju se sa velikom sigurnou moe predpostaviti da ni ciljevi invajronmentalne odrivosti nee biti ostvareni. Integralni pristup odrivom razvoju, koji e omoguiti balans sva tri stuba i neophodne kompromise izme u me usobno suprostavljenih ciljeva je vie nego igde u svetu potrebno uspostaviti u zemljama u tranziciji.

Odre ivanje prioriteta i strateko planiranje

Nizak nivo odgovornosti za ivotnu sredinu predstavlja veliki problem za vlasti u zemljama u tranziciji. To je jedan od osnovnih uzroka zato se ne sprovode politike i zakoni u ovoj oblasti. Jedini nain da se prevazi e ovaj problem je kreiranje efektivnih i efikasnih strategija i institucija. Neophodnost stratekog planiranja odrivog razvoja naglaena je jo u Agendi 21:
Vlade, tamo gde je to opravdano u saradnji sa me unarodnim organizacijama, treba da usvoje nacionanu strategiju odrivog razvoja... Ova strategija treba da bude

242

Politike odrivog razvoja

razvijena na osnovu razliitih sektorskih, ekonomskih, drutvenih i politika i planova zatite ivotne sredine koji postoje u zemlji i sa njima harmonizovana.
Agenda 21 UNCED 1992, lan 8.3

Iako se u me unarodnoj zajednici oekivalo da vlade i drave odmah ponu sa izradom strategija odrivog razvoja, to se nije dogodilo. Ponovni poziv usledio je na 19. Specijalnom zasedanju Generalne Skuptine UN, odranom 1995. godine. U zavrnom dukumentu vlade se potivaju da do 2002. godine zavre posao na izradi nacionalnih strategija, u kojima e se definisati nadlenosti i odgovornosti svih zainteresovanih strana. Konano, u Planu implementacije, usvojenom na II knferenciji o odrivom razvoju u Johanesburgu, ovaj poziv poprimio je oblik ultimatuma kroz insistiranje da se neodlono otpone sa izradom nacionalnih strategija odrivog razvoja, kako bi njihovo sprovo enje otpoelo 2005. godine. esto se zaboravlja da strategija odrivog razvoja nije samo dokument koji se usvoji u odre enoj instituciji (Vladi, skuptini, ili jedinici lokalne samouprave). Strategija odrivog razvoja u istoj meri predstavlja i proces traganja za vizijim i reenjima odrivosti u zajednici. Ona predstavlja
... me usobno usaglaeni skup participativnih i stalno unapre ivanih procesa analiza, razgovora, jaanja kapaciteta, planiranja i investiranja, kojim se tei ostvarivanju kratkoronih i dugoronih ekonomskih, drutvenih i ciljeva zatite ivotne sredine jednog drutva, kroz pristupe koji se me usobno podravaju gde god je to mogue i kojima se rukovodi ostvarivanju balansa kada to nije mogue.
OECD DAC, 2001

Dakle, strateko planiranje odrivog razvoja je stalni i adaptivni proces stratekih i me usobno usaglaenih akcija, odnosno:
... razvoj i uvrivanje vizije kroz konsenzualni, efektivni i iterativni proces; postavljanje skupa ciljeva, identifikacija naina kako e se oni postii i nadgledanje tog postignua kao putokaz za sledei krug ovog procesa u kome svi ue.
Dalal-Clayton & Bass, 2002

243

Odrivi razvoj u zemljama u tranziciji

Strateko planiranje odrivog razvoja, shvaeno kao proces, podrazumeva velike promene u nainu razmiljanja, delovanja i kontrole, odnosno u nainima sprovo enja vlasti:
... nain vladavine koji se menja od grandioznih ema planiranja ka adaptivnim stratekim procesima, od autoriteta ka kompetentnosti, od gole hijerarhije ka kombinaciji hijerarhije i umreenosti, od kontrole ka nadgledanju, evaluaciji i povratnoj sprezi i od apsolutnih znanja ka uenju.
Steurer & Martinuzzi, 2003

Strateki pristup Posveenost i usmerenost Ugra ivanje me ugeneracijskog principa Ugra ivanje principa me uzavisnosti

LIDERSTVO

NADGLEDANJE
Praenje napretka ka ostvarivanju ciljeva Razumevanje trendova Uenje i adaptacija

Koordinacija
Sa budetskim procesom Sa ostalim strategijama Sa drugim nivoima vlasti

PLANIRANJE
Zakonske osnove Institucionalne osnove Politika podrka i procena

Participacija
Stvaranje institucija Gra enje poverenja

IMPLEMENTACIJA
Odgovornost Finansiranje Meavina politikih inicijativa

Slika 26. Shema procesa stratekog planiranja odrivog razvoja

Neophodnost jaanja odgovornosti za zatitu ivotne sredine u zemljama u tranziciji jedan je od najvanijih zakljuaka Ministarske konferencije ivotna sredina za Evropu, koja je 2003. godine odrana u Kijevu u okviru istoimenog procesa. Na ovom skupu drave uesnce saglasile su se o potrebi da se unaprede rezultati i efektivnost u svim fazama regulatornog procesa: projektovanju, uvo enju 244

Politike odrivog razvoja

neposredne odgovornosti, nadgledanju sprovo enja i evaluaciji. Usvojen je dokument Vodei principi reforme institucija za sprovo enje zakonske regulative u oblasti zatite ivotne sredine u tranzicionim ekonomijama EECCA (OECD, 2003). Zemlje uesnice su se tako e saglasile da unaprede svoje uee u multilateralnim sporazumima u zatiti ivotne sredine. Vodei principi... bave se unapre enjem odgovornosti kroz uvo enje odgovarajueg sistema usmerenog ka stvaranju referentnog modela za dugoronu reformu vlasti u oblasti sprovo enja zatite ivotne sredine, unapre enju saradnje i razmene informacija izme u svih ukljuenih aktera, ukljuujui vladine institucije, zakonodavnu aktivnost, nevladine organizacije i javnost u celini, kao i donatorske organizacije i obezbe ivanju mogunosti i resursa za samostalnu procenu uspenosti i regionalna istraivanja. Sledei zakljuke Kijevske konferencije, na VI Ministarskoj konferenciji odranoj u okviru procesa ivotna sredina za Evropu u Beogradu 2007. godine, ponovo je istaknut poziv na razvoj nacionalnih programa, strategija i planova implementacije, podregionalnog i regionalnog partnerstva, kako bi se uvaili obrasci odrivog korienja resursa i odrive proizvodnje i potronje i ekonomski rast rzdvojio od degradacije ivotne sredine. Vlada Republike Srbije usvojila je Nacionalnu strategiju odrivog razvoja Republike Srbije maja 2008. godine. Nacionalna strategija odrivog razvoja Republike Srbije razvijena je kroz iroki konsultativni proces u periodu od 2005. do 2008. godine kao rezultat obaveze koju je Savezna Republika Jugoslavija prihvatila na Svetskom samitu o odrivom razvoju u Johanesburgu 2002. godine, ali i kao jedan od neophodnih koraka koji Republika Srbija mora da pre e u procesu pridruivanja EUcxx. Me utim, Strategija nije samo dokument vo en zahtevima pridruivanja, ona daje i odgovore na pitanje kako ivot u Srbiji uiniti kvalitetnijim, sadrajnijim i bogatijim, vrednijim ivljenja. Ona nije namenjena Evropi, ona je pre svega namenjena Srbiji, sa eljom da se ivot svih gra ana uini kvalitetnijim.

245

Odrivi razvoj u zemljama u tranziciji

Slika 27. Proces izrade Nacionalne strategije odrivog razvoja Republike Srbije i nacionalni strateki dokumenti koji su korieni

Cilj Nacionalne strategije odrivog razvoja je da dovede do ravnotee tri kljuna faktora, odnosno tri stuba odrivog razvoja: odrivog ekonomskog rasta i privrednog i tehnolokog razvoja, odrivog razvoja drutva na bazi socijalne ravnotee, i zatite ivotne sredine uz racionalno raspolaganje prirodnim resursima, spajajui ih u jednu celinu podranu odgovarajuim institucionalnim okvirom. Kao nacionalne prioritete Nacionalna strategija odrivog razvoja Republike Srbije definie: lanstvo u Evropskoj Uniji; Razvoj konkurentne ekonomski rast; trine privrede i uravnoteen

Razvoj i obrazovanje ljudi, poveanje zapoljavanja i socijalnu ukljuenost; Razvoj infrastrukture i ravnomeran regionalni razvoj; Zatitu i unapre enje ivotne sredine i racionalno korienje prirodnih resursa.

246

Politike odrivog razvoja

Nacionalna strategija odrivog razvoja Republike Srbije ima vie posebnih ciljeva, koji dodiruju brojne ekonomske sektore i razne sfere drutvenog ivota. Poev od poveanja energetske efikasnosti, ireg korienja obnovljivih vidova energije, smanjenja upotrebe sirovina i dematerijalizacije privrede, uvo enja istije proizvodnje i odrive potronje, boljeg iskorienja prostora, preko smanjenja broja socijano iskljuenih osoba, podnoljivije raspodele tereta tranzicije, uvo enja fleksibilnijeg sistema obrazovanja, do afirmisanja zdravog i ekonominog ivotnog stila, ouvanja prirodnih i kulturnih vrednosti, te zatite od posledica moguih globalnih ekolokih rizika, sve to predstavlja posebne ciljeve ovog dokumenta. Nacionalna strategija odrivog razvoja Republike Srbije predvi a niz sektorskih stratekih ciljeva u oblasti zatite ivotne sredine, promoviui skup ekonomskih i regulatornih instrumenata za odrivo korienje prirodnih resursa i smanjenje teta u ivotnoj sredini, ali i naglaavajui potrebu za posveivanjem vee panje ivotnoj sredini i kvalitetu ivota uopte, posebno u oblasti utvr ivanja ekonomske politike. Imajui u vidu kljuni znaaj procesa evropskih integracija za Republiku Srbiju, jasno je da Strategija mora da povee proces utvr ivanja sektorskih politika sa unapre enjem stanja ivotne sredine. Evropskim iskustvom, nedvosmisleno je dokazano da ouvanje kvaliteta ivotne sredine ne protivurei ekonomskom rastu i razvoju, jer bez zdrave privrede nema ni zdrave ivotne sredine, a vai i obrnuto. injenica je da najvei dao aktivnosti na unapre enju ivotne sredine ima ire efekte, jer je re o investicijama u energetiku, saobraaj, poljoprivredu, komunalnu infrastrukturu, javno zdravlje, itd. Otuda predvi ene trokove za unapre enje stanja ivotne sredine treba posmatrati kao investicije u razvoj, sa viestruko pozitivnim eksternim efektima, u smislu implemetacije novih tehnologija, poveanja zaposlenosti i kvaliteta radne snage, te reavanja socijalnih problemacxxi.

Integracija politika atite ivotne sredine u ostale sektorske politike

Ostvarivanje politika odrivog razvoja u velikoje meri se zasniva na uvo enju odre enih principa ija e praktina 247

Odrivi razvoj u zemljama u tranziciji

primena voditi proces politikog odluivanja. Tako, neophodno je uvesti i koristiti dugorono planiranje, uvaavati principe jednakosti, ali i koristiti mogunosti za ostvarivanje me unarodne saradnje. Jedan od principa koji se deklarativno vrlo lako prihvata, ali ga je u zemljama u tranziciji izuzetno teko ostvariti u praksi je integracija aspekata zatite ivotne sredine u ostale sektorske politike. Ovaj princip odnosi se na integraciju zatite ivotne sredine u ciljeve politika i opnkretne mere i aktivnosti u druge sektore energetiku, polljoprivredu, i druge. Jo u Bruntland izvetaju kao jedna od kljunih poruka istaknuta je neophodnost integracije politika zatite ivotne sredine u ostale sektorske politike:
Sposobnost da se izaberu odrive politike opcije zahteva da se ekoloke dimenzije praktinih politika sagledaju istovremeno kada i ekonomske, trgovinske, energetske, poljoprivredne i druge dimenzije, u okviru istih razvojnih dokumenata i u okviru istih nacionalnih i me unarodnih institucija. To je institucionalni izazov od najvee mogue vanosti u devedesetim.

(WCED, 1987) Ima najmanje dva znaajna razloga koja podravaju integraciju politika kao princip i kao praktinu meru za ostvarivanje odrivog razvoja. Prvo, postoji iroka saglasnost da sa na taj nain proces politikog odluivanja i vo enja politika ini mnogo racionalnijim, na taj nain to se negativne posledice ugroavanja ivotne sredine sagledavaju u najranijoj fazi i mogu se preduprediti ili umanjiti na najlaki mogui nain. Slino tome, pozitivni uticaji na ivotnu sredinu najlake se mogu maksimizirati. Drugo, mnogi se tako e slau da sa tim da je u normativnoj sferi neophodno dati prioritet problemima zatite ivotne sredine u odnosu na ostale (tradicionalne) sektorske politike i ostvarivanje isto ekonomskih ciljeva. Me utim, koliko god se razlozi za uvo enje principa integracije inili jasni i poeljni na globalnom i nacionalnim nivoima, mnogo je kompleksnije i tee sprovesti ih na nivou konkretnih sektorskih politika. Ve je bilo rei o tome da iako postoje mnogi primeri da se na ovaj nain postie situacija kada dobija i ivotna sredina, ali i sektor unutar koga se praktine politike sprovode, jo uvek je mnogo vie primera da 248

Politike odrivog razvoja

je neophodno vriti kompenzaciju (trejd-of) izme u ciljeva koji se odnose na pojedine stubove ekonomski, socijalni i stub zatite ivotne sredine. To vrlo esto moe biti kompleksno i politiki kontraverzno. Bez obzira na to, zemlje u tranziciji imaju posebno veliku odgovornost da uspostave kulturu integracije zatite ivotne sredine u ostale sektorske politike, upravo zbog injenice da u prolosti ovakav pristup uglavnom nije postojeao ili se nije odvijao na zadovoljavajui nain. Ukoliko se razliiti politiki akteri dovedu za isti sto, uveava se i nivo ekspertize koji oni pojedinano donose i ukazuju se vee mogunosti da se zajedniki do e do reenja koja e biti prihvatljiva kako sa stanovita pojedinih sekotra, tako i sa stanovita zatite ivotne sredine. ak i ukoliko takve mogunosti ne postoje, u ovakvoj konstelaciji lake je doi do reenja koja nee biti me usobno kontradiktorna. Konano, napori da politike budu integrisane svakako e voditi ka savremenijim i transparentnijim politikim opcijama, omoguavajui svim uesnicima da budu informisani na pravi nain.

Reavanje problema zaga enja

I pored toga to se danas moe rei da zemlje Istone i Jugoistone Evrope u odnosu na razvijene evropske drave imaju mnogo vei procenat neiskorienih povrina sa bogatim biodiverzitetom i nezaga enom prirodom, gotovo sve od ovih zemalja ugroene su nasle enim problemima visokog nivoa zaga enja visokim nivoom aerozaga enja, zaga enja voda i zemljita, i neadekvatnim postupanjem sa industrijskim otpadom (ukljuujui opasan i nuklearni otpad). injenica je da su sve evropske drave, pogotovu najrazvijenije zemlje Evropske Unije prole kroz period velikog zaga enja slian onom kroz koje danas prolaze zemlje u tranziciji. Me utim, razvijene zemlje su jo od perioda sedamdesetih godina prolog veka poele da menjaju svoju zakonsku regulativu, usvajajui politike i strategije zatite od zaga enja i modernizacije u oblasti zatite ivotne sredine. Ne moe se rei da u istim godinama sline politike nisu postojale u zemljama Istone i Jugoistone Evrope, ali je najvei problem bio u njihovoj implementaciji. Kapacitet ovih zemalja da se efektivno bore sa problemima zaga enja nije bio dovoljan, najee zbog hroninog nemara u odravanju infrastrukture neophodne za 249

Odrivi razvoj u zemljama u tranziciji

zatitu ivotne sredine (Baker, 2006). Preduzea su morala da daju prioritet ostvarivanju odre enih kvota u proizvodnji, dok im je dostizanje standarda u zatiti ivotne sredine bilo od sekundarnog znaaja, a drava kao jedini poslodavac tolerisala je zaga enje koje je u tom procesu stvarano. Privredni rukovodioci su gotovo uvek bili iz partijske nomenklature, povezani sa lokalnim elitama, to im je omoguavalo da kre propise, a esto su sami zaga ivai bili oni koji kontroliu stanje u ivotnoj sredini. Ukoliko ele da svoj razvoj u budunosti baziraju na politikama odrivosti, zemlje u tranziciji iz temlja moraju promeniti svoj odnos prema zaga enju ivotne sredine. Najvea unapre enja mogu se oekivati u sektorima energetike i industrije. Moe se rei da promene u ova dva sektora (posebno u energetici) predstavljaju test koji e pokazati da li i na koji nain proces tranzicije moe da doprinese ostvarivanju politika odrivog razvoja. Proces pridruivanja Evropskoj Uniji u velikoj meri je baziran na promenama politika zatite ivotne sredine. U energetskom sektoru Evropska Komisija pred zemlje u tranziciji u procesu pridruivanja postavlja sledee zahteve (CEC, 2001): Uspostavljanje efikasne, efektivne i pravedne energetske politike; Stvaranje unutranjeg procesa liberalizacije; Poveavanje zaliha nafte; Restruktuiranje ili zatvaranje postojeih postrojenja koja rade na vrsta goriva; Promocija energetske efikasnosti i uvo enje obnovljive energije; Promocija kogeneracije (kombinovanih sistema dobijanja elektrine energije i zagrevanja); Razvoj mera energijom; kojima e se smanjiti potranja za trita energije i ubrzavanje

Osiguranje nuklearne bezbednosti. Dostizanje ovako definisanih ciljeva zahtevae od zemalja u tranziciji (ukljuujui i one koje su ve postale lanice EU) smanjivanje energetskog intenziteta u ekonomiji (na nivou od 1 procenat godinje), znatna ulaganja u modernizaciju 250

Politike odrivog razvoja

energetskog sektora i koliko god je to mogue prelazak na obnovljive izvore energije (u prvom redu na korienje hidropotnecijala). Na ovaj nain bi nivoi zaga enja (vazduha, pre svega) mogli da budu smanjeni, ime bi se doprinelo dostizanju ciljeva Kjoto protokola. U sektoru industrije tako e se moraju promovisati mere za smanjenje zaga enja. U procesu tranzicije postoji snaan sinergetski efekat izme u ekonomskog restruktuiranja i unapre enja u sektoru zatite ivotne sredine, a to se pre svega odnosi na proizvodne procese u industriji. Ne treba zaboraviti mere kojima se reava problem nagomilanog zaga enja nasle enog iz prolosti. Iz ranijeg perioda ostale su nasle ene opasnosti za ivotnu sredinu hemijska i petrohemijska industrija i metalurgija u mnogim zemljama u tranziciji. Odrivi razvoj nije mogue dalje planirati i sprovoditi ukoliko se ne preduzmu mere sanacije i remedijacije ovih crnih taaka po ivotnu sredinu i to je prvenstveno zadatak drave.

Uskla ivanje zakonodavstva iz oblasti zatite ivotne sredine sa pravnim tekovinama EU

Uskla ivanje zakonodavstva je osnovna obaveza koja se postavlja pred drave koje ele da se pridrue Evropskoj Uniji. Uskla ivanje zakonodavstva podrazumeva da drave koje pretenduju na lanstvo u EU moraju prilagoditi svoje zakone, podzakonska akta i procedure tako da se njima postigne isti efekat koji ima korpus Evropskog zakonodavstva koji se nalazi u acquis communautairecxxii. Proces uskla ivanja zakonodavstva je kontinuiran proces i ne zavrava se prijemom u EU. Tim pre uskla ivanje zakonodavstva u predpristupnoj fazi predstavlja mogunost za dravu akcesora da organizuje svoje institucije i usvoji procedure, kao i da obui administraciju za svakodnevne procese i odgovornosti koje ih oekuju u donoenju i sprovo enju zakona uskla enih sa pravnim tekovinama EU. U ovim procesima od neobine vanosti su tri osnovna zadatka za dravu akcesora: Kao prvo, da usvoji novu ili promeni postojeu zakonsku i podzakonsku regulativu, kao i procedure koje su u 251

Odrivi razvoj u zemljama u tranziciji

skladu sa relevantnim zakonima EU i istovremeno u potpunosti inkorporirani u nacionalni regulatorni sistem. Ovaj proces se naziva transpozicijom. Iako drave akcesori imaju znaajno diskreciono pravo da izaberu odgovarajue nacionalne mehanizme koji e im omoguiti da idu u susret zahtevima EU u zatiti ivotne sredine, ovo diskreciono pravo je donekle ogranieno osnovnim principima zakonodavstva EU. Kao drugo, da obezbedi postojanje odgovarajuih institucija i neophodni budet, kako bi se ovakvo zakonodavstvo uspeno sprovodilo, odnosno da obezbedi implementaciju. Poslednje, ali ne manje vano, da obezbedi neophodnu kontrolu i sistem sankcija, kako bi se zakoni uspeno i u potpunosti sprovodili (nametanje primene). U skladu sa principima na kojima se zasniva Agenda svaka od drava akcesora ima obavezu da ugradi acquis communautaire u svoj pravni sistem i da saglasno tome uskladi svoju administraciju. 2000cxxiii, ire gledano, zakonodavstvo EU pokriva: Posledice: na primer, konrolu buke od procesne opreme, kontrolu emisija iz motornih vozila, kontrolu opasnih hemikalija u nekim potronim dobrima, kretanje otpada, kontrolu opasnih hemikalija prilikom proizvodnje, trgovanje zatienim vrstama, itd. Aktivnosti ili proizvodne procese koji mogu imati uticaje na ivotnu sredinu ili zdravlje: na primer izgradnju, rad industrijskih postrojenja, odlaganje otpada, zatitu prirode. Zatitu kvaliteta ivotne sredine: na primer kontrolu opasnih supstanci u vazduhu, vodi ili zemljitu, korienje zemljita, ouvanje resursa ili prirode i biodiverziteta. Procedure i proceduralna prava: kao to su analiza uticaja, pristup informacijama i ukljuivanje javnosti. U procesu pridruivanja celokupna zakonska i podzakonska regulativa za koju se moe smatrati da ulazi u korpus uskla ivanja i koja se definie u Sporazumu o pridruivanju, mora biti zvanino usvojena do dana 252

Politike odrivog razvoja

pridruivanja. Zakonodavstvo, me utim, moe sadrati i dodatne rokove za uskla ivanje pojedinih procedura, kao to su, na primer, priprema planova kontrole zaga enja, proglaavanje zatienih ili osetljivih podruja i uskla ivanje pojedinih granica emisija ili standarda kvaliteta ivotne sredine. Saglasno Odluci Saveta Evrope o principima, prioritetima i uslovima Evropskog partnerstva sa Republikom Srbijom (2008/213/EC, od 18. februara 2008)cxxiv kao jedan od kratkoronih prioriteta u oblasti zatite ivotne sredine definisano je ubrzanje uskla ivanja zakona i standarda sa pravnim tekovinama EUcxxv. Nacionalnim programom za integraciju u Evropsku Uniju, koji je Vlada Republike Srbije usvojila Oktobra 2008. godine, predvi ene su znaajne aktivnosti u pogledu uskla ivanja zakonske regulative u oblasti zatite ivotne sredine sa pravnim tekovinama EU. U predhodnom periodu zapoet je proces uskla ivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, pre svega usvajanjem etiri sistemska zakona, ali i donoenjem drugih zakona i podzakonskih akata. Izvetaj Evropske Komisije o napretku Republike Srbije u procesu Evropskih integracija iz novembra 2008. godinecxxvi naglaava da je u periodu od predhodnog Izvetaja (za 2007. godinu) bilo neznatnog napretka na polju ivotne sredine u Srbiji. Pored ve pomenutih problema sa naposrednom primenom analize uticaja na ivotnu sredinu i strateke procene uticaja, pre svega na lokalnom nivou, Evropska komisija naglaava da nije usvojen Nacionalni program zatite ivotne sredine, da nije uspostavljena nacionalna administrativna struktura za sprovo enje Kjoto protokola i da Skuptina Srbije jo uvek nije ratifikovala Arhusku konvenciju. Nikakav napredak nije postignut ni na planu zatite vazduha, zatite prirode, zatite od buke, hemikalija i genetski modifikovanih orgaizama. Posebno se naglaava problem upravljanja otpadom i nedostatak usvojene zakonske regulative, ali i planova upravljanja otpadom na nacionalnom i lokalnom nivou. Situacija u upravljanju zatitom voda ocenjena je nezadovoljavajuom, pre svega zbog podeljene nadlenosti izme u ministarstava i njihove slabe me usobne saradnje. Odre eni napredak se konstatuje na polju kontrole industrijskih zaga enja i upravljanja rizikom (donoenje 253

Odrivi razvoj u zemljama u tranziciji

propisa, registra postrojenja i bolja saradnja sa Evropskom Agencijom za zatitu ivotne sredine). Sa druge strane, belei se izvestan napredak u jaanju administrativnih kapaciteta za upravljanje zatitom ivotne sredine, pre svega na nacionalnom nivou (formiranje i kadrovsko jaanje Ministarstva za zatitu ivotne sredine i prostorno planiranje, bolja organizacija i finansijsko jaanje inspekcije), ali i na lokalnom nivou (usvajanje lokalnih planova zatite ivotne sredine u odre enom broju optina). Me utim, kao veliki problem konstatuje se nedovoljan institucionalni kapacitet, ljudski i tehniki resursi na lokalnom nivou, kao i slaba koordinacija lokalnih vlasti sa republikim u oblasti zatite ivotne sredine. Kao jedan od najznaajnijih nedostataka u procesu uskla ivanja nacionalnog zakonodavstva u oblasti zatite ivotne sredine sa evropskim pravnim tekovinama Drugi pregled stanja zatite ivotne sredine (EEC, 2007), koji je 2007. godine usvojila Ekonomska komisija za Evropu Ujedinjenih Nacija (UNECE) naglaava nedostatak strategije za pribliavanje zakonodavstvu EU, to komplikuje uvo enje novih zakonskih reenja. U me uvremenu, oktobra 2008. godine Vlada Republike Srbije usvojila je Nacionalni program za integraciju u Evropsku Uniju (NPI) (Vlada Republike Srbije, 2008), kojim se definiu obaveze Vlade i pojedinih ministarstava u procesu Evropskih integracija i aktivnosti koje bi trebalo preduzeti. Ovaj dokument moe se smatrati svojevrsnim akcionim planom kojim se detaljno utvr uju rokovi i nosioci aktivnosti kod usklaivanja nacionalnog zakonodavstva sa evropskim pravnim tekovinama. U Republici Srbiji nije ura ena procena trokova uskla ivanja sa acquis u oblasti ivotne sredine, me utim Ministarstvo zatite ivotne sredine zapoelo je maja 2008. godine projekat razvoja Strategije za uskla ivanje propisa o ivotnoj sredini (Environmental Approximation Strategy - EAS), koja bi trebalo da obuhvati i procenu trokova i koristi od usaglaavanja sa pravnim tekovinama EU o ivotnoj sredini.

Unapre enje upravljanja ivotnom sredinom

Jaanje tradicionalne politike zatite ivotne sredine, koja je ve uspostavljena kao deo postfordistike sheme mora 254

Politike odrivog razvoja

imati prioritet nad ostalim politikim opcijama. U situaciji u kojoj se naputa orjentacija ka standardizovanom, kao osnovna odlika fordistikog koncepta, i sa sadanjom pozicijom vlasti kao nekog na koga padaju svi eksternalizovani trokovi zatite ivotne sredine, potrebno je stvoriti nove koncepte i otvoriti nove perspektive smanjivanja tih trokova. Fleksibilnija proizvodnja i nauni i tehnoloki napredak moe biti odgovor na ovakve izazove. Tehnoloka unapre enja svakako mogu smanjiti eksternalizovane trokove zatite. Sa druge strane, fleksibilni tehnoloki procesi pruaju vee mogunosti od standardizovane masovne proizvodnje za uvo enje ekonomskih mera kojima se reavaju problemi odlaganja otpada, zatite vazduha i voda i kojima se uvode mere racionalnije potronje energije. Minijaturizacija u proizvodnji, smanjenje proizvodnih vikova, transportnih tokova, bolja komunikacija i protok informacija mogu znaajno uticati na ouvanje resursa. Iako na prvi pogled moe izgledati da se globalizacijom uveavaju transportne potrebe, to moe delimino biti nadokna eno poveanjem cena energije, ve pomenutim mogunostima da se transport substituie savremenijim nainima komunikacije, ali i monetarnim i finansijskim merama kojima se pomae nacionalnim ekonomijama u krizi (kreditne linije za strukturalno prilago avanje, na primer). Sistem upravljanja ivotnom sredinom objedinjuje skup mera i aktivnosi kojima se organizacije i institucije podstiu da ispituju eventualna tetna dejstva svojih aktivnosti i usvoje sistemski pristup smanjenju ili eliminisanju takvih dejstava kroz spreavanje zaga enja, obuku zaposlenih i poboljani nadzor nad upravljanjem. Primena sistema upravljanja ivotnom sredinom treba da se usmeri na neprestano poboljanje cele organizacije kad je re o njenim ekolokim uincima. Iz mnotva procedura i alata koji omoguavaju unapre enje upravljanja ivotnom sredinom i koje je neophodno utvrditi i dogra ivati u zemljama u tranziciji izdvajaju se: Strateka procena uticaja Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu vri se radi identifikacije, opisa i vrednovanja moguih znaajnih uticaja planova i programa na ivotnu sredinu u fazi njihove pripreme. Kljuni znaaj imaju oblasti u kojima se pripremaju i donose planovi i programi i injenica da ti planovi i programi predstavljaju okvir za budue razvojne projekte za koje je propisana obaveza izrade procene uticaja na ivotnu sredinu. 255

Odrivi razvoj u zemljama u tranziciji

U Srbiji postoji zakonski okvir za strateku procenu uticaja na ivotnu sredinu i odgovarajue procedure koje se vie manje sprovode. Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj: 135/04) odnosi se na procenu uticaja planova ili programa razvoja i svih njihovih izmena na ivotnu sredinu, kada ti planovi i programi predstavljaju okvir za budue razvojne projekte za koje je obavezna izrada procene uticaja na ivotnu sredinu. Sa druge strane, postoje i znaajni problemi u sprovo enju navedenih propisa. Za sprovo enje postupka procene uticaja odre enih planova i programa na ivotnu sredinu zaduen je organ lokalne samouprave nadlean za pripremu plana, odnosno programa. Nadleni organ lokalne samouprave za zatitu ivotne sredine daje miljenja na predlog odluke o stratekoj proceni, odnosno nepristupanju stratekoj proceni uticaja plana na ivotu sredinu i daje saglasnosti na izvetaj o stratekoj proceni uticaja, bez koje plan ne moe biti upuen Skuptini optine ili Skuptini grada. Drugim reima, odluku o sprovo enju strateke procene uticaja donosi organ skuptine optine nadlean za poslove prostornog planiranja, po pribavljenom miljenju organa zaduenog za poslove zatite ivotne sredine. Praksa u sprovo enju Zakona o stratekoj proceni uticaja pokazala je da su ovakva reenja izazvala odre ene probleme, vezane pre svega za nezadovoljavajuu me usektorsku saradnju unutar opinske ili gradske uprave. Nadleni organi zadueni za prostorno i urbanistiko planiranje odluku o potrebi izrade strateke procene uticaja donose uglavnom na osnovu planiranih namenama povrina u okviru definisanih granica plana, najee bez definisanih konkretnih sadraja, ili pak poloaju predmetnog prostora u okviru zatienog prirodnog dobra, zatiene okoline nepokretnog kulturnog dobra ili podruja posebne namene. Donetoj odluci retko prethodi analiza posmatranog prostora, identifikacija postojeeg stanja ivotne sredine i moguih znaajnih uticaja planiranih sadraja na posmatrani prostor i njegovo okruenje, a koji, kao elementi za donoenje odluke, moraju biti prikazani u programu za izradu urbanistikog plana. Zbog toga je teko pratiti ostvarivanje kriterijuma za ocenu, koji su dati u Zakonu. Dodatne tekoe predstavlja nedovoljna struna i kadrovska osposobljenost organa zaduenih za planiranje i za zatitu ivotne sredine u malim optinama. Iako se ini da napori koje 256

Politike odrivog razvoja

nadlene institucije na republikom nivou preduzimaju kako bi se gradovi i optine osposobile za adekvatnu primenu ovog Zakona daju odre ene pozitivne rezultate, strateka procena uticaja na ivotnu sredinu jo uvek nije u dovoljnoj meri na lokalnom nivou prepoznata kao mehanizam koji lokalnim samoupravama daje velike mogunosti da zatite ivotnu sredinu i prirodne resurse na svojoj teritoriji. Postupak, koji se esto shvata kao birokratski i u velikoj meri administrativno upravni, ne doprinosi na pravi nain ostvarivanju mera predhodne zatite ivotne sredine. Procena uticaja na ivotnu sredinu Procena uticaja na ivotnu sredinucxxvii je preventivna mera zatite ivotne sredine zasnovana na izradi studija i sprovo enju konsultacija uz uee javnosti i analizi alternativnih mera, sa ciljem da se prikupe podaci i predvide tetni uticaji odre enih projekata na ivotnu sredinu. Kao i kod strateke procene, i za procenu uticaja na ivotnu sredinu u Srbiji je razvijen odgovarajui zakonski okvir i procedure. Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj: 135/04) odnosi se na ekoloku procenu na nivou projekta, sa ciljem da obezbedi donosioce odluka, sa informacijama o ivotnoj sredini pre nego to se donese odluka, da bi se osiguralo uzimanje u obzir svih efekata projekata koji imaju verovatnou znaajnog uticaja po ivotnu sredinu (listu projekata za koju je obavezna procena uticaja i kriterijume za odluivanje o potrebi procene uticaja za projekte za koje se moe zahtevati procena uticaja propisuje Vlada Republike Srbije). Zakon je usaglaen sa direktivnom Saveta Evrope 85/337/EEC (EIA direktiva), kao i njenim izmenama i dopunama iz 1997. i 2003. godine. Pored ovoga, Vlada Republike Srbije usvojila je odgovarajue podzakonske akte (uredbe i pravilnike), koji blie odre uju pojedina pitanja u procesu procene uticaja na ivotnu sredinu. U izvetaju Evropske Komisije o napretku Republike Srbije u procesu Evropskih integracija iz novembra 2008. godine konstatuje se da u Srbiji raste svest o znaaju i ulozi analize uticaja na ivotnu sredinu i strateke procene uticaja na ivotnu sredinu, ali da nije u potpunosti osigurana primena u praksi ovih postupaka. Navodi se, tako e, da je neophodno unaprediti saradnju izme u ministarstava kod ocene projekata i izdavanja dozvola. Posebno se ukazuje na nedostatak 257

Odrivi razvoj u zemljama u tranziciji

neophodnih kapaciteta, svesti i specifinih znanja u jedinicama lokalne samouprave za primenu analize uticaja na ivotnu sredinu i strateku procenu uticaja i pored obuka koje je za ovo organizovalo nadleno Ministarstvo. Eko-menadment totalnim kvalitetom Eko-menadment totalnim kvalitetom je koncept koji predstavlja kombinaciju principa eko menadmenta i upravljanja totalnim kvalitetom (TQM). Principi na kojima se zasniva ovakav integrisani koncept upravljanja ukljuuju prepoznavanje potreba korisnika (kako kupaca, tako i interesnih grupa u zajednici, ukljuujui ekoloke pokrete, ali i onih koji donose i staraju se o izvrenju zakona i standarda poslovanja), kontinualno unapre ivanje procesa (proizvodnje, poslovanja, drutveno odgovornog ponaanja,...), pravovremeno, kvalitetno i efikasno obavljanje poslova uz prepoznavanje i eliminisanje uzroka naruavanja ivotne sredine, kao i sistemski pristup u poslovanju. Saglasno tome, eko-menadment totalnim kvalitetom podrazumeva postojanje akcionog plana za vo enje procesa kontinualnog unapre enja. Standardi iz grupacije ISO 14000 ISO 14000 naziv je za seriju standarda to se odnose na sistem zatite ivotne sredine. Cilj ovih standarda je uspostavljanje opteg okvira na nivou preduzea za upravljanje sistemom zatite ivotne sredine. Serija standarda ISO 14000 namenjena je harmonizaciji zahteva koji se postavljaju preduzeima irom sveta u pogledu sistema upravljanja zatitom ivotne sredine. Na stvaranje ove serije standarda uticala je rastua zabrinutost javnosti u vezi s uticajem koji industrija ima na ivotnu sredinu, kako lokalno, tako i na svetskom nivou. Javnost trai da preduzea u celom svetu preuzmu odgovornost za svoje aktivnosti. Me utim, javnost nije jedini zagovornik zatite ivotne sredine. Mnoga preduzea su tako e prepoznala ovu potrebu i pomogla stvaranje standarda serije ISO 14000. Pored ostalog, preduzea su time elela da preduprede formiranje paralelnih dravnih propisa u ovoj oblasti, jer oni esto umeju da budu neusaglaeni sa me unarodnim kretanjima i veoma optereujui za preduzee. Me unarodni standard ISO 14001 - Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine - Zahtevi sa smernicama za upotrebu (2004) je, dakle, dobrovoljna inicijativa u oblasti upravljanja ivotnom sredinom, zasnovana na me unarodnim standardima 258

Politike odrivog razvoja

kojima se definiu strukturni pristup ekolokoj odgovornosti i nadlenosti za pojedine procese. Me unarodni standardi iz grupacije ISO 14000 razvijeni su da pomognu organizacijama da na najmanju moguu meru svedu uticaje koje njihovo delovanje ima na ivotnu sredinu i da svoje delovanje usklade sa postojeim zakonima i regulativom. Ovi standardi obuhvataju zahteve za uspostavljanje politika zatite ivotne sredine, odre ivanje uticaja proizvoda, aktivnosti i usluga na ivotnu sredinu, planiranje i programiranje ciljeva i merljivih indikatora u oblasti zatite ivotne sredine, odre ivanje konkretnih naina sprovo enja kojima se dostiu ovi ciljevi, kao i postupaka nadgledanja i merenja dostizanja ciljeva. Izdavanje sertifikata za ovaj standard podrazumeva da je data kompanija uspostavila postupke kojima se obezbe uje da se njene radne operacije obavljaju na ekoloki prihvatljiv nain. Samim tim se pretpostavlja da organizacija koja ima efektivan sistem upravljanja ivotnom sredinom u svemu postupa po zakonskim i drugim propisima i pravilima. Iako je primena standarda serije ISO 14000 dobrovoljna, mnogi veliki kupci uslovljavaju svoje dobavljae da moraju da poseduju sertifikat za sistem upravljanja zatitom ivotne sredine, isto kao to se to desilo kada je publikovana serija standarda ISO 9000. Razlog je jednostavan: eminentna multinacionalna kompanija ne moe dozvoliti naruavanje svog imida, tako da poslovanje sa dobavljaima koji se ponaaju neodgovorno prema ivotnoj sredini a to znai i prema drutvu - ne dolazi u obzir. Stanje u oblasti primene standarda ISO 14000 u Srbiji ne moe se smatrati zadovoljavajuim. Prema istraivanjima Smart Kolektiva (Smart Kolektiv, 2006), samo 10 procenata preduzea u Srbiji primenjivalo je standarde iz grupacije ISO 14000 u 2006. godini. Ocena ivotnog ciklusa (Lyfe Cycle Assessment LCA) Svaki proizvod ima izvestan uticaj na ivotnu sredinu u toku ivotnog ciklusa i ovo je potrebno imati u vidu kada se predlau i usvajaju proizvo ake specifikacije (standardi proizvoda), kao i svi drugi po ivotnu sredinu znaajni faktori. Za ocenu uticaja proizvoda na ivotnu sredinu, saglasno standardu ISO 14040 koristi se metodologija ocene ivotnog ciklusa. Ovaj koncept omoguava procenu cene izbora materijala, proizvodnje, distribucije, eksploatacije, prerade i 259

Odrivi razvoj u zemljama u tranziciji

odlaganja proizvoda. Dakle, procenjuje se celokupni ivotni ciklus. Danas postoje softverski alati koji formiraju matrice iji koeficijenti predstavljaju stepen sprege veliina kao to su: cene materijala, proizvodnje, testiranja, eksploatacije, ponovne upotrebe, odravanja, rastavljanja, reciklae, s jedne strane, i spiska uticaja na okolinu (energija, masa, otrovnost, retkost i sl.), s druge. Na osnovu takvih matrica dolazi se do informacija koje omoguavaju propisivanje skupa materijala i komponenata koje e biti koriene u proizvodnji. Mehanizmi istije proizvodnje ''istija proizvodnja'' predstavlja koncept ukljuivanja aktivnosti spreavanja zaga enja u proizvodni proces, ukljuujui i konstrukcione elemente proizvoda. Spreavanje zaga enja poinje od proizvodnog lanca, smanjenjem koliine otpada na izvoru, odgovarajuom konstrukcijom proizvoda, njegovom proizvodnjom i pakovanjem. ista proizvodnja zahteva fundamentalne promena u celokupnom proizvodnom lancu i odraava kompletno novu filozofiju proizvodnih preduzea - onoga to industrija misli o svojim proizvodima i kako planira proizvodnju. Ciljevi istije proizvodnje su: ouvanje sirovina i energije; smanjenje koliina i toksinosti svih emisija i otpada iz proizvodnih procesa; smanjenje ekoloki tetnih dejstava u okviru itavog ciklusa proizvoda od ekstrakcije sirovine, preko upotrebe, do konanog odlaganja; i ukljuivanje elementa posebne brige za ivotnu sredinu u koncipiranje usluga i njihovog pruanja.

Osavremenjivanje proizvodnje sa aspekta zatite ivotne sredine

Paralelno sa aktivnostima na sanaciji istorijskog zaga enja i unapre enju upravljanja sistemom zatite ivotne sredine, neophodno je u zemljama u tranziciji raditi na modernizaciji proizvodnih procesa i uvo enju novih tehnologija koje imaju nii stepen naruavanja uslova u ivotnoj sredini i iskoriavanja prirodnih resursa. Ve je bilo govora o tome da 260

Politike odrivog razvoja

se u proteklih nekoliko decenija nije mnogo vodilo rauna, niti ulagalo u ovakve tehnologije i da je to jedan od razloga naruenog stanja ivotne sredine. Privatizacija, pre svega velikih preduzea u oblasti bazne industrije i energetike osim novih vlasnika donela je i nove obaveze i potrebe za ulaganjima u savremene tehnologije. Postojea iskustva u zemljama koje su ve prole proces tranzicije i postale deo Evropske Unije ukazuju na dijametralno razliite pristupe: u nekim sluajevima novi vlasnici (pre svega multinacionalne kompanije iz Zapadne Evrope) znatno su poboljali stanje tehnologija i umanjili stepen zaga enja, dok je u drugim sluajevima to izostalo. ini se, naalst, da je u Srbiji (ali i u Bugarskoj i Rumuniji novim lanicama EU) bilo mnogo vie ovih drugih sluajeva. Iako se osavremenjivanje proizvodnje sa aspekta zatite ivotne sredine uglavnom vezuje za napore na nivou samih preduzea, veliku ulogu u ovom procesu ima i drava kroz propisivanje i kontrolu normativa i standarda, ali i kroz razvoj stimulativnih mera koje bi ohrabrile privredne subjekte za ulaganja u zatitu ivotne sredine. Drava, tako e, mora da stvori odgovarajui ukupni ekonomski ambijent (odgovarajua makrekonomska, cenovna i poreska politika, stimulativna kreditna politika, itd) u okviru koga e preduzeima biti lake da podnesu velika ekonomska ulaganja koja prate osavremenjivanje tehnolokih procesa.

Demokratsko uee
Proces tranzicije je osim promena u vlasnikoj strukturi doneo i velike promene u politikim i drutvenom odnosima. Formiranje politikih partija i novih institucija (izme u ostalih i u oblasti zatite ivotne sredine) donelo je mogunost da se briga za zatitu ivotne sredine kanalie kroz demokratsku proceduru i unutar demokratskih institucija. Demokratizacija i politika modernizacija omoguila je i da problemi u ivotnoj sredini postanu transparentniji i podloniji sudu javnosti. Decentralizacija, koja neminovno prati proces tranzicije, dala je nove nadlenosti loklanim vlastima, ali im nametnula i nove odgovornosti, kojima veoma esto nisu bile dorasle. Odrivi razvoj u svojim osnovama ima premise demokratske participacije. Samim tim, ova dva procesa se 261

Odrivi razvoj u zemljama u tranziciji

me usobno podupiru: niti je mogue promovisati odrivi razvoj u zatvorenom i netransparentnom sistemu u kome caruju korupcija i drutvene nejednakosti, niti je mogue boriti se protiv ovih pojava ako se ne promoviu principi odrivog razvoja i skladnog odnosa prema ekonomiji, drutvenim pojavama i ivotnoj sredini. Dosadanje inicijative u oblasti demokratskog uea u procesima zatite ivotne sredine u zemljama u tranziciji baziraju se u velikoj meri takozvanoj Sofijskoj inicijativi. U okviru procesa ''ivotna sredina za Evropu'', treoj konferenciji odranoj u Sofiji (1995), usvojen je dokument ''Sofijske inicijative'', u kome je kao jedan od prioriteta definisana potreba poveanja uea javnosti u pitanjima koja se tiu ivotne sredine. Sledei ovu inicijativu, na etvrtoj Ministarskoj konferenciji, odranoj 1998. godine u Danskom gradu Arhusu, usvojena je Konvencija o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine, poznatija kao Arhuska konvencija. Konvencija obavezuje drave lanice da uine dostupnim informacije od znaaja za ivotnu sredinu, omogui predstavnicima javnosti da uestvuju u donoenju odluka i obezbedi im adekvatnu pravnu zatitu u sluaju nepotovanja ovih prava. Pored toga, odredbama Konvencije tei se ukidanju dravnog monopola u oblasti ivotne sredine, tako to se gra anima i nevladinim organizacijama omoguava pristup informacijama i aktivno uee u razliitim procedurama od znaaja za ivotnu sredinu i time ih dovodi u poziciju partnera u ovim procesima. Vlada Republike Srbije je u decembru 2007. godine usvojila Predlog zakona o ratifikaciji Konvencije o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine i na taj nain se pridruila velikoj porodici evropskih zemalja koje su u svoj pravni sistem ugradile odredbe Arhuske konvencije.

Drutveno odgovorno poslovanje

U svetu u kome ivimo veliki deo stvarne moi je u rukama kompanija, a oni koji imaju najveu mo imaju i najveu odgovornost za funkcionisanje ekonomskog, drutvenog i sistema zatite ivotne sredine. Drutveno 262

Politike odrivog razvoja

odgovorno poslovanje predstavlja dobrovoljni koncept poslovanja po kome preduzea i institucije koji ga usvajaju svesno i dobrovoljno nadilaze svoju primarnu funkciju sticanja i raspodele profita, i nastoje da pozitivno utiu na svoje radno, drutveno i prirodno okruenje (Smart Kolektiv, 2006). Ovaj koncept se zasniva na svesti o novom poloaju i znaaju koje kompanije imaju u globalnom drutvu i odgovornosti koje iz njih proizlaze. Zbog svega navedenog, drutveno odgovorno ponaanje je jedan od preduslova za ostvarivanje ciljeva odrivog razvoja. Drutveno ostalog: odgovorno ponaanje obuhvata, izme u

Kvalitet proizvoda i usluga po fer cenama; Pravovremeno i dostupno informisanje potroaa o svim rizicima vezanim za proizvodnju i proizvode; Etinost poslovanja; Pravedan odnos prema zaposlenima; Smanjenje rizika i poveanje bezbednosti i zdravlja na radu; Obezbe enje stabilnosti poslova; Zatitu ivotne sredine; Ulaganje u opte dobro zajednice kroz filantropske aktivnosti; Sigurnost da se ne koristi deiji rad. Drave Evropske unije u poslednjih desetak godina pristupaju drutveno odgovornom poslovanju strateki, dugorono planirajui metode i instrumente za njegovo sprovo enje. Oekivanja da se korporacije aktivnije ukljue u reavanje globalnih pitanja kao to su klimatske promene, neravnomerni razvoj i siromatvo u svetu, ali i vidljiva kriza liberalnog modela kapitalizma intenzivirali su nastojanja u EU da se korporativnom odgovornom poslovanju na e odgovarajue mesto kako u praksi poslovanja, tako i u odgovarajuim politikama na nacionalnom i globalnom nivou. Danas se moe rei da drutveno odgovorno ponaanje predstavlja jedan od osnova evropskog socijalnog modela, i da umnogome doprinosti evropskoj politici odrivog razvoja, ali i ostvarivanju Lisabonske strategije. 263

Odrivi razvoj u zemljama u tranziciji

Kao i u drugim zemljama u tranziciji, drutveno odgovorno ponaanje predstavlja novinu u Srbiji, iako ga sve vei broj privrednih subjekata usvaja kao sopstvenu poslovnu filozofiju. U ovom trenutku se ne me govoriti o drutveno odgovornom ponaanju kao iroko prihvaenom modelu, ali su trendovi ohrabrujui. Sa druge strane, uvo enje drutveno odgovornog ponaanja prate znaajne tekoe: istorijsko nasle e u zemljama u tranziciji bremenito je uzajamnim nepoverenjem izme u privatnog i javnog sektora i korupcijom. Javnost, koja je u razvijenim zemljama imala veliku ulogu u pokretanju inicijativa za drutveno odgovorno ponaanje, u zemljama u tranziciji jo uvek nema formirane stavove o ovom procesu, jer ga ne poznaje dovoljno. Uz to, uticaj javnosti i gra anskog drutva ionako nije veliki.

Uskla ivanje fundamentalnih drutvenih vrednosti sa konceptom odrivog razvoja

Proces promene fundamentalnih drutvenih vrednosti, novi stilovi ivota i novi modeli potronje moraju se uspostaviti kao dugoroni procesi. Iako je globalizacija trita i komunikacija dovela do ubrzanja procesa transformacije tradicionalnih kultura, transformacija predominantnih sistema odvija se mnogo tee. Fundamentalne promene ivotnih stilova i naina proizvodnje u tradicionalnim industrijski razvijenim drutvima mnogo je tee postii, dok nove industrijske drave, uei na nedostacima ovih destruktivnih ivotnih stilova i otkrivajui njihove nedostatke, polako postaju vodei faktori postfordistike globalne ekonomije. To se, pre svega, odnosi na neke zemlje Jugoistone Azije i na njihovo forsiranje konvencionalnih oblika ekonomskog rasta kao odgovor na izazove kulturne dominacije zapadnih drutava. Kompetitivnost njihovih privreda u velikoj meri se moe objasniti onim to se sve vie naziva vrednosni razlikama Istone Azije, a to svoje osnove crpe iz meavine konfuijanstva, kapitalizma i vrste vladine kontrole, uz zadravanje autoriteta porodice, zajednice i drave. Sa druge strane, u dravama nekadanjeg realnog socijalizma sa padom Berlinskog zida pale su i formalne barijere za dalje inovacije i uspostavljene su sile trita. Moe se oekivati da, posle prevazilaenja poetnih tekoa i ove zemlje postanu kompetitivni inioci globalnog trita. Rastua globalna kompetitivnost potencirae u budunosti znaaj 264

Politike odrivog razvoja

inovacija i ubrzavae proces inoviranja u privredi i drutvu, to neumitno vodi ka ubrzanju svih drutvenih i ekonomskih procesa. Dakle, teko je oekivati da u dogledno vreme do e do usporavanja ovih procesa, kao jednog od preduslova ostvarivanja odrivog razvoja. Zbog toga poetnu poziciju za eljenu transformaciju ivotnih stilova i vrednosti ne treba traiti u usporavanju drutvenih i ekonomskih procesa. Mnogo je delotvornije traiti je u odnosu prema radu, iju promenu donosi prelazak iz fordistike u postfordistiku eru. Potpuna zaposlenost, garantovana od strane drave, vrlo brzo postaje stvar prolosti ak i u industrijski razvijenim dravama. Trite rada postaje fleksibilno, ali se javlja i alternativno trite rada kroz samozapoljavanje, vei znaaj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva uopte. U zemljama u razvoju ovaj proces strukturalne adaptacije praen je devalvacijom formalnog rada (kroz smanjenje realnih zarada) i izvesnim porastom vradnosti neformalnog rada (kroz razne oblike preduzetnitva, pa ak i onog u sivoj zoni). Ono to se moe i mora uiniti kako bi ovaj proces transformacije pogodovao stremljenjima odrivog razvoja svakako je produbljivanje pristupa ekoloke transformacije ivota unutar drutva, ukljuujui promene u oekivanim potrebama. Posle velikih promena u ekonomskoj i drutvenoj sferi obino dolaze i promene u konceptu kulturnih potreba, to treba iskoristiti kao mehanizam za uspostavljanje novih navika u potronji. Naravno, ovo je dugoroan proces, praen frustracijama i nesnalaenjima (Milutinovi, 2006d).

265

Odrivi razvoj u zemljama u tranziciji

266

UMESTO ZAKLJUKA MESTO ZAKLJUKA

Razvoj u poslednjih trideset godina belei neobino veliki napredak. Duina ivotnog veka i u zemljama u razvoju porasla je za vie od 20 godina, stopa smrtnosti dece je prepolovljena, a procenat dece kojima je obezbe eno osnovno obrazovanje dupliran. Proizvodnja i potronja hrane porasla je za oko 20 procenata vie nego to je rast stanovnitva. Poboljanja nivoa zarada, zdravstvene zatite i obrazovanja tee da u neku ruku zamagle postojei nesklad u razvoju koji postoji me u razliitim delovima sveta. Napredak je uoljiv i u rastu demokratske participativne vlasti, to je praeno poboljanjima u sferi tehnologije i komunikacija. Novo oblici komunikacija omoguili su me usobnu razmenu iskustava o procesima nacionalnog razvoja i zajednike akcije usmerene na savladavenje globalnih izazova. Ne umanjujui ovaj znaajni nivo napretka, mora se rei da postoje i znaajna ogranienja u razvoju i duboko ukorenjeni negativni trendovi. Ovo se odnosi na: ekonomske disparitete i siromatvo; uticaj bolesti kao to su sida i malarija; prekomernu potronju resursa u industrijalizovanim zemljama; doprinos klimatskim promenama; zaga enje ivotne sredine u mnogim pojavnim oblicima, ukljuujui uticaj intenzivne poljoprivrede, unitavanje prirodnih resursa i gubitak umskog fonda, drugih stanita i biodiverziteta. Trendovi i neophodni odgovor na njih na nivou me unarodne zajednice predmet su stalnih rasprava. Negativni trendovi i kompleksni, dinamini i zbog toga teki za praenje me uodnosi izme u njih, predstavljaju iroki spektar izazova za nacionalni razvoj u svim dravama, bez obzira na postojei nivo ekonomskog razvoja. Drave su se saglasile kroz procese kao to je Svetski samit o ivotnoj sredini

Umesto zakljuka

odran u Riju 1992. godine da dalji razvoj treba da bude odriv. To doslovno znai da drave budu u stanju da ostvaruju pozitivne ekonomske i drutvene trendove razvoja, ne ugroavajui pri tome ivotnu sredinu i na nain koji narednim generacijama prua iste mogunosti i koji omoguava uporedni pristup u svim delovima sveta. Gde ide globalna ekonomija... Jasno je da e se svet u narednim godinama bitno promeniti. Ukoliko se nastave trendovi i tendencije zabeleene u poslednje dve decenije, u svetu e se podii nove globalne sile - prvenstveno azijske drave Kina i Indija. Kina e imati 1,4 milijarde, a Indija 1,3 milijarde stanovnika. Ako je 20. vek bio vek Amerika, onda e 21. vek biti vek Azije. Kombinacija celovitog i visokog ekonomskog rasta, irenje vojnih kapaciteta i ogromna populacija proizvee rapidni porast ekonomske i politike moi obe zemlje. Kina e, kako kae veina predvi anja, u bruto nacionalnom dohotku prestii sve zapadne zemlje pojedinanocxxviii, dok e Indija biti na nivou ili e prestii pojedine evropske ekonomije. Zbog svoje brojne populacije, Kina i Indija nee, me utim, dostii potroaki standard da bi bile na nivou velikih silacxxix. Osnovna neizvesnost je da li e se Kina i Indija ponaati na kooperativan ili na takmiarski nain sa drugim zemljama u svetu. Pojavie se i druge zemlje koje e promeniti boju dosadanje "globalizacije". Brazil e dostii ekonomije evropskih drava, izuzev onih najveih, a to e se isto desiti i Indoneziji. Veliki broj kompanija postee globalne, ali je izvesno da e one u svojoj orijentaciji postati vie "azijske", a manje "zapadnjake". Takve korporacije koje e u svemu nadrasti sada postojee, bie u rastuem trendu van kontrole bilo koje drave i bie glavni agensi promena, irenja tehnologije, budue integracije svetske ekonomije podravanja napretka u svetu. Sve vei broj njih bie lociran u Kini, Indiji ili Brazilu. Za to vreme Severna Amerika, Japan i Evropa mogu samo kolektivno da dominiraju me unarodnom politikim, ekonomskim i finansijskim institucijama, globalizacija e neminovno sve vie dobijati nezapadni karakter, toliko da e u popularnoj kulturi globalizacija 2020. biti izjednaena sa Azijom u usponu, smenjujui sadanju asocijaciju sa "amerikanizacijom".

268

Politike odrivog razvoja

Slika 28. Ulica Gangti u Baotou, gradu u severozapadnoj Kini, zakrena radnicima koji na biciklima putuju na posao u lokalnu elianu (Magnum Photos).

U rastuoj globalnoj ekonomiji narae potrebe za sirovinama kao to je nafta. Ukupna potronja energije porae za oko 50 odsto u naredne dve dekade, to je vie nego kada se uporedi sa periodom 1980 - 2000. kada je potronja energije porasla za 34 odsto. Potreba za energijom iz regiona, kao to su Kaspijsko jezero, Venecuela ili Zapadna Afrika, ukljuuje i rizik politike nestabilnosti. Tradicionalni naftni izvori na Bliskom istoku suoie se sa rastuom nestabilnou. Tako snana konkurencija za resursima, verovatno praena velikim smetnjama u snabdevanju naftom, bie jedna od kljunih neizvesnosti narednih dekada. Velika potreba za prirodnim gasom u Evropi e dovesti do jaanja regionalnih odnosa sa Rusijom i Severnom Afrikom, a to je zasnovano na zavisnosti od snabdevanja gasom. Prema predvi anjima CIA iz 2005. godine, Rusija ima mogunosti da osnai svoju me unarodnu ulogu zbog svoje pozicije kao velikog izvoznika nafte i gasa. I pored toga, Rusija e se sresti sa nekoliko demografskih kriza koje e uslediti zbog niske stope rasta, loe medicinske nege i potencijalno 269

Umesto zakljuka

eksplozivne situacije epidemije AIDS. Nestabilnost sa juga, iz regiona Centralne Azije i Kavkaza, praena islamskim terorizmom i lokalnim sukobima najverovatnije e se preliti u Rusiju. Ovi faktori e ograniiti obim u kojem Rusija moe da bude globalni igra, ali Moskva e ostati vaan partner za etablirane sile kao to su Amerika i Evropa, ali i za one koje e se tek pojaviti - Kinu i Indiju. i da li e sve to doneti stvarnu sreu pojedincu? Novine su dans svuda u svetu pune lanaka koji analiziraju bruto domai proizvod, zapoljavanje, berzu, kamatne stope, stepen poverenja potroaa, poreze i druge ekonomske pokazatelje. Na televiziji ujemo da porast BDP od est procenata obezbe uje svetlu budunost, zdravu ekonomiju i blagostanje za svakog od nas. To je sasvim sigurno do izvesne mere tano. Ne postoji vlada u svetu iji prvi cilj nije rast bruto drutvenog proizvoda. Ali, da li emo i u kolikoj meri mi, gra ani i gra anke biti sreniji zbog toga? Svrha ekonomije trebalo bi da bude obezbe enje odrivog blagostanja svakog pojedinca. Ovako definisan cilj objedinjuje materijalno blagostanje, ali isto tako i sve druge kategorije koje blagostanje podrazumeva. Problem nastaje onda kada poelimo da odredimo ta ustvari utie na blagostanje pojedinca i na koji nain. Danas postoji itav niz istraivanja koja se bave naukom o srei i koja pokazuju da je konvencionalno ekonomsko poistoveivanje koliine novca i nivoa potronje sa individualnim blagostanjem pogreno, ili, u najmanju ruku limitirano. Psiholog Tim Kaser (Kasser) u svojoj knjizi iz 2003. godine Visoka cena materijalizma (Kasser, 2003) ukazuje da su, na primer, ljudi koji su usredsre eni na materijalnu potronju kao nain da do u do sree u sutini manje sreni i da ee obolevaju kako od fizikih, tako i od mentalnih oboljenja. On naglaava da je materijalna potronja iznad realnih potreba oblik psiholoke brze hrane koja vas trenutno zadovoljava, ali uvek vodi u depresiju. Jedan od najcenjenijih istraivaa determinanti sree, ekonomist Riard Esterlin eksperimentalno je pokazao da se kvalitet ivota i blagostanje nalaze u potpunoj korelaciji sa zdravstvenim statusom, nivoom

270

Politike odrivog razvoja

obrazovanja i branim stanjem, a da je mnogo manje korelirano sa materijalnim primanjima (Easterlin, 1974; Easterlin, 2003):
Ljudi donose odluke podrazumevajui da e ih via primanja, komfor i mogua dobra uiniti srenijim, proputajui da primete da e to dovesti do hedonistikog prilago avanja i drutvenog upore ivanja, uveati njihove aspiracije do priblino istog nivoa na kome su njihova primanja i uiniti ih manje srenim nego to su bili. To dovodi do toga da mnogi pojedinci provedu neproporcionalno vreme svojih ivota radei da zarade novac, zapostavljajui ivot u porodici i zdravlje, oblasti unutar kojih aspiracije ostaju u velikoj meri konstantne iako se spoljne okolnosti menjaju i unutar kojih uspeh pojedinca ima mnogo dugotrajniji uticaj na sreu. (Easterlin, 2003)

Britanski ekonomist lord Riard Lajard (Layard) ide jo dalje i zakljuuje da postojee ekonomske politike ne uveavaju sreu i da bi srea trebalo da postane cilj politika i da bi napredak nacionalne sree trebalo meriti i analizirati u istoj meri kao i BDP (Layard, 2005). Konano, postoje brojni i nedvosmisleni dokazi da prirodni sistemi u velikoj meri doprinose ljudskom blagostanju. Neke od injenica koje potkrepljuju ovu tvrdnju mogu se nai i u ovoj knjizi. Izme u ostalog, Robert Kostanca (Costanza) procenjuje da godinja netrina vrednost ekosistema na planeti iznosi enormnih 33 hiljade milijardi dolara, to je vie nego ukupni globalni bruto drutveni proizvod (Costanza at al, 1997)!

Neophodnost stratekog pristupa

Dostizanje odrivosti nacionalnog razvoja zahteva strateki pristup, koji je dugoroan i koji integrise ili objedinjava razliite procese razvoja, kako bi oni bili onoliko sofisticirani koliko su izazovi razvoja kompleksni. Strateki pristup na nacionalnom nivou ukljuuje: Povezivanje dugorone vizije sa srednjoronim ciljevima i kratkoronim akcijama 271

Umesto zakljuka

horizontalne veze izme u sektora, takve da postoji koordinisan pristup razvoju; vertikalne prostorne veze, tako da lokalne, nacionalne i globalne politike, razvojne aktivnosti i vlast budu podrka jedno drugom, i partnerstvo izme u vlasti, biznisa i zajednice, jer je problem previe kompleksan da bi ga neka od ovih grupa reila samostalno radei. Nema sumnje da razliiti pogledi na budunost i mogue politike odrivog razvoja postoje i da se menjaju u vremenu. Ne postoji jasno prihvaen globani trend, opteprihvaena objanjenja globalnih pojava koja se ne mogu dovesti u sumnju, kao ni saglasnost oko reavanja problema. Na izbore koje moramo da nainimo u skoroj budunosti utiu globalni uticaji, ponekad pozitivni, ali i negativni, sveobuhvatni, ali i oni koji to nisu. Svi se slau da promene u ivotnoj sredini na globalnom nivou postoje i da e u budunosti znaajno uticati na oveanstvo. Razumeti ove velike i znaajne promene znai, tako e, priznati da su u prolosti nainjene greke u analizama, politikama i individualnim preferencijama. U jednom momentu oveanstvo e jednostavno biti prinu eno da se opredeli za svet koji vie nee biti gust splet politikih, drutveno ekonomskih i ekolokih kompleksnosti i neizvesnosti, traei jednostavno reenje predvidljivo, pravino i bezbolno. Takvo reenje e i sve nae pojedinane nedoumice uiniti manje neizvesnim. Da li emo jesti voe koje se uzgaja u naem okruenju na tradicionalan nain, ili banane iz Ekvadora? Da li emo kupiti jeftinu haljinu proizvedenu u Kini? Da li emo na posao ii automobilom ili javnim prevozom? Da li emo ukljuiti lampu da bismo uvee itali? Onda kada budemo znali prave odgovore na ova i ovakva pitanja, moi emo da potraimo i odgovore na mnogo kompleksnija pitanja budueg razvoja.

272

Indeks
Evropska Unija 9, 11, 81, 82, 109, 217, 218, 219, 220, 238, 240, 243, 244, 245

A
Agencija za zatitu ivotne sredine Sjedinjenih Amerikih Drava 11, 45 Agencija za zatitu ivotne sredine Srbije 7, 11, 127 AIDS 11, 61, 86, 111, 250

G
GATT 11, 68 Generalna skuptina Ujedinjenih Nacija 11, 53 Grupa osam najrazvijenijih zemalja 11, 60, 73, 91, 121

B
BDP 11, 12, 29, 52, 53, 74, 84, 90, 91, 96, 101, 123, 125, 181, 196, 224, 232, 234, 237, 250, 251 Blagostanje 153 Bosna i Hercegovina 11, 116 Bruntland izvetaj 7, 13, 69, 173, 174, 203, 205 Bruto domai proizvod 11, 12, 29, 52, 53, 74, 84, 90, 91, 96, 98, 101, 123, 125, 181, 196, 224, 232, 234, 237, 250, 251

H
HABITAT 11, 12, 137, 145 HIV 11, 86, 111

I
industrijalizacija 55 Industrijalizacija 18, 30 Institut za prouavanje ivotne sredine i energije 11, 124 Institut za studije razvoja Univeriteta u Eseksu 11, 46 Istraivaki institut za drutveni razvoj Ujedinjenih Nacija 12, 37

D
DDE 11, 134 DDT 11, 43, 134 Deklaracija o pravu na razvoj Ujedinjenih Nacija 22 Deklaraciju o pravu na razvoj 22 Drutveni razvoj 224

J
Jugoistona Evropa 12, 96, 244

E
EECCA 11, 96, 241 Ekonomija razvoja 28 Ekonomska doktrina 28, 38, 46, 61, 74, 83 Ekonomski rast 28, 37, 60, 96, 107, 156 Ekonomski razvoj 17, 43, 224 Ekosistem 200 Evropska agencija za zatitu ivotne sredine 11, 96, 134

K
Kejnezijanska 32, 60, 68, 69, 254, Komisija Ujedinjenih Nacija za odrivi razvoj 12, 79 Komisija Ujedinjenih Nacija za zatitu ivotne sredine i razvoj 12, 79

273

M
Masausetski insitutu za tehnologiju 12, 54 Me udravni panel o klimatskim promenama 7, 11, 80, 91, 124, 152, 153, 154, 155, 156, 157 Me unarodna agencija za energiju 7, 11, 120, 122 Me unarodna monetarna i finansijska konferencija 28 Me unarodna organizacija rada 11, 47 Me unarodna strategija razvoja 37, 49 Me unarodna unija za ouvanje prirode 11, 66, 67 Me unarodni monetarni fond 12, 28, 61, 73, 96, 151 Milenijumski ciljevi razvoja 12, 85

Prva okvirna konvencija Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama 12, 80

R
Razvojne politike 39 Resursi 22, 179

S
Siera 44 Siromatvo 3, 101, 102, 138, 197 Sjedinjene Amerike Drave 12, 27, 33, 34, 35, 43, 44, 46, 52, 60, 73, 81, 82, 89, 92, 96, 98, 108, 109, 115, 118, 121, 129, 133, 134, 136, 151, 220 Strategija za smanjenej siromatva u Republici Srbiji 12, 102 Svetska komisija za ivotnu sredinu i razvoj 12, 13, 68, 69, 171, 176, 186, 207 Svetska trgovinska organizacija 12, 73 Svetski fond divljine 12, 66, 67, 73 Svetski institut za resurse 12, 130

N
Nacionali institut za javno zdravlje i zatitu ivotne sredine Holandije 12, 152 Neoklasina 3, 59, 190 Nezaposlenost 52, 97, 146, 197 Nezavisna komisija za probleme me unarodnog razvoja 11, 49, 50

T
Tiho prolee 43, 57 Tona ekvivalenetne nafte po jedinici ostvarenog BDP, izraenoj u dolarima 12, 123 Trei svet 21

O
OECD 7, 8, 12, 80, 181, 183, 233 Organizacija Ujedinjenih Nacija za hranu i poljoprivredu 7, 11, 105, 106, 107, 109, 138, 142, 143 Osnovne potrebe 23

U
Ujedinjene Nacije 9, 12, 22, 23, 32, 35, 36, 44, 53, 79, 80, 83, 85, 87, 89, 91, 98, 99, 115, 137, 142, 152, 171, 217 Uloga drave 33, 40, 52, 63, 76, 154, 191 UN See Ujedinjene Nacije, See Ujedinjene Nacije UNCHS 12, 145 UNCSTAD 48, 68 UNESCO 12, 44 UNICEF 12, 141

P
PCB 12, 134 Pokazatelj ljudskog razvoja 11, 75 Pokreti za zatitu ivotne sredine 41 Populaciona bomba 44, 57 Pravilo konstantnog kapitala 11, 181 Program za razvoj Ujedinjenih Nacija 12, 24, 75, 96, 115, 152 Program zatiteivotne sredine Ujedinjenih Nacija 12, 48, 59, 66, 67, 70, 137, 151, 152

274

Z
Zakoni entropije 42

Zatita ivotne sredine 5, 178, 218, 224, 231 Zelena revolucija 13 Zemlje u razvoju 28, 46, 53, 95 Zvanina razvojna pomo 12, 75

275

276

Napomene
i

Don Pauelson u svojoj knjizi Vekovi ekonomskog preduzetnitva (University of Michigan Press, 1994) primeuje da ... naalost, ekonomisti se vrsto dre svoje teritorije, odbijajui da priznaju da ekonomski razvoj nije iskljuivo ekonomski fenomen, ve pre rezultat dobrih i funkcionalnih politikih institucija, odgovornih divergentnim drutvenim interesnim grupama.
ii

Savremeni procesi ekonomske i politike demokratizacije drutva obuhvataju decentralizaciju u ekonomskom odluivanju unutar nacionalne privrede, decentralizaciju u upravljanju preduzeima uz participaciju zaposlenih, politiki pluralizam i jaanje uloge civilnog sektora u upravljanju razvojem zajednica. Odrivi razvoj pokuava da pomiri ove suprostavljene interese i ima za cilj da istovremeno maksimizuje ekonomske i koristi po ivotnu sredinu. Ovo je terminoloka kontradikcija zbog toga to su odrivost i razvoj zasnovani na veoma razliitim i esto nekompatibilnim pretpostavkama. Odravati znai podrati izvana, snabdeti neim to je neophodno; tu se radi o staranju, o konceptu koji je davno prevazi en u razvoju, koji predstavlja akt kontrole, esto nasilan, organizovan i vo en od strane nacionalne drave, me unarodnih institucija i poslovnih korporacija koje rade po naelima moderne nauke Zapada (Visvanathan 1991)
iii

Zapravo, ekonomija razvoja kao disciplina javlja se krajem etrdesetih godina dvadesetog veka sa fokusom na istraivanje problema ekonomske transformacije nedovoljno razvijenih zemalja koje treba voditi drava, zbog neuspeha trita i potrebe breg i drugaijeg razvoja u odnosu na dotadanji, prevladavajui, liberalno-trini. Evidentan jaz izme u razvijenih industrijskih zemalja i preteno poljoprivrednih ekonomija u nedovoljno razvijenim zemljama, postavio je pred ekonomiju razvoja izazove iznalaenja naina razvijanja zemalja juga.
iv

Kejnezijanska ekonomija je ekonomska teorija koja se zasniva na idejama britanskog ekonomiste XX veka Dona Majnarda Kejnsa (John Maynard Keynes). Ova teorija promovie meovitu ekonomiju u kojoj dravni i privatni sektor imaju znaajnu ulogu, donosei znaajne razlike u odnosu na klasine ekonomske teorije, pre svega na laissez-faire ekonomiju (ekonomska teorija koja se zasniva na miljenju da trita i privatni sektor funkcioniu dobro kao samostalni entiteti, nezavisno od dravne intervencije). Kejns ukazuje na znaaj agregirane tranje kao pokretakog ekonomskog faktora, pre svega u periodima ekonomske krize, zalaui se za znaajniju ulogu dravnih politika za podizanje tranje na makro nivou kao pokretaa ekonomskog rasta, ali i za ulogu drave u smanjenju nezaposlenosti i inflacije.
v vi Pokuaji adekvatnog odgovora na slom (nakon dugotrajne agonije) tzv. laissez-faire kapitalizma datiraju jo iz vremena velike ekonomske krize krajem dvadesetih godina prolog veka. Tada nastaje kontrolisani kapitalizam (Peujli, 2003), koji se u kapitalistikim zajednicama javlja u tri razliita oblika: u SAD kao new deal, u Japanu kao zatitniki a u zapadnoj Evropi kao socijalni kapitalizam. Bez obzira na izvesne razlike,

277

ono to je zajedniko za sva ta tri oblika reformisanog kapitalizma jeste briga za ire slojeve stanovnitva. Oni i ine osnovu na kojoj se drava blagostanja kasnije razvila. Bruto domai proizvod (BDP ili GDP) je vrednost koja oznaava ukupnu produkciju roba i usluga, ostvarnu u nacionalnoj ekonomiji, bez obzira na vlasnitvo. To podrazumeva da BDP ukljuuje vrednost produkcije stranih lica (kompanija) u zemlji, a iskljuuje aktivnosti firmi u vlasnitvu domaih rezidenata u inostranstvu. BDP predstavlja ukupno stvoren domai dohodak.
vii viii

Svi navedeni modeli svoje korene imaju u modelu Haroda i Domara. Harod-Domar model, razvijen tridesetih godina XX veka, sugerie da tednja omoguava stvaranje fondova koji se koriste za finasiranje investicija. Saglasno tome, stepen rasta ekonomije zavisie od (1) nivoa tednje i (2) produktivnosti investicija, odnosno odnosa potrebnog kapitala i novostvorene vrednosti.

ix Taj cilj je predloio 1944. godine W. A. Luis, a 1947. je unet u Povelju Ujedinjenih nacija. Luisov diktum iz 1955. Najpre treba napomenuti da je na predmet rast a ne raspodela" odraava uobiajeni naglasak na ekonomskom rastu koji je prenesen na celokupno polje miljenja o razvoju. Pol Baran, daleko najuticajniji razvojni ekonomista me u leviarima, pisao je 1957. o politikoj ekonomiji rasta i definisanog rasta, odnosno razvoja kao uveanja proizvodnje materijalnih dobara po glavi stanovnika. Volter Rostov, koji je imao daleko najvei uticaj na institucionalno miljenje i javnost, predstavio je 1960. svoj nekomunistiki manifest" kao opis etapa ekonomskog rasta, pretpostavljajui da ta pojedinana promenljiva moe da okarakterie celokupno drutvo. x

Maralov plan (iji je taan naziv ERP Program za oporavak Evrope) bio je prvi veliki plan koji je vlada Sjedinjenih Amerikih Drava razvila i finansirala u cilju ekonomskog i svakog drugog oporavka evropskih zemalja posle II svetskog rata i smanjenja komunistikog uticaja na tlu Evrope. Nazvan po tadanjem amerikom dravnom sekretaru Dordu Maralu, plan je poeo da se ostvaruje 1947. godine i u naredne etiri godine za njegovu implementaciju utroeno je preko 13 milijardi dolara, kako u novcu, tako i u tehnikoj pomoi. Postignuti su znaajni uspesi: osim Nemake, sve obuhvaene zemlje dostigle su nivo razvijenosti koji su imale pre rata jo u toku implementacije plana, a u naredne dve decenije nastavile su da se razvijaju veoma eksplozivno.

xi Jo je Don Stjuart Mil (John Stuart Mill, 1806 - 1873), istaknuti liberalni ekonomista XIX veka, uoio da rast proizvodnje moe biti ostvaren na raun naruavanja ivotne sredine:

Nije dobro za oveka da u prisustvu svoje vrste u svako doba bude prinudno ouvan. Svet u kome ne postoji usamljenost je veoma lo ideal. Isto tako, ne bi bilo nikakvo zadovoljstvo razmiljati o svetu u kome nije ostalo nikakve spontane aktivnosti prirode... Ako Zemlja mora da izgubi veliki deo svoje prijatnosti koju ima zbog neogranienog rasta blagostanja i stanovnitva, iz prostog razloga da se omogui podrka brojnijem, ali ne boljem i sretnijem stanovnitvu, ja se iskreno nadam u ime potomstva da e taj rast biti stacionaran mnogo pre nego to ga na to natera neminovnost.

278

(Mill, 1904) Ekonomisti resursa tradicionalno su zaokupljeni optimalnom potronjom resursa, pri emu se termin optimalno odnosi na maksimizaciju profita od prodaje za onog ko poseduje resurse, ili za drutveno blagostanje koje se moe izvui od njihovog korienja. Pri optimalnom stepenu potronje, zalihe resursa i potranja za njima u jednom momentu e se pribliiti nuli. Sa gledita privatnog vlasnika kljuno ekonomsko shvatanje je da bi unutar trita koje perfektno funkcionie stepen potronje trebalo da bude takav da cena resursa bez cene njihove ekstrakcije (koja se esto naziva rentom) raste po istoj dinamici po kojoj rastu kamate. U ekonomiji je ovakvo shvatanje poznato kao Hotelingovo pravilo. Smisao Hotelingovog pravila se moe jasno videti. Ako renta na resurse raste mnogo sporije nego to rastu kamate, njihova cena e padati i vlasnik e teiti da ih se oslobodi. To bi dovelo do porasta rente sve dok se ona ne izjednai sa nivoom kamata. Ako renta raste bre od kamata, desie se suprotno: ljudi e eleti da kupuju zalihe resursa, to e dovesti do poveanja njihove cene i do usporavanja rasta rente, ponovo teei da se ona izjednai sa kamatama.
xii xiii Pokreti konzervacije su politiki i drutveni pokreti koji tee ouvanju prirodnih resursa, ukljuujui biljne i ivotinjske vrste i njihova stanita. Konzervacija se od environmentalizma razlikuje po tome to tei da momentalno zatiti prirodne resurse kako bi ih ljudi dalje koristili u budunosti. Prvi konzervacionistiki pokreti javljaju se u XIX veku u SAD i Indiji, nakon objavljenih naunih radova u Nemakoj i Francuskoj (pre svega radova Aleksandra fon Humbolta). Pionirima ovih pokreta smatraju se Dord Perkins Mar u SAD i Gilford Pinot u Velikoj Britaniji i Indiji. Njihove aktivnosti vezivale su se za zatitu uma. Poetkom dvadesetog veka konzervacionistiki pokret deli se u dve kolone: na prave konzervacioniste, predvo ene Pinotom, iji napori su usmerne ka utilizaciji prirodnih resursa i protekcioniste, koji zagovaraju potpuno ouvanje prirode i njeno korienje u svrhu rekreacije, uivanja u prirodi i naunih istraivanja. Predvodnik protekcionistike struje bio je Don Mjuir, osniva uticajnog Sjera kluba. Savremeni konzervacionistiki pokreti oivljavaju u ezdesetim godinama XX veka, irei se na sve delove sveta i jaajui svoju unutranju organizaciju u okviru civilnog sektora.

Entropija (od grkog , "obrt ka unutra") je veliina stanja koja se moe posmatrati kao mera za "vezanu" energiju nekog zatvorenog materijalnog sistema, tj. za energiju koja se, nasuprot "slobodnoj", vie ne moe pretvoriti u rad. Entropija je tenja sistema da spontano pre e u stanje vee neure enosti, dakle, entropija je merilo neure enosti sistema. Sa etropijom se neprekidno sreemo u svakodnevnom ivotu. Svako je video knjigu kako padne sa stola pri emu se njena kinetika energija pretvorila u toplotu i malo ugrejala podlogu na koju je pala. Ali niko nije video da knjiga sa poda poleti na policu uz spontano hla enje poda. U prvom sluaju entropija sistema raste a u drugom opada. Svi spontani procesi se odigravaju u smeru porasta entropije. Normalno, niko nas ne spreava da knjigu podignemo i vratimo u policu. Ali tada smo smanjili entropiju na raun rada koji je izvren podizanjem knjige. A da bi se dolo do te energije
xiv

279

morala je da poraste entropija na nekom drugom mestu pri emu je ukupan rezultat porast entropije u svemiru.
xv Interesantno je da su najvei kritiari Tihog prolea bili upravo ekonomisti i politiki teoretiari iz zemalja treeg sveta. Njihove kritike svodile su se uglavnom na dokazivanje da smanjenje upotrebe ili potpuno izbacivanje pesticida znatno smanjuje razvojne potencijale nerazvijenih, onemoguavajui ih da rastue stanovnitvo ishrane i da podignu njegov ekonomski kapacitet. xvi Zabrinutost zbog kapaciteta podnoenja na Zemlji ima dugu istoriju. Piui krajem XVIII veka, engleski ekonomista Tomas Maltus (Malthus, Thomas Robert, 1766 - 1834) uoio je da stanovnitvo raste bre od rasta poljoprivredne proizvodnje. U svom "Eseju o principima stanovnitva" ("Essay on the Principle of Population", objavljen prvi put anonimno 1798, drugi put 1803. kao dopunjeno izdanje pod imenom Maltusa) autor primeuje da broj stanovnika raste po geometrijskoj, a proizvodnja hrane koju to stanovnitvo koristi po aritmetikoj progresiji. Prema teoriji Maltusa rast stanovnitva bio bi ogranien nedostatkom zemljita koje je neophodno za proizvodnju hrane. Ljudi su, prema tome, osu eni na bedu i siromatvo, ako se ne bi preduzele mere za ograniavanje rasta stanovnitva (moralno uzdravanje, kasno stupanje u brak, nesklapanje brakova). U odsustvu tih mera prirodne nedae (glad, ratovi, kuga) svee stanovnitvo na nivo postojeih ivotnih sredstava.

22. juna 1969. godine dolo je do poara na raci Cuyahoga u Klivlendu. Poar je ugaen veoma brzo, ali je izazvao materijalnu tetu od blizu pedeset hiljada dolara, pre svega na eleznikom mostu preko reke. Gorela je nafta i zapaljive supstance koje su isputale fabrike u Klivlendu i koje su plivale po povrini reke. Iako ovo nije bio prvi takav poar i teta je u pore enju sa predhodnim poarima na reci bila relativno mala, jedan lanak u uticajnom Njujork Tajmsu uzburkao je javnost. Novine su izvetavale o stanju reke i uslovima koji su do poara doveli: Kakva reka! okoladno braon boje, zamaena, sa mehuriima koji izlaze na povrinu od gasova ispod vode, ona curi pre nego tee. Stanovnici Klivlenda se ale da niko ko padne u reku nee se udaviti, nego e se razloiti. Savezna sluba za kontrolu zaga enja jasno je konstatovala da ... u reci Cuyahoga ne postoje vidljivi znaci ivota, ak ne postoje ni nie forme kao to su pijavice i gliste koje se obino nalaze u mulju u trulei. Za ovakvo zaga enje okrivljena je industrija u Klivlendu, odnosno nasle e eksplozivnog rasta privrede u ovom gradu tokom devetnaestog i dvadesetog veka, kada gotovo da nije ni postojala kontrola zaga enja. Klivlend i njegovi stanovnici postali su tako predmet ismevanja irom SAD, iako su gradski zvaninici jo pre poara za sanaciju reke izdvojili sto miliona dolara. Ovaj poar je uticao na podizanje svesti o problemima u zatiti ivotne sredine ne samo u Klivlendu, ve irom Sjedinjenih Drava i pomogao da se na federalnom nivou 1972. godine usvoji Zakon o zatiti voda (Clean Water Act).
xvii

Istorija odnosa izme u bogatih zemalja "Severa" i siromanih zemalja "Juga" je istorija nepravednosti. Forme nepravednosti su se menjale: od direktnog iskoriavanja i tlaenja tokom kolonijalnog perioda, preko indirektnog iskoriavanja nakon postizanja nezavisnosti u poslednjoj
xviii

280

treini 20. veka, do marginalizovanja siromanijih zemalja u dananjoj eri globalizacije. Ova nepravednost se zadrala i do danas, a manifestuje se time da se siromane zemlje nazivaju "zemljama u razvoju". Na taj se nain govori da se radi o (dosad) nerazvijenim zemljama kojima (u principu) stoji otvoren put razvoja. Razvoj u ovom smislu znai dostizanje stepene razvoja kakvog imaju industrijske zemlje Severa i postizanje ovog cilja (u idealnom sluaju) bre i bolje nego to je to bio sluaj sa industrijskim zemljama Severa. 1969. godine Me unarodna organizacija rada (ILO) zapoela je zajedno sa Institutom za studije razvoja Svetski program zapoljavanja, finansirajui tri znaajne misije u Kolumbiji, ri Lanki i Keniji. Izvetaji koje su ove misije podnele isticali su da uprkos visokim pokazateljima ekonomskog rasta i ubrzanoj industrijalizaciji nezaposlenost i nerazvijenost ostaju na veoma visokom nivou, koji dostie 20% ukupne urbane radne snage. Ne samo da je nezaposlenost ostala visoka, nego je njen nivo nastavio da se uveava. Visoka nezaposlenost je, sa druge strane, uticala na nejednakosti u ekonomskom rastu: vlasnici kapitala (bogati) i oni koji su posedovali znanja i vetine potrebne za kapitalno intenzivne i procese razvoja iza kojih je stajala vlada (obino je to bila birokratska i profesionalna radna snaga iz srednje klase) postajali su bogatiji, dok nekvalifikovana radna snaga nije osetila napredak u svom poloaju zbog uveanih performansi ekonomskog rasta. Kvalifikovani i polukvalifikovani radnici koji su pronali radna mesta u modernizovanoj industriji postajali su pripadnici srednje klase, dok su nezaposleni i nekvalifikovani radnici, kao i oni koji su bili zaposleni u sektorima sa niskom produktivnou (pre svega u poljoprivredi i servisima, ali i u malim preduzeima koji su proizvodili na tradicionalni nain) ostajali daleko ispod granice siromatva. Misija u Kolumbiji posebno je insistirala na ogranienom znaaju ekonomskog rasta za poboljanje ivotnih uslova siromanog dela stanovnitva. Sve navedene misije uticale su na promenu dotadanjeg naina razmiljanja u kojem je dominantna komponenta razvoja bio nacionalni dohodak, ka pitanjima kompozicije i distribucije nacionalnog dohotka (Arndt, 1987). Nekoliko godina kasnije ILO je zapoela program za ispunjenje osnovnih potreba, koji je dao osnove za znaajnu sintezu izvrenu na konferenciji u enevi 1976. godine (ILO, 1976, 1977).
xx U jednom od prateih dokumenata Pristupa otvoreno se priznaje da razvoj nee eliminisati glad i bedu i da je izvesno da e on, suprotno tome, pogorati nivo apsolutnog siromatva" jedne petine, a moda i dve petine populacije. Pristup je predloio ideju neposrednog suoavanja sa zadatkom ispunjavanja ovih potreba, umesto oekivanja da se on ostvari kao rezultat procesa razvoja. Za dve ili tri godine predlog je postao pomodan. Naroito je bio privlaan za Svetsku banku, jer je izgledao kao prirodni produetak njenih eksperimenata sa ciljnim grupama", zapoetim 1973. kada je njena strategija razvoja poela da se usmerava na seosku sirotinju i sitne farmere. Pristup su tako e promovisale brojne vlade i eksperti. On je sa jedne strane karakterisan kao univerzalno primenljiv", dok je istovremeno bio dovoljno relativan da bude specifian za pojedinane drave". Zadovoljavanje osnovnih potreba stanovnitva svake zemlje odredilo je 1976. prvi i glavni deo Programa za delovanje tripartitne svetske konferencije o zapoljavanju, raspodeli prihoda i drutvenom progresu i me unarodnoj podeli rada.

xix

281

xxi Haris Todaro model je ekonomski model koji se koristi u ekonomiji razvoja za objanjenje nekih problema koji se odnose na migracije selo grad. Osnovni rezultat modela je da se odluivanje o migracijama zasniva na oekivanim razlikama u prihodima uzme u sela i grada, a ne na stvarnim razlikama u plati. To ukazuje da migracije selo grad u kontekstu visoke urbane nezaposlenosti mogu biti ekonomski racionalne ako je oekivani prihod u gradu vei od oekivanog prihoda na selu. Migracije sa sela u gradove e se poveavati (a) ako se poveavaju zarade u gradu, pa time i oekivani prihodi, (b) ako se smanjuje nezaposlenost u gradu, inei da oekivani prihod budu vei, (c) ako se poveava broj novootvorenih radnih mesta u gradu, (d) ako se smanjuje poljoprivredna proizvodnja, pa samim tim i prihodi na selu. Migracije dovode do poveanja gustine gradskog stanovnitva, ali i do nezaposlenosti u gradovima onda kada tempo migracija pre e tempo otvaranja novih radnih mesta. Tada mnogi migranti zavravaju u neproduktivnim zanimanjima i u neformalnom sektoru. Me utim, iako migracije mogu da dovedu do nezaposlenosti i jaanja neformalnog sektora, ovakvo ponaanje je ekonomski racionalno i prema Haris-Todaro modelu dovodi do maksimizacije koristi.

Ideja o uspostavljanju novog svetskog ekonomskog poretka nije bila nova. Ona se po prvi put sree jo u deklaraciji Pokreta nesvrstanih drava sa sastanka u Aliru 1974. godine, koji je iniciran svetskom naftnom krizom godinu dana ranije. U Deklaraciji i Akcionom planu trai se zatita cena primarnih (prevashodno poljoprivrednih) proizvoda, pravo nedovoljno razvijenih zemalja da izvre eksproprijaciju stranih kompanija, kao i da se uvedu novi me unarodni propisi za registrovanje stranih kompanija kojima e se tititi domaa proizvodnja. Generalna Skuptina UN vrlo brzo je usvojila ovu Deklaraciju na estom specijalnom zasedanju iste godine i na predlog Meksika donela Povelju o ekonomskim pravima i dunostima, kojom se afirmie suverenitet, autonomija i nemeanje kao sutina novog me unarodnog ekonomskog poretka. Me utim, napori koje su u vodeim me unarodnim organizacijama (pre svih u Ujedinjenim Nacijama) bili preduzimani od strane nerazvijenih, u praksi su bili efektivno zaustavljani od strane razvijenih industrijskih drava, da bi krajem sedamdesetih pod uticajem ovih poslednjih novi svetski ekonomski poredak bio skinut sa dnevnog reda globalnih ekonomskih odnosa.
xxii xxiii Prva naftna kriza u svetu zapoela je odlukom lanica Organizacije arapskih zemalja izvoznica nafte (OAPEC) da zbog rata sa Izraelom (Yom Kippur War) prestanu sa izvozom nafte u zemlje koje podravaju Izrael u sukobu sa Egiptom i Sirijom. U osto vreme, zemlje lanice OPEK-a dogovorile su se da podignu cene sirove nafte, poto su neuspehom zavreni njihovi pregovori sa sedam najrazvijenijih zemalja u vezi cene nafte. Zbog zavisnosti industrijalizovanih zemalja od uvoza sirove nafte i vodee uloge OPEK-a u snabdevanju globalnog tita, cene sirove nafte su poele vrtoglavo da rastu i da erodiraju ekonomije skoro svih zemalja. xxiv Uz navedeno, rezolucija oslikava politike i razvojne ciljeve Grupe 77 razvijenih drava. Kao odgovor, Velika Britanija i SAD glasale su protiv rezolucije, dok su sve ostale razvijene zemlje, ali i zemlje Istonog bloka bile uzdrane, to nije spreilo usvajanje rezolucije dvotreinskom veinom.

282

xxv Rimski klub je me unarodna nevladina nezavisna organizacija osnovana 1968. godine. Cilj ove organizacije je produbljivanje svesti u vezi sa specifinostima drtvenog razvoja u epohi nauno-tehnike evolucije. Okuplja 100 naunika, drutvenih radnika, direktora me unarodnih privrednih organizacija, novinara i umetnika iz raznih zemalja sveta. Broj lanova je tano odre en i nepromenjljiv. Rimski klub se od svog poetaka koncentrie na jednoj strani na studije i objanjavanje granica rasta, nacionalizaciju globalnih kriznih procesa i raskole sadanjice koji su posledica raskola izme u oveka i prirode, i na drugoj strani na traenje socijalno prihvatljivih naina i sredstava za njihovo reavanje. Svojom kritikom divljeg rasta i zalaganjem za manje rasipan rast i za civilizovanje rasta, Rimski klub je na globalnom planu nagovestio znaajan obrt u tradicionalnom poimanju drutvenog razvoja. On upozorava da se budunost razvoja sudbinski vezuje za demografski, energetski i ekoloki faktor.

Bilo bi previe pojednostavljeno izdvojiti samo jedan uzrok za izbijanje svetske dunike krize. Ona je posledica niza doga aja u drugoj polovini dvadesetog, ali isto tako i odnosa u svetskom ekonomskom sistemu. Jednim od glavnih doga aja koji su doveli do masovnijeg zaduivanja smatra se izbijanje svetske energetske krize 1973. godine, o emu je ve bilo rei. To je imalo vieslojne posledice. Mnoge nerazvijene zemlje nisu vie mogle iz svojih tekuih prihoda kupovati dovoljno nafte (kao glavnog energenta) za nastavak istog ritma privrednog razvoja. U isto vreme zemlje izvoznice nafte poele su zara ivati velike iznose koje su ulagale u strane komercijalne banke. Sve se to poklopilo s finansijskom krizom u Sjedinjenim Amerikim Dravama zbog budetskog deficita, to je dovelo do pada vrednosti dolara. Komercijalne banke, suoene s velikim prilivom kapitala kojeg su morale angaovati, nudile su visoke kredite s povoljnim, ali promenjivim kamatnim stopama. Snienje unutranjih kamatnih stopa kao mera stabilizacije u razvijenim zemljama prouzrokovalo je rast kamata na inostrane kredite, pa su one u osamdesetim premaile neshvatljivo visokih 20%. Novi udarac bila je energetska kriza i skok cena nafte krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih, kao i pad cena mnogih drugih sirovina (zbog pada tranje izazvanog recesijom) iji je izvoz bio glavni izvor prihoda veini zemalja dunika. Najvei deo prihoda od izvoza (i do 70%) troen je na naftu. U tim okolnostima mnoge zemlje poele su zaostajati u izvravanju svojih kreditnih obveza. Jedini izlaz bilo je podizanje novih kredita, ali ovaj put ne za strateka ulaganja (u infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo ili privredu) ve za otplatu dospelih obveza, pre svega kamata. Na taj nain stvarala se takozvana dunika spirala, koja je ruinirala privredu zemlje dunika.
xxvi

Poetkom svetske dunike krize smatra se 1982. godina kada je Meksiko obnarodovao da vie nije u stanju da otplauje svoje dospele kreditne obveze, a uskoro je to uinilo jo nekoliko zemalja. Me utim, taj doga aj je znaio samo izbijanje u javnost jednog problema koji se ve neko vreme zahuktavao i bio dobro poznat i glavnim svetskim kreditorima i njihovim poverenicima, u pravilu nerazvijenim zemljama.
xxvii

Neoliberalizam se javlja osamdesetih godina dvadesetog veka kao desna politika i ekonomska teorija koja predstavlja antipod socijaldemokratskoj
xxviii

283

dravi blagostanja i kejnezijanskoj intervencionistikoj ekonomskoj politici. Bazirajui ideje na laissez-faire kapitalizmu 19. veka i na radovima Mizesa i Hajeka, pobornici neoliberalima glorifikuju slobodno trite kao najboljeg i jedinog regulatora, uz odbacivanje ideja socijalne pravde i solidarnosti. Neoliberalna logika slobodnog trita zasniva se na (a) vladavini trita (smanjenju uticaja vlada na najmanju moguu meru; liberalizaciji me unarodne trgovinu i omoguavanju slobodnog protoka kapitala, novca i usluga); (b) smanjenju javnih izdataka za socijalnu pomo, kolstvo i zdravstvo, kao i za pomo siromanima i komunalne potrebe; (c) deregulaciji (smanjenju dravne regulacije u bilo kojem pogledu ili smeru koji bi mogao ugroziti profit); (d) sveobuhvatnoj privatizaciji; (e) eliminisanju koncepta ''javnog dobra'' ili ''potreba zajednice''; ovi koncepti se zamenjuju konceptom ''individualne odgovornosti'' ime se prebacuje krivica na siromane za njihovo stanje. Ideja da razvijene zemlje OECD pomau razvoj manje razvijenih izdvajajui jedan procenat bruto nacionalnog dohotka, koja je u periodu od zavretka Drugog svetskog rata do 1975. godine kako tako realizovana, u ovoj deceniji praktino je naputena. Razvojna pomo u 1992. godini smanjila se na 0,7 procenata, da bi u 2000. godini pala na etvrtinu procenta nacionalnog bruto proizvoda zemalja OECD.
xxix

Vaingtonski konsenzus je razra en krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina i on je prvobitno bio namenjen za zemlje Latinske Amerike. Sadrina politike Vaingtonskog konsenzusa bila je izloena prvo u radu Dona Vilijamsona sa Instituta za me unarodnu ekonomiju 1989. godine, ali se moe nai i kasnije u Izvetaju Svetske Banke o siromatvu u svetu iz 2000. godine. Tri nosea stuba Vaingtonskog konsenzusa su fiskalna strogost, privatizacija i liberalizacija trita. Prema ovom dokumentu samo otra finansijska disciplina uz deregulaciju i liberalizaciju privrede dovoljna je da eliminie stagnaciju i inicira ekonomski rast. Deset osnovnih stavova Vaingtonskog konsenzusa, koji treba da budu osnovni principi kojima treba da se rukovode vlade u vo enju ekonomske politike, svode se na sledee: (1) Finansijska disciplina - deficit budeta ne sme da bude veliki i on se mora pokrivati bez koricenja inflatornih poreza. (2) Prioriteti u dravnim rashodima - drava rashode treba preorjentisati iz oblasti vanih sa politikog stanovnita, na sfere sa vecim efektima. (3) Poreska reforma. potrebno je iriti poresku osnovicu i sniavati poreske stope. (4) Finansijska liberalizacija. Osnovni prioritet u ovoj oblasti jeste insistiranje na trinim kamatnim stopama. (5)Devizni kurs - potrebno je imati jedinstven devizni kurs koji ce obezbediti spoljnotrgovinsku konkurenciju. (6) Liberalizacija trgovine - vancarinska ogranicenja treba zameniti carinama ija stopa treba da se smanji i kree u rasponu 10-20%. (7) Direktne strane investicije treba ukinuti sve vetacke barijere i inostrane firme treba da imaju iste uslove kao i domaa preduzea. (8) Privatizacija - dravna preduzea treba privatizovati. (9) Deregulacija preduzetnitva i jaanje konkurencije - treba otkloniti sva ogranienja koja oteavaju pojavu novih firmi ili ograniavaju konkurenciju. (10) Pravo vlasnitva - zakonima treba obezbediti sigurnost vlasnitva bez velikih trokova za njegovu zatitu.
xxx xxxi Osamdesete godine karakterie, pored ostalog, shvatanje da me unarodna trgovina ima jak povratni uticaj na razvoj. To je, ustvari,

284

nastavak neoklasine kole miljenja, bazirane na principu dati pravo cenama. Neoklasini teoretiari trgovine (Kruger i Bagvati, pre svih), koji u ovom periodu dominiraju u naunim krugovima ekonomije razvoja, dokazuju da me unarodna trgovina moe obezbediti zamenu za nisku domau tranju. Po njima, osnovna stvar koju moraju preduzeti nacionalne vlade kako bi nacionalnu ekonomiju uinile autonomnom i odrivom je uklanjanje trgovinskih barijera. Prema ovoj teoriji (trite je dovoljno) rezultat e biti brzi ekonomski rast zasnovan na izvozu. Komparativne prednosti drave, saglasno Heker Olinovoj teoremi, uinie ostalo. Vlade bi tako e trebalo da uvedu realne cene (dati pravo cenama) uklanjanjem subvencija i neekonomskih faktora, kako bi se uticalo na odgovarajue kretanje kapitala izme u sektora, ohrabrilo prihvatanje novih tehnologija i uveala akomulacija kapitala. Na ovaj nain programi unutranje i spoljne liberalizacije trita trebalo bi da budu dovoljni za postizanje dvaju ciljeva: odrivog ekonomskog rasta i strukturnih promena. U praksi se pokazalo da je to mogue u periodima u kojima je domaa agregirana tranja bila niska. Me utim, onda kada se pokae da su inputi kao to su transport i energija neophodni da bi moderna domaa proizvodnja bila efikasna, me unarodna trgovina ne moe obezbediti uslove za veliki potisak pomou koga bi se ekonomija podigla u tolikoj meri da iza e iz zamke ekvilibrijuma niskog nivoa i na taj nain obezbedi idealnu supstituciju vladinih investicija u infrastrukturu i sa njom povezane investicione programe. Nesrea koja je 1984. godine zadesila Junion Karbidovu fabriku pesticida u Bopalu (Indija) dovela je do smrti 8 000 osoba, dok je ozbiljne posledice pretrpelo jo 150 000 ljudi. U atmosferu je isputen toksini gas sastavljen od MIC-a, cijanovodonika, monometil amina, ugljen monoksida i drugih hemikalija. Ostala je zabeleena kao najtea industrijska nesrea, od ijih posledica rtve umiru i danas. Nezavisna me unarodna medicinska komisija za Bopal procenila je da je od 1994. godine do danas oko 50 000 osoba ostalo delimino ili potpuno nesposobno od posledica nesree.
xxxii

U noi izme u 25. i 26. aprila 1986. godine dolo je do eksplozije u nuklearnom reaktroru u ukrajinskom gradu ernobil. Do katastrofe je dolo usled ljudske greke. U incidentu je kontaminirano 150 000 kvadratnih kilometara na podruju Ukrajine, Belorusije i Rusije, zraenju je bilo izloeno najmanje sedam miliona ljudi, od kojih je, prema podacima britanskih naunika, umrlo ili e umreti izme u 30 000 i 60 000. Od bolesti disajnih organa, krvotoka i nervnog sistema obolelo je oko 70 000 ljudi u kontaminiranim zonama, a broj obolelih od raka titne lezde porastao je 10 puta od 1986. godine. Strunjaci smatraju da je nivo radioaktivnog zaga enja toliko visok da e u toj zoni normalan ivot biti mogu tek za oko 500 godina.
xxxiii

Termin kisela kia oznaava vrstu zagadjenja, a u hemiju ga je polovinom 19. veka uveo kotski hemiar Robert Angus Smit (Smith). Kisele kie su padavine koji imaju veu kiselost (manje pH) od uobiajenih kia koje padaju u nezaga enim regionima Zemlje. Uzrok pojave kiselih kia je aerozaga enje. Dokazan je njihov negativni uticaj na biodiverzitet (pre svega na umska stanita), ali i na izgra enu sredinu.
xxxiv

285

xxxv Eksterni trokovi zatite ivotne sredine nastaju zbog toga to ne postoje, ili su nedovoljno definisana svojinska prava upotrebe resursa ivotne sredine ovi resursi se tretiraju kao besplatna dobra. Nobelovac Ronald Coase je o ovome pisao jo 1960. godine. Po njemu, problem eksternih trokova je mogue reiti jasnom zakonskom delineacijom prava svojine, tako da se konflikti u ivotnoj sredini mogu razreiti pregovorima izme u privatnih vlasnika. U praksi veoma teko striktno definisati pravo vlasnitva nad prirodnim resursima zbog politikih i drugih razloga. Na primer, kakav bi se sistem privatnog vlasnitva mogao uspostaviti nad atmosferom ili ozonskim omotaem u stratosferi? ak i kada bi to bilo mogue, degradacija ovih prirodnih resursa pogodila bi mnogo ljudi, tako da bi transakcioni trokovi koji bi bili obuhvaeni pregovorima bili toliko veliki da bi ove pregovore uinili nemoguim. Dakle, pristup prava vlasnitva u reavanju problema eksternih trokova, iako teorijski dobar, u praksi najee nije mogu.

Svetski savez za ouvanje (The World Conservation Union) je najvea i najznaajnija mrea za konzervaciju. U njenom radu uestvuje danas 83 drave, 110 vladinih agencija, vie od 800 nevladinih organizacija i preko 10.000 naunika i eksperata iz 181 drave irom sveta. Sedite ovog saveza je u Glandu u vajcarskoj. Formirana je 1948. godine kao Me unarodni savez za zatitu prirode (IUPN) po zavretku Me unarodne konferencije u francuskom gradu Fontenblou, a 1956. godine promenila je ime u ono koje i danas nosi.
xxxvi

Svetska strategija ouvanja (The World Conservation Strategy - WCS) bila je rezultat zajednikog napora Programa za zatitu ivotne sredine UN (The United Nations Environment Programme - UNEP) i World Wildlife Fund (WWF), koji su zajedniki finansirali izradu dokumenta i bili ukljueni u implementaciju.
xxxvii xxxviii Konzervacija ima tri osnovna cilja: (1) odravanje sutinskih ekolokih procesa i sistema koji podravaju ivot; (2) ouvanje genetske razliitosti i (3) osiguravanje odrivog korienja vrsta i ekosistema. xxxix Bruntland komisija, ili kako je njen pravi naziv, Svetska komisija za zatitu ivotne sredine i razvoj (The World Commission on Environment and Development - WCED), svoje ime duguje predsedavajuoj, Norvekoj ministarkii inostranih poslova Gro Harlem Brundtland. Ustanovljena je odlukom Ujedinjenih Nacija 1983. godine kako bi se bavila pitanjima rastue zabrinutosti zbog ubrzavanja unitavanja ivotne sredine i posledicama tog unitavanja na ekonomski i drutveni razvoj. Prilikom uspostavljanja ove komisije, Generalna Skuptina UN naglasila je da su problemi u ivotnoj sredini globalne prirode i da je zajedniki interes svih naroda da se uspostave politike odrivog razvoja.

Osnovni zadatak IPCC je da na osnovu rezultata monitoringa i istraivanja koja se sprovode u okviru Globalnog klimatskog osmatrakog sistema i Svetskog klimatskog programa kojima koordinira Svetska meteoroloka organizacija, na objektivan, otvoren i transparentan nain sprovodi usaglaenu ocenu naunih, tehnikih i drutveno-ekonomskih informacija relevantnih za razumevanje naunih osnova rizika antropogenih

xl

286

promena klime, potencijalnih uticaja tih promena i opcija ublaavanja klimatskih promena i adaptacije na izmenjene klimatske uslove. Od svog osnivanja do danas, IPCC je objavio tri vietomna sintezna nauno-tehnika izvetaja (1990., 1995., i 2001. godine). U pripremi je etvrti sintezni nauno-tehniki izvetaj koji e biti obajavljen 2007. godine. Pored toga, IPCC je objavio veliki broj Specijalnih izvetaja, Tehnikih dokumenata, metodologija i uputstava, koji su me unarodno prihvaeni i primenjuju se u praksi u nacionalnim meteorolokim slubama, organima nadlenim za implementaciju Okvirne konvencije UN o promeni klime i njenog Protokola iz Kjota, nauno-obrazovnim institucijama, privrednim delatnostima i nevladinim organizacijama. Jedna od najinteresantnijih ekonomskih tema u poslednjih pedeset godina svakako je bio ekstremno brzi rast osam zemalja June Azije, koji je Svetska banka ak najpre zvanino nazivala junoazijskim udom [WB, 1993], a kasnije im dala ime HPAE (High Performance Asian Economies). Ovih osam zemalja razlikuju se, naravno, po nivou dohotka i realizovanom ivotnom standardu, ali im je zajedniko to da su sve sledile ofanzivnu izvoznu strategiju i da su kao rezultat ostvarivale stope privrednog rasta koje su daleko premaivale svetske standarde. Me u njima su se najpre, skoro odmah posle Japanskog uda iz pedesetih godina, izdvojila etiri tigra, kako se uobiajeno nazivaju Hong Kong, Singapur, Juna Koreja i Tajvan. Uspeh ovih zemalja nije izbledeo ni do kraja prolog veka, te je velika finansijska kriza, koja je pogodila ove zemlje leta 1997. godine, pokazala da su po mnogim kriterijumima privrede ovih zemalja zaista veoma snane.
xli xlii Otvorena kritika ispravnosti politike koje su MMF i Svetska Banka vodile u odnosu na razvojne politike u poslednjoj deceniji dvadesetog veka dola je i od strane ekonomiste svetskog glasa, nekadanjeg potpredsednika i glavnog ekonomiste Svetske banke Dozefa tiglica (Joseph Stiglitz), koji smatra da su mere u duhu Vaingtonskog konsenzusa prilino pojednostavljene. Kina je zanemarila ove preporuke i postigla zavidan uspeh, Rusija ih je prihvatila i doivela fijasko. Pokuavajuci da objasni faktiki neuspeh ruskih reformi pre 2000. godine, tiglic dolazi do zakljuka da se osnovni problem nalazi u "prekomernom verovanju ekonomskim modelima uzetim iz udbenika, koji mogu biti uspeni pri obuci studenata, ali se na njih ne treba oslanjati pri savetovanju vlade koja pokuava da izgradi trinu privredu" (Stiglitz, 1999). Ideoloka odluka ruskih reformatora da to pre raskinu sa prolim reimom dovela je do unitenja skoro svih formi organizacije drutvenog ivota. Izgradnja novih institucija, koje bi bile adekvatne trinim uslovima, vrena je u Rusiji metodom "ok terapije" i nekritinim kopiranjem zapadnih obrazaca, koji se u ruskim uslovima nisu pokazali, ni priblino, efikasnim kao na Zapadu. Profesor Defri Saks (Jeffrey Sachs), direktor harvardskog Instituta za me unarodni razvoj u svom intervjuu listu Dani (br 207, maj 2001) kae Iako [vaingtonski konsenzus] ima dobrih dijelova, on u cjelini ne uvaava realnu situaciju u kojoj se nalaze razliiti dijelovi svijeta. Vaingtonski konsenzus, u osnovi, nerazvijenima govori: Napravite brze reforme, ne oekujte puno pomoi od nas, a ako to napravite uspjeno, desit e vam se dobre stvari!

287

On je napravljen sa ciljem da smanji zahtjeve siromanih zemalja za finansijskom pomoi. Iza njega stoji ideologija da odgovornost za reforme lei iskljuivo na siromanim zemljama i da bogati nemaju obavezu da im u tome pomognu. To je moja interpretacija Vaingtonskog konsenzusa. Ali, ja vidim da mnogi dijelovi svijeta imaju upravo uasne probleme sa njim, bilo zbog velikih dugova, bilo zbog epidemija razornih bolesti, ili su predaleko od bogatih, ili je infrastruktura nedovoljno dobra. Stoga, mislim da je Vaingtonski konsenzus bio nerealistian u smislu oekivanja Zapada. Poznat je sluaj koalicije preko 200 organizacija (me u kojima su bile organizacije za zatitu prava ena, za promociju drutvene solidarnosti, politike, drutvene i ekonomske pravde, organizacije mladih, sindikati i organizacije za promociju razvoja), pod nazivom 50 godina je dovoljno: Mrea SAD za ekonomsku pravdu. Ova koalicija je u Sjedinjenim Amerikim Dravama, ali i na me unarodnom planu bila aktivna u pokuajima da se promeni ukupna politika i programi strukturalnog prilago avanja Svetske Banke i Me unarodnog monetarnog fonda. Sam naziv 50 godina je dovoljno odnosi se na pedeset godina politika razvoja u Africi, za koje je koalicija dokazivala da su u potpunosti bile pogreno upotrebljene i da su kao rezultat imale ukupne uslove ivota koji su bili loiji nego pre pedeset godina. Pored ovoga, aktivan i uspean je bio i neomarksistiki pokret otpora Zapatista, koji je nastao u meksikoj pokrajini apas (Chiapas) i kasnije se proirio na gotovo celu Latinsku Ameriku. Njihov slogan je bio slian Basta ya! (Dosta!), a program im je bio jednostavno profilisan kroz 11 rei: Trabajo, Tierra, Techo, Pan, Salud, Educacion, Democracia, Libertad, Paz, Independencia, y Justica (posao, zemlja, stan, hleb, zdravlje, obrazovanje, demokratija, sloboda, mir, nezavisnost i pravda).
xliii xliv Pokret Zapatista, naglaava: Kada smo ustali protiv nacionalnih vlada, videli smo da one ne postoje! Postojale su samo multinacionalne korporacija, koje su prikriveno vladale zemljama u razvoju.

Grupa 8, ili skraeno G8, predstavlja me unarodni forum vlada Kanade, Francuske, Nemake, Italije, Japana, Rusije, Velike Britanije i SAD. Ove zemlje u globalnoj ekonomiji zajedno uestvuju sa preko 65 procenata (iako obuhvataju samo 14 procenata stanovnitva) i objedinjuju najrespektabilnije vojne potencijale (sedam od navedenih osam drava nalazi se na sedam vodeih pozicija u svetu po vojnoj snazi) i gotovo celokune aktivne potencijale nuklearnog oruja.
xlv

Socijalni kapital je grupa specifinih odlika drutvenog ivota, posebno onih koje omoguuju me usobnu saradnju i solidarnost (Fukuyama, 2000). Veoma esto, socijalni kapital je definisan kao svojstvo drutvene strukture, kao gra anska participativnost (ili gustina odnosa me u lanovima zajednice), koju odlikuje rasprostranjeno me usobno poverenje, kolektivne akcije i pridravanje normi (Portes, 1998; Brehm, Rahn, 1997). Za razliku od drugih tipova kapitala, socijalni kapital nije otelovljen u pojedincima, nego u njihovim me usobnim odnosima. Drugim reima, on je odlika svakodnevno upranjavanih kolektivnih akcija. Popularnost koncepta socijalnog kapitala u drutvenim naukama pre svega proistie iz njegovih pozitivnih drutvenih efekata i razvojnog potencijala. Shodno tome, opadanje nivoa socijalnog kapitala u zajednici, ili njegovo ograniavanje na
xlvi

288

manje drutvene grupe predstavlja signal za brigu o integrisanosti ire zajednice i koherentnosti njenih razvojnih ciljeva. Socijalni kapital je postao sinonim za pozitivne efekte kulture, t.j. neformalnih normi i institucija (Cveji, 2002), na rast i razvoj. U tom smislu, socijalni kapital se obino tumai kao spontani razvoj socijalno korisnih normi i institucija, i to je taka na kojoj se on najvie pribliava vrednostima kao kulturnom okviru drutvene akcije (Putnam, 1993). Veliina socijalnog kapitala se empirijski obino meri preko rasprostranjenosti generalizovanog poverenja (poverenje u druge ljude, drutvene grupe i sl.), poverenja u institucije i nivoa gra anske participativnosti (brojnost i aktivizam NVO i drutvenih pokreta).
xlvii Uprkos upozorenjima strunjaka, svake godine se smanjuje iznos kojim razvijene zemlje pomau one koje to nisu. Ovim vidom pomoi, ustanovljene 1968. na Generalnoj skuptini UN predvi eno je da razvijene zemlje izdvajaju 1% BDP za sanaciju ovih problema. Ambiciozno zamiljen projekat nikada nije ovaploen u praksi, niti projektovana brojka dosegnuta. ak se neprekidno smanjivala tokom osamdesetih, da bi 1993. iznosila manje od 0,34% u proseku drava koje je izdvajaju. SAD su u smanjivanju pomoi za nerazvijene prednjaile, smanjivi pomo sa 9,37 na 6,9 milijardi dolara, to iznosi 0,09% amerikog BDP. Oito je da politika situacija u svetu nakon uruavanja sovjetskog bloka nije doprinela poveanju kvota pomoi koje razvijene zemlje ovim povodom daju siromanim (jer jednostavno vie ne strepe od izvoza komunizma u te zemlje) i vie se ne smatra moralno nepodnoljivom injenica da pedeset miliona stanovnika Zemlje godinje umire od posledica neuhranjenosti.

Na samitu u Santjagu 1998. godine vlade Latinske Amerike i Kariba zaloile su se za dostizanje tri osnovna cilja u obrazovanju, to je kasnije posluilo kao osnova za definisanje zakljuaka Milenijumskog samita UN 2000. godine. Ta tri cilja su (1) dostupnost kvalitetnog osnovnog obrazovanja za sve do 2010. godine; (2) dostupnost kvalitetnog srednjeg obrazpvanja za najmanje 70 procenata mladih do 2010. godine i (3)mogunosti za permanentno obrazovanje za celokupnu populaciju. Kako bi se postiglni ovi ciljevi, drave moraju obrazovanju dati visok prioritet, ne samo podiui ga na nivo najvieg politikog cilja, ve i u smislu izdvajanja za obrazovanje od strane drave. Na samitu je konstatovano da se u zemljama Latinske Amerike i Kariba za obrazovanje izdvaja samo 5 procenata BND (u Srbiji je u 2006. godini ovaj procenat bio mnogo nii ispod 3 %).
xlviii

1990. godine grupa politiara Latinske Amerike i Kariba, predstavnika me unarodnih razvojnih agencija i pripadnika akademske zajednice uestvovala je na konferenciji u organizacijia Instituta za me unarodnu privredu iz Vaingtona. Cilj je bio da se proceni napredak zemalja Latinske Amerike i Kariba u sprovo enju reformi ekonomske politike posle dunike krize u osamdestim. Kao zakljuak ove konferencije, Don Vilijamson naglaava da ... Vaington definitivno predstavlja konsenzus (bar za one koji su na konferenciji prisutni) u pogledu deset osnovnih mera koje treba preduzeti. Ali, uz jedan jedini izuzetak (zatita ljudskih prava), politiki recepti iz Vaingtonskog konsenzusa ingnoriu moguu ulogu koju institucionalne promene mogu da imaju u ubrzavanju ekonomskog i
xlix

289

drutvenog razvoja u regionu; one se umesto toga fokusiraju na fiskalnu dsciplinu, liberalizaciju trgovine i investicija, deregulaciju domaeg trita i privatizaciju javnih preduzea. Pre nego to je zapoela azijska finansijska kriza, mislilo se da je upravo meavina institucija i politika koje su usvojile istonoazijske drave i koja je dovela do istonoazijskog privrednog uda onaj model koji moe pomoi drugim zemljama u razvoju i da je taj model ili bar neke njegove delove mogue preslikati na sve druge zemlje u razvoju. Finasijska kriza koje je nastupila donekle je unela skepsu u ovakva shvatanja, iako, to se mora rei, samo privredno udo nije bilo mit. U svakom sluaju, oslanjanje na aktivnosti drave u promovisanju industrijskog razvoja u predhodnim decenijama kao dela dravne politike u nekim istonoazijskim dravama (pre svih u Junoj Koreji) u ovoj deceniji potpalo je pod sumnju i pretrpelo otre kritike u naunoj javnosti. Neke od ovih kritika oslanjale su se na stav da je postignuti (impozantni!) rast mogao da bude i vei da se drava nije preterano meala u ekonomiju. Drugi su dokazivali da iako su preduzete mere drave na planu industrijske politike pozitivno uticale na privredni rast, ovakve mere implicitno zahtevaju jaku dravu, element koji uglavnom nedostaje u drugim delovima Treeg Sveta.
l

li Time se otvara prostor za stvaranje novih odnosa ne samo izme u razvojnih agencija (na primer Svetske Banke) i vlada, ve i unutar samih zemalja. Bitni naglasci su da zemlja, a ne samo vlada, bude "na mestu vozaa". "Nijedna institucija, bilo domaa ili me unarodna, nema monopol na mudrost i imperativ je potpuno prihvaanje znaenja i konsekvenci alternativnih politika" (Stiglitz, 2002).

ak i ortodoksni zastupnik neoliberalne ekonomske doktrine Milton Fridman u svom komentaru iz 2001. godine napominje da bi deceniju ranije imao samo tri rei za zemlje u tranziciji iz socijalizma u kapitalizam: privatizujte, privatizujte, privatizujte. Ali pogreio sam. nastavlja on, Ispostavilo se da je vladavina prava verovatno vanija osnova od privatizacije. (Iz intervjua sa Miltonom Fridmanom, (Fukujama, 2007)).
lii

liii

Program Eureka Evropske unije, kao i serija vojnih programa u Sjedinjenim Drzavama mogu se opisati kao primeri takve industrijske politike.
liv Prema nekim podacima, uginulo je izme u 15 i 30 hiljada primeraka ptica. Dvadeset procenata obradivog zemljita i polovina od ukupnog broja koralnih sprudova u Persijskom zalivu je kontaminirano. U atmosferu je otilo 2,1 miliona tona sumpor dioksida.

Tri Kjoto mehanizma su: (1) trgovanja emisijama (poznato jo i kao trite ugljenijaka carbon market), mehanizam istog razvoja (Clean Development Mechanism CDM) i zajednika implementacija (Joint Implementation - JI). Kljuni implementacioni alat svakako je prvi od navedenih trgovanje emisijama koji bi presudno treblo da dovede do smanjenja emisija gasova staklene bate irom sveta. Obim me unarodnog trgovanja emisijama gasova u 2006. godini dostigao je 30 milijardi dolara i predvi en je njegov rast u narednim godinama. Ostala dva mehanizma su bazirana na projektnim aktivnostima i njihova predvi ena uloga je da
lv

290

doprinose prvom mehanizmu. Mehanizam zajedike implementacije predvi a zajednike projekte razvijenih i nerazvijenih (mahom tranzicionih) zemalja, dok CDM omoguava investiranje u projekte odrivog razvoja kojima se doprinosi smanjenju emisija u zemljama u razvoju. Institucije ukljuuju mehanizme koji olakavaju ili spreavaju donoenje odluka politikih uesnika. Institucioanlno ure enje dalje doprinosi (pozitivno ili negativno) na primenu zakonskih normi od strane vlasti kao i potovanje ovih normi od strane ostalih uesnika. Termin institucije se koristi u sociologiji da bi opisao neto to pomae pojedincima da olakaju odluivanje u svakodnevnom ivotu nu enjem orijentacije kada se tumai kao akcija drugih i definie jednu funkciju u odre enom socijalnom kontekstu. Sociolozi istiu da samo kroz institucije, socijalne aktivnosti postaju korisne, normativne, kvazi-automatske, permanentne (stalne), i predvidive. Oni istiu da te institucije odre uju vrednosti i da otuda odre uju razvoj drutva. U pravu, institucija predstavlja skup pravnih normi koje se odnose na jedan isti drutveni odnos ili grupu istovrsnih odnosa. U teoriji drava i sociologiji pojam institucije kao drutvena tvorevina ima razliito mesto zavisno od shvatanja date kole. Drutvo, pogotovu savremeno drutvo, ima bezbroj institucija, tj. relativno trajnih i formalnim pravilima regulisanih odnosa me u ljudima koji se uspostavljaju povodom vrenja neke delatnosti usmerene na ispunjenje nekog cilja, a povodom ega se uspostavlja i odre ena organizacija. (Politika Enciklopedija, 1975: 345).
lvi

147 efova drava i vlada i 189 nacija u ukupnom broju obavezalo se Milenijumskom deklaracijom Ujedinjenih Nacija da pravo na razvoj za sve sprovedu u delo. Oni su se saglasili da je napredak zasnovan na odrivom ekonomskom rastu, koji se mora usredsrediti na siromane, sa fokusom na potovanju ljudskih prava. Cilj deklaracije je da se promovie sveobuhvatni pristup i koordinisana strategija, koji istovremeno uzimaju u obzir mnogobrojne probleme na najirem frontu. Okvir od 8 ciljeva, 18 specifinih zadataka i 48 indikatora kojima se procenjuje napredak u pravcu ostvarivanja Milenijumskih ciljeva razvoja usvojeni su konsenzusom eksperata Sekretarijata Ujedinjenih Nacija, Me unarodnog monetarnog fonda, OECD-a i Svetske Banke.
lvii lviii

Srbija je jedna od zemalja potpisnica Milenijumske deklaracije UN, ime je preuzela obavezu da Milenijumske ciljeve UN prilagodi uslovima na nacionalnom nivou i definie svoje Milenijumske ciljeve razvoja. Vlada Republike Srbije usvojila je Nacionalne MCR 2006. godine (Vlada Republike Srbije, 2006). Generalni sekretar UN Ban Ki Mun kae u izvetaju o realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja iz 2006. godine da od 2004. godine nije bilo znaajnog poveanja u donacijama lanica Komiteta UN za pomo razvoju, koje su namenjene siromanim zemljama. Prema njegovim reima zbog toga je ak i zemljama sa dobrom upravom onemogueno da ispune Milenijumske ciljeve razvoja. Prvi ovek svetske organizacije tako e je ocenio da bi lanice Grupe 8 industrijalizovanih zemalja trebalo da realizuju svoja obeanja da e udvostruiti pomo Africi do 2010. godine.
lix

291

lx 2005. godine britanski kancelar Gordon Braun (Brown) zaduio je ser Nikolasa terna (Stern) da izvri analizu i rukovodi sainjavanjem kompleksnog izvetaja o ekonomiji klimatskih promena, koja bi posluila kao osnov za nacionalnu politiku razvoja. tern je veoma potovani i poznati ekonomist: bio je vodei ekonomist Svetske Banke, zamenik britanskog ministra finansija i vodei kreator ekonomske politike u Velikoj Britaniji. Ovakva biografija nije ukazivala da e njegov izvetaj biti radikalan u svom pristupu u odnosu na vodeu (neoliberalnu) ekonomsku misao.

ak i predvi anja Vilijama Nordhausa sa Jejla, za koga se ne moe rei da predstavlja perjanicu neoliberalnog ekonomskog miljenja, ali mu se ne moe osporiti autoritet u oblasti ekonomije klimatskih promena, bila su znatno optimistinija.
lxi

Me unarodni monetarni fond procenio je u prolee 2008. godine da e globalni poslovni gubici koji su posledica krize subprimarnog kreditnog sektora u Americi dostii i 945 milijardi dolara. U svom izvetaju o globalnoj finansijskoj stabilnosti u 2008. MMF navodi da se kriza proirila i izvan amerikog subprimarnog sektroa i da preti tritima u drugim dravama, uz procenu da su anse da kriza u SAD dovede do globalne recesije 25 odsto. Ekonomski rast u zoni evra u 2008. godini MMF prognozira na samo pola procenta, i 1,9 odsto u 2009. godini.
lxii

Pod zemljama u tranziciji u ovom razmatranju podrazumevaju se zemlje Jugoistone Evrope (SEE), kao i zemlje Istone Evrope, Kavkaza i Centralne Azije (EECCA).
lxiii

Me unarodna humanitarna organizacija Oksfam, sa seditem u Velikoj Britaniji, krajem 2004. godine optuila je najbogatije drave sveta da kre dato obeanje o poveanju pomoi siromanim zemljama. Oksfam je, naime, iznela tvrdnju da e zbog tog razloga u zemljama Treeg sveta oko 45 miliona dece umreti tokom narednih 10 godina. Milioni dece koja, izme u ostalog, i sopstvenim radom izdravaju itave porodice, plaaju svojim ivotima zbog ogromnog jaza izme u bogatih i siromanih zemalja. Oksfam jo tvrdi da kako najbogatije zemlje sveta postaju sve bogatije, da one tako sve manje odvajaju za pomo siromanima. Danas, na primer, najimunije nacije daju srazmerno polovinu pomoi od one koju su izdvajali tokom ezdesetih godina prologa veka. Ne amnestirajui od odgovornosti ni vlade siromanih zemalja koje su tako e delimino odgovorne za takvo stanje stvari, ta humanitarna organizacija je apelovala na Veliku Britanija da iskoristi svoje predsedavanje u Grupi 8 i ubedi ostalih sedam lanica da me u prioritete uvrste i iskorenjivanje svetskog siromatva. Oksfam je tako e zatraila da G8 otpie dugove siromanih zemalja i da udvostrui pomo koju im daje, jer bi to bilo i u interesu bogatih. Nadu da e se neto na tom planu moda zaista i poeti da menja daje odluka Svetske banke i Me unarodnog monetarnog fonda da 2005. godine otpiu dugove najsiromanijim zemljama, pri emu je zapravo re o usvojenom predlogu G8, sa samita u kotskoj. Pol Volfovic, direktor Svetske banke, ak je najavio da je otvoren put ka kompletnom reenju dunikog problema, uz tvrdnju da je sa tim sporazumom pokrenuta i akcija.
lxiv

292

lxv Na primer, 1950. godine prosena plata u Etiopiji bila je 16 puta manja nego prosena plata u Evropi, ili SAD. Sredinom prve decenije XXI veka, odnosno pedeset godina kasnije, proceni Etiopljanin je 35 puta siromaniji od prosenog Evropljanina!

Kada se dohoci konvertuju preko PPP (pariteta kupovne moi) dobije se bitno drugaija slika: od jaza najbogatije i najsiromanije petine od 74:1, dobije se 16:1. Ovaj izvetaj UNDP je doao pod udar kritike, posebno zato to su sve vodee me unarodne ustanove, od OECD, MMF i drugih, ve preporuile PPP sistem kao neku vrstu zlatnog standarda za svrhe me unarodnih komparacija dohodaka i analize siromatva. Komisija za statistiku UN UNSEC je u svom izvetaju nazvala korienje monetarnih kurseva od strane UNDP materijalnom grekom koja fundamentalno iskrivljuje pogled na dati problem.
lxvi

Prema definiciji Ujedinjenih Nacija, siromanima se smatraju osobe koje su liene naina ivota, komfora i dostojanstva, koji se smatraju norrmalnim u drutvu u kojem ive. Ekstremno ili apsolutno siromatvo podrazumeva ivot pojedinca sa manje od jednog dolara na dan, to znai da on nije u mogunosti da ispuni svoje osnovne potrebe za osiguranje preivljavanja. Relativno siromatvo se definie kroz uslove ivota pri kojima su prihodi porodice ispod nacionalnog proseka. Strategija za smanjenje siromatva Republike Srbije siromatvo definie kao kao viedimenzionalni fenomen koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje ivotnih potreba, podrazumeva i nemogunost zapoljavanja, neodgovarajue stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zatiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. U ostale kljune aspekte siromatva ubrojeni su i neostvarivanje prava na zdravu ivotnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na istu vodu i vazduh. Po Anketi o ivotnom standardu iz 2007. godine, u Srbiji su siromana bila sva domainstva ija je potronja po potroakoj jedinici bila manja od 8 883 dinara.
lxvii lxviii

Svetska organizacija za hranu FAO pod neuhranjenou podrazumeva uslove u kojima pojedinac konzumira hranu energetske vrednosti koja je konstantno ispod energentskih zahteva ishrane neophodnih za odravanje zdravog ivota i ispunjavanje lakih fizikih aktivnosti.

lxix Podsetimo da je i jedan od Milenijumskih ciljeva da se prepolovi broj ljudi koji pate od gladi.

Biotehnoloka revolucija je u ovom trenutku na samom poetku i smatra se da njeni efekti i najvea dostignua u biolokim naukama povezanim sa informatikim dostignuima tek predstoje u XXI veku. Nastavie se i poveati istraivanja u medicinskim i tehnologijama javnog zdravlja, remedijaciji ivotne sredine, poljoprivredi, biozatiti i srodnim disciplinama. Sa jedne strane, biotehnologija bi mogla da postane karika koja nedostaje u ujednaavanju razvijenih i zemalja u razvoju, irei dramatine ekonomske i koristi u zdravstvenoj zatiti prema onima kojima je to najpotrebnije. Mogui pronalasci u biomedicini bi uticali na ogranienje irenja epidemije HIV-a i tako pomogli u reavanju postojeih arita humanitarne krize u podsaharskoj Africi, ali i spreavanju potencijalnih uticaja na ekonomski rast u zemljama u razvoju kakve su Kina i Indija.
lxx

293

Istraivanja u biotehnologiji omoguila bi i veu bezbednost razvijenih zemalja, pre svega od uticaja teroristikih napada (primer za to su ogromna ulaganja u takozvani Homeland Security u SAD). Sa druge strane, koliko god irenje biotehnologija znai posredno bolji kvalitet ivota, ono moe dovesti do znaajnih pretnji po bezbednost. Biotehnoloke informacije postaju dostupnije, tako da mogu doi do njihove zloupotrebe. Danas postoji opravdan strah od zloupotrebe biolokih agenata, kako u teroristikim akcijama, tako i kao biolokog oruja i ini se da e ovaj strah rastu u budunosti, ukoliko do e do pogoranja politike situacije i geopolitike nestabilnosti. Konano, biotehnoloka istraivanja ponekad nose sa sobom znaajne etike nedoumice: na primer, istraivanja stem elija mogu biti zloupotrebljena za kloniranje ivih organizama. Preko 95 procenata poljoprivredne proizvodnje u Africi zavisi od padavina. Simulacije pokazuju da e 80 000 kvadratnih kilometara poljoprivrednog zemljita u podsaharskoj Africi, koje se u ovm trenutku ne moe svrstati u produktivno, imati koristi od klimatskih promena, ali da e u isto vreme 600 000 kvadratnih kilometara danas produktivnog poljoprivrednog zemljita postati ozbiljno ugroeno.
lxxi

Amerika vlada subvencionie proizvodnju bioetanola, to e za posledicu u 2008. godini imati smanjenje proizvodnje kukuruza namenjenog ishrani u SAD za treinu. Procenjuje se da e ovo dovesti do smanjenja trnih vikova na svetskoj pijaci. asopis Ekonomist (The Economist, decembar 2007.) navodi podatak Svetske banke po kome je za proizvodnju etanola za jedno punjenje rezervoara prosenog dipa potrebna koliina kukuruza koja je dovoljna za ishranu jedne osobe za period od godinu dana!
lxxii

Sa druge strane opravdano je zapitati se koliko hrane je dovoljno? Specijalizovana agencija UN za hranu i poljoprivredu FAO procenjuje da bi za svakog pojedinca trebalo obezbediti najmanje 2 300 kalorija dnevno, kako bi se obezbedila adehvatna ishrana. FAO ovu koliinu naziva prosenim dnevnim nacionalnim zahtevom. Ukoliko se eli ii ka ujednaavanju ivotnih stilova stanovnika u nerazvijenim zemljama sa razvijenima, ovaj zahtev raste na blizu 3 000 kalorija dnevno. Kada se sve ovo pomnoi sa brojem stanovnika na planeti, koji bi mogao da se stabilizuje na 9,3 milijarde u narednom periodu, onda bi ukupni dnevni zahtevi za hranom iznosili blizu deset miliona milijardi kalorija.
lxxiii

Pomo u poljoprivredi koju razvijene zemlje daju nerazvijenima opada konstantno u poslednjim decenijama sa 8 milijardi dolara u 1980. na 3,4 milijarde u 2005. godini. Istovremeno, udeo koju pomo poljoprivrednoj proizvodnji ini u ukupnoj razvojnoj pomoi u istom periodu opao je sa 17% na 3 %.
lxxiv

Projekcije svetskog stanovnitva govore da e sredinom XXI veka na Zemlji biti izme u 8 i 12 milijardi stanovnika. Najnovije dugorone prognoze Ujedinjenih Nacija pokazuju da e veliina svetskog stanovnitva biti izme u 6 i 18 milijardi u 2100. i izme u manje od 4 milijarde i 27 milijardi 2150. godine (Milutinovi, 2004). Efekti stanovnitva na ivotnu sredinu bie mnogo umereniji ako budui rast prati niu krivulju i zadri se na nivou broja iz 1998. godine, ali ova varijanta je malo verovatna. Budui rast
lxxv

294

populacije zavisie od nivoa fertiliteta u najveim regionima sveta. Apsolutna vrednost fertiliteta (TFR) u manje razvijenim zemljama opada od 6,2 u pedesetim godinama ovog veka na oko 3,4 u 1997. godini. Projekcije UN smatraju da e TFR opadati do vrednosti od 2,1 u 2050. godini, ali ovo e ukljuiti drastino opadanje u najsiromanijim zemljama. Mnogi demografi oekuju opadanje fertiliteta u manje razvijenim zemljama, ali ova pojava e zavisiti od brojnih drutvenih, politikih i ekonomskih faktora koji e usloviti motivaciju i mogunost da se ogranii broj lanova porodice. Veliina fertiliteta je znaajno manja u industrijski razvijenim zemljama. Sredinom devedesetih srednji TFR bio je 1,4 deteta po jednoj eni u Evropi, 1,9 u Severnoj Americi i 1,5 u Japanu. Projekcije UN predvi aju da e ovaj broj rasti u pomenutim zemljama dok ne dostigne vrednost od 2 u 2050. godini. Neprofitna nauno istraivaka organizacija Population Reference Bureau predvi a smanjenje stope fertiliteta na globalnom nivou sa petero dece po svakoj eni pedesetih godina prolog veka, na 2,8 deteta danas, a oekuje se da e se u dolazeim godinama smanjiti na manje od 2,5 deteta po svakoj eni.
lxxvi lxxvii

Smanjenje fertiliteta i mortaliteta dovee do dramatinog starenja stanovnitva. Po scenariju srednjeg fertiliteta, broj stanovnika starijih od 60 godina porae sa 10% na 31% ukupnog svetskog stanovnitva izme u 1995. i 2150. godine (Milutinovi, 2004).

Broj stanovnika u Africi trebalo bi da se vie nego udvostrui izme u 1995. i 2050. godine, sa 720 miliona na 2 milijarde, dok e broj stanovnika Latinske Amerike porasti sa 477 miiliona na 810 miliona. U isto vreme u Aziji e doi do porasta od 3,4 milijarde na 5,4 milijarde. Nasuprot tome, oekuje se da broj stanovnika Evrope opada u ovom periodu i to sa 728 miliona na 638 milona, zbog niske vrednosti fertiliteta i starenja stanovnitva. Za ilustraciju ove tvrdnje, Karl Hob (Haub) iz Population Reference Bureau navodi primere Japana i Nigerije, zemalja koje su danas vrlo blizu po broju stanovnika 137 miliona u Nigeriji, 128 u Japanu. No, do 2050. godine Nigerija e imati trostruko brojnije stanovnitvo - 307 miliona, prema japanskih 100, odnosno 22 posto manje nego danas.
lxxviii

Dugorono opadanje prirodnog prirataja u Centralnoj Srbiji i Vojvodini poprimilo je neeljene tokove krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina 20. veka. Negativan prirodni prirataj belei se kontinuirano u Vojvodini od 1989, a u Centralnoj Srbiji od 1992. godine, i traje i danas. Prema podacima za 2005 . godinu broj umrlih u Srbiji (bez KiM) vei je od broja ivoro enih za vie od 34.5 hiljada, to rezultira negativnom stopom prirodnog prirataja od 4.6. Slino je i po makro celinama. U Centralnoj Srbiji broj umrlih vei je za vie od 23.5 hiljada od broja ivoro enih, a stopa je iznosila 4.3 na 1000 stanovnika. U Vojvodini je apsolutni prirodni prirataj bio na nivou od preko 11 hiljada, a stopa prirodnog prirataja 5.5.
lxxix lxxx

Ljudi u razvijenim zemljama neosporno imaju oseaj da neto nije u redu sa potronjom u njihovim drutvima. Me utim, oni najee ne koriste termin prekomerna potronja da bi ovaj oseaj opisali. Ovde e biti prikazani neki rezultati istraivanja koje je u SAD za raun Merck Family

295

fondacije izvrila Harwood grupacija (Harwood Group, 1995). Istraivanje je imalo za cilj da prikae obrasce potronje u SAD i posledice koje ona ima na drutvo i ivotnu sredinu. U zakljuku se kae da Amerikanci generalno veruju da materijalizam, pohlepa i sebinost sve vie dominiraju javnim ivotom i ponaanjem svakog pojedinca. Ove snage imaju veoma negativno dejstvo na tradicionalne vrednosti porodice, na odgovornosti i oseaj pripadnosti zajednici. Ljudi ne ele da odbace materijalne ciljeve, ali ele da imaju vei oseaj izbalansiranosti u svojim ivotima. Istraivanje je tako e pokazalo da mnogo ljudi veruje da su njihove vrednosti odgovornost, porodini ivot i prijateljstvo u suprotnostima sa vrednostima ostalih amerikanaca. Ljudi su ve tada (1995. godina) bili veoma zabrinuti za budunost. Ameriki san se sve vie zasnivao na kupovini, materijalnoj dobiti, a mnogo manje na otvaranju mogunosti. Deca su usvajala lekcije potroake kulture: 86 procenata ispitanika odgovorilo je da su mladi usredsre eni na kupovinu potronih dobara, dok 58 procenata opisuje mlade Amerikance kao veoma materijalistiki opredeljene. Me utim, istraivanje je tako e pokazalo da su ljudi ambivalentni kada se pomene mogunost promena u njihovim ivotima i u drutvu. Oni ele finansijsku sigurnost i komfor, u isto vreme izraavajui duboke nematerijalne aspiracije za sebe i za drutvo. 82 procenta Amerikanaca se slae da najvei broj njih kupuje i troi mnogo vie od onoga to im je potrebno. Oni povezuju ivotnu sredinu sa ovim procesima, ali samo na veoma generalan nain, nasluujui da je prosperitet stvoren ovakvim ponaanjem neodriv. Energetski intenzitet je pokazatelj koji govori o energetskoj efikasnosti, odnosno sposobnosti privrede i drutva da energetske resurse uspeno transformie u ekonomske i socijalne vrednosti koje ine drutveno blagostanje. On predstavlja koliinu ukupno utroene energije da bi se stvorio odre eni deo bruto domaeg proizvoda kao mere ekonomske aktivnosti u dravi. to je energetski intenzitet manji, to je stepen energetske efikasnosti vii.
lxxxi lxxxii

Efekat staklene bate je izraz za zagrevanje planete nastalo poremeajem energetske ravnotee izme u koliine zraenja koje od Sunca prima i u svemir zrai Zemljina povrina. Ovaj efekat predstavlja rezultat poveanja koliine zraenja koje ne moe od povrine Zemlje da bude emitovano u svemir, ve ga atmosfera upije i postane toplija. Atmosfera Zemlje upija deo (oko 30%) energije koju Sunce direktno emituje, dok ostatak (zraenje manjih talasnih duina) pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake (manjih talasnih duina) koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u svemir. Me utim ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovakvo zraenje, doi e do poveanja temperature atmosfere. To se dogodilo sa atmosferom Zemlje u poslednjem veku. Gasovi staklene bate su vodena para, ugljen dioksid, metan, azotni oksidi, sumpor heksafluorid i CFC.

Na primer, prema podacima objavljenim u asopisu "National Geographic", ruenje uma u Nigeriji, Gani i Obali Slonovae izazvae dve decenije velike sue u centralnoj africi, uz prateu masovnu glad i oskudicu.
lxxxiii

296

lxxxiv U avgustu 2008. godine u rumunskim novinama pojavila se vest da e zbog klimatskih promena u bliskoj budunosti biti mogue gajenje tropskog voa u junim i jugozapadnim delovima Rumunije!

Otapanje lednika i rast nivoa mora potopie priobalna podruja i sva manja ostrva podizanje nivoa mora od jednog metra, predvi en do 2050. godine, potopie gradove poput Venecije i Sankt Peterburga, ali i itavu Okeaniju, Banglade, Holandiju, sliv reke Po u Italiji, amerike obale i druge niske priobalne oblasti, dok su neka tropska ostrva u junom pacifiku ve danas raseljena zbog potapanja.
lxxxv

Analza ekolokog otiska upore uje ljudske zahteve prema okruenju (prirodnoj sredini) sa mogunou biosfere da regenerie resurse i prui usluge. Mere pomou koje se ovo upore enje vri je povrina bioloki produktivnog zemljita i povrina mora koja bi bila neophodna za proizvodnju resrsa neophodnu populaciji i apsorpciju otpada koje ta populacija proizvede. Ova sveobuhvatna anailza moe se vriti na nivou pojedinca, grada ili regiona, drave i sveta u celini. Tako e, mogue je ekoloke otiske raunati za proizvodne procese, ali i za vonju atomobila. Autori ekolokog otiska su Matias Vakernagel i Vilijam Ris, a po prvi put u akademskoj javnosti objavljena je 1992. godine. Ekoloki otisak po stanovniku je odlina mera za pore enje potronje i ivotnih stilova izme u drava ili regiona i proveru da li je postojei nain ivota i potronje u zajednici odriv na dui rok. Jednostavnost i ilustrativnost rezultata omoguava da njihov uticaj na nosioce odluivanja bude znaajan.
lxxxvi lxxxvii

Pojam biodiverziteta uveden je pre dvadesetak godina, na predlog ekologa, u terminologiju koja se tie globalnih aspekata ivotne sredine. Pod biodiverzitetom se podrazumeva raznovrsnost ivota i svih njegovoh formi, nivoa i kombinacija, (Brennan i Withgott, 2005). Biodiverzitet obuhvata nekoliko organizacijskih nivoa: genetski, specijski i ekosistemski, od kojih svaki ima svoj, kako prostorni tako i vremenski kontinuitet na planeti. Pod genetskim diverzitetom podrazumeva se raznovrsnost nasledne strukture izme u jedinki koje pripadaju istoj vrsti intraspecijski varijabilitet morfolokih, fiziolokih i funkcionalnih svojstava. Specijski diverzitet podrazumava sveukupnost organskih vrsta na naoj planeti od nastanka ivota pa do danas interspecijski varijabilitet u vremenu i prostoru. Postoje veoma razliite procene o ukupnom broju organskih vrsta na Zemlji, ali ih je do danas opisano i klasifikovano oko 1,5 milion, od ega neto vie od milion ivotinjskih i oko 500 hiljada biljnih vrsta. Trenutnom sistematikom vrsta ivotinja, biljaka, gljiva, i mikroorganizama svakako nije obuhvaen njihov stvarni broj, jer se po nekim procenama na naoj planeti nalazi oko 100 miliona vrsta (Pimm et al., 1995.). Pod ekosistemskim diverzitetom podrazumeva se raznovrsnost iznad specijskog nivoa, odnosno raznovrsnost stanita, ivotnih zajednica, ekosistema i predela - makro i mikro- populaciona interaktivna raznolikost. Mangrove su tip vegetacije koja se razvija na muljevitim terenima zaliva, laguna i ua reka u tropskim oblastima, a koju karakteriu uglavnom zimzelene drvenaste biljke. U oblastima umerenog pojasa na ovim terenima se nalaze slane movare. Kao i u svim drugim ekosistemima, i u
lxxxviii

297

mangrovama se svi ekoloki faktori odlikuju istovremenou, tako da su svi kljuni za razvoj vegetacije. Me u posebno vane koji najvie utiu na oblike ivotnih formi svake vrste koja nastanjuje mangrovu, istiu se poveana koncentracija soli, nedostatak kiseonika (uslovljen velikom produktivnou) i kretanje vode, odnosno plima i oseka.
lxxxix Zbog nedovoljno definisanih odnosa u upravljanju umskim fondom i zatienim prirodnim dobrima, kao i velike centralizacije, esto dolazi do nerazumljivih odluka vezanih za ume. Poznat je sluaj masovne see uma u Jugoistonoj Srbiji, posebno u oblasti Vlasinskog jezera. xc Na svetskom nivou priblino 67 procenata vode koju ljudi koriste odlazi za potrebe poljoprivrede, u najveoj meri kroz navodnjavanje. Industrija troi oko 19 procenata, a domainstva oko 9 procenata (WRI, 2000).

Ove procene nastale su nakon petogodinjeg globalnog istraivanja u kome je uestvovalo 700 eksperata i oko 150 institucija. Istraivanje je pokazalo da je procena iz 2000. godine da e do 2025 godine treina svetskog stanovnitva biti suoena sa ozbiljnim nedostatkom vode bila previe optimistika, jer se to dogodilo ve 2005. godine. Sada se procenjuje da je oko 800 miliona ljudi koji u svetu ive u ruralnim podrujima siromano upravo zbog toga to nedostatak vode onemoguuje normalan ivot i ekonomski rast.
xci

Konflikti oko preostalih zaliha traju decenijama izme u pojedinih afrikih i azijskih drava. U poslednje vreme, situacija se drastino pogorava, to ne deluje nimalo optimistino, naroito za zemlje Bliskog Istoka. Izrael, Jordan i Palestinska autonomija u velikoj meri zavise od reke Jordan, iji glavni deo toka sada kontrolie Izrael. Tel Aviv je Palestincima uveo velika ogranienja za potronju vode. To je jedan od osnovnih problema koji se razmatra u okviru mirovnog procesa na Bliskom Istoku. Planetarno otopljavanje moe dodatno smanjiti koliinu vode u ionako ne previe nabujalom Jordanu, to e za posledicu imati dalje zaotravanje odnosa izme u Arapa i Jevreja. Slian problem postoji i izme u Sirije i Turske, koja kontrolie gornji tok Eufrata i odavno planira izgradnju brane. Ostvarenje ovog plana znaajno bi smanjilo koliinu vode koja dospeva na teritoriju Sirije. S druge strane Eufrata Sirijci su ve izgradili branu, to je pokvarilo njihove me udravne odnose s Irakom, koji tako e zavisi od ove reke. Zbog zatite prava na korienje vodenih resursa osea se napetost izme u Kine, Indije i Bangladea. Reka Bramaputra u prolosti je vie puta bila povod za ratove izme u Kine i Indije, dve najvee vojne sile. Indija je jo 2000. godine optuila Kinu da joj nije dostavila informacije o stanju ove reke pred otvaranje klizita na Tibetu, koja su izazvala poplave u severo-istonoj Indiji i u Bangladeu. Istovremeno, kineski predlozi za skretanje toka Bramaputre izavali su optu zabrinutost u Nju Delhiju. Oko prostranog basena reke Okovango spore se vlasti Bocvane, Namibije i Angole. Sukobi oko vlasnitva nad Nilom, najduom afrikom rekom, uskoro mogu nastati izme u Egipta, Sudana i Etiopije. Ukoliko Etiopija dobije vei udeo u vodnim resursima Plavog Nila, manje vode bi ostalo Egiptu, smetenom u donjem toku ove reke. Egipatske strunjake zabrinjava i to je Beli Nil, koji protie kroz Ugandu i Sudan, znaajno "oslabljen" pre nego to stigne do Sinajske pustinje.
xcii

298

xciii Samo frankfurtski aerodrom sa svoga krova sakupi 16 miliona mubika vode godinje. Ova koliina vode upotrebljava se kao tehnika voda za odravnaje higijene i za tehnoloke potrebe.

Najpoznatiji predstavnici trinih neoliberala u oblasti zatite ivotne sredine danas su svakako Bjorn Lomborg i Dulijan Sajmon. Lomborgova knjiga The Sceptical Environmentalist (Lomborg, 2001) predstavlja bestseler protrinog pogleda na probleme zatite ivotne sredine.
xciv xcv

Interesantno je da latinska re sa istim korenom sustentatio strpljenje!

xcvi U ekonomiji ivotne sredine pojam odrivosti poinje da se javlja i dobija na znaaju onda kada se u umarstvu, ribarstvu i podzemnim vodama poinje govoriti o koliinama maksimalne odrive see, maksimalnih odrivih prinosa i maksimalne odrive koliine ispumpane vode. Koliko drvne mase moemo posei, a da i dalje imamo umu koja raste? Koliko ribe moemo izloviti, a da ribarstvo i dalje nesmetano funkcionie kao privredna grana? Koju koliinu podzemne vode moemo ispumpati, a da na kraju perioda eksploatacije imamo dovoljne zalihe podzemnih voda? ak i onda kada su koliine ispod predvi enih maksimalnih, to jo uvek nije garancija da ekosistem funkcionie odrivo dostizanje odrivog stanja komponenti ne garantuje odrivo stanje sistema u celini, ve je potrebno sagledati i me usobne veze i uticaje koje pojedine komponente u sistemu imaju na funkcionisanje celine. xcvii Redklif naglaava: Iako se u odbrani ideje odrivosti sve vie pozivamo na druge kulture i druge epohe, ona bi trebalo da bude jasno definisana kao proizvod specifinog skupa doga aja, poev od ideje progresa i svega onog ti se povezuje sa prosvetiteljstvom Zapadne Evrope. Naa elja da odrivost objasnimo pozivajui se na drutva u kojima ovaj koncept nije prisutan prevazi ena je i istorijski i intelektualno. Kao to se moe pokazati, ona nosi sa sobom ozbiljne implikacije po globalne strategije razvoja, koje osiguravaju nastavak ekonomske hegemonije industrijalizovanih drava Severa. Globalizacija problema zatite votne sredine i reenja koja se predlau danas odraavaju kontinuitet istorije kolonijalnog i postkolonijalnog miljnja povezanog sa idejom razvoja koja postoji na ravijenom Severu. Istorije razvoja i odrivosti kao komplementarne, proizvod su diskursa modernizma. (Redclift, 1993)

U svojoj klasinoj studiji koja se bavi idejom zatite ivotne sredine, Klarens Glaken dokazuje da je vezivanje ideje progresa sa limitiranou ivotne sredine proizvod post-enlajtment razvoja. (Glacken 1973). injenica je da su vodei mislioci evropskog enlajtmenta, kao to su Kondorse, Gudvin ili Maltus, razvili koncept kapaciteta podnoenja, ali da nisu uzeli u obzir uticaj promena u Ivotnoj sredini koje su izazvane ponaanjem ljudi. U kasnom osamnaestom veku ak i najradikalniji teoretiari uzimali su kao poetnu predpostavku stabilnu fiziku sredinu kao osnov za ljudski napredak. Zemlja moe da bude ure ena kao vrt, ali teoretiari enlajtment miljenja nisu sagledali da naruavanja ivotne sredine kao rezultat delovanja ljudskih naselja mogu pred oveanstvo postaviti teke izazove u budunosti (Glacken 1973). Glaken svoju tvrdnju upotpunjuje ukazujui na elemente koje su mislioci u ranom devetnaestom veku ignorisali:
xcviii

299

Kraj osamnaestog veka donosi zapadnoj civilizaciji ujedno i kraj epohe koju je karakterisala veza oveka sa prirodom. Ono to je sledilo je potpuno drugaiji poredak, na koji su uticaj imale teroja evolucije, specijaliaciji u procesima sticanja znanja i ubrzavanje procesa transformacije prirode. (Glacken, 1973) Ova tri elementa teorija evolucije, specijalizacija u nauci i ekonomski razvoj koji e krenuti veoma brzom uzlaznom putanjom tokom devetnaestog veka definiu kontekst unutar koga e odrivi razvoj postati veoma znaajan. Tako e, ova tri elementa definiu i kontekst modernizma i svojevrsnih ljudskih (ili unutranjih) ogranienja koji su se pred razvoj postavili. Moda je samo pitanje vremana kada e metafora odrivosti postato u toj meri konfuzna da postane beskorisna, odnosno da postane crna kutija u koju e se smestiti svi ideoloki konflikti koji optereuju savremeni invajronmentalizam, pisao je 1988. godine ORiordan
xcix

Neopadajui nivo blagostanja je pre princip koji se zasniva na jednakosti u vremenu, nego na efikasnosti. Odrivost je potencijalno u suprotnosti sa konvencionalnom analizom trokova i koristi zbog toga to odbija mogunost da se vea neto korist u sadanjem vremenu moe osigurati na raun budunosti, odnosno zbog toga to insistira na tome da mora postojati odgovarajua kompenzacija u takvim sluajevima. Stoga se i neki pokuaji da se modifikuje kost benefit analiza tako da bude uskla ena sa principima odrivosti ne mogu smatrti prihvatljivim.
c

Pravilo konstantnog kapitala kao preduslov odrivog razvoja uvode Hartvik (Hartwick, 1978) i Solou (Solow, 1986), naglaavajui da ukoliko ne postoje posebni razlozi za izdvajanje pojedine vrste kapitala, uslov odrivosti je da vrednost agregiranog nivoa kapitalnih zaliha ne bude manja od postojee u budunosti. Drugim reima, moemo troiti sve ono to potpada pod prirodni kapital (na primer, prirodne resurse, ili stvarati zaga enja) sve dotle dok gubitke nadokna ujemo poveranjem zaliha stvorenog kapitala. esto se ovo pravilo poistoveuje sa konceptom slabe odrivosti, o emu e detaljnije biti rei.
ci

Ovakvo shvatanje moe se pratiti jo od teorija ekonomskog rasta iz sedamdesetih godina XX veka i objanjeno je u predhodnim poglavljima.
cii

O konstituensima svaka od etiri nabrojana tipa kapitala, kao i njihovom me usobnim odnosima u procesu obezbe enja osnovnih ljudskih potreba i kvaliteta ivota opirnije je pisao Robert Kostanca (Costanza at all, 2007).
ciii

Putnam je 1993. godine pokazao da je jedan od pokazatelja koji objanjava bolje ekonomske performanse severa Italije u pore enju sa jugom postojanje mnogo veeg broja dobrovoljnih udruenja. Fukujama je nekako u isto vreme dokazao da uspene zajednice i kompanije karakterie prisustvo resiprociteta i poverenja. Iako se danas u literaturi moe nai
civ

300

dosta kritika na raun Putnamovog koncepta socijalnog kapitala, niko ne spori da poverenje i gra anska kooperacija imaju znaajan pozitivan uticaj na ekonomske aktivnosti. Ovaj uticaj moe biti jo snaniji ako se, na primer, smanji stepen drutvene iskljuenosti. Suprotno tome, sniavanje nivoa socijalnog kapitala moe biti uzrok drutvenim poremeajima, olienim u porastu kriminala, nasilja, kraha porodice, itd. Naravno, nije svaki tehnoloki napredak koristan. Na primer, za hlorofluorokarbonate (CFC) dugo se smatralo da predstavljaju najznaajnije tehnoloko unapre enje u proizvodnji aerosola, sa veoma irokom industrijskom primenom, pre svega u rashladnim sistemima. Danas se zna da ova jedinjenja unitavaju ozonski omota i da su jedan od najveih krivaca za globalno naruavanje ivotne sredine.
cv

Ovakva tumaenja dolaze i od onih koji su tada snano zastupali koncept slabe odrivosti. Na primer, profesor Konrad Ott je na Konferenciji o odrivom razvoju u Bazelu 2006. godine izneo zanimljivu teoriju da neispunjavanje preuzetih obaveza iz Rija posle vie od decenije minornih uspeha pomera fokus sa slabe na jaku odrivost, da je to sada opravdano kako sa etikog, tako i sa ekonomskog aspekta i da se vreme koje e biti potrebno da ak i koncept jake odrivosti zastari i bude zamenjen idealnom odrivou (to podrazumeva i Dalijev nulti ekonomski rast) vie ne meri decenijama, ve godinama (presonalna komunikacija autora).
cvi cvii cviii

Prema (Pei, 2002).

U literaturi se ovaj model esto citira kao Dasgupta-Heal-Solow ili DHS model, pozivajui se na radove Dasgupte, Hila i Soloua (Dasgupta & Heal, 1974), (Dasgupta & Heal, 1979) i (Solow, 1974). Robert Solou je svoju teoriju objavio u asopisu Review of Economic Studies maja 1974. godine, odnosno pre objavljivanja izvetaja Our Common Future.
cix cx

Hartvik je dokazao da drave koje u najveoj meri zavise od neobnovljivih prirodnih rasursa, ako to je nafta, moraju reinvestirati dobit od eksploatacije tih resursa ukoliko ele da odre konstantnu potronju tokom vremena. Hartvikovo pravilo se veoma odrazilo na politike i ekonomske prilike vezane za eksploataciju nafte u Norvekoj, Holandiji i Velikoj Britaniji, gde je bilo velkih pritisaka da se dobit od eksploatacije prirodnih resursa troi, radije nego reinvestira. Naslanjajui se na Hartvikovo pravilo, Solou je par godina kasnije dokazao da je to sine qua non za odranje kapitalnih zaliha.
cxi Izgleda kontradiktorno povezivati poveanje potronje sa ostvarivanjem odrivosti. tavie, ekonomska optimalnost, koja se bazira na maksimizaciji postojee vrednosti potronje, naizgled je potpunoj suprotnosti od odrivosti i jedini nain da optimalnost bude komaptibilna sa odrivou je da u budunosti potronja opada i tei nultoj vrednosti. Uprkos tome mnogi ekonomski teoretiari pokuavali su da na neki nain kombinuju optimalnost i odrivost, pre svega posmatrajui utilitaristiki dobra i usluge koje prua ivotna sredina (kao inpute u proizvodnji), ali i naglaavajui da je odrivost dodatni oteavajui faktor za ekonomski rast. Kako sagledavanje optimalnosti i odrivosti vodi razliitim percepcijama politike,

301

izvesno je da u konkretnim sluajevima odluivanja u javnim politikama jednom od ta dva diskursa mora biti data prednost. Ima mnogo razloga zbog kojih se u konkretnoj ekonomskoj politici moe sumnjati u stav da je optimalnost dominantna u odnosu na odrivost. Pre svega, primetno je da optimalnost esto nije osnova javnih politika. Postojanje drava blagostanja nije optimalno, niti su to socijalna pravda i ljudska prava. Drugo, proraunavanje stvarne optimalnosti nije mogue zbog tekoa u evealuitranju zatite ivotne sredine. Konano, ak i onda kada kada se kvantifikuje optimalnost, moe doi do potcenjivanja teta u ivotnoj sredini, jer cene prirodnih dobara u budunosti mogu biti znatno vie nego to su danas. (Ekins, 2000). Standard minimalne sigurnosti prvi je u nauku uveo Cirjaki-Vontrup (Ciriacy-Wantrup) 1952. godine, prouavajui ugroene vrste. On je identifikovao mogunost preteranih gubitaka usled degradacije ivotne sredine, naglaavajui da je ... znaajni cilj ouvanja izbegavanje moguih preteranih gubitaka bez obzira na malu moguost da do njih do e priznavanjem mogunosti umerenih gubitaka bez obzira to je takva mogunost verovatnija. Ovo bi se omoguilo ako bi se kao pravilo odluivanja koristio minimax kriterijum, koji uvodi minimizaciju maksimalnih moguih gubitaka. Primena ovog kriterijuma na resurse koji su kritini navela je Cirjaki-Vontrupa da predloi standard minimalne sigurnost kao cilj politike ouvanja (odnosno onoga to bi se danas moglo podvesti pod politiku zatite ivotne sredine): Standard minimalne sigurnosti ouvanja se dostie izbegavanjem kritine zone koja predstavlja one fizike uslove, nastale usled ljudske atktivnosti, koji bi uinili neekonominim zaustavljanje ili inverziju iskoriavanja (Ciriacy-Wantrup, 1952). Ovakva ideja izgleda da je bila previe revolucionarna za ekonomiste toga vremena, tako da nije naila na preteranu panju. Tek posle etiri decenije Biop (Bishop) aktuelizuje pristup standarda minimalne sigurnosti, stavljajui ga u kontekst odrivog razvoja (Bishop 1993).
cxii

Herman Deli (Daly) uvodi pojam neekonomskog rasta, kritikujui koncept razvoja olienog u globalnom rastu koncept koji se od sredine osamdesetih forsira kroz politiku Me unarodnog monetarnog fonda i Svetske Banke. On navodi dva razloga protiv ovakvog shvatanja: prvi je vezan za ekoloku odrivost, a drugi za drutvenu jednakost. Po prvom, ogranienja u ivotnoj sredini pretvaraju ekonomski rast u neekonomski rast, koji kroz svoje nusprodukte uveava trokove i vie nego to uveava korist. Makroekonomija nije ultimativna Celina, ona je Deo vee Celine ekosistema, pie Deli. Ako makroekonomija raste po svojim fizikim dimenzijama (proizvodima), taj rast se ne odigrava u beskonanom prostoru. On se odigrava unutar ogranienog ekosistema, proizvodei pri tome mogue trokove (zaga enja, isrpljivanja resursa, ogranienja funkcija ivotne sredine). Ovi trokovi su esto vii od dodatne koristi, me utim o tome nemamo podatke, jer merimo samo korist, a ne i trokove. tavie, ukoliko trokove i merimo (kroz davanja za sanaciju teta), oni se ne oduzimaju od BDP, ve mu se dodaju! Drugi razlog je vezan za drutvene uslove nejednakosti u distribuciji. Rast ne moe uveati relativna primanja svakog pojedinca. Kako je siromatvo ili bogatstvo funkcija relativnih
cxiii

302

primanja pojedinaca, to rast postaje beskoristan kao mera za izraavanje siromatva (Daly, 2002). Serafijevo pravilo, nazvano tako po ekonomisti Svetske Banke Salahu El Serafju (El Serafy), datira iz 1989. godine. To je normativno pravilo za izraunavanje kvazi-odrivosti koja pripada neobnovljivim resursima, kao to su fosilna goriva, minerali, i drugo. Prema Serafijevom pravilu, vlasnicima ovih resursa pripada deo od njihovog iscrpljivanja kao prihod. Ostatak se mora reinvestirati kako bi stvorio prihod kojim bi se zamenio deo kapitala nestao iscrpljivanjem resursa.
cxiv cxv

Ekonomski i drutveni aspekti su kod ovakvog pristupa relevantni jedino u onoj meri u kojoj ekologizacija drutvenog razvoja mora da bude u isto vreme i ekonomski i drutveno kompatibilna. Evidentno je da je Bruntland izvetaj veliku panju posvetio ekonomskim i drutvenim ciljevima kao predpostavkama za unapre enje ivotne sredine, naglaavajui, pre svega, prevenciju siromatva u zemljma u razvoju. Sa druge strane, institucionalni aspekti u mnogo sluajeva imaju odluujuu ulogu kod implementacije strategija odrivog razvoja i razvojnih strategija uopte. Invajronmentalni razvoj kao preduslov odrivosti ivotne sredine ima, dakle, za cilj izme u ostalog smanjenje na minimum proizvodnje supstanci koje ugoravaju ivotnu sredinu, minimizaciju zaga enja, eksploataciju resursa, ali i ono to se moe nazvati korienjem ivotne sredine. Kako bi se ovakvi ciljevi operacionalizovali, razvijeno je mnogo razliitih koncepata koji pokuavaju da identifikuju do koje mere se koriste resursi ivotna sredina od strane razliitih drutvenih ili teritorijalnih entiteta (drava, regiona, itd) i da na kraju generiu zakljuke o tome na koji nain ova upotreba ivotne sredine moe biti distribuisana sa veim nivooom jednakosti. Najpoznatiji od ovih koncepata su, svakako, izraunavanje ekolokog otiska (Wackernagel & Rees, 1995) i koncept invajronmentalnog prostora.
cxvi

Ova Deklaracija Evropske komisije usvojena je kao deo procesa revizije Strategije odrivog razvoja Evropske Unije.
cxvii

Ekoloka modernizacija predstavlja reformski orijentisanu kolu miljenja u invajronmentalnim i drutvenim naukama koja je u poslednjih nekoliko decenija stakla mnogo pristalica me u naunicima i politiarima u Evropi, Sjedinjenim Amerikim Dravama, Japanu i u drugim krajevima sveta. Zagovornici ekoloke modernizacije naglaavaju da je poeljno i u nekim sluajevima mogue da se drutva razvijaju u isto vreme i eonomski i socijalno, a da istovremeno ouvaju ivotnu sredinu. Pomaci na ovim planovima mogui su uz korienje tehnolokih unapre enja koja pomau da se smanji potronja resursa kroz poveanje efikasnosti (na primer kroz prevenciju zaga enja ili smanjenje otpada), uglavnom time to e se eksternalije nastale u jednom procesu proizvodnje koristile kao sirovine za druge procese. Kao najbolji primer ovakvog pristupa esto se navodi industrijska ekologija. Neki oblici ekoloke modernizacije prilago eni su interesima privrede i mogu predstavljati dobru stategiju promena u biznisu zbog toga to se oslanjaju na sva tri stuba odrivosti ekonomski, drutveni i invajronmentalni, dok istovremeno tee ouvanju slobodnog trita. Sa druge strane, ovakav pristup je najee suprostavljen pristupu koji imaju ekoloki pokreti koji slobodnu trgovinu i liberalno organizovanje poslovnog

303

okruenja smatraju delom problema neodrivosti i uzrokom degradacije ivotne sredine. Uloga drave u ekolokoj modernizaciji je vieznana ona bi trebalo pre svega da obezbedi trine uslove koji e dovesti do tehnolokih unapre enja kroz kompetitivni proces, ali i da regulie procese kojima e preduzea biti ohrabrivana da svoj otpad vrate nazad u proizvodnju novih proizvoda ili pruanje novih usluga. Dobar primer za to je nain na koji se kompanije koje proizvode automobile u Nemakoj primoravaju da prihvate koriene automobile koje su proizveli na kraju njihovog veka eksploatacije. Ekoloka modernizacija, sa druge strane, trpi bujicu kritika. Najea je da korienjem ovakve filozofije nee doi do eljenog nivoa zatite ivotne sredine jer ekoloka modernizacija samo tei da ouva postojei kapitalistiki nain proizvodnje koji neminovno dovodi do degradacije. esto se za ekoloku modernizaciju kae da predstavlja samo kozmetike promene i da ne donosi sutinske promene. Sumnja se da jedino tehnoloke inovacije mogu obezbedti ouvanje resursa i bolju zatitu ivotne sredine, tim pre to se regulacija ostavlja samim privrednim subjektima. Navode se primeri tehnolokih umapre enja koje je danas mogue primeniti sa aspekta tehnologije, ali se ne primenjuju ire iz drugih razloga (automobili koje pokree hidrogen, na primer). Najvee kritike, me utim, odnose se na injenicu da ekoloka modernizacija dalje produbljuje nejednakost na globalnom nivou i ne reava nagomilane probleme prouzrokovane siromatvom. Naalost, ini se da ovaj princip jo uvek ostaje samo deklarativno zalaganje Evropske Unije. Da nije tako, do danas bi bilo uinjeno mnogo vie na iskorenjivanju potroakih navika u visokorazvijenim evropskim drutvima.
cxviii cxix

Na primer, ruska naftna kompanija svakoga dana proizvede koliinu nafte priblino jednaku onoj koja je dospela u okean prilikom katastrofe tankera Ekson Valdez.
cxx

Imajui u vidu injenicu da je odrivi razvoj prepoznat kao kljuni razvojni koncept Evropske Unije, Povelja EU zahteva od svih drava lanica, a samim tim i drava kandidata, da integriu odrivi razvoj u sve sektorske politike, tako da se integralno dostignu ekonomski i drutveni ciljevi, kao i ciljevi vezani za zatitu ivotne sredine. U tom smislu, uz uspenu primenu programa Vlade, Republika Srbija e se nai u naprednoj fazi evropskih integracija, u kojoj e se od nje zahtevati da bude u stanju da, primenom Strategije odrivog razvoja, uskladi reavanje problema u oblasti ivotne sredine i prirodnih resursa sa kontinuiranim ekonomskim rastom i razvojem drutva. Stoga se moe rei da Strategija odrivog razvoja predstavlja vodi za put ka lanstvu u Evropskoj Uniji. Primera radi, investicije u unapre enje ivotne sredine u energetici, ne samo da e unaprediti kapacitete za proizvodnju i prenos energije, ve e imati snano dejstvo na nauno-strune instucije, na gra evinarstvo, na metaloprera ivaki sektor, mainogradnju itd. Investicijama u unapre enje upravljanja vodnim resusima reie se, pored ostalog i mnoto socijalnih problema, stvorie se preduslovi za povean izvoz hrane i intenzivan ruralni razvoj. Eliminacijom olovnog benzina u Srbiji ne samo da bi se eliminisale emisije od oko 300 tona olova godinje u atmosferu, ve bi se stvorili
cxxi

304

pozitivni zdravstveni efekti, speilo zaga ivanje poljoprivrednog zemljita tekim metalima, unapredila proizvodnja i trite motornih vozila.
cxxii Acquis communautaire se satoji iz direktiva, regulative i odluka usvojenih na bazi razliitih Evropskih sporazuma, koji zajedniki ine osnovno zakonodavstvo Evropske Unije. Ovo je naziv koji se koristi da opie sve principe, praktine politike, zakone i ciljeve koji su dogovoreni unitar EU. Acquis communautaire ukljuuje sve Sporazume, legislativu Zajednice, sve zakonske principe i interpretacije Evropskog Suda Pravde, sve me unarodne sporazume potpisane od strane Evropske Komisije i deklaracije i rezolucije Saveta Ministara. Kod uskla ivanja domaeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU nije dovoljno samo da se formalno prate acquis communautaire, ve je neophodno da ono bude u potpunosti u duhu evropskih principa.

cxxiii

Agenda 2000 je akcioni program, usvojen od strane efova drava i vlada EU na Konferenciji u Berlinu 26. marta 1999. godine, iji je osnovni cilj da ojaaju praktine politike EU i da obezbede budet EU za period 2000 2006 u svetlu pridruivanja novih drava. Odluka Saveta Evrope Od 18. februara 2008. godine o principima, prioritetima i uslovima Evropskog partnerstva sa Republikom Srbijom ukljuujui i Kosovo prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10. juna 1999. i o ukidanju Odluke 2006/56/ES (2008/213/ES).
cxxiv cxxv cxxvi

Ibid. Prilog 2: Prioriteti Republike Srbije.

Serbia 2008 Progress Report, Communication from the Commision to the European Parliament and the Council, COM(2008)674 final.
cxxvii

Procena uticaja na ivotnu sredinu ima dugu istoriju u razvijenim zemljama. Zemlje tadanje Evropske Ekonomske Zajednice (EEZ), dananje Evropske unije (EU), podstaknute amerikim iskustvom, brzo su procenile znaaj Procene uticaja i pokrenut je petogodinji istraivaki projekat (19751980), koji je pokazao niz prednosti i sugerisao neophodnost uvo enja Analize uticaja na ivotnu sredinu (Environment Impact Assessment) u zakone zemalja lanica. Nakon petogodinjeg usaglaavanja Savet ministara EEZ usvojio je Direktivu 85/337/EEC o obaveznoj proceni uticaja odre enih javnih i privatnih projekata na ivotnu sredinu i zemljama lanicama ostavio period do 1988. godine da zahteve iz Direktive obavezno ugrade u svoje zakonodavstvo. Danas je procena uticaja na ivotnu sredinu, u veini razvijenih i zemalja u tranziciji prihvaena kao preventivni instrument upravljanja kvalitetom ivotne sredine. Izraena je tendencija da EIA postane sastavni deo politike razvoja i prostornih planova. Usvajanjem, od strane odre enog broja zemalja lanica UN konvencija o proceni uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu (E/ECE/1250) 1991. godine, Analiza uticaja postaje neizbeni instrument me unarodne politike koji prati ekonomski razvoj i zatitu ivotne sredine, jer definie obaveze i postupke zemalja lanica. Ukoliko se posumnja da planirana aktivnost u jednoj od zemalja moe imati negativne posledice na susednu dravu, potrebno je traiti njeno odobrenje za planiranu aktivnost.

305

cxxviii

Konsultantska kua Prajsvoterhaus Kupers (PricewaterhouseCoopers) u svom izvetaju Svet 2050. - pogled na perspektive razvoja brzorastuih trita iz 2006. godine iznosi predvi anja da e ve 2025. godine Kina stii Sjedinjene Amerike Drave, a za sledeih 25 godina, dakle 2050. njen bruto domai proizvod bie za gotovo treinu vei od amerikog. Na sredini ovog veka Kina e imati BDP od blizu pedeset hiljada milijardi dolara, a SAD oko 38.000 milijardi USD. Tree i etvrto mesto na listi najjaih svetskih ekonomija zauzee dve danas tako e zemlje u razvoju - Indija, sa 34.000 milijardi USD, i Brazil sa 10.000 milijardi USD. Uopte, prognoze govore da e zemlje koje se danas obuhvataju pojmom trita u razvoju ekonomski napredovati znatno bre nego razvijene zemlje. Prajsvoterhaus Kupers u ve pomenutom istraivanju navodi da kada se pogledaju podaci o bruto domaem proizvodu po stanovniku, i dalje e ostati znaajne razlike u korist najrazvijenijih zemalja. Ali i tu e razlike biti sve manje. Samo jedan primer: danas je BDP po stanovniku Amerike dvadeset puta vei nego Kine; 2050. godine bie svega etiri do pet puta vei.
cxxix

306

Reference

___________ (1975). The Cocoyoc Declaration, International Organization, Vol. 29, No. 3, Abbott, C. (2008). An Uncertain Future: Law Enforcement, National Security and Climate Change. Briefing Paper, Oxford Research Group.
http://www.oxfordresearchgroup.org.uk/publications/briefing_papers /pdf/uncertainfuture.pdf (visited 08.06.2008)

Adelman, I. (1999). The Role of Government in Economic Development. Working Paper 890. Department of Agricultural and Resource Economics and Policy, University of California at Berkeley Anand, S & Sen, A. K. (1994). Sustainable Human Development: Concepts and Priorities, Occasional Paper No. 8, Human Development Report Office. New York: United Nations Development Programme. Arndt, H. W. (1987). Economic Development. The History of an Idea. London: The University of Chicago Press. AZS (Agencija za zatitu ivotne sredine Republike Srbije) (2007). Indikatori ivotne sredine u Republici Srbiji: kratak vodi. Beograd: AZS Baker, S. (2006). Sustainable Development. London: Routlidge.

307

Baker, S., M. Kousis, D Richardson, S. Young (1997). The Politics of Sustainable Development: Theory, Policy and Practice within the European Union. London: Routlidge. Bandy, J. and J. Smith (2005). Introduction: cooperation and conflict in transnational protest, in J. Bandy & J. Smith (eds.), Coalitions Across Borders: Transnational Protest and the Neoliberal Order. Oxford: Rowman and Littlefield. BBC News Online (2008). Oil price may hit $200 a barrel, 7 May 2008. http://tinyurl.com/5bw7a (visited 08.08.2008) Becker, E., T. Jahn & L. Stiess (1999). Exploring uncommon ground: sustainability and the social sciences. In Becker, E. and Jahn, T. (Eds.): Sustainability and the Social Sciences, A Cross-Disciplinary Approach Integrating Environmental Considerations into Theoretical Reorientation. London: Zed Books. Bernstein, S. (2001). The Compromise of Liberal Environmentalism. New York: Columbia University Press. Bishop, R. (1993). Economic Efficiency, Sustainability and Biodiversity. Ambio, Vol. 22 No. 23. Bjekovi, S. (2003). Razvoj, ekonomska i socijalna prava, ivotna sredina. U Vuini, Spaji Vrka i Bjekovi (Ur.) Ljudska prava za nepravnike.. Zagreb: Istraivakoobrazovni centar za ljudska prava i demokratsko gra anstvo i Centar za ljudska prava Univerziteta u Podgorici. Blaikie, P., H. Brookfield (1987). Land Degradation and Society. London and New York: Methuen and Co. Ltd. Bot, A., F.O. Nachtergaele and A. Young (20000). Land Resources Potential and Constraints at Regional and Country Level. World Soil Resources Reports 90. Rome: FAO. Boulding, K (1966). The Economics of the Coming Spaceship Earth, in J. Hardin (ed) Environmental Quality in a Growing Economy, Johns Hopkins University Press. Reprinted in A Markandya and J Richardson (eds) (1992) The Earthscan Reader in Environmental Economics, London, Earthscan. 308

Brandl, S. (2002). Konzepte sozialer nachhaltigkeit im deutschen diskurs. In Ritt, T. (Ed.): Soziale Nachhaltigkeit: Von der Umweltpolitik zur Nachhaltigkeit? Wien: Arbeiterkammer Wien, Informationen zur Umweltpolitik 149. Brehm, J. and W. Rahn (1999). Individual-Level Evidence for the Causes and Consequences of Social Capital. American Journal of Political Science 41. Brennan, S., Withgott, J., (2005). Biodiversity and Conservation Biology. In Environment; The Science behind the Stories. San Francisco: Pearson. Brunetti, A., G. Kisunko and B. Weder (1997). Economic Growth with Incredible Rules: Evidence from a Worldwide Private Sector Survey. Background paper for World Development Report (1997). Washington, DC: World Bank. Capra, F. (1982) The Turning Point: Science, Society, and the Rising Culture. Simon and Schuster Carati, P., G. Lo Cascio (2006). Sustainable Development Policies in Europe. The Fondazione Eni Enrico Mattei Note di Lavoro Series: Nota di lavoro 152.2006.
http://www.feem.it/Feem/Pub/Publications/WPapers/default.htm (visited 02.08.2008)

CEC Commission of the European Communities (2001). Communication from the Commision to the Council, the European Parliament, the Economic and Social Committee and the Committee of the Regions on the Sixth Environmental Action Programme of the European Community, Environment 2010: Our Future, Our Choice: The Sixth Environmental Action Programme. COM(2001)31 FINAL, Luxembourg: Office for Official Publications of the European Communities. Chenery, H., M. S. Ahluwalia, C.L.G.Bell, J. H. Duloy and R. Jolly (1974). Redistribution with Growth: Policies to Improve Income Distribution in Developing Countries in the Context of Economic Growth, London: Oxford University Press.

309

Chiras, D.D. (1998). Environmental Science: A System Approach to Sustainable Development. Belmont, CA: Wadsworth Publishing Company. Ciriacy-Wantrup, S. (1952). Resource Conservation: Economics and Policies. Berkeley, CA: University of California Press. Clapp, J. and P. Dauvergne (2005). Paths to a Green World. The Political Economy of the Global Environment. Cambridge and London: The MIT Press. Clarke, R. & J. King (2004). The Water Atlas. The New Press Coase, R.H. (1960). The Problem of Social Cost. Journal of Law and Economics, 3. Cole, H. S. D, C. Freeman, M. Jahoda and K. L. R. Pavitt (eds) (1973). Thinking about the Future: A Critique of The Limits to Growth, London: Chatto & Windus Commander, S., H. Davoodi and U. J. Lee (1996). The Causes and Consequences of Government for Growth and Wellbeing, background paper for World Development Report (1997), Washington, DC: World Bank. Connelly, J., G. Smith (2003). Politics and Environment: From Theory to Practice. Second Edition. London: Routlidge. Costanza, R. at all (2007). Quality of life: An approach integrating opportunities, human needs, and subjective well-being. Ecological Economics 61. Costanza, R., R. D'-Arge, R. Groot, et al (1997). The value of the world's ecosystem services and natural capital. Nature 387. Costanza, R., B. Patten (1995). Defining and Predicting Sustainability. Ecological Economics 15. Crutzen, Stoermer (2000). International Geosphere Biosphere Programme Newsletter 41. Cveji, S. (2002). Neformalna privreda u post-socijalistikoj transformaciji: Siva ekonomija u Srbiji 90-ih, u Boli, S., A. Mili, (ur), Srbija na kraju milenijuma. Beograd: Institut za sociologiju. Dalal-Clayton, B., S. Bass (2003). Sustainable Development Strategies. A Resource Book. London: Earthscan 310

Daly, H. (1992). Steady-State Economics (2nd edition). London: Earthscan. Daly, H. (1996). Beyond Growth: the Economics of Sustainable Development. Boston, MA: Beacon Press. Daly, H. (2002). Sustainable Development: Definitions, Principles, Policies. In M. Keiner (ed): The Future of Sustinability. Dordrecht: Springer. Daly, H., R. Goodland (1992). An Ecological-Economic Assessment of Deregulation of International Commerce under GATT. Washington DC: The World Bank. Dasgupta, P., G. Heal (1974). The optimal depletion of exhaustible resources. Review of Economic Studies 41. Dasgupta, P., G. Heal (1979). Economic Theory and Exhaustible Resources. Cambridge, U.K: Cambridge University Press. De Groot, R. (1992). Functions of Nature. Groningen: Wolters Noordhoff. De Vries, H. (1989). Sustainable resource use. An enquiry into modeling and planning. Ph.D. Dissertation, Univ. Groningen. Devarajan, S., R. Kanbur (2005). A Framework for Scaling Up Poverty Reduction, With Illustrations from South Asia. Overview contribution to an edited volume prepared by the South Asia Region of the World Bank.
http://www.arts.cornell.edu/poverty/kanbur/DevarajanKanburAug0 5.pdf (20.05.2008)

Diamond, J. (2008). Whats Your Consumption Factor?. New York Times, Jan 2, 2008 Doherty, B., T. Doyle (2006). Beyond Borders: Transnational Politics, Social Movements and Modern Environmentalisms. Environmental Politics, Vol. 15, No. 5, 697 712. Ecologist, The (1972). Blueprint for Survival, Harmondsworth: Penguin Economic and Social Council (2001). Report on the World Social Situation. New York: United Nations

311

EEA - European Environmental Agency (2007a). Europes environment: the fourth assessment. Copenhagen: European Enviromental Agency. EEA - European Environmental Agency (2007b). Sustainable consumption and production in South East Europe and Eastern Europe, Caucasus and Central Asia, EEA Report, No 3-2007 EEC - Ekonomska komisija za Evropu Komisija za programsku politiku u oblasti zatite ivotne sredine (2007), Pregled stanja zatite ivotne sredine Republika Srbija Drugi pregled, Njujork i eneva: Ujedinjene Nacije

Ehrlich, P. R. (1968). The Population Bomb. New York: Sierra ClubBallantine. Ekins, P. (2000). Economic Growth and Environmental Sustainability: The prospects for green growth. London: Routledge. El Serafy, S. (1989). The Proper Calculation of Income from Depletable Natural Resources. In Environmental Accounting for Sustainable Development, eds Y. J. Ahmad, S. El Serafy, and E. Lutz. Washington, DC: The World Bank. Escobar, A. (1995). Encountering development: The making and unmaking of the Third World, 1945-1992. Princeton, NJ: Princeton University Press. Esteva, G (1992). Development. In W. Sachs (ed): The Development Dictionary. London and Atlantic Highlands, NJ: Zed Books. Easterlin, R. (2003). Explaining happiness. Proceedings of the National Academy of Sciences. Vol 100, No 19. Easterlin, R. (1974). "Does Economic Growth Improve the Human Lot?" In P. David and M. Reder (eds.): Nations and Households in Economic Growth: Essays in Honor of Moses Abramovitz. New York: Academic Press. Euston, S., W. Gibson. (1995). The ethic of sustainability". Earth Ethics 6.

312

Faber, M., F. Jst, R. Manstetten (1995). Limits and perspectives of the concept of sustainable development. Economie Applique 48. FAO - Food and Agriculture Organization of the United Nations (2005). FAO Committee on Food Security, Report of 31st Session FAO - Food and Agriculture Organization of the United Nations (2006). The State of Food Insecurity in the World 2006. Rome: FAO. French, H. (1990). Green Revolutions: Environmental Reconstruction in Eastern Europe and the Soviet Union. Worldwatch Paper 99. Washington, D.C.: Worldwatch Institute. Fukujama, F. (2007). Gra enje drave. Upravljanje i svetski poredak u dvadesetprvom veku. Beograd: Filip Vinji. Fukuyama, F. (1992). The End of History and the Last Man. New York: The Free Press Fukuyama, F. (2000). Social Capital and Civil Society. IMF Working Paper 213;
http://www.imf.org/external/pubs/ft/seminar/1999/reforms/fukuya ma.htm (visited 26.06.2007.)

Georgescu-Roegen, N. (1971). The Entropy Law and the Economic Process. Cambridge: Harvard University Press. Glacken, C. (1973). Traces on the Rhodian Shore. Berclay, MA: University of California Press. Goodwin, N. (2008). An Overview of Climate Change: What does it mean for our way of life? What is the best future we can hope for?. Global Development and Environment Institute Working Paper No. 08-01. HABITAT (2001). Cities in a Globalizing World: Global Report on Human Settlements. London: Earthscan Publications. Halweil, B. (2007). Ocean Pollution Worsens and Spreads. Worldwatch Institute Vital Signs.
http://www.worldwatch.org/node/5474 (visited 13.08.2008)

Hans-Boeckler-Foundation (Ed.) (2001). Pathways towards a sustainable future. Dsseldorf: Setzkasten. 313

Hartwick, J. (1977) Intergenerational Equity and the Investing of Rents from Exhaustible Resources. American Economic Review, 67. Hartwick, J. (1978). Substitution Among Exhaustible Resources and Intergenerational Equity. Review of Economic Studies, 45. Harwood Group, The (1995). Yearning for Balance: Views of Americans on consumption, Materialism, and the Environment. Takoma Park, MD: Merck Family Fund. Hayek, F. A. (1956). The Road to Serfdom. Chicago: University of Chicago Press. Hein, W. (1996). Postfordism and Sustainable Development within the Global Context. In: Deucher, E., Jahn, T., Moltmann B. (eds.): Development Models and World Views. Frankfurt: Societats Verlag. Hirschman, A. O. (1981 [1979]). The Turn to Authoritarianism in Latin America and the Search for Its Economic Determinants, in Albert Hirschman, O. (ed.) Essays in Trespassing. Economics to Politics and Beyond. Cambridge: Cambridge University Press, originally published in David Collier (ed.), The New Authoritarianism in Latin America, Princeton, Princeton University Press, 1979: 6198. Hodge, R., P. Hardi (1997). The need for guidelines: the rationale underlying the bellagio principles for assessment. In Hardi, P. and Zdan, T. (Eds.): Assessing Sustainable Development. Principles in Practice, Winnipeg, Manitoba: International Institute for Sustainable Development. Hotelling, H. (1931). The Economics of Exhaustible Resources, Journal of Political Economy. Vol. 39 No. 2. Huntington, S. (1993). The Clash of Civilizations?. Foreign Affairs, LXXII. IEA - International Energy Agency (2006). Energy Balances of OECD Countries (2006 edition) and Energy Balances of Non-OECD Countries (2006 edition). Paris: IEA.
http://data.iea.org/ieastore/default.asp. (visited 10.08.2008)

314

IEA - International Energy Agency) (2007). Outlook 2007. Paris: IEA

World Energy

ILO - International Labour Organization (1976). Employment, Growth and Basic Needs: a One-World Problem. Geneva: ILO. ILO - International Labour Organization (1977). Meeting Basic Needs. Strategies for Eradicating Mass Poverty and Unemployment. Geneva: ILO. IPCC (2000). A Special Report of IPCC Working Group III: Emmisions Scenarios. Summary for Policymakers. Intergovernmental Panel on Climate Change.
http://www.ipcc.ch/pdf/special-reports/spm/sres-en.pdf 27.12.2007.) (visited

IUCN, UNEP, WWF (1980). World Conservation Strategy: Living Resource Conservation for Sustainable Development. Gland: International Union for Conservation of Nature and Natural Resources. Jantzen, J., R. Pei (2004). Assessment of the Economic Value of Environmental Degradation in Serbia. Final Report. Environmental Capacity Building Programme 2003An EU funded project managed by the European Agency for Reconstruction. Johnson-Welch, C., B. Alemu, T. Msaki, M. Sengendo, H. Kigutha, A Wolff (2000). Improving Household Food Security: Institutions, Gender and Integrated Approaches, International Center for Research on Women Publication. Jolly, R. (2005). The UN and Development Thinking and Practice. Forum for Development Studies, No. 1-2005.
www.unhistory.org/reviews/FDS_Jolly.pdf (visited 26.06.2007.)

Jrissen, J., Kopfmller, J., Brandl, V., Paetau, M. (1999). Ein Integratives Konzept nachhaltiger Entwicklung, FZ Karlsruhe Research Reports, FZKA 6393, Karlsruhe. Kalu erovi, LJ., S. Milutinovi, A. Popovi, M. Milenkovi (2005), Analiza nekih pokazatelja odrivog razvoja u optinama Srbije, Zbornik radova, Nauni skup Zatita radne i ivotne sredine u sistemu nacionalnog i evropskog obrazovanja, Ni, 20.-21. oktobar 2005. 137 142. 315

Kanbur, R. (2005). The Development of Development Thinking. Public lecture as the V.K.R.V. Rao Chair Professor at the Institute for Social and Economic Change, Cornell (visited University. www.people.cornell.edu/pages/sk145
26.06.2007.)

Kasser, T. (2003). The High Price of Materialism. Cambridge, MA: MIT Press. Klauer, B. (1999). Defining and Achieving Development. International Journal of Development World Ecology 6. Sustainable Sustainable

Lafferty, W. (1995). The implementation of sustainable development in the European Union. In J. Lovenduski and J. Stanier (eds): Contemprary Political Studies I. Belfast: Political Studies Association of the UK. Layard, R. (2005). Happiness: lessons from a new science. London: Penguin. Leibenstein, H. (1957). Economic Backwardness and Economic Growth. New York: Wiley. Lomborg, B. (2001). The Skeptical Environmentalist. Cambridge: Cambridge University Press. Lomborg, B. (2001). The Skeptical Environmentalist. Cambridge: Cambridge University Press Lomborg, B. (2006). The Stern Review. Wall Street Journal, 2. novembar, 2006. Lustig, N., O. Arias, J. Rigolini (2002). Poverty reduction and economic growth : A two-way causality. Sustainable Development Department Technical papers series. Washington D.C.: Inter-American Development Bank. Ltteken, A., K. Hagedorn (1998). Transformation and environment: Perspectives for Central and Eastern European countries. In G. H. Peters, G. C. van Kooten & G. A. A. Wossink (eds.): Economics of agro-chemicals, Proceedings of a symposium of the International Association of Agricultural Economics, Wageningen, The Netherlands, 25th-27th April 1996, Aldershot, Hampshire, Ashgate. McNamara, R. S. (1981). The McNamara Years at the World Bank. Major Policy Addresses of Robert S. McNamara 316

19681981. Baltimore, MD: The John Hopkins University Press. Meadows, D. H., D. L. Meadows, J. Randers and W. W. Behrens (1972). The Limits to Growth, London: Pan Books. Mill, J. S. (1904). Principles of Political Economy With Some of their Applications to Social Philosophy (6th edn, 1st edn 1848). London: Longmans, Green & Co. Millennium Ecosystem Assessment (2005). Ecosystems and Human Well-being: General Synthesis.
http://www.millenniumassessment.org/en/Synthesis.aspx
(20.05.2008)

Milutinovic, S. (2007a), Sustainable Development in Serbia, in R. N. Pati & O. Schwarz Herion (eds.), Sustainable Development: Issues and Perspectives, New Delhi: D. K. Printworld (P) Ltd. Milutinovi, S. (2007b), Prirunik za participativnu analizu stanja optine u procesima stratekog planiranja odrivog razvoja u Srbiji. Beograd: Stalna konferencija gradova i optina. Milutinovi, S. (2006). Metodoloki pristup proceni odrivosti razvoja. U S. Milutinovi (ed.): Lokalni odivi razvoj: izazovi palniranja razvoja na lokalnom nivou. Beograd: Stalna konferencija gradova i optina Milutinovi, S. (2006a), Prirucnik za razvoj vizije optine u procesima stratekog planiranja odrivog razvoja u Srbiji. Beograd: Stalna konferencija gradova i optina. Milutinovi, S. (2006b). Kako (i zato!) do lokalnog odrivog razvoja. U Lokalni odivi razvoj: izazovi planiranja razvoja na lokalnom (ed.) S. Milutinovi. Beograd: Stalna konferencija gradova i optina. 5 14. Milutinovi, S. (2006c). Metodoloki pristup proceni odrivosti razvoja. U Lokalni odivi razvoj: izazovi planiranja razvoja na lokalnom (ed.) S. Milutinovi. Beograd: Stalna konferencija gradova i optina. 37 50. Milutinovi, S. (2006d). Umesto zakljuka: lokalni odrivi razvoj preduslovi, institucije, akcije. U Lokalni odivi razvoj: izazovi planiranja razvoja na lokalnom (ed.) S. 317

Milutinovi. Beograd: optina. 169 180.

Stalna

konferencija

gradova

Milutinovi, S. (2005b). Urbani razvoj: ka odrivosti ili ka postizanju balansa, Zbornik radova, Nauni skup Zatita radne i ivotne sredine u sistemu nacionalnog i evropskog obrazovanja, Ni, 20.-21. oktobar 2005. 131 136. Milutinovi, S. (2004). Urbanizacija i odrivi razvoj. Ni: Fakultet zatite na radu. Milutinovic, S. (2004a). Performance Measurement in Serbian Local Government: Future Improvements or another Urban Governance Fiction?. Proceedings, International symposium on post-communist cities Winds of Societal Change: Remarking Post-Communist Cities, (eds.) S. Tsenkova, Z. Nedovic-Budic. University of Illinois, UrbanaChampaign, USA, June 18th 2004. Milutinovic, S. (2004b). Lokalna Agenda 21: Uvod u planiranje odrzivog razvoja. Beograd: Stalna konferencija gradova i optina. Milutinovic, S., LJ. Kaludjerovic, A. Popovic, M. Milenkovic (2005). Local sustainable development strategy in Serbia, Proceedings, Symposium with International Participation: Environment for Europe, Belgrade, May 2005. Milutinovi, S. (ed.) (2003). Lokalna agenda 21 u mojoj optini: Osnovni vodi za nosioce odluivanja. Beograd: Stalna konferencija gradova i optina Jugoslavije Milutinovic, S. (2003a), Introducing Performance Measurement to Local Administration in Serbia: Options and Possibilities, in Zeljko Sevic (ed.), Gauging Success: Performance Measurement in South Eastern Europe, Budapest: Local Government and Public Service Reform Initiative. Milutinovi, S., M. ukanovi (2001). Uloga lokalnih vlasti u implementaciji odrivog razvoja primer grada Nia. U Lokalna samouprava u planiranju i ure enju prostora i naselja, (eds.) V. eerov, M. Peji, Beograd: Asocijacija prostornih planera Srbije. 169 176. Munasinghe, M., E. Lutz (1991). Environmental Economic Evaluation of Projects and Policies for Sustainable 318

Development. World Bank Working Paper 42. Washington, DC: World Bank. Nissanke, M. & E. Thorbecke (2006). Channels and Policy Debate in the GlobalizationInequalityPoverty Nexus, World Development, 34, 8. Norgaard, R. (1994). Development Betrayed: The End of Progress and a Coevolutionary Revisioning of the Future. New York and London: Routledge. Nurkse, R. (1953). Problems of Capital Formation in Underdeveloped Countries. New York: Oxford University Press. ORiordan, T. (1988). The Politics of Sustainability. In: Turner, R. & Kerry (eds.): Sustainable Environmental Management. London: Belhaven Press. ORiordan, T. (1985). What does sustainability realy mean? Theory and development of concepts of sustainability. Sustainable Development in an Industrial Economy. Proceedings. Cambridge: UK Centre for Economic and Environmental Development. OECD DAC (2001). The DAC Guidelines: Strategies for Sustainable Development: Guidance for Development Cooperation. Paris: Development Cooperation Committee, OECD OECD Organisation for Economic Cooperation and Development (2001). Sustainable Development: Critical Issues. Paris: OECD Publishing. OECD Organisation for Economic Cooperation and Development (2001a). The Well-being of Nations. The role of human and social capital. Paris: OECD Publishing. OECD Organisation for Economic Cooperation and Development (2003). Guiding Principles for Reform of Environmental Enforcement Authorities in Transition Economies of EECCA. Paris: OECD Publishing. Omann, I., J. Spangenberg (2002). Assessing Social Sustainability: The Social Dimension of Sustainability in a Socio-Economic Scenario. 7th Biennial Conference of the

319

International Society for Ecological Economics. Sousse (Tunisia), 6-9 March 2002 Pearce, D. (1998). Ecological Economics: Essays in the Theory and Practice of Environmental Economics. Cheltenham: Edward Elgar. Pearce, D. (1996). Is sustainable development compatible with a free market?. CSERGE Working Paper PA 96-02. London: The Centre for Social and Economic Research on the Global Environment. Pearce, D. (1988). Optional Prices for Sustainable Development. In: Collard et all (eds.): Economics, Growth and Sustainable Development. London: MacMillan Press. Pearce, D., A. Markandya, E. Barbier (1989). Blueprint for a Green Economy. London: Earthscan. Pearce, D., E. Barbier, A. Markandya (1990) Sustainable Development. London; Earthscan. Pearce, D., G. Atkinson (2002). The Concept of Sustainable Development: An Evaluation of Its Usefulness Ten Year After Bruntland. CSERGE Working Paper PA 98-02. London: Centre for Social and Economic Research on the Global Environment. Peujli, M. (2003). Planetarni kentaur dva lika globalizacije. Beograd: NSPM Pepper, D. (1996). Modern Envoironmentalism: An Introduction. London: Routledge. Pei, R. (2002). Ekonomika prirodnih resursa i ivotne sredine. Beograd: Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu. Pezzey, J. (1992). Sustainable Development Concepts: an Economic Analysis. World Bank Environment Paper No. 2, Washington, DC: World Bank. Pezzey, J. (1992a). Sustainability: an Interdisciplinary Guide. Environmental Values, Vol. 1 No. 4. Pimm, S. L., G. J. Russell, J. L. Gittleman and T. M. Brooks, (1995). The future of biodiversity. Science 269.

320

Pokrajac, S. (1998). Dugorono odrivi razvoj. U Kvalitet ivotne sredine i ekonomski razvoj, zbornik radova. Ni: Fakultet zatite na radu. 64 68 Portes, A. (1998). Social Capital: Its Origins and Applications in Modern Sociology. Annual Review of Sociology 24: 1-24 Prebisch, R. (1971). Latin America: A Problem in Development, Hacket Memorial Lecture, Institute of Latin American Studies, The University of Texas at Austin. Proops, J., Faber, M., Manstetten, R. and Jst, F. (1996). Achieving a Sustainable World. Ecological Economics 17 (3). Putnam, R. (1993). Making Democracy Work. Princeton, NJ: Princeton University Press. Redclift, M. (1993). Sustainable Development! Needs, values, rights. Environmental Values, 2. Reed, D. (1996). Sustainable Development, in D. Reed (ed), Structural Adjusment, the Environment, and Sustainable Development. London: Earthscan Publishing Repetto, R. (1986). World Enough and Time, Successful Strategies for Resource Management. New Haven, CT: Yale University Press. Rodgers, P., K. Jalal, J. Boyd (2008). An Introduction to Sustainable Development. London: Earthscan Rosenberg, N., L. Birdzell (1993). Kako se Zapad obogatio. Zagreb: Cesarec. Rosenstein-Rodan, P. N. (1957). Notes on the Theory of the Big Push. In Howard, S. Ellis (ed.) Economic Development for Latin America. Proceedings of a Conference held by the International Economic Association, London: MacMillan, 1961. Rosenstein-Rodan, P.M. (1943). Problems of Industrialization of Eastern and South-Eastern Europe. Economic Journal 53. Rostow, W. W. (1960). The Stages of Economic Growth. A NonCommunist Manifesto, Cambridge: Cambridge University Press. 321

Rostow, W.W. (1956). The Take-Off Growth. Economic Journal 66.

into

Self-Sustained

Royal Society (The) (2007). Biodiversity-Climate interactions: adaptation, mitigation and human livelihoods. Report of an international meeting held at the Royal Society 12-13 June 2007. Sachs, J. (1995) Economies in Transition: Some Aspects of Environmental Policy. Environment Discussion Paper 1. Cambridge: Harvard Institute for International Development Schumpeter, J. (1976). Capitalism, Socialism and Democracy. London: George Allen and Unwin. Sen, A. (1999). Development As Freedom. Oxford: Oxford University Press. Sexton, R. (1992). The Middle East Water Crisis: Is it the Making of a New Middle East Regional Order?. Capitalism, Nature, Socialism 3 (4). Singh, A. (1993). The Lost Decade: The Economic Crisis of the Third World in the 1980s: How the North Caused the South.s Crisis, Contention 3. Smart Kolektiv (2006). Poslovne perspektive o drutvenoj odgovornosti preduzea Stavovi i prakse u Srbiji i Crnoj Gori. Beograd: The World Bank.
http://www.unescochair.ns.ac.yu/sr/docs/poslovnePerspektive.pdf

Smith, D., K. Jalal (2000). Sustainable Development in Asia. Manila: Asian Development Bank. Solow, R. (1974). Intergenerational equity and exhaustible resources. Review of Economic Studies 41. Solow, R. (1986). On the Intergenerationl Allocation of Resources. Scandanavian Journal of Economics, 88. Spangenberg, J. H. (2000). Sustainable Development, Sustainble Consumption. From Catchwords to Concepts and Measurements. INES Workshop on Sustainable Development Concepts. Kaliningrad. Stern, N. (2006). The Economics of Climate Change. The Stern Review. Cambridge: Cambridge University Press.
http://www.hm-

322

treasury.gov.uk/independent_reviews/stern_review_economics_climat e_change/stern_review_report.cfm (visited 29.12.2006)

Steurer, R. & A. Martinuzzi A (2003). Sustainable Development in an enlarged Union: Linking national strategies and strengthening European coherence. Good Practice Guide.
http://www.nachhaltigkeit.at/lisstra

Stiglitz, J. (1999). Whiter Reform? Ten Years of Transition. World Bank Annual Conference on Development Economics. Washington D. C., April 29 30, 1999. Stiglitz, J. (2002). "Participation and Development: Perspectives from the Comprehensive Development Paradigm", Review of Development Economics 62. Stockholm Conference (1972). Only One Earth: An Introduction to the Politics of Survival. London: Earth Island tiglic, D. (2004). Protivrenosti globalizacije. Beograd: SMB Tarrow, S. and D. della Porta (2005). Transnational protest and social activism, in S. Tarrow & D. della Porta (eds.), Transnational Protest and Global Activism. Oxford: Rowman and Littlefield. Thorbecke, E. (2007). The Evolution of the Development Doctrine, 1950-2005. In Mavrotas and Shorrocks (eds.): Advancing Development: Core Themes in Global Economics. Palgrave Macmillan. Thorbecke, E. (ed.) (1969). The Role of Agriculture in Economic Development, New York: Columbia University Press. Toman, M. (1995). The Difficulty in Defining Sustainability. In R. Krishnan, J. M. Harris and Neva Goodwin (eds): A Survey of Ecological Economics. Washington, D.C.: Island Press Toye, J. and R. Toye (2004). The UN and Global Political Economy: Trade, Finance and Development. Bloomington: Indiana University Press. Turton, A. & J. Warner (2002). Exploring the Population / Water Resources Nexus in the Developing World. In: Finding the Source: The Linkages Between Population and Water. Washington DC: A Woodrow Wilson International

323

Center for Scholars Environmental Change and Security Project. UN United Nations (1949). National and International Measures for Full Employment. New York: United Nations. UN United Nations (1951a). Measures for the Economic Development of Underdeveloped Counties: Report by a Group of Experts Appointed by the Secretary-General of the United Nations. New York: United Nations. UN United Nations (1951b). Measures for International Economic Stability. New York: United Nations. UN United Nations (1953). The Determinants and Consequences of Population Trends: A Summary of the Findings of Studies on the Relationships between Population Changes and Economic and Social Conditions. Population Studies, No. 17, New York: UN, Population Division, Department of Social Affairs.

UN United Nations (1962). The United Nations Development Decade: Proposals for Action, New York: United Nations. UN United Nations (1986). Declaration on the Right to Development. General Assembly resolution 41/128 of 4 December 1986. UNDP - Human Development Report (2001). Making New Technologies Work for Human Development. New York: Oxford University Press UNDP - United Nations Development Program (1999). Human Development Report 1999. UN Development Program,
http://www.undp.org/hdro/99.htm (20.05.2008)

UNDP - United Nations Development Program (2007). Human Development Report 2007/2008, Fighting Climate Change: Human Solidarity in a Divided World. New York: UNDP. UNEP and RIVM (2003). Four Scenarios for Europe. Based on UNEP's third Global Environment Outlook. UNEP/DEIA&EW/TR.03-10 and RIVM 402001021. UN United Nations (1998). The State of Human Development. United Nations Development Report. New York: UN UN United Nations (2006). World Economic and Social Survey 2006: Diverging Growth and Development. New York: UN 324

UN United Nations (Ed.) (1993), Earth Summit: Agenda 21, the United Nations programme of action from Rio, United Nations, New York. Venetoulis, J., J. Talberth (2006). Ecological Footprint of Nations: 2005 Update. Oakland, CA: Redefining Progress. Visvanathan, S. (1991) Mrs cosmos, Alternatives 16/3. Brundtland's Nacionalni disenchanted program za

Vlada Republike Srbije (2008), integraciju u Evropsku Uniju

Vlada Republike Srbije (2007). Drugi izvetaj o implementaciji Strategije za smanjenje siromatva u Srbiji.
http://www.prsp.sr.gov.yu/download/Drugi_izvestaj_o_implementacij i_SSS_2_8_2007.pdf

Vlada Republike Srbije (2006). Nacionalni Milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji.
http://www.prsp.sr.gov.yu/download/MDG%20Serbia%2006%20SRP SKI%5B1%5D.pdf (visited 16.12.2007)

Vosti, S. (1995). The Role of Agriculture in Saving the Rain Forest. 2020 Vision Brief 9. Washington, DC: International Food Policy Research Institute. Vovk, V. (2003). Sustainable Development for the Second World: Ukraine and the Nations in Transition. Worldwatch Paper 167. Danvers, MA: Worldwatch Institute. Wackernagel, M. and W. Rees (1996). Our Ecological Footprint: Reducing Human Impact on the Earth. Gabriola Island, BC: New Society Publishers. Wade, R. (1997). Greening the Bank: The Struggle over the Environment, 19701995. In John Lewis and Richard Webb, eds., The World Bank: Its First Half Century, vol. 2, 611735. Washington, DC: Brookings Institution Press. Wallerstein, I. (1979). The Capitalist Cambridge: Cambridge University Press World-Economy.

WCED - World Commission on Environment and Development, The, (1987). Our Common Future, Oxford and New York: Oxford University Press

325

Winters, L. A., S. Yusuf (eds)(2007). Dansing with Giants: China, India and Global Economy. Washington DC: The World Bank and The Institute of Policy Studies. (visited
10.08.2008.)

World Bank, The (1998). African Development Indicators. Washington, DC: The World Bank World Bank, The (2005). World Development Indicators.
http://devdata.worldbank.org/wdi2005/Table4_10.htm (15.12.2007)

World Bank, The (2005a). World Development Report 2006. Washington, DC: The World Bank World Bank, The (2006). World Development Indicators, GDP per capita (constant 2000 international dollars) and Population. World Bank, The (2006a). 2006 World Development Indicators Online. Washington, DC: The World Bank.
http://publications.worldbank.org/ecommerce/catalog/product?item _id=631625 (visited 10.08.2008)

Worlwatch Institute, The (2007). Vital Signs 2007 2008. Washington, DC: Worldwatch Institute. WRI (2001). World Resources 2000-2001: People and Ecosystems: The Fraying Web of Life. Washington, DC: WRI

326