New Age kako samo ime kae je pokuaj da se stvori novi zvuni izraz za novog oveka u novom svetu.

Novo Doba jae na talasu neprekidnih pokuaja drutva da samo sebe humanizuje da doivi neku vrstu unutranjeg preporoda. Naravno, New Age je vie doveo do toga da se muziki izraz oveka proiri i produbi nego to je uinio da ovek postane drugaiji od onoga to je oduvek i bio. New Age muzika je krenula jo krajem ezdesetih godina, kada su pojedini muziari noeni talasom peace-music-love poeli da stvaraju neto drugaiji elektronski zvuk. Muziku koja je vie bila okrenuta ka Univerzumu ka relaxaciji, duhovnom putu, meditaciji i slino. Tokom osamdesetih se taj talas toliko proirio da se pretvorio u more radio stanica koje su emitovale samo New Age muziku. Tu je, naravno, bio i TV, novine i asopisi i ostali tampani i zvuno-vizuelni mediji. Osim to se proirio u javnosti New Age je dobio i neke nove atribute koje je ubrzana komercijalizacija ove muzike donela sa sobom. Etiketu New Age su poeli da koriste i neki oblici Rock-a, Jazz-a, Folk-a, Klasine muzike, itd. U irem smislu, skoro svaka muzika koja je u sebi imala makar i blagi nagovetaj univerzalnog je mogla sebi da zalepi naziv Novo Doba. Duhovno je ubrzo postalo samo jedna od tema kojima se nova New Age muzika bavila. Ostale teme i sadraji su bili: irenje opteg optimizma & umetnike inspiracije, psihofiziko zdravlje, odvikavanje od stresa, relaxacija, itd. Mi demo, ovde na blogu, naravno, imati neku svoju New Age filozofiju koja je vezana za Electro talasanje kojim se ved due vreme bavimo. Novo Doba je, prema tome, za nas ovde, jedna od faza u kretanju Electro-na. Inae, Electro talas je zvuna forma koja pokuava da se preliva skladno da to je mogude finijim koncem uije susedne zvune frekvencije. Da ih povee u jedan gladak pokret sa to manje trzaja. Tako je i sa New Age-om. Jer, ta muzika grupa nije sluajno dola ba posle Chill-a. Ne. Chill je bio prirodni Zapad za New Age kao to de slededa grupa koja dolazi Ambient biti prirodni Istok. Sa zapadnim susedom je New Age blii po zvuku dok je sa istonim blii po atmosferi i sadraju. Dakle, Chill je osnovni nosilac zvuka u New Age-u. Vedina stvari de nositi tu Chill etiketu preko albuma na kojima se nalaze. Ipak, sama ta injenica zvaninog Chill peata za nas ovde na blogu nije neto naroito bitna. Jer, mi smo tu uobiajenu Chill etiketu ved promenili i prilagodili je naim potrebama nije vie Chill Out nego samo Chill. Razlika, naravno, nije samo jezike prirode nego jo vie sutinske. Chill je, tako, na blogu, postao jedan pitki Electro zvuk koji nosi poruke prijateljstva i ljubavi prema drugom oveku. New Age je u tu nau Chill formulu dodao neke svoje specifine boje. Slinog je ritma kao i Chill, s tim da je esto ak i neto bri. Osim toga, jo vie je Electro-niziran.

Jer, Chill je, kao to smo videli, obilato koristio akustiku koja je Electro-ne esto gurala u stranu. Na taj nain je Chill dobio na mekodi i romantinom feeling-u. New Age, naprotiv, nema taj akustini gen u sebi. Electro nije naao sebi zamenu za akustiku i zato New Age zvui kao jo vedi Electro sledbenik nego to je to Chill. Za New Age je sam zvuni izraz sekundaran nieg je prioriteta u odnosu na sadraj i sutinu. I Chill je sledio isti taj prioritet atmosfera a ne zvuk. Zato de Chill da budi slike prijateljskog stiska ruke ili romantinog pogleda koji priziva ljubavna osedanja. Za razliku od toga, New Age je manje vezan za Zemlju a vie za Univerzum. I prijateljstvo i ljubav da, ali kao izraz naeg otvaranja za itavu ivu egzistenciju ne samo ljudsku. Za sve to postoji. Takav pristup de se, naravno, najpre odraziti na odnose ba sa ljudima, ali za New Age je to vie kao posledica a ne uzrok i direktna namera. Jer, New Age filozofija zna da ako hode neto da menja u sebi mora da nae neki novi oslonac koji je dublji i iri od ovekovog sveta. Od brana ljudskog sveta ne moe da napravi neke sutinski drugaije kolaide koliko god se trudio. Mogu oni da budu svih mogudih oblika manje ili vie kreativnih, zanimljivih i ukusnih ali de, bez obzira na to, svi oni bez razlike imati jedan isti sastav u sebi. Bide isti po sutini po osnovnom raspoloenju. Ta zajednika ljudska osnova je protivrenost podeljenost i haotinost, a ne harmonija i sklad. New Age de pokuati da unese promene tako to de da brano ljudskog sveta samelje u mlinu Univerzuma. Tako to de pokuati da ljudsko seme obogati duhovnom klicom Kreatora . Ritam je osnova koju de New Age da koristi ne bi li produhovljenje kao zvuni izraz dotalasao do ljudi. Taj ritam de pokuati da bude to harmoniniji da se njie kao klatno, sa jedne strane na drugu, bez velikih oscilacija. Ako svojim pokretima obeleava vie neba tj. ako je dinamika bra onda de se ritam truditi da bude balansirano brz. Da se giba na jednu ili drugu stranu u istim intervalima. Trudide se da koraa jednakim koracima. Zato de New Age ritam da izgleda kao neka magina zvuna kutija koja stalno iz sebe izbacuje jedan isti zvuk. Jedan isti, ali na neto drugaiji nain. Taj ljuljaka ritam je krivac to sve New Age stvari po zvuku deluju kao svetenike uniforme. Jer, ritam je zvuku dozvolio da se krede samo jako uskom stazom. To je zato to jedino taj i takav ritam ima mod da upali svetiljku Univerzuma koja baca svetlo na ovekov put. Koja u potsvesti vibrira talasom unutranje promene. Da bi ritam uspeo da ostvari ono to je naumio, on de morati da bude prijatan ugodan za ula. Morade da se ponavlja neprekidno da bi razbio odbrane koje mu postavlja na putu ovekova potsvest iji je

zakon broj jedan rutina. Rutina koja u oveku neprekidno zadrava status quo stanje bez unutranjih promena. ovek je iako to niti zna, niti sluti neprekidno hipnotiziran rutinom drutvenog sveta. New Age ritam de morati da se slui slinom taktikom hipnotikim uticajem samo sa drugaijim ishodom i namerom. Namera je da se omami ljudski um da bi se oslobodilo ljudsko bide. Da bi omamljeni um dozvolio sopstvenu kvalitativnu transformaciju u ijoj osnovi je unutranja promena. Zato de New Age zvuk biti oputen, u relax tonu koji se neprekidno ponavlja. To de biti zvuk koji oko sebe zrai prefinjenost, irinu, uzvienost. To de biti ritam koji te zove da krene na putovanje. Ne treba nita da pakuje za taj put. Sve ved ima kod sebe. Samo je potrebno da se opusti i prepusti da te ritam ponese. New Age pokuava da promeni sutinu a ne formu. Zato, Chill zvuk koji je zasnovan na zapadnoj Electro muzikoj tradiciji uopte ne smeta New Age-u naprotiv. Ipak, neke New Age stvari de pokuati da dodatno zaine Chill tako to de da dre pogled uprt ka istonom horizontu. Tamo gde je Indija, gde je bliski Istok. Bez obzira na to, New Age je u jako slabim rodbinskim vezama sa Etnom. Postoji moda neki blagi dodir idijskog Etna, ali i taj Etno je skoro sasvim uronjen u zapadni Chill. Etniki sadraj se samo ponegde prepoznaje po tradicionalnim instrumentima kao to je, na primer, sitar. Ali, ipak, i toliko malo egzotike je nekada sasvim dovoljno da se oseti jasno duhovno usmerenje. Dakle, Chill je Electro-nizaciju koja mirie na vetako na tehnoloko ublaavao preko akustinog zvuka koji deluje kao da je vie u dodiru sa prirodom nego to su to Electro maine. New Age je to isto radio, ali uglavnom preko ritma koji je Electro zvuk oplemenjivao atmosferom koja iz sveg glasa zove Prirodu da preuzme vlast nad drutvom u oveku. Osim te osnovne New Age orijentacije, u okviru ove grupe de biti jedna podgrupa koja se zove NewAgePop. Tu de, sada trenutno dok se ta grupa tek stvara, biti samo par stvari, kojima de se vremenom verovatno prikljuiti jo neke druge. Za razliku od osnovne New Age grupe, ova podgrupa de po zvuku vie biti kao neka naa zabavna muzika kao Pop(ularna). Ona koja vrada pogled ka oveku i njegovoj egzistenciji na Zemlji. Koja je zato vie romantina i ljubavna po svom zvuku i sadraju. Naravno, i dalje ostaje duhovno usmerenje koje de se sigurno osetiti, ali sada je ono vie sputeno na zemlju. NewAgePop nije stvoren da bi se odmorili od osnovnog New Age zvuka. Za tim uopte nema nikakve potrebe. Jer, New Age dete svakako doiveti kao neku finu relaxaciju bez obzira da li je povezujete sa duhovnim ili ne. NewAgePop je nastao jer mi se par takvih stvari uinilo vrlo interesantnim. Da u njima nije bilo malo vie nekog jako dobrog Etno mirisa moda ih ne bi ni primetio. Ovako, Etno karakter i duhovna orijentacija su uinile tako dobar miriljavi spoj koji zbog svoje posebnosti nije uao u standardnu New Age listu, nego je zauzeo jedno malo doe samo za sebe.

Za NewAgePop je karakteristino jedno sentimentalno raspoloenje koje je zaleglo ne na Chill, nego na Pop na zabavnu muziku zapadne orijentacije. To je, inae, zvuk kome najede ne moemo da damo nijedno drugo prikladnije ime. Ali, to nede biti ba kao da gledate indijski film u Bollywood-u. Iako, da de biti malo (vie) zaederene vodice nije da nede.

Ne morate da znate i jedan od hiljadu indijskih dijalekata da biste osetili da naziv grupe Bhavana ima neke veze sa Indijom i da je ta veza verovatno spiritualna. Ako tako pretpostavljate onda ste sasvim u pravu jer re bhavana na sanskritu znai razvoj, a podrazumeva srce um i duu. Buda je, na primer, obradajudi se svojim sledbenicima koristio tu re u kontekstu obraivanja zemlje neto to je obian ovek tog vremena lako mogao da razume. Jer, bez obzira koliko zemlja istrpela koliko bila unitena ona pravilnim kultivisanjem moe da se obnovi, regenerie i razvija. Kako zemlja tako i ovek. Ako ste i dalje u nedoumici, onda je potrebno da samo malo vrdnete okom na desno i videdete re Tantra. Za Tantru ste sigurno uli iako moda ne znate ba tano o emu se tu radi. Ono to vas je moda navelo da zapamtite Tantru a ne neke od drugih stotina slinih duhovnih puteva je kontraverza koja se vezuje za sex. Jer, jedan od aspekata Tantre je duhovno uzdizanje preko osvedivanja sexualne energije koja je posmatrana kao univerzalna ivotna sila koja se nalazi u svemu to postoji. Ta energija je u oveku najede sputana, vezana u energetski vor, pre svega moralnim drutvenim normama koje ne polaze od oveka kao bida proetog raznim energijama koje je potrebno prirodnim putem dovesti u sklad, nego oveka kao bida kome je potrebna drutvena kontrola. Drutveni mehanizam je na nivou tek roenog deteta to se tie znanja naih unutranjih energija i potrebe za njihovim skladom. Zato kada drutvene moralne norme kontroliu one to ine nezgrapno i trapavo prave tetu kao i ogromni slon koji se sluajno naao u skuenoj staklarskoj radnju. Ali, nedemo dublje ulaziti u to. Koga zanima odnos izmeu drutvnog sistema uverenja i moralnih normi, s jedne strane, i prirodne sexualne energije, s druge, moe da pogleda moj blog o sexualnosti. Ili, da na Internetu tantra do mile volje, jer o toj temi tamo postoji gomila podataka. Ali, ako vam i re Tantra nije dovoljna, onda vrdnite pogled jo za treptaj na desno i videdete re Hari. Nekima de verovatno biti jasno da se to ime odnosi na Hari Krishnu jednu od hinduistikih sekti koja slavi indijskog boga Vishnu. Jedno ime tog boga je Hari a drugo Krishna. Pevanje: Hare Krishna, koje ste moda videli na nekom filmu ili uivo, znai, u stvari, slava i pozdrav velikom bogu Krishni koje mu upuduju njegovi sledbenici.

Naravno, zvuk kao kosmiki talas je religija drugaija od svih ostalih. To je, u stvari, anti-religijska dogma u samom startu. Jer, za to kosmiko uenje ti nije potrebno niti da zna bilo koje boanstvo niti da ga oboava. Niti da se moli, niti da ita verske spise, niti da ih se pridrava. Zato sve ovo gore to ste proitali o indijskom duhovnom putu nije imalo ba ni zere uticaja da se Tantra Hari uvrsti u New Age grupu i da bude prva zvanica na njenom otvaranju. Jer, mi ovde na blogu ne slavimo nijednog boga niti bilo koje religijsko boanstvo. Naa jedina svetinja kojoj se predajemo i preputamo je ritam i zvuk. I to ne bilo koji ritam i zvuk, nego samo onaj koji nas istinski duboko dodiruje. Jedino to i samo to je vrhovno merilo koje se rauna koje ima smisla. Sve ostalo van toga pa i pria o duhovnom je samo informativni dekor koji moe da nam zvuno putovanje uini interesantnijim ili da nam pomogne da ga bolje razumemo. Kada bi ono to je reeno u uvodu u New Age grupu bilo koncept o, na primer, nekom odelu, onda bi za Tantra Hari moglo da se kae da je to odelo koje New Age konceptu stoji ko saliveno. Kao da je blog otiao u krojaku radnju, okrenuo se sa svih strana i dopustio da mu se uzme svaka mera i onda na osnovu toga dobio svoje New Age odelo koje je idealno skrojeno po meri. To odelo bi bilo marke Tantra Hari. Zato to odelo tako dobro pasuje New Age-u? U emu je misterija? Nema misterije. Sve je savreno jasno. Tantra Hari je jako dobro zvuno izbalansirana i tako interesantna da je jednostavno neodoljiva. Moda de vam trebati da je ujete nekoliko puta i da budete paljivi slualac. Ipak, pre ili kasnije vae kucanje de naidi na otvorena vrata. Tajna je, naravno, u ritmu. U ritmu koji kao da pulsira vibracijama Univerzuma. Koji kao da nam bukvalno pokazuje kako se ritam ivota useljava u neivo. Kako polako pritie i nadolazi. Kako mu treba vremena da uspostavi svoju ivotnu vibraciju. Kako taj ivot razvija polako i postepeno. Sav taj prirodni ritam poraanja, trajanja i transformacije nam Tantra Hari servira na kosmikoj trpezi. To je duhovna hrana Univerzuma koja se nalazi u svakoj naoj deliji, u svakom atomu, molekulu i elektronu. Ritam se odmotava kao beskonana traka ivota kojoj se ne vidi ni poetak niti kraj. Ritam poinje polako, kao da razgibava svoje zglobove i tek se sprema da krene. Zatim sporo, tiho i suptilno polako poinje da ti se pribliava. Zvuk deluje kao da stalno pria jednu istu priu, iako, ako se malo udubi i pokua da lovi detalje, shvati da taj sitar neprekidno solira kao to to radi neka solo elektrina gitara na rok koncertu. Ali, ovo nije gitarski zvuk, nego zvuk koji proizvodi tradicionalni indijski iani instrument koji se zove sitar. Sitar zvui kao neka akustina gitara kojoj je neki stokila stao na mali prst. Deluje tako kao da dok zvui istovremeno i cvili. Ali, ba zbog tog zavijanja zvuk izgleda tako arhaino i udno da je prvo to ti pada na pamet to da taj zvuk pokuava da ti ispria jednu duhovnu priu.

Uskoro ti postaje jasno koliko je ovo modan instrument koliko ima iroki zvuni kapacitet. Da li su tu dva sitra ili jedan se ne zna. Ali, oigledno je da taj instrument istovremeno i dri osnovu i solira. Ta instrumentalna dominacija potseda na sintisajzer u Chill-u ili Lounge-u. Ovde, dakle, nema akustine gitare kao u Chill-u, nego je tu ulogu preuzeo na sebe sitar. I nije sam u tom poslu. Pomae mu izdano i frula koja svojim darlijanjem kao da izduvava u svet ivotnu igru koja se zatim razigrava na milion razliitih mesta kao ivot biljaka, ivotinja, oveka i svega drugog ivog bilo gde u Univerzumu. Osim toga, akustini oblak stvara i jedan tam-tam. Da li je to tabla arhaini arapski tam-tam ili nije ba on manje je bitno. Najvanije je to da bubanj stvara akustini zvuk koji jo vie ostavlja utisak prirodnog deavanja ivota. I tako, jedno hipnotiko ponavljanje zamenjuje drugo dok Tantra Hari polako odmotava svoj desetominutni ivotni ritual. Kao to se smenjuju dan i nod, plima i oseka, okretanje zemlje oko svoje ose i oko sunca, kao to i mi ustajemo i idemo u krevet svakoga dana, tako se odmotava i Tantra Hari u seriji prirodnih ponavljanja koja govore o ivotu, o vremenu, o postanku i nestanku. O ivotu u svetu oveka i svetu Univerzuma. (Bhavana Tantra Hari)

On je jedan od najcenjenijih New Age autora. Njegovi albumi dostiu sam vrh top lista koje mere kvalitet i popularnost u oblasti New Age zvuka. Prodaju se u stotinama hiljada primeraka. Osim muzike koja je opteg New Age usmerenja, on pravi i muziku specijalno za seanse alternativne medicine koje je, takoe, i lino praktikovao (terapija kristalima, Reiki...). Tesno sarauje sa terapeutima da bi kreirao adekvatnu muziku za pojedine alternativne tehnike (Shiatsu, Reiki, Aromatherapy, Crystals, Pilates, Tantric Sexuality,Tai Chi, Colour Healing). Takoe imao i svoje posebne prirunike u oblasti Telo-Um-Dua serijala i u oblasti disanja i relaxacije. On se zove Llewellyn. Samo Llewellyn i nita drugo. Jednu njegovu stvar smo ved imali na blogu u okviru Erotic & Sexy grupe (Tantra). Danas de nam Llewellyn predstaviti svog Duhovnog lovca (Spirit Hunter). Rei izgledaju jasne, iako nije ba sasvim tako. Jer, ovaj prevod moe da se tumai na dva razliita naina. S, jedne strane, to moe biti lovac na due. Moda su to neke due koje su se odmetnule i zastranile, i sada im treba pomodi da ponovo nau svoj put, ili ih moda ak eliminisati zato to su nepopravljive.

A moda, ba obrnuto, ovog Lovca zanimaju samo napredne due koje on eli da uhvati ne bi li se okitio njihovom unutranjom snagom. Drugo tumaenje koje je, naravno, mnogo verovatnije je to da Lovac lovi svoj sopstveni duh. Drugim reima, pokuava svoj duh da oslobodi. Pokuava da lovi u mutnom svetu svojih ljudskih strahova i slabosti ne bi li proistio svoj um i doao do toga da ugleda svoje istinsko Ja svoj duh onakav kakav on, zaista, jeste. To de se desiti samo ako bude neprekidno pokuavao samog sebe da lovi u neprestanom pokuaju da se isti i da se menja da se duhovno razvija. Na samom poetku demo uti jedan glas koji de nam odrati malu lekciju iz lova na svoj duh. Nita nedemo razumeti jer je uputstvo na jeziku nekog indijskog dijalekta. Ali, rei u svemu tome nemaju neku bitnu ulogu. One samo ele da ostave utisak, da skrenu panju na zvuk koji se upravo sprema da krene. Glas indijskog uitelja treba da se oseti vie kao zvuna vibracija kao neto to stvara opti duhovni okvir. Taj glas de da pria, ali i malo da peva. Ipak, to pevanje de vie da lii na mantru nekog indijanskog vraa koga je zvuk zatekao u sred nekog rituala, nego to de da potseda na nekog indijskog uitelja. Iako de taj spev da odudara od opteg zvuka koji tee, toliko je kratak da tek to ga uje on je ved nestao. Prosto nema vremena da remeti osnovni ritam i zvuk. Naprotiv, s tim svojim iznenadnim upadanjem u kadar samo dodaje na atmosferi uzvienosti koju iri oko sebe. Posle glasa de glavni Electro adut da korakne na scenu sintisajzer koji je dobio uobiajeni zadatak da uspostavi osnovni Electro ritam i da kreira ram za sliku sa sedom kosom i bradom indijskog uitelja. U tom zvuku de biti i poziva da se telo i um opuste kao i da se krene u suptilni, tihi duhovni lov. Ritam je pravi Chill-ni a atmosfera je jako usmerena na gore. Poto je glas jo malo svojom mantrom potapao lovca po leima, konano krede prvi solista flauta. Flauta ili andska pan-frula. Sigurno znate za taj duvaki instrument koji se koristi u peruanskom folkloru. Gde je vie frula povezano i spojeno u jedan red. Sve ih tako zajedno drite u ruci i duvajudi u razliite otvore dobijate odgovarajudi zvuk koji potseda na flautu ili ponekad na rog. Dakle, flauta je jako nestrpljiva jer je njoj pripalo mesto prvog soliste koji de da se epuri dok svira refren. ak je i posle refrena malo piskutala, i jedva su nekako uspeli da je skinu sa zvuka toliko se primila na duhovnu priu. Ali, flauta je, ipak, morala malo da odmori jer je bilo vreme da se ponovo oglasi sintisajzer koji de malo vie dinamike koju je flau-frula u svom nestrpljenju prelila preko ivice da pokupi svojim mekim synthi sunerom. Zvuk de da se malo vie umili i uspori da bi, naravno, duhovni lovac mogao na miru da lovi svoju duu. Ali, ni synth nede mnogo da potraje jer se upravo oglasio drugi solista ksilofon. Iznenaenje koje verovatno niste oekivali. Ipak, ksilofon de jako prijatno da iznenadi. Njegovi meki ali jasni tonovi de uspeti da naprave jednu jako dobru akustinu zvunu sobu.

Nema gitare, nema sitra, ali nema ni potrebe za njima. Ksilofon je tako nean, tako sam sebi dovoljan da prosto poeli da nikada ne prestane. Lovac de sigurno biti jako zadovoljan, jer je zvuk i suptilan a istovremeno i aktivan. Ba onakav kakvim ga lovac oekuje. Da mu ne smeta a da mu, ipak, osvetljava put. I tako de lovac da putuje i traga za svojom duom vadedi iz svog depa synth, flautu i ksilofon kad god mu neki od njih zatrebaju. Nekada de ak i dva odjednom da dri u ruci. A povremeno de i da uje duboko u svom srcu glas svog uitelja koji de ga bodriti da bude hrabar na svom putu. Da bude hrabar tiinom i spokojstvom. Onim duhovnim vrlinama koje de ga konano dovesti do njegove due. (Llewellyn Spirit Hunter)

Lenny Ibizarre nije, naravno, njegovo ime. Bolje redi delimino je. Jer, njemu u krtenici pie da se zove Lennart Krarup. Od Lennarta postalo je Lenny. Ali, ta mu doe umetniko prezime Ibizzare? Moda neka vrsta amajlije ili neki slian simbol koji donosi sredu? Ne, nita od toga. Jednostavno priznanje da je ostrvo Ibizza imalo veliku ulogu u njegovoj muzikoj karijeri. Toliko veliku da sve izgleda pomalo i-bizzarno. Jer, Lenny je svoj prvi muziki prodor napravio ba na Ibizi, kada je izdao svoj prvi album (1997) Ambient Collection koji je do pre nekoliko godina doiveo svoje sedmo izdanje. Samo njegova najpoznatija Ibiza Chilled Collection je prodata u 1.5 miliona primeraka, a svi njegovi albumi desetak se procenjuju na oko 12 miliona kopija. Inae, ovaj izdrljivi Danac koji je karijeru zapoeo davne 1997 godine je i dalje muziki aktivan. On nije samo producent sopstvenih izdanja nego je uz to i poznati DJ, ima svoju muziku kudu sa etiketom (Ibizarre Records), a radio je i remix-e poznatih muziara (The Doors, Bob Dylan, Bob Marley, Nat King Cole...). Sada demo uti kako Ibizarre Chill-uje? Kakva mu je Nostalgija (Nostalgia)? Zamisli da si uenica New Age zvuka i da dolazi po prvi put kod svog muzikog uitelja. I on ti kae: Sada demo da nauimo osnovni New Age takt. Prvo smo visoko, pa se onda sputamo nie, pa onda jo nie, a onda se malo vratimo u vis. I to ti je to. etiri takta koji se uz manje ili vede razlike ponavljaju kao vrteka. Capito? Naravno, ovo je samo jedna izmiljena priica. Jer, ne postoji neto to se zove osnovni New Age takt. To je samo fix ideja koja egzistira jedino na ovom blogu i nigde vie. itava stvar je jednostavno u tome to sam primetio da se takav takt vrlo esto pojavljuje kod stvari koje inae pripadaju Chill-u i New Age-u a meni se istovremeno ine da imaju neku finu uzvienu crtu u sebi

da odzvanjanju taktom duhovnog sveta. Taj tako prosti zvuni ciklus je kao neka duhovna vetrenjaa koja u samo etiri svoja povezana takta iscrtava itav ivotni krug za sve to postoji. Imamo etiri godinja doba i etiri strane sveta i sigurno jo dosta simbola i asocijacija u raznim religijama koje etvorki daju neka posebna mistina svojstva. Ipak, jezik etvorke u New Age-u je nastao sasvim spontano. Nekako su se same stvari zgomilale koje govore tim istim dijalektom, i nekako su sve one izgledale kao da imaju neku zasebnu telefonsku liniju sa duhovnim. Svaka za sebe i sve one zajedno. Bilo je potrebno samo izbaciti iz grupe vikove koji su dosta odstupali od tog koncepta i eto etniki iste New Age teritorije. Osmotrite, sada kada znate magijske rei koje otvaraju vrata New Age sezama, stvar koju smo nedavno uli Tantra Hari i videdete da se savreno uklapa u taj etvorotaktni N.A. motor. Naravno, pojedine stvari de svakako manje ili vie odstupati, ali i kod njih dete osetiti na delu neki slian zamajac koji okrede kosmiku vrteku. Neki zvuk koji se kroz prostor iri kao da je Univerzum upravo zaplesao valcer. Nijedna druga muzika grupa nema takav karakteristian ritmiki pokret koji je istovremeno i aktivnost i ponavljanje i harmonija i suptilna duhovna asocijacija. To je u stvari ono to je u uvodu u New Age pominjano kao fundamentalni znak raspoznavanja i prioritet za New Age ba taj specifini ritam koji nijedan Chill nema u sebi. Jer, da ga ima a da nita drugo u svom zvuku ne menja prestao bi tog trenutka da postoji kao Chill, bez obzira to bi moda dolazio sa albuma koji se zove Chill & Chilled Chill. Nita ne bi vredelo, jer bi ga kosmiki valcer u svom vrtlogu digao sa zemlje i odneo preko granice u dravu New Age-a. Naravno, ne treba ispustiti injenicu koja je jo starija od ovog pravila koja je u stvari najstarija i najfundamentalnija od svih a znai da bez obzira na sve stvar mora da bude vrhunska. Moe ona fantastino da se uklapa po ritmu ili po nekim drugim unapred utvrenim pravilima, ali ako nema ona magina zrnca praine koja neku stvar ine udesnom, onda joj apsolutno nita nede pomodi. Nostalgia taj New Age ritam koji proima itavu grupu tako jasno i jednostavno prikazuje da se moe koristiti kao udbenik u tom smislu. Iako, i bez udbenika i bilo kakvih skretanja panje taj ritam bi ti sinuo pred oi pre ili kasnije. Suvie je uoljiv i napadan tako da bi ti, svakako, pre ili kasnije uleteo u svest. Ne bi mogla da ga omai i da to namerno hode. Taj ritam je, inae, jedna isto Electro zvuna ema, koju de, naravno, synth vrlo lako da odradi. U Nostalgiji je ba taj sintisajzer, zaista, bog i batina. Kao da nita drugo ne postoji osim njega i njegovog valcerkastog ritma. Ipak, da ne bude zabune, valcer je vie uzet da pokae pokret koji nosi i koji se ponavlja bez ulaenja u raspoloenje tog zvuka. Jer, treba redi da taj pomenuti New Age Walz uglavnom nije okrepljujudi aj od ment-e koji ti budi ula i donosi akciju, nego je vie sent-i-ment-alan nostalgian.

Ipak, treba se prisetiti da sada pokuavamo da jezdimo u duhovnim sferama u kojima ne postoji tako neto kao to je loe i ne valja. Ne. U duhovnom svetu je sve u ravnotei sve onako kako treba po zakonima prirodne akcije i reakcije da se deava. Zato je nostalgija jedno normalno osedanje koje radi na sebi. Koje ako mu se pravilno pristupi moe da stvara dubinu i irinu u oveku. Koje ima tu privilegiju da mnogo lake gurne oveka pod okrilje Prirode nego to to ima neko prijatno osedanje koje je samozadovoljno odsustvom psiholokog izazova i zato uspavano u svojoj nesvesnosti. Dakle, iako nostalgija nije prijatno osedanje, ona istovremeno predstavlja neophodnu cenu koja se plada da bi se spalio uti, kr i lom koji se nalaze u podrumu due. Probaj da se suoi sa jednim podrumom u koga godinama nije ulaeno. U kome vreba i praina i gomila nepotrebnih kabastih stvari od kojih neke jedva moe da pomeri. Pa insekti, pauina, smrad, a i po neki rep sa dva zuba napred. Hode li da razvue lice u osmeh na takav izazov? Teko. Ali, hode li da se oseti kao najponosniji stanovnik planete Zemlje kada izae na kraj sa tim udovitem? Verovatno da. I sliica na videu je uzeta da simbolino otslika to bolje situaciju nostalgije za onim to je naviknuto, to je sigurno i bezbezdno, ali to mora da se ostavi iza sebe da bi dolo do unutranje promene koja znai duhovni razvoj. Zamisli snanog konja pastuva koji je u punoj snazi. Koji je bio predvodnik svog krda u kome je njegova re potovana i u kome je imao sve to poeli. Mogao je da bira. Mogao je da uzima. Nije morao mnogo da daje. Jer on je bio vladar. Ali, unutranji glas ga je izjedao iznutra i govorio mu da su mu sva ta blaga na kojima sedi samo mehur od sapunice samo jedna iluzija koja mu pred oima stoji kao naoare sa lepo iscrtanim pejzaom na sebi. Pastuv je vremenom postajao sve vie nesretan, sve vie nemiran. Znao je da de morati da ostavi svoje krdo i da se uputi u traganje za sobom i istinskom sredom. Slika na videu je uhvatila pastuva u stranoj zemlji, na teritoriji koju ne poznaje. Neka druga nebeska tela vladaju tim prostranstvom neka druga Sunca. U oaju koji mu se skuplja iz dana u dan ovaj pastuv moe samo da pusti iz sebe nostalgini krik koji odjekuje sazveima daleko. Toliko ima bola u njemu da mu je ostalo samo to da svoju riku koja je nekada ledila krv u ilama drugim konjima sada beznadeno alje u prostor. Da li je to poziv u pomod? Da li je to nemod da se ide dalje? Sasvim jasno dete ved na poetku uti kako ta rika pastuva odjekuje. To nede biti modan zvuk jer mu je oduzeta visina. Ali to je jedan dubok zvuk jedan nostalgino dubok.

Ipak, nemojte aliti pastuva koji tumara putem duhovnog sveta jer nema nikakvog razloga za aljenje. Taj pastuv de nastaviti da ide dalje bez obzira to i sam ne zna da li je to mogude ili ne. Jer, iako se ne vidi na slici, iza pastuva se nalazi jedna jedva primetna senka. Senka boanske Prirode koja titi svoje tragaoce na putu. Koja ih dri za ruku. Koja im brie oznojeno elo. Koja ini da njihova nostalgina rika ne bude glas oajnika nego oglaavanje i najava da se jo jedno bide pribliava kapijama duhovnog sveta. Za Boansko je to radostan trenutak koji treba proslaviti. U taktu broj etiri. (Ibizarre Nostalgia)

Oni su pola-pola. Jedno prezime i jedan nadimak. Onaj koji voli vie da se zove svojim imenom je Pieter Blank, a onaj drugi radi pod pseudonimom DJ Jaspa Jones. Kada te polovine spojite dobijete Blank & Jones. Nije loe zvui internacionalno i interesantno. Ono to se trai u svetu muzike koji uveliko zavisi od naklonosti i panje publike. Blank & Jones su Nemci koji su poznati po Trance i Chill Out zvuku. Kao i Ibizarre, i oni su startovali na mikrofone sredinom devedesetih i do sada izdali svojih desetak albuma. Vole da rade po klubovima, na performansima na kojima uivo izvode svoju muziku, na festivalima i rave urkama. Poslednji album su izdali 2009 godine gde su uz pomod sa strane presvukli neke svoje stare stvari u nova odela. Ved iz samog naziva Rashlaeni krem (Chilled Cream) je jasno kakav stil neguju. I album Caf Archy Chillout Collection 6 sa koga je skinuta ova stvar to potvruje. Ipak, kod nas je ovde Krem uskoio ne u Chill Out nego u New Age. Moda ved pogaate zbog ega? Pa naravno, zato to je i Blank & Jones-a zaskoio jedan etvorotakta. Onaj malopre pomenuti kosmiki valcer koji je tajni znak svih pravih lanova New Age loe. Tajno udruenje koje samo pokae etiri prsta i ved se sve zna. Naravno, B & J niti znaju za to niti de ikada o tome neto uti. Oni ive svoj ivot ne znajudi da se njihova uzdanica Rashlaeni krem na ovom blogu mae na New Age a ne na Chill Out lebac. Stvar krede prilino dinamino za ovakvu vrstu muzike. Ritam maina je nagazila na bubanj i krenula sama da odzvanja kao grlom u jagode. Nikoga i nita nema na vidiku. Ali, onda, kada ved pomisli da je ova stvar zavrila pre nego to je i poela, ulede sintisajzer.

ta drugo da radi synth u New Age-u nego da promovie svoje udruenje etvorke. I zato, tek to je dobio priliku da zvukne sintisajzer je upalio takt podeen na broj etiri. Iako bubanj i dalje trkara, srednji Electro ritam koji izmahuje na jednu i drugu stranu, ipak, vodi glavnu re. A onda dolazi glas. Jer, svaki etvorotakta mora da ima neto posebno neto svoje. Neto to, ipak, mora da bude drugaije. Brano jeste New Age tip-4, ali od njega mogu da se pravi razliiti kolaidi. Svaki sa svojom specifinom aromom. Ta aroma u Kremu je glas. Glas koji kao da je biran da bude nekako poseban. I da mu to to je drugaiji ni malo teko ne pada. Jer, to ne mora, uopte, da se glumi. Kao prvo, ovaj glas peva na nekom nepoznatom jeziku. U jednom trenutku deluje kao da je maarski ili neki slian tome. Taj etno element unosi neku posebnu aromu u zvuk. Osim toga, i sam nain pevanja dodaje na alternativi tako to povremeno ide naglo gore-dole pa izgleda kao da u jednom trenutku kada se naglo spusti jodluje. Poto je glas rekao ta ima u jednoj kratkoj strofici koja se ponavlja, vreme je da ritam etvorke zasedne na tron. Jer, taj ritam je na poetku bio samo svoja bleda senka samo jedan nagovetaj. Tek sada je ritam uzeo pun zamah. Tek sada je explodirao. Pretvorio se u vatromet koji puca iz svih svojih kapisla. Nema vie zadrke, nema vie ta da se eka. Ritam na etiri maha je zanjihao kosmiku ljuljaku i ona je poela da odzvanja jezikom zvune harmonije. Iako je taj ritam sam po sebi nostalgian, u ovoj stvari zbog brzine tempa i exotike glasa ritam je uspeo da prikrije to svoje osnovno raspoloenje. Ovde deluje vie neutralno manje je tuan a vie spokojan. Ono to jo karakterie ovaj ritam je da ima dosta varijacija. Igra se sa samim sobom vie nego to bi se to oekivalo od njega. Tako de as da izgara od punode koja se uje i u drugoj dravi, a onda de, namah, da se utia i da zvui kao glas koji izgleda kao da de svakog trenutka da se srui. Osim toga, povremeno se uje i jedna elektrina gitara koja dozirano uskae sa po kojim tonom koji kao da pali Electro varnice kada su one moda malo izgubile na snazi. Tada, kada je u punom zamahu, uz podrku jakog bubnja i snane klavijature, ovaj ritam potseda na neku himnu koja motivie koja poziva da se predstojeda borba izvede bez straha i uzmicanja. Tada kao da se udara u najdublja osedanja koja kada su pokrenuta iznose na povrinu duhovnu snagu koju je teko zauzdati i pokoriti. To je snaga koja bez mnogo razmiljanja ide napred. Bez osvrtanja i bez zastajkivanja. Sa pogledom vrsto prikovanim na put ispred sebe. (Blank & Jones Chilled Cream)

veanin (Sebastian Mullaert) je uio klasini klavir i violinu, ali je u jednom trenutku osetio da u dubini due vie voli savremeni zvuk. Sa osamnaest je formirao svoju prvu Electro grupu. U svojoj muzikoj karijeri koja traje od 2000 do danas se proetao kroz razliite Electro stilove od House-a i Techno-a do Minimal-a i Chill Out-a. Ooze je jedan od njegovih Chill Out projekata. Ooze, inae, znai u prevodu sa engleskog iscureti. Kada neto polako istie i nestaje. Chill moe da bude jako dobar u tome da ozvui to curenje da mu da priliku da istie preko zvuka. Da, ovde neto curi, ali ipak, nije sasvim jasno ta? Moda curi voda dok se sneg otapa sa Snenog cveta (Snowflower). A moda je sve to samo simbolini scenario za unutranja osedanja koja mladi organizam u naponu snage trpi jer je zaustavljen u razvoju. Jer ga hladnoda dri okovanog u sneg i led. Na samom poetku zvoni telefon. Teka vrata se otvaraju. Vrata koja kao da putaju ulaz u neku halu ili magacin a ne u sobu. Neka voda poinje da ubori i istie. A onda muki glas sasvim neoekivano najavljuje ime stvari Snowflower. To je glas koji je proputen kroz struju Electro-na to nam, uopte, ne zvui tako nepoznato. Jer, ved smo dosta puta imali slian manir na raznim stranama u okviru Electro grupa (ElectroMix, ElectroGroove...) i Lounge-a. Na takav nain zvuk postaje jo vie Electro-niziran. Izgleda jo vie vetaki nego to, inae, jeste. Sintisajzer pali svoje motore i poinje da kreira Electro ritmiku koja de nositi zvuk. Sa strane se deavaju razliiti Electro zvuni efekti. Sa njima je izmean i glas koji jedva da se uje. Za koji je u startu jasno da slui samo kao dekor. Da stoji na sporednom koloseku koji nikada nede postati glavni. Sva ova deavanja su samo uvod za ono to de tek dodi. Za glas koji je ved od poetka popunio sva slobodna mesta na bini. Jer, on je taj koji u ovoj stvari kreira i ritam i zvuk i ukupnu atmosferu. Ali, kako glas moe da dominira a da ne izgovori ni jednu jedinu re? Moe, ako umesto rei koristi neke opte govorne fraze koje ne priaju priu, nego priaju emociju. Samo jedno aaahhh koje ide u svim mogudim pravcima, moe jako dobro da prenosi emotivne slike. Ovaj glas ba to ini. Pria nam priu preko osedanja koja su kao svoje vozilo startovala glasne ice. Ima i u tom glasu onog dosta pominjanog etvorotaktnog New Age ritma. Ali, ipak ga nema u ba onom njegovom osnovnom izrazu. Malo je drugaiji iako je i on sasvim jednostavan i lak. Ne ide ni mnogo visoko niti nisko. Ne tri niti zastajkuje. Forma mu je laka, ali je zato punjenje nabijeno emotivnim zraenjem koje se oseda sa svakim izgovorenim tonom. Koje donosi neku teinu koja pritiska. Kada se glas umori od neprekidnog ponavljanja prie kako je mladi cvet okovan snegom i ledom i tuan eka zraku sunca koja de ga ponovo vratiti u ivot na scenu stupaju Electro efekti u vidu sporednog enskog glasa, synth solaa koje se previe ne istiu i onog istog mukog Electro-na koji kao automat ponavlja ime: Zimski cvet.

A onda kada je glas malo doao sebi od silnih emotivnih uzbuenja i kada je osnaio svoje glasne ice poinje ponovo da crta emocije svojim zvukom. I kada die visoko mek je i nean kao i kada sputa nisko. Ipak, ima neke tuge u tom glasu neke duboke alosti koja nikako da napusti telo. Koje toliko ima da glas mora non-stop da je izbacuje. Da joj pomae da istie. Izgleda kao da se ta tuga sama skuplja i glas nikako ne uspeva da je se rei. Bez obzira na nizak tempo duhovna vrteka, ipak, postoji. Iako je taj zvuni zaveslaj neto sporiji, ipak, je sasvim jasan i vidljiv. To je i glavni razlog zato je ova stvar kroila na New Age teritoriju. Sneni cvet je zaustavljen u razvoju, ali nije potpuno izgubio nadu. Sudbinsko klatno ivota ga je gurnulo u ilegalu. Ali, i sneg i led nisu tu da bi unitili nego da bi zatitili. Da bi konzervirali ivot i sauvali ga za vreme kada de se klatno ivota zaljuljati na drugu stanu. Onda kada ivot u cvetu bude dobio zeleno svetlo da udahne vazduh punim pludima. (Ooze Snowflower)

Da li vam Rhaban Ali Shai zvui kao ime ili kao pseudonim? Svejedno je. Kako god da vam zvui to ime o njemu nedete nita saznati barem ne trenutno. Moda de se Rhaban za koji mesec ili godinu proslaviti pa demo o njemu tada modi neto vie da kaemo. Ipak, nita je vrlo irok pojam. Kada sam rekao nita mislio sam na njegove biografske podatke. Ali, to se tie muzike, neto se, svakako, ved moe redi. Na primer, to, da se Harmonija (Harmony) - stvar koju demo upravo uti nalazi na barem jo dve kompilacije: Mindness Lounge (2010) i Dreaming Candles (2011). Osim toga, Rhaban je izdao 2008 godine svoj samostalni album Healing Spirits: Relax Lounge na kome se nalazi i stvar Harmony, ali pod drugim imenom Sunseeker. 2010 je izdao jo jedan samostalan album Esoterik Guide To India Vol. 2 Klangschalen (Ezoterini vodi za Indiju). Interesantno je da je taj album nemako izdanje (Klangschalen Zvonki zvuci na nemakom). Ono to je jo interesantnije je naziv i trajanje stvari na tom albumu. Ima ih sedam. Od toga pet traju tano po deset minuta, esta 9.44 minuta, a poslednja samo petnaest sekundi. Prva stvar se zove: 60 minuta mira i oputanja (60 minuta do kraja). Slededa: 50 minuta mira i oputanja (50 minuta do kraja). I tako redom. esta se zove 10 minuta., a poslednja Sledi buenje (15 sekundi do kraja). Sve rei su, inae, na nemakom jeziku. Sve to moe da navede na pomisao da je Rhaban pseudonim nekog Nemca ili moda naturalizovanog Arapina koji ivi u Nemakoj.

Iako, to ne mora da ima ba nikakve veze. Jer, Nemci su veoma aktivni kod izdavanja mp3 albuma i uopte Online muzike. Moda je Rhaban samo poslovno saraivao sa njima. Samo to i nita vie od toga. Ono to se moe redi kada se podvue crta je da Rhaban voli Chill i ambijentalni zvuk koji je u tiem relax fazonu. Moe se redi i to da ga duhovni svet veoma zanima. Moda je Ezoterini vodi za Indiju pravio na bazi linih iskustava koje je doiveo u toj zemlji koja prva pada na pamet kada se pomene re duhovno. I sam naziv ove stvari Harmony asocira na duhovnu ravnoteu na balans naih unutranjih energija. Na ono to svesno ili potsvesno svi pokuavamo da postignemo. Jer, sva naa jurnjava za uspehom, bogatstvom i modi bilo koje vrste nije zbog svuh tih pojedinanih stvari direktno, nego ba zbog harmonije zbog mira u dui koji na sve znane i neznane naine pokuavamo da postignemo. Rhaban de pokuati da ti u est minuta zvuka objasni svoju harmoninu viziju sveta. Iako, njegov album sa ovom stvari nosi naziv Lounge, mi demo, naravno, Harmony posmatrati kao istokrvni New Age. Jer, osnovni ritam koji je i alfa i omega New Age sveta je tu. Ima ga, iako u neto drugaijem izdanju nego po slovu N.A. zakona. Njegova ljuljaka de te dobro zaljuljati ba kao i bilo koja druga stvar u ovoj grupi. Rhaban je poao od toga da je naa unutranja harmonija jedna jako suptilna stvar jedna prefinjena ravnotea. Da bi se ta tanana ravna crta na kosmikoj vagi izrazila zvukom potrebno je koristiti posebne instrumente koji mogu da je doaraju. Harmonija je pre svega jedna Electro stvar, bez svake sumnje. Jer, Electra nema samo u prvih desetak sekundi. Svo ostalo vreme je on prisutan preko svog sintisajzera koji veoma tiho i suptilno stvara ugodan dekor da bi solisti mogli da se istaknu da harmoniu. Na samom poetku: ksilofon. To je Rhabanov izbor broj jedan. Zvuk koji je mekan, nean ali istovremeno i prisutan moe na daleko da se uje ak i kada je vrlo tih. To je suprotnost koja je vrlo interesantna i u vezi sa naom temom, jer duhovni smisao jako voli da istie jedinstvo suprotnosti. Ksilofon de odmah da razvije svoju temu svoj udarni refren koji de nas pratiti do samog kraja. Ta tema de da prija tvojim ulima jer u sebi sadri zvuni balans. Tonovi se skladno slau jedan na drugi. Poetak ljubi kraj, a kraj mae poetku. I tako, svi su harmonini sredni i zadovoljni. Taj isti refren de se ponavljati u razliitim varijacijama brzine, i zvunosti. I nede samo ksilofon da harmonizuje. Ne. Tek to je ksilofon stavio taku flauta de da zapone veliko slovo. Flauta ili andska panfrula. Zvuk je slian nekom rogu koji po svom zvuku deluje kao suta suprotnost odjecima ksilofona. Kao da se zvuk prehladio ili izgubio glas na fudbalskoj utakmici. Duhovno je opet zapljeskalo i na ovo protivreje izmeu roga i ksilofona, s klimanjem glavom da je rog pravi izbor jer je i on u balansu. I njegovi zvuci su prefinjeni, istanani i harmonini.

Osim ovo dvoje solista koji su zaseli svaki na svoju stranu kosmike vage koja se zove Harmonija povremeno puta zvuk i sitar ili neki slian iani instrument. Imali smo sitar ako se sedate u Tantra Hari. Ovde on nede ba da se mnogo raskomoti, nego de vie da deluje prikriveno iz senke. Ako ne bude paljiva pobrkade taj sitar sa zvucima ksilofona. Jer, sitar kao da se trudi da oponaa zvonca, a ne da sam pokae svoju izvornu icu. To moda moe da se shvati kao poruka da je vrlo teko postidi istinsku harmoniju. Uvek je tu neki remetilaki faktor koji vagu zaljulja na jednu stranu. Jer, Priroda je napravila ivotnu harmoniju kao jedan dinamian proces koji je aktivan, a ne neka beivotna ravnotea koja se uopte ne mrda. Jer, ba taj pokret na drugu stanu ka ponovnom balansu je pokretaka snaga koja svet tera da se menja i razvija. Ba zato ovaj harmonini ritam koji se ustalio preko svog refrena koji svi rabe do isrpljenosti u jednom trenutku staje i poinje jedan sasvim razliiti ritam. Onaj koji je podigao harmoninu temperaturu na vii stepen dinamike. I dalje je to suptilan zvuk, ali sada na njega ak moe da igra. Jer, Harmonija ima beskonano svojih ravnotea. I kada se sedi i kada se stoji, i kada se igra. (Rhaban Ali Shai Harmony)

Ne znamo mnogo o njemu i njegovoj muzikoj karijeri. Ono to znamo je da se zove Nicolas D. Faure i da kao i mnogi muziari voli da gurne ispred sebe po neki pseudonim. Imao ih je nekoliko: Kurotokage, Les Amants Maudits, Ligeia's Sore Neurosis. Chill i Ambient su njegovi omiljeni zvuci dakle, Electro Downbeat. Inae, voli da radi po muzikim projektima. Jedan od tih projekata je Asmorod, a drugi je Hana. Hana je, u stvari, ime njegove ene. Verovatno su oboje muziari, jer postoji podatak da zajedno upravljaju svojom muzikom etiketom Snenakrv (Snowblood). Mesto boravka im je zapadna Evropa i juna Azija. Nema sumnje da je ba to azijsko iskustvo prevagnulo kada su ovoj stvari koja je sada pred nama dali ime Ayume. I iz aviona je vidljivo da je ovo re koja dolazi izdaleka, i koja je najverovatnije u vezi sa nekim Kinama, Japanima, Korejama i slino. I zaista, prvi pogled ne vara. Re Ayume je japanskog porekla i znai u prevodu Obojena ljubav (Colour Love). Inae, ta re moe da bude i japansko ime najede ensko. Ali, za to ime ne bi moglo da se kae da dete ga uti na svakom koraku, jer ne ulazi u krug popularnih japanskih imena. Zato su Nicolas i Hana izabrali ime Ayume za ovu New Age stvar ne znamo. Verovatno je da ima neke veze sa Hanom, jer je ona navedena kao autor. Moda je Hana, u stvari, samo pseudonim kojim se Japanka slui dok je u Evropi i dok se bavi muzikom. Inae, njeno pravo ime je moda ba Ayume.

Ayume je jedna prava Electro-nica. Electro-ni teku njenim krvotokom vie nego u bilo kojoj drugoj stvari ove grupe. Ako se prisetite onoga to smo imali do sada u New Age-u, videdete da su tu vrlo esto bili neki instrumenti koji su pravili akustinu atmosferu. Onu koja je vie mirisala na prirodno okruenje nego bezbojni Electro-ni. Setite se sitre, ksilofona, pan-frule, itd. Da, tamo je bilo tako, ali ovde ne. Ovde je sintisajzer tako modan kao da smo u sred nekog Lounge-a koji isprada putnike na aerodromu. Chill ne smemo ni da spomenemo, jer je poznato da je on preko gitare, flaute i drugih akustika uspevao da mnogo ublai Electro dominaciju. Tamo da, ali, opet, ovde ni sluajno. Ovde sve mirie na Institut. Jer, Electro koliko god se trudio ne moe sa sebe da skine auru vetakog. Utisak da se radi o mainama a ne o ivim bidima. Nekada Electro to eli da prikrije ne bi se prikazao toplijim bojama, a nekada ba to gura u prvi plan jer eli da stvori utisak jednog drugog udaljenog ivotnog sistema Kosmosa. Poto nam je Univerzum mistian i neuhvatljiv, pretpostavlja se da de se on najlake doarati kada se koristi visoko zvuna tehnika koja je u stanju da proizvede najbizarnije zvuke kojima se alje poruka: Kao to je i ovaj zvuk koji uje neshvatljiv i mistian, takav je i Univerzum. Takvi smo mi. Electro moe da ostavi razliite utiske jer svojim modnim mainama moe da uradi ta god poeli sa zvukom. Ayume koristi tehnologiju da nam servira hladno predjelo. Ba onako dobro rashlaeno. Jer, mnogo hladnode se oseda u ovom zvuku mnogo daljine ima u njemu. To je daljina koja stalno dri jednu istu distancu koja ti se ne primie kako joj ti prilazi. Ta nedodirljivost i otuenost kao da ti govori da ne moe svako da doe do nje. Neko moe, ali ko, ne zna. Moda postoje neka pravila ko, kada i kako ali niko ti ih ne govori. Naravno da se sintisajzer oblizuje na ovakvo hladno i seckano, ali i njega de malo da bocne misao da li je to ba sve legalno da ne ispadne on neto kriv. Jer, synth se neprekidno tera da stvara atmosferu nekog iekivanja, neke pritajene napetosti. Kao da se neko eka ko moda i nede dodi. A istovremeno se ne zna ni ko je to a ni zato bi trebao da doe. Jedino to se zna je da je to neto vano jako vano. Dobro, ali kako sada taj avolski zvuk da se nae u New Age-u? Otkud to ba ovde? ta mu tu doe duhovno? Pa, isto kao to se naao i u Nostalgiji. Jednostavno je tu, i dominira. Jer, uvek kada je pominjana specifina New Age ritam ljuljaka nikada nije reeno da de to ljuljanje biti prijatno. Ne. Ritam de da bude stabilan i vrst. Ponavljade se neprekidno. On de da te nosi i da te zanosi. Ali, da li de od tog ponavljanja da ti izae blaeni osmeh na lice ili de da ti pripadne muka nije mnogo bitno. Najede je to neko sentimentalno raspoloenje koje je blie tugi nego radosti, ali raspoloenje po pravilu moe da bude bilo koje.

Za duhovno je sasvim sve jedno koje naelektrisanje de elektron da uzme pozitivno ili negativno. Zato? Zato to za taj svet dobro i loe ne postoji. Duhovni svet je Jednina sklad suprotnosti. Suprotnosti moraju da postoje i kao takve obe su poeljne i jednako vredne. Jedna suprotnost ne moe bez druge da egzistira. itav Univerzum bi se raspao kada bi se neto sluajno desilo Negativnom polu egzistencije. Dakle, Ayume forsira hladno i uzdrano. Ali, nisu li neke modne revije i neka odeda namerno pravljene da bi bile exkluzivitet koji je dostupan samo manjini? Gde se kao znak raspoznavanja stavlja elitizam, arogancija, klasne razlike. Gde se potencira zatvorenost u svoj krug koji ima poseban govor, oblaenje, ponaanje. I opet, bez obzira na sve to takve revije i takva odeda mogu da budu vrhunski po kvalitetu, po genijalnosti. Mogu da imaju neku posebnu ivotnost u sebi koja za dva koplja u visinu moe da nadmai iscerene imitatore. Evo i Ayume alje neke sline vibracije. Kreativno, skladno, fantastino po zvuku, ali hladno i na distanci. Kako to izgleda uivo? Na poetku su tu dva enska glasa od kojih jedan solira a drugi provocira. Dva glasa se preplidu, meaju i ved tada formiraju ljuljaku koja poinje da se klati. Zatim ulede synth koji de ritam da presvue u Electro-ne, da ga otea, oboji i jo vie zaljulja. I Ayume je zaplovila. itavo vreme su tu dva glasa, synth i, naravno, ritam. Male su varijacije i nema mnogo Electro efekata. Sve je u sutini vrlo jednostavno. Stvar malo potseda na Snowflower gde je enski glas non-stop vrteo jednu istu notu. Ali, u jednom trenutku se ringipil zaustavlja. Ne samo da koi, nego se sasvim gasi. Staje potpuno. Nem zvuka, nema niega. Da li je gotovo? Ne. Iz daljine jedva ujno poinje da dopire zvuk koji ti se sve vie pribliava. Samo sada to vie nije onaj performans koji je bio odranije, nego kao da je na delu njegova obrnuta verzija. Sve je to, u stvari, sutinski isto samo su detalji razliiti. Ako ne obrati panju nede ni primetiti da se neto promenilo. Jer, isti glasovi su tu. Ista atmosfera je tu. Isti ritam je tu. Samo je sadraj obrnut. Isti ringipil se okrede, ali su sedita umesto plave boje sada ljubiasta. Ono to Ayume jako dobro radi je da je uspela da iznedri jedan izuzetno stabilan ritam. Ritam koji ne vrda ni levo ni desno - ni za milimetar. Koji pogaa tano u metu. Kao to planete, zvezde i galaksije Univerzuma dre tano odreene pozicije izmeu sebe tako i ova stvar ima fantastian osedaj za meru za prostor, za vreme. Taj ritam deluje kao atomski asovnik koji kasni jedan hiljaditi deo sekunde svakih hiljadu godina.

Osim toga, ritam se igra. On nije beivotan i krut. Ne. On ima kreaciju, ima duu. On samo deluje da se stalno ponavlja. Ali, ako taj ritam hvata za sitnicu shvatide da on menja, da on boji, da on isprobava. Da je on iv i prisutan u tome to radi. Dakle, imamo malo zahlaenje u zvuku. Ali, to je dinamina hladnoda. Ona koja te tera da protrlja ruke. (Hana Ayume)

NEW AGE POP

NewAgePop nede biti neto to je drastino razliito od New Age-a. Ne. Ista pravila i vrlo slian ritam. Ono to de da se razlikuje je atmosfera. Ove stvari de biti nekako jo vie romantine i sentimentalne, ali i za nijansu vie popularne. Kao Pop muzika. Ona koja se slua po festivalima. Ona koja vas hvata na romantino, ljubavno, setno. Ipak, ne oekujte previe populizma. Stvari koje su ule u ovu grupu su morale da prou istu audiciju kao i sve prethodne. Nije im se gledalo kroz prste. Za sve je kriva prva stvar koja de otvoriti grupu Manschoud. Ved za sekundu ili dve dete registrovati da je i ovde prisutno ono to je osnovni znak raspoznavanja grupe ljuljaka. Ali, istog trenutka shvatate da je po atmosferi to stvar koja ima manje Chill-a a vie Pop-a u sebi. Da se prosto sva topi od festivalske romantike. Ali, ta da radite s njom kada je interesantna vrlo interesantna? Kao prvo, uopte ne deluje kao klasian Pop, nego vie prati Electro manire. Jer, Pop stvari, na primer, imaju text od nekoliko strofa koje se reaju od poetka do kraja. Ova stvar ne. Ima najpre uvod sa kratkom priom bez pevanja, a kasnije se samo jedna ista reenica povremeno ponavlja. I to je sve. To po formi totalno odudara od klasinog Pop-a, a mnogo vie se uklapa u Electro (Chill, Lounge, New Age, itd). Osim toga, ovaj istoni Pop mi je delovao nekako mnogo interesantnije nego na zapadni. Valjda je taj Etno momenat uinio svoje. Uz sve to, tu je i jedan mlad enski glas koji mi se uinio vrlo iskreno vrlo zaneseno. Na koji se, onda, vrlo lako naslonio i sentiment o pravoj ljubavi izmeu dvoje mladih. I pomislih: Zato da ne? Nekada i negde to moe da bude istinito i iskreno. Mora da bude. Nema anse da ne bude. Ba onako kao to je u filmovima i pesmama. Ipak, ne mora, naravno, da bude ba sve tako teatralno i fascinantno. Jer, prava ljubav moe da bude i tiho, suptilno deavanje. Bez mnogo skandala i svakojakih dogaanja koji tu ljubav stavljaju na probu koji od nje prave epsku tragediju.

Prava ljubav je, jednostavno, sklad. Susret dva bida koja izmeu sebe imaju visok stepen usklaenosti i fizike i energetske. Takav sklad se u moru mogudnosti od ogromnog broja ljudi ipak nekada nekome i desi. Isto onako kao to se i ivot na planeti Zemlji desio. Kao sudbinski sluaj gde su se neke stvari jednostavno poklopile. Manschoud mi je i pored svoje Pop osnove delovala dovoljno snano i zvuno i emotivno da iznese jednu pravu arhetipsku romantiku. I zagrizao sam. Neka ue. Zatim su po slinom scenariju ule i sledede stvari. Zato to su i one imale makar malo u sebi tog istog Pop gena. Samo za razliku od prve stvari ove su imale neto drugaiju ciljnu metu duhovnu. Jer, kao to ljubavna romantika moe da bude manje ili vie populistika, tako moe da bude i duhovna. Duhovni populizam u onoj najiroj formi je u dananjem svetu vrlo omiljena zanimacija.

Meghna (Megna) je imala samo esnaest. Bila je zadovoljna svojim godinama kao i svojim izgledom. U stvari, ona je bila vrlo zadovoljna svojim ivotom. Niega nije bila posebno eljna, iako je mogla da ima ta god poeli. Bila je jedinica, a njen otac je bio najbogatiji ovek u selu. Ali, to je bio dobar otac. Nasledio je bogatstvo od svog oca i marljivim, potenim radom ga je jo uvedao. Voleli su ga u selu jer je bio dobar ovek neko ko je bio spreman da razume i da pomogne. Nije redak sluaj da je davao hranu sirotinji, i da je ponekad nekom bolesnom stavio melem na ranu. Da, on je bio poten, ali i tradicionalan. Smatrao je da bogovi upravljaju ljudskom sudbinom, i da su oni odredili ko de dobiti koliko od ivota i koliko od srede. On je verovao da je i bogatstvo i siromatvo na isti nain rasporeeno po bojoj volji. To boansko ustrojstvo je ugraeno u tradiciju i obiaje zemlje u kojoj ive. Potrebno je samo slediti tu boju volju i onda de sve biti u redu. Jer, bogovi znaju ono to ljudi nikada nede shvatiti. Otac je bio zaokupljen poslom, a majka je vodila domadinstvo i bila zaduena da brine o njihovoj jedinici o Megni. Majin posao nije bio naroito teak jer je Megna bila dobro dete. Megna je bila marljiva na oca, a osedajna na majku. Razumela je ved sa esnaest u kom svetu ivi i ta je dobro a ta ne. Umela je, naravno, ponekad da pokae ponos i da gleda otrim okom, ali ne kao njeni vrnjaci. Samo onda kada je znala da je bila u pravu. Mnogi su se pitali zato je Megna tako skromna i ravnoduna prema bogatstvu? Zato vie ne uiva u ivotu kada joj se prua prilika? Roditelji bi joj udovoljili ta god poeli. Jer, ona je njihova jedinica. Njihovo dobro dete. Njihova lepotica. I bila je lepa jako lepa. Moda je zato bila neosetljiva na bogatstvo i na mod - zato to je imala ono to mnogi drugi nemaju. Imala je takvu lepotu od koje zastaje dah. Druge devojke su joj, naravno, zavidele na lepoti, ali ne ba toliko.

Jer, Megna se nije epurila ni svojim statusom, niti svojom lepotom. Bila je spremna da pomogne, bila je dobar drug. Uspela je da izdri isti tretman u koli kao i svi ostali. Nije se izdvajala ni po emu i izbegavala je svaku privilegiju ili zaklanjanje iza roditelja. Ali, Megnina sreda kao da je bila neiscrpna. to je Megna vie odbijala da koristi povoljne okolnosti, to su se one samo gomilale oko nje. Na primer, stvar koja je devojkama u Indiji od najvede vanosti udaja. Takva devojka o ijoj lepoti se prialo na sve strane je, naravno, privlaila veliki interes prosaca. I onih bogatih, a i onih koji su mogli da kupe ne kude i imanja nego i itave drave. Zna se da je u Indiji obiaj da roditelji spajaju mladence esto jo dok su mala deca. Jer, po tradiciji, bogatstvo treba da ide na bogatstvo. To je ono to je i bogovima milo. Ali, Megnin otac nije hteo svoju ljubimicu da proda. Ispotovade tradiciju i volju bogova, ali de i da bira. I oeva upornost a i sama sreda je dovela do toga da je u bliskom susedstvu samo nekoliko sela daleko jedan vrlo bogat domadin imao sina koji je zapeo za oko mnogim devojkama. Kako da ga devojke ne ele kada je imao sve. Bio je i lep a i bogat. Kada je momak video Megnu, stvar je bila dogovorena. Na Megnin osamnaesti roendan oni de se venati. Megni se deko svideo i u licu i u stasu. Jer, bio je stariji samo nekoliko godina od nje. Bila je zahvalna roditeljima to su imali strpljenja. Bila je zahvalna i bogovima to su joj podarili sredu da moe da bira. Naravno, i Megna i njen bududi mu su iveli svoje odvojene ivote dok ne doe trenutak za udaju i za zasnivanje porodice. Imali su jo dve godine samostalnog ivota. Na potpuno suprotnoj strani drutvene lestvice od one kojoj su pripadali Megna i njen bududi mu iveli su siromanim i jednostavnim ivotom jedan otac i sin. Manschoud (Manu) je bio sin jedinac svog oca koga su godine ved poele polako da pritiskaju. Manuov otac je bio dobar ovek poten i vredan. Ali, nikada nije mogao da preboli smrt svoje ene. esto je sebe krivio zato to je prerano napustila njega i Manua. Jer, njegova ena je toliko elela da napuste siromaan kraj u kome su iveli. Toliko je elela da se negde drugde presele i zaponu nov ivot. Imaju jedno dete Manua i uz to ive na ivici egzistencije. Zato ne bi otili u svet? Zato ne bi okuali sredu kao i drugi? Imali bi vie dece ono to su oboje tako eleli i mogli bi i oni a i njihova deca da vie uivaju u ivotu. Pa, bogatstvo nije nita loe. I bogovi tako kau, zar ne? Da, tako je. Manuov otac nije imao nita protiv bogatstva, ali nije mogao da se odvoji od kude i zemlje sa kojih je potekao. Jo uvek je verovao da de izadi na kraj sa tekodama i da de i njima kao porodici svanuti bolji dani. Samo jo malo strljenja. Samo jo malo vremena.

Ali, bolji dani nisu doli i majka se jednog dana razbolela i ubrzo otila na drugi svet. Mnogi su verovali da je umrla od patnje i beznaa u kome su iveli. Manu je bio jako mali kada je majka umrla, ali ved kada je malo porastao razumeo je ta se dogodilo. Osedao je patnju svoga oca koji je oigledno bio pritisnut krivicom da je on oterao svoju enu prerano u grob. Manu je imao samo oca i nikoga vie. Obedao je sebi da nede dozvoliti da njegov otac zavri kao majka da prerano umre skrhan tugom i bolom. Jednoga dana posle nekoliko godina od majine smrti otac je usnio udan san. Bogovi su mu se obratili u snu i rekli da je njegova sudbina takva da mora do kraja svog ivota da se seli. Da ni na jednom mestu na kome se nastani ne ivi due od dve godine. Posle najdue dve godine morade da krene na put i nastani se u nekom drugom kraju. Manu je u to vreme bio ved dovoljno odrastao da razume ta se oko njega deava. Otac mu je ispriao za san i pitao ga ta misli o tome. Manu je voleo da ostane u starom kraju, ali se onda setio ta je to insistiranje na starom ognjitu njima donelo. Osim toga, osedao je da bi otac eleo da se prikloni savetu bogova. Moda je to samo krivica koju je otac osedao, a moda je u tome bilo i neeg drugog. Manu nije znao, ali je postupio kao to je to sebi obedao podravade svog oca. Stade na njegovu stranu i nede dozvoliti da ga patnja prerano odnese. I tako su Manu i njegov otac poeli da ive od jednog do drugog preseljenja. Bili su vredni i poteni i nije im bilo teko da nau posao i dobar prijem kod ljudi. Putovali su po zemlji nekada dalje nekada blie ali bili su zadovoljni svojim ivotom. Otac je izgledao sredan, a Manu je bio sredan zbog svog oca. Sada, posle ved nekoliko preseljenja, su upravo krenuli da potrae svoje novo prebivalite. Trenutno se nalaze u jednom vedem selu koje im se ini ba zgodno da se nastane i provedu naredne dve godine u njemu. Kao po obiaju, otidi de da razgovaraju sa upravnikom sela koga de da zamole za smetaj i pomod oko posla. Sve ostalo de biti vrlo lako ved viena pria. I dok su se tako kretali irokom glavnom ulicom u potrazi da se kod nekoga raspitaju, u susret im je ila jedna mlada devojka odevena u lepu haljinu. Imala je crveni cvet u kosi i bila je obuena kao da ide na neku proslavu. Pa da, nedelja je i praznik, i zato je sve tako sveano, pomislie otac i sin. Otac se ljubazno obratio devojci moledi je za pomod u vezi upravnika sela i devojka mu je srdano objasnila gde se nalazi njegova kancelarija. Posle toga je na trenutak bacila pogled na Manua. Njihovi pogledi su se ukrstili jer je u tom trenutku i Manu gledao u nju. Moda je taj pogled trajao neku sekundu due nego to je uobiajeno, ali moda i ne. Otac se zahvalio, Megna je klimnula glavom, okrenula se i otila.

Uh, kakav je to pogled bio. Manu je, od samo tog jednog trena, ostao potpuno van sebe. Obuzelo ga je neko udno uzbuenje koje nikada do tada nije osetio. Kao da mu je neko prikovao pogled za tu strankinju jednostavno nije mogao da odvoji pogled od nje. Otac je primetio tu zbunjenost i kratko se nasmejao. Zagrlio je sina i povukao ga u stranu. Ali, Manu je i dalje ostao toliko potresen lepotom devojke da nije ni uo ta mu je otac usput govorio. Postao je svestan sveta oko sebe tek kada su uli u kancelariju upravnika. Upravnik sela ih je srdano primio, i odmah je razumeo njihovu situaciju. Imali su sa sobom i papire i preporuke od ranijih poslodavaca koji nisu tedeli rei pohvale za vrednog oca i sina. Upravnik im je rado izaao u susret oko posla a i smetaja. Eto, sreda im se osmehnula. Jer, postojala je jedna prazna kuda u sasvim dobrom stanju na kraju sela u kojoj slobodno mogu da se smeste. A to se tie posla radide kao i vedina ljudi u selu. Samo ne za sebe nego za nadnicu. Poto de se ionako seliti nije im bilo bitno da imaju bilo ta svoje. Eto. I tako bi. Seljani su ih dobro primili, i svako je povremeno hteo da ih angauje, tu i tamo, kao dodatnu pomod naroito kada su u pitanju sezonski radovi i kada potena i jaka ruka uvek dobro doe. Manu je bio sretan to se sve tako brzo i lako sredilo, ali nikako nije mogao da zaboravi susret sa lepom strankinjom. Nikako nije mogao da se otrese misli koje su mu navirale. Kao da ga je opinila ta devojka kojoj ni ime nije znao. Manu je imao srede da ne ume da ita misli, jer da ume bio bi potpuno iznenaen i jo vie potresen nego to je bio. Jer, pogled koji mu je Megna uputila nije bio pogled koji se sluajno sreo sa njegovim. Manu nije ni mogao da sanja da je Megna bila potpuno opinjena njegovim oima. Da uopte nije mogla pogled da skrene sa njih. inilo joj se da je taj pogled trajao itavu venost pre nego to je ula kako joj se stariji ovek zahvalio. Brzo se okrenula i otila iako je u njoj sve pulsiralo. Samo da nije bilo oigledno samo da se nije osramotila bubnjalo joj je u glavi. Samo da proe ta udna opsesija. Pa ona, uopte, nije takva. ta joj se to dogaa? Pa jo pre nedelju dana se videla sa svojim bududim muem i bila je toliko sretna to je sve prolo u redu. A ta je, onda, ovo? Megna je bila toliko pod utiskom susreta sa nepoznatim mladidem da joj je sve ono to se dogaalo itavog tog dana izgledalo kao neka udna izmaglica. Kao da se sva njena snaga troila na misli o tom momku koga je iznenada srela. Kao da je sav okolni svet oko nje odjednom izbledeo. Megna, ipak, nije sluajno, samo od sebe, proivljavala emotivnu oluju u kojoj se nala. Shvatila je da je nekako usput i da sama ne zna kako dobro odmerila tog nepoznatog momka. Prisetila se i njegovog

visokog vitkog tela koje je stajalo pravo kao strela, njegovih ramena, ruku, njegovog prijatnog lica i njegovih zelenih oiju. Bilo joj je potpuno fascinantno to je mogla da se potpuno jasno seti toliko detalja na njegovom licu i telu. Kako to, kada su se samo na tren pogledali? Kako je mogla toliko toga da zapamti? Uskoro ved posle nekoliko nedelja Megna je sluala svoje drugarice koje su oduevljeno priale o zgodnom doljaku koji se sa svojim ocem pojavio i nastanio u njihovom selu. Naravno, Megna je zauzeta, ali neke od njih nisu. I ono to je bilo fascinantno za sve je bilo to koliko je mladid izgledao zreliji za svoje godine od svojih vrnjaka. Ne samo izgledom, nego jo vie stavom i dranjem. Bio je iskren, otvoren i nije se plaio da kae ta misli. Istovremeno je umeo da razume stvari koje i mnogo stariji od njega jo uvek nisu. Ved tako mlad je imao izgraene ivotne vrednosti koje nisu bile samo prazna pria. Bio je poten i hteo je da pomogne. Iako nije zavrio kole izgledao je kao da je ivotnu kolu zavrio sa odlinim uspehom. Jer, bio je tako samostalan i vet u suoavanju sa ivotom i sa drugim ljudima. Megna i Manu su se povremeno susretali, ali nikada jo nisu bili nasamo uvek je tu bio neko oko njih. Bili su par jedno za drugo i to je bilo kom posmatrau sa strane bilo sasvim jasno. Svima drugima samo ne njima. Jer, oni su i dalje potajno posmatrali jedno drugo i mislili da je to tajna koja je zakljuana duboko u srcu. Da o njoj niko nita ne zna. Njima uopte nije bilo jasno koliko su trali kada bi se nali u masi zajedno sa drugima. Pogotovo sada, kada se ved posle nekoliko meseci nairoko znalo kakav je Manu ne samo po izgledu nego i po karakteru. Megna vie nije bila u nikakvoj dilemi. Ona je znala da je toliko zaljubljena u Manua da joj se ini da nikada vie nikoga nede biti u stanju toliko da voli. inilo joj se da niko nigde nikoga nije tako eleo kao to je ona elela njega. A njen bududi mu joj je sada izgledao kao bleda senka bez lica, bez tela, bez iega. Prosto nije smela da misli o tome da vreme prolazi, i da de se za samo godinu ipo dana preseliti u drugi kraj. Da de itav svoj ivot iveti pored nekog drugog oveka. inilo joj se i da Manu gleda nju, ali nije bila sigurna. Bio je uvek uzdran kada su se nali blizu jedno drugom u prisustvu ljudi. Kao to je uzdrana i ona bila, uostalom. Ali, postojao je jak razlog za takvu uzdranost. Jer, Manu je, naravno, vrlo brzo saznao da je devojka obedana i da joj je ostalo samo jo neko vreme pre udaje. Znao je sve detalje o njoj i o njenoj porodici. Iako mu je bilo jasno da kod nje nema ta da trai, ipak ga je neodoljivo privlaila. Kao da ga je - kada su se poslednji put sluajno sreli u gomili ljudi - pogledala drugaijim okom nego inae. Da li je to sluajno bio osmeh na njenim usnama i u oima? Da li se prevario?

Mogao je da bude sa bilo kojom drugom devojkom bez obzira to je bio samo sin siromanog nadniara ali nije hteo ni jednu drugu. Jednostavno nije mogao. To je bilo jae od njega. Ipak, bio je toliko jak da ne dozvoli da se njegova osedanja vide na licu. Nije hteo da komplikuje ivot niti svom ocu, niti devojci. Uostalom, i zato bi joj komplikovao ivot kad je uvek kada bi se sluajno sreli bila sasvim uzdrana. Dodue, nikada jo nisu bili sami. Ipak, ne treba da se zanosi matarijama. Devojka ne mari za njim. A i zato bi? Bogata je i pred udajom. A on? Siromaan seljaki sin. Neka ga, neka je ponesen i oigledno zaljubljen, ali prodi de to vremenom. Izbledede. Zaboravide je. Ako ne ranije, onda bar kada se ponovo budu digli na noge kada budu krenuli u novo preseljenje. Ipak, kao nekim prstom sudbine Megna i Manu su se iznenada sreli na sred dugakog glavnog puta koji prolazi kroz selo. Poznavali su se po vienju, ali se nikada nisu zvanino upoznali. Ovaj put jesu. Priali su, naravno, o obinim stvarima. O onim bezbednim. O onim iza kojih ovek najlake moe da zakloni svoje misli i osedanja. Kada su kasnije svako za sebe vrteli film u svojoj glavi, uopte im nije bilo jasno kako su uspeli da popriaju tih nekoliko minuta? Kako su uspeli da otvaraju usta, da izgovaraju rei? Kako su uspeli tako veto da se suzdravaju i sakrivaju? Kako su spreili svoje ruke da ne padnu u zagrljaj? Kako su zaustavili svoja usta da se ne spoje u poljubac? eznuli su jedno za drugim sada jo vie nego ikada ranije. Sada su se upoznali i sada su oboje bili sigurni da ono drugo zna. Da nema vie nikakve dileme da ih razara ljubavna patnja. Koliko de izdrati ovako? Kako da izdre? Koliko god da se inilo da ih je sudbina na poetku razdvajala, sada je izgledalo da ih bogovi namerno sastavljaju. I naravno, uvek bi se sastali, popriali, i rastali se kao da meu njima nita ne postoji. Ipak, svaki put kada bi se ponovo sreli kao da se krunilo po jedno zrno uzdranosti i kao da su sve otvorenije mogli da priaju. Manu se, naravno, nije usudio da bilo ta preduzme jer je Megna bila obedana devojka. Sada je ved znao da joj se svia i nije hteo da je dovodi u nezgodnu situaciju. Naravno, nije znao za sve njene ljubavne bure i oluje. Mislio je da se radi o obinoj simpatiji. Za sebe je, sada ved, znao da vie sigurno nikada nikoga tako nede voleti. Jer, jednostavno nema gde dalje i nema gde vie. Njoj je ved poklonio itavo svoje srce. A srce ima samo jedno. Megna je znala da je Manu simpatie, ali nije bila sigurna koliko je to duboko u njemu. Znala je i da on zna i da se i on to isto pita u vezi nje. Ali, znala je da on sigurno nede nita pokuati nita vie od ljubaznog razgovora jer ne eli da je dovede u nezgodnu situaciju. Jer, ona de za neto vie od godinu dana biti tua ena.

Megna je znala i za enski ponos koji je traio da mukarac pokae prvi svoju naklonost, ali je shvatala i to da njihova ljubav nije uobiajena da ona nema veze sa obinim svetom. Osim svega toga, znala je i to da ovako na niijoj zemlji nede modi dugo da izdri. Zato je Megna reila da napie pismo. Otvoreno de rede Manuu sve ta oseda. Nita nede da krije, jer nema razloga za to. Redi de sve onako kako je bilo i kako jeste. Jo od susreta na ulici kada su Manu i njegov otac prvi put kroili u selo. Manu je itao pismo i nije mogao da veruje svojim oima. Mogao je to isto pismo da prepie i da samo zameni imena i sve bi se u dlaku poklopilo. Jer, i on se osedao isto kao i Megna. I on je proao i sada prolazi kroz istu enju kroz istu emotivnu oluju. Jer, i njega lomi patnja to zna da Megna nikada nede biti njegova. to de oboje morati da ive dva razdvojena ivota a ne jedan zajedniki. Ne, on nede pisati pismo, nego de joj sve to lino redi. Iako, ta de posle biti s njima? ta moe biti? Hode li ih bogovi zatititi? Hode li ih staviti pod svoje krilo? Nede, znao je da nede. Pa, kakva je onda korist od toga da joj otvori srce? Da li de joj tada biti lake? Da li de njemu biti lake? Da li de to to se oni vole bilo ta promeniti? Kakvi su izgledi za njihovu bududnost? Nikakvi. Znao je sve to Manu, ali ipak nije mogao a da ne vidi Megnu. Znao je da nede valjati, ali je, opet, uprkos toga, morao da je vidi. Jer, to je bilo jae od njega. Manu je znao da pravi moda najvedu greku u svom ivotu, ali jednostavno nije mogao da bira. Nije mogao drugaije. Njegov razum i volja su poloili oruje pred njegovim srcem. Megna i Manu su se videli i konano pali jedno drugom u zagrljaj. Koliko je samo taj prvi zagrljaj trajao. Kao da su sati proli a ne minuti. Jednostavno nisu mogli da se razdvoje. Kao da su se plaili, da ako to uine, da de se taj san koji zajedniki sanjaju raspriti. Jer, to to oni sada imaju je san neto to nema veze sa realnodu. Realnost je takva da su njihovi ivotni putevi ved obeleeni. Megna se uskoro udaje, a Manu otprilike u isto vreme naputa ovaj kraj zauvek. ta onda oni rade zajedno zagrljeni i u suzama? Uskoro je itavo selo poelo da pria o Manu i Megni. Iako nita vie od poljubaca i grljenja nije bilo izmeu njih. Nije dugo prolo a Megnin otac je ved saznao ta se deava sa njegovom derkom. Prvo su mu ljudi onako izokola i izmeu redova oprezno davali nagovetaje, da bi ga na kraju otvoreno upozorili. Majka je ved dugo znala, ali je zatvarala oi pred tim. Jednostavno nije htela u to da poveruje. Mislila je da de se stvari same od sebe srediti da su jo uvek bezazlene. Verovala je da Megna zna ta radi i zato jo uvek nije htela da se mea. Ali, kada je Megnin otac saznao, za sve u kudi je nastalo opsadno stanje. Prvo je imao raspravu sa svojom enom koja je trajala do duboko u nod, a onda, sutradan, su oboje pozvali Megnu na razgovor.

Otac je najpre potsetio Megnu koliko je prema njoj uvek bio tolerantan koliko je imala odreene ruke da uredi svoj ivot po svojoj volji. Koliko je bio spreman da joj uvek izae u susret. Ali, ovde se sada radi o ozbiljnim stvarima. Ona je verena i obedana. itavo selo bruji o tome da se tajno via sa sinom nadniara. Da li je to istina? Megna se zahvalila roditeljima na njihovoj brizi i panji i rekla da je njen ivot sa njima bio ba onakav kakav se samo poeleti moe. Apsolutno nita ne moe da im zameri. Moe samo da bude zahvalna za sve to su uinili za nju. Ona se, dodue, uvek trudila da im to vrati svojim uzornim ponaanjem i skromnodu. Nije ih mnogo opteredivala svojim brigama niti je, kao to znaju, bila mnogo zahtevna u bilo emu. Da, tano je da se via sa Manuom, ali to shvata kao viu silu kao dar bogova. Jer, to je neto to je tako isto, tako iskreno neto to se ljudima uobiajeno ne deava. Sudbina ih je spojila s razlogom a taj razlog je ljubav. Iskrena, istinska, prava ljubav. Otac je jo uvek bio pribran i pokuavao je lepim reima da urazumi svoju derku. Ona je bila njegova ljubimica i kao hiljadu strela ga je pekla svaka njena patnja. Ali, bio je siguran da je Megna na krivom putu da joj je po prvi put potrebna pomod starijih. Zato je potsetio Megnu da su Indijci tradicionalni ljudi, i da se ta tradicija potvrdila kroz hiljade godina trajanja. Kroz mnoge ivote i mnoge sudbine. Stvarali su je najumniji i najsvetiji meu njima. Oni koji znaju ta je pravi ivot u svojoj sutini.

On, njen otac, pokuava tu tradiciju da potuje, jer njoj duguje sve to ima i on a i njegova porodica. Da li ga je ta tradicija loe vaspitala? Da li je od njega napravila loeg oveka? Zar ne pomae gladne i bolesne? Zar ne brine o svojoj porodici? Mora da brine jer se oseda odgovornim. A sada je doveden u situaciju da se mea u Megnin ivot. Da to mora da ini jer veruje da je Megna ovaj put pogreila. Jo je mlada i jo nije nauila sve o svetu oko nje. Zar sumnja u njegovu dobru volju i spremnost da joj pomogne? Pa zar ne zna koliko je voli i koliko mu ona znai? Megna je ocu dala za pravo to je dobar, poten i tolerantan prema celom svetu a prema njoj naroito. Smatra da je vrlo sretna to ima takvog oca. Isto tako, nema nita protiv tradicije potuje je i primenjuje ak vie od mnogih drugih. Misli da je svojim ponaanjem svima pokazala koliko se ponosi to je Indijka i to je derka svojih roditelja. Ali, ovo to se sada sa njom deava je neto drugo neto sasvim drugaije. Manua voli svim svojim srcem i duom. On je mladid kome je teko nadi bilo koju manu. Jeste siromaan, ali je estit, vredan i razuman. Svaka devojka ga eli bez obzira na to to je nadniarev sin. Jer, u njemu ima neega tako dobrog i vrednog. Neega to se retko srede.

Otac je morao da je prekine jer je video da stvar ide u pogrenom pravcu. Sada je ved poeo da pokazuje prve znake nervoze. Pa zar Megna ne shvata koliko je taj njen postupak pogrean? Ne samo pogrean nego i mnogo vie od toga? Iza lea se via sa momkom, a njen bududi mu nita i ne sluti. Zar je to poteno prema njemu? Zar je poteno to to celo selo pria o njihovoj kudi kao o kupleraju? Njihov dobar glas koji je stican decenijama je sada baen u blato. Jesu li to zasluili? Jesu li oni roditelji krivi za to? Da li je humano da neto to je graeno tako dugo bude sada zbog jedne ljubavne afere provlaeno kroz blato i mulj? Kako moe da dozvoli da se itava porodica izlae svemu tome? Gde su joj osedaji? Zar joj nije ao zbog toga? Zar joj je sve jedno to oni pate? Zar ih ne voli, makar malo? Sada je Megna bila ved u suzama, ali je morala da prekine oca. Jer, da, ona ih voli najvie na svetu. Onako kako nijedno dete nije volelo svoje roditelje. I zna i oseda njihovu patnju. Boli je to vie nego bilo ta drugo. Zbog toga je i toliko rastrzana i ne moe da se potpuno prepusti svojoj ljubavi. Zbog toga se budi uplakana u sred nodi, jer jednostavno zna da ne moe svima da ugodi. ao joj je i momka kojeg su joj namenili za udaju. Mnogo joj je ao, ali tek sada je shvatila koliko joj on malo znai. Nema nikakav osedaj prema njemu, iako je mislila da ga ima. Sada zna da joj se inio srcu drag samo zato to je znala da za nekoga mora da se uda i da je onda bolje da to bude neko mlad i lep, a ne star i ruan. Ali, sada shvata da ga nikada nije ni malo volela, ni najmanje. Svi njeni osedaji su bili lana iluzija njena potsvesna elja da ugodi roditeljima, bogovima, i onome to je u tom trenuku verovala da je bolje i za nju samu. Sada zna da je to laan kompromis koji nije dobar ni za koga jer iluzija ne moe da donese nita dobro. Iluzija ne moe da bude bolja od istine. A njena ljubav je iskrena i istinita. Otac je sada ved bio crven u licu. Kompromis, digao je glas po prvi put u ivotu na svoju derku. Kompomis je osnova ivota ljudi u Indiji. Taj kompromis obezbeuje opstanak daje ljudima hleb u ruke i pirina u stomak. Kompromis a ne srljanje kroz ivot po svaku cenu. Da nema kompromisa ovek bi davno nestao sa ove planete. Kompromis znai prilagoavanje a prilagoavanje je prirodni i boanski zakon. Megna treba da zna da je i ova porodica izgraena na kompromisu. I zar je to loa porodica? Da li bi bilo bolje da je bilo drugaije? Poto je Megna bila zbunjena oevim reima, majka koja je do tada dutala se sada ukljuila u razgovor. Dobro je shvatila iz itave prie koliko daleko je sve otilo. Bilo joj je jasno da ih ovakav

razgovor nigde nede odvesti. Morala je da otkljua pred Megnom tajnu koju su samo ona i njen mu delili. Tajnu iz njene davne prolosti. Pre njene udaje i pre Megne. Jer, i Megnina majka je volela do neba jednog momka koga nije trebala i smela da voli. Njen sadanji mu Megnin otac je bio u blizini i imao je strpljenja da eka. A bio je i bogat. Ali, njeno srce je bilo na drugoj strani. Momak je bio siromaan i bez perspektive. Ali ju je voleo vie od iega na svetu. Dodue, nije bilo toliko neprijatnosti kao sada sa Megnom, ali i ona je morala da se prikloni tradiciji i kompromisu. Mogla je da bira svog sadanjeg mua koji je u to vreme bio dobar deko i uz to jo i bogat, ili da joj roditelji sami nau nekog drugog. Izabrala je svog sadanjeg mua jer je shvatila da je njena ljubav nemoguda. Da pravi vie tete nego koristi. Da ta ljubav nede izgraditi srednu porodicu koja de modi da se razvija kao to je ova u kojoj Megna sada ivi. I sredna je i zahvalna bogovima to je na kraju shvatila ta je bolje za sve. Jer, taj njen momak je ostao dugo vremena siromah. Nedavno je ula za njega da je postao prosjak. Ona sada voli svoga mua vremenom je nauila to. Sredna je zbog njihove porodice. Zbog toga to je dobro izabrala. Ono to je, naravno, majka predutala je da su je roditlji drali zatvorenu u kudi i nisu putali napolje itav mesec dana. Da su je stalno psiholoki iscrpljivali i na silu ubeivali da odustane od tog skitnice. Preskoila je i to da je jedan put ak pokuala da izvri samoubistvo. Ipak, predutala je jo neto - neto jo mnogo vanije od svega. Ono to niko na ovom svetu sem nje nije znao. Niko, ak ni njen mu. Ono za ta je sigurna da de i u svom grobu sauvati samo za sebe. Predutala je da i dalje, esto preesto nije sigurna da je uradila pravu stvar. Veruje da jeste uradila, ali se, ipak, ponekad i dalje pita ta bi bilo da je uradila drugaije da je ila linijom srca. Jer, kakvo je samo to vreme bilo kada se seti. Ali, nije smela da se toga priseda. Ne. emu to sada. Bila je uverena da to sa njom, u to vreme, neto nije bilo u redu. Da je po sredi bila neka greka neka opasna greka. Osim toga, majka se osedala odgovornom za svoju derku. Ona je bila ta koja je neto pogreila u svojoj prolosti, i verovatno se ta njena osetljivost i rana iz mladosti, na neki udesan nain, kao loa karma, prenela i na njenu derku - na Megnu. Verovatno je Megna zato sada takva. Ne, Megni nede dozvoliti da pokvari sebi bududnost zbog zle sudbine njene majke. Zbog toga to je njena majka nekada davno jedan jedini put u svom ivotu volela nerazumno volela. Megna je bila potresena majinom priom. Njenom iskrenodu. Kada je dolo vreme da se tako duboke tajne iznesu na videlo postalo joj je sasvim jasno koliko je situacija bila ozbiljna. I koliko roditelji pokuavaju da joj objasne i pomognu.

Ipak, ona se i dalje drala toga da ne moe da odustane od svoje ljubavi. Jednostavno ne moe da ubije njihovu ljubav. Nema snage za to. Jer, i dalje veruje da je to neto to treba da se uva i zaliva a ne da se iupa iz korena. Razgovor je ubrzo bio zavren. Otac je bio vidno potresen i ljut, a majka nije izgledala nita bolje. Megna je bila na ivici suza savijenih lea sa glavom meu rukama. Otac i majka su samo kratko razgovarali. Otac vie nije imao snage da se sa svim tim nosi. Morao je da misli o poslu i drugim brigama. Ostalo je da se majka pobrine da se situacija sa Megnom rei. Neka uradi to misli da treba, ali neka sve to jednom za svagda bude gotovo. Brzo. to pre. Majka se, naravno, sloila. Nije bilo druge opcije nego da se po prvi put ue u ozbiljan konflikt sa derkom. Megna de morati da naui ta su to kazne i zabrane. Do daljnjeg joj je zabranjeno da izlazi iz kude. Bide u kudnom pritvoru dok god to bude bilo potrebno. Nema drugog reenja. Megna de morati da shvati ta je to ivotni kompromis. To iskustvo de joj pomodi da se suoi sa ivotom koji je eka da bude domadica svoje budude porodice. Majka de svakodnevno razgovarati s njom i pokuavati da je uveri koliko grei koliko ne zna ta, zapravo, radi. itav mesec dana je bio potreban da se Megna slomi. Bar tako se majci inilo. Srce ih je bolelo i nju i njenog mua to Megna mora toliko da pati, ali nije bilo izbora. Megna je u poetku dobro podnosila usamljenost. ak joj je nekako bilo lake da bude sama nego da ide u svet i optereti se svakodnevnim poslovima. inilo joj se da bi godinama tako mogla da ivi. Tako izdvojena i sama. Ali, ono to ju je peklo i zaista bolelo su bili razgovori sa majkom. Kao da je sve vie uviala koliko je majka u pravu koliko je Megna sebi dozvolila da joj osedanja pomute razum. Koliko je stavila na kocku onaj dobri porodini ivot u koji su svi godinama ulagali. Pa bila je i ranije sretno dete, zar ne? Mogla bi to biti ponovo. Samo treba da odustane da shvati da ta osedanja koja ima u sebi joj ne ine uslugu. Zanela se jer je ponela prva ljubav. I to je sve. Zar zbog tog osedanja treba sve drugo da uniti? Da sve baci u blato? I tom momku je to ljubavno iskustvo prvo, zar ne? Dakle, nali su se oboje u istoj situaciji i sada im izgleda da je to izmeu njih neto posebno. Jer, to nikada jo nisu doiveli. Ali, mnogi drugi to isto, takoe, doivljavaju. Megna nije ni prva niti poslednja koja je ponesena ljubavnom iluzijom. Osedanja su varljiva i nestalna. Sada joj se, ipak, uprkos svega, i dalje ini da de ta osedanja koje ima prema Manuu biti veita. Ali, a ta ako to ne bude tako? Jer, uglavom sa vremenom i zajednikim ivotom sve zaljubljenosti se, pre ili kasnije, pretvore u uobiajen ivot koji i svi drugi imaju, zar ne? Tako je to. ivot je jednostavno takav. Osedanja su esto prevrtljiva.

A, uostalom, taj momak se seli zajedno sa ocem? Zar Megna misli da bi on dozvolio da oca pusti da ostane sam? Ved je izgubio majku i jako je vezan i odgovoran za oca. Misli li Megna da je on spreman da odustane od svog oca kao to je ona spremna da odustane od svoje porodice? Tako je govorila majka. Uh, kako je samo to zabolelo Megnu. Jer, ni ona nije htela da odustane od svoje majke i oca. Ona je samo htela da se sve sredi. Da bude sredna sa svojom ljubavi. Ipak, majine rei su ostavile traga i Megna je posle nekog vremena izgledala potpuno uverena da je njihova ljubav kao elementarna nepogoda koja zadesi siromaan kraj. Da je zato ta ljubav nemoguda. Zato, jer pravi vie tete nego koristi. I dalje je Megna verovala u ljubav izmeu nje i Manua, ali je nekako sve vie shvatala da su se svi, pa i bogovi, zarekli protiv nje. Da ta ljubav iako postoji ne treba da se nastavlja zato to je nemoguda. Nemoguda je kao to je nemogude da sunce iznenada osvetli ponod. Manu nije imao ni blizu takav razgovor sa ocem. I njegov otac je, naravno, uo ono to je ved znao svaki stanovnik u selu. Ali, otac je jako voleo svog sina. I jako je potovao njegovu razboritost njegovu sposobnost da nae prava reenja u tekim situacijama. Jer, Manu je bio taj koji je vukao njihov zajedniki krst. Njegova inteligencija, njegova sposobnost da razume i da oseti prave stvari. Ali, ni otac nije bio daleko po svom ivotnom uvianju. Teak ivot je i njega nauio mnogim stvarima koje se u ivotu i svetu deavaju i onim vidljivim kao i onim skrivenim od ljudskog pogleda. Znao je, na primer, koliko sin pokuava da mu pomogne da prevazie svoje osedanje krivice u vezi svoje ene a njegove majke. Sve to je otac znao, kao i to da je njegovom sinu sada vrlo teko. Jer, ovo je izazov sa kojim se on po prvi put susrede. Zato je otac jednom prilikom - kada je video svog sina utuenog i zamiljenog - samo kratko pitao: Megna? Manu je klimnuo glavom. I to je bilo sve to su rekli o tome. Dovoljno. Sasvim dovoljno. Jer, otac i sin su se jako dobro razumeli. Otac se, naravno, trudio da sauva sina da mu pomogne koliko moe. Trudio se da ga razveseli, da to vie podmetne svoja lea kod tekih poslova, da ga to ede tape po ramenu. To je ono to je on mogao da uradi za sina. I da, molio se za njega. Molio se bogovima da imaju milosti i izvuku Manua iz situacije u koju je zapao. Manu je, takoe, kao i Megna imao prilike da dosta razmilja o njihovoj ljubavi. Bio je onoliko jak u razmiljanju koliko je bio sposoban da oseda duboko i istanano. I jedno i drugo - i razum a i osedanja - su ga trzali kao groznica pod visokom temperaturom. Osedao je krivicu to mnogim ljudima nanosi patnju. to je postao uzrok tuih problema.

Osim toga, grizlo ga je jo neto u vezi Megne. Osedao je da je on trebao da preuzme odgovornost na sebe u vezi svega to se deava. Jer on je mukarac i on je stariji. Od njega zavisi. On treba da zna ta treba i mora da se radi i da bude dovoljno jak da to sprovede u delo. A on nije uradio to nego je isturio Megnu da se bori. Nije je dovoljno zatitio. Njegovu Megnu. Ne, ne sme ni njeno ime da pusti u glavu, jer se odmah sve ponovo vrati na staro. Mora da shvati da je njihova ljubav nemoguda. Ona je prava u to nema sumnje, ali sve je protiv nje. Protiv njega. Protiv njih. Megna je verena i eka je dobra bududnost u braku. eka je ivot na koji je navikla. eka je priznanje okoline. Pred njom je zdav i siguran ivot za njenu decu koja de se tek roditi. A ta moe on da joj prui? Ljubav da, ali i neizvesnost, naporan ivot koji se ponavlja iz dana u dan. Koliko de Megna modi da izdri? Koliko de modi da se nosi sa tim? Koliko de ved posle par godina ostati od njihove ljubavi? Da, on veruje u to da hode. Da je njima sueno da putuju zajedno u venost. Ali, da li de se to, zaista, desiti, s obzirom na sve okolnosti? S obzirom da je sve protiv njih? Eto, Megna je u kudnom pritvoru samo zbog njega. Devojka od sedamnaest godina. Dobro, i on tek ima dvadeset jednu. Ali, samo sedamnaest! Suze su mu tekle niz lice dok se odluka u njegovoj glavi pretvarala u zakletvu. Slinu onoj koju je dao u vezi oca. Da, ubudude de izbegavati susrete sa Megnom, a ako ih sluajno put nanese da se sretnu, pogledade u stranu. Jednostavno, mora tako i nikako drugaije. Ne znajudi za tu Manuovu zakletvu i kod Megne se spontano desila ista stvar. Noena novim uverenjima dala je sebi vrsto obedanje da od sada u njihovim meusobnim odnosima treba da vlada izbegavanje i potpuna uzdranost. Jer, tako je bolje za sve. ivot je tekao dalje i izgledalo je kao da se mir vratio u selo. Megna je nastavila sa svojom kolom, a Manu je bio vredniji nego ikada. Ostalo je jo samo osam meseci do udaje i otprilike isto toliko do slededeg preseljenja Manua i njegovog oca. I Manu i Magna su imali enju i patnju u srcu, ali su bili reeni da nastave da izbegavaju susrete. Onda kada bi se sreli su zaista pogledali u stranu i samo mirno produili dalje. Nije tih susreta bilo mnogo, jer da jeste njihov ivot bi bio jo pakleniji i tei nego to je bio. Jer, i sama pomisao je u telu i umu pravila dar-mar, a kamoli susret. Morali su nekoliko dana da se lee ako bi se nekada negde sluajno sreli. Ipak, bogovima hvala, takvih susreta nije puno bilo. Izgledalo je da je vreme uinilo svoje i bre nego to se bilo ko nadao. Jer, i Megna i Manu su ponekad uspeli da se nasmeju, da se naale i da vode naoko normalan ivot. Ne, jo uvek ne, kao da se nita nije desilo. Ali, izgledalo je da je postepeno sve ilo u dobrom pravcu ka ljubavnom otrenjenju. Roditelji Megne su bili oduevljeni to je stvarnost daleko nadmaila njihova oekivanja. Jer, kada se samo sete onog razgovora. Brrr, odmah se najee. Ne smeju, uopte, o tome da misle.

Ali, ono to smeju bez ikakvih ogranienja je da budu to ljubazniji prema Megni. Obasuli su svoju ljubimicu poklonima svim mogudim i izgledalo je kao da ona iskreno uiva u njima. Znali su da i dalje pati, ponekada i prilino, ali, ipak, nije ni prolo ba mnogo vremena. U svakom sluaju, bili su vrlo zadovoljni kako se situacija razvija. O Manuovom ocu ne treba mnogo troiti rei, jer je njemu sreda njegovog sina bila najvanija. inilo mu se da Manu polako ponovo vrada svoju uobiajenu vedrinu, drutvenost i smisao za humor. I ne samo roditelji, nego i ostali stanovnici u selu su bili uvereni da su se stvari vratile na normalu. Megna je postala ponovo ono to je i bila skromna devojka koja koliko lepote ima na licu isto toliko je ima i u glavi. Razumna i osedajna, ali i sa potovanjem prema porodici i tradiciji. Zato se niko nije ni udio kada se Megna pojavila na igranci koja se tradicionalno jedan put godinje odravala u selu. Ali, to nije bila samo igranka. Ne, to je bio veliki verski praznik u ije ime se odravalo slavlje za itavo selo. Mladi su, naravno, na otvorenom, imali svoju igranku, dok su se stariji okupljali u blizini i provodili se onako kako vie dolikuje njihovim godinama. Megna je stajala sa drugaricama i priala. inilo joj se da ba uiva moda po prvi put kao nekada kao pre Manua. Preko puta devojaka su stajali mladidi i ivo razgovarali. Muzika je svirala na bini i ekalo se da se drutvo malo opusti, da se oslobodi i da zaigra. I, naravno, nije prolo mnogo vremena a podijum za igru je bio pun mladi su se izmeali i igrali, aledi se i zadirkujudi jedni druge. Megna nije igrala, ali je jako uivala u svemu. Bilo joj je prijatno i sva je blistala. A onda, iznenada, ne preko puta nje, nego malo iskosa, videla je Manua. Nije primetila kada je doao. Nije primetila i to da je poela da ga neprestano posmatra. I Manu je gledao Megnu. Nije mogao oka da skrene s nje. Krajikom svesti i pribranosti koja mu je jo ostala primetio je da Megna ima istu onu sveanu haljinu u kojoj ju je prvi put video. I crveni cvet je, takoe, bio u njenoj kosi. Manuu je trebalo mnogo snage da skrene pogled sa Megninog lica. Dobro je da je podijum jako velik tako nisu ba blizu jedno drugom. Ne bi mogao jasno da vidi da li je moda pustila suzu ili nije. Vanije od toga mu je bilo to ni ona nede videti svu dramu na njegovom licu. Bogu hvala za to to su relativno daleko. to je veliki prostor izmeu njih. I to ima ljudi na podijumu. Ali, kad god bi skrenuo pogled na njenu stranu video bi da ga gleda. Mora da je i njoj jako teko. Mora da se i ona bori sa tim. Moda bi bilo bolje da poe kudi? Moda je loa ideja to je uopte i doao? Ne, ne sme da ode. Suvie je vidljivo. Tada bi Megni bilo jasno da nita nije gotovo. Ne, ba treba namerno da ostane. Da joj pokae da vie ne treba da rauna na njega. Da, to je plan. To je dobar plan. Ostade.

Poela je muzika za ples i neki mladi su sili sa podijuma, dok su neki parovi ostali da igraju stisnuti jedno uz drugo. Momci i devojke su tek sada postali svesni da je i Manu doao na igranku. I, naravno, bilo im je oigledno da se Manu i Megna gledaju. Ne, nije gotovo. Prevarili su se. Ovi pogledi jasno govore. To je ono to je brzinom svetlosti ulo u mozgove svih ostalih. Svih koji su bili tu. Ostali su sasvim jasno sa strane videli ono to ni Manu niti Megna nisu znali. Jer, njima se i dalje inilo da samo ponekad, tu i tamo, bace pogled i to je sve. Odjednom kao da se neka tenzija stvorila u vazduhu neka neobina strepnja. Neko iekivanje. Muzika je i dalje sporo svirala za ples, ali na podijumu vie nikoga nije bilo. I onda se desilo neto to de se jo dugo prepriavati i meu mladima kao i onim starijima. Neto to niko od njih niti je doiveo niti je uo da se desilo. Megna se, iznenada, kada niko to nije oekivao odvojila od mesta na kome je stajala i sigurnim korakom krenula ka sredini podijuma. Njen korak je bio lak. Njeno dranje uspravno. Njen pogled je bio uprt direktno u njega u Manua. Kako je Megna samo bila lepa u tom trenutku. I nekako odrasla. Kao da je ved bila ena a ne jako mlada devojka. To je ono to je svako ko je bio blizu mogao da oseti. Zavladao je tajac. Muzika je i dalje svirala sporo, ali niko se nije usudio ni da trepne a kamoli da krene ka podijumu. Jer svi su shvatali teinu trenutka. Megna je i dalje stajala glave ponosno uzdignute sa pogledom koji je kao vatra plamteo. Vatra koja je mogla da se ugasi jedino u oima Manua. Neprijatna tiina je i dalje trajala. I muziari koji nisu bili upoznati u lokalna deavanja su videli da neto nije u redu. Ali, njihovo je bilo da sviraju i to su i radili. A, bilo bi im nezgodno da ba sada prekinu kada je oigledno da je jedna devojka na podijumu. Sekunde su se pretvorile u minute toliko se ljudima inilo da ovo iekivanje traje. Da tragedija bude veda, Megnini roditelji su ba u trenutku te velike tiine naili i postali svesni injenice da njihova derka stoji na sred podijuma sama. Imalo je neke tako velike snage neke tako udne energije u tom telu koje stoji i gleda, da se i Megnin otac prepao. Ipak, trgnuo se sam iz tog hipnotikog sna koji se inio kao da je svima zavladao. Ved se spremao da krene ka podijumu da prie svojoj derki. Hteo je da je vrsto zagrli da joj pokae koliko je voli. Da joj ponudi svoju ruku kao oslonac. Ali, tada ga je jedna ruka zaustavila. Njegova ena ga je vrsto drala za ruku. Izgleda kao da je ona jedina bila trezna u itavoj toj situaciji. Jer, i ona je odmah primetila da je Megna jo uvek sama na podijumu.

Ali, u tom udnom trenutku majka je shvatila da je ovo prilika koja se ne proputa. Megni je potrebna ba ova lekcija vie nego bilo ta drugo. Potrebno je da joj se slomi i poslednja nada i poslednje oekivanje. A to se upravo sada deava. Jer, Manu nije doao do nje. Manu je pametan mladid. I on ved sve zna. Bolje je za njih oboje da ona ostane sama tamo da stoji. Samo neka ostane sama. Zato je njena ruka vrsto drala muovljevu. Megnin otac je kratko pogledao svoju enu i kao da je shvatio. Megna je i dalje stajala na podijumu i ekala. Muzika je svirala i dalje sporo i romantino. I onda se desilo ono to su neki prieljkivali, drugi ga se pribojavali, a tredi uasavali: Manu je krenuo prema Megni. Stao je pored nje i zapoeo njihov ples. Bili su razmaknuti vie nego to bi to bilo normalno. Nisu se dodirivali telima nego pogledima. Jer, razdaljina im je omogudila da se oi lake sretnu. Sada kada su ih svi videli ovako zajedno nije bilo nikoga ko nije mogao da potvrdi da su izgledali tako dobro, tako velianstveno. Sve se inilo nadrealno. Prazan podijum na kome je samo jedan par. Svi ostali sa strane netremice posmatraju sa panjom i pritajenom strepnjom. A na podijumu samo pogledi koji ne skredu. Kada je pesma zavrena, Megna je povukla svoje ruke iz Manuovih, okrenula se i otila. Napustila je zabavu brzim korakom. Roditelji su je nali u sobi kako gleda kroz prozor. Odmah su videli da njihova Megna nije kao to je do tada bila. Osetili su da vie to nikada nede biti. Otac je pokuao da pria sa njom, ali nita nije vredelo. Samo je gledala kroz prozor bez rei. Nisu vie morali da je kanjavaju. Sama je odbijala da napusti kudu. Ipak, posle nekoliko dana vratila se svojim dnevnim obavezama. Ali, bila je nekako daleka, nedostina. Jo vie povuena, jo vide dutljiva. Megnin otac je pokuao da uradi ono to mu je jo preostalo. Otiao je na razgovor sa Manuovim ocem. Ponudio mu je novac da odmah napuste selo. Ionako bi za nekoliko meseci to i sami uradili. Ali, potrebno je da to odmah urade, jer je u pitanju zdravlje njegove derke. Osedao je da je gubi svakoga trena sve vie. Manuov otac je bio razuman ovek. I sam je patio zbog itave ove situacije. A i odnedavno je primetio da su ih ostali seljani gledali ispod oka. Krivili su oca i sina za to to su doneli nesredu u selo. Moda je stvarno bolje da to pre odu. Tako de biti bolje za sve. Jer, i oni sami de nadi svoj mir koji zasluuju. Koji su odavno izgubili. Samo, potrebno je i da se Manu sa tim sloi. Potrebno je da razume. Naravno, nikakav novac nije dolazio u obzir. Otac de to uraditi jer smatra da je ispravno. On eli da pomogne da se itava stvar razrei.

Ali, Manu? Morade prvo da vidi s njim. Manu je pristao. Kada je uo da je Megna u tekoj situaciji srce mu se lomilo na dvoje. Znao je koji je lek njoj potreban. Ali, on nikako nije mogao da joj ga da. Ipak je razum preovladao i mladid je teka srca prihvatio da ved prekosutra - kada zavre zapoeti posao - spakuju svoje stvari i odmah odu. Tako de biti bolje za sve. Tako de biti najbolje za Megnu. Potrebno je da ga zaboravi i da nastavi dalje da ivi. Da, tako je najbolje. Ipak, pred sam polazak Manuu se toliko smuilo da nije znao ta de sa sobom. Toliko je bio pun bola i nemira da jednostavno nije mogao ni da sedi ni da stoji. Najvie ga je bolelo to da bi Megna mogla da pomisli da je vie ne voli. Jer, na zadnjem njihovom susretu na zabavi je ona njega molila za ples. Ona je od njega oekivala utene rei ohrabrenja. Makar da joj kae da je njihov rastanak boja volja da je tako najbolje za sve. Makar to. Bilo ta. A on je dutao. Bio je toliko van sebe da mu je mozak bio totalno blokiran. Bio je potpuno oaran njenom lepotom. Toliko ju je voleo u tom trenutku da je bio spreman sve da uini za nju. Sve to je potrebno. Evo i sada odlazi samo zato to je uveren da je to bolje za nju. Zaleide joj se rane vremenom i nastavide dalje. Da, ali on nije rekao nita. Nita nije rekao. Samo je dutao i trajao te trenutke. Bez rei, bez i jedne rei. Ni Megna nije priala. Ali, ta ona ima jo da kae? Ona je sve pokazala, jasno i glasno pred svima. Ustala je protiv oca, protiv majke, protiv itavog sela, protiv obiaja. Sve je to napustila da bi stala uz njega. A on? ta je on uradio? Nita. E, ako nije uradio nita onda, uradide sada. Uradide sada ono to je trebao. Ne, nije mislio da ostaje u selu. Ne. Otidi de samo da se oprosti od Megne. Da joj kae da de je voleti zauvek dok je iv ali da je najbolje za sve da se rastanu. ivot je tako hteo. Nema izlaza. Nema drugog reenja. Neka ostane sretna. Neka vrati osmeh na lice. Neka uiva u ivotu. Treba da ustane iz kreveta i ode meu ljude. To de joj redi i oprostiti se od nje. Tada de modi mirno da ode i da bude siguran da je uradio pravu stvar i da de Megna biti dobro. Da de razumeti. Da de prihvatiti. Da de nastaviti da ivi. U tim mislima Manu je izjurio iz kude kao bez glave. Otac je zamiljeno gledao u njegovom pravcu. Zlokobne misli su ga preplavile. Plaio se da moda poslednji put gleda svoga sina. Manu ne zna ni sam kako je otrao do Megnine kude. Borio se sa mislima, sa bolom u dui, sa enjom to zna da de ved za neki sat biti daleko odatle. I da vie nikada nede videti Megnu. Kuda je bila malo izvan sela. Velika, bogata, okruena kratko oianom zelenom travom i cvedem koga je bilo svuda. Znao je gde je Megnin prozor, jer ju je jednom - a da ona to ne zna - kriom pratio do kude i video da je ula u sobu koja se nalazi tano na strani ulaznih vrata.

Sada je stajao ispod njenog prozora i dozivao njeno ime. Prvo polako, a onda sve glasnije. Ali, u nastupu oaja da je nede ni poslednji put videti odjednom ga je obuzela neka divlja energija i on je povikao Megnino ime tako jako da se ulo do okolnih brda. Primetio je da se Megna pojavila na prozoru i da ga je videla. Ali, video je i to da je majka bila odmah pored nje i da ju je sklonila sa prozora. Onda je uo kako Megnin glas odjekuje dozivajudi njegovo ime i kako joj majka odgovara da ga zaboravi da on nije za nju. U trenutku dok je razmiljao ta da radi ulazna vrata su se otvorila i iz kude je izronio Megnin otac sa pukom u ruci. Manu je znao da je taj ovek mogao da puca u njega i da nita za to ne odgovara. Jednostavno je branio svoj dom od uljeza koji je doao da nepozvan na silu ue u kudu. Megnin otac je upozorio da de pucati ako Manu prie samo korak blie. Rekao je tvrdim glasom da Manu ne treba da testira njegovo strpljenje jer de on to, zaista, uiniti. Manu im je svima naneo toliko bola da ne bi ni trepnuo kada bi ga ubio na licu mesta. Zar mu nije dosta to je naneo toliko bola itavoj njihovoj porodici? Rekli su mu da je razuman mladid, da je poten. Da bi za Megnino dobro sve uinio. Gde je sada njegov razum? Gde je sada njegovo potenje? Zar je dobro to to sada ini? Kako moe da Megnu izlae tolikom bolu? Zar ne vidi kako se raspada od patnje? Manu se nije plaio metka. Moda bi bilo najbolje za sve da ga dobije u srce. Jer, ved je ionako postao ovek ubijene due. Ipak, ovekove rei su ga pekle kao hiljadu eravica. Jo uvek je uo Megnu kako ga doziva i majku kako je smiruje. Jo i danas ne zna koja sila ga je obuzela kada se okrenuo i poeo da tri to dalje od te kude. Sa rukama na uima jer nije mogao vie da slua Megnin glas koji je jo uvek odjekivao. eleo je sada da bude sam. Otiao je na oblinji proplanak, seo u senku drveta i iznenada osetio mir. Mir koji je odavno zaboravio da postoji. Moda zato to ga je teilo uverenje da je Megna, ipak, sigurno sve shvatila. Nije morao nita da joj objanjava. Videla ga je i to je bilo dovoljno. Sada zna ta je hteo da joj kae. Moda je i njoj sada lake kao to je i njemu. Sigurno joj je lake. Da, sada moe da odahne. I Manu je odahnuo. Otiao je do oca potpuno sabran i pomogao mu da se spakuju. Zatim su jo po mraku otili iz sela. Bez osvrtanja. Megna je preivela. I njoj je bilo lake. Ali, ta lakoda nije bila onakva kao kod Manua. Jednostavno joj je sve bilo svejedno. Vie to nije bila ona Megna od ranije. Ona koja se radovala malim stvarima. Koja je bila razumna, osedajna ali i stabilna i odluna. Sada je to bila senka koja je gledala u daljinu bez nekog osedaja ni ta tamo vidi, ni ta tamo trai.

Nije krivila roditelje za to to joj se desilo, ali im to nikada nije rekla. Jednostavno je nastavila sa ivotom, ali je bilo sasvim jasno da to nije bila ona ista devojka. Uglavnom je dutala, radila onako kako joj se kae. Kao da se njeno staro ja potpuno izgubilo. Kao da nijednog ja vie nije bilo u njoj. Veridba je, naravno, otkazana jer je mladid uo za skandal koji se desio. Glasovi o nesrednoj ljubavi su se proneli i mnogo dalje od njegovog sela. A i ono to je uo o trenutnom Megninom stanju mu se uopte nije svidelo. To da je izgledala kao da je polu luda a ne normalna. ta de mu takva ena? Ne treba mu. Megnini roditelji se nisu trudili da Megnu udaju. Znali su da Megna i dalje pati na svoj nain, iako to nije demonstrativno pokazivala. U nju kao da se uselila jedna druga linost koja vie nije pokazivala nikakva osedanja. Ni radost niti tugu. Priala je po malo, ponekad, ali je uglavnom dutala. I da su roditelji pokuavali da je udaju to ne bi nita vredelo. Jer, bez obzira to je njena lepota ostala netaknuta, njeno ime i sadanje stanje kao da su udarili peat na kome je stajalo: Nije za udaju. Dalje od nje. Godine su prolazile a Megna je ivela svoj ivot kao senka. Svaki dan joj je bio isti, bez razlike. Samo je ponekad oblaila svoju najlepu haljinu i stavljala crveni cvet u kosu. I tada bi se proetala po selu. Sama. Daleka. Nedodirljiva. Prvo je otac umro. Nije doiveo starost. Nije mnogo bolovao. Samo se jednoga dana vie nije probudio. Ostale su samo Megna i majka. Nastavile su da ive ivotom kao do tada. Godine su prolazile kao dani. Majka se razbolela i posle kratkog vremena je i ona bila na samrti. Megna je negovala majku najbolje to je mogla. Bila je pored nje kada je majka izrekla poslednje rei pre nego to de umreti: Oprosti mi, molim te. Ali, posle majine smrti se desilo udo. Da, pravo udo. Zao duh kao da je napustio Megnino telo i kao da se stara boja vratila u njene obraze. To je sada bila ena u svojim ezdesetim godinama, ali je jo uvek izgledala privlano. Pogotovo sada kada se po svemu sudedi kod nje desila fantastina promena. Megna kao da je itav prethodni ivot ostavila iza sebe i zapoela novi. Bila je svea, mladolika, puna ivotne energije. Obedala je sebi da vie nikada nede verovati u bogove. Ne, sada je vrsto na zemlji. Spoznala je ta je ljudska patnja. Zato de itav svoj bududi ivot posvetiti pomodi sirotinji i bolesnima. Ima veliko imanje i ved ima ideju kako da ga pretvori u sirotite za one koji su prosjaci i putnici u prolazu. Pomodi de onoliko koliko moe, ali de imati i deo zemlje koji de da iznamljuje da bi to sirotite moglo da traje bez ikakve pomodi sa strane. Posle nekog vremena je Megnino prihvatilite za umorne i bolesne ved bilo poznato nadaleko. Zvali su je gospoica sa crvenim cvetom u kosi, jer ga je sada skoro svakodnevno nosila. Kakva promena. Jer, do samo pre nekoliko godina se jo prepriavalo meu starijima o velikoj ljubavi izmeu Megne i Manua. Najvie se zadralo u kolektivnom pamdenju kada je ona dozivala njegovo ime

i kada joj je majka odgovarala da ga zaboravi da on nije za nju. Neko je bio oevidac tog dogaaja i preneo je ostalima. To je ak ulo i u jednu pesmu taj razgovor izmeu majke i derke. Ali, nova Megna se vie nije osvrtala na te prie i na svoju prolost. Znala je da bi sada sve bilo drugaije. Ne plai se vie da se ponekad ak i toga priseti. Ne, ne vie. A, uostalom, sada ima toliko posla oko prihvatilita i svega ostalog da vie nema ni vremena da se vrada u prolost. Bila je gospoica koja je svakome mukarcu kome je ono padalo na pamet na jednostavan i ljubazan nain stavljala do znanja da namerava da gospoica ostane do kraja ivota. Ipak, svidelo joj se da nosi crveni cvet u kosi i nije joj smetalo to je po njemu dobila nadimak. Manu je posle odlaska iz sela i dalje nastavio da ivi sa svojim ocem njihov uobiajeni ivot. Selili su se i nadniili da bi se prehranili. Ali, otac je ved posle nekoliko godina oboleo i ubrzo umro. Moda mu je jo jedna tuga ovaj put sinovljeva skratila vreme. Jer, koliko god se Manu trudio da vodi normalan ivot, osedalo se da se i on promenio. Postao je vie povuen, vie usamljen. I nikada nije zaboravio Megnu. Iako je uspeo da se prilagodi i da ivi ivot sa tugom na ramenu. Njegov otac to nije mogao a da ne primeti. Moda je i svoju preranu smrt potsvesno sam sebi doneo. Samo da bi sina oslobodio bilo kakve obaveze prema njemu. Posle oeve smrti Manu je neko vreme radio ono to je i pre toga, ali je postepeno shvatao da vie tako ne mora da ivi. Sada je sam i sada moe i drugaije da uredi svoj ivot. Vie nema obaveze ni prema kome, nego samo i jedino prema sebi. Da, tako je. Ali, ta on eli? ta je to njegov put? To jo uvek nije znao, ali je osedao da de vremenom i to saznati. Tokom vremena je u Manuu sve vie sazrevalo osedanje da ga privlai traganje za Istinom da je to ono u emu vidi smisao ivota. inilo mu se kao izvrsna ideja da se pomea sa najpametnijim i najduhovnijim ljudima i da ui od njih. Uide o ivotu, o svetu i o svemu onome to jo uvek ne zna. Da, i o tome kako je mogude da neto to i sada veruje da je bilo tako isto, tako iskreno i tako istinsko je moglo ipak da propadne? Kako su bogovi to dozvolili? Zato? Nije znao da li bogovi postoje, ali je verovao da postoje ljudi koji moda znaju odgovore na ovakva pitanja. Takvi ljudi su iveli posvedenim ivotom u manastirima. Da, sada sasvim jasno zna ta eli da bude. eli da bude svetenik koji de iveti da bi znao. I tako se zavrava pria o ljubavi koja se moda jo uvek prepriava. Ali, kao to se vidi, to je, ipak, pria sa srednim krajem. Megna je postala gospoica sa crvenim cvetom u kosi, a Manu je krenuo na put da postane lotos.

(Wise Hand Manschoud)

Manu je bio drugaiji. Takav je bio i kada je stigao, a takav je i ostao posle skoro etrdeset godina manastirskog ivota. Drugi su se klanjali indijskim bogovima o kojima postoje stotine knjiga i hiljade strana teksta, ali Manuov bog je bio Jednina. Neka neodreena Jednina kojoj bi najvie odgovaralo ime Svest. Univerzalna Svest koja se nalazi u svemu u svim stvarima i svim dogaajima vidljivim i nevidljivim. I ovde na Zemlji i bilo gde drugde u Univerzumu. Njegov bog se zove Boansko. Naravno, i Manu se pridravao svih pravila koje manastirski ivot nalae i meditacija i molitve i fiziki rad i sve ostale dnevne aktivnosti. Ali, za razliku od mnogih drugih u manastiru, Manu je verovao da je sutina vana unutranje a ne spoljanje. Da ivotni izraz moe da bude bilo koji, a da sutina ostaje uvek jedna ista. Zato je Manu mogao da izgovara bilo koje rei, bilo koje meditacije i molitve, ali je njegovo obradanje uvek bilo usmereno samo jednom bogu Boanskom. Drugi svetenici su ga potovali, ali ne i posebno voleli. Iako je i on radio sve isto to i oni. Ali, osedalo se da je nekako drugaiji od njih da je deo nekog drugog Univerzuma. Za Manua se, na primer, uvek govorilo da je mnogo vie na zemlji od svih drugih. Da ne stremi ka Nebu, nego da svoje Nebo vidi meu svakodnevnim obinim stvarima. Eto, upravo je pre neki mesec kod njih dola grupa ljudi koja je traila da snimi glas nekog svetenika koji bi trebao samo da izgovori jedan deo ved napisanog texta samo par rei. Ljudi su muziari i ba to im je potrebno za pesmu koju nameravaju da naprave. Dok je vedina svetenika ispod oka i sa blagim prezirom gledala na doljake koji su bili i malo suvie glasni na reima i nepristojni u oblaenju, Manuu to ni najmanje nije smetalo. Naravno, nikome nije padalo na pamet da se poniava tako to de da tamo neto govori u mikrofon kao da je lutka na koncu. Manu je, naprotiv, bio oduevljen da u tome moe da uestvuje. Eto, takav je on bio drugaiji. Otvoreniji za bilo ta od svih drugih. Njegovo Boansko mu je slalo signale da se Ono nalazi u svemu to postoji. I da zato ne treba da se plai bilo kog spoljanjeg izraza. Da je ovek stvoren zato da bi tu suptilnu Silu osetio ne samo u istim nego i u razliitim stvarima. I u onim potpuno suprotnim. ak i u onim koje se ne samo u svetovnom nego i u religijskom svetu smatraju za loe, niske i nedostojne.

A ta de od sve te raznolikosti ovek izabrati kao svoju duhovnu igraku zavisi od toga ta mu sudbina donese na put. Potrebno je samo da paljivo slua i prati znake. Jedan od tih nepogreivih znakova je da ga neto privue da mu se svidi. Jer, ako mu se svidi sigurno postoji unutranji razlog za to. to je ovek vie otvoren za sve mogudnosti i to manje stvari deli na dobre i loe to de njegov unutranji glas biti lake u stanju da se probije kroz umu ego slepih ulica - iluzija koje ometaju taj glas da u izvornom obliku doe do oveka. ak i ako je ovek taj glas pogreno protumaio, opet je sve u redu. Jer dodi de neki drugi glas, pa tredi i etvrti. Ko zna koliko de ih biti potrebno da bi ono pravo sudbinsko usmerenje izbilo na povrinu. Greke i lutanje su neophodni u tom procesu irenja Svesti. Ali, ovek mora da bude na putu unutranjeg a ne spoljanjeg razvoja. Unutranje mora da mu bude svesna namera i usmerenje. Mora da bude na putu da zna a ne na putu da ima. Tek tada i unutranji glas i sudbina i osedaj privlaenja za neto imaju smisla. Tek tada oni obavljaju svoju funkciju kako treba - kao deo duhovnog puta oveka. Manuov unutranji glas mu je rekao, na primer, da on u tom muziciranju koje ga je iznenada snalo treba da uestvuje. Jer, svidela mu se ta ideja. To je bilo dovoljno da je prihvati. Njegovo je bilo samo da odrecituje sledede rei: Born to be free Love Land of monasteries Free land under the sky Love In universal understanding No limitations Bodysattvas...wisdom Om... Posle nekoliko meseci je dobio muziku kasetu i posluao je pesmu u kojoj je uestvovao. Svidelo mu se, iako mu je njegov glas delovao nekako teatralno vetaki. On bi to drugaije, ali traili su da bude ba tako. Ipak, u redu je to. Zato da ne? I ono Om izgleda kao da ima vie glasova a ne samo jedan njegov. Kasnije je uo da je to jedno od tehnikih uda koje se zove kopira jedan i spoji ih u vie. Izvanredno. Ipak, mora da kae da je njegova zasluga to je tekstu tek naknadno dodata re Love.

Da, Ljubav. Na trenutak se prisetio svog ljubavnog iskustva sa Megnom. Na krajevima usana mu se pojavio snabaan osmeh. Jer, sada je kod njega sve drugaije nego to je onda bilo onda kada je bio sa Megnom. Sada je on drugi ovek i sada na sve to gleda iz potpuno drugaijeg ugla. Jer, tada nije znao a sada zna. Sada zna mnoge stvari o kojima obian ovek i ne sanja. Ipak, neto to je onda znao se nije promenilo. Jer, i sada zna da je ta njegova ljubav sa Megnom bila prava istinska. Ali, ono to onda nije znao je to da bi oveku mogle da se dese mnoge prave ljubavi, a ne samo jedna kako se obino misli. Ipak, prava ljubav je retka pojava koja se ljudima uglavnom ne deava. Ako se i desi, pa se prekine kao to je bila njegova onda je mala verovatnoda da de se ponovo pojaviti sa nekim drugim. Moe, ali je ivot uglavnom suvie kratak za to. Da, sada bi sve bilo drugaije kada bi mu se desila ljubav, jer sada je na putu Svesti a ne na putu Ljubavi. Iako, onda, da su uslovi bili drugaiji, ta ljubav izmeu njega i Megne bi bilo sve to mu je potrebno da se duhovno razvija. Jer, put Ljubavi je duhovni put kao i put Svesti. To su brat i sestra roeni sa istim duhovnim ocem. Drugaiji su spolja, ali im je sutina ista. Iako, dok traju potpuno drugaije odzvanjaju u oveku. Na putu Svesti stie znanje o ivotu i svetu o unutranjim titrajima Svesti koji su slabo vidljivi za vedinu ljudi. Saznaje, meditira. Budi se iz sveta iluzija. Ui o ovekovim energijama, slabostima, strahovima. Postaje osetljiv za tananu sutinu stvari za dublji nivo realnosti. Na putu Ljubavi ti nita od toga nije potrebno. Samo ivi ivot u zajednici sa svojom ljubavi i nita vie. Nevidljiva unutranja Sila vas oboje pomera na duhovnom putu a da o tome nita ne znate. Jer, ljubavni put je put Nesvesnog. Prema tome, trideset godina manastirskog ivota bi bilo jednako u duhovnom smislu sa trideset godina ivota u ljubavi sa nekim. Samo sa jednom vanom razlikom. Takva ljubav bi morala da bude prava istinska. Kao to je bila njihova izmeu njega i Megne. Jer, prava ljubav ved u startu stoji na vratima duhovnog sveta. Na poetku je sirova kao neobraeni dijamant. Puna je strasti i svakakvih deavanja. Kasnije, ona sama po sebi zrije i prolazi kroz razne stepene duhovnog sveta. Isto onako kako ovek znanja na putu Svesti nailazi na sve vede izazove koji donose vie znanja i dublju duhovnost. I tako, Manu je tek ovde u manastiru konano naao odgovor na pitanje koje ga je nekada proganjalo. Pitanje zbog koga je i postao svetenik. Sada zna da je sve to se desilo njemu i Megni trebalo ba onako da se deava. Da nema krivaca, da nema nikakve greke. Da nema bilo kakvog razloga za alost i nostalgiju.

Manu i dalje voli Megnu kao to je oduvek verovao da de tako biti, ali sada voli i sve drugo. Najvie od svega voli tu sutinu koja je u svemu u svakoj stvari. U svakom dogaaju koji se desi. Jer, svaka od tih stvari i dogaaja ima neko svoje unutranje sudbinsko znaenje. Ono postoji u svemu i svuda, samo ga ovek najede ne razume. Ne moe da mu shvati niti uzrok, niti posledice. Manuova sudbina je bila takva da okusi oba duhovna puta i put Ljubavi i put Svesti. Da je iveo sa Megnom, onda ne bi osetio ta znai Svest. A, oigledno je sve to trebao da oseti. Ljubavni put je samo za odabrane za one koje sudbina odlui da spoji. Jer, prava ljubav je sklad visok stepen sklada koji postoji izmeu dva bida. Seda se samo kako ga je privukao Megnin predivan izgled. Ali, seda se i kako je Megna njega gledala. Kako je uivala u njegovom telu u njegovom izgledu. Jer, prava ljubav mora da bude obostrana. Ako postoji samo sa jedne strane onda i kao da ne postoji. Onda se ne zove ljubav nego ljubavna enja. Drugi deo sklada prave ljubavi je unutranji, energetski dve struje ivotnih estica koje vibriraju na vrlo slian nain. Taj energetski kod je toliko duboko u oveku da nema nikakve veze sa bilo kojim spoljanjim izrazom. Ljubavnici mogu da vole razliite stvari i imaju potpuno suprotna interesovanja, a da, ipak, njihove unutranje energije budu veoma usklaene. Megna i Manu su imali pored fizikog i takav energetski sklad meu sobom. Jednostavno su znali da ga imaju. Ali, ono to Manu ranije nije znao kada je proklinjao bogove zbog svoje sudbine je da je Boansko uvek milosrdno. Jer, iako se prava ljubav deava samo odabranima, duhovni put Svesti je za sve i za svakoga bez razlike i bez ikakvih preduslova. Snaga Ljubavi nije nimalo jaa od snage Svesti. I Ljubav i Svest su samo lice i nalije jedne iste stvari sveta sveopteg Postojanja. Sve to je Manu saznao tokom boravka u manastiru. Bilo mu je jednostavno sueno da zna i da saznaje. Da je ostao sa Megnom toga svega ne bi bilo. Ne bi bilo jo neega. Onoga to sada ceni kao neprocenjivo bogatstvo koje mu je sama sudbina stavila na put. Ne bi bilo njegovog poznanstva sa stareinom manastira. Jer, stareina nije bio obian ovek i obian svetenik. I on je bio drugaiji kao i Manu. Ali, za stareinu je to bilo normalno da se razlikuje od svih. Bilo je dozvoljeno njemu, ali ne i Manuu. Ipak, stareina je Manua potpuno razumeo. Jer, i on je bio otvorenih i irokih shvatanja. A bio je to najumniji ovek koga je Manu ikada upoznao. Jer, u njihov manastir su dolazili mnogi i umni i duhovni ljudi. I oni koji su bili na najviim mestima u religijskom svetu na mnogo viim od stareine. Ali, za Manua je postojao samo jedan ivi bog stareina manastira.

Manu je znao da je stareina bio jako cenjen po svojoj duhovnosti i dubokom razumevanju Sutine, ali da ga visoki svetenici nisu ba voleli. Morali su da potuju njegove oigledne sposobnosti, ali je on bio kao planinski vrh uglavnom sam. Ipak, stareina je bio na istom mestu na kome je sada, jo od onda kada je Manu po prvi put ugledao zidine manastira pre oko etrdeset godina. Manu sada ima ezdesetpet, a njegov stareina dvadesetak godina vie. Stareina je bio taj koji je Manua postavio da bude na zemlji. To je bilo pravo udo za Manua. Jer, do tada jo nikada nije priao sa stareinom. Samo ga je nekoliko puta video u prolazu. Odluke o tome ko ta treba da radi dolaze sa nieg nivoa - sa mnogo nieg od onoga na kome je stareina manastira bio. Ipak, Manu je kasnije saznao da je stareina traio da ba on - Manu - bude zaduen za zemlju. Kako se taj ovek odluio ba za njega Manu nikada nije saznao. Moda je stareina neto osetio po njegovoj vitkoj ali oigledno snanoj grai. Moda po njegovom pravom dranju. To sa zemljom je bilo vrlo vano zaduenje, jer manastiri najede imaju u svojini zemlju koju obrauju i od koje se uglavnom izdravaju. Zemlja njihovog manastira je osrednje plodna, ali je te zemlje bilo prilino mnogo vie hektara. Prethodno iskustvo na zemlji i njegova uroena upornost je Manuu pomogla da sa tom zemljom napravi istinsko udo. Da proizvodi sa te zemlje po kvalitetu budu jako cenjeni u iroj okolini. Neto od tih proizvoda su delili siromanima i gladnima, a neto su i prodavali. Manu je to se tie tog posla bio prosto oboavan meu svim ostalim svetenicima bez razlike. Voleli su ga zbog toga, ali su mu isto tako mnogi zamerali versku nedoslednost. Mislili su da je nedovoljno posveden i nedovoljno stabilan u veri. Iako, Manu je primetio da su ti najglasniji njegovi protivnici bili najplideg duhovnog znanja. Da su kao automati sledili religioznu ideologiju, ali da im je ono to je najvanije promicalo sa strane. Drugim reima, da nisu shvatali duhovnu Sutinu. Jer, za Manua se Sutina ili Svest moe traiti i nadi bilo gde na bilo koji nain. Nisu ti potrebne ni svete mantre, niti tradicionalna odeda, niti verski tekstovi. Moe i to, ali moe i neto drugo. Moe i u manastirskoj isposnikoj deliji od tvrdog i hladnog kamena, ali moe i u udobnoj fotelji pored kamina. ta je bolje? Nita. Isto je. Sve zavisi od toga ta oveku unutranji glas govori da treba da ini na koju stranu ga sudbina gura. Jer, nijedna meka stolica i nijedna topla vatrica, sama po sebi, nikada nede modi da smiri nemirnu duu koja vapi za Sutinom. A svaka ljudska dua je takva protivrena, nestabilna i gladna Sutine. Pa ta je onda Manu radio u manastiru? Zato nije otiao odatle? Samo zbog jedne stvari. Zbog stareine.

Jer, sva njegova znanja u koja duboko veruje dolaze sa te strane od prvog oveka manastira. Skoro sva. Neke od tih znanja je primio direktno, a do nekih je doao izmeu redova. Sam svojim razmiljanjem i meditiranjem. Ne zna zato, ali stareina je izmeu mnogih drugih svetenika studenata izabrao ba njega da direktno poduava. Njega i jo par drugih. Zato? Nikada nije saznao. Na njihovim susretima uitelj nije mnogo priao, ali su njegove rei govorile mnogo. Nekada su samo dutali i prozborili tek po par reenica. A sedeli bi ponekad ak do duboko u nod. Nekada je danima i nedeljama meditirao o svakoj rei koju je od uitelja uo. Seda se samo koliko su priali o raznim stvarima koje se dogaaju i u spoljanjem kao i u unutranjim svetovima. Od uitelja je i saznao za ideju o Boanskom. Nikada o tome nije priao sa drugim svetenicima, jer je shvatao da oni to, uopte, ne bi razumeli. A, opet, ono to mu je na poetka bilo jako udno iako sada vie nije je da tu ideju o jednoj Svesti, o jednom Boanskom, stareina prenosi samo njemu. Niti jedan od svih drugih njegovih direktnih uenika o tome nita nisu znali. Manu se dugo pitao: Zato? Zato ba njemu? Palo mu je na pamet da je uitelj moda hteo da na njega prenese to znanje jer mu se Manu inio najzgodnijim za to. Jer, on je bio najvie na zemlji od svih ostalih. Isto tako bi uitelj svojim drugim uenicima prenosio neke potpuno drugaije sisteme znanja, jer su i ti drugi studenti, takoe, bili najzgodniji ba za to. Izgleda da je jedan ovek koji je u sebi imao vie potpuno razliitih duhovnih sistema morao svo to znanje da razloi na vie osoba. Svaki njegov direktan student je dobio jedan zaseban samo njemu poznat sistem znanja. A uitelj je sve to zajedno drao u svojoj glavi. Moda je osedao da mu se blii kraj i eleo je da znanje prenese dalje onima koji su najpogodniji da se to znanje nastavi i iri. Da li je sve to ba tako ili ne, Manu nije znao, ali je znao da mu je znanje koje je od uitelja primio dolo tako spontano i lako. Kao da je u njega oduvek verovao. Kao da se bukvalno rodio s njim. Tako je Manu skupljao zrnca istine iz dana u dan, iz godine u godinu. Ali, njegov boravak u manastiru se pribliio kraju. Zato? Zato to je sudbina tako htela. Ne tako davno ga je usred nihovog razgovora uitelj iznenada pitao: Da li ti je nekada palo na pamet da treba da ode iz manastira? Rekao je samo to i nita vie u vezi te teme. Odlazak iz manastira?

Manu je danima i nedeljama stalno meditirao samo o toj jednoj reenici koju je uo od uitelja. I taj trud se isplatio. Izgleda da je dobro ispekao svoj zanat u manastiru. Jer, ubrzo je doao do toga da ved due vreme u sebi nosi neki udan osedaj koji nije mogao da pretoi u rei. Neto kao neko jedva primetno nestrpljenje. Kao neki blagi nemir. Kao neki sasvim mali pritisak u grudima. Sada, kada se usmerio na svo to deavanje, odjednom je postao svestan da je to to ga je titilo iznutra bio unutranji sudbinski glas koji mu je, u stvari, slao poruku da je vreme da nastavi svoj put da napusti manastirski ivot. Ali, kako to da ranije nije dobio tu poruku? Kako to da je majstor morao da ga potseti na to? Pa, jednostavno zato to je njegov uitelj bio jedini razlog njegovog ostanka u manastiru. Da njega nije bilo on bi ga, verovatno, ved odavno napustio. A svojim pitanjem uitelj mu je nagovestio da je Manu moda spreman da nastavi svoj put. Naravno, uitelj mu nije sugerirao da to treba da uradi. Ne. Na Manuu je bilo da odlui ta misli da treba da ini. Ali odjednom mu je sinulo u svest to znai da vie nede biti razgovora sa majstorom. To znai da ga vie nikada nede videti. Da vie od njega nede modi da ui i saznaje. U svom daljem meditiranju Manu je doao do saznanja da se moda suvie vezao za svog uitelja. On mu je postao kao neko bezbedno utoite, kao neki tajni izlaz u sluaju nude. Znao je da je na njega mogao uvek da se osloni i onda je manje bio usmeren na to da ui sam. Da sam otkriva i istrauje. Da, to je to. Sada zna. Duhovni put ima u sebi puno nivoa. Svaki od njih je iskuenje za sebe. Ovaj put da bi Manu nastavio duhovnom stazom morade da se razvee od onoga do ega mu je najvie stalo od svog uitelja. Da, jer put Svesti je put razvezivanja. Razvezuje se da bi se jo vie povezao sa Celinom. To na ta si se oslonio i nakaio te spreava da tee da doivi suptilnije nivoe duhovnosti. Jer, svako vezivanje je jedan tip iluzije neznanja i uspavanosti. Sve to je Manu znao kao teoriju kao znanje koje je primio od uitelja. Sada je to morao da pokae na delu. Od Megne su ga na silu otrgli bio je sav u oiljcima, izranjavljen od toga. Sada se od njega trai da razume. Da se sam dobrovoljno razvee i nastavi svoj sudbnski put. Sada to mora da uradi ne stisnuta srca nego sa osmehom u dui. Ali, kako, kada ne moe da zamisli da mu se ivot sada totalno promeni? Da napusti sve to je gradio svih ovih godina? Kako? Tako to treba da shvati da sve znaajno to je izgradio je ved u njemu o tome ne mora, uopte, da brine. Sada oseda zbunjenost i blagu patnju, ali meditiranjem de postepeno dodi do toga da razume. to vie bude razumevao to de sve slobodnije modi da tee, i to de njegova iluzorna vezanost biti sve slabija. Ostaje mu samo da meditira i da saeka da se to desi.

I tako je Manu i uradio. Doao je dan kada je shvatio kada je sve shvatio. Sve pa i to da mu je samo to to je uao u itav ovaj proces ved mnogo znailo. ak i vie nego njegovo uobiajeno kljucanje zrnaca istine sa uiteljem. Sada je bio direktno suoen sa izazovom. Sada je bio pomeren iz svoje udobne i bezbrine zone. Bilo mu je tee, nezgodnije, ali je i vie nauio. Ved sutradan je najavio majstoru da uskoro odlazi. Majstor je samo klimnuo glavom i uz blagi osmeh rekao: Znao sam da de otidi. Spreman si, zar ne? Da, Manu je bio spreman, i sada je shvatio da ga je majstor gurnuo u sve to jer je osetio da je vreme dolo. To je bila njegova poslednja lekcija koju je on imao za Manua. Zato je majstor samo kratko rekao: Ne mora vie da dolazi na razgovor. Samo, na polasku, javi se da se oprostimo. Manu je ved sada znao kada ide. Izabrao je da to bude na verski praznik koji je padao za nekoliko meseci. Taj praznik izmeu ostalog slavi putnike putnike svih vrsta. I on je bio jedan od njih. Najpre je sa ocem putovao. Zatim je njegovo poslednje putovanje bilo u manastir. Sada se spremao za novi put. Ali, gde? To jo nije znao. ta de raditi u spoljnom svetu? Videde, ne zna jo. Ono na ta ga uputi njegov unutranji glas. Ono to ga bude privuklo. to ga bude privuklo po smislu. Po tome da ba to treba da radi i da bi ba time bio vrlo zadovoljan u tom odreenom trenutku. Na pamet su mu pale mnoge stvari. Izmeu ostalog, mogao je da putuje zemljom i da pomae ljudima. Da koristi znanje koje je stekao od uitelja. iveo bi od onoga to bi mu ljudi dali u zahvalnost za ono to im je pomogao. Nasmejao se na pomisao da bi mogao, na primer, da ode u veliki grad i da tamo bude guru. Moe ak da otvori svoju privatnu praksu da se bavi i firmama i pojedincima. Kako li bi izgledao u odelu i kravati? Jer, nikada ih, inae, nije nosio. Za to bi, naravno, dobijao novac, ali mu to ne bi smetalo. Novac je neutralan ni dobar niti lo. Ljudi to ne shvataju i zato novac pogreno tumae. Zato novcu pridaju vedu vrednost nego to je on ima. Mogao bi moda da pie knjige i na taj nain svoja znanja iri dalje. Koliko bi samo ljudi moglo da proita to to je on stekao desetinama godina uenja. Neko od tih ljudi bi moda neto osetio iznutra neku sudbinsku poruku da je vreme da krene na put. Na duhovni put. A mogao bi i da napravi svoju kolu duhovnog razvoja gde bi direktno radio sa ljudima. Gde bi nekome bio isto tako koristan kao to je i njemu bio njegov uitelj. Sve to i mnogo toga drugog bi mogao da radi, ali bi najpre morao da dobije znak da oseti kuda ga sudbina gura? Koji pravac treba prvo da zauzme?

Prolazili su dani, nedelje i meseci, a Manu jo uvek nije znao na koji put bi sada trebao da stane? Pomalo je bio nestrpljiv, ali je iz iskustva znao da sve doe onda kada mu je vreme, pa de se i ovaj put tako desiti. I desilo se zaista. Ostalo je jo samo dva dana do praznika do trenutka kada je Manu trebao da napusti manastir. I dalje je ekao otvoren za sve mogudnosti za sve to bi moglo da se desi. Upravo je bio napolju radedi neto na zemlji i spremao se da ue unutra kada je video kako jedan svetenik pria sa nekim nepoznatim ovekom. Vodili su iv razgovor obojica oigledno zainteresovani temom o kojoj su priali. Manu nije hteo da se prikljui jer nije video razloga za to. Jednostavno je prolazio pored njih bez zaustavljanja. Ali, poto su ljudi vodili glasan razgovor, ved kada je bio na dva metra od njih uo je da ovek izgovara jednu re koja mu je bila jako poznata. Ime koje se odnosilo na selo u kome je on nekada sa svojim ocem bio u nadnici. Ba ono selo u kome je upoznao Megnu. Sasvim jasno je uo ime tog sela tu nije bilo nikakve dileme. Evo, ovek je jo jednom ponovio to isto ime. Sada je Manu ved prolazio direktno pored ljudi i istovremeno je uo jo jednu re: Sirotite. Manu se nije zaustavio, nego je samo mirno produio dalje. Poeo je da razmilja o onome to je uo. Ime sela i sirotite. Misli su ga odvele nazad u prolost. U vreme kada je bio jako mlad. Onda kada je upoznao Megnu. Prolo mu je kroz glavu da je Megna sada ko zna gde. Udala se, sigurno, i ima, ne samo decu, nego i unuide. Na svoje poznanstvo sa Manuom verovatno gleda kao na nezrelu zaljubljenost iz rane mladosti. Taj film iz prolosti je trajao samo jedan delid sekunde, ali re sirotite je odjekivala u njegovoj glavi. U sirotite sigurno svradaju ljudi putnici. Ljudi koji su ili beskudnici, ili oni koji lutaju zemljom u potrazi za smetajem, poslom ili nekim ivotnim smislom. Tim ljudima je sigurno potrebna neka podrka ne samo krevet i pun tanjir, nego moda i po neki savet. Sigurno tamo neko ezne za tim da mu se kau utene rei ili da moe bar nekom da se izjada. Neko de moda eleti savet, jer ne moe da se odlui oko neke vane dileme. Da, to bi moglo da bude vrlo interesantno mislio je Manu. Jako interesantno. Jer, i on je putnik putnik koji je lutao dok nije doao u manastir. Eto i prekosutra slave praznik putnika i lutalica. I to ba onda kada se i on sprema na put na njegov slededi put posle dugo godina. Da, to sve ima jako smisla. A i svia mu se kao ideja. Mnogo mu se svia. Mogao bi sa time da zapone da to radi neko vreme a onda de ved videti ta dalje. Onda de moda osetiti da ga sudbina gura na neku drugu stranu. Na bilo koju svejedno. Pa makar nosio kravatu i odelo. Jer, sve to nema nikakve veze. Mora i dalje da ui o tome da se ne vezuje za spoljanji izraz da ne dozvoli da ga etikete dobro i loe vuku za nos.

Da, reio je. Za dva dana de zakucati na vrata tog sirotita. (Oliver Shanti & Friends Sacral Nirvana)

Prvo su krenuli kao Pop grupa koja voli zvuk sa ukusom Enigme, ali su se tokom vremena prebacili na oblaenje zapadnog Pop-a u staro-crkvene mantije. Kao to im ime grupe Gregorian kae, ovaj nemaki bend je najvie video sebe u obradama popularne muzike, tako to ih je pretimavao na gregorijanski. U katolikom crkvenom jeziku postoji izraz Gregorijansko pevanje (Gregorian Chant) koje se vezuje za Papu Gregorija I koji se smatra izmeu ostalog i utemeljivaem ovog crkvenog muzikog stila. Gregorijansko pevanje je jedan oblik liturgijskog pevanja koje je u osnovi malo pojednostavljeno da bi se lake popularizovalo. Da bi bogosluenje bilo efikasnije. Jer, trebalo ga je ispevati vie puta u toku dana. Taj oblik pevanja se vezuje za srednji vek, ali, se zadrao i kasnije menjajudi se pod uticajem mnogih reformi koje su se deavale u okviru katolike crkve. Ovi novi nemaki Gregorijanci su pokuali da staro-crkveni zvuk predstave kao interesantnu osnovu na kojoj mogu da se nazidaju i moderni zvuci. U tom smislu da bi moderno postalo jo privlanije. Tako to je drugaije. Tako to je mistino i inspirativno. Na elu band-a je Frank Peterson a sa njim su tu jo tri stalna lana. Ipak, kada imaju ive nastupe ili snimaju ploe, onda je na sceni barem petnaestak Gregorijanaca. Sve zato to je osnova Gregorijanskog pevanja hor. Frank sklapa celinu u svom studiju, ali uvek trai da se pojedinani delovi snime u crkvi u kojoj je napravljena posebna atmosfera (zatamnjeno svetlo, svede) da bi se izvoai to vie uiveli i svoje pobuene emocije to lake pretvorili u zvuk. Gregorian-i su izdali vie albuma, meu kojima se posebno istie Serijal majstora pevanja (Masters of Chant Series) koji za sada ima svojih osam delova. Poslediji album su izdali krajem 2010 godine. Dakle, pred nama je jedan Electro koji je pretrpeo dvostruku transformaciju. Najpre je Grego-rizovan, a onda jo i Popula-rizovan. ta je ostalo od tog Electra, pitate se? Ne morate uopte da se brinete za Electro, jer je on u sasvim dobrom zdravlju i raspoloenju. Ne fali mu ni dlaka s glave. Jer, Electro se od samog starta nametnuo kao dominantna zvuna osnova koja i u crkvu ulazi uzdignute glave. Sintisajezer se u crkvenoj atmosferi ba odomadio. Vrlo je ponosan to mu se pruila prilika da

stavi svoju apu na tuu teritoriju tamo gde vlada njegov staromodni roak. Zamislite da on jo uvek pumpa zvuk vazduhom. Taj njegov roak crkvene orgulje. Naravno da de sintisajzer da synth-uje, kada je stvar pravljena s namerom da se kupa u Electro-nima. Gregorijanci su samo dali svoj horski glas i bogougodni izraz lica. Ali sve je to na kraju moralo da se obue u moderne krpice. Mogli su Gregory da pevaju na latinskom ili ko zna kom ved, ali to im nita ne bi vredelo. Moglo je da ih bude sto i kusur umesto petnaest, ali se stvari opet ne bi promenile u rezultatu. Jer, i ritam i zvuk su na sve strane udarali peate na kojima je stajalo Sentimentalni NewAgePop. Crkvena atmosfera koju donosi horsko vieglasje sa reima koje miriu na odavno je, zaista, unela jednu suptilnu notu. Ti glasovi kao da su dolazili sa neke prefinjene nebeske visine. Visoki, kvalitetni zvuci, arhaini jezik i nenametljiva tiha tunjikava atmosfera je uinila svoje. Donela je uzvienost koja je presudno uticala da se Pop zvuk svede na jednu njegovu dirljivu duhovnu varijantu. Nosilac Pop-a je jedan zapadani enski glas koji se iznenada ubacuje u sred horskog speva. Kao da ga je neka velika hitnja spopala. Po boji i po slovu izgleda kao da se malo umorio od ivotnih problema i onda, se normalno rastuio. Pa pita: Tell me why I feel so sad, so sad Tell me why I feel so sad (2X) eli da zna zato se oseda tako tuno, ba tuno. A onda tom glasu Gregory svi zajedno u horu otpevavaju na latinskom. ta tano ne zna se. Ali, ta bi drugo oni mogli da porue toj bojoj napadenoj dui nego da veruje u naeg Gospodina? Da se seti koliko je samo On patio. Da veruje da de i njenoj patnji jednoga dana dodi kraj. Iako vlada crkvena atmosfera, duh Electra upravlja svojom rukom bez ikakvih problema. Jer, eto, i u tim krtim reima od dva retka texta se vidi da ovo ne bi prolo ni na jednom festivalu zapadne Pop muzike. Jer, Suvie je ArhainoElectronino da bi se tamo uklopilo. Ipak, Electro ne eli da vlada vrstom rukom da sav zvuk prigrabi za sebe. Milosrdan je i skroman, ba onako kako prilii ovom posebnom trenutku. Eto, poklonio je zvuku jednog roga koji zvui ba crkveno ba onako po gregorijanski. I ak je dozvolio tom rogu da zasedne na tron kao prvi solista. I tako de malo Pop-a preko enskog tunjikavog glasa da se mea sa malo crkvenog gregorijanskog kantovanja pod budnim okom synth-a koji de sve to lepo da upakuje u jednu pitku, nenu New Age stvar. Onu koja ti dodiruje srce i svojom sentimentalnom iskrenodu kao i svojom duhovnom inspiracijom. (Gregorian So Sad... (Radio Version)

Brahma, indijski bog stvaranja je jednog dana napravio jezero Manasarovar (na dananjem Tibetu). Ali, on to nije uradio samo zato to mu je bilo dosadno. Ne, nikako. Jer, postojao je jedan jako dobar razlog za to. Brahma je imao dvanaest sinova. Poto su svi oni bili sveti ljudi koji su vrili rituale na suvoj zemlji, Brahma je pomislio kako bi bila dobra ideja da poalje sinove malo u visinu na jezero Manasarovar koje je Brahma napravio da bude na oko 4500 metara nadmorske visine. To de njegovim sinovima dobro dodi kao promena kao duhovno razmrdavanje. Na Sanskritu manas znai um a sarovara jezero. Mansarovar jezero je po religioznom Hindu verovanju sveto mesto. Jer, ako se jednom okupa u Mansarovar jezeru i napije se njegove vode, bide oiden od svih greha ne samo za ovaj sadanji ivot nego i za stotinu prethodnih. Ovo jezero je, inae, poznato i kao hodoade koje privlai mnogo vernika iz Indije, Nepala, Tibeta i okolnih zemalja. Mansarovar je kao religijski pojam sam po sebi simbol duhovne istote. Ipak, Oliver Shanti je hteo da se to jo jednom potvrdi, pa je uz re Mansarovar dodao i englesku re Pure to, takoe, znai isto. Tako da je ime stvari koju demo sada uti Mansarovar Pure. Mansarovar Pure je trebala da bude u sastavu Ambient grupe, ali je u poslednjem trenutku prebaena ovde u NewAgePop. Dilemu je izazvalo to to ova stvar izgleda kao da je makazama preseena na dva zasebna dela. Prvi deo je blii Ambient-u zato to ima jak Etno karakter koji deluje kao unikat koga je teko bilo gde drugde svrstati. A drugi deo, naprotiv, deluje potpuno drugaije. Sav je nekako univerzalan pristupaan. Kao neka interesantna duhovna ederlema koja se svima dopada. Koju svi lako razumeju. Na poetku kao da smo gurnuti u prostor u kome se obavlja neki religijski ritual. Oseda se neka teina, neka ozbiljnost koja naglaava duhovnu posvedenost. Jedan muki glas peva neku mantru, dok instrumenti dre jedan spori, teak ton u kome dominiraju ice verovatno indijski sitar. Jedan ili moda dva sitra se brinu da ne usfali dovoljno zvuka u prostoru. Dok jedan sitar pravi duhovnu klimu, onaj drugi solaama utire hodoasni put. U jednom trenutku pevanje prestaje, a jedan muki glas poinje da govori da izgovara oigledno svete rei rituala. Moda je to svetenik koji ljude koji upravo stoje u jezeru Mansarovar poziva da izvre ritualno kupanje i umivanje. I da gucnu po malo vode, razume se. Ovaj deo je prava Ambient poslastica, jer ta grupa okuplja ba ovakve neobine zvuke. One koji imaju u sebi neki specifian Etno peat. A koji su, s druge strane, toliko drugaiji da su neponovljivi. Da su unikati.

Ritual je zapravo samo jedan uvod jedan kratak deo koji najavljuje pravi poetak. Jer, sada krede jedan sasvim drugaiji zvuk laki i vie nasmejan. Iako i dalje postoji neka doza ozbiljnosti, ipak preovlauje jedna oputena atmosfera koja je sva proeta duhovnim ushidenjem. Onaj muki glas sa poetka ponovo peva. Peva tako da ne zna da li moli, da li slavi ili priziva. Glas je dubok, osedajan, posveden. A na njegovu molitvu mu odgovara jedan aneoski hor enskih glasova, dok u pozadini kao u prolazu se jedva uje onaj glas koji je u uvodnom ritualu drao glavno slovo. Zatim u prostor nabijen duhovnim Electro-nima ulede jedan enski glas koji kao da dolazi iz nekog muzikog spota Bollywood-a. Taj glas donosi sa sobom vetar Pop-a. Onaj popularan zvuni deo koji najvie prija obinom smrtniku. Ved moe da zamisli sliku u kojoj stas potseda na glas. I gde te stas i glas zovu da se malo poprska udesnom vodom iz Mansarovar jezera. A zvuk vode koja se proliva po telu jo vie istie stas i tera te da pomisli da je pred tobom olienje anela kome su, naravno, svi gresi unapred oproteni. Na taj glas se naslonio i hor mudraca duboki glasovi koji kao da pevaju iz bunara. Ali, nita glasno i jasno. Samo po malo, tek da naprave kontrast i malo skrenu panju sa stasa. Jer, ovo je, ipak, jedna duhovna stvar u kojoj mora da se zna mera. Jedan sintisajzer ili sitar prave atmosferu koja kao da vibrira dahom Univerzuma, dok drugi sitar odapinje icu po icu i ton po ton solira oputeno sa namerom da podri i jo malo doda aromu na glasove. Ako to sitar ne uradi ba najbolje tu su da pripomognu i jedna frula kao i ritmini tam-tam. Ah, da, ono to enski glas ini anelom nije samo glas i stas nego i rei Bodysattva koje taj glas neprekidno izgovara. Bodysattva moe da znai dve stvari to je, zapravo, jedno isto samo u dva pakovanja prosvetljenje ili onaj koji je prosvetljen. I tako dok se duhovni ritual za iroku publiku odmotava uz boanske zvuke sitra, frule i bubnja, muki glasovi i enski hor rastapaju i poslednju napetost u telu. A iznad svih, poprskan vodom iz Mansarovar-a, aneoski glas. Glas koji svetli. (Oliver Shanti & Friends Mansarovar Pure)