Uputstvo

AxisVM

Program za analizu i dimenzionisanje konstrukcija
Verzija 10








































hiCAD d.o.o.


2


Uputstvo 3

Autorska prava 1991-2010 Inter-CAD Kft, Maarska. Sva prava zadrana. Nijedan deo ove publikacije ne moe
da se reprodukuje, arhivira na sistem za podatke ili distribuira u bilo kom obliku i na bilo koji
elektronski i mehaniki nain, fotokopiranjem, snimanjem ili drugaije, u bilo koje svrhe.

Zatitni znak AxisVM je registrovani zatitni znak Inter-CAD Kft.
Svi ostali zatitni znakovi su u posedu njihovih vlasnika.
Inter-CAD Kft. nije udruen sa INTERCAD PTY. Ltd, Australija.

Ogranienja Sadraj prikazan u ovoj publikaciji ima samo ilustrativnu i obrazovnu svrhu i ne moe da bude
jedina osnova za reavanje bilo kog inenjerskog problema u projektovanju. I pored nastojanja da se
obezbedi tanost podataka u ovom tekstu Inter-CAD Kft. ne moe da prihvati obavezu i odgovornost
prema bilo kom pojedincu ili organizaciji za direktnu ili indirektnu tetu nastalu korienjem bilo
koje informacije u ovoj publikaciji.

Promene Inter-CAD Kft. zadrava pravo na promene i poboljanja ovog proizvoda u cilju dorade. Ova
publikacija daje opis karakteristika proizvoda u vreme nastanka publikacije i ne moe da bude prikaz
aktuelnog stanja proizvoda u buduem periodu.

Verzija OVO JE PREVEDENA INTERNACIONALNA VERZIJA PROIZVODA KOJA MODA NIJE
USKLAENA SA ODGOVARAJUIM STANDARDIMA U ZEMLJI PRIMENE I
DISTRIBUIRA SE SAMO U OVOM OBLIKU.

Ograniena
garancija
INTER-CAD KFT. NE DAJE NEPOSREDNU ILI POSREDNU GARANCIJU, UKLJUUJUI I
SVAKU POSREDNU POJEDINANU GARANCIJU KOJA PROISTIE IZ PRIMENE OVOG
MATERIJALA.
INTER-CAD KFT. NE MOE NA BILO KOJI NAIN DA BUDE ODGOVORAN ZA POSEBNU,
POSREDNU, SLUAJNU ILI NAMERNU TETU POVEZANU SA ILI NASTALU ZBOG
POSEDOVANJA I KORIENJA OVOG MATERIJALA. INTER-CAD KFT. PRIHVATA SAMO
ODGOVORNOST KOJA BEZ OBZIRA NA OKOLNOSTI NASTANKA NEE BITI VEA OD
CENE KOTANJA OVOG MATERIJALA.

Tehnika podrka
i servisi
U vezi sa problemima instaliranja i korienja AxisVM potrebno je da se proui ovo Uputstvo, gde
se nalaze odgovori na veinu pitanja. U sluaju potrebe moe da se kontaktira distributer softvera.

Prevod, struna
redakcija i prelom
Prof. dr Duan Kovaevi, dipl.in.gra.
arko Janji, dipl.in.gra, Konstrukt-CAD d.o.o. Novi Sad, e-mail: office@konstrukt-cad.com

Izdava hiCAD, d.o.o. Novi Sad, Pukinova 17, e-mail: hicad@sbb.rs

























4



Uputstvo 5

SADRAJ:
SADRAJ: ............................................................................................................................................... 5
1. NOVOSTI U VERZIJI 10 .............................................................................................................. 11
2. KAKO SE KORISTI AXISVM ..................................................................................................... 13
2.1. HARDVERSKI ZAHTEVI ......................................................................................................................................... 14
2.2. INSTALACIJA ........................................................................................................................................................ 14
2.3. RAD U PROGRAMU AXISVM ................................................................................................................................ 17
2.4. AXISVM GRAFIKO RADNO OKRUENJE .............................................................................................................. 17
2.5. RUKOVANJE KURZOROM, TASTATUROM I MIEM ................................................................................................. 18
2.6. TASTATURNE PREICE ......................................................................................................................................... 20
2.7. BRZI MENI ............................................................................................................................................................ 21
2.8. DIJALOG BOKSOVI ................................................................................................................................................ 21
2.9. TABELE ................................................................................................................................................................ 21
2.10. IZRADA DOKUMENTACIJE ..................................................................................................................................... 26
2.10.1. Izvetaj ............................................................................................................................................................ 28
2.10.2. Ureivanje ....................................................................................................................................................... 29
2.10.3. Crtei ............................................................................................................................................................... 31
2.10.4. Galerija slika ................................................................................................................................................... 32
2.10.5. Meni ikona u izradi dokumentacije ................................................................................................................. 32
2.10.6. Meni ikona Galerije i Baze crtea ................................................................................................................... 33
2.10.7. Obrada teksta ................................................................................................................................................... 33
2.11. NIVOI (SPRATOVI) ................................................................................................................................................ 34
2.12. OBRADA LEJERA .................................................................................................................................................. 34
2.13. BAZA CRTEA ...................................................................................................................................................... 34
2.14. SNIMANJE U BAZU CRTEA .................................................................................................................................. 34
2.15. MENI IKONA ......................................................................................................................................................... 35
2.15.1. Selektovanje .................................................................................................................................................... 36
2.15.2. Uveenje, smanjenje (Zoom) .......................................................................................................................... 38
2.15.3. Pogledi ............................................................................................................................................................ 39
2.15.4. Ravni rada ....................................................................................................................................................... 40
2.15.5. Geometrijske transformacije objekata ............................................................................................................. 40
2.15.5.1. Translacija ............................................................................................................................................... 40
2.15.5.2. Rotacija ................................................................................................................................................... 42
2.15.5.3. Ogledalo-simetrija ................................................................................................................................... 42
2.15.5.4. Skaliranje................................................................................................................................................. 43
2.15.6. Prikaz modela .................................................................................................................................................. 43
2.15.7. Voice ............................................................................................................................................................. 45
2.15.8. Alati za geometriju .......................................................................................................................................... 46
2.15.9. Kotne linije, simboli i oznake.......................................................................................................................... 47
2.15.9.1. Ortogonalne kotne linije .......................................................................................................................... 47
2.15.9.2. Kose kotne linije...................................................................................................................................... 49
2.15.9.3. Kotiranje uglova ...................................................................................................................................... 50
2.15.9.4. Duina krunog luka ............................................................................................................................... 51
2.15.9.5. Radijus luka (kruga) ................................................................................................................................ 51
2.15.9.6. Oznake nivoa i nagiba ............................................................................................................................. 51
2.15.9.7. Tekst polja ............................................................................................................................................... 52
2.15.9.8. Polja sa vrednostima rezultata i podacima o objektu............................................................................... 53
2.15.9.9. Oznake izolinija....................................................................................................................................... 55
2.15.10. Sklopovi .......................................................................................................................................................... 56
2.15.11. Preseci ............................................................................................................................................................. 58
2.15.12. Nalaenje ......................................................................................................................................................... 60
2.15.13. Mogunosti prikazivanja ................................................................................................................................. 60
2.15.14. Servisi.............................................................................................................................................................. 64
2.15.14.1. Raster i kurzor ......................................................................................................................................... 64
2.15.14.2. Ureivanje ............................................................................................................................................... 65
2.15.14.3. Crtanje ..................................................................................................................................................... 66
2.15.15. Informacije o modelu ...................................................................................................................................... 66
2.16. BRZI PREKIDAI ................................................................................................................................................... 67
2.17. INFORMACIONI PANELI ......................................................................................................................................... 67
2.17.1. Info panel ........................................................................................................................................................ 67
6

2.17.2. Panel koordinata ............................................................................................................................................. 67
2.17.3. Panel boja ........................................................................................................................................................ 68
2.17.4. Panel podeavanja perspektive........................................................................................................................ 69
3. GLAVNI MENI .............................................................................................................................. 71
3.1. FAJL..................................................................................................................................................................... 71
3.1.1. Novi model ..................................................................................................................................................... 71
3.1.2. Uitavanje ....................................................................................................................................................... 72
3.1.3. Snimanje ......................................................................................................................................................... 72
3.1.4. Snimanje kao... ................................................................................................................................................ 72
3.1.5. Izvoz - Export ................................................................................................................................................. 73
3.1.6. Uvoz -import ................................................................................................................................................... 74
3.1.7. Tekla Structures AxisVM veza .................................................................................................................... 76
3.1.8. Zaglavlje strane ............................................................................................................................................... 78
3.1.9. Podeavanje tampaa ..................................................................................................................................... 78
3.1.10. tampanje ....................................................................................................................................................... 79
3.1.11. tampanje iz fajla ............................................................................................................................................ 81
3.1.12. Baza modela .................................................................................................................................................... 81
3.1.13. Baza materijala ............................................................................................................................................... 82
3.1.14. Baza poprenih preseka .................................................................................................................................. 85
3.1.14.1. Ureiva poprenih preseka .................................................................................................................... 89
3.1.15. Izlaz................................................................................................................................................................. 94
3.2. UREIVANJE ........................................................................................................................................................ 95
3.2.1. Poniti ............................................................................................................................................................. 95
3.2.2. Ponovi ............................................................................................................................................................. 95
3.2.3. Selektuj sve ..................................................................................................................................................... 95
3.2.4. Kopiranje ........................................................................................................................................................ 95
3.2.5. Ubaci ............................................................................................................................................................... 95
3.2.6. Kopiraj / ubaci opcije ...................................................................................................................................... 96
3.2.7. Brisanje ........................................................................................................................................................... 97
3.2.8. Pregled tabela .................................................................................................................................................. 97
3.2.9. Izrada dokumentacije ...................................................................................................................................... 98
3.2.10. Snimanje crtea i tabele rezultata analize ....................................................................................................... 98
3.2.11. Izvetaj o teini... ............................................................................................................................................ 98
3.2.12. Spajanje delova strukture ................................................................................................................................ 98
3.2.13. Razdvajanje delova strukture .......................................................................................................................... 98
3.2.14. Konvertovanje povrinskih optereenja raspodeljenih na grede ..................................................................... 98
3.2.15. Konvertovanje automatskih referenci ............................................................................................................. 99
3.3. PODEAVANJA ..................................................................................................................................................... 99
3.3.1. Prikaz .............................................................................................................................................................. 99
3.3.2. Opcije .............................................................................................................................................................. 99
3.3.3. Obrada lejera ................................................................................................................................................. 100
3.3.4. Nivoi (spratovi) ............................................................................................................................................. 100
3.3.5. Voice ........................................................................................................................................................... 102
3.3.6. Standardi ....................................................................................................................................................... 102
3.3.7. Jedinice i formati .......................................................................................................................................... 102
3.3.8. Gravitacija ..................................................................................................................................................... 103
3.3.9. Podeavanja .................................................................................................................................................. 103
3.3.10. Jezik programa .............................................................................................................................................. 109
3.3.11. Jezik dokumentacije ...................................................................................................................................... 109
3.3.12. Trake alatki i ikona na podrazumevanu poziciju .......................................................................................... 109
3.4. POGLEDI ............................................................................................................................................................ 110
3.5. PROZORI I PANELI .............................................................................................................................................. 111
3.5.1. Editor karakteristika entiteta ......................................................................................................................... 111
3.5.2. Informacioni paneli ....................................................................................................................................... 112
3.5.3. Slika pozadine ............................................................................................................................................... 112
3.5.4. Podela prozora po horizontali ....................................................................................................................... 113
3.5.5. Podela prozora po vertikali ........................................................................................................................... 113
3.5.6. Zatvaranje prozora i panela ........................................................................................................................... 114
3.5.7. Baza crtea .................................................................................................................................................... 114
3.5.8. Snimanje u Bazu crtea ................................................................................................................................. 115
3.6. POMO .............................................................................................................................................................. 115
3.6.1. Sadraj .......................................................................................................................................................... 115
Uputstvo 7

3.6.2. AxisVM na internetu ..................................................................................................................................... 115
3.6.3. AxisVM dopuna programa ............................................................................................................................ 115
3.6.4. O programu ................................................................................................................................................... 116
3.6.5. Informacije o verziji... ................................................................................................................................... 116
3.7. TABELA IKONA .................................................................................................................................................. 116
3.7.1. Novi model .................................................................................................................................................... 116
3.7.2. Uitavanje ..................................................................................................................................................... 116
3.7.3. Snimanje ........................................................................................................................................................ 116
3.7.4. tampanje ...................................................................................................................................................... 116
3.7.5. Ponitavanje .................................................................................................................................................. 117
3.7.6. Ponavljanje .................................................................................................................................................... 117
3.7.7. Obrada lejera ................................................................................................................................................. 117
3.7.8. Nivoi.............................................................................................................................................................. 117
3.7.9. Pregled tabela ................................................................................................................................................ 117
3.7.10. Izrada dokumentacije .................................................................................................................................... 117
3.7.11. Baza crtea .................................................................................................................................................... 117
3.7.12. Snimanje u Bazu crtea ................................................................................................................................. 117
4. PREPROCESOR .......................................................................................................................... 119
4.1. GEOMETRIJA ...................................................................................................................................................... 119
4.2. UREIVANJE GEOMETRIJE .................................................................................................................................. 120
4.2.1. Rad u vie prozora ......................................................................................................................................... 120
4.3. KOORDINATNI SISTEM ........................................................................................................................................ 121
4.3.1. Pravougli koordinatni sistem ......................................................................................................................... 121
4.3.2. Polarne Koordinate ........................................................................................................................................ 121
4.4. PANEL KOORDINATA .......................................................................................................................................... 122
4.5. RASTER .............................................................................................................................................................. 122
4.6. KORAK KURZORA............................................................................................................................................... 122
4.7. ALATI ZA UREIVANJE ....................................................................................................................................... 123
4.7.1. Identifikacija kurzora .................................................................................................................................... 123
4.7.2. Numeriko unoenje koordinata .................................................................................................................... 124
4.7.3. Merenje odstojanja ........................................................................................................................................ 124
4.7.4. Vezano kretanje kurzora ................................................................................................................................ 124
4.7.5. Fiksiranje koordinata ..................................................................................................................................... 126
4.7.6. Automatsko presecanje ................................................................................................................................. 126
4.8. ALATI ZA GEOMETRIJSKO MODELIRANJE ............................................................................................................ 126
4.8.1. vor (taka) ................................................................................................................................................... 127
4.8.2. Linija ............................................................................................................................................................. 127
4.8.3. Kruni luk ..................................................................................................................................................... 128
4.8.4. Horizontalna podela ...................................................................................................................................... 129
4.8.5. Vertikalna podela .......................................................................................................................................... 129
4.8.6. etvorougaona/trougaona podela .................................................................................................................. 129
4.8.7. Podela linija ................................................................................................................................................... 131
4.8.8. Taka preseka ................................................................................................................................................ 131
4.8.9. Brisanje vora................................................................................................................................................ 131
4.8.10. Transverzala .................................................................................................................................................. 131
4.8.11. Presek modela sa ravni .................................................................................................................................. 131
4.8.12. Presek modela sa ravni i brisanje polovine preseenog dela ......................................................................... 131
4.8.13. Presek oblasti ................................................................................................................................................ 132
4.8.14. Provera geometrije ........................................................................................................................................ 132
4.8.15. Povrina ......................................................................................................................................................... 132
4.8.16. Modifikacija .................................................................................................................................................. 133
4.8.17. Delete ............................................................................................................................................................ 133
4.9. KONANI ELEMENTI ........................................................................................................................................... 134
4.9.1. Materijali ....................................................................................................................................................... 134
4.9.2. Popreni preseci (Baza profila) ..................................................................................................................... 135
4.9.3. Direktno crtanje elemenata ............................................................................................................................ 136
4.9.4. Oblast ............................................................................................................................................................ 137
4.9.5. Otvor ............................................................................................................................................................. 138
4.9.6. Operacije sa oblastima .................................................................................................................................. 138
4.9.7. Linijski konani elementi .............................................................................................................................. 139
4.9.8. Povrinski elementi ....................................................................................................................................... 146
4.9.9. Takasti oslonac (oslonac vora) .................................................................................................................. 149
8

4.9.10. Linijski oslonac ............................................................................................................................................. 151
4.9.11. Povrinski oslonac ........................................................................................................................................ 153
4.9.12. Ivini zglob ................................................................................................................................................... 154
4.9.13. Kruto telo ...................................................................................................................................................... 154
4.9.14. Dijafragma .................................................................................................................................................... 154
4.9.15. Opruga .......................................................................................................................................................... 155
4.9.16. Kontaktni element ......................................................................................................................................... 156
4.9.17. Veza elementi ............................................................................................................................................... 157
4.9.18. Stepeni slobode vorova modela ................................................................................................................... 159
4.9.19. Reference ...................................................................................................................................................... 161
4.9.20. Generisanje AxisVM modela iz arhitektonskog (ArchiCad) modela ............................................................ 164
4.9.21. Modifikacija .................................................................................................................................................. 167
4.9.22. Brisanje ......................................................................................................................................................... 167
4.10. OPTEREENJA .................................................................................................................................................... 167
4.10.1. Sluajevi optereenja, grupe optereenja ..................................................................................................... 167
4.10.2. Kombinacije optereenja .............................................................................................................................. 171
4.10.3. Optereenja u vorovima modela ................................................................................................................. 172
4.10.4. Koncentrisano optereenje na gredi .............................................................................................................. 173
4.10.5. Koncentrisano optereenje u oblasti ............................................................................................................. 173
4.10.6. Raspodeljeno linijsko optereenje na greda/rebro elementima ..................................................................... 174
4.10.7. Optereenje po ivici ...................................................................................................................................... 175
4.10.8. Linijsko optereenje na oblasti ..................................................................................................................... 176
4.10.9. Povrinsko optereenje ................................................................................................................................. 178
4.10.10. Povrinsko optereenja na oblasti ................................................................................................................. 179
4.10.11. Povrinsko optereenje raspodeljeno preko linijskih elemenata ................................................................... 182
4.10.12. Optereenje od fluida .................................................................................................................................... 183
4.10.13. Sopstvena teina ........................................................................................................................................... 183
4.10.14. Promena u duini (Greka izrade elementa) ................................................................................................. 183
4.10.15. Zatezanje/pritisak .......................................................................................................................................... 183
4.10.16. Temperaturno optereenje na linijkom elementu .......................................................................................... 184
4.10.17. Temperaturno optereenje na povrinskom elementu ................................................................................... 184
4.10.18. Pomeranje oslonaca ...................................................................................................................................... 185
4.10.19. Uticajna linija ................................................................................................................................................ 186
4.10.20. Seizmiko optereenje .................................................................................................................................. 186
4.10.20.1. Seizmiki proraun prema Evrokodu 8 ................................................................................................. 188
4.10.21. Prethodno naprezanje .................................................................................................................................... 193
4.10.22. Pokretna optereenja ..................................................................................................................................... 198
4.10.22.1. Pokretna optereenja po linijskim elementima ..................................................................................... 199
4.10.22.2. Pokretna optereenja na oblasti ............................................................................................................. 200
4.10.23. Dinamika optereenja (time-history analiza) .............................................................................................. 201
4.10.24. Mase u vorovima ......................................................................................................................................... 202
4.10.25. Modifikacija .................................................................................................................................................. 203
4.10.26. Brisanje ......................................................................................................................................................... 203
4.11. MREA KONANIH ELEMENATA (MKE) ............................................................................................................ 204
4.11.1. Generisanje MKE ......................................................................................................................................... 204
4.11.1.1. Mrea linijskih konanih elemenata...................................................................................................... 204
4.11.1.2. Generisanje mree konanih elemenata nad oblasti .............................................................................. 204
4.11.2. Proguivanje MKE ...................................................................................................................................... 206
4.11.3. Provera konanih elemenata ......................................................................................................................... 207
5. ANALIZA...................................................................................................................................... 208
5.1. STATIKA ANALIZA ........................................................................................................................................... 209
5.2. ANALIZA SLOBODNIH VIBRACIJA ....................................................................................................................... 213
5.3. DINAMIKA ANALIZA ........................................................................................................................................ 215
5.4. ANALIZA STABILNOSTI ...................................................................................................................................... 216
5.5. KONANI ELEMENTI .......................................................................................................................................... 217
5.6. ALGORITAM POSTUPKA ANALIZE ....................................................................................................................... 219
5.7. PORUKE O GREKAMA ....................................................................................................................................... 220
6. POSTPROCESOR ....................................................................................................................... 221
6.1. STATIKA ANALIZA ........................................................................................................................................... 221
6.1.1. Minimalne i maksimalne vrednosti ............................................................................................................... 225
6.1.2. Animacija ...................................................................................................................................................... 225
Uputstvo 9

6.1.3. Prikaz dijagrama nelinearne analize .............................................................................................................. 226
6.1.4. Tabelarni prikaz rezultata .............................................................................................................................. 226
6.1.5. Pomeranja ...................................................................................................................................................... 227
6.1.6. Sile u presecima tap i greda elemenata ........................................................................................................ 229
6.1.7. Sile u presecima rebro elemenata .................................................................................................................. 230
6.1.8. Sile u presecima povrinskih konanih elemenata ........................................................................................ 231
6.1.9. Sile u oslonakim elementima ....................................................................................................................... 233
6.1.10. Unutranje sile veza (linija-linija) i ivini zglob elemenata .......................................................................... 234
6.1.11. Naponi u presecima tap/greda/rebro elemenata ........................................................................................... 234
6.1.12. Naponi u povrinskim elementima ................................................................................................................ 236
6.1.13. Uticajne linije ................................................................................................................................................ 237
6.1.14. Neuravnoteena optereenja.......................................................................................................................... 238
6.2. ANALIZA SLOBODNIH VIBRACIJA ....................................................................................................................... 238
6.3. DINAMIKA ANALIZA......................................................................................................................................... 239
6.4. ANALIZA STABILNOSTI ....................................................................................................................................... 239
6.5. DIMENZIONISANJE ARMIRANO BETONSKIH ELEMENATA .................................................................................... 240
6.5.1. Armatura povrinskih elemenata ................................................................................................................... 240
6.5.1.1. Proraun prema Evrokod 2 standardu ................................................................................................... 241
6.5.2. Usvojena armatura ........................................................................................................................................ 243
6.5.2.1. Armatura povrinskih elemenata i oblasti ............................................................................................. 243
6.5.2.2. Armiranje nezavisno od mree konanih elemenata ............................................................................. 244
6.5.3. Proraun irine prslina ................................................................................................................................... 245
6.5.4. Nelinearna analiza pomeranja AB ploa ....................................................................................................... 246
6.5.5. Proraun na smicanje ploe i ljuske .............................................................................................................. 246
6.5.5.1. Proraun prema Evrokod 2 standardu ................................................................................................... 247
6.5.6. Proraun armature stubova ............................................................................................................................ 247
6.5.6.1. Proraun prema Evrokod 2 standardu ................................................................................................... 252
6.5.7. Proraun armature greda ............................................................................................................................... 253
6.5.7.1. Proraun prema Evrokod 2 standardu ................................................................................................... 257
6.5.8. Analiza na proboj ploa ................................................................................................................................. 259
6.5.8.1. Analiza na proboj ploa prema Evrokod 2 standardu ............................................................................ 261
6.5.8.2. Analiza proboja ploa prema DIN 1045-1 standardu ........................................................................... 263
6.5.9. Dimenzionisanje temeljnih stopa .................................................................................................................. 264
6.6. DIMENZIONISANJE ELEMENATA ELINIH KONSTRUKCIJA ................................................................................. 269
6.6.1. Dimenzionisanje elinih konstrukcija prema Evrokod 3 standardu ............................................................. 269
6.6.2. Proraun veza zavrtnjevima .......................................................................................................................... 274
6.7. DIMENZIONISANJE DRVENIH KONSTRUKCIJA...................................................................................................... 277
7. AXISVM VIEWER I VIEWER EXPERT ................................................................................. 285
8. AXISVM PROGRAMIRANJE ................................................................................................... 287
9. KREIRANJE MODELA KORAK PO KORAK ................................................................... 289
9.1. MODEL REETKE U RAVNI .................................................................................................................................. 289
9.2. MODEL RAMA U RAVNI ...................................................................................................................................... 290
9.3. MODEL PLOE .................................................................................................................................................... 292
9.4. MODEL MEMBRANE ........................................................................................................................................... 294
9.5. ANALIZA SPEKTRA ODGOVORA .......................................................................................................................... 296
10. PRIMERI ...................................................................................................................................... 299
10.1. LINEARNA STATIKA ANALIZA ELINOG OKVIRA U RAVNI............................................................................... 299
10.2. GEOMETRIJSKI NELINEARNA STATIKA ANALIZA ELINOG OKVIRA U RAVNI ................................................... 300
10.3. ANALIZA STABILNOSTI ELINOG OKVIRA U RAVNI ........................................................................................... 301
10.4. ANALIZA SLOBODNIH VIBRACIJA ELINOG OKVIRA U RAVNI PO TEORIJI I REDA ............................................... 302
10.5. ANALIZA SLOBODNIH VIBRACIJA ELINOG OKVIRA U RAVNI PO TEORIJI II REDA ............................................. 303
10.6. LINEARNA STATIKA ANALIZA AB KONZOLE .................................................................................................... 304
10.7. LINEARNA STATIKA ANALIZA SLOBODNO OSLONJENE AB PLOE .................................................................... 305
10.8. LINEARNA STATIKA ANALIZA UKLJETENE AB PLOE ..................................................................................... 306
11. LITERATURA.............................................................................................................................. 307
BELEKE ............................................................................................................................................ 308
BELEKE ............................................................................................................................................ 309
BELEKE ............................................................................................................................................ 310
10



Uputstvo 11

1. Novosti u verziji 10
Opte
Novi nain prikaza modela za monitore visokih rezolucija

Arhitektonski renderovani prikaz
2.15.6 Prikaz modela
Izvoz SDNF fajlova
3.1.5 Izvoz - Export (Export)
Izvoz sklopova ili odabranih elemenata u AXS fajl
Nove opcije uvoza DXF fajlova (uvoz vidljivih lejera, kreiranje sklopova pomou
informacija o lejerima)
3.1.6 Uvoz -import (Import)
Automatsko auriranje logikih sklopova
2.15.10 Sklopovi
Definisanje nivoa (spratova)
3.3.4 Nivoi (spratovi)
IFC proirenja (poboljan BREP i IFC BuildingElementProxy)
3.1.6 Uvoz -import (Import)
Ureivanje
Uklanjanje vorova preseka linija
4.8.9 Brisanje vora
Ureivanje spratova
3.3.4 Nivoi (spratovi)
Odvajanje od objekata
4.8.16 Modifikacija
Odsecanje vie oblasti
4.8.11 Presek modela sa
ravni
Odsecanje objakata pomou ravni
4.8.12 Presek modela sa
ravni i brisanje polovine
preseenog dela
Nove funkcije ureivanja na paleti ikona Geometrija (odvajanje, odsecanje,
tangentni luk)
4.8.16 Modifikacija
Novi preseci taaka (taka preseka dve linije, taka podele izmeu dva vora)
4.7.4 Vezano kretanje
kurzora
Strukturalne funkcije kopiraj i ubaci (izmenljive preko Ureivanje / Opcije
kopiraj/ubaci)
3.2.6 Kopiraj / ubaci
Nove funkcije u COM serveru

Elementi
Baza podataka za drvene konstrukcije sa karakteristikama materijala prema
Evrokodu 5
6.7 Dimenzionisanje drvenih
konstrukcija
Definisanje rebro elemenata sa automatskim dodavanjem ekscentriciteta
4.9.7 Linijski konani
elementi
Nelinearni veza elementi (samo zatezanje / samo pritisak)
4.9.17 Veza elementi

Optereenja
Pametno obeleavanje linijskih optereenja
4.10.6 Raspodeljeno linijsko
optereenje na greda/rebro
elementima
Poligonalna ili luna linijska optereenja
4.10.8 Linijsko optereenje
na oblasti
Poligonalna, luna ili komleksna poligonalna povrinska optereenja
4.10.10 Povrinsko
optereenja na oblasti
Ivina optereenja mogu se definisati na unutranjoj liniji oblasti
4.10.7 Optereenje po ivici
Raspodela povrinskih optereenja na gredne ili rebro elemente je optimizovana za
vie procesora ili procesore sa vie jezgra u raunaru

12

Analiza
Informcije o analizi mogu se pogledati u svakom trenutku preko dijaloga
Informacije o modelu
2.15.15 Informacije o
modelu
Novi engine optimizovan za vie procesora/jezgara moe da bolje koristi
memoriju raunara
5 Analiza
Dinamika analiza (modul DYN)
5.3 Dinamika analiza
Ureivanje funkcija inkremenata za nelinearnu analizu
5.1 Statika analiza
Rezultati
Prikaz prosenih vrednosti reakcija linijskih oslonaca
6.1.9 Sile u oslonakim
elementima
Prikaz plastinih zglobova na krajevima grednih elemenata
4.9.7 Linijski konani
elementi
Nove tabele rezultata (greda, rebro, reetka sile za razliite sluajeve optereenja)

Dimenzionisanje
Dimenzionisanje temeljnih stopa prema Evrokodu 7, proraun potrebne veliine
stope temelja i potrebne armature (modul RC4)
6.5.9 Dimenzionisanje
temeljnih stopa
Dimenzionisanje drvenih konstrukcija (elemenata) prema Evrokodu 5 (modul TD1)
6.7 Dimenzionisanje drvenih
konstrukcija
Dimenzionisanje elika poprenih preseka klase 4 prema Evrokodu 3
6.6.1 Dimenzionisanje
elinih konstrukcija prema
Evrokod 3

Uputstvo 13

2. Kako se koristi AxisVM

Dobrodoli u AxisVM!

AxisVM je program za statiku analizu, analizu slobodnih vibracija, analizu stabilnosti konstrukcija i
dinamiku analizu zasnovan na metodi konanih elemenata. Razvijen za potrebe graevinskih
konstruktera AxisVM prua velike mogunosti modeliranja konstrukcija uz primenu intuitivnog
grafikog korisnikog interfejsa.


Preprocesor Za geometrijsko modeliranje na raspolaganju su razliiti alati za definisanje geometrije modela
(take, linije i povri), alati za generisanje i proguavanje mree konanih elemenata, alati za
definisanje karakteristika konanih elemenata (materijal i popreni presek), alati za definisanje
optereenja, alati za uvoz/izvoz CAD geometrije u DXF formatu fajla kao i veza sa Graphisoftovim
ArchiCAD softverom za arhitektonsko projektovanje a u cilju direktnog kreiranja podloga za
definisanje modela preko IFC standarda.
U svakoj fazi kreiranja modela mogua je grafika verifikacija aktuelnog stanja. Na raspolaganju je
poniti/ponovi (undo/redo) mogunost kao i on-line uputstvo.


Analiza Statika analiza, analiza slobodnih vibracija, analiza stabilnosti i dinamika analiza.


Postprocesor Postoje razliite mogunosti prikaza rezultata analize. U pitanju su dijagrami deformisanog i
nedeformisanog oblika modela, dijagrami uticaja, izolinije i izopovrine uticaja, animacija
deformisanog oblika modela i razliiti tabelarni prikazi.
Mogunosti vizuelizacije u AxisVM doprinose olakanoj interpretaciji rezultata analize a postojanje
alata za numeriku obradu priprema rezultate analize za dalje proraune.

Projektna
dokumentacija
Dokumentacija je sastavni deo analize pri emu grafiki korisniki interfejs olakava postupak i
doprinosi visokom nivou kvaliteta izlaznog dokumenta. AxisVM omoguava tampanje dokumenata
koji sadre tekst i dijagrame koji prikazuju model konstrukcije i rezultate analize. Pored toga
AxisVM omoguava izvoz teksta i grafike u razliitim formatima fajlova (DXF, BMP, WMF, EMF,
AVI, TXT, HTML, DBF).


14

2.1. Hardverski zahtevi
U tabeli koja sledi navodi se minimalna/preporuena raunarska konfiguracija (hardverski resursi i
sistemsko okruenje) koja omoguava normalan/komforan rad AxisVM-a.

Preporuena
konfigurcija
Minimalno 1 GB RAM
Najmanje 2 GB slobodnog prostora na hard disku
CD ureaj
XGA kolor monitor (minimalna rezolucija 1024x768, preporuena je1280x1024)
Windows 2000 / XP/ Vista / Windows 7 operativni sistem
Mi ili neki slian ureaj
Windows kompatibilan laser ili inkjet printer

Pristup memoriji
raunara
Korienje vee koliine memorije je veoma vano jer se time proces analize znaajno ubrzava.
Napredni pristup memoriji raunara je mogu pod Professional ili Ultimate izdanjima
Windows Vista i Windows 7 operativnih sistema. Home Premium izdanje ne podrava ovu
funkciju.
Ako raunar poseduje vie od 4 GB RAM memorije, AxisVM10 ima mogunost pristupa koliini
memorije veoj od 4 GB na 32-bitnim operativnim sistemima. Za mogunost rada ove funkcije
neophodno da se zakljua page fajl u podeavanjima memorije:
pokretanjem Run komande iz Start menija i ukucavanjem gpedit.msc.
Klikom na OK pokree se Windows aplikacija Group Policy. Sa leve strane pronai: Computer
Configuration / Windows Settings / Security Settings / Local Policies / User Rights Assignment a
zatim Lock pages in memory na listi u desnom prozoru i pokrenuti je dvostrukim klikom mia. U
dijalogu Local Policy Setings klikom na Add dugme dodati korisnike ili grupe korisnika kojima je
potrebno dodeliti pristup memoriji preko 4 GB. Zatvoriti sve otvorene prozore klikom na Close.
User Account Control mora biti iskljuen:
Pod Vista operativnim sistemom: Pokrenuti MSCONFIG iz Run menija a zatim pronai i kliknuti
na Disable UAC u Tools tabu. Nakon izvrenja komande zatvoriti komandni prozor. Zatvoriti
MSCONFIG i restartovati raunar.
Pod Windows 7 operativnim sistemom: Kliknuti na Start Menu / Control Panel / User Accounts.
Kliknuti na link Change User Account Control settings. Podesiti slajder na najniu vrednost (Never
Notify). Da bi se izmene izvrile kliknuti na OK i restartovati raunar.
2.2. Instalacija
Zatita
programa


Program je zatien hardverskim kljuem. Dostupna su dva tipa hardverskog kljua: parallel port
(LPT) kljuevi i USB kljuevi.
Hardverski klju prikljuiti tek nakon zavrene instalacije programa da ne bi dolo do nepravilne
instalacije drajvera za hardverske kljueve.
Drajveri koji su za pojedinane raunare e biti automatski instalirani. U sluaju nemogunosti
automatskog instaliranja drajvera instalacija se moe pokrenuti i sa CD-a.
Pokrenuti Startup program i odabrati Reinstall driver .
Standardni
kljuevi
Prvo instalirati program a zatim prikljuiti hardverski klju na raunar.


Mreni kljuevi Ukoliko korisnik poseduje mrenu verziju programa potrebno je da se instalira mreni klju. U
veini sluajeva AxisVM i klju se nalaze na razliitim raunarima ali da bi klju bio dostupan preko
mree Sentinel driver mora biti instaliran na oba raunara.
Verzija 10 AxisVM programa se dobija uz paralelni ili USB Sentinel Super Pro hardverski klju ali
korisnici koji nadograuju program sa starijih verzija mogu da koriste parallel port NetSentinel
hardverski klju.

a. Sentinel SuperPro hardverski klju
1. Ubaciti AxisVM CD u CD-ROM ureaj na AxisVM serveru i startovti
[CD Drive]: \ Startup.exe. Odabrati Reinstall driver. Ovaj tip mrenog kljua zahteva
najmanje 7.1 verziju drajvera. CD sadri 7.4 verziju drajvera.
2. Prikljuiti hardverski klju na paralelni ili USB port na jednom od raunara. Raunar na koji
se instalira klju postaje AxisVM server.

Da bi AxisVM funkcionisao na bilo kom raunaru u mrei na serveru mora biti pokrenut i raditi
SuperPro Server. Ako on prestane sa radom prestaju i svi pokrenuti AxisVM programi na drugim
raunarima.
Uputstvo 15

b. NetSentinel hardverski klju
1. Ubaciti AxisVM CD u CD-ROM drive na raunaru koji e se koristiti kao AxisVM server.
Startovati [CD Drive]: \ Sentinel \ English \ Driver\ setup.exe za instalaciju Sentinel
drajvera.
2. Prikljuiti hardverski klju na paralelni port na jednom od raunara. Raunar na koji se
instalira klju postaje AxisVM server.
3. Kopirati sadraj direktorijuma [CD Drive]: \ Sentinel \ English \ server \ Disk1 \ Win32 u
direktorijum na hard disk servera.
4. Startovati NSRVGX.EXE iz tog direktorijuma. Ovaj program na serveru kontrolie mreni
klju i komunicira sa aplikacijama na mrei.

Da bi AxisVM funkcionisao na bilo kom raunaru u mrei na serveru mora biti startovan
NSRVGX. Ako NSRVGX prestane sa radom prestaju i svi pokrenuti AxisVM programi na drugim
raunarima.
Instalacija

AxisVM radi pod operativnim sistemima Windows 2000 / XP / Vista / Windows 7.
Ubaciti AxisVM CD u CD drive. Startup program e se automatski startovati ako je ukljuena opcija
Autoplay. Ako opcija Autoplay nije ukljuena potrebno je kliknuti na Start dugme, odabrati Run....
Pokrenuti Startup.exe program sa AxisVM CD-a. Odabrati AxisVM 10 Setup i pratiti instrukcije.


Ako se instalacija ne pokrene ili se pojavi sledea poruka na ekranu: AUTOEXEC.NT - The system
file is not suitable for running MS-DOS and Microsoft Windows applications,
verovatno nedostaje neki od Windows sistemskih fajlova.


Instalacija pod Windows Vista (Windows 7) operativnim sistemom:
- Za instalaciju pod ovim sistemom su potrebni najnoviji Sentinel drajveri. Drajveri se mogu
preuzeti sa sledee web adrese: www.axisvm.eu / Support- Service Pack for AxisVM 10
- Nakon instalacije programa kliknuti desnim klikom mia na ikonicu programa AxisVM
- Sa Quick Menu odabrati Properties
- Odabrati Compatibility jeziak na dijalog prozoru koji se pojavio i kliknuti na Run as
administrator.

Podrazumevana pozicija programa i uglednih primera se nalazi na disku C: raunara i to u:
C:\Program Files\AxisVM10
i
C:\Program Files\AxisVM10\Examples
direktorijumima. Korisnik prilikom instalacije programa moe odabrati i neku drugu putanju.
Instalacioni program formira AxisVM programsku grupu sa ikonom AxisVM.

Startovanje
AxisVM


Program se startuje dvoklikom na ikonu AxisVM ili klikom na Start ProgramsAxisVM
direktorijum i klikom na AxisVM10 ikonu.
Nakon startovanja prikazuje se iskaui prozor (Pogledati... 3.6.4 O programu) a zatim poetni
ekran programa u kojem se moe odabrati uitavanje prethodnog ili odabrati rad na novom modelu.
Prikazivanje poetnog iskaueg prozora se moe i iskljuiti. Za ukljuivanje ove opcije treba
kliknuti na Podeavanja\Osnovna podeavanja\Sigurnost podataka dijalog i odabrati Prikazati
poetni ekran prilikom pokretanja programa.





16

Nadogradnja Preporuka je da se prilikom instalacije novih verzija odabere novi-drugi direktorijum kako bi
prethodne verzije uvek bile dostupne.

Konverzija
modela iz starijih
verzija programa
Modeli analizirani u prethodnim verzijama se prepoznaju i konvertuju automatski u aktuelnu.
Prilikom snimanja fajla podrazumevani format odnosno verzija je ona koja je poslednja koriena.
Fajlovi se mogu snimati i u prethodnim verzijama programa (6, 7, 8, 9) ali tada se gube sve
informacije o modelu koje su specifine za aktuelnu verziju.

Faze analize Glavni koraci u analizi modela programom AxisVM su:

Kreiranje modela (Preprocesor)

Analiza
Statika
(linearna/nelinearna)
Analiza vibracija
(teorija I reda ili II
reda)
Dinamika
(linearna/nelinearna)
Stabilnosti (izvijanja)


Analiza rezultata (Postprocesor)

Kapacitet
programa
Ogranienja veliine modela su praktino odreena veliinom slobodnog prostora na hard disku
raunara.
Ogranienja AxisVM su sledea:
Profesionalna verzija
Entitet Maksimalan broj
vorovi neogranien
Tipovi materijala neogranien
Elementi tap neogranien
greda neogranien
rebro neogranien
membrana neogranien
ploa neogranien
ljuska neogranien
oslonac neogranien
kontaktni element neogranien
dijafragma neogranien
opruga neogranien
kruto telo neogranien
element veze neogranien
Sluajevi optereenja neogranien
Kombinacije optereenja neogranien
Svojstveni oblici neogranien

Mala poslovna verzija
Entitet Maksimalan broj
vorovi neogranien
Tipovi materijala neogranien
Elementi samo tapovi 500
tap+greda+rebro * 250
rebro na ivici povrinskih
elemenata
1000
bilo koja kombinacija
membrana, ploa ili ljuski
1500
oslonac neogranien
kontaktni element neogranien
dijafragma neogranien
opruga neogranien
kruto telo neogranien
element veze neogranien
Sluajevi optereenja 99
Kombinacije optereenja neogranien
Svojstveni oblici 99

* Ako u konstrukciji ima greda i/ili rebro elemenata
Uputstvo 17

2.3. Rad u programu AxisVM
Korak-po-korak primeri su dati u Poglavlju 9.
Videti primer 1 Poglavlja 9 sa emom unosa korak-po-korak u 9.2 Model rama u ravni.

Formiranje modela u AxisVM obavlja se u tri glavna koraka:
Geometrija Prvi je formiranje geometrije konstrukcije (u 2D ili 3D).
Geometrija se moe zadavati u programu AxisVM ili uvesti iz nekog CAD programa. Takoe,
elementi (stubovi, grede, zidovi, ploe) se mogu unositi i direktno.

Elementi Drugi korak je definisanje elemenata konstrukcije. Ako se prvo odabere unoenje geometrije mora se
zadati materijal i karakteristike svakog elementa kao i zadati podela elementa na segmente i
definisati konturni uslovi i/ili oslonci.

Optereenja

Trei korak je definisanje optereenja koja deluju na konstrukciju.
Krajnji rezultat je MKE model konstrukcije.
Kada je definisan model pristupa se analizi.
U Poglavlju 9 prikazani su primeri uraeni korak-po-korak:
1. Reetka u ravni
2. Ravanska ramovska konstrukcija
3. Ploa
4. Konzola zadata kao povrinski element
5. Seizmika analiza metodom spektra odgovora
Potpuno razumevanje ovih jednostavnih modela omoguava kasnije lako formulisanje sloenijih
modela.
Preporuuje se barem jedno iitavanje ovog Uputstva prilikom istraivanja funkcija programa
AxisVM.
U Poglavlju 1 nalaze se redom navedene nove funkcije programa.
Poglavlje 2 sadri opte informacije o programu AxisVM. U ostalim poglavljima data su objanjenja
mogunosti pre- i postprocesora, tj. strukture menija programa. Preporuuje se korienje ovog
Uputstva uz korienje programa AxisVM.


2.4. AxisVM grafiko radno okruenje
U ovom poglavlju opisuje se grafiko radno okruenje AxisVM. Poznavanje ovog dela programa
bitno doprinosi poveanju efikasnosti korienja programa u celini pa je poeljno da se instrukcije
koje slede paljivo proitaju.
AxisVM ekran Nakon startovanja programa AxisVM pojavljuje se ekran slian prikazanom na slici:





Tekua informacija Kontekst
senzitivna informacija

Info panel

Panel skale boja

Pomoni panel
Kurzor
Pokretni meni ikona
Radna
povrina

Izborna lista
Brzi prekidai

Iskaui meni ikona
Koordinatni
panel

Panel odabira
perspektive
modela

Gornji niz menija

Naziv modela i lokacija

18


Kratak opis delova AxisVM ekrana:
Radna povrina Povrina ekrana za kreiranje modela.
Grafiki kurzor Kurzor slui za crtanje, pozicioniranje, selektovanje entiteta, aktiviranje stavki u menijima i dijalog
boksovima. Oblik pointera (pokazivaa) se menja u zavisnosti od aktivnosti koja se obavlja.
Gornji niz menija Svaka stavka gornjeg niza menija ima svoju padajuu listu menija. Postavljanjem kurzora koji dobija
izgled pointera na gornji meni i klikom na levi taster mia na odreenu stavku pojavljuje se
pripadajui podmeni.
Aktivna ikona Aktivna ikona (pritisnuto dugme) oznaava aktivnost koja je u toku.
Meni ikona Ikone predstavljaju radni alat u grafikom okruenju. Ti alati su dostupni pri bilo kojoj fazi rada u
programu. Meni ikona i paneli se mogu prevlaiti i menjati njihova pozicija na ekranu.
Panel koordinata U koordinatnom panelu date su koordinate koje definiu poloaj grafikog kurzora. Unoenjem
numerikih vrednosti zadaje se novi poloaj kurzora.
Panel skale boja U panelu sa legendom boja (pojavljuje se samo u fazi postprocesiranja) definie se nain
prikazivanja rezultata analize.
Info panel Info panel daje prikaz statusa modela i rezultata analize.
Poruka u vezi sa
aktuelnim stanjem
Na dnu ekrana je linija sa porukama i objanjenjima koja se odnose na trenutnu aktivnost tj. aktuelno
stanje (tzv. kontekst senzitivne poruke).
Izborna lista Izborna lista daje mogunost lake promene odreenih karakteristika selektovanih elemenata
konstrukcije i/ili optereenja.
Pomoni panel Pomoni panel se pojavljuje pri promeni geometrije elemenata u zavisnosti od tipa elemenata koji se
pomeraju (taka, prava linija, luk) Pogledati... 4.8.16 Modifikacija
Brzi prekidai U donjem desnom uglu se nalaze brzi prekidai pomou kojih se moe direktno pristupiti
odreenim prekidaima (sklopovi, linije i ravni preseka, simboli, numerisanje, radne ravni itd.).
Model AxisVM koristi metodu konanih elemenata za numeriko modeliranje ponaanja realne
konstrukcije za razliita dejstva.
Svakom modelu se dodeljuje naziv koji se koristi prilikom snimanja modela. Mogu se dodeliti samo
nazivi fajlova koje podrava Windows. Model sadri sve podatke koji su korieni u programu
AxisVM. Podaci o modelu su snimljeni u dva fajla: ulazni podaci se nalaze u nazivfajla.axs a
rezultati analize u nazivfajla.axe fajlu.
AxisVM proverava da li fajlovi *.AXS and *.AXE pripadaju istom modelu.

2.5. Rukovanje kurzorom, tastaturom i miem
Grafiki kurzor

Pri pomeranju mia grafiki kurzor prati kretanje po ekranu. Za odabir entiteta, ikonica ili stavki iz
menija kurzor treba da se nadnese na njima i klikne levim dugmetom mia. Oblik kurzora se menja u
zavisnosti od aktivnosti koja se obavlja (Pogledati... 4.7.1 Identifikacija kurzora) i moe imati jedan
od sledeih oblika:

Krst: Pointer (Info mod): Krst (zoom mod):



Dok je kurzor u Pointer (info modu) prilikom odabira nekog entiteta prikazuju se informacije o
entitetu u privremenom iskauem prozoru (tekst polju).

Uputstvo 19

U zavisnosti od menija u kojem se nalazi kurzor prikazuju se karakteristike sledeih entiteta:

Aktivna ikona: Tekst polje:
Geometrija Koordinate vora, duina linije
Elementi Konani element, referenca, stepen slobode, oslonac
Optereenja Optereenje elementa, masa u voru
Mrea Parametri mree konanih elemenata
Statika Pomeranja, sile u presecima, naponi, koliina armature, ordinate uticajnih
linija
Stabilnost Ordinate oblika izvijanja...
Analiza
vibracija
Ordinate tona slobodnih vibracija
Dinamika Pomeranja, brzina, ubrzanje, sile u presecima, naponi
AB konstrukcije Karakteristini parametri armature
eline
konstrukcije
Vrednosti otpora i iskorienosti elika
Drvene
konstrukcije
Faktori iskorienosti i vrednosti otpora


Tastatura Za pomeranje kurzora se moe koristiti i tastatura:
[][][][],

Pomeranje kurzora u aktuelnoj ravni.

[Ctrl] +
[][][][],

Pomeranje kurzora u aktuelnoj ravni sa korakom koji je zadat opcijama iz menija "Podeavanja".

[Shift]+
[][][][],
Pomeranje kurzora u aktuelnoj ravni po liniji pod uglom n , zadato ili +n90.

[Home] [End] Pomeranje kurzora upravno na aktuelnu ravan.

[Ctrl]+
[Home], [End]
Pomeranje kurzora upravno na aktuelnu ravan veliinom koraka (povean/smanjen) zadat opcijama
iz menija "Podeavanja".

[Esc] ili
desno dugme
Prekidanje komandi i/ili povratak na nivo menija vie.

[Enter], [Space],
levo dugme
Komandni tasteri. Pogodni za izbor elemenata menija, za izvravanje funkcija, izbora funkcija,
izbora elemenata ili pri izboru informacija.


[Alt] Prebacivanje "fokusa" sa povrine za crtanje na oblast menija.


[Tab] Prebacivanje fokusa sa menija na meni.


[+] [-]

Brzo uveanje/smanjenje i pan (pomeranje). Parametri zumiranja i pana su definisani trenutnom
pozicijom kurzora i parametrima uveenja/smanjenja definisanim u Podeavanja/Postavke/. Centar
uveanja/smanjenja je uvek aktuelna pozicija kurzora.


[Insert]
ili [Alt]+[Shift]
Postavlja relativni koordinatni poetak na aktuelnu poziciju kurzora.


toki
Kotrljanje napred za uveanje.
Kotrljanje unazad za smanjenje.
Pritisak na toki i pomeranje mia pomera grafiki deo ekrana.
Centar uveanja/smanjenja je aktuelna pozicija kurzora.


Tastaturne preice Tastaturne preice za pristup esto korienim komandama.
Pogledati2.6 Tastaturne preice


desno dugme
Ukljuuje brzi meni. Pogledati... 2.7 Brzi meni

20

2.6. Tastaturne preice
Opte tastaturne preice

[Ctrl]+[W] Prikazivanje modela u maksimalnoj
razmeri
[Alt] Glavni meni
[Ctrl]+ [1] X-Z pogled [+] Uveanje
[Ctrl]+ [2] X-Y pogled [-] Smanjenje
[Ctrl]+ [3] Y-Z pogled [Ctrl]+ O] Uitavanje
[Ctrl]+ [4] Perspektiva [Ctrl]+ [S] Snimanje
[Ctrl]+ [P] tampanje [Del] Brisanje izabranih entiteta/karakteristika
[Ctrl]+ [A] Selektovanje svega (dodaje sve entitete
na selektovanu listu)
[Ctrl]+[D] Prekidai
[Ctrl]+ [ [ ] Prethodni pogled
[Ctrl]+[L] Oznake
[Ctrl]+ [ ] ] Naredni pogled
[Ctrl]+[Y] Simboli
[Ctrl]+[Z] Poniti (Undo)
[Ctrl]+[E] Obre lokalni x pravac linijskog elementa
[Shift]+[Ctrl]+
[Z]
Ponovi poniteno (Redo) [F1] Tekua informacija
[Tab]
Kretanje (prebacivanje fokusa) meu
prozorima radne povrine
[F7] Postavljanje nivoa (spratova)
[Ctrl]+[R] Osveavanje crtea (obnavljanje) [F8] Teine
[Ctrl]+ [Q] Izlaz [F9] Snimanje slika u Galeriju
[Ctrl]+ [C] Kopiranje u clipboard [F10] Izrada dokumentacije
[Ctrl]+[V] Kopiranje sa clipboarda [F11] Rad sa lejerima
[F12] Pregled tabela

Tastaturne preice u Tabelama

[Ctrl]+[L] Uitavanje iz baze podataka
[Alt]+[F4] Izlaz
[Ctrl]+[Insert] Novi red
[Ctrl]+[Del] Brie red
[Ctrl]+[A] Selektovanje svega
[F5] Skok na red
[Ctrl]+[D] Postavljanje podrazumevane, osnovne vrednosti formata
[Ctrl]+ [Alt]+[F] Podeavanje vrednosti formata kolone
[Ctrl]+[R] Podeavanje naina prikaza rezultata (kod tabela rezultata)
[Ctrl]+[G] Konstruisanje profila (kod tabela profila)
[Ctrl]+[M] Modifikacija profila (kod tabela profila)
[F1] Tekua informacija
[F9] Dodaje tabelu u izvetaj
[F10] Izrada dokumentacije

Tastaturne preice u Izradi dokumentacije

[Ctrl]+[T] Dodavanje teksta
[Ctrl]+ [Alt]+[B] Prelazak na novu stranu
[Ctrl]+[W] Izvoz u RTF fajl
[F3] Pregled izvetaja
[Ctrl]+[P] tampanje
[Ctrl]+[Del] Brisanje

Uputstvo 21

2.7. Brzi meni
desno dugme
Ako je pointer na radnoj povrini klikom na desni taster poziva se brzi meni. Struktura brzog
menija zavisi od izabrane funkcije tj. konteksta.
Selekcija Geometrija / Elementi /
Optereenja
Rezultati






2.8. Dijalog boksovi
Po izboru neke funkcije na ekranu se obino pojavljuje dijalog boks. Ti dijalog boksovi se mogu
koristiti kao bilo koji drugi Windows dijalog boksovi.
Promena fonta dijalog boksa se moe izvriti u Podeavanja\Osnovna podeavanja\Fontovi i klikom
na oznaku primera fonta u Dijalog boksovima.
Pozicija svih dijalog boksova na ekranu se moe menjati. Program snima i prilikom narednog
pokretanja pokazuje poslednju poziciju dijalog boksova na ekranu.


2.9. Tabele

[F12]
AxisVM koristi tabele za prikaz i unos razliitih numerikih podataka. Rukovanje tabelama obavlja
se na isti nain nezavisno od njihovog sadraja. Pregled tabela aktivira se klikom na odgovarajuu
ikonu u gornjem redu ili pritiskom na funkcijski taster [F12].
Traeni podaci biraju se u razgranatom prikazu na levoj strani dijalog boksa. Tabele sadre
parametre modela, rezultate analize i razne biblioteke (baze) podataka. Grananje liste zavisi od
aktuelne aktivnosti (unos podataka ili pregled rezultata).

U tabelama se pojavljuju podaci samo selektovanih entiteta (ako ih ima) ili aktivnih (na primer
prikazanih) sklopova.
Razgranati prikaz na levoj strani daje prikaz podataka o elemenatima/optereenjima, tabelu rezultata
i bazu podataka po hijerarhijskom poretku i moe se koristiti i za tabelarni prikaz modela.
22











Korienje
tabela
Tabela moe da sadri vie redova i/ili kolona koje mogu biti prikazane istovremeno. Kretanje i
selektovanje u tabeli se moe izvesti pomou tastature i/ili mia na sledei nain:

[][][][]
levo dugme
Kurzorskim tasterima fokus se premeta sa elije na eliju horizontalno i vertikalno (po redovima i
kolonama). Klikom na eliju mogue je menjati parametre.

[Home] Fokus se premeta na prvu eliju reda.

[End] Fokus se premeta na poslednju eliju reda.

[Ctrl]+[Home] Premeta fokus na prvu eliju prvog reda.

[Ctrl]+[End] Premeta fokus na poslednju eliju poslednjeg reda.

[Page Up] Prikazuje prethodnu stranu tabele.

[Page Down] Prikazuje narednu stranu tabele.

[Ctrl]+ [] Prikazuje narednu (desnu) stranu tabele (kod tabela sa veim brojem kolona koje ne mogu da se vide
u celini).
[Ctrl]+ [] Prikazuje prethodnu (levu) stranu tabele (kod tabela sa veim brojem kolona koje ne mogu da se vide
u celini).

[Enter] Zavretak unoenja podataka u eliju i premetanje na sledeu desnu eliju ili prvu eliju sledeeg
reda.

[Esc]
desno dugme
Prekid unosa podataka u eliju. Prethodni sadraj elije ostaje nepromenjen.


[Shift] elija se selektuje kombinacijom [Shift]+[kurzorski taster] ili pomeranjem mia uz stalno pritisnuto
levo dugme. Red i kolona se selektuju klikom na odgovarajue zaglavlje reda ili kolone. Tabela se
selektuje klikom na gornje levo polje. elijama selektovane kolone moe da se zada zajednika
vrednost. (Pogledati... Zadavanje zajednike vrednosti).

Meni fajl



Puna irina
tampanje
Editor profila
Ubacivanje
Kopiranje
Brisanje
Baza profila
Dodavanje
novog reda
Format
Dodavanje
u izvetaj
Uputstvo 23

Pregled baze
, [Ctrl]+ [L]
Iz Baze materijala i profila program u tabele uitava razliite materijale ili profile. Mogue je i
snimanje trenutnog sadraja tabele u Bazu.

Uitavanje iz
DBase fajla

U tabelu uitava DBase fajl: "naziv.dbf". Program proverava vrednosti polja DBase fajla i daje
poruku o greki ako format nije kompatibilan sa AxisVM.

Snimanje u DBase
fajl

Tabelu snima u "naziv.dbf" fajl. DBase nazive polja program formira na osnovu naziva kolona.
Polja su tekstualnog tipa.

Snimanje u HTML
fajl

Tabelu snima u fajl "naziv.htm". Ovako izvezen (eksportovan) fajl moe da se uita u Microsoft
Word ili u aplikaciju za pregled Internet stranica (web browser). Mogue je, pri tome, da se neka
podeavanja kolona ne prenesu u HTML fajl.

Snimanje u TXT
fajl

Tabelu snima u tekstualni fajl "naziv.txt" (ASCII) koji moe da se pregleda i najjednostavnijim
programima za obradu teksta (Notepad, na primer).


Snimanje u RTF
fajl

Tabelu snima u RTF fajl naziv.rtf koristei template fajl u koji je u programu AxisVM. Ovakav
fajl moe da se uita u Microsoft Word ili neku drugu aplikaciju koja moe da uita ovaj format.
Pogledati... 2.10.1.Izvetaj

Nova tabela
profila
Formiranje nove tabele profila koju program smeta u fajl naziv.sec. Ovako formiranu tabelu
program uva u Bazi profila.
U tabelu se moe snimiti bilo koji oblik poprenog preseka. Tip profila odreuje poziciju u tabeli u
Bazi profila.

Karakteristike
tabele profila
Karakteristike korisniki definisane tabele se mogu menjati (naziv tabele, oblik poprenog preseka
itd.).

Brisanje tabele
profila
Korisniki definisana tabela se moe i brisati.

tampanje
, [Ctrl]+ [P]
tampa sadraj tabele sa svim informcijama na odabranom tampau ili u fajl sa odabranim
zaglavljem i unesenim komenatrima.

Izlaz
[Alt]+ [F4]
Izlaz iz tabele isto kao i pomou Odustani dugmeta (eventualne izmene se ne snimaju).

Ureivanje



Novi red
[Ctrl]+[Insert]
Dodavanje novog reda podataka u tabelu. Popunjavanje elija se obavlja odreenim redosledom (sa
leva na desno).

Brisanje redova

[Ctrl]+[Del]
Brisanje selektovanih redova. Takoe, moe i preko iskaueg menija.

24

Brisanje tekstura Omogueno je samo ako su zadati materijali elemenata. Brie
teksturu selektovanih materijala. Mogue i preko iskaueg menija.


Izbor tabele
[Ctrl]+ [A]
Selektuje celu tabelu. Isto radi i klik na gornju levu eliju.


Novi proizvoljni
popreni presek
[Ctrl]+[G]
Startuje grafiki Editor poprenih preseka u kojem moe da se konstruie novi proizvoljni popreni
presek.

Modifikacija
proizvoljnog
poprenog
preseka
[Ctrl]+[M]
Startuje Editor poprenih preseka zbog modifikacije postojeeg proizvoljnog poprenog preseka.

Automatsko
auriranje
poprenih preseka
Ako je ukljuena ova funkcija promenom parametara u tabeli automatski se izvrava ponovni
proraun parametara geometrije i poprenog preseka.

Brisanje
nekorienih
poprenih preseka
Nekorieni popreni preseci se briu iz tabele.

Kopiranje
[Ctrl]+ [C]
Kopira selektovane elije u clipboard kao tabelu. Funkcija je dostupna i preko iskaueg menija.

Ubacivanje
[Ctrl]+ [V]
Ubacivanje kopiranih elija tabele iz clipboarda, tj. zamena postojeeg sadraja elija. Kopiranje je
mogue samo ako sadraj elija koji se kopira po formatu odgovara elijama u koje se kopira.
Ako je za aktuelnu tabelu dozvoljeno dodavanje redova podaci iz clipboarda mogu da se dodaju na
kraj tabele, bez zamene postojeeg sadraja.

Zadavanje
zajednike
vrednosti
Zadaje zajedniku vrednost selektovanim elijama kolone. Primer: u tabeli koordinata vorova moe
da se zada ista "Z" koordinata za sve vorove modela tako da, na primer, model bude potpuno ravan
(u jednoj ravni). Komanda se moe zadati i preko menija Pregled tabela / Ureivanje / Zadavanje
zajednike vrednosti.
Dostupno i preko iskaueg menija

Skok
[F5]
Skae (prelazi) na zadati red tabele.

Format


Tokom kreiranja
modela


Ukljuivanje/
iskljuivanje
kolona (Format
kolona)

[Ctrl]+ [Alt]+ [F]

Vidljivost odreenih kolona u tabeli se moe birati (de)selektovanjem prekidaa ispred kolona.
U tabeli e biti onaj nain prikaza koji je podeen u Jedinice/Podeavanja dijalog prozoru.
(Pogledati...3.3.7 Jedinice i formati).
Sadraj elije je najee numerika vrednost. Kada se unose realni brojevi, mogu da se koriste
samo sledei znaci:
+ - 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 E
i decimalni znak definisan u Start / Settings / Control Panel / Regional Settings / Number / Decimal
symbol.
Ako nije mogu unos negativnog broja, deaktiviran je taster sa znakom "-", a ako se trai celobrojna
vrednost, deaktiviran je taster sa znakom "." i oznaka "E" za eksponencijalni format.

Podrazumevani
format
[Ctrl]+ [D]
Postavlja podrazumevni format za tabele (vidljivost kolona i decimalni prikaz).

Uputstvo 25

Poredak sluajeva
optereenja...
Redosled prikaza sluajeva optereenja se takoe moe menjati.
Pogledati... 4.10.1 Sluajevi optereenja, grupe optereenja

Dodatni popreni
preseci
Posle podele ili zadavanja mree konanih elemenata greda ili rebro elemenata promenljivog
poprenog preseka AxisVM kreira dodatne poprene preseke (meupreseke) u svim takama podele
elementa. Njihov prikaz na kraju liste poprenih preseka se ukljuuje/iskljuuje u meniju Format.




Podebljani prikaz
poprenih preseka
korienih u
modelu


Posle komande Brisanje nekorienih poprenih
preseka u modelu na listi ostaju samo podebljani
preseci


Ako je ukljuena komanda Brisanje nekorienih poprenih preseka u modelu u tabeli e ostati samo
podebljani preseci.

Pri pregledu rezultata prorauna u meniju Format i paleti alatki se prikazuju nove funkcije.






Tokom pregleda
rezultata


Opcije prikaza
rezultata
[Ctrl]+[R]
Podeavanje prikaza ekstremnih vrednosti odnosno rezultata analize.
Pogledati... 6.1.4 Tabelarni prikaz rezultata

Rezultati
ukljuivanje/
iskljuivanje
[Ctrl]+[T]
Prikaz rezultata se moe ukljuiti ili iskljuiti.

Ekstremi
ukljuivanje/
iskljuivanje
[Ctrl]+[E]
Prikaz ekstremnih vrednosti se moe ukljuiti ili iskljuiti.

26

Filteri

[CTRL]+[Q]


Filteri omoguavaju odabir elemenata za prikaz u tabeli.

Dokumentacija



Tekui izvetaj Izbor odgovarajueg izvetaja za dodavanje tabela. Pogledati...2.10 Izrada dokumentacije

Dodavanje tabele
u izvetaj
[F9]
Dodaje tekuu tabelu izabranom izvetaju. Ako selektovana lista razgranatog prikaza ima podliste
(na primer, Model ili Optereenja) bie dodate sve tabele liste. Ako su prikazane samo ekstremne
vrednosti, sve tabele podliste prikazae samo ekstremne vrednosti. Pogledati...2.10 Izrada
dokumentacije.

Izrada
dokumentacije
[F10]
Startuje AxisVM modul za izradu dokumentacije.

Pomo


O tabeli Daje informacije o tabelama.

O pregledu tabela Daje informacije o mogunostima operacija na tabelama.

U redu Izlazak iz pregleda tabela i snimanje promena.

Odustani Izlazak iz pregleda tabela bez snimanja promena.


U tabelama sa rezultatima se takoe prikazuju i ekstremi (mimimalne i maksimalne vrednosti) ako
je ukljuena opcija u dijalogu Prikaz rezultata. Podrazumevani je prikaz i pojedinanih i
ekstremnih vrednosti.

2.10. Izrada dokumentacije

[F10]
Alat za izradu dokumentacije omoguuje kreiranje kompletne projektne dokumentacije koristei
tabele, crtee i slike kreirane u AxisVM kao i korisniki definisane tekstualne blokove. Izvetaj se
nalazi unutar model fajla (*.axs) i mogue je njegovo tampanje ili snimanje u Rich Text Format
(RTF) koji je mogue otvoriti i eventualno obraditi u nekim drugim tekstualnim programima (na
primer, u Microsoft Word programu).

Tabele izvezene iz alata za pregled tabela automatski se usklauju sa eventualnim promenama
modela istog projekta.
Struktura izvetaja prikazana je u razgranatom obliku u levom delu prozora. Pojedinani elementi
nekog izvetaja prikazani su u desnom delu prozora.
Uputstvo 27




Tabele U izvetaju koji sadri tabele moe da se ukljui/iskljui prikazivanje naziva tabela, komentara,
napomena i zaglavlja kolona.


Tekst Ako je u levom delu prozora selektovana tekstualna stavka izvetaja u desnom delu pojavljuje se
tekst. Klik na Obrada teksta omoguava modifikaciju postojeeg tekstualnog dela izvetaja.


Slika, crte Ako je u levom delu prozora selektovana slika ili crte izvetaja u desnom delu pojavljuje se cela
slika, kojoj moe da se podesi veliina, poravnanje i pratei tekst.




Baza crtea Klikom na ikonicu Baza crtea otvara se novi prozor u kojem je mogue pretraivanje snimljenih
crtea i odabrane ubaciti u tekui izvetaj. Za razliku od slika u Galeriji na ovim crteima su mogue
izmene zahvaljujui informacijama koje su snimljene u njima. Na ovaj nain svi snimljeni crtei se
automatski obnavljaju prilikom bilo kakve izmene modela (proraunske, geometrijske, itd. izmene).
Pogledati...3.5.7 Baza crtea, 3.5.8 Snimanje u Bazu crtea.


Galerija Klikom na ikonicu Galerija otvara se prozor u kojem je mogu pregled snimljenih slika (BMP, JPG,
WMF, EMF formata) koje se nalaze u direktorijumu Images_nazivmodela i dodavanje odabranih u
tekui izvetaj. Ovaj direktorijum se kreira automatski pri dodavanju slika u Galeriju kao
poddirektorijum izabranog direktorijuma za model.
Pogledati... 2.10.4 Galerija

28




Klikom na Podeavanja... mogua je izmena naslova, veliine, ravnanja, boja, rotacija ili skaliranje
slike.

U glavnom meniju klikom na Ureivanje\ Snimanje crtea i tabele rezultata analize mogue je
snimanje trenutnog crtea na ekranu ili tabele rezultata u modulu za dimenzionisanje.
Pogledati... 3.2.10 Snimanje crtea i tabele rezultata analize

Klikom na ikonicu menija Galerija/Dodavanje slike u izvetaj mogue je ubaciti jednu ili vie
odabranih slika klikom na strelicu ili prevlaenjem.
Pri tampi izvetaja alat Izrada dokumentacije automatski pravi sadraj tekueg izvetaja i ubacuje
ga na poetak dokumenta. Izvetaj se kreira prema naslovima poglavlja u izvetaju tako da i
tekstualni blokovi i naslovi slika mogu biti u sadraju ako su ima dati naslovi i formatirani kao
naslovi u tekst editoru.

2.10.1. Izvetaj



Novi izvetaj

Kreiranje novog izvetaja sa nazivom od max. 32 karaktera.

Brisanje tekueg
izvetaja

[Del], Ctrl]+[Del]
Brie tekui izvetaj tj. izvetaj koji sadri selektovanu stavku. Slike iz Galerije sadrane u ovom
izvetaju se ne briu.

Novi naziv Kreira novi naziv tekueg izvetaja.

Snimi kao TXT Izvetaj se izvozi kao ASCII tekstualni fajl koji ne sadri crtee ili slike.

Izvoz u RTF

Snima izvetaj kao naziv_izvestaja.rtf prema datom ablonu. Ako se RTF fajl snima van
direktorijuma fajla modela sve fajlovi slika u izvetaju se kopiraju u automatski kreiran
poddirektorijum I mages_nazivmodela. To je neophodno jer u RTF dokumentu nisu slike ve samo
veze sa fajlovima slika. Ako se RTF verzija izvetaja prenosi na drugi raunar obavezno je
prenoenje i odgovarajueg I mages_nazivmodela poddirektorijuma.
Izvoze (eksportuju) se svi atributi teksta osim boje.
Tabele se izvoze kao RTF tabele. Nazivi tabela se formatizuju prema tzv. Heading3 stilu. U Insert /
Index and Tables ili Insert / Reference / Index and Tables odabrati Table Of Contents i u
podeavanjima Formats u From template i Show levels podesiti na bar 3.






Uputstvo 29


RTF Opcije AxisVM snima izvetaje u RTF formatu koristei ablon
(podrazumevani ablon se nalazi u direktorijumu
programa i ima naziv Template.rtf). Naravno, mogu se
kreirati i koristiti i drugi abloni sa izabranom naslovnom
stranicom i definisanim zaglavljima i podnojima.
Preporuuje se paljivo itanje ablona pre izmena i
snimanja. Format crtea u RTF fajlu se moe podesiti
kao:


Ugraeni WMF: Crtei su ugraeni u fajl. Ova opcija znaajno unapreuje prenosivost fajla ali to
moe poveati veliinu fajla.

Veza ka BMP, JPG: Ova opcija omoguava da sami RTF fajlovi budu male veliine zbog toga to
se slike uvaju u posebnom direktorijumu, ali da bi se slike prikazivale poddirektorijum
Images_nazivmodela mora biti snimljen u istom direktorijumu u kojem se nalazi i RTF fajl.
Linije izmeu polja u tabeli se takoe mogu ukljuiti ili iskljuiti u prikazu.


Izgled izvetaja
[F3]
Prikazuje se izgled izvetaja za tampanje. Moe da se podesi uveanje od 10% do 500%, kao i
prikaz cele strane ili cele irine strane. Pomou tastera [Home], [PgUp], [PgDown] i [End] se
pregleda prva, naredna, prethodna i poslednja strana izvetaja.

tampanje
[Ctrl]+[P]
Podeavanje parametara tampanja i tampanje izvetaja sprovodi se istim opcijama kao i tampanje
tabela.

Izlaz Prekid izrade dokumentacije.

2.10.2. Ureivanje


30

Neke opcije u ovom meniju dostupne su i iz menija koji se dobija klikom desnog tastera mia iji je
pointer na nekoj stavki izvetaja.

Poniti Ponitava poslednju komandu.

Ponovi Izvrava ponitenu komandu.

Kreiranje
izvetaja

Komanda kreira strukturu izvetaja prema izabranim stavkama podeenim u meniju Filter gde se
ukljuuje/iskljuuje prikaz sluajeva optereenja, rezultata, sklopova, elemenata, tipova optereenja
kao i prikaz ekstremnih ili svih vrednosti rezultata u tabelama.
Podeavanja kreiranja izvetaja mogu se podesiti preko menija Podeavanja. Moe se odabrati, na
primer, prikaz istih elemenata u okviru razliitih sklopova ili prikaz rezultata u okviru istog sluaja
optereenja.
Ako se uveze arhitektonski model mogu je i odabir posebnih tabela rezultata za svaki tip
arhitektonskog elementa.
Broj nivoa grananja u izvetaju sa desne strane se moe podesiti unutar menija podeavanje nivoa
grananja i moe iznositi od 1 do 7.
Granajanje liste sa desne strane prikazuje izvetaj po kriterijumu podeenom sa leve strane. Svaka
stavka izvetaja se pojedinano moe ukljuiti ili iskljuiti. Kreirani izvetaj e sadrati samo
odabrane stavke.


Filter prikazuje samo listu korisniki definisanih sklopova. Takozvani Logiki sklopovi se ne
prikazuju u listi.

Filter


Podeavanja























Uputstvo 31

Dodavanje
direktorijuma

Dodaje novi direktorijum u listu sa desne strane ispod tekue stavke.

Dodavanje teksta
u izvetaj
[Ctrl]+[T]
Startuje se modul za obradu teksta i kreira blok teksta kao deo izvetaja. Ovaj blok teksta se
pozicionira posle stavke izvetaja selektovane pre starta modula za obradu teksta.

Nova strana

[Ctrl]+[Alt]+[B]
Prelazak na novu stranu izvetaja posle selektovane stavke.

Promena
redosleda u
izvetaju

Premetanje tj. promena redosleda stavki izvetaja.

Premetanje u/
Kopiranje u
Premetanje / kopiranje selektovane stavke iz jednog u drugi izvetaj.

Selekcija filtera
stavki

Odreuje koji je tip stavki iz izvetaja mogue selektovati (izvetaj, tabelu, crte, sliku, tekst, novu
stranicu, direktorijum).

Automatsko
selektovanje
stavki
direktorijuma
Po ukljuivanju ove opcije i selektovanja direktorijuma sve pripadajue stavke e automatski biti
selektovane.

Deselektovanje
svega
Deselektuje sve stavke dokumentacije.

Selektovanje svih
stavki tekueg
izvetaja
Selektuje sve stavke tekueg izvetaja.

Brisanje

[Del], Ctrl]+[Del]
Brisanje selektovane stavke izvetaja (teksta, slike, oznake za novu stranu). Ako je selektovana
stavka liste izvetaj, brie se taj izvetaj.


Brisanje svih
stavki izvetaja
Brisanje svih stavki izvetaja (teksta, slika, oznaka za novu stranu), ali ne i brisanje samog izvetaja.

2.10.3. Crtei



Dodavanje crtea
u izvetaj
Dodaje odabrani crte(e) iz Baze crtea u tekui izvetaj. Pozicija na koju e biti ubaena stavka u
izvetaj odreena je selektovanom stavkom u listi izvetaja. Isto se moe postii i pomou dugmeta
u meniju Baza crtea.

Format crtea u
RTF fajlu...
Pogledati... 2.10.1 Izvetaj
32

2.10.4. Galerija slika




Dodaj slike u
izvetaj
Dodavanje selektovanih slika u tekui izvetaj.

Kopiraj slike u
Galeriju

Kopiranje slika (.BMP, .JPG) i Windows Metafajlova (.WMF, .EMF) u direktorijum
Images_nazivmodela.

Brii slike iz
Galerije

Brisanje selektovanih slika iz Galerije. Fajlovi se trajno briu.

Brisanje
nekorienih slika
Brisanje slika koje se nekoriste u izvetajima.

Sortiraj po imenu
/tipu fajla/datumu
Sortiranje slika Galerije po nazivu fajla /po tipu fajla (.BMP, .EMF, .JPG, .WMF) ili po datumu
nastanka.

Obrnuti redosled Ako je ova opcija aktivirana redosled sortiranja je opadajui. Inae je redosled sortiranja rastui.
2.10.5. Meni ikona u izradi dokumentacije




Novi izvetaj.
Pogledati... 2.10.1 Izvetaj


Dodaje novi izvetaj na osnovu podeavanja filtera.
Pogledati... 2.10.1 Izvetaj


Dodaje direktorijum ispod tekueg ili tekue stavke liste.
Pogledati... 2.10.2 Ureivanje


[Ctrl]+[T]
Dodavanje formatizovanog bloka teksta posle selektovane stavke izvetaja.
Pogledati... 2.10.2 Ureivanje


[Ctrl]+[Alt]+[B]
Dodavanje oznake prelaska na novu stranu posle selektovane stavke izvetaja.
Pogledati... 2.10.2 Ureivanje


Odabir filtera.
Pogledati...2.10.2 Ureivanje


[Del], Ctrl]+[Del]
Brisanje selektovane stavke izvetaja ili celog izvetaja.
Pogledati... 2.10.2 Ureivanje


[Ctrl]+[R]
Pregled izgleda izvetaja pre tampanja.
Pogledati... 2.10.1 Izvetaj


[Ctrl]+[W]
Eksport tekueg izvetaja u RTF formatu.
Pogledati... 2.10.1 Izvetaj


[Ctrl]+[P]
tampanje izvetaja
Pogledati... 2.10.1 Izvetaj

Uputstvo 33


[Ctrl]+[Z]
Poniti
Pogledati... 2.10.2 Ureivanje


[Shift]+[Ctrl]+[Z]
Ponovi poniteno
Pogledati... 2.10.2 Ureivanje


2.10.6. Meni ikona Galerije i Baze crtea
Razliite opcije mogu da se bre aktiviraju pomou sledeih ikona:


Brisanje selektovanih slika ili crtea iz Galerije/Baze crtea.


Dodavanje selektovanih slika/crtea u tekui izvetaj.
Mesto na koje e biti ubaeni je odreeno selektovanom stavkom u listi izvetaja.


Kopiranje selektovanih slika u Galeriju. Ova funkcija nije dostupna u Bazi crtea.

2.10.7. Obrada teksta
Aktiviranje opcije Dodaj tekst izvetaju omoguava kreiranje blokova teksta korienjem
jednostavnog tekst editora slinog Windows WordPad procesoru.
Fajl
Uitaj
[Ctrl]+[O]
Uitava tekst u RTF formatu u AxisVM editor teksta. Ako je fajl kreiran nekim drugim tekst
procesorom mogui su problemi sa kompatibilnou formata (atributi teksta, tabele, Unicode
karakteri, formati pasusa i sl.) to za posledicu ima pojavu RTF kontrolnih kodova umesto
predvienog teksta.

Snimi
[Ctrl]+[S]
Snima tekst u RTF formatu.

Izai Kraj obrade teksta.
Ureivanje
Poniti / Ponovi
[Alt]+[BkSp] /
[Shift]+[Alt]+
[BkSp]
Ponitava / ponavlja poslednju komandu.

Prebaci
[Ctrl]+[X]
Premeta selektovani blok teksta u clipboard.

Kopiraj
[Ctrl]+[C]
Kopira selektovani blok teksta u clipboard.

Ubaci
[Ctrl]+[V]
Dodaje sadraj clipboarda na tekuu poziciju tekst kurzora.

Pronai
[Ctrl]+[F]
Pronalazi neki tekst u dokumentu poevi od bilo koje pozicije. Moe da se zada traenje samo cele
rei i razlikovanje malih i velikih slova.

Trai dalje
[F3]
U sluaju pronalaenja teksta dalja pretraga nastavlja se ovom funkcijom.

Selektuj sve
[Ctrl]+[A]
Selektovanje celog teksta.

34

Font
Podebljano
[Ctrl]+[B]
Primenjuje se format "podebljano" na selektovani tekst.
Kurziv
[Ctrl]+[I]
Primenjuje se format "kurziv" na selektovani tekst.
Podvueno
[Ctrl]+[U]
Primenjuje se format "podvueno" na selektovani tekst.
Boja
[Ctrl]+[Alt ]+[C]
Zadaje se boja selektovanog teksta.
Pasus
Levo ravnanje
[Ctrl]+[L]
Poravnava selektovani pasus uz levu marginu.
Centiranje
[Ctrl]+[E]
Centrira selektovani pasus u odnosu na margine.
Desno ravnanje
[Ctrl]+[R]
Poravnava selektovani pasus uz desnu marginu.
Take
[Ctrl]+[Alt]+[U]
Dodaje "take" u prvi red selektovanog pasusa.

2.11. Nivoi (spratovi)

Pogledati... 3.3.4 Nivoi (spratovi)
2.12. Obrada lejera

Pogledati... 3.3.3 Obrada lejera
2.13. Baza crtea

Pogledati... 3.5.7 Baza crtea
2.14. Snimanje u Bazu crtea

Pogledati... 3.5.8 Snimanje u Bazu crtea
Uputstvo 35

2.15. Meni ikona

Selektovanje


Alati za uveanje/smanjenje


Pogledi

Prikaz modela

Transformacija

Ravni rada

Voice

Alati za geometriju

Kotiranje/obeleavanje
Sklopovi
Preseci

Nalaenje


Podeavanje prikaza
simbola na ekranu

Podeavanja
Informacije o modelu


Ako se odaberu Ravni rada, ili neke od ikonica od Kotiranje do Informacije o modelu
otvara se novi prozor dok se kod ostalih prikazuje pripadajui iskaui meni ikonica.


Prvlaenje menija
ikona i iskaueg
menija
Meni ikona sa leve strane se moe prevui i postaviti na neku drugu poziciju na ekranu.

Prevlaenje menija ikona
Postavljanjem kurzora mia nad menijem ikona menja se njegov oblik (na pomeranje-pan). Meni
ikona se moe prevui na bilo koju poziciju na ekranu. Zatvaranje pomerenog menija program vraa
sve na podrazumevanu poziciju.

Prevlaenje iskaueg menija ikonica
Iskaui meniji ikonica se, takoe, mogu posebno prevlaiti i postavljati na bilo koju poziciju na
ekranu.


Podrazumevana pozicija menija se moe postaviti preko Podeavanja\Meni na podrazumevanu
poziciju.









36

2.15.1. Selektovanje

Aktivira modul za selektovanje i prikazuje odgovarajui dijalog boks.















Ovaj dijalog boks koristi se za selektovanje grupe entiteta (vorovi (take), linije, konani elementi i
optereenja) na koje se zatim primenjuje neka operacija. Ako je aktiviran prekida Sklopovi (videti
detaljnije u 2.15.10 Sklopovi) selektovanje se odnosi samo na aktivne sklopove.
Mogue je slobodno menjanje pogleda (projekcije na razliite ravni ili perspektiva) zbog
jednostavnijeg i efikasnijeg selektovanja pojedinih entiteta. Selektovani entiteti prikazani su bojom
magenta (ljubiastom).
Selektovanje se zavrava ako se pritiskom na dugme U redu izae iz dijaloga.


Metoda selekcije preko okvira za selekciju:
- prevlaenjem okvira sa leva na desno selektuju se samo elementi koji se nalaze potpuno unutar
okvira
- prevlaenjem sa desna na levo selektuju se svi elementi obuhvaeni okvirom.

Dodavanje

Dodaje trenutno selektovane entitete grupi ve izabranih.
Oduzimanje

Oduzima trenutno selektovane entitete iz grupe ve izabranih.

Inverzija

Invertuje status trenutno selektovanog entiteta.
Selektuj sve

Primenjuje tekui kriterijum selektovanja (dodavanje, oduzimanje ili invertovanje) na sve elemente
koji su definisani u filteru.
Prethodni set

Obnavlja selektovanje prethodno selektovana grupe entiteta.
Odaabir sklopova

Odabir elemenata odabranog sklopa.
Filter

Filterom se definiu kriterijumi za selektovanje entiteta istih osobina. (tapovi iste duine, istog
preseka i materijala, povri sa istim referencama, debljinama, itd.).


Metod
selektovanja

Omoguava selektovanje entiteta okvirom razliitog oblika (pravougaonik, kosi pravougaonik,
poligon, deo kruga ili deo krunog prstena), to je ilustrovano sledeim primerima:


Presene linije
Oduzimanje od selektovanog
Selektuj sve
Dodavanje selektovanom
Metod selektovanja
Inverzno
selektovanom
Sklopovi
Prethodni
izbor
Kruni prsten
Kosi pravougaonik
Deo kruga
Pravougaonik
Filteri
Poligon
Uputstvo 37

Tip okvira: Rezultat selektovanja:

Pravougaonik




Kosi
pravougaonik




Poligon




Deo kruga




Deo krunog
prstena





Presene linije






U redu Kraj selektovanja. Entiteti ostaju selektovani.

Odustani Prekid selektovanja. Nijedan entitet nije selektovan.


Ako se neki entitet ne vidi od drugog nije mogue selektovanje klikom na taster ve se mora
promeniti pogled (projekcija u nekoj drugoj ravni ili perspektiva).


Selektovani vorovi su u kvadratiu boje magenta. Ponekad je potrebno ponovo odabrati vorove i
tada se pojavljuju u kvadratiu plave boje.

Korienje
kombinacija
[Tipka] +
Dodavanje entiteta ve selektovanim: [Shift]+klik na levi taster
Oduzimanje od ve selektovanih: [Ctrl]+klik na levi taster
Dvostruko selektovanje: [Alt]+klik na levi taster




38

2.15.2. Uveenje, smanjenje (Zoom)

U ovom meniju su ikone alata za uveanje, smanjenje, translaciju, rotaciju, prethodni pogled i pogled
ponovo.




Uveanje

Prikazuje uveano oblast koja je definisana dvema takama
(dva suprotna ugla pravougaonika), tzv. zoom-oblast. Stepen
uveanja dat je odnosom veliine zoom-oblasti i cele radne
povrine. Ovo je zapravo poveanje razmere crtea.


Smanjenje

Prikazuje smanjeno oblast koja je definisana dvema takama
(dva suprotna ugla pravougaonika), tzv. zoom-oblast. Stepen
smanjenja dat je odnosom veliine zoom-oblasti i cele radne
povrine. Radi se zapravo o smanjenju razmere crtea.



Cela slika

Automatski podeava razmeru crtea tako da je model prikazan u celini.

Pomeranje (pan)

Pomera crte modela da bi se videli entiteti koji nisu bili vidljivi zbog aktuelne razmere. Maksimalno
pomeranje odgovara dimenziji prozora. Nova pozicija radne povrine moe da se zada i usmerenim
vektorom, dvema takama, koje se definiu klikom na levi taster .
Brzo prevlaenje:

Pomou srednjeg dugmeta mogue je pomeranje crtea bez komande Pomeranje.
1. Klik na ikonicu Pomeranje.
2. Prevlaenje crtea modela na novu poziciju.


Ovaj oblik kurzora oznaava da je omogueno pomeranje crtea modela.

Rotacija

Klikom na ovu ikonicu omoguava se rotiranje objekta i pojavljuje se sledea paleta ikona na
donjem delu ekrana pomou koje biramo nain rotacije:






Slobodno rotiranje oko horizontalne ose ekrana i globalne Z ose.
Rotacija oko globalne Z ose.
Rotacija oko vertikalne ose ekrana.
Rotacija oko horizontalne ose ekrana.
Rotacija oko ose upravne na ravan ekrana.


Ovaj oblik kurzora oznaava da je omoguena rotacija modela.

Prethodni /
naredni pogled

- Prethodni pogled. Vraa prethodni pogled ili stanje pre zadavanja perspektive. Maksimalan
broj vraanja je 50.
- Naredni pogled. Daje sledei pogled, nakon operacije Prethodni pogled.


Uputstvo 39

2.15.3. Pogledi






Projekcija na X-Z ravan (pogled spreda).


Projekcija na X-Y ravan (pogled odozgo).


Projekcija na Y-Z ravan (pogled sa strane).


Perspektiva
















Podeavanje pogleda perspektive. Odgovarajui pogled se moe podesiti rotacijom modela oko tri
ose i zadavanjem odstojanja take posmatranja. Preciznost podeavanja ugla rotacije iznosi do 0,1
stepen. Omogueno je i dodeljivanje imena pogleda i njihovo snimanje. Klikom na odgovarajuu
ikonicu sa desne strane mogue je brisanje tekueg pogleda perspektive.

Udaljenost take
posmatranja
Udaljenost take posmatranja je rastojanje izmeu take posmatranja i centra bloka modela.

Rotacija

Nakon klika na ovu ikonicu pojavljuje se paleta ikona opisana ranije
u Uveenje/smanjene (Zoom) Rotacija.


Pogledi/
perspektiva

Prikazuje tri pogleda (projekcije na svaku koordinatnu ravan) i perspektivu modela. Pogled se bira
klikom mia na odgovarajui meni ikonu.







Rotacija oko horizontalne ose
Rotacija oko vertikalne ose
Rotacija oko upravne ose

Perspektiva
Aksonometrija X-Z pogled
X-Y pogled
Z-Y pogled
Odstojanje take posmatranja
Nova perspektiva
Lista perspektiva
Brisanje tekue perspektive
Rotacija (aktivira
paletu ikona rotacije)
40

2.15.4. Ravni rada

Ravni rada (korisniki definisan koordinatni sistem) olakavaju crtanje u kosim ravnima. Na primer,
prozor u ravni krova. Kosa ravan krova se moe definisati kao pomona ravan i u njoj zatim crtati u
dve dimenzije. U ravnima rada visinska koordinata je rastojanje du ose normalne na ravan.



Sve funkcije za crtanje i ureivanje su dostupne i u pomonim ravnima.
Ako se koristi vie prozora na ekranu u svakom je mogue podesiti drugu pomonu ravan.

Globalne X-Y,
X-Z,
i Y-Z
ravni rada
Ove pomone ravni rada su paralelne sa globalnim
koordinatnim ravnima tako da se definiu samo pomou
jedne koordinate. Njihova primena je korisna, recimo, pri
crtanju spratova zgrade.

Opte ravni rada Ove pomone ravni rada se definiu takom u prostoru
(poetkom) i dva vektora koji odreuju lokalne x i y ose.
Automatske ravni
rda
Ove pomone ravni rada prate lokalne koordinatne
sisteme konanih elemenata: reetka, greda, rebro ili
oblasti. Poetak je prva taka elementa a lokalne x i y ose
su paralelene lokalnim osama elementa.

Promenom lokalnog koordinatnog sistema konanog
elementa menja se i pomona ravan rada. Brisanjem
konanog elementa brie se i pomona ravan rda.
Klikom na padajui meni pomonih ravni rada iz liste se
bira eljena i postavlja za tekuu. Izbor pomonih ravni je
mogu i preko glavnog menija Pogledi/Ravni rada ili
klikom na ikonicu Ravni rada u meniju ikona.

Opcije prikaza Pomone ravni se mogu prikazati u globalnom koordinatnom sistemu ili u sopstvenom lokalnom.
ekiranjem opcije Skrivanje elemenata koji nisu u pomonoj ravni prikazuju se samo elementi koji
se nalaze u tekuoj ravni, a opcijom Prikaz elemenata van pomone ravni sivom bojom elementi se
prikazuju na ekranu u sivoj boji.

Promena
parametara
pomonih ravni
Odabirom neke od pomonih ravni prikazuju se njeni parametri koje je mogue ureivati i nakon
klika na U redu potvrditi zadate izmene parametara.

Brisanje Brie korisniki definisane pomone ravni.

Pokupi >> Omoguava grafiko definisanje parametara pomonih ravni.
2.15.5. Geometrijske transformacije objekata



2.15.5.1. Translacija
Translacija

Ova opcija omoguava viestruko kopiranje ili
pomera selektovane geometrijske entitete ili
optereenja translatorno. Potrebno je zadati
vektor translacije pomou lokalnih koordinata
(dX, dY, dZ), kao i broj kopija (N).


Uputstvo 41

Naini translacije

Inkrementalno: pravi N kopija selektovanih
entiteta na zadatom rastojanju dX, dY, dZ.
Raspodeljeno: pravi N kopija selektovanih
entiteta raspodeljenih na zadatom rastojanju
dX, dY, dZ (rastojanje entiteta iznosi dX/N,
dY/N, dZ/N).
Raspodeljeno po duini: pravi kopije
selektovanih entiteta na jednakom rastojanju d
u pravcu vektora translacije. Broj kopija zavisi
od toga koliko ih moe stati na duini
definisanoj vektorom translacije dX, dY, dZ.



Jedno za drugim: pravi jednu za drugom N kopija selektovanih entiteta na razliitim definisanim
rastojanjima (svako rastojanje se definie posebno pomou dX, dY, dZ koordinata).

Pomeranje: pomera selektovane entitete za definisano rastojanje pomou dX, dY, dZ koordinata.
Linije koje presecaju selektovane entitete koji se pomeraju ostaju vezane u vorovima. Vezane linije
menjaju samo poloaj vora u kome su vezani dok su ostali na istoj poziciji.

Odvajanje: pomera selektovane entitete za definisano rastojanje pomou dX, dY, dZ koordinata.
vorovi linija koje presecaju selektovane entitete ostaju gde su i bili tj. ne pomeraju se.

Spajanje vorova Ni jedan: vorovi se ne povezuju linijama.

Ponovo selektovani: Ako se dri pritisnuta [Alt] tipka na tastaturi mogue je ponovo odabrati
odreene vorove. Samo ponovo odabrani vorovi e biti spojeni linijama.

Svi: Svi vorovi koji se kopiraju e biti spojeni.

Prekidai
Opcije kopiranja Kopiranje elemenata: Omoguava i kopiranje konanih elemenata dodeljenih geometrijskim
entitetima.

Kopiranje optereenja: Omoguava i kopiranje optereenja dodeljenih geometrijskim entitetima.

Optereenja se mogu kopirati i posebno, bez konanih elemenata.

Kopiranje masa u vorovima: Omoguava i kopiranje masa u vorovima dodeljenih geometrijskim
entitetima.

Kopiranje kotnih linija: Kotne linije e se kopirati samo ako su selektovani vorovi kojima su
dodeljene.

Sa voicama Pomera i sve definisane voice (korisno prilikom pomeranja itavog modela).

Sa DXF lejerima Sa ukljuenom ovom opcijom izvrie se i transformacija uveenih DXF lejera.

Samo vidljivi
lejeri
Ukljuivanjem ove opcije transformisae se samo vidljivi lejeri na ekranu.

Koraci translacije Koraci translacije:
1. Klik na ikonicu Translacija
2. Selektovanje entiteta ili optereenja
3. Klikom na U redu dugme u prozoru za selekciju (ili Odustani za prekid komande odabira
entiteta za translaciju)
4. Selektovanje eljenih opcija operacija i komandi u prozoru za translaciju
5. Klik na U redu dugme
6. Definisanje vektora translacije poetnom i krajnjom takom

Koraci translacije mogu biti i u sledeem poretku : 2-3-1-4-5-6.


Ako u modelu postoji vie istih elemenata koji se ponavljaju preporuuje se prvo definisanje tih
elemenata (ukljuujui definisanje konanih elemenata, uslova oslanjanja ili konturnih uslova,
optereenja, kotni linija..) a zatim kopiranje na pozicije gde jo treba da se nalaze u modelu. Na
ovaj nain se skrauje vreme izrade modela.
Za definisanje vektora translacije moe se koristiti i postojea taka na modelu.
Ako se menja sluaj optereenja tokom operacija translacije selektovana optereenja se mogu
kopirati ili premestiti u neki drugi sluaj optereenja.

42

2.15.5.2. Rotacija
Rotacija

Ova opcija omoguava viestruko kopiranje ili
pomeranje selektovanih geometrijskih entiteta
ili optereenja rotiranjem. U X-Y, X-Z ili Y-Z
pogledima osa rotacije je normalna na ravan
pogleda dok u je u perspektivi osa rotacije uvek
Z osa.

Mogue je definisati razliite naine rotacije.
Koje parametre emo moi definisati zavisi od
izabranog naina rotacije: ugao rotacije , broj
kopija (N) i dodatna visina translacije h du ose
rotacije (svaka kopija e biti pomerena po visini
za ovo rastojanje).
Nakon odabira geometrijskog entiteta i
definisanja naina i opcija rotacije, klikom na
taku centra rotacije (OX, OY, OZ), poetnu
taku luka rotacije i iscrtavanja ugla rotacije
izvrava se zadata naredba.


Naini rotacije Inkrementalno: pravi N kopija selektovanih entiteta po zadatom uglu rotacije.

Raspodeljeno: pravi N kopija selektovanih entiteta po ugao rotacije/N inkremenata.

Podeljeno po zadatom uglu: pravi kopije selektovanih entiteta raspodeljene po definisanom uglu
rotacije. Broj kopija zavisi od veliine definisanog ugla rotacije i veliine luka rotacije.

Jedno za drugim: pravi jednu za drugom N kopija selektovanih entiteta sa mogunou definisanja
razliitog ugla rotacije za svaku kopiju.

Pomeranje: pomera selektovane entitete po zadatom luku rotacije. Linije koje presecaju selektovane
entitete koji se pomeraju ostaju vezane u vorovima. Vezane linije menjaju samo poloaj vora u
kome su vezani dok su ostali na istim pozicijama.

Odvajanje: pomera selektovane entitete po zadatom luku rotacije. vorovi linija koje presecaju
selektovane entitete ostaju gde su i bili tj. ne pomeraju se.

vorovi koji e
biti povezni
Pogledati...2.15.1 Selektovanje


Prekidai Pogledati...2.15.1 Selektovanje

U pogledu perspektiva, centralna taka, poetna i krajnja taka mogu se zadati samo preko
postojeih vorova ili nekih drugih 3D entiteta (na primer, vor na postojeoj liniji) a ugao rotacije je
odreen preko globalnih X i Y koordinata.

2.15.5.3. Ogledalo-simetrija
Ogledalo

Ova opcija pravi kopije ili pomera selektovane
geometrijske entitete u ogledalu. Potrebno je
definisati dve take ravni simetrije koja je uvek
paralelna globalnoj osi upravnoj na ravan
tekueg pogleda.

Uputstvo 43

Naini izvrenja
komande ogledalo

Kopiranje: kopira selektovane entitete preko
zadate ravni u ogledalu.
Viestruko kopiranje: pravi vie uzastopnih
kopija selektovanih entiteta oko razliitih ravni
kao u ogledalu.
Pomeranje pomera selektovane entitete u
odnosu na ravan ogledala. Linije koje
presecaju selektovane entitete koji se pomeraju
ostaju vezane u vorovima. Vezane linije
menjaju samo poloaj vora u kome su vezani
dok ostali ostaju gde su i bili.
Odvajanje: pomera selektovane entitete u
odnosu na ravan ogledala. vorovi linija
koje presecaju selektovane entitete ostaju gde
su i bili tj. ne pomeraju se.


vorovi koji e
biti povezni
Pogledati... 2.15.1 Selektovanje


Prekidai Pogledati... 2.15.1 Selektovanje

U pogledu perspektiva, Ogledalo je mogue samo u ravni paralelnoj globalnoj Z osi.

2.15.5.4. Skaliranje
Skaliranje

Pravi viestruke kopije, ili pomera selektovane geometrijske entitete skaliranjem u odnosu na zadati
centar. Potrebno je definisati centar skaliranja i poetnu i krajnju taku referentnog vektora.

Naini skaliranja: Inkrementalno: pravi N skaliranih kopija
selektovanih entiteta ponavljajui skaliranje N
puta.
Raspodeljeno: raspodeljuje N skaliranih kopija
selektovanih entiteta izmeu originalnog i
skaliranog poloaja.
Jedno za drugim: pravi jednu za drugom
razliito skalirane kopije selektovanih entiteta.
Promena veliine: Izvrava promenu veliine
selektovanih entiteta.


vorovi koji e
biti povezni
Pogledati... 2.15.1 Selektovanje

Prekidai Pogledati... 2.15.1 Selektovanje

2.15.6. Prikaz modela




iani model:
Prikazane su samo ose linijskih elemenata i srednje take povrinskih elemenata.


Skrivene ivice:
Prikazan je iani model bez skrivenih ivica.

44


Renderovani model:
Linijski elementi prikazani su izabranim poprenim presecima, a povrine
sopstvenom debljinom. Boja elemenata odgovara boji dodeljenoj izabranom
materijalu.


Koliko e elementi biti providni moe se podesiti
u Pogled / Opcije renderovanja... Geometrija
odreuje tip elementa. Vertikalne linije se
smatraju stubovima, horizontalne gredama dok
se horizontalne oblati smatraju spratovima a
vertikalne zidovima.





Neprovidno Providno

Oblici
renderovanja


U progrmu su dostupna dva oblika renderovanja:
- ematski model
Ukljuivanjem Prikai kablove za prethodno napreznje prikazuje se realnija slika prethodno
napregnutih greda. Ovde se moe podesiti i boja kablova.
- Arhitektonski model
Daje gotovo realnu sliku izgleda modela. Mogue je ukljuivanje/ iskljuivanje prikaza ivica
modela.




ematski model Arhitektonski model



Tekstura. Renderovani model prikazuje teksturu dodeljenih materijala. Tekstura
materijala se moe podesiti klikom na polje Tekstura u tabeli materijala ili u
Biblioteci materijala odabirom odreene teksture iz bogate biblioteke tekstura.
Ako se selektuje vie materijala za dodelu teksture svima se dodeljuje ista.


Uputstvo 45




Razgranata struktura sa leve strane i horizontalna lista iznad slika tekstura prikazuje tip materijala
(cigla, beton, metal, kamen, drvo, itd.). Poslednji tip (slobodan izbor) slui za korisniki definisane
teksture. Teksture materijala se prikazuju kao male slike sa desne strane a izabrana u levom delu
prozora uokvirena debljim crnim ramom.

Iskaui meni

Desnim klikom na teksturu pojavljuje se iskaui meni sa sledeim
opcijama:
Brisanje teksture materijala
Dodavanje ili brisanje korisniki definisane teksture
Podeavanje rotiranja


Bez teksture Brisanje teksture tekueg materijala.

Dodavanje
korisniki
definisane
teksture
24-bitne slike (JPG or BMP) mogu se konvertovati u teksture sledeih rezolucija: 64 x 64, 128 x 128
i 256 x 256 piksela. Ako slike nisu pravougaonog oblika prilikom kreiranja teksture e biti
konvertovane u pravougaoni.

Brisanje
korisniki
definisane
teksture
Iz Baze tekstura se mogu brisati samo korisniki definisane dok se teksture definisane u programu ne
mogu.

Podeavanje
rotiranja
Grafiki prikaz tekstura elemenata je prikazan u odnosu na njihov lokalni koordinatni sistem. To
ponekad moe dati neeljene rezultate (na primer izgled zidova od cigle moe biti rotiran) tako da
rotacijom teksture moemo postii eljeni efekat. Podrazumevano podeavanje tekstura je da nisu
rotirane. Mogua su dva naina rotiranja Rotiranje u levo i Rotiranje u desno za ugao od 90.

2.15.7. Voice

Voice su korisne pri geometrijskom unosu modela. Definisanjem voica olakavamo rad jer
moemo definisati mesta preseka elemenata sa drugim elementima, rastojanja izmeu elemenata, itd.
Kurzor prepoznaje voice.
Pogledati... 4.7 Alati za ureivanje

46


Voice su prikazane na ekranu plavom isprekidanom
linijom. Prikaz voica moe biti ukljuen ili iskljuen preko
menija Podeavanje izgleda (ili odgovarajue ikonice) preko
opcije Prekidai.



Postavljanje vertikalne voice u aktuelnu poziciju kurzora.


Postavljanje horizontalne voice u aktuelnu poziciju kurzora.


Postavljanje para vertikalne i horizontalne voice u aktuelnu poziciju kurzora.


Postavljanje voice pod uglom u aktuelnu poziciju kurzora.


Postavljanje para ortogonalnih voica pod uglom u aktuelnu poziciju kurzora.

U perspektivi se vide sve voice ali moe da se postavi samo kosa. Pozicija voica se moe menjati
prevlaenjem miem na novu poziciju na ekranu a briu se prevlaenjem van vidljivog dela ekrana.

Voice se mogu postaviti i preko zadavanja koordinata, numeriki. Klik na voicu ili biranje stavke
menija Podeavanja/Voice poziva dijalog za podeavanje voica:





a: ugao projekcije voice u ravni X-Y i X ose.

b: ugao voice i njene projekcije na X-Y ravan.



2.15.8. Alati za geometriju



Ikonice Alata za geometriju dozvoljavaju fiksiranje pravca ctranja linija.


Upravno Paralelno




a
b
voica
Bazna linija
Bazna linija
Uputstvo 47

Upotreba funkcije: posle klika na ikonu ortogonalno ili paralelno selektuje se linija koja e biti
referentna ili se zadaju dve take koje definiu pravac. Posle definisanja referentnog pravca u
sledeoj operaciji crtanja kurzor se kree ili samo normalno ili samo paralelno tom pravcu.


Upravno na ravan
Upotreba funkcije: posle klika na ikonu Upravno na ravan selektuje se oblast koja e biti referentna
ravan tako da e se kurzor kretati upravno na tu ravan. Ravan se moe definisati i klikom na tri
take.

Upotreba prethodno navedenih ikona olakava definisanje geometrije posebno kod zadavanja ravni
preseka.


Linija prema sredinjoj taki
Zapoeti crtanje linije a zatim definisati poetnu i krajnju taku druge linije ija e sredinja taka
odrediti pravac zapoete linije.


Sredina ugla
Zapoeti crtanje linije a zatim kliknuti na dva kraka koja odreuju ugao i pravac polovine tog ugla e
odraditi pravac zapoete linije.


Presena taka
Zapoeti crtanje take ili linije a zatim kliknuti na ikonicu i nakon toga obeleiti dve linije ili njihove
poetne i krajnje take. Taka ili poetna taka linije e biti kreirana na mestu zamiljenog preseka u
nastavku obeleenih linija koje mogu biti i lunog oblika (ne moraju biti samo prave linije). U sluaju
krivih linija moe biti vie presenih taaka i one e biti obeleene kruiima tako da se eljena taka
mora selektovati.


Taka podele
Zapoeti crtanje take ili linije i kliknuti na ikonicu a zatim odabrati dve take. Definisati odnos
podele (prema odnosu duina ili rastojanju) u novootvorenom panelu. Kreira se taka ili poetna
taka linije.


Podeavanje opcija
Funkcije ikonica Presena taka i Taka podele se mogu podesiti ovom komandnom ikonicom.
Opcije podeavanja su: kreiranje nove take ili pomeranje relativnog poetka postojee take u novu.

2.15.9. Kotne linije, simboli i oznake

Ova grupa funkcija omoguava pridruivanje modelu: kotnih linija, oznaka za nivo i nagib i oznaka i
vrednosti rezultata. Klik na ikonicu poziva panel sa alatima za definisanje kotnih linija. Klik na levu
donju ikonu poziva dijalog za zadavanje parametara kotnih linija.




Prevlaenjem miem moe da se menja poloaj kotnih linija i oznaka. Ako je kotna linija pridruena
modelu njen poloaj i veliina se automatski usklauje sa promenom geometrije modela.




2.15.9.1. Ortogonalne kotne linije

Ortogonalne kotne linije ili nizovi kotnih linija paralelni X, Y i Z osama globalnog koordinatnog
sistema mogu da se pridrue modelu na sledei nain:
1. Klikom se odredi poetna i krajnja taka duine koja se kotira ili se klikne na liniju koja se
kotira.

48


2. Pomeri se mi na eljenu poziciju kotne linije u odnosu na entitet koji se kotira (izuzetak: ako
segment nije paralelan nijednoj osi sistema i ako je prikazana perspektiva modela odreuje se
dX, dY ili dZ pravac).


3. Levim klikom se odredi konani poloaj kotne linije.
Nizovi kotnih linija definiu se klikom na take ili na linije odgovarajuim redosledom. Odreivanje
eljene pozicije niza kotnih linija isto je kao i kod pojedinane kotne linije. Niz kotnih linija
selektuje se klikom na bilo koju liniju niza uz pritisnut taster [Shift]. Tada niz kotnih linija moe da
se pomera na novu poziciju. Pre promene poloaja jedne linije niza potrebno je selektovati tu liniju
pravougaonim okvirom za selektovanje i promeiti joj poloaj. Ta kotna linija vie nije deo niza linija
i tretira se kao pojedinana.

Automatska kotna
linija
Niz kotnih linija moe da se definie i
pomou automatskih kotnih linija. Ako
je izabrana ova funkcija selektuje se
samo krajnja taka niza pod
pretpostavkom da meutake nisu
generisane generatorom mree. Sve
meulinije generiu se automatski.

Primer automatske kotne linije
Pridruene kotne linije uvek se pomeraju zajedno sa modelom i menjaju se ako se odgovarajue
dimenzije modela promene.


Podeavanje ortogonalnih i kosih kotnih linija



Krajnje take
kotnih linija
Moe da se bira 9 razliitih simbola za krajeve kotne linije.

Boja

Mogu je izbor boje kotne linije za svaku posebno. Boja zavisi od tekueg lejera u kojem su
smetene kotne linije, oznake kraja i tekst, ali mogue ih je menjati.

Veliine Mogu da se zadaju veliine elemenata kotne linije.

Tip kotne i
pomone linije
Definie se tip i debljina kotne i pomone linije. Bira se neki predefinisani tip ili se uzima iz tekueg
lejera. Pomone linije mogu da se iskljue.

Poloaj kote

Ovde se podeava orijentacija i poloaj kote (uvek horizontalan, uvek vertikalan, automatski, prema
nagibu kotne linije) i na unutranju ili spoljanu stranu kotne linije.

Podrazumevane
vrednosti
Vraanje podrazumevanih (poetnih) vrednosti svih parametara.

Uputstvo 49

Primeniti fontove
na sve simbole
Primena istog fonta na sve simbole kota.

Snimiti kao
podrazumevane
vrednosti
Snimanje tekuih vrednosti svih parametara kao podrazumevanih.


Primeni na sve
kotne linije
Tekue podeavanje moe da se primeni na sve kotne linije zbog jednoobraznog izgleda.

Lejeri

Selektovanje, definisanje i podeavanje lejera u kojem su smetene kotne linije. Ako ne postoji
nijedan lejer posle definisanja jedne kotne linije lejer se kreira automatski.
Pogledati... 3.3.3 Obrada lejera


Podeavanje teksta




Tekst kote kotne linije moe da se prikae na razliite naine.

Kota kotne linije Kota kotne linije moe da bude sa tzv. prefiksom i sufiksom. Klik na dugme Jedinice i formati i
dugme ispod poziva dijalog za izbor formata i fonta broja kote kotne linije.

Prikaz jedinica
kote
Prikazuje jedinice kote.

Jedinice i
formati...
Trenutna podeavanja mogu se menjati klikom na dugme Jedinice i formati.

Prefiks

Prefiks je teskst pre kote na kotnoj liniji i moe da se zada:
- automatski dX, dY, dZ, dL u zavisnosti od pravca,
- automatski DX, DY, DZ, DL u zavisnosti od pravca i
- od strane korisnika.

Sufiks Sufiks se zadaje kao tekst koji sledi posle kote na kotnoj liniji.

2.15.9.2. Kose kotne linije

Zadaju se kose kotne linije ili nizovi kosih kotnih linija na modelu.










Ravan kotnih linija u odnosu na Z-osu

Ravan kotnih linija u odnosu na Y-osu

Ravan kotnih linija u odnosu na X-osu
50


Postupak definisanja je isti kao i kod ortogonalnih kotnih linija.
Pogledati...2.15.9.1 Ortogonalne kotne linije
Ravan kose kotne linije odreuje se automatski osim ako segment nije paralelan nijednoj osi sistema
i ako je prikazana perspektiva modela. Ravan kose kotne linije tada je odreena X, Y ili Z osom i
segmentom kose kotne linije.


Podeavanja kose kotne linije slina su podeavanjima ortogonalne. (Pogledati...2.15.9.1
Ortogonalne kotne linije). Automatski prefiks je uvek dL ili DL.

Primer za pridruenu ortogonalnu i kosu kotnu liniju:



Pre i posle opcije skaliranja

2.15.9.3. Kotiranje uglova

Kota ugla zadaje na sledei nain:

1. Klikom se odredi poetna i krajnja taka ili linija prvog kraka ugla koji se kotira.

2. Klikom se odredi poetna i krajnja taka ili linija drugog kraka ugla koji se kotira.

3. Poloaj i radijus kotne linije ugla odreeni su
pomeranjem mia (kotira se ugao, suplementni ili
komplementni ugao).

4. Klik odreuje konanu poziciju kotne linije ugla.





Klik na dugme Jedinice i formati i dugme ispod poziva dijalog za izbor formata i fonta broja kote
kotne linije.

Uputstvo 51

2.15.9.4. Duina krunog luka

Ovom komandom se kreira kotna linija duine krunog luka.
Za duinu (obim) punog kruga kliknuti na krug i miem postaviti kotnu liniju na eljeno mesto.

Za dodeljivanje kotne linije krunom luku, kliknuti na luk i postaviti kotu na eljeno mesto. Ukoliko
se eli odrediti duina dela krunog luka potrebno je kliknuti na na poetnu i krajnju taku duine
luka koje treba kotirati a zatim na bilo koju taku izmeu te dve i prevui miem kotnu liniju na
eljeno mesto.



3
2.15.9.5. Radijus luka (kruga)

Pomou ove komande se kreira dimenzija radijusa krunog luka odnosno kruga.
Da bi se dodelio simbol kliknuti na bilo koju taku luka (kruga) i prevui simbol na eljeno mesto.

2.15.9.6. Oznake nivoa i nagiba

Pomou ovih ikona kreiraju se oznake nivoa i nagiba entiteta modela. Klik na dugme Jedinice i
formati i dugme ispod poziva dijalog za izbor formata i fonta broja kote kotne linije.
Pogledati... 3.3.7 Jedinice i formati


Oznaka nivoa kreira se u pogledu odozgo (pogled u pravcu gravitacionog ubrzanja) klikom na
eljenu taku. (Promene u vezi gravitacije se mogu menjati u Podeavanja / Gravitacija dijalogu).
Pogledati... 3.3.8 Gravitacija


Oznaka nivoa kreira se u pogledu spreda, sa strane ili u perspektivi na sledei nain:

1. Klik na taku koja se kotira;

2. Pomeranje mia u pravcu oznake nivoa i klik za
definisanje konanog poloaja oznake.


Podeavanje parametara oznaka nivoa i nagiba.



Nivo Podeavanja oznake nivoa (veliina, tip, format ispisa).

Nagib Podeavanja oznake nagiba (veliina, tip, format ispisa).

52

2.15.9.7. Tekst polja

Kreira i pridruuje tekst polje (moe biti i vie
redova teksta) s podacima o modelu. Unutar
jednog tekst polja sva formatiranja teksta su
ista.



Tekst polje se kreira na sledei nain:


1. Aktivira se tekst polje dugme i unese se tekst u liniju panela.

2. Klikom se odredi taka na koju se odnosi tekst.


3. Pomeranjem i klikom se odredi konana pozicija tekst polja.


Podeavanja parametara tekst polja



Boja Podeavanje boje teksta, okvira i pomone linije. Boja moe da se preuzme i iz lejera.

Tekst polje

Podeavanje okvira pomone linije, providnosti, poravnanja i odstojanja [d] pomone linije od take
(pokazivaa).

Font Podeavanje oblika, tipa i veliine ispisa teksta.

Mogu se uitati i menjati podrazumevna podeavanja i takva primeniti na tekst boksove ili fontove
svih tekst polja ili samo odreenih.

Aktivni linkovi U tekst polja se mogu dodati i aktivni linkovi do bilo koje spoljanje informacije o modelu na primer
do nekog fajla ili internet adrese (na primer, www.axisvm.eu) tako da klikom na tekst polje
pokree aplikacija pridruena datom fajlu ili linku. Za izmenu ovakvog teksta potrebno je prvo drati
pritisnut taster [Shift] a zatim kliknuti na tekst polje.

Pozivanje fajla Link za pozivanje fajla se sastoji od karaktera -> i imena fajla. Na primer:
->C:\Naziv_Modela\Izvetaji\Detalji.doc
Ukoliko nije navedena puna putanja do fajla AxisVM otvara direktorijum gde se nalazi snimljen
trenutni model, tako da ako se model nalazi u C:\ Naziv_Modela moe se uneti samo:
->\Izvetaji\Detalji.doc
Klik na tekst polje pokree aplikaciju koja je dodeljena datom tipu fajla. Na ovaj nain moemo
ubaciti slike, filmove, zvuke, Excel tabele ili neki drugi dokument u model.

URL Podrani protokoli i formati: http://..., ftp://..., https://..., file://..., www. ...
Klik na teks polje pokree podrazumevani internet pretraiva u kome se otvara internet stranica ili
fajl. Ako u tekst polju postoji vie linkova, otvara se samo prvi.

Uputstvo 53

2.15.9.8. Polja sa vrednostima rezultata i podacima o objektu
Podaci o objektu

Karakteristike o elementu ili optereenju pojavljuju se u tekst polju u zavisnosti od trenutne. Element
trake menija (Geometrija, Elementi ili Optereenja). Podeavanja tekst polja o informacijama se
mogu podesiti u sledeem dijalogu:



Vrednosti
rezultata

Kada pointer mia doe u zonu vora, meuvora, centra povri, itd. prikazuju se u malom boksu
vrednosti rezultata koje mogu automatski da uu i u tekst polje. Postupak je slian postupku
kreiranja obinog tekst polja.
Polje sa vrednostima rezultata neke veliine (pomeranja, sile u presecima, reakcije...) vidi se samo
ako je u meniju izabrano prikazivanje rezultata iste veliine (pomeranja, sile u presecima, reakcije...).
Na primer tekstualno polje sa vrednostima My se prikazuje samo ako je My izabran za trenutni
prikaz rezultata.


Opcije polja sa vrednostima rezultata se mogu podesiti u sledeem dijalogu:





54

Ovaj sluaj optereenja
Polje sa vrednostima rezultata vidi se samo za sluaj optereenja za koji je kreiran.
Svi sluajevi optereenja
Polje sa vrednostima rezultata prikazuje vrednost koja se odnosi na tekui sluaj optereenja.
Promenom sluaja optereenja menjaju se i vrednosti polja.
Ova komponenta rezultata
Polje sa vrednostima rezultata vidi se samo ako je izabrano prikazivanje odgovarajue
komponente rezultata.
Sve komponente rezultata
Polje sa vrednostima rezultata vidi se bez obzira na prikazivanje komponente odgovarajueg
rezultata.





Mogunosti prikaza u polju sa rezultatima:

Element: U polju je redni broj i vrsta elementa.
Komponenta: U polju je naziv komponente rezultata.
Sluaj: U polju je naziv sluaja optereenja, kombinacije ili opis kritine kombinacije
optereenja.
J edinica: U polju je merna jedinica.



Ispod dugmeta Koristi podrazumevano postoje tri prekidaa koja pomau pri definisanju polja teksta:

Primeni font u svim tekst poljima
Nakon klika na dugme U redu menjaju se samo fontovi u svim tekst poljima.
Snimiti kao podrazumevana podeavanja
Pojavljuje se novo tekst polje sa tekuim podeavanjima kao podrazumevanim.
Primeni parametre na sva tekst polja
Nakon klika na dugme U redu parametri svih tekst polja se postavljaju na tekue.

Obrada lejera

[F11]
Omoguuje kreiranje novih ili izmenu postojeih lejera.
Ova funkcija se moe pozvati i preko Podeavanja\Obrada lejera.
Pogledati... 3.3.3 Obrada lejera

Uputstvo 55

2.15.9.9. Oznake izolinija

Postavlja seriju oznaka na izolinije na sledei nain.
1. Klik na ikonicu Oznake izolinija
2. Uneti dve take koje definiu deo linije
3. Oznake se postavljaju na mestu preseka segmenta i izolinije.




56

2.15.10. Sklopovi


Sklop je posebno izabrana grupa konstrukcionih elemenata.
Rad sa sklopovima olakava pre- i post-procesiranje.
AxisVM omoguava prikazivanje jednog ili vie sklopova
istovremeno. To su tzv. aktivni sklopovi. Ako je aktiviran
prekida Sklopovi sve komande e se odnositi samo na
entitete aktivnog sklopa.
Naziv aktivnog sklopa prikazano je u info panelu. Ako je
vie sklopova aktivno pojavljuje se natpis "n sklopova", pri
emu je "n" broj aktivnih sklopova.
Postoje dva tipa sklopova: korisniki definisani i logiki
sklopovi. Korisniki definisane sklopove kreira korisnik
selektovanjem eljenih elemenata. Logike sklopove kreira
program automatski sortirajui elemente u kategorije po
razliitim kriterijumima (materijal, popreni presek,
debljina, vrsta elementa, spratnost, itd.).
Odreeni kreirani sklop se moe prikazati klikom na njegov
naziv iz liste sklopova ili preko brzog menija u donjem
desnom uglu ekrana aktiviranjem ikonice Sklopovi.
Veliina razgranatog prikaza se moe podesiti klikom na
broj sa desne strane panela. Maksimalni broj grana je 7.



Novi

Kreira korisniki definisan sklop (izborom entiteta modela).
Svakom novom sklopu se mora dodeliti naziv a zatim odabrati entiteti modela koji e da ine sklop
(ako je potrebno koristei i dijalog boks Selektovanje).
Modifikacija

Modifikacija selektovanog korisniki definisanog sklopa. Kada se pojavi meni za selektovanje,
entiteti modela koji su u sklopu prikazani su kao selektovani pa su mogue izmene.
Brisanje

Brie korisniki definisane sklopove iz liste. Ovom komandom ne briu se entiteti modela koji su
inili sklop.

Uputstvo 57

Logike operacije
sa sklopovima

Kreira novi sklop pomou logikih operacija (unija,
razlika, presek) korisniki definisanih sklopova
modela. Dvostrukim klikom iz liste sklopova biraju
se oni na koji se primenjuje operacija. Za odabir
celokupnog modela koristi se simbol %.
Na primer: % - Stubovi, kreira sklop koji sadri ceo
model bez sklopa Stubovi.
Klikom na dugme Kreiranje uz navoenje naziva
definie se ovako nastao sklop. Ako se u nazivu
sklopa upotrebljavaju znaci operacija kao to su:
+, -, i, naziv se stavlja izmeu znakova navoda
(). Na primer: sprat+12,00.


Kreiranje novih
direktorijuma

Kreiranjem direktorijuma olakava se sortiranje korisniki definisanih sklopova. Sklopovi se mogu
prebacivati i preurediti prevlaenjem na novu poziciju. Korienjem tastera [Ctrl] i [Shift] mogua
je viestruka selekcija na uobiajen nain.
Ukljuivanje/iskljuivanje direktorijuma, ukljuuju/iskljuuju se i sklopovi u njima.


Logiki sklopovi

Ovom ikonicom se kreiraju logiki sklopovi.
Arhitektonski objekti su definisani njihovom
geometrijom. Verikalni konani elementi
greda, rebro i tap se smatraju stubovima a
horizontlni gredama. Oblasti u horizontalnoj
ravni su ploe a u vertikalnoj zidovi. Ako se
kreiraju nivoi (spratovi) mogue je i kreiranje
sklopova po nivoima.



Prekidai za
prikaz
Prekidai za prikaz funkcioniu na sledei nain:
Sve
Ukljuuje ili iskljuuje prikaz svih sklopova sa liste.
Sklopovi
Ako je prekida ukljuen, prikazuju se samo sklopovi koji su ukljueni u listi. Ako je prekida
iskljuen prikazuje se ceo model.
Logiki sklopovi
Ukljuuje/iskljuuje prikaz logikih sklopova.


Prilikom rada sa sklopovima podrazumevani je prikaz samo aktivnih sklopova u tabelama.
Automatsko osveavanje
Ako se ukljui, sklopovi se automatski ponovo iscrtavaju. Ako je iskljuen, ekran se osveava
samo nakon klika na dugme U redu.
Osveavanje svega
Ako je ukljuen, sklopovi e se prikazati u svim prozorima ako se radi u vie prozora. Ako je
iskljuen, sklopovi se osveavaju samo u aktivnom prozoru.
Prikaz neaktivnih sklopova sivom bojom
Ako je ukljuena ova opcija pored prikaza aktivnih sklopova prikazuje se i ceo model kao iani
sivom bojom radi lakeg pregleda poloaja sklopova u modelu.

58

2.15.11. Preseci

Linije, ravni i segmenti preseka koriste se za prikazivanje rezultata prorauna (pomeranja, sila,
napona itd.) kod povrinskih konstrukcija (ploa, membrana, ljuski).
Ako su tap, rebro ili greda unutar aktivne ravni preseka a komponente rezultata postoje i na tim
elementima prikazuje se i taj dijagram sa rezultatatima.




Ovaj dijalog boks se koristi na slian nain kao i dijalog boks Sklopovi.
Linije, ravni i segmenti preseka mogu da se ukljue/iskljue i klikom na brzi prekida Preseci.
Ako je prikaz rezultata postavljen na Preseke prikazuju se samo dijagrami linija, ravni i segmenata
preseka.
Da bi se smanjila sloenost prikaza rezultata, pojedinani preseci se mogu podesiti tako da se
prikazuju samo za odreene sluajeve optereenja i /ili za odreene komponente rezultata. Preseci se
automatski sortiraju u tri grupe odnosno direktorijume u zavisnosti da li su linije, ravni ili segmenti.

Prebacivanje iz jedne u drugu grupu prevlaenjem nije omogueno.


Grupa segmenti
preseka




Kreiranje grupe segmenti preseka omoguava laki prikaz vie preseka istovremeno.
Klikom na Nova grupa segmenta preseka iz liste, dodeljivanjem naziva grupe (naziv) i zadavanjem
Uputstvo 59

proizvoljnog broja segmenata kreiramo grupu. Pritiskom na [Esc] zavrava se definisanje grupe.
Poslednjem unetom segmentu pod brojem (xx) u definisanom direktorijumu dodeljuje se naziv_xx.


Kreiranje novih
direktorijuma

Kreiranje direktorijuma omoguava lake sortiranje preseka unutar iste grupe jer je omogueno
prevlaenje na novo mesto u grupi. Korienjem tastera [Ctrl] i [Shift] mogua je viestruka
selekcija na uobiajen nain.
Ukljuivanjem/iskljuivanjem prikaza direktorijuma menja se i prikaz preseka.

Novi segment
preseka
Segment se definie pomou dve take na oblasti ili na vie oblasti u istoj ravni.
Podeavanjem prekidaa bira se nain prikaza dijagrama rezultata. irina oblasti segmenta leve i
desne strane moe se birati pojedinano.
Uobiajen prikaz dijagrama je upravno na ravan elementa ali ukljuivanjem opcije Prikai dijagram
u ravni elementa dijagram se rotira. U dijalogu Mogunosti prikaza, ovaj nain prikaza dijagrama (u
ravni elementa) moe se ukljuiti/iskljuiti za sve segmente preseka.



Prikaz vrednosti rezultata




Prikaz osrednjenih vrednosti rezultata

Nova ravan
preseka
Definie se klikom na dugme Nova ravan preseka i zadavanjem naziva preseka. Potom se selektuju
dve take (ako je u pitanju pogled na neku ravan) ili tri take (ako je u pitanju perspektiva) koje
definiu ravan preseka. Ravan preseka oznaena je pravougaonikom isprekidanim linijama. Mogue
je ukljuiti/iskljuiti prikazivanje ravni preseka.

Ravni preseka su korisne na primer ako se ele
prikazati samo rezultati du neke linije kroz ceo
model odnosno konstrukciju.


Nova linija
preseka
Definie se klikom na dugme Nova linija preseka i
zadavanjem naziva preseka. Potom se selektuju
rubovi koji definiu liniju preseka. Linija preseka
ne mora da bude kontinualna.


60

Aktivni preseci su samo oni koji su ukljueni na listi.
Korienje prekidaa Osveiavanje svega, Automatsko osveavanje i dugmadi Novi, Modifikacija,
Brisanje koriste se slino kao u dijalogu Sklopovi.


Pravac presene linije nije u vezi sa prikazanim komponentama rezultata.

2.15.12. Nalaenje

Nalazi entitet modela datog rednog broja, a kurzor se locira na dati entitet.
Ako je ukljuen prekida Odaberi element traeni entitet e biti obeleen (prikazan ljubiastom
bojom).





2.15.13. Mogunosti prikazivanja




Simboli Omoguuje/onemoguuje prikaz simbola.


Grafiki simboli Mrea
Prikaz unutranjih linija mree konanih elemenata.


Ako je iskljueno pojavljuju se samo spoljanje linije elemenata.
vor
Prikazivanje vorova (mali crni kvadrati).
Centar povrine
Prikazivanje centra (take za izbor-selekciju) povrinskih konanih elemenata.


Boje: ploa=crvena, membrana=plava, ljuska=zelena
Uputstvo 61

Centar kruga


Prikazivanje centra kruga u obliku krstia.
Oblast
Oblast je obeleena okvirnom linijom unutar konture.


Boja okvirne linije definie tip konstrukcije i ista je kao povrina koju odeuje:
ploa = crvena, membrana = plava, ljuska = zelena
Takasti oslonac
Prikazuje takaste oslonce.


Takasti oslonac je prikazan debelom linijom.
Boje: pomeranja=uta, rotacija= narandasta.
Linijski oslonac
Prikazuje linijske oslonce.


Prikazan je kao debela linija u pravcu oslanjanja.
Boje: pomeranja=uta, rotacija= narandasta.
Povrinski oslonac
Prikazuje povrinske oslonce.


Prikazani su kao svetlo braon mrea.
Veza elementi
Prikazuje veza elemente.


vor-vor veza elementi su prikazni punim zelenim linijama sa strelicom koja pokazuje
pravac veza elementa.
Linija-linija veza elementi su prikazani punim zelenim linijama sa strelicama koje
pokazuju pravac veze i isprekidanim zelenim linijama na krajnjim takama linija i svakom
drugom izmeu dve krajnje veza-linije.
Kruto telo


Prikazuje kruto telo konane elemente debelom crnom linijom.
Dijafragma


Prikazuje dijafragma konane elemente sivim isprekidanim linijama.
Referenca
Prikaz referenci.


Prikaz: crveni vektor, krst ili trougao.
Oblik poprenog presekaa
Prikazuje oblik poprenog preseka tap/greda/rebro konanog elementa.


Popreni preseci koje je definisao korisnik prikazuju se kao pravougaonici koji opasuju
presek.
Oslobaanje krajeva elemenata
Prikazuje oslobaanje krajeva elemenata i ivine zglobove elemenata.
Oslobaanje krajeva elemenata:


Plavi krug: zglob / kotrljajue leite
Plavi krug + krst: polukruti zglob
Crveni krug: sferni zglob
Pun plavi krug: plastini zglob
Ivini zglobovi:


Kruii na ivicama elemenata.
Elementi konstrukcije
Prikazuje elemente konstrukcije.


Prikazuje narandaste linije du elementa i broja elementa.
Parametri armiranja


Kod povrinskih nosaa prikazuje parametre armiranja.
Armatura u oblasti


Prikazuje armaturu neke oblasti isprekidanim braon
linijama.
Prikazana je gornja i donja armatura u x i y pravcu.

Masa
Prikaz koncentrisanih masa u vorovima.


Oznaavanje: dva crvena koncentrina kruga.
Centar mase sprata
62



Prikazuje centar mase svakog sprata. AxisVM konvertuje optereenja, koja su uzeta u
obzir pri seizmikom proraunu u mase, proraunava ih i postavlja na izraunato mesto.
Centar mase prikazan je crnim simbolom +s u crnom krugu i oznakom Gmi gde je i
oznaka sprata.
Centar krutosti sprata
Centar krutosti se odreuje u zavisnosti od poprenog preseka i broja zidova sprata metodom
koja se koristi kod prorauna krutosti tankih zavarenih poprenih preseka.


Prikazuje se centar krutosti spratova. AxisVM centar krutosti nalaenjem poprenih
preseka zidova koristei metodu kao i za proraun tankih zavarenih profila. Centar je
prikazam crvenim simbolom +s sa oznakom Si, gde je i oznaka nivoa.
Konture elemenata u 3D
Prikazuje model sa ianom 3D konturom elemenata.

Lokalni sistemi Prikazuje ose lokalnih koordinatnih sistema konanih elemenata.



Lokalni koordinatni sistem linijskog elementa



Lokalni koordinatni sistem povrinskog elementa

Optereenja Prikaz simbola optereenja se moe podesiti za svaki tip
posebno (koncentrisana, raspodeljena linijska,
raspodeljena povrinska, temperaturna, sopstvena teina,
pokretna optereenja i ostala (promena duine elementa,
prethodno naprezanje, pritisak, itd.)).
Za prikaz povrinskih optereenja raspodeljenih na
linijske elemente (videti sliku desno) ukljuiti Raspodela
optereenja.
Za prikaz raspodeljenih povrinskih optereenja na grede
ukljuiti Raspodeljena optereenja na grede.


Raspodeljena
optereenja na
grede
Prikaz raspodeljenih optereenja na grede.

Poloaji pokretnih
optereenja
Ako je ukljuena ova opcija svi poloaji pokretnog optereenja su prikazani sivom bojom. Ako je
iskljuena ova opcija prikazuje se samo tekui poloaj pokretnog optereenja u zavisnosti od sluaja.

Automatsko
osveavanje
Ako je ukljuen ovaj prekida, svaka izmena e dovesti do ponovog iscrtavanja u aktivnom panelu.

Osveavanje
svega
Izmene dovode do osveavanja svih panela u radu sa vie prozora.

Snimanje kao
podrazumevanog
Snima trenutna podeavanja prikaza simbola kao podrazumevana

Uputstvo 63

Oznake



Numeracija





Prikazuje redne brojeve vorova, konanih
elemenata, materijala, profila, referenci.

Ukljuivanjem Koristi numeraciju mree
konanih elemenata za linijske elemente gde je
izvrena podela, prikazuje numeraciju mree KE.

Karakteristike Ispisivanje naziva i parametara materijala, profila, duina ili debljina elemenata, intenziteta
optereenja i masa. Ukoliko je ukljueno bie prikazane i Jedinice mera.

Stvarna armatura Prikazuje oznake i podeavanja izgleda za armaturu u gornjoj i donjoj zoni u x i y pravcu.

Prekidai


Paneli sa
informacijama
Panel kordinata
Prikaz panela za koordinate kurzora.
Pogledati... 2.17.2 Panel koordinata.

64

Info panel
Prikaz info panela.
Pogledati...2.17.1 Info panel

Panel boja
Prikaz panela boja.
Pogledati...2.17.3 Panel boja

Prikaz Prikaz sklopova i voica se moe ukljuiti ili iskljuiti.

Sklopovi
Omoguava/onemoguava prikaz sklopova.

Voice
Omoguava/onemoguava prikaz voica.
2.15.14. Servisi

Podeavanja rastera, kurzora, parametara editovanja, crtanja i izbora propisa za proraun.

2.15.14.1. Raster i kurzor
Raster

Raster se sastoji od mree taaka ili linija i
olakava pozicioniranje kurzora. U zavisnosti od
izbora, mrea moe biti:
Takasta mrea ose su prikazane utim
krstiima a take mree sivom bojom;
Mrea linija ose su prikazane utom a rasteri
sivom linijom.


Parametri rastera se mogu podesiti na sledei nain:
Prikaz
Ukljuivanje/iskljuivanje prikazivanja mree.
X, Y, Z
Podeavanje koraka mree u sva tri pravca.
Tip
Izbor takaste ili linijske mree.

Korak kurzora Podeava duinu koraka pomeranja kurzora prilikom upravljanja tastaturom.

Parametri koraka kurzora se mogu podesiti na sledei nain:
Vezano kretanje mia
Ograniava kretanje pointera mia, korakom kretanja kurzora pomou dole navedenih
parametara
X, Y, Z
Pritiskom na kurzorske tastere, kurzor se pomera za podeen X, Y, Z korak u izabranom
pravcu.
Ctrl + x
Poveanje/smanjenje koraka kurzora za faktor "x". Ovo omoguava proizvoljnu preciznost
crtanja. Korak kurzora ne vai ako se kurzor pozicionira na liniju.
Ako je kretanje kurzora vezano, korak je veliine DX.

Korak kurzora se ignorie ukoliko je njegov poloaj na liniji koja nije paralelna globalnim
koordinatnim osama i tada se kurzor kree du linije.
Ukoliko je tolerancija ureivanja vea od koraka kurzora pratie se nevidljiva mrea definisana
tolerancijom ureivanja.
Ako je kretanje kurzora vezano, korak je veliine DX.
Uputstvo 65

Pogledati...4.7.4 Vezano kretanje kurzora

Ako je raster mree i korak kurzora podeen na istu vrednost pri postavljanju, vorovi e biti na
takama mree rastera.
2.15.14.2. Ureivanje
Ugao vezanog
kretanja
Kretanje kurzora moe biti slobodno i vezano.
Pritiskom na tipku [Shift] pri pomeranju kurzora
odreuje se pravac vezanog kretanja kuzora. Pri tome
je vezano kretanje zasnovano na dva tipa ugla (za
ostale naine vezanog kretnja kurzora Pogledati...
4.7.4 Vezano kretanje kurzora).


Automatski Automatski se izvrava niz funkcija ureivanja u zavisnosti od ukljuenih prekidaa.
Presecanje :
Ukoliko je Automatsko presecanje aktvno (ukljuuje se u meniju Podeavanja/Servis/Ureivanje/
Automatski/Presecanje ) na preseku dve ukrtene linije automatski se generie vor, a broj linija se
poveava na etiri. Ako su povrinski elementi preseeni linijama nastae novi sa karakteristikama
nasleenim od prvobitnih povrinskih konanih elemenata.
Upravljanje sklopovima :
Ukoliko je automatsko upravljanje sklopovima ukljueno tada su pri prikazivanju sklopova
novostvoreni entiteti automatski prikljueni u sve aktivne sklopove.
Osveavanje :
Postavlja automatsko osveavanje ekrana.

Tolerancija Dve take na rastojanju koje je jednako ili manje od zadate tolerancije bie spojene, pri operaciji
Provera mree. Toleancija se koristi i u kontroli duina tapova i debljine povrina.

Identifikacija
kurzora


Element ispod kurzora se identifikuje ako je rastojanje do kurzora
manje od podesivog rastojanja identifikacije kurzora. Jedinica mere
identifikacije rastojanja kurzora je piksel.


Ako je vie elemenata unutar ovog rastojanja tolerancije, identifikuje se onaj koji je najblii kurzoru.
Pogledati... 4.7.1 Identifikacija kurzora

Tolerancija u
ravni
Take oblasti i povrina moraju biti u ravni. Svako odstupanje vorova van ravni vie od zadate
vrednosti tolerancije dovodi do njihovog brisanja. Tolerancija u ravni se moe definisati na dva
naina:

Relativno [] u promilima najvee dimenzije poligona elementa;
Apsolutno [m] zadata vrednost.

Pomone
koordinate
Cilindrine ili sferne.
Pogledati... 4.3.2 Polarne Koordinate

66

2.15.14.3. Crtanje
Prikaz intenziteta
optereenja
Podeavanje veliine prikaza simbola optereenja.
Podeavanja se mogu izvriti ako je omoguen
prekida Simboli/Grafiki simboli/Optereenja. Ove
vrednosti veliine prikaza ne utiu na vrednosti
optereenja.
Sila
Prikaz veliine prikaza simbola za optereenja
koncentrisnim silama.
Moment
Prikaz veliine prikaza simbola za optereenja
koncentrisanim momentima.
Linijsko / povrinsko optereenje
Prikaz veliine prikaza simbola za linijska/
povrinska optereenja.



Granini ugao
konturne linije
Nee se prikazati zajedniki rub dva ili vie susednih povrinskih elemenata ukoliko je ugao izmeu
njihovih normala manji od ovde usvojene vrednosti.








Faktor poveenja
i smanjenja
Podeava se faktor poveanja/smanjenja (zoom faktor) tasterima [+] ili [-].
2.15.15. Informacije o modelu

Prikazuje glavne parametre modela.
Klikom na dugme Parametri analize prikazuju se odreeni parametri poslednje analize modela
(koliina memorije koritena za proraun, vreme prorauna, itd.). Informacije o analizi modela su
dostupne samo ako je model proraunat u verziji 10 programa AxisVM.




Prikazan rub
Neprikazan rub
Uputstvo 67

2.16. Brzi prekidai
Brzi prekidai omoguuju trenutno ukljuivanje/iskljuivanje simbola na ekranu kao i upotrebu onih
alata koji se pri ureivanju esto koriste. Ikonice se nalaze u donjem delu grafikog ekrana.






Automatsko presecanje


Skokovito kretanje pointera


Nivoi (spratovi)


Sklopovi u razgranatoj listi


Prikaz sklopova selektovanih elemenata


Ravni rada


Preseci


Prikaz mree konanih elemenata


Prikaz simbola optereenja


Prikaz simbola i oznaka


Prikaz lokalnog sistema


Numeracija


Pozadinski lejer


Detekcija pozadinskog lejera


Neka od ovih podeavanja dostupna su i preko ikona Podeavanja, odnosno Servisi.
2.17. Informacioni paneli
Informacioni paneli se nalaze na prostoru za crtanje. Poloaj panela nije fiksiran - mogue je
pomeranje po radnoj povrini korienjem .

2.17.1. Info panel


Prikazuje informacije kao to su: aktivni sklop (sklopovi), tekui pogled, vrsta
analize, propis (standard) po kojem je izvrena analiza, tekui sluaj i
kombinacija optereenja, greka reenja, tekua komponenta rezultata.
Za objanjenje parametara E(U), E(P), E(W), E(EQ) videti 5 Analiza i 5.1
Statika analiza.

2.17.2. Panel koordinata



Pogledati... 4.4 Panel koordinata
68

2.17.3. Panel boja
Prikazuje legendu sa skalom boja koja ide uz prikaz rezultata prorauna (izolinije i izopovrine).
Klik u unutranjost prozora sa skalama boja poziva dijalog boks za podeavanje skale boja.
Broj boja u legendi (maksimalno 29) moe da se podeava promenom veliine panela sa skalom
boja.

Podeavanje
panela boja



Granice Naini podeavanja granica intervala:
Min/max modela
Postavljanje donje i gornje granice intervala modela. Meuvrednosti se dobijaju interpolacijom.

Min/max sklopova
Postavljanje donje i gornje granice intervala aktivnih sklopova. Meuvrednosti se dobijaju
interpolacijom.
Apsolutni max modela
Izmeu donje i gornje granice date veliine modela interpolacijom se odreuju meuvrednosti
boja. Za gornju i donju granica uzima se po apsolutnoj vrednosti najvea veliina modela.
Apsolutni max sklopova
Izmeu donje i gornje granice date veliine aktivnih sklopova interpolacijom se odreuju
meuvrednosti boja. Za gornju i donju granica uzima se po apsolutnoj vrednosti najvea veliina
aktivnih sklopova.


Korisnika postavka
Klik na element liste omoguava ureivanje vrednosti dodeljene boji u skali. Pri tome mogu da
se koriste i kurzorski tasteri. Poto se pritisne OK vrednosti nivoa treba da monotono opadaju na
dole.
Automatska interpolcija
Ako je ukljuena Automatska interpolacija tada se pri upisu neke nove vrednosti sve vrednosti
boja obnavljaju. Ukoliko je izmenjena gornja ili donja vrednost meuvrednosti se dobijaju
linearnom interpolacijom. Ukoliko se zada neka meuvrednost, program e primeniti bilinearnu
interpolaciju, vrednosti e se linearno menjati izmeu gornje i nove vrednosti, odnosno izmeu
nove i donje vrednosti i intervali mogu da se razlikuju.
Po vrednosti zadatog koraka
Vrednosti boja su odreene veliinom koraka A. Pri upisu nove vrednosti ostale se preraunavaju
za veliinu definisanog korak. Prelaskom na drugi nain skala kree od najnie vrednosti
koristei poslednju vrednost koraka.
Numerike vrednosti skale boja mogu da se zapiu pomou dugmeta Snimi kao... i da se koriste
naknadno.
rafiranje rafura vrednosti van definisanih se moe podesiti da bude Neprovidna ili Providna.
Uputstvo 69

vrednosti koje su
van definisanih
Standardne vrednosti intervala se mogu podesiti i direktno iz brzog menija panela Skala boja, koji
moemo pozvati klikom u oblast panela desnim tasterom mia.

Proraun
Pri prikazu vrednosti armature klikom na Definisanje i Proraun
pojavljuje se panel u kome je mogue u odnosu na prenik armature i
rastojanje izmeu ipki dobiti broj komada ipki armature.


Prilikom prikaza eme stvarne koliine armature AxisVM ne
dodeljuje boju numerikim vrednostima, ve samo ako se izabere
drugaiji raspored i veliina ipki. Mogue je izabrati da se
prikazuju sve eme armiranja ili samo one u okviru aktivnih
(vidljivih) sklopova.

2.17.4. Panel podeavanja perspektive



Pogledati... 2.15.3 Pogledi




































70
































Ova strana je namerno ostavljena prazna.








Uputstvo 71

3. Glavni meni
3.1. Fajl


Stavke menija su detaljnije opisane u nastavku.

3.1.1. Novi model



Kreiranje novog modela konstrukcije. Ako tekui model nije snimljen pre poetka kreiranja novog,
pojavljuje se prozor sa pitanjem da li se eli snimiti tekui model.
U dijalog boksu se unosi naziv modela, bira standard po kojem e se vriti analiza, biraju jedinice
mera, unosi zaglavlje projektne dokumentacije i bira postavka poetnog ekrana (pogled odozgo,
pogled sa strane ili perspektiva).


72

3.1.2. Uitavanje
[Ctrl]+
[O]
Uitava postojei model u AxisVM. Ako tekui model nije snimljen, pre poetka uitavanja
pojavljuje se prozor sa pitanjem da li se eli snimiti tekui model.
Pojavljuje se standardni dijalog u koji se unosi naziv i lokacija postojeeg fajla.


AxisVM ulazne podatke o modelu snima u fajl sa ekstenzijom .AXS a rezultati su snimljeni u
fajlu sa ekstenzijom .AXE. Oba fajla sadre jedinstveni identifikator koji se dodeljuje pri
svakom snimanju tako da je lako proveriti da li obe ekstenzije pripadaju istom modelu.



3.1.3. Snimanje
[Ctrl]+ [S]

Snimanje modela pod nazivom ispisanim na gornem delu AxisVM ekrana. Ako model nije snimljen
automatski pojavlje se Snimi kao... dijalog gde je potrebno dodeliti naziv fajlu. Komandu Snimi
kao... je korisno koristiti ako se ele izvriti izmene na modelu ali i sauvati originalni model.
Ako je aktivirana mogunost Kreiraj rezervnu kopiju u Podeavanja/Osnovna podeavanja/
Integritet podataka/Automatsko snimanje kreirae se kopija postojeeg fajla tog modela.

3.1.4. Snimanje kao...
Menja naziv modela i snima podatke aktuelnog modela pod novim nazivom. Ova komanda koristi se
pri zadavanju naziva modelu ili pri promeni modela, a sa ciljem da se zadri fajl sa originalnom
verzijom.

Konvertovanje
modela
Model formiran u starijim verzijama programa AxisVM konvertovae se automatski pri prvom
uitavanju u noviju verziju AxisVM.

Komanda Fajl / Snimi kao / Format fajla omoguava snimanje modela u prethodnim verzijama
programa AxisVM.








Fajlovi modela u
aktuelnom
direktorijumu
Lokacija modela
Prikaz modela
Informacije o
modelu
Uputstvo 73

3.1.5. Izvoz - Export



DXF fajl Geometriju (linije, vorovi) aktuelnog modela zapisuje u fajl formata DXF nazivfajla.DXF za
moguu upotrebu u CAD programima. Geometrijske mere e biti ouvane.
Po izboru ove stavke menija pojavljuje se Export DXF dijalog boks gde mogu da se podese i jedinice
mera za model u izvezenom fajlu.
Za DXF izlazni fajl dostupna su tri razliita formata:
- AutoCAD 2000 DXF fajl
- AutoCAD R12 DXF fajl
- AutoCAD reinforcement design fajl.

Tekla Structures
fajl
Dostupna su dva formata fajlova:
Tekla (TS) Structures ASCII fajl (*.asc)
Snima geometriju modela u format fajla koji prepoznaje program Tekla Structures. Fajl sadri
koordinate vorova i i j-krajeva, the karakteristike poprenih preseka i referentne take tapnih ili
grednih elemenata.
Tekla (TS) DSTV fajl (*.stp)
Snima podatke tapnih ili grednih elemenata (krajnje take, materijale, poprene preseke,
reference) kao standardni DSTV fajl. Ovaj format fajla podrava vie CAD softvera koji se bave
elinim konstrukcijama.


BoCad fajl Snima geometriju modela u fajl format koji moe da se uita u BoCAD program. Fajl sadri
koordinate vorova tapova, karakteristike poprenih preseka i referentnu taku za definiciju
poloaja tapa odnosno grede u prostoru.


StatikPlan fajl Za programStatikPlan, AxisVM izvozi DXF file ukljuujui i konture armirane ploe sa raunskom
armaturom prikazanom preko izolinija i legendu sa rezultatima.


PianoCA fajl Generie *.pia interfejs fajl za PianoCA. Sadri podatke, oslonce, optereenja i rezultate prorauna
odabranog grednog elementa.


IFC 2x, 2x2, 2x3
fajl
Eksportuje IFC fajl opisujui arhitektonski model (zidovi, ploe, stubovi, grede). IFC fajl se moe
uvesti u ArchiCAD, AutoDesk ADT, Revit, Nemetscheck Allplan, Tekla-Xsteel i druge
arhitektonsko-graevinske programe.


CADWork fajl Kreira DXF fajl koji se moe koristiti u CADWork softveru za detalje armature.
Izvoze se samo selektovane oblasti.
Kako CADWork radi u 2D okruenju, selektovane oblasti moraju biti u istoj ravni.
Svaka oblast u DXF fajlu pretvara se u lokalni X-Y koordinatni sistem, a Z koordinata predstavlja
raunski dobijenu koliinu armature.


SDNF 2.0, 3.0 fajl Snima model u SDNF (Steel Detailing Neutral Format) fajl koji mogu oitati programi za detalje
elika (Advance Steel, SDS/2, Tekla Structures, PDMS).


AxisVM Viewer Snima model u formatu programa AxisVM Viewer (*.axv).
Videti 7. AxisVM Viewer i Viewer Expert


74

AXS fajl Mogu je izvoz sledeih grupa
elemenata: cele konstrukcije, prikazanih
sklopova ili selektovanih elemenata.
Za odabir opcija izvoza slinim kao
opcijama u Kopiraj (videti 3.2.6
Kopiraj / ubaci ) kliknuti na dugme
Podeavanja u dijalogu Izvoz.



Izvoz izabranih
elemenata
Izvozi samo izabrane entitete u fajl nekog formata.

Jedinice
koordinata
U kojim e jedinicama biti izveene koordinate moe se ovde podesiti.
Podrazumevana jedinica je metar [m].

3.1.6. Uvoz -import




AutoCAD *.dxf




Uvozi mreu geometrijskih entiteta iz DXF fajla AutoCAD-a u AxisVM. Lejeri uveenog fajla su
uitani u modul za obradu lejera (Pogledati...3.3.3 Obrada lejera).
Lejeri se mogu ponovo uitati ukoliko doe do izmene uveenog fajla to e korisnik i biti upitan
prikazanim dijagom u programu.
Selektovanje ove komande menija poziva dijalog boks Uvoz DXF.

Ukoliko se uitaju elipse sa aktivnom podelom mree konanih elemenata, konvertovae se u
poligonalne linije, dok u suprotnom ostaju kao elipse.
Uvoz Modela


Parametri Jedinice
Zadaju se duinske jedinice koritene u uveenom DXF fajlu.
Maksimalni otklon kod krunog luka [m]:
Uvozom DXF fajla sa aktivnom mreom konanih elemenata elipse se konvertuju u poligone iji
broj zavisi od vrednosti strele e.





Uputstvo 75

Provera geometrije
Pri uvozu DXF fajla kao aktivne mree, AxisVM spaja bliske vorove ako je njihovo rastojanje
manje ili jednako od zadate veliine.
Koordinata novog vora je srednja vrednost rastojanja koordinata vorova koji se spajaju.
Zadatu veliinu tolerancije je potrebno postaviti relativno u zavisnosti od dimenzija modela.

Uvoz kao Uveeni DXF fajl je mogue postaviti kao pozadinski lejer ili kao aktivnu mreu.
Aktivna mrea (vorovi i linije)
Uveenaa geometrija se smatra kao da je kreirana pomou komandi u programu AxisVM.
DXF lejeri se mogu koristiti za kreiranje sklopova.

Pozadinski lejer
Uveenaa geometrija se postavlja kao pozadinski (neaktivni) lejer. Na ovaj nain se pozadinski
entiteti mogu koristiti kao reference za novokreirane.

Naini Uvoza Mogue je odabrati dodavanje nove geometrije na postojeu ili prepisivanje nove preko postojee.

Postavljanje

Mogue je odabrati ravni DXF lejera (X-Y, X-Z, ili Y-Z).
Pritiskom na dugme Postavljanje, DXF crte se locira na proizvoljno mesto koordinatnog sistema.

IFC 2.0, 2x i 2x2,
2x3 *.ifc fajl
Uvozi objekte iz arhitektonskih modela snimljenih kao IFC fajl. Uveeni objekti mogu biti prikazani
kao 3D pozadinski lejeri ili mogu biti konvertovani kao izvorni model, dodavanjem materijala,
poprenih preseka itd. Postojei arhitektonski modeli se uvek prepisuju novim.
Arhitektonski modeli mogu biti uveeni iz sledeih programa: ArchiCAD, AutoDesk Architectural
Desktop, Revit Structure, Revit Building Nemetscheck Allplan, Bocad i Xsteel.




Uvoenjem IFC fajlova dobija se statiki model (ako je dostupan) ili se arhitektonski objekti
prepisuju ili dodaju postojeim informacijama u AxisVM modelu.

Statiki model Iz IFC verzije 2x3 mogue je izvesti detalje statikog modela (vorove, oblik, oslonce, optereenja,
kombinacije optereenja). Opcija Statiki model je dostupna samo ako fajl sadri odgovarajue
informacije. Ako je opisan samo arhitektonski model (stubovi, grede, zidovi, ploe, krov) automatski
se moe kreirati statiki model u AxisVM nakon uvoza fajla.

Arhitektonski
model
Ova opcija moe prepisati ili dodati informacije o arhitektonskom modelu u AxisVM model.
AxisVM moe da oita stubove, grede, zidove, ploe i krovove.
Videti 4.9.20 Generisanje AxisVM modela iz arhitektonskog (ArchiCad) modela


Kada se izveze fajl modela iz ADT (Architectural Desktop) potrebno je iskljuiti automatsko
ukrtanje zidova pre kreiranja IFC fajla.

AxisVM *.axs Uvozi model iz jednog AxisVM fajla i pridruuje ga tekuem AxisVM fajlu.
Tokom pripajanja tekuem fajlu automatski se primenjuje komanda Provera geometrije (Pogledati...
4.8.14 Provera geometrije). Ako se karakteristike pripajanog i tekueg elementa razlikuju,
zadravaju se karakteristike tekueg. Grupe i kombinacije optereenja, ako postoje, pripajaju se
tekuem modelu kao nove grupe i/ili kombinacije. Ako oba modela sadre isti sluaj optereenja
dolazi do spajanja definisanih opetereenja.


Sklopovi linija/ravni preseka istog naziva se spajaju, a ako su razliitog dodaju se postojeem.

Prilikom uvoza AxisVM fajla pojavljuje se sledei
dijalog:


76

Klikom na dugme Postavi omoguava se postavljanje importovanog modela na proizvoljnu poziciju
na ekranu.

Stereo Lithography
*.stl fajl
Oitava trougaonu mreu konanih elemenata koja opisuje povrine modela iz STL formata fajla.
Viestruki vorovi i nepravilna trougaona mrea se filtriraju (izbacuju) iz modela.

Bocad interface
*.sc1 fajl
Otvara fajl kreiran u softveru za eline konstrukcije Bocad (*.sc1) i uvozi geometriju i poprene
preseke grednih elemenata.

Glaser -isb cad-
*.geo fajl
Uvozi *.geo fajl iz Glaser -isb cad- opisujui gredne i povrinske modele.

SDNF fajl
(Steel Detailing
Neutral Format)
Uvozi SDNF fajl koji sadri podatke iz softvera za detalje elinih konstrukcija.


3.1.7. Tekla Structures AxisVM veza
Instalacija Veza meu ovim softverima je omoguena preko COM servera u AxisVM. Da bi ova veza
funkcionisala COM server se mora registrovati u operativnom sistemu (u Registry bazi) a zatim se
softver Tekla Structures mora "obavestiti" da je instaliran COM server.
AxisVM setup automatski obavlja gore navedene operacije prijavljivanja COM severa i postavku
u Registry bazu a ako program Tekla Structures nije instaliran na raunaru drugi deo instalacije veze
meu programima se ne moe izvriti. Zbog toga se nakon instalacije Tekla Structures programa
mora ponoviti instalacija pomou dva batch fajla iz AxisVM programskog direktorijuma:
!REGISTER_AXISVM.BAT
!REGISTER_TEKLA.BAT
Ako veza meu programima ne funkcionie iz nekog razloga, preporuuje se ponavljanje postupka.

Povezivanje Nakon uspene registracije model napravljen u programu Tekla Structures moe se prebaciti u
AxisVM na sledei nain: klikom u meniju Analiza na Analiza i dimenzionisanje modela... a zatim
klikom na dugme Karakteristike i postavljanjem procesora za analizu na AxisVM AD Engine.







Uputstvo 77





Ako se AxisVM AD Engine ne pojavi u padajuem meniju registracije nije uspela i mora se ponoviti
postupak instalacije veze programa.


Nakon odabira procesa analize prelazi se na dijalog Analiza i dimenzionisanje modela i klikom na
Pokreni pokree se prenos modela u AxisVM. Status procesa prenosa prikazuje se na ekranu i ako je
uspeno izvren klikom na U redu model se otvara u programu AxisVM.





Model u programu AxisVM:





U AxisVM se konvertuju i optereenja i sluajevi optereenja kreirani u programu Tekla Structures.

78







3.1.8. Zaglavlje strane
Moe da se definie proizvoljni tekst zaglavlja, u dva reda, koji e se pojaviti na svakoj strani
tampanog dokumenta, kao i proizvoljni komentar.



3.1.9. Podeavanje tampaa

Omoguuje podeavanje parametara tampaa.
To je standardan Windows panel ija jezika podeavanja odgovaraju jeziku instaliranom na
operativnom sistemu.

Uputstvo 79

3.1.10. tampanje
[Ctrl]+
[P]
Omoguava tampanje modela zavisno od trenutnih podeavanja ekrana. Dozvoljava se podeavanje
tampaa i izgleda stranice.




tampanje
crtea


Poalji u (izbor izlaznog ureaja)
Mogu je izlaz direktno na tampa/ploter ili u grafiki fajl (DXF, BMP ili Windows Metafile
[WMF/EMF] format).
tampa
Izbor tipa i parametara tampaa.
U sluaju tampanje u fajl tampae se u fajl sa ekstenzijom: naziv.prn.
Zadaje se broj primeraka. Dugme Podeavanje poziva standardni Windows dijalog boks za
podeavanje tampaa.
Razmera
Podeavanje razmere crtea. Razmera ne moe da se zada na perspektive, renderovane prikaze i
vizuelizacije kao i sluaju izvoza u Windows Metafile.
Margine (tampa/DXF)
Podeavanje margina. Na proveri tampe mogua je promena veliine margina pomou mia.
Veliina bitmap slike (BMP, JPG)
Mogue je zadati meru bitmapa u pixelima, inima, mm ili cm, odnosno rezoluciju bitmapa u
dpi (broj taaka po inu).
Provera tampe
Ako je ukljuen prekida Pregled u malom prozoru je prikazan izgled tampanog dokumenta.
Kurzor se u ovom prozoru pretvara u aku i pomeranjem mia uz pritisnut levi taster crte moe
da se pomera, ali samo u sluaju izlaza na tampa. Ovo pomeranje utie samo na tampanu
sliku.






Informacije o
trenutnom tampau
Podeavanje tampaa
Izbor izlaznog
ureaja
80

Zaglavlje
Podeavanje datuma, primedbi i numeracije stranica koje se prikazuju na svakoj stranici
odtampanog dokumenta. Ako je iskljuen prekida za numeraciju stranica prikazuje se prazna
stranica u koju se mogu upisati proizvoljni brojevi stranica.
Orijentacija
Izbor vertikalnog ili horizontalnog poloaja lista papira za tampanje.
Podeavanje boja
Mogu je izbor tampe u boji, u sivim nijansama ili crno-belo. Na crno-belom tampau
konvertovanje u sivu skalu obavlja drajver tampaa. U sluaju izbora sivih nijansi konverziju
izvrava program. Preporuuje se proba zbog postizanja odgovarajueg kvaliteta tampe. Kod
crno-bele tampe svi entiteti na crteu e biti u crnoj boji.
Dimenzije hartije
Izbor formata hartije za tampanje.
Tipovi slova
Izbor tipa i veliine fontova koji se koriste.
Debljine pera (linija na crteu)
Podeavanje debljine pera (u mm ili inima) pri tampanju.
Debele linije: za oslonce i krute elemente;
Srednje debele linije: za izolinije i linije preseka;
Tanke linije: za ostale delove crtea.

Prozori koji se tampaju
Mogu je izbor tampe sadraja samo aktivnog ili svih prozora ako se radi u vie prozora.

tampanje u fajl U sluaju ovog izbora formira se print fajl naziv.prn koji moe da se tampa naknadno.

Ako postoji print fajl naziv.prn pri tampanju u fajl sa istim nazivom, pojavi se dijalog boks sa
prekidaima: zamena i dopuna postojeeg fajla.

tampanje u fajl moe da se podesi i u standardnom Kontrolnom panelu Windowsa pod stavkom
tampai, ako se za port tampaa izabere File. Tada nije mogua dopuna postojeeg print fajla novim
fajlom istog naziva.

tampanje
tabela
Mogu je izbor tampe opsega strana tabele (sve/parne/neparne/aktuelne/ /selektovane) ili oblasti.

Na primer: ako se u polje upie: 1,3,7-10,20-18 tampae se stranice tabele: 1, 3, 7, 8, 9, 10, 20, 19 i
18.




Uputstvo 81

3.1.11. tampanje iz fajla
*. prn kreirani fajl moe se tampati preko sledeeg panela.




U okviru ovog dijalog boksa mogua je i tampa vie print fajlova sa izborom redosleda miem ili
kurzorskim tasterima.

3.1.12. Baza modela

Komandom Fajl/Baza modela omogueni su pregled, informacije o modelu i manipulacija fajlovima
modela.


Fajlovi modela kreiranih programom AxisVM oznaeni su simbolom . Ako postoji i fajl sa
rezultatima analize oznaen je istim simbolom ali sa plavim trouglom u donjem desnom uglu .










Prikaz modela
Aktuelni direktorijum Aktuelni disk
82


Novi direktorijum
Formiranje novog direktorijuma u postojeem.

Kopiranje
Kopiranje izabranih fajlova iz startnog u odredini direktorijum. Moe se zahtevati i kopiranje
fajlova sa rezultatima.

Preimenovanje/Premetanje
Preimenovanje ili pomeranje izabranih fajlova iz startnog u odredini direktorijum

Brisanje
Brisanje izabranih fajlova. Mogue je izabrati brisanje obe datoteke modela ili samo brisanje
fajla sa rezultatima.

Uitavanje
Uitavanje fajla sa ulaznim podacima nekog modela.


Fajlovi modela kreiranih programom AxisVM oznaeni su simbolom . Ako postoji i fajl sa
rezultatima analize oznaen je istim simbolom ali sa plavim trouglom u donjem desnom uglu .

Prikaz modela
Prikaz aktuelnog ianog modela u pogledu od gore, sa strane, spreda ili perspektivi, sa
osnovnim informacijama o modelu.

Zatvaranje
Izlaz iz dijalog boksa baze modela.

3.1.13. Baza materijala


AxisVM sadri bazu definisanih konstrukcionih materijala i omoguava da se zada niz karakteristika
materijala za korienje u numerikoj analizi. Svaki niz karakteristika istog materijala ima razliiti
naziv (na primer: MB30, MB40...).



Baza materijala se moe otvoriti i prekledati i pomou ikonice Pregled tabela i selektovanjem
Baze/Baza materijala. (Pogledati... 4.9.7 Linijski konani elementi, 4.9.20 Generisanje AxisVM
modela iz arhitektonskog).
Pogledati detaljniji opis pregleda tabela u poglavlju 2.9.

Karakteristike
materijala
Ova baza sadri karakteristike materijala iz konstrukterske prakse na osnovu standarda Evrokod,
DIN-1045, DIN-1045-1, NEN, SIA-162, MSz i STAS. Korisnik moe ove podatke da menja i
dopunjava po potrebi. Materijali iz ove baze mogu da se upotrebe uz bilo koji model.


Promene u bazi materijala ne utiu na prethodno kreirane modele koristei modifikovane
materijale.

Uputstvo 83

Pri unosu novog materijala pojavljuje se sledei dijalog boks:

Definisanje novog
materijala
[Ctrl+Ins],
Promena
karakteristika
materijala

Definisanjem novog materijala pojavljuje se dijalog boks sa mogunou definisanja ili menjanja
svih karakteristika materijala. Polja sadre karakteristike materijala koje se mogu menjati nezavisno
od propisa koji su izabrani za analizu.
Ako su naziv novog i postojeeg materijala isti novom materijalu se automatski dodeljuje
naziv_indeks. Ako tekstura nije dodeljena materijalu klikom na kvadarat sa desne strane otvara se
baza materijala i omoguava izbor. Pogledati... 2.15.6 Prikaz modela




Karakteristike
materijala
U bazi se nalaze sledee karakteristike materijala :
- Tip materijala: |elik, beton, drvo, aluminijum, i drugi|
- Nacionalni propis, standard o materijalu
- Naziv materijala
- Boja materijala za prikaz na ekranu
- Boja konture za prikaz na ekranu
- Tekstura

Parametri analize Mogue je definisanje materijala kao izotropnog ili ortotropnog.

Opti parametri:

E
x
Young-ov modul elastinosti u lokalnom x-pravcu
E
y
Young-ov modul elastinosti u lokalnom y-pravcu
v
Poisson-ov koeficijent
o
T
Koeficijent termike dilatacije

Zapreminska masa



U sluaju drvenih materijala:
je zapreminska masa grae pri vlanosti od 12%, a modul elestinosti E je zasnovan na
rezultatima ispitivanja savijanjem. Vremenski efekti nisu uzeti u obzir.



84

Parametri
dimenzionisanja
Karakteristike parametara dimenzionisanja zavise od vrste materijala i izabranog nacionalnog
propisa.


EC,
DIN 1045-1,
SIA 26x,
Italijanski

elik
y
f

Granica razvlaenja
u
f

vrstoa na zatezanje

*
y
f
Granica razvlaenja (40mm <t< 100mm)

*
u
f
vrstoa na zatezanje (40mm <t< 100mm)

NEN elik
d
y
f

Granica razvlaenja
yt
f

vrstoa na zatezanje

*
yd
f
Granica razvlaenja (40mm <t< 100mm)

*
yt
f
Granica razvlaenja (40mm <t< 100mm)

EC,
Italijanski

beton
ck
f
Karakteristina vrednost pritisne vrstoe (cilindar starosti
28 dana)

c

Parcijalni koeficijent sigurnosti

cc
Koeficijent umanjenja pritisne vrstoe

t
u
Koeficijent teenja

DIN 1045-1 beton
ck
f
Karakteristina vrednost pritisne vrstoe (cilindar starosti
28 dana)

cube ck
f ,

Karakteristina vrednost pritisne vrstoe kocke

c

Parcijalni koeficijent sigurnosti
o Koeficijent umanjenja pritisne vrstoe

t
u
Koeficijent teenja

SIA 26x beton
ck
f
Karakteristina vrednost pritisne vrstoe (cilindar starosti
28 dana)

c

Parcijalni koeficijent sigurnosti

t
u
Koeficijent teenja

NEN
beton
ck
f
Karakteristina vrednost pritisne vrstoe (cilindar starosti
28 dana)
u Koeficijent teenja

EC drvo
k m
f
,
Karakteristina vrstoa na savijanje

k t
f
, 0 ,
Karakteristina vrstoa na zatezanje paralelno sa vlaknima

k t
f
, 90 ,
Karakteristina vrstoa na zatezanje upravno na vlakna

k c
f
, 0 ,
Karakteristina vrstoa na pritisak paralelno sa vlaknima

y k c
f
, , 90
Karakteristina vrstoa na pritisak upravno na vlakna (y)
(za masivno i lepljeno lamelirano drvo
k c z k c y k c
f f f
, 90 , , 90 , , 90
= = )

z k c
f
, , 90
Karakteristina vrstoa na pritisak upravno na vlakna (z)
(za masivno i lepljeno lamelirano drvo
)

y k v
f
, ,

Karakteristina vrstoa na cepanje (y)
(za masivno i lepljeno lamelirano drvo
)

z k v
f
, ,
Karakteristina vrstoa na cepanje (z)
(za masivno i lepljeno lamelirano drvo
k v z k v y k v
f f f
, , , , ,
= = )
E
0,mean
Glavni Youngov modul elastinosti paralelan vlaknima (x)
E
90,mean
Glavni Youngov modul elastinosti upravan na vlakna (y)
E
0.05
5% moduo elastinosti paralelan vlaknima (x)
G
mean
Glavni moduo smicanja

M

Parcijalni koeficijent za materijal
s Eksponent zavisnosti od veliine (za LVL materijale)
k c z k c y k c
f f f
, 90 , , 90 , , 90
= =
k c z k c y k c
f f f
, 90 , , 90 , , 90
= =
Uputstvo 85

3.1.14. Baza poprenih preseka

AxisVM sadi bazu elinih profila i betonskih poprenih preseka. Do ovih baza se dolazi pomou
progama za pregled tabela. U bazi podataka se mogu nai elini profili raznih svetskih proizvoaa.
(Videti.. 2.9 Tabele).




Funkcija - Poniti - na modifikacijama baze podataka ne radi.

Kreiranje nove
baze

Nova tabela profila moe da se kreira pomou komande Fajl/Nova baza u Pregledu tabela. Potrebno
je da se zada naziv fajla, naziv tabele profila i tip profila. Fajlovi tipa *.sec bie smeteni u glavnom
AxisVM direktorijumu.

Svakom novom porenom preseku se zadaje naziv i definiu sledee karakteristike:
Naziv
Nain izrade Valjani, zavareni, hladno-oblikovani, drugo.
Oblik I (H, W), U, L, puni cevni, kruni, pravougaoni, C, Z, S, J, T, kutijasti,
korisniki definisan.

Karakteristike
poprenih preseka
Prilikom kreiranja novog poprenog preseka u tabeli potrebno je popuniti sva polja.

Ax Povrina poprenog preseka
A
1
(*)
Smiua povrina poprenog preseka (odgovara transverzalnoj sili Q
y
)
A
2
(*)
Smiua povrina poprenog preseka (odgovara transverzalnoj sili Q
z
)
r
1
, r
2
, r
3
Radijusi ugaonih avova
Ix Torzioni moment inercije (oko lokalne x ose)
Iy Moment inercije oko lokalne y ose (fleksioni)
Iz Moment inercije oko lokalne z ose (fleksioni)
I
yz
Centrifugalni moment inercije
I
1
(*)
Glavni moment inercije (max)
I
2
(*)
Glavni moment inercije (min)
I

Torzioni moment inercije (za dimenzionisanje elinih profila)
W
1, el,t
(*)
Otporni moment, gornji = I
1
/ e2_max
W
1, el,b
(*)
Otporni moment, gornji = I
1
/ e2_min
W
2,el,t
(*)
Otporni moment, gornji = I
2
/ e1_max
W
2,el,b
(*)
Otporni moment, gornji = I
2
/ e1_min
W
1
,
pl
(*)
Otporni moment plastinosti
W
2
,
pl
(*)
Otporni moment plastinosti
i
1
(*)
Poluprenik inercije oko y lokalne ose
i
2
(*)
Poluprenik inercije oko z lokalne ose
b Dimenzija u lokalnom y pravcu (irina)
h Dimenzija u lokalnom z pravcu (visina)
yG Pozicija teita u pravcu lokalne y ose u odnosu na donji levi ugao pravougaonika koji
opasuje presek
zG Pozicija teita u pravcu lokalne z ose u odnosu na donji levi ugao pravougaonika koji
opasuje presek
y
s
,z
s
Poloaj centra smiue povrine u lokalnom y i z pravcu u odnosu na centar mase
86

S.p. Take proraunskih napona

(*) Ako su prva i druga glavna osa lokalne ose y i z, vrednosti sa (*) oznaavaju da se radi o
y i z osi.

Karakteristike
tabele

Uvoz/Izvoz
vrednosti

Kopiranje/
Ubacivanje
poprenih preseka

Dodavanje/
Modifikacija /
Brisanje
poprenih preseka
Karakteristike korisniki definisane baze mogu se menjati preko Fajl / Karakteristike tabele
poprenih preseka u meniju Tabela, a brisati preko Fajl / Brisanje tabele poprenih preseka.

Mogu je i import i eksport numerikih vrednosti u bazu iz fajlova tipa dBaseIII preko Fajl / Uvoz
dBase fajla.

Karakteristike profila sa kompletnim grafikim informacijama mogu se kopirati iz jedne tabele i
ubaciti u drugu. U drugu aplikaciju, preko clipboarda, mogu se preneti samo numeriki podaci o
profilima.

Novi profil moe se dodati bilo kojoj tabeli profila iz menija Ureivanje/Novi red ili kombinacijom
[Ctrl]+[Insert] ili preko odgovarajue ikone posle ega se unose vrednosti parametara.
Novi profil moe se definisati i korienjem Ureivaa profila iz menija Ureivanje/Konstruisanje
profila ili kombinacijom [Ctrl]+[G].
Izmena profila, ako postoje grafike informacije o profilu, moe da se izvri iz menija
Ureivanje/Modifikacija profila, ili kombinacijom [Ctrl]+[M].
AxisVM pri promeni bilo koje dimenzije standardnog oblika automatski proraunava sve ostale
parametre poprenog preseka i obnavlja ispisane podatke.
Popreni presek se moe obrisati pomou ikonice za brisanje ili kombinacijom tastera [CTRL+Del].

Videti opis ureivaa poprenih preseka u poglavlju 3.1.14.1.
Baza poprenih preseka sadri vrednosti torzionog momenta inercije Ie koji se koristi u modulu
za dimenzionisanje elinih konstrukcija.

Karakteristine vrednosti poprenih preseka u bazi preuzete su iz baze proizvoaa profila i
preporuuje se njihova provera pre korienja.




Naredna tabela prikazuje oblik i referentni sistem poprenih preseka.
Karakteristike koje proizvoa nije naveo su proraunate programom.


Uputstvo 87

Popreni preseci

Pri proraunu i prikazu karakteristika poprenog
preseka uzete su u obzir i debljine odnosno radijusi
ugaonih avova (r
1
, r
2
, r
3
)
Objanjenja radijusa, visine, irine, debljine zida i
prenika mogu se videti ispod na ematskim
dijagramima.

elini popreni
preseci
Baza poprenih preseka sadri sledee tipove poprenih preseka:



Hladno valjane I grede sa ravnim
flanama
Hladno valjane I grede sa flanama
ija debljina se smanjuje ka
krajevima


Hladno valjani T oblici Hladno valjani ugaonici

Hladno valjani U oblici sa ravnim
flanama
Hladno valjani U oblici sa flanama
ija debljina se smanjuje ka
krajevima



88

Hladno profilisane cevi Hladno profilisani i valjani kutijasti
profili (RHS)


Hladno profilisani J oblici Hladno profilisani ugaonici


Hladno profilisani U oblici Hladno profilisani C oblici

Hladno profilisani Z oblici Hladno profilisani S oblici


Hladno profilisani C oblici
(LINDAB)
Hladno profilisani Z oblici
(LINDAB)

Betonski popreni
preseci
U bazi podataka se nalaze najee upotrebljavani popreni preseci od preseka 20x20cm do
80x80cm, sa koracima od 2cm i 5cm.




Uputstvo 89

3.1.14.1. Ureiva poprenih preseka

Ureiva poprenih preseka omoguava konstruisanje tankozidnih i punih preseka. Komponente
preseka mogu da budu pravougaonog, krunog, prstenastog i poligonalnog oblika, kao i elementi iz
baze koji se dodaju preseku koji se konstruie. Za definisane komponente program odreuje
karakteristike poprenog preseka i glavne ose.
Komponente profila mogu da se pomeraju, kopiraju, rotiraju i simetrino kopiraju.
Pritiskom na dugme OK izlazi se iz Ureivaa poprenih preseka uz snimanje datog preseka pod
zadatim nazivom.

Ureiva poprenik preseka se moe pokrenuti i sa glavne trake menija preko dijaloga za linijske
elemente. Pogledati... 4.9.7 Linijski konani elementi
Ureiva se moe koristiti i prilikom definisanja preseka modela uveenih preko IFC formata iz
arhitektonskog modela. Pogledati.... 4.9.20 Generisanje AxisVM modela iz arhitektonskog
(ArchiCad) modela.

Korienje
tastature i mia
Pogledati... 2.5 Rukovanje kurzorom, tastaturom i miem

Traka alatki Najvanije funkcije dostupne su i preko trake alatki.


tampa popreni presek. Pogledati...3.1.10 tampanje.


Dodaje sliku poprenog preseka u Bazu crtea.
Pogledati...3.2.10 Snimanje crtea i tabele rezultata analize


Ponitava poslednju operaciju.


Ponavlja poniteno.


Kopira sliku poprenog preseka u clipboard.

Biblioteka
poprenih preseka

Uitava popreni preseka iz baze poprenih preseka.
Import iz DXF
fajla

Konture tankozidnih zavarenih poprenih preseka mogu da se uvezu i iz DXF fajlova.

Take napona

Izbor taaka (maksimalno 8) u kojima se raunaju naponi. Podrazumeva se teite preseka kao jedna
taka (ukupno 9. taaka). Ove take pomeraju se zajedno sa presekom.

Naponi se izraunavaju samo za definisane take. Ako take nisu definisane od strane korisnika
program automatski rauna napon samo za centralnu take (u teitu).


90

Meni ikona Funkcije za ureivanje su dostupne preko menija ikona sa leve strane aktivnog prozora. Funkcije su
iste kao i u glavnom meniju ikona.
Pogledati... 2.15 Meni ikona.




Tankozidi
zavareni profili



Centralna taka Moe se izabrati centralna taka za svaku komponentu poprenog preseka pomou koje se moe
editovati poloaj komponenti u okviru celokupnog poprenog preseka.
Standardni oblici se mogu zadavati i parametarski. Moraju se definisati sledei parametri:

Nain izrade Dostupna su tri naina (vueni, zavareni, hladno oblikovani).

Dimenzije Vrednosti zavise od naina izrade (visina, irina, debljina, radijus ava, prenik, itd.).

Rotiranje Omoguava zadavanje ugla rotacije reseka o. Podrazumevana vrednost je 0.

I profili

Sloeni I profili


Definisani su visinom, irinom i
debljinom noice i rebra i radijusom
ugaonog ava.


Uputstvo 91

Asimetrini I
profili

Definisani su visinom, debljinom
noice i rebra i dimenzijama gornje i
donje noice.



Pljosnati profili

Definisani su irinom (b), debljinom
(v) i uglom (), uz uslov da je b>v.


Cevasti profili

Definisani su spoljnim prenikom (d) i debljinom zida (v). Osa profila predstavlja konturu zatvorene
oblasti prikazane isprekidanom linijom.

Drugi oblici
, , ,
, ,
Definisani su visinom, irinom, debljinom i u sluaju vuenih ili zavarenih uglom krivine ili ava.

Dvostruki profili
, ,

Osnovni oblici dvostrukih poprenih preseka se mogu zadati parametarski (irina, visina, debljina
rebra i noica) ili uitati iz baze profila.
Posebni parametri dvostrukih profila:
rastojanje profila: a
orijentacija : jedan ka drugom ili leima (u sluaju 2U profila)

Poligonalni oblici

Definisanje poligonalnih profila.

Pre definisanja poloaja potrebno je izabrati
poloaj centralne linije elementa:

1. sa leve strane elementa
2. kroz centar
3. sa desne strane
R parametar : radijus krivine (vuenja ili
ava).


92

Luni oblici


Definiu se prenikom, centralnim uglom
i debljinom.


Promena debljine
zida


Debljina zida tankonzidnih profila se moe menjati za svaki
posebno. Debljine zidova parametarski definisanih oblika se
menjaju preko parametara.

Brisanje Tipka [Del] poziva panel za selektovanje komponenti za brisanje. Po izlasku iz panela bie izbrisane
i take napona.

Take napona Brisanje izabranih taki napona.


Taka napona u teitu poprenog preseka se ne moe izbrisati.

Opcije Podeavanje dimenzija mree, koraka kurzora odnosno multiplikatora za uveavanje ili smanjivanje.

Puni profili



Pravougaoni

Definisanje pravougaonika irinom (b), visinom (h) i uglom ().
Kruni,
polukruni
,
Definiu se prenikom i uglom .
I oblici

Definisanje "I" poprenog preseka parametrima a1, a2, a3, b1, b2, b3 i . Neki parametri (a1, a3) i
(b1, b3) mogu da imaju nultu vrednost, pa se dobijaju "T", "U" i "L" preseci.
Uputstvo 93

Poligonalni

Zadavanje poprenog preseka poligonalnog oblika. Konstruisanje poligona se zavrava pritiskom na
tipku . (Enter) ili pritiskom na desno dugme ili zatvaranjem poligona.
Ubacivanje
glavne
(centralne) take

Ubacivanje nove centralne take na konturu poprenog preseka. Oblik poprenog preseka se moe
menjati pomeranjem centralne take miem.

Puni

Pritisnuto dugme omoguava definisanje poprenog preseka a pritisnuto dugme Oupljeni definisanje
otvora u preseku.

Oupljeni

Aktiviranjem ovog prekidaa u puni popreni presek bilo kog oblika se moe uneti otvor
pravougaonog, krunog i poligonalnog oblika.



Brisanje Tipka [Del] poziva panel za selektovanje komponenti za brisanje.
Brisanjem komponenti briu se i take napona.

Poligon Brisanje izabranih komponenti.

Take napona Brisanje izabranih taki napona.


Taka napona u teitu poprenog preseka se ne moe izbrisati.

Opcije Podeavanje dimenzija mree, koraka kurzora odnosno multiplikatora za uveavanje ili smanjivanje.

Karakteristike
prorauna
Program proraunva sledee karakteristike poprenog preseka:

AxisVM integracijom izraunava Ax, Iy, Iz, Iyz, a metodom konanih elemenata Ay, Az, Ix, Ie,
y
,

z
,
yz
,
1
,
2
, A1, A2

Ako se popreni presek sastoji iz dva ili vie nezavisnih elemenata sledee karakteristike preseka se
ne proraunavaju: A
y
, A
z
,
y
,
z
,
yz
,
1
,
2
, A
1
, A
2
.

Ax Povrina poprenog preseka
A
y
Smiua povrina poprenog preseka (odgovara transverzalnoj sili Q
y
)
A
z
Smiua povrina poprenog preseka (odgovara transverzalnoj sili Q
z
)
Ix Torzioni moment inercije (oko lokalne x ose)
Iy Moment inercije oko lokalne y ose (fleksioni)
Iz Moment inercije oko lokalne z ose (fleksioni)
I
yz
Centrifugalni moment inercije
I
1
(*)
Glavni moment inercije (max)
I
2
(*)
Glavni moment inercije (min)
Ugao izmeu prve glavne lokalne ose i y lokalne ose
I

Torzioni moment inercije (za dimenzionisanje elinih profila)

y
Faktor smicanja u lokalnom y pravcu

z
Faktor smicanja u lokalnom z pravcu

yz
Faktor smicanja za lokalna ukrtanja yz pravaca

1
Faktor smicanja za glavni lokalni prvi pravac

2
Faktor smicanja za glavni lokalni drugi pravac
A
1
(*)
Smiua povrina poprenog preseka (odgovara transverzalnoj sili Q
y
)
A
2
(*)
Smiua povrina poprenog preseka (odgovara transverzalnoj sili Q
z
)
W
1, el,t
(*)
Otporni moment, gornji = I
1
/ e2_max (videti dijagram ispod)
W
1, el,b
(*)
Otporni moment, gornji = I
1
/ e2_min
W
2,el,t
(*)
Otporni moment, gornji = I
2
/ e1_max
W
2,el,b
(*)
Otporni moment, gornji = I
2
/ e1_min
W
1
,
pl
(*)
Otporni moment plastinosti
W
2
,
pl
(*)
Otporni moment plastinosti
i
1
Poluprenik inercije oko y lokalne ose
i
2
Poluprenik inercije oko z lokalne ose

94

y
G
Pozicija teita u pravcu lokalne y ose u odnosu na donji levi ugao pravougaonika koji
opasuje presek
z
G
Pozicija teita u pravcu lokalne z ose u odnosu na donji levi ugao pravougaonika koji
opasuje presek
y
s
, z
s
Poloaj centra smiue povrine u lokalnom y i z pravcu u odnosu na centar mase
P
o
Spoljanji obim (konture punog preseka)
P
i
Unutranji obim (otvora)

(*) Ako su prva i druga glavna osa lokalne ose y i z, vrednosti sa (*) oznaavaju da se radi o
y i z osi.




Glavni momenti
inercije


I
1

2
2
1
2 2
xy
y x y x
I
I I I I
I +
|
|
.
|

\
|
+
+
=


I
2

2
2
2
2 2
yz
z y z y
I
I I I I
I +
|
|
.
|

\
|
+
+
=


o
y x
xy
n
n n
n
tg

=
2
) 2 ( o



90 90 + s < o , relativno u odnosu na lokalnu y osu poprenog preseka.

Proraun
otpornog
momenta
elestinosti
max _ 2
1
, , 1
e
I
W
gornji el
=

min _ 2
1
, , 1
e
I
W
donji el
=


max _ 1
2
, , 2
e
I
W
gornji el
=

min _ 1
2
, , 2
e
I
W
donji el
=



Smicanje Gredni elementi se raunaju ne uzimajui u obzir deformacije od smicanja ak iako su popreni
preseci zadati sa nekom vrednosti povrine smicanja.
Za rebro elemente povrine smicanja se uzimaju pri proraunu i moraju biti unete sa pozitivnom
vrednosti veom od nule ( 0 =
y
A i 0 =
z
A ).
Pri dimenzionisanju elinih konstrukcija povrina smicanja se uzima u obzir prema izabranom
nacionalnom propisu a ne prema unetim vrednostima.

= faktor smicanja
gde je:
y
x
y
A
A

=
z
x
z
A
A

=

3.1.15. Izlaz
[Ctrl]+ Q] Izlazi iz programa

Uputstvo 95

3.2. Ureivanje



3.2.1. Poniti

[Ctrl]+[Z]



Ponitava poslednju operaciju tj. vraa stanje pre poslednje komande. Broj ponitavanja (maks. 99)
moe da se definie iz menija:
Podeavanja/Osnovna podeavanja/Sigurnost podataka/Poniti.
3.2.2. Ponovi


[Shift]+[Ctrl]+[Z]


Ponavlja ponitenu operaciju tj. ponitava komandu Poniti.

3.2.3. Selektuj sve
[Ctrl]+ [A]
Pogledati... 2.15.1 Selektovanje

3.2.4. Kopiranje
[Ctrl]+ [C]
Kopiranje sadraja aktivnog prozora na clipboard. Ako nita nije selektovano kopiraju se aktivni
sklopovi, ako su ukljueni. Ako nita nije selektovano (a nema aktivnih sklopova) kopira se ceo
model.
Kopiranje se moe i prekinuti.

3.2.5. Ubaci
[Ctrl]+ [V]
Iz clipboarda kopira elemente u AxisVM.

96

3.2.6. Kopiraj / ubaci opcije
Opcije kopiranja

Selektovani elementi (i korisniki definisani sklopovi koji ih sadre) kao i njima pridrueni oslonci,
optereenja, kotne linije ili armatura se uvek kopiraju u clipboard.
Za podeavanje opcija kopiranja u
novo otvorenom panelu izvriti
podeavanja: Selektovani oslonci/
Selektovana optereenja/ Selektovane
kotne linije/ Selektovane oblasti
armiranja. U panelu se biraju opcije
kopiranja svih ili pripadajuih
sluajeva optereenja, kombinacija
optereenja, grupa optereenja kao i
ukljuivanje opcije kopiranja aktivnog
ekrana kao crtea.



Opcije ubacivanja

Sluajevi optereenja:
Ubacivanje sluajeva optereenja se
moe podesiti sledeim opcijama:
Ubaci kao novi sluaj optereenja:
sluajevi optereenja iz clipboarda se
ubacuju kao novi. Ako je ukljuena
opcija Spoji sluajeve optereenja
istog naziva u postojee e biti dodati
iz clipboarda sluajevi istog naziva.
Ako se kopiranja i ubacivanja
obavljaju unutar istog modela
preporuuje se da ova opcija bude
ukljuena radi izbegavanja kreiranja
nepotrebnog broja sluajeva
optereenja.


Pripajanje optereenja iz svih sluajeva optereenja u tekue. Ukljuena ova opcija pripaja
optereenja iz svih sluajeva optereenja iz clipboarda u tekui sluaj optereenja modela.

Sklopovi:
U clipboard se kopiraju i korisniki definisani sklopovi selektovanih elemenata. Prva opcija ubacuje
elemente sklopova u sve sklopove modela, a druga ubacuje sklopove kakvi su bili u kopiranom
modelu.

Pozicije ubacivanja
Omoguava izbor tri pozicije za ubacivanje iz clipboarda.
Ubacivanje na istu poziciju kopiranog modela: ubaeni elementi e se nalaziti na istim koordinatama
kao i u izvornom modelu.
Postavljanje u odnosu na relativni poetak/ Postavljanje u odnosu na krajnju taku strukture: Ako je
ukljuena neka od ovih opcija postavljanje ubaenih elemenata se definie klikom levog dugmeta
mia. U prvom sluaju pozicija je relativni poetak izvornog modela a u drugom automatski
detektovana krajnja taka kopirane strukture.









Uputstvo 97

3.2.7. Brisanje

[Del]
Brisanje izabranih entiteta. Ukoliko nema izabranih entiteta otvara se panel za izbor, a zatim i
dijalog boks za brisanje.
Omoguava brisanje selektovanih geometrijskih entiteta.
Postupak:
1. Odabrati geometrijske entitete koji se briu. Selektuju se ili pomou panela za izbor ili
dranjem tipke [Shift] i odabira entiteta levim klikom mia.
2. Nakon selekcije pritisnuti tipku [Del]. Ako entiteti nisu selektovani prethodno pojavljuje se
panel za selekciju i tada se mogu odabrati entiteti. Pogledati... 2.15.1 Selektovanje.
3. Omoguiti prekidae entiteta koji se briu.
4. Pritiskom na dugme U redu zavrava se postupak i zatvara dijalog.
Prekidai u dijalogu su aktivni ili ne u zavisnosti od trenutne selekcije entiteta (geometrija, elementi,
optereenja...).




Geometrija Omoguava selekciju geometrijskih entiteta za brisanje. Briu se i pripadajui konani elementi i
optereenja selektovanih geometrijskih entiteta.


Elementi Omoguava selekciju konanih elemenata za brisanje. Brisanje konanih elemenata ne brie
geometrijske entitete ali se briu pripadajua optereenja.


Reference Omoguava selekciju referenci za brisanje. Briu se i svi elementi i optereenja koji koriste
selektovane reference.


Mrea Omoguava brisanje mree podele oblasti.


Dimenzionisanje
betonskih
konstrukcija
Omoguava brisanje parametara armiranja pridruenog selektovanim elementima. Parametri
dimenzionisanja temelja se takoe briu.


Dimenzionisanje
elinih / drvenih
konstrukcija
Omoguava brisanje parametara dimenzionisanja elinih/ drvenih konstrukcija pridruenih
selektovanim entitetima.


Kotne linije, tekst Brie kotne linije, tekst boksove, itd. selektovanih entiteta.

3.2.8. Pregled tabela

[F12]
Pogledati... 2.9 Tabele

98

3.2.9. Izrada dokumentacije

[F10]
Pogledati... 2.10 Izrada dokumentacije

3.2.10. Snimanje crtea i tabele rezultata analize

Dodavanje crtea
u Galeriju [F9]
AxisVM omoguava snimanja: glavnog prozora, dijagrama pomeranja i unutranjih sila, rezultate
dimenzionisanja elinih konstrukcija, prorauna armature i dijagrame stubova i greda, itd. U sluaju
rada u vie prozora mogue je snimanje svih ili samo aktivnog prozora.

Za snimanje dijagrama moe posluiti i Baza crtea. Dok Galerija sadri slike, Baza crtea sadri
crtee koji se ponovo iscrtavaju u zavisnosti od promene modela.
Pogledati... 2.13 Baza crtea i 2.10.4 Galerija slika

Koji format fajla
koristiti?
Bitmap format (.BMP, .JPG) snima slike veliine u pixelima i to u *.JPG formatu, manje veliine
fajla i neznatnog gubitka kvaliteta ili *.BMP, bez gubitka kvaliteta slike ali rezultat je vea veliina
fajla.

Windows metafajlovi (.WMF, .EMF) sadre seriju podataka o crteu tako da bez obzira na promenu
veliine kvalitet tampe ostaje isti. U renderovanom ili prikazu sa skrivenim ivicama ovaj format
moe da snimi samo bitmapu tako da se ne moe odrati uvek isti kvalitet tampe i preporuuje se
direktna tampa ovih prikaza crtea.

Crtei se automatski snimaju u poddirektorijum Images_nazivmodela direktorijuma gde se nalazi
model. Ove slike crtea se mogu ubaciti u izvetaj. Ne treba menjati naziv poddirektorijuma kao ni
premetati ga na neko drugo mesto.

3.2.11. Izvetaj o teini...

[F8]
Teina celokupnog modela, selektovanih elemenata ili detalja se moe pregledati tabelarno po
materijalima, poprenim presecima ili tipu povrine modela.



3.2.12. Spajanje delova strukture

Spaja susedne elemente u jedan linijski dok ne naie na taku prekida. Taka prekida je definisana
promenom lokalne x ili z ose, materijala, poprenog preseka ili ekscentriciteta, uslova oslobaanja
krajeva ili graninih oblasti elementa. Linijski elementi moraju biti na istoj liniji ili luku (misli se na
geometriju).

3.2.13. Razdvajanje delova strukture

Razdvaja linijske elemente kreirane prethodnom komandom.

3.2.14. Konvertovanje povrinskih optereenja raspodeljenih na grede
Konvertuje selektovana povrinska optereenja raspodeljena na grede u pojedinana raspodeljena
optereenja na gredama.

Uputstvo 99

3.2.15. Konvertovanje automatskih referenci
Ova komanda menija konvertuje automatski kreiranje reference linijskih ili povrinskih elemenata u
referentne vektore.

3.3. Podeavanja


3.3.1. Prikaz



Simboli Pogledati... 2.15.13. Mogunosti prikazivanja
[Ctrl]+ [Y]

Oznake Pogledati... 2.15.13. Mogunosti prikazivanja
[Ctrl]+ [L]

Prekidai Pogledati... 2.15.13. Mogunosti prikazivanja
[Ctrl]+ [D]


3.3.2. Opcije



Pogledati... 2.15.14 Servisi

100

3.3.3. Obrada lejera

[F11]



Modul za obradu lejera omoguava rukovanje AxisVM, uvezenim DXF i ArchiCAD lejerima. Moe
da se uveze samo jedan ArchiCAD lejer a vie DXF lejera. Ako nije definisan nijedan AxisVM lejer
AxisVM automatski kreira novi lejer sa nazivom Dimenzije.

Na levoj strani dijaloga ovog modula nalazi se prikaz postojeih lejera u obliku razgranate liste. Ako
se selektuje pojedinani DXF lejer u poljima na desnoj mogu da se menjaju parametri (naziv, boja,
tip, debljina). Ako se selektuje glavna grana DXF lejera mogu da se menjaju parametri svih DXF
lejera istovremeno. Parametri AxisVM lejera ne mogu da se menjaju.
Primeni na sve: pritisak na dugme oznaava da zadati parametri vae za sve DXF lejere.


Vidljivost lejera ili DXF fajla moe da se podesi klikom na simbol "sijalica" pored naziva lejera.

Novi AxisVM lejer Kreiranje novog AxisVM lejera sa zadavanjem naziva, boje, tipa linije i veliine.

Brisanje Brisanje lejera ili grupe selektovanjem i pritiskom na tipku [Del].

Brisanje praznih
AxisVM lejera
Brie sve AxisVM lejere koji ne sadre entitete.

Brisanje praznih
DXF lejera
Brie sve uveene DXF lejere koji ne sadre entitete.

3.3.4. Nivoi (spratovi)
[Ctrl] + [R]



Olakavaju pregled i ureivanje modela. Mogu se definisati pre unosa modela ili naknadno na
postojeoj konstrukciji.
Nivo je pomona ravan paralelna globalnoj X-Y ravni na zadatoj koordinati Z. Ako su nivoi uljueni
kretanje miem je uvek projekcija na ravan ak iako su elementi na razliitim Z koordinatama.
Uputstvo 101

Lista nivoa je sortirana po rastuoj Z koordinati automatski zadatih naziva nivoa.
Elementi koji imaju Z koordinatu veu ili jednaku koordinati nekog nivoa ali manju od sledeeg se
smatraju elementima tog nivoa. Tako da, na primer, ako stub ili zid prolazi kroz vie nivoa a
definisan je kao jedan element prikazuju se samo na najniem nivou i preporuka je da se izvri
presecanje elemenata na svakom nivou da bi se prikazali na svim ostalim kroz koje prolaze.
Novi kreirani elementi se automatski pridruuju pripadajuim nivoima.


Nivoi su logiki sklopovi modela kreirani za potrebe lakeg ureivanja tako da ne utiu na
rezultate analize.
Ako je potrebno uzeti u obzir efekte torzije u seizmikoj analizi nivoi se moraju posebno definisati
u dijalogu seizmikih parametara.

Rad sa nivoima se obavlja preko sledeeg dijaloga.


Iskljuivanje
nivoa

Ako je ukljueno ovo dugme nivoi se ne
prikazuju. Prikazuje se samo cela konstrukcija
kao jedan aktivni sklop. Nivoi se, naravno,
mogu brisati ili dodavati i na ovakvom prikazu
modela.
Prikaz tekueg
nivoa

Ako je ukljueno ovo dugme i izabran aktivni
nivo dobija se prikaz na ekranu. Aktivni nivo
se moe izabrati radio dugmetom ispred
naziva.
Lista izbora je nezavisna od prikaza tako da se
moe izabrati vie nivoa. Kombinacijom
tastera [CTRL]+klik mia dodaju se
pojedinani elementi sa liste selekciji, a
kombinacijom [SHIFT]+klik mia oblast.
Brisanjem se uklanjaju selektovani nivoi ali ne
i aktivni nivo.


Samo jedan nivo moe biti aktivan, ali je mogu prikaz i susednih nivoa (nivoa iznad ili ispod).
Ureivanje se odnosi samo na aktivni nivo.

Pokupi

Klikom na ovu ikonicu prelazi se na aktivni prozor modela i omoguava odabir take za Z
koordinatu. Funkcija se zavrava klikom na praznu oblast i Z koordinata se dodaje listi nivoa.
Unos novog nivoa Unosom Z koordinate u polje za ureivanje i klikom na dugme [+] dodaje novi nivo na listu.

Nalaenje

Ako postoji viespratna konstrukcija sa ploama mogue je pronai i dodati Z koordinatu
horizontalnih povrina listi nivoa jednim klikom. Nepotrebne nivoe je mogue naknadno izbrisati iz
liste


Nije mogua izmena pozicije nivoa. Potrebno je izbrisati nivo i definisati novi.

Brisanje

Brie selektovane nivoe a preostali se preimenuju i novopripadajui elementi se dodaju automatski.


Brisanje nivoa ne brie elemente.

Prikaz nivoa ispod
aktuelnog

Ako je pritisnuto ovo dugme prikazuje se i nivo ispod aktivnog.

Prikaz nivoa iznad
aktuelnog

Ako je pritisnuto ovo dugme prikazuje se i nivo iznad aktivnog.


Za prikaz vie nivoa ukljuiti u dijalogu Sklopovi sa logikim sklopovima ukljuiti nivoe koje elite
prikazati. Odabir novog aktivnog nivoa prevazilazi podeavanja sklopova.

102

Numerisanje
nivoa

Kontrola numeracije se vri pomou ovih dugmadi. Ako je levo dugme pritisnuto (Numerisanje
nivoa od dole) najnii sprat se smatra kao nivo terena a ostali se numeriu pozitivnim vrednostima, a
ako je drugo pritisnuto (Auto numerisanje spratova) najblii nultom nivou se smatra nivoom terena.
Nivoima ispod dodaju se negativni, a iznad pozitivni brojevi.

3.3.5. Voice

[CTRL]+[G]
Voice
Pogledati... 2.15.7 Voice

3.3.6. Standardi


Ovde se odreuje standard (propisi) po kojem e se izvravati
operacije zavisne od izabranog standarda.
Prelaskom na drugi standard od tekueg, menja se nain
izbora merodavne kombinacije optereenja, pa se briu
parametri grupa optereenja, ali ne i koeficijenti sigurnosti.
Briu se i parametri seizmike analize i sluajevi seizmikih
optereenja.
Poto su karakteristike materijala i parametri armiranja u
razliitim standardima razliito definisani, preporuuje se, pri
prelasku na drugi standard, provera tih vrednosti.
Ako je ukljuen prekida Postavljanje trenutnih podeavanja
za podrazumevana novi model se kreira sa trenutnim
standardom-propisom.

3.3.7. Jedinice i formati



Ovde se podeavaju jedinica mera ( SI jedinice i/ili Imperijalne) i format njihovog ispisa (broj
decimalnih mesta ili eksponencijalni format).

Sopstvene kombinacije podeavanja sa zadatim nazivom mogu da se snime i naknadno uitaju.

Uputstvo 103

3.3.8. Gravitacija



Ovde se zadaje pravac dejstva gravitacije i konstanta ubrzanja.
Podrazumevana vrednost pravca je "-Z", (gravitacija deluje u
negativnom smeru Z-ose) a konstante 9,810 m/s
2
.

3.3.9. Podeavanja



Sigurnost
podataka


Lista poslednje
otvaranih fajlova

Omoguava zadavanje veliine liste poslednje otvorenih fajlova AxisVM modela na kraju menija
Fajl, kao i podeavanje da li pri pokretanju programa otvara poslednji fajl modela ili ne. Poetni
iskaui prozor (Pogledati... 2.2 Instalacija) se pojavljuje pri startovanju programa ukoliko je
ukljuena opcija Prikai poetni iskaui prozor pri pokretanju.

Snimanje

Opcija automatskog snimanja
Da bi se sauvali podaci potrebno je ukljuiti opciju Automatsko snimanje u zadatom intervalu (1-99
minuta) jer je tada u sluaju nepropisnog prestanka rada programa iz bilo kojih razloga mogue
obnoviti fajl ponovnim pokretanjem programa i uitavanja fajla iz privremenog snimljenog kao
104

$nazivmodela.avm iz direktorijuma za privremeno snimanje fajlova (podrazumevani direktorijum
privremenih fajlova se nalazi u C: \ Documents and Settings\ username\ Local Setting \ Temp). Ovo
ne znai da pri izlasku iz programa model ne treba snimiti.

Kreiranje sigurnosne kopije
Ako je aktivirana ova opcija AxisVM e kreirati sigurnosnu kopiju fajla sa ulaznim podacima
aktuelnog modela kao nazivmodela.~AX.

Snimanje rezultata
Aktiviranom ovom opcijom snimaju se i rezultati prorauna (naponi, anvelope, kritine kombinacije,
rezultati dimenzionisanja,....) prilikom snimanja fajla modela.

Ponitavanje Ovde se zadaje maksimalan broj ponitavanja poslednje izvrene operacije (do 99).

Ponitavanje
grupe

Aktiviranje opcije Poniti grupno omoguava da se ponite efekti kompleksnih operacija u jednom
koraku. Podaci ponitavanja se mogu upisivati na hard disk (daje veu mogunost broja
ponitavanja i ponavljanja ponitenog) ili u memoriju raunara (bri rad ali manji broj ponavljanja).

Mreni preiod
neaktivnosti
(time-out)
Ovde se zadaje period neaktivnosti mrenog hardverskog kljua na AxisVM serveru, posle ega se
iskljuuje AxisVM na datom raunaru (radnoj stanici).

Boje



Moe da se izabere boja pozadine glavnog prozora programa (crna, tamnosiva, svetlosiva ili bela).
Boje ostalih entiteta bie usklaene sa izabranom bojom pozadine.

Fontovi


U ovom panelu podeava se tip i veliina fonta za oznake (slova i brojevi) koje se pojavljuju na
ekranu i u informacionim panelima. Klik na informaciono polje poziva novi dijalog boks za
podeavanje fonta.
Podrazumevana podeavanja se uvek mogu vratiti pritiskom na dugme sa desne strane.

Uputstvo 105

Ureivanje



Ugao zatvaranja
kruga
Podeavanje ugla zatvaranja kruga. Pun krug se iscrtava ukoliko je centralni ugao manji od ove
vrednosti ili blizu 360 za vrednost manju od ove.

Linija projekcije
na ravan
Prikaz linije projekcije se moe ukljuiti ili iskljuiti. Ova linija prikazuje rastojanje kurzora do
trenutne ravni rada.

Ukljuivanje logikih sklopova prilikom uitavanja modela iz prethodnih verzija programa.
Ako je ukljueno prilikom uitavanja modela iz starijih verzija programa kreiraju se logiki
sklopovi.

Automatsko postavljanje kurzora nad dijalog prozorima.
Ako je ukljuena ova opcija kurzor se automatski postavlja iznad U redu dugmeta dijalog prozora.

Kreiranje mree
konanih
elemenata


Rad sa mreom
konanih
elemenata

Izbor naina kreiranja mree konanih elemenata.
Automatsko uklanjanje i kreiranje mree KE (konanih elemenata)
Bilo kakva izmena nad oblasti brie mreu konanih elemenata. Nakon pokretanja modula za
analizu izbrisana mrea se ponovo kreira u odnosu na parametre oblasti.
Ouvanje editabilne mree KE
Mree KE se mogu runo ureivati.

Podela mree KE

Podjednaka veliina mree KE
Mrea se kreira prema korisniki definisanoj veliini elemenata bez obzira na oblik oblasti
(minimalan broj konanih elemenata).
Prilagodljiva veliina mree KE
Uzima u obzir oblik konture oblasti i prilagoava veliinu mree (proguuje mreu) na mestima
gde je to potrebno.

Podrazumevana
veliina
elemenata mree
Ova vrednost je podrazumevana prilikom podeavanja vrednosti veliine mree konanih elemenata.

106

Traka ikona


Prikaz trke Ako je ukljuena opcija Proirena horizontalna traka ikonice se prikazuju u redu a linije podele
oznaavaju razliite grupe funkcija.
Ako je ukljuena opcija Iskaua traka razliite grupe funkcija se prikazuju jednom ikonom a
klikom na strelicu u uglu iskae traka sa funkcijama te grupe.

Pozicija palete
menija
Pozicija palete menija moe biti:
Relativna
Na zadatom rastojanju (vertikalnom - dx i horizontalnom - dy) u pikselima od funkcije.
Prikaz na poslednjoj poziciji na ekranu
Prikazuje paletu na istoj poziciji kao i prethodni put.


Prikaz



Dijagram
momenata
Postavljanje naina prikaza dijagrama momenata.
Rezolucija
krunog luka

Kruni lukovi (krunice) su prikazani poligonalnim linijama i rezolucija prikaza se moe menjati.
Prikaz utie samo na izgled na ekranu odnosno crteu ali ne i na preciznost analize.

Stil prikaza
modela
Klasini stil prikaza se preporuuje na ekranima slabije rezolucije a AxisVM10 stil na veim
rezolucijama (prikazuje tanje linije, automatski ispunjava oblasti rafurom, daje pregledan prikaz
povrinskih optereenja, itd...).


Prekidai Ukljuivanje 3D konture prilikom crtanja modela
Prilikom crtanja prikazuje 3D konturu objekata ak iako nije ukljuen renderovani prikaz
(Videti 4.9.3 Direktno crtanje elemenata).
Prikaz linijskog optereenja na svim povezanim elementima
Ako je ukljuen prikaz sklopova, prikazuje se samo optereenje pripadajueg elementa u sklopu
Uputstvo 107

(Videti 2.15.10 Sklopovi) a ova opcija omoguava prikaz optereenja iako nije dodeljeno
elementu aktivnog sklopa. Na primer zid i dve ploe gde je optereenje zadato po ivici jedne ploe
a ukljuen je prikaz sklopa koji sadri zid i drugu plou. Ako je ova opcija iskljuena u aktivnom
sklopu koji sadri zid i drugu plou optereenje nee biti prikazano.
Ova opcija je korisna pri proveri lokalnih komponenti optereenja.
Analiza




U zavisnosti od veliine fizike i virtualne memorije na poetku analize AxisVM deli sistem
jednaina na delove u blokove memorije i time poveava brzinu analize ali kao rezultat moe znatno
usporiti druge aplikacije na raunaru.
Ovom opcijom se podeava veliina memorije koja se dodeljuje programu AxisVM pri analizi
modela.
Omoguavanje
proirenog
pristupa memoriji
(AWE)
Ova opcija omoguava poveanje koliine memorije pri analizi ukoliko je na raunaru instalirano
vie od 4 GB memorije. Ako je ova opcija nedostupna znai da veliina Page fajla nije zakljuana.
Pogledati detaljnije u... 2.1 Hardverski zahtevi

Korienje
jednog/vie
jezgara procesora

Opcija Korienje vie jezgara procesora omoguava analizu modela programa AxisVM na vie
jezgara procesora raunara. Preporuuje se korienje procesora na HT-Hyperthread ili DualCore
tehnologiji.
Ovim se viestruko poveava brzina prorauna koja zavisi i od veliine modela i dostupne memorije
raunara. Linearna analiza se moe poveati i do 1.5 put, a analiza vibracija i do 4 puta.

Direktorijum za
privremene
fajlove tokom
analize
Definie direktorijum za privremeno snimanje fajlova tokom analize.

Odabrati bilo koju od sledeih opcija :

- Direktorijum modela
- Sistemski privremeni direktorijum
- Korisniki definisan

Kreiranje tzv. log fajla analize
Ukljuivanjem ove opcije tehniki podaci analize modela se snimaju u tekstualni
nazivmodela_msg.txt.
108

Izvetaj



Jezik izvetaja U zavisnosti od konfiguracije programa moe se birati neki od sledeih jezika: engleski, nemaki,
francuski, italijanski, panski, nemaki, holandski, maarski, ruski, portugalski, rumunski i srpski
jezik.

Izgled tabela Ukljuenom opcijom Dozvoliti vie kolona, uzane tabele izvetaja se tampaju u vie kolona jedna
do druge tako da se moe smanjiti koliina papira tampe. Mogue je definisati i Minimalni broj
redova po koloni tako da se moe izbei prelazak kolona na drugu stranicu kod kratkih kolona.

Bafer tampaa U sluaju da izvetaj sadri mnogo slika i crtea mogue je da se zauzme velika koliina memorije i
tako stvore problemi pri tampi pa se preporuuje podeavanje bafera tampaa na hard disk.

tampanje numeracije stranica iako su iskljuena zaglavlja
Ukljuivanje ove opcije omoguava tampanje numeracije stranica iako su iskljuena zaglavlja u
dijalogu za tampu.

Automatska promena naziva stavki pri promeni jezika izvetaja
Ukljuivanjem ove opcije AxisVM automatski prevodi nazive stavki pri promeni jezika izvetaja.

Auriranje
programa



Pretraga dopune
programa
AxisVM redovno proverava dostupnost dopuna programa na internetu. Uestalost provere se moe
podesiti klikom na radio dugme na jednu od etiri ponuene opcije. Ukoliko se ukljui opcija Nikada
pretraga se moe pokrenuti od strane korisnika klikom na AxisVM provera dopune internetom.
Prikazuje se i datum poslednje provere. Ukoliko je konekcija preko proxi servera potrebno je
podesiti podeavanja proxy-a klikom na Podeavanja proxy-a.

Uputstvo 109

AxisVM
internet
auriranje
Klikom na ovo dugme pokree se
AxisVM arobnjak internet dopune koji
vodi korisnika kroz ceo postupak
preuzimanja i instaliranja dopune
programa.


3.3.10. Jezik programa


Ukoliko je i DM modul instaliran u programu mogue je
izabrati jezik programa (menija i dijaloga).
3.3.11. Jezik dokumentacije


Ukoliko je i DM modul inastliran u programu mogue je
izabrati jezik dokumentacije (nazivi crtea, slika, tabela i
izvetaja).
3.3.12. Trake alatki i ikona na podrazumevanu poziciju
Pomereni meni ikona se vraa na poetnu poziciju na levoj strani ekrana. Sve iskaue trake alatki
pomerene na neku poziciju na ekranu se vraaju u Traku ikona alatki.

110

3.4. Pogledi



Pogled spreda
[Ctrl]+ [1]
Pogledati... 2.15.3 Pogledi

Pogled odozgo
[Ctrl]+ [2]
Pogledati... 2.15.3 Pogledi

Pogled sa strane
[Ctrl]+ [3]
Pogledati... 2.15.3 Pogledi

Perspektiva

[Ctrl]+[4]
Pogledati... 2.15.3 Pogledi

Podeavanje
perspektive
Pogledati... 2.15.3 Pogledi

Ravni rada

Pogledati... 2.15.4 Ravni rada

Uveanje
[Ctrl]+[/],[+]

Pogledati... 2.15.2 Uveenje, smanjenje (Zoom)
Smanjenje


[Ctrl]+
[Shift]+[/],[-]


Pogledati... 2.15.2 Uveenje, smanjenje (Zoom)


Cela slika

[Ctrl]+ [W]


Pogledati... 2.15.2 Uveenje, smanjenje (Zoom)
Translacija



Pogledati... 2.15.2 Uveenje, smanjenje (Zoom)
Rotacija



Pogledati... 2.15.2 Uveenje, smanjenje (Zoom)
Prethodni pogled

Ctrl]+[

Pogledati... 2.15.2 Uveenje, smanjenje (Zoom)

Uputstvo 111

Naredni pogled

[Ctrl]+]

Pogledati... 2.15.2 Uveenje, smanjenje (Zoom)

iani model

Pogledati... 2.15.6 Prikaz modela

Skrivene ivice
Pogledati... 2.15.6 Prikaz modela

Renderovani
model
Pogledati... 2.15.6 Prikaz modela

Tekstura
Pogledati... 2.15.6 Prikaz modela

Oblici
renderovanja...
Pogledati... 2.15.6 Prikaz modela

Popreni preseci
ianog modela
Prikaz punih zavarenih porenih preseka preko srednjih ravni preseka.

Stvarni izgled
poprenih preseka
Prikaz stvarnih oblika poprenih preseka u renderovanom modelu.

iani model za
vreme translacije
Ako je ukljuena ova opcija za vreme translacije prikazuje iani model.

Bez oznaka za
vreme ntranslacije
Ukljuivanjem ove opcije ne prikazuju se oznake za vreme translacije.
3.5. Prozori i paneli


3.5.1. Editor karakteristika entiteta
Prua najbri nain izmene karakteristika selektovanih entiteta (vorova, elemenata i optereenja).
Vrednosti tabela rezultata i dimenzionisanja se ne mogu menjati.
U nekim poljima su omoguene i matematike operacije kao to su:


(, ), SIN, COS, TAN, EXP, LN, LOG10, LOG2, SINH, COSH, TANH, ARCSIN, ARCCOS, ARCTAN, ARCSINH,
ARCCOSH, ARCTANH, INT, ROUND, FRAC, SQR, SQRT, ABS, SGN.

Nakoliko preica:
++8 dodaje 8 trenutnoj vrednosti
- - 8 oduzima 8 od trenutnoj vrednesti
Negativne vrednosti brojeva moraju biti u zagradama.
Znak # menja trenutnu vrednost (na primer, #/3 deli vrednost sa 3). Prilikom unosa vrednosti
kordinata vorova, vrednosti optereenja, debljine povrina mogu se odnositi na globalne X,Y,Z ili
na relativne x,y,z koordinate .
Promenljive Fx, Fy, Fz, Mx, My, Mz optereenja u vorovima se odnose na vrednosti sila ili
momenata, a raspodeljenih optereenja na grednim elementim px1, py1, pz1, m1, px2, py2, pz2, m2
na vrednosti optereenja. Nazivi promenljivih se ne mogu menjati.
Primer 1: Ako elite promeniti X vrednosti u Y pravcu raspodeljenog optereenja vetra uneti
vrednosti px1 u polje pY1 a px2 u polje pY2 a zatim uneti vrednost 0 (nula) u polja pX1 i pX2.
Primer 2: Za skaliranje cele konstrukcije u X pravcu za 200%, prvo selektovati sve vorove a zatim
kliknuti na poetnu liniju i uneti X*2 kao X.
112

Iskljuen/ukljuen znak pitanja (ne)prikazuje uputstva.

Karakteristike su prikazane u listi razgranate strukture.
Klik na simbole [+] ili [] ispred naziva proiruje ili
skuplja listu.
Ako se dugme (...) prikae, karakteristike se mogu
menjati u posebnom dijalogu.
Ako se pojavi dugme (>>) u nastavku, mogue je
pokupiti i preneti karakteristike drugih elemenata
klikom.
Editor se moe koristiti i za selektovanje i filtriranje
elemenata istih karakteristika.


Filtriranje

Selektovanje karakteristika i klikom na dugme Filtriranje mogue je odabrati elemente sa istim
karakteristikama.
Primer: Promena nekog poprenog preseka cele konstrukcije.
Selektovanjem karakteristika poprenog preseka rebro elemenata mogu je odabir svih rebro
elemenata istih karakteristika poprenog preseka i promene istih.

3.5.2. Informacioni paneli

Ukljuivanje/iskljuivanje prikazivanja panela: Info, Koordinate i Skala boja.
Pogledati... 2.17 Informacioni paneli

3.5.3. Slika pozadine

Mogue je odabrati sliku za pozadinu AxisVM prozora. Klikom na Uitavanje slike pozadine... ili
kombinacija tastera [Ctrl+B] dijalog za pregled fajlova na raunaru, Ponovo uitavanje slike
pozadine, prikazuje slike najee korienih slika. U radu u vie prozora svaki moe imati drugaiju
pozadinu.

Slika pozadine se moe ukljuiti/iskljuiti klikom na Prikaz ili kombinacijom tastera [Ctrl+Alt+B].
Snimanje slike pozadine snima sliku. Ako se odnos veliine slike i ekrana razlikuju komanda
Namesti sliku pozadine podeava sliku. Komanda Ukloni sliku pozadine uklanja sliku sa aktivnog
ekrana.
U AXS fajl se snimaju i slike pozadine.
Uputstvo 113

3.5.4. Podela prozora po horizontali



Deli radnu povrinu na dva dela po horizontali. Parametri prikazivanja u oba prozora mogu da se
podese nezavisno.
Pomou ikone u gornjem desnom uglu veliina aktivnog prozora menja se na Windows standardni
nain.

3.5.5. Podela prozora po vertikali



Deli radnu povrinu na dva dela po vertikali. Parametri prikazivanja u oba prozora mogu da se
podese nezavisno.
Pomou ikone u gornjem desnom uglu veliina aktivnog prozora menja se na Windows standardni
nain. U svakom prozoru se mogu podesiti razliiti sluajevi optereenja, ali samo pri prikazu
rezultata.

Neaktivni radni
prozor

Neaktivni radni
prozor
Aktivni radni
prozor
Neaktivni radni
prozor
Aktivni radni
prozor
114

3.5.6. Zatvaranje prozora i panela

Zatvara aktivni prozor.

3.5.7. Baza crtea


Baza crtea sadri crtee snimljene u programu. Crtei nisu snimljeni kao slike ve sadre i
informacije o izboru pogleda, sklopova i da li je rad bio u jednom ili vie prozora tako da je mogua i
izmena prikaza crtea. Ubacivanje crtea u projektnu dokumentaciju olakava rad sa izvetajima jer
se svaka promena modela odraava i promenom crtea i promenom pripadajuih tabela.

Baza crtea moe da sadri dijagrame pomeranja, sila i napona linijskih elemanata, dijagrame
dimenzionisanja elika i zavrtnjeva, analizu proboja ploa, i proveru potrebne koliine armature
stubova i greda.




Klikom na strelicu sa strane ikonice mogue je iz liste snimljenih
odabrati prikaz eljenog crtea.


Klikom na ikonicu Baza crtea pojavljuje se sledei dijalog na ekranu.





U dijalogu je omogueno pregledanje i manipulisanje crteima.



Brie crte iz Baze.



Uitava crte u aktivni prozor u radu sa vie prozora.


Uitava crte u aktivni prozor.

Povratiti komponente rezultata
Ukljuivanjem ove opcije crte se uitava sa prikazom komponenti rezultata i prelazi na jeziak
odgovarajue analize. (Statika, Vibracije, itd.).
Ako nije ukljuena ova opcija uitava se samo crte.

U redu Snima promene i uitava crte.
Odustani Ne snima izmene na crteu.

Uputstvo 115

3.5.8. Snimanje u Bazu crtea


Klikom na ovo dugme omoguava
se snimanje jednog ili vie crtea u
Bazu crtea.
Ako tekui crte ve postoji u Bazi
crtea pojavljuje se oznaka
Pronaen u Bazi crtea na
dijalogu i mogue je prepisati crte
preko postojeeg ili ga snimiti pod
drugim nazivom. Dugme Viestruki
crtei prikazuje uobiajene opcije i
omoguuje njihov odabir. AxisVM
sve kombinacije (na primer svi
selektovani rezultati u svim
sluajevima optereenja) i snima ih
u Bazu crtea sa trenutnim
podeavanjima izgleda i prikazom.


3.6. Pomo



U uputstvu su date informacije za upotrebu programa. Postoji i tzv. "kontekst senzitivna
informacija", koja se aktivira tasterom [F1]. Tada se u posebnom prozoru prikazuje deo uputstva koji
se odnosi na trenutnu aktivnost.

3.6.1. Sadraj
[F1]
Otvara i omoguava pristup sadraju uputstva.

3.6.2. AxisVM na internetu

Odlazak na AxisVM internet adresu korienjem podrazumevanog veb pretraivaa.

3.6.3. AxisVM dopuna programa

Pokree araobnjak za dopunu programa preko interneta. Pogledati... 3.3.9 Podeavanja

116

3.6.4. O programu


Daje informaciju o broju verzije,
o aktuelnoj konfiguraciji
programa, o serijskom broju
kljua i o eventualnom
vremenskom ogranienju.
Dostupni moduli su prikazani
crnom a ostali sivom bojom.

3.6.5. Informacije o verziji...
Prikazuje informacije o poslednjoj aktuelnoj verziji i pregled ispravki i dopuna u odnosu na
prethodnu.


3.7. Tabela ikona



3.7.1. Novi model


Pogledati... 3.1.1 Novi model

3.7.2. Uitavanje

Ctrl]+[O]
Pogledati... 3.1.2 Uitavanje

3.7.3. Snimanje

Ctrl]+[S]
Pogledati... 3.1.3 Snimanje

3.7.4. tampanje

Ctrl]+[P]
Pogledati... 3.1.10 tampanje

Uputstvo 117

3.7.5. Ponitavanje

Ctrl]+[Z]
Pogledati... 3.2.1 Poniti

3.7.6. Ponavljanje


[Shift]+[Ctrl]+[Z]
Pogledati... 3.2.2 Ponovi

3.7.7. Obrada lejera

[F11]
Pogledati... 3.3.3 Obrada lejera

3.7.8. Nivoi

[F7]
Pogledati... 3.3.4 Nivoi (spratovi)

3.7.9. Pregled tabela

[F12]
Pogledati... 2.9 Tabele


3.7.10. Izrada dokumentacije

[F10]
Pogledati... 2.10 Izrada dokumentacije

3.7.11. Baza crtea


Pogledati u... 3.5.7 Baza crtea

3.7.12. Snimanje u Bazu crtea


Pogledati u... 3.5.8 Snimanje u Bazu crtea


118































Ova strana je namerno ostavljena prazna.
Uputstvo 119

4. Preprocesor
Preprocesor omoguava kreiranje i modifikaciju modela korienjem naprednih "Visual Modeling"
mogunosti AxisVM-a. U ovom poglavlju dat je pregled alata za modeliranje (crtanje modela,
generisanje mree konanih elemenata i definisanje sluajeva/kombinacija optereenja).

4.1. Geometrija
Alati za geometrijsko modeliranje omoguavaju interaktivno i grafiko definisanje 3D geometrije
modela. Geometrija modela definisana je vorovima, linijama izmeu vorova i povrinama (tro- i
etvorougaonim). Na osnovu geometrije se definiu konani elementi.

U sluaju konstrukcija kao to su ploe, membrane ili ljuske, mrea e sadrati trouglove i/ili
etvorouglove koji predstavljaju tzv. srednju povr elemenata.

Automatski generisana mrea trouglova Automatski generisana mrea etvorouglova





U sluaju linijskih konstrukcija (okviri i reetke) mrea linija oznaava ose tapova, a vorovi su
take spoja tapova modela.



120

4.2. Ureivanje geometrije








Pri startovanju AxisVM na ekranu se pojavljuje radna povrina sa grafikim korisnikim
interfejsom, tj. ureivanje geometrije.
U gornjem redu ikona mogu da se aktiviraju alati za definisanje geometrije modela (Detaljnije u...
4.8 Alati za geometrijsko modeliranje).
U koloni ikona sa leve strane podeava se prikazivanje modela i parametri radnog okruenja tj.
ureivanja geometrije (Detaljnije u 2.15 Meni ikona).


4.2.1. Rad u vie prozora
Kod kompleksnih modela korisno je imati vie razliitih pogleda istovremeno na ekranu. AxisVM
omoguava podelu radne povrine po horizontali i vertikali. Tako nastali prozori mogu nezavisno da
se konfiguriu.

Podela po
horizontali
Deli na dva jednaka aktivni prozor po horizontali. Gornji prozor postaje aktivni.

Pogledati... 3.5.4 Podela prozora po horizontali


Podela po
vertikali
Deli na dva jednaka aktivni prozor po vertikali. Prozor sa leve strane postaje aktivni.

Pogledati... 3.5.5 Podela prozora po vertikali


Zatvaranje
prozora
Ako se koristi vie prozora za rad, zatvara aktivni.
Prethodni prozor u kome je raeno postaje aktivni.

Tokom komandi editovanj mogue je izvriti promenu pogleda.



U perspektivi su neke komande ureivanja onemoguene ili ograniene.


Tekua informacija Kontekst
senzitivna informacija

Info panel

Panel skale boja

Pomoni panel
Kurzor
Pokretni meni ikona
Radna
povrina

Izborna lista
Brzi prekidai

Iskaui meni ikona
Koordinatni
panel

Panel odabira
perspektive
modela

Gornji niz menija

Naziv modela i lokacija

Uputstvo 121

4.3. Koordinatni sistem
AxisVM koristi razliite koordinatne sisteme za definisanje modela. Pri tome se u globalnom
koordinatnom sistemu (X-osa, Y-osa i Z-osa) opisuje geometija modela u celini, a u lokalnim
koordinatnim sistemima (x-osa, y-osa i z-osa) definicija pojedinanih konanih elemenata.
Mogua je primena pravouglog, cilindrinog i sfernog koordinatnog sistema.
Pogledati... 4.3.2. Polarne Koordinate


4.3.1. Pravougli koordinatni sistem

Osnovni
koordinatni sistem
AxisVM koristi pravougli desno orijentisan prostorni
koordninatni sistem (vai tzv. pravilo desne ruke za
definisanje pozitivnih smerova osa i rotacija oko osa)



Globalni i relativni
poetak
Novi model koristi pogled selektovan u dijalogu Novi model (Pogledati... 3.1.1 Novi model).
Poetak koordinatnog sistema je prikazan plavim znakom X poetno lociranim u donjem levom
uglu ekrana.
AxisVM razlikuje globalne (X, Y i Z) i relativne (dX, dY i dZ) koordinate. Poetak relativnog
koordinatnog sistema se moe postaviti bilo gde na ekranu (koristei kombinaciju tastera
[Alt]+[Shift] ili pomou tastera [Insert]).
U zavisnosti od tekuih podeavanja Panel koordinata prikazuje globalne ili relativne koordinate.
Pomeranja vorova modela i oblici tonova oscilovanja se prikazuju u globalnom koordinatnom
sistemu.


U X-Y i Y-Z pogledu trea osa usmerena je normalno na ravan pogleda i prema korisniku.
Operacija kopiranja ili premetanja entiteta sa pozitivnim/negativnim inkrementom u pravcu
tree ose "pribliava"/"udaljava" entitet od korisnika.
Pogledati... 4.9.19 Reference

4.3.2. Polarne Koordinate
Pored pravouglog Dekartovog mogua je upoteba i polarnog (cilindrinog i sfernog) koordinatnog
sistema. Ukljuivanje ili cilindrinog ili sfernog sistema obavlja se prekidaem u panelu
Podeavanja/Servisi/Ureivanje/Polarne koordinate.
U panelu koordinata bie prikazana tri parametra:

Cilindrini koordinatni sistem
h: udaljenost take od ravni projekcije do take glavne ose cilindra (Upravno na ravan
projekcije) orijentisana od ekrana
r: udaljenost projekcije take u ravni projekcije od glavne ose
a: ugao izmeu prave koja spaja projekciju take i koordinatni poetak i horizontale

Sferni koordinatni sistem
r: radijus sfere; udaljenost take centra sfere
a: ugao izmeu prave koja spaja projekciju take i koordinatni poetak i horizontale
b: ugao izmeu prave koja spaja taku i koordinatni poetak i projekcije te prave na ravan
projekcije (tj. ravan radne povrine ekana)


Cilindrini koordinatni sistem Sferni koordinatni sistem

122

4.4. Panel koordinata


Prikazuje trenutnu apsolutnu i relativnu poziciju kurzora u globalnom koordinatnom sistemu
(pravougli na levoj strani i cilindrini/sferni na desnoj strani panela). Preko dugmeta "d" mogu je
prelazak sa prikaza apsolutnih na prikaz relativnih koordinata.



Pozitivne vrednosti ugla :



Prikaz relativnih ili apsolutnih koordinata moe da se koristi u kombinaciji sa vezanim kretanjem
kurzora.
Pogledati... 4.7.4 Vezano kretanje kurzora

U polja se mogu unositi i matematike operacije (na primer: 12.927+23.439, cos(45), sin(60)).

4.5. Raster
Pogledati... 2.15.14.1 Raster i kurzor

4.6. Korak kurzora
Pogledati... 2.15.14.1 Raster i kurzor

Uputstvo 123

4.7. Alati za ureivanje
Olakavaju rad pomou nekoliko sledeih funkcija. Pogledati... Error! Reference source not
found. Ureivanje

4.7.1. Identifikacija kurzora
Ovde se definie (u pikselima)
veliina zone identifikacije
kurzorom.


Pri pomeranju kurzor e promeniti oblik ako se priblii nekom entitetu na rastojanje koje je
definisano zonom identifikacije kurzora.

Promena oblika zavisi od tipa entiteta i ukazuje na mogunost selektovanja datog entiteta. Kurzor
moe da ima sledee oblike:

vor

Srednja taka

Oslonac

Ivini zglob



Optereenje nezavisno od
mree konanih elemenata

Teite poligona sila

Centar luka

Luk

Tangenta

Reference

Linija

Povrina

Presena taka

Upravna (normalna)

Voica

Oblast

Krut element

Kotna linija

U sluaju Pokupi funkcije

Tekst polje, oznake

Armirana oblast

Ako je vie entiteta na istom mestu identifikacija kurzorom se obavlja prema redosledu u prethodnoj
listi, a sa dvostrukim simbolom ako je u pitanju vie entiteta istog tipa.
124



U panelu koordinata se moe videti koji je entitet identifikovan.

Identifikacija
pozadine
Moe se podesiti detekcija kurzorom arhitektonskih pozadinskih lejera (DXF, ArchiCAD...)

4.7.2. Numeriko unoenje koordinata
U postupku definisanja geometrije modela koordinate vorova mogu da se zadaju direktnim
upisivanjem u odgovarajua polja panela koordinata, na dva naina:
1. pritiskom na odgovarajui taster na tastaturi sa slovom koordinate,
2. klikom levim dugmetom u dato polje, a zatim i unoenjem vrednosti.

Ako se prikazuju relativne koordinate (aktivirano dugme "d") tada zadata koordinata definie novi
lokalni koordinatni poetak.


U polja se mogu unositi i matematike operacije (na primer: 12.927+23.439, cos(45), sin(60)).


Lokalni koordinatni poetak moe da se pomeri u proizvoljnu taku. Poetna i krajnja taka linije
moe da se definie iz dva koordinatna poetka, na primer.

Za unos linije odreene duine i nagiba kliknuti na relativni poetak (pomou [Alt]+[Shift] ili
[Insert]), uneti vrednost ugla d a[] i duinu u d r[m] u polje i pritisnuti Enter [.].

4.7.3. Merenje odstojanja
Odstojanje taaka ili duina linije moe da se izmeri ako se relativni koordinatni poetak postavi u
jednu od taaka, a kurzor na drugu. U panelu koordinata "dL" je odstojanje. Na slian nain moe
da se definie poloaj take, unoenjem veliine ugla "d" i odstojanja "dr" u odgovarajua polja.

4.7.4. Vezano kretanje kurzora
Vezano kretanje kurzora se moe podesiti preko dijaloga
Podeavanja/Servisi/Ureivanje. Ovde se zadaje vrednost uglova
"" i "" vezanog kretanja:



Ao
Ako je pritisnut taster [Shift] kurzor se kree po liniji iz lokalnog koordinatnog poetka pod uglom
n, gde "n" zavisi od pozicije kurzora.

Korisniki
definisan ugao o
Ako je pritisnut taster [Shift] kurzor se kree po liniji iz lokalnog koordinatnog poetka pod uglom
ili +n90, gde "n" zavisi od pozicije kurzora.
Ao i o se mogu podesiti u Podeavanja / Servisi / Ureivanje/ Granini ugao.

Kod vezanog kretanja lokalni koordinatni poetak moe da bude apsolutni (nijedno "d" dugme u
koordinatnom panelu nije aktivirano) ili relativni (aktivirano je bar jedno "d" dugme u koordinatnom
panelu).


i korisniko se ne moe koristiti u perspektivi.
Ako je kurzor na liniji pritiskom na taster
[Shift] postie se kretanje kurzora samo po
liniji. Ova funkcija je dostupna i u pogledu
perspektiva.

Ako je kurzor na taki (presena taka,
vor, srednja taka) pritiskom na taster
[Shift] inicira se kretanje kurzora po liniji
koja spaja tu taku i poetak relativnog
koordinatnog sistema.

Ako je kurzor identifikuje oblast ili povrinu elementa pritiskon na taster [Shift] postie se kretanje
kurzora u ravni elementa.

Uputstvo 125







Alati za
geometriju


Ikonice Alati za geometriju omoguavaju fiksiranje (zakljuavanje) pravca kretanja.
Pogledati... 2.15.8 Alati za geometriju

Upravno
Presena taka
Srednja taka
vor
126

4.7.5. Fiksiranje koordinata
Mogue je tzv. fiksiranje koordinata, tj. spreavanje
promene neke koordinate usled pomeranja pointera.
Kombinacijom tastera [Alt] i slova koja odgovara
koordinati [X],[Y],[Z],[L],[R],[A],[B],[H] fiksira se
vrednost koordinate to je oznaeno crnim okvirom u
odgovarajuem polju.



Oslobaanje koordinata postie se kombinacijom tastera [Alt]+[SPACE].

Fiksirana X koordinata

Fiksiran ugao

Fiksiran poluprenik (radijus)


4.7.6. Automatsko presecanje
U taki preseka linija generie se vor, a linije se dele na etiri dela. Na liniji preseka povrine se
dele, a novonastale povrine nasleuju karakteristike originalnih. Automatsko presecanje se
podeava u Podeavanja/Servisi/Ureivanje/Automatsko presecanje.
Pogledati... 2.15.14.2 Ureivanje

4.8. Alati za geometrijsko modeliranje


Slue za kreiranje nove ili ureivanje postojee geometrije.

Ako se radi sa sklopovima i aktivirana je mogunost automatskog rukovanja sklopovima
(Podeavanja/Servisi/Ureivanje/Automatski/Rukovanje sklopovima) svi novonastali konani
elementi bie dodati sklopovima.


Uputstvo 127

4.8.1. vor (taka)

Postavljanje novog ili modifikovanje postojeeg vora.
Postavljanje novog vora moe da se postigne na sledee naine:
1. Pritiskom na taster [Space] ili klikom na levo dugme mia na trenutnom poloaju kurzora
(postavljanje vora u perspektivi mogue je samo na posebnim lokacijama).
2. Numerikim zadavanjem koordinata u koordinatnom panelu, a zatim pritiskom na tastere [Space]
ili [Enter] (funkcionie u svim pogledima).


vor moe da se postavi na liniju i na povrinu. Klikom na liniju unosi se vor i linija se deli ako je
automatsko presecanje (Podeavanja/Servisi /Ureivanje/Automatski/Presecanje) aktivno, inae se
kreira slobodni vor.

Pri proveri geometrije vorovi koji su na rastojanju manjem od zadate tolerancije
(Podeavanja/Servisi/Ureivanje/Tolerancija) bie spojeni.

Ako se radi sa sklopovima i aktivirana je mogunost automatskog rukovanja sklopovima
(Podeavanja/Servisi/Ureivanje/Automatski/Rukovanje sklopovima) svi novonastali geometrijski
entiteti bie dodati sklopovima.
4.8.2. Linija

Alat omoguava crtanje linija ili nekih jednostavnijih oblika.
Klik na strelicu u donjem desnom uglu ove ikone poziva podmeni
ikona za izbor tipa linije:


Linija

Crta jednu ili vie nezavisnih pravih linija koje su definisane poetnim i krajnjim vorom. vorovi se
zadaju grafiki ili numeriki (u panelu koordinata). Crtanje linija primenom ovog alata prekida se
pritiskom na taster [Esc] ili klikom na desno dugme mia.
U perspektivi podrazumevana vrednost ravni za crtanje linija je Z=0. Za crtanje u perspektivi u
razliitim ravnima mogu se koristiti pomone ravni.
Pogledati... 2.15.4 Ravni rada

Poligonalna
linija

Crta niz spojenih pravih linija pri emu je krajnji vor prethodne linije u nizu istovremeno i poetni
vor naredne linije.

Prekid crtanja polilinije se moe izvriti na sledee naine:
1. Pritiskom na taster [Esc]
2. Dvostruki pritisak na tadter [Esc] prekida crtanje polilinije
3. Klik na desno dugme , odabir: Brzi meni/ Odustani
4. Klik na levo dugme ako je pointer na poslednjem voru niza linija.

Pravougaonik

Crta pravougaonik koji je zadat naspramnim uglovima, sa stranicama paralelnim koordinatnim
osama.


Klikom na taster [Esc] nakon unosa prvog ugla pravougaonika funkcija se prekida. U perspektivi nije
mogue crtanje pravougaonika.


128

Kosi
pravougaonik

Crta pravougaonik koji je zadat stranicama pod uglom u odnosu na koordinatne ose.


Klikom na taster [Esc] nakon unosa prvog ugla kosog pravougaonika funkcija se prekida. U
perspektivi je mogue crtanje kosog pravougaonika samo preko postojeih taki (vorova).

Poligon

U dijalogu je potrebno definisati broj strana odnosno linija. Poligon se definie unosom centralne
take i 2 take poligona.

Poligon (luni)

U dijalogu je potrebno definisati broj strana odnosno linija. Poligon se definie unosom tri take
krunog luka.


4.8.3. Kruni luk



Crta kruni luk ili krug. Kruni lukovi i krugovi e biti prikazani u zavisnosti od podeavanja
rezolucije preko Podeavanja/Karakteristike/Prikaz.
Prekid komande je pritiskom na tipku [Esc].


Kruni luk se definie centralnom, poetnom i krajnjom takom.




Kruni luk se definie preko tri take. U perspektivi je mogue crtanje krunog luka na ovaj nain.




Trea taka
Prva taka
(centar)
Prva taka
Druga taka
Trea taka
Kruni luk
Druga taka
Kruni luk
Krajnja taka
Uputstvo 129

4.8.4. Horizontalna podela

Operacija uvodi horizontalnu podeonu liniju u model na poziciju grafikog kurzora. Ova linija je
paralelna sa X-Y, X-Z ili Y-Z ravni u zavisnosti od tekueg pogleda. Generiu se vorovi na
preseku podeone linije i postojeih linija..



4.8.5. Vertikalna podela

Operacija uvodi vertikalnu podeonu liniju u model na poziciju grafikog kurzora. Ova linija je
paralelna sa X-Y, X-Z ili Y-Z ravni u zavisnosti od tekueg pogleda. Generiu se vorovi na
preseku podeone linije i postojeih linija..





4.8.6. etvorougaona/trougaona podela


Ovi alati omoguavaju podelu etvorougaone ili trougaone oblasti generisanjem etvorougaone,
trougaone ili kombinovane mree. Ova komanda slui za kreiranje makro mree pre generisanja
mree konanih elemenata. Ako je gustina mree dovoljno dobra moe se direktno koristiti kao
mrea konanih elemenata.

etvorougao na
etvorouglove

Ovom operacijom se etvorougaona 3D oblast (nije nuno da
bude ravna ili oiviena linijama) deli mreom na N
1
xN
2

etvorougaonih segmenata. Operaciji prethodi grafiko
selektovanje etiri temena oblasti i definisanje broja segmenata
(N
1
1) u 1-2 pravcu i (N
2
1) u 2-3 pravcu.



etvorougana oblast i mrea su prikazani sivim linijama.
Ako je mrea deformisana (unutranji uglovi segmenta su manji od 30 ili vei od 150) sive linije
su isprekidane.
Ako oblik etvorougaonika nije doputen (konkavni, na primer) isprekidane linije su crvene.




130

etvorougao na
trouglove



Ova operacija je slina operaciji "etvorougao na etvorouglove"
samo jo svaki etvorougaoni segment deli na dva trougaona
segmenta po kraoj dijagonali.
etvorougana oblast i mrea su prikazani sivim linijama.
Ako je mrea deformisana (unutranji uglovi segmenta su manji
od 15 ili vei od 165) sive linije su isprekidane.


Ako oblik etvorougaonika nije doputen (tri kolinearne take, na primer) isprekidane linije su
crvene.




Trougao na
etvorouglove

Ovom operacijom se trougaona oblast deli mreom na
etvorougane segmente u pravcu 1-2.
Operaciji prethodi grafiko selektovanje tri temena oblasti i
definisanje broja segmenata (N1) u pravcu 1-2.



Oblast i mrea su prikazani sivim linijama. Ako je mrea deformisana (unutranji uglovi
etvorougaonih segmenta manji od 30 ili vei od 150, a unutranji uglovi trougaonih segmenta
manji od 15 ili vei od 165) sive linije su isprekidane. Ako oblik etvorougaonika nije doputen
(tri kolinearne take, na primer) isprekidane linije su crvene.




Trougao na
trouglove

Ova operacija je slina prethodnoj samo to se jo svaki
etvorougao deli na dva trougla dijagonale paralelne pravcu 1-2.


Isto kao i u kod trougao na etvorouglove.













Uputstvo 131

4.8.7. Podela linija

Ova operacija formira nove vorove tako to deli liniju na vie segmenata. Na raspolaganju su
sledee mogunosti:

Po odnosu:
Deli liniju na dva segmenta u odnosu a:1, pri emu je
parametar "a" (0a1) odnos odstojanja poetnog vora i
formirane take i duine linije. Odnos a=0,5 deli liniju na dve
jednake.



Po duini:
Deli liniju na dva segmenta, pri emu je parametar "d"
odstojanje poetnog vora i formirane take.

Ravnomerno:
Liniju deli na "n" zadatih jednakih segmenata.

Ravnomerno po duini:
Liniju deli na "n" jednakih segmenata duine "d".



Pre podele Nakon podele

Ako se dele konani elementi, novi preuzimaju karakteristike i optereenja originalnih elemenata.

Operacija podele ivinih linija povrina za posledicu ima brisanje povrina.

4.8.8. Taka preseka

Deli selektovane linije tako to formira vor u njihovom preseku.
Ako su linijama dodeljeni konani elementi dele se i oni i preuzimaju karakteristike i optereenja
originalnih


Ova komanda se koristi kao opcija u Podeavanja/Servisi/Ureivanje/Automatski/Presecanje nije
bila ukljuena za vreme kreiranja geometrijskih entiteta.
4.8.9. Brisanje vora

Brie selektovani vor preseka linija. Omoguava kreiranje mimoilaznih linija (elemenata).


vorovi preseka linija se mogu ukloniti samo ako se linije mogu spojiti i postoji jednak broj linija
koje se presecaju.
4.8.10. Transverzala


Spaja dve linije du njihove transverzale.

4.8.11. Presek modela sa ravni

Nakon definisanja presene ravni modela, dodaje linije i take preseka. Ravan deli: oblasti, grede i
rebro elemente.

4.8.12. Presek modela sa ravni i brisanje polovine preseenog dela

Slina funkcija kao i prethodna ali omoguava selektovanje polovine preseenog modela i uklanja sve
elemente unutar te oblasti.

132

4.8.13. Presek oblasti

Kreira presenu liniju oblasti ili presenu taku
oblasti i linije.


4.8.14. Provera geometrije

Brie sve nepovezane vorove i linije van
zadatog intervala tolerancjije (one unatar tog
intervala spaja u jednu), popravlja konture
oblasti i konture krunih lukova. Definie se
max tolerancija (rastojanje) za spajanje taaka.
Podrazumevana vrednost je AL=0.001 [m].



Koordinte spojenih taaka (vorova) su osrednjene vrednosti rastojanja meu njima. Nakon provere
prikazuje se izvetaj o broju spojenih taaka/linija.


pre provere geometrije nakon provere geometrije

Selektovanje nepovezanih vorova i linija:
Ako je aktiviran ovaj prekida, program daje poruku o postojanju nepovezanih (nezavisnih) entiteta.


Sluaj prikazan na slici dole je primer kada provera geometrije ne
funkcionie. Da bi se ovo izbeglo potrebno je aktivirati automatsko
presecanje u Podeavanja/Servisi/Ureivanje/Automatski/Presecanje.


4.8.15. Povrina

Ova operacija pronalazi sve trouglove ili ravne konveksne etvorouglove selektovanog dela mree
nastale u postupku modeliranja i prikazuje izvetaj o njihovom broju. Ovako detektovane povrine su
samo geometrijski entiteti, a ne konani elementi (konanim elementima se definiu materijal i
popreni presek).




AxisVM tretira kao ravne one etvorouglove kod kojih je odstojanje etvrtog ugla od ravni koju
odreuju ostala tri manja od parametra Tolerancija.

Uputstvo 133

4.8.16. Modifikacija

Modifikacija poloaja vora/linije/povrine obavlja se na sledei nain:
1. Kurzor se pozicionira na vor/liniju/centralnu taku povrine.
2. Uz pritisnuto levo dugme vor/linija/povrina se pomeri na novu poziciju.
3. Upiu se nove koordinate u panelu koordinata.


Ako je selektovano vie vorova i/ili linija modifikacijom se menja pozicija svih vorova/ linija.

Brza modifikacija: Klikom na selektovanu taku ili vie njih otvara prozor Pregled tabela gde se
mogu zadati nove koordinate.

Pomeranje selektovanih vorova u istoj ravni: Ako su vorovi unutar iste globalne ravni
selektovani vorovi se mogu lako pomerati na sledei nain:
1. Klik na bilo koji selektovani vor.
2. Selektovati celu kolonu koordinate koja se treba menjati.
3. Pomou Ureivanje/Postavljanje zajednike vrednosti zadati vrednost zajednike koordinate.

Korienje palete
ikona
U zavisnosti od naina prevlaenja pojavljuje se drugaija paleta ikona na ekranu. Pozicija palete se
moe zadati preko Podeavanja/Osnovna podeavanja/Traka sa alatkama. Pogledati 3.3.9
Podeavanja

Prevlaenje
vorova


Izbor naina prevlaenja:
1. Prevlaenje vora sa svim konektovanim linijama.
2. Prevlaenje vora sa selektovanom konektovanom linijom.
3. Prevlaenje vora sa translacijom konektovane linije.
4. Prevlaenje vora produavanjem/skraivanjem konektovanih krunih lukova.
5. Odvajanje od originala kopiranjem vora.
Poslednja dva dugmeta definiu ponaanje konektovanih krunih lukova.
1. Centralni ugao ostaje konstantan.
2. Novi luk se definie prevuenom takom i poetnom i krajnjom takom krunog luka.

Unos koordinata vora: Klikom na vor ili vie njih otvara se dijalog tabele gde se mogu menjati
koordinate.

Prevlaenje linija


Izbor naina prevlaenja:
1. Prevlaenje linija paralelno originalnoj poziciji.
2. Prekid linije na zadatom mestu dodavanjem vora i njegovo prevlaenje.
3. Kreiranje krunog luka.
4. Odvajanje kopiranjem originalne linije.
5. Prevlaenje odseka paralelno originalnoj poziciji
6. Zamenom prave linije krunim lukom definisanim dvema tangentama na krajnje vorove.
Poslednja dva dugmeta alata videti u Prevlaenje vorova.

Prevlaenje
krunih lukova

Izbor naina prevlaenja:
1. Prevlaenje krunog luka paralelno originalnog poziciji.
2. Ispravljanje krunog luka.
3. Promena poluprenika krunog luka.
4. Poveanje/smanjenje krunog luka.
5. Odvajanje kopiranjem originalnog.
Poslednja dva dugmeta alata videti u Prevlaenje vorova.

Transformacija
objekata
Pogledati... 2.15.5 Geometrijske transformacije objekata

4.8.17. Delete
[Del] Pogledati u... 3.2.7 Brisanje
134

4.9. Konani elementi
U ovom meniju se nalaze alati za definisanje konanih elemenata i njihovih karakteristika.




U zavisnosti od tipa konanog elementa zadaju se sledee karakteristike:

Karakteristike
konanih
elemenata
Konani
element
Materijal
Popreni
presek
Referenca Krutost Povrina
tap o
Greda o
Rebro o
Membrana
Ploa
Ljuska
Oslonac
Kruto telo
Opruga o
Kontaktni
element

Veza elemant
Ivini zglob





o: nije obavezno zadavanje karakteristike

Nekim elementima (opruga i kontaktni element) moe da se zada nelinearno elastino ponaanje, to
e biti uzeto u obzir samo pri nelinearnoj analizi. U linearnoj analizi e za oprugu biti uzeta inicijalna
krutost, a za kontaktni element aktivno ili neaktivno stanje u zavisnosti od inicijalnog stanja
elementa.

4.9.1. Materijali
Definisanje
materijala




Mogue je definisanje, snimanje i uitavanje karakteristika materijala iz Baze materijala. Brisanjem
materijala iz baze briu se i konani elementi kojima su ti materijali dodeljeni.



Baza materijala
Ctrl+L]
Baza materijala sadri karakteristike graevinskih materijala prema: Evrokod, DIN, NEN, i SIA
standardima.


Brisanjem materijala iz baze briu se i konani elementi kojima su ti materijali dodeljeni.




Uputstvo 135

Karakteristike
materijala
U zavisnosti od tipa konanog elementa potrebno je definisati sledee karakteristike materijala:


Konani element E
tap
Greda
Rebro
Membrana
Ploa
Ljuska
Oslonac
Kruto telo
Dijafragma
Opruga
Kontaktni element
Element veze


Prikaz i promena karakteristika materijala su prikazani u ... Pogledati...3.1.13 Baza materijala

U programu AxisVM se svi materijali smatraju linearno elastinim (Hukov zakon) i kao izotropni
ili ortotropni (za greda, rebro, membrana, ploa i ljuska elemente).
Neki elementi mogu imati nelinearno elastine materijale (tap) i krutosti (oslonac, kontaktni, veza
i opruga elementi) koji e biti uzeti u obzir samo pri nelinearnoj analizi.
U linearnoj analizi za vrednosti krutosti uzima se poetna krutost nelinearnih elemenata.
4.9.2. Popreni preseci (Baza profila)
Baza poprenih
preseka





Mogue je definisanje, snimanje i uitavanje karakteristika poprenih preseka iz baze profila. Za
konane elemente tapa, grede i rebra mora da se zada popreni presek. Karakteristike poprenog
preseka se zadaju u odnosu na lokalni koordinatni sistem.
Za karakteristike poprenog preseka Pogledati... 3.1.14 Baza poprenih preseka


Brisanjem karakteristika poprenog preseka brie i konane elemente kojima je presek dodeljen
ali ne i geometrijske linije.
Prilikom unosa moraju se definisati sve vrednosti karakteristika.
Popreni presek je definisan koordinatnim sistemom tap, greda i/ili rebro elemenata.

136

4.9.3. Direktno crtanje elemenata




Posle klika na ikonu za direktno crtanje elemenata pojavljuje se panel za odabir elemenata i
dodeljivanje karakteristika. Pomou ovog panela mogu se direktno crtati stubovi, grede, zidovi,
ploe i otvori u elementima. Karakteristike elemenata se mogu prethodno zadati i menjati bilo kada u
toku crtanja.
Gornji paleta ikona pokazuje tip elementa koji se crta kao i njegovu orijentaciju (za stubove i
zidove). Polja karakteristika se mogu menjati kao i u Ureivau karakteristika poprenog preseka.
Donji paleta ikona pokazuje metod crtanja koji je dostupan za odabrani element (segment, poligon,
polilinija, pravougaonik, itd.)
Klik na konturu domena pre crtanja otvora postavlja crte u ravan oblasti.


Tipovi elemenata

Stub (u globalnom z pravcu)


Greda (u prostoru proizvoljni pravac)


Zid (uvek vertikalni, konstantne visine, na primer: normala i gornje/donje ivice su paralelne
globalnoj X-Y ravni)


Domen (oblast) ploe (paralelna globalnoj X-Y ravni)


Povrinski domen (oblast) Ljuska (prostorni)


Otvor


Greda (u prostoru proizvoljni pravac)

Pravac crtanja
elemenata

Stub (na gore / na dole)


Zid (na gore / na dole)

Geometrija
elemenata

Pojedinani element grede ili zida


Polilinija greda ili zidova


Luna greda definisana centrom, poetnom i krajnjom takom luka


Luna greda definisana pomou tri take


Poligonalna luna greda ili zid


Zidovi u pravougaonom obliku


Zidovi u pravougaonom obliku pod odreenim uglom


Gornja paleta
ikona
Donja paleta ikona
Polja karakteristika
elemenata
Uputstvo 137

4.9.4. Oblast

Oblast je ravanski element konstrukcije sloene geometije
opisana zatvorenim poligonom linija i/ili krunih lukova. U
oblasti se mogu nalaziti otvori, unutranje linije i take.
Poligoni vorova, otvora i unutranjih linija moraju biti u ravni
oblasti.

Oblast se define sledeim parametrima:

Tip elementa (membrana, ploa, ljuska)
Materijal
Debljina
Lokalni koordinatni sistem

Sledei parametri se mogu dodeliti poligonu, ivicama otvora, unutranjim linijama i takama oblasti:
Takasti, linijski i povrinski oslonac
Rebro konani element
Raspodeljeno optereenje
Stalno optereenje
Temperaturna optereenja
Stepeni slobode vorova (DOF)

Oblast je prikazana konturnom linijom sa unutrnje
strane poligona oblasti bojom koja odgovara tipu
elementa (plava za membranu, crvena za plou i zelena
za ljuska element).


Oblasti se mogu definisati za tavanice, zidove ili bilo koji drugi sloeni povrinski element
konstrukcije.

Podela mreom konanih elemenata se moe automatski generisati nad oblastima.
Pogledati... 4.11.1.2 Generisanje mree konanih elemenata nad oblasti

Za modelovanje elemenata konstrukcije moe se koristiti i vie oblasti.




Jedna oblast moe da sadri vie podoblasti.

Definisanje
oblasti
Selektovati linije konture oblasti koju treba definisati. Ako se selektuju linije koje pripadaju razliitim
ravnima AxisVM prepoznaje razliite ravni i konturu oblasti koja se definie. Oblast se definie
parametrima unetim u dijalog prozoru.

Jedna oblast I oblast
III oblast
II oblast
138



Izmena oblasti Selektovati oblast (klikom na liniju konture oblasti) i modifikovati parametre u prikazanom dijalogu.

Brisanje oblasti Oblast se brie pritiskom na taster [Del] a zatim selektovanjem oblasti odnosno konture oblasti i
klikom na dugme U redu u dijalogu.

4.9.5. Otvor

U oblasti je mogue definisati otvore. Otvori moraju biti unutar oblasti i njene ravni.
Selektovati (zatvoreni) poligon ivica otvora koji treba definisati. Mogua je promena oblika otvora i
premetanje na neku drugu oblast.






Otvori su prikazani konturnom linijom boje oblasti u kojoj se nalaze.

4.9.6. Operacije sa oblastima

Konture oblasti se mogu menjati, odsecati i spajati (kreirati unija vie oblasti).

Promena konture
oblasti

1. Klik na Promena konture oblasti ikonicu palete ikona.
2. Selektovati oblast. Kontura oblasti e biti selektovana.
3. Promeniti selekciju za modifikaciju konture oblasti i pritisnuti dugme U redu u paleti za selekciju.



Pre promene konture Nakon promene konture

Karakteristike oblasti (materijal, debljina, lokalni sistem) ostaju nepromenjeni ali se postojea
mrea konanih elemenata brie.
Optereenja se automatski briu ukoliko se ukloni povrina na kojoj se nalaze.





Oblast
Otvor
Uputstvo 139

Spajanje oblasti

Unija susednih oblasti istih karakteristika (debljine, materijala, lokalnog sistema) se moe kreirati na
sledei nain:

1. Klik na ikonicu Unija oblasti palete ikona.
2. Selektovati oblasti i kliknuti na U redu dugme palete za selekciju.




Pre unije oblasti Nakon unije oblasti


Razdvajanje
oblasti

Razdvajanje oblasti du postojee linije se moe izvriti sledeim postupkom:
1. Klik na ikonicu palete ikona Razdvajanje oblasti.
2. Selektovati oblast koja se treba razdvojiti.
3. Selektovati liniju po kojoj se razdvaja i kliknuti na dugme U redu palete za selekciju.




Pre razdvajanja Nakon razdvajanja


4.9.7. Linijski konani elementi

Linijski konani elementi se definiu i modifikuju u uobiajenom dijalogu. Nakon odabira tipa
konanog elementa tap/greda/rebro, unose se parametri za definisanje.
Linijski elementi konstrukcije nisu konani elementi ve samo elementi konstrukcije. Podelom na
mreu konanih elemenata greda ili rebro elemenata postaju konani elementi. Postojei linijski
elementi se mogu sjediniti u jedan ako im geometrija i karakteristike to dozvoljavaju. (Ureivanje/
Spajanje delova strukture). Strukturni elementi se mogu i razdvojiti. Ureivanje/Razdvajanje delova
strukture. Pogledati... 3.2.12 Spajanje delova strukture, 3.2.13 Razdvajanje delova strukture.

tap



Baza materijala
Baza profila
Editor poprenih preseka
140

tap je prav linijski konani elemenat sa dva vora,
konstantnog poprenog preseka po duini. vor tapa ima tri
translaciona stepena slobode.
tapovi su povezani sfernim zglobovima.


Konstantna aksijalna sila N
x
je jedina sila u poprenim presecima tapa i konstantna je du elementa.
Poetni i krajnji vor tapa oznaavaju se kao "i" i "j". Lokalna x-osa usmerena je od "i" ka "j", to
moe da se promeni u Lokalna x orijentacija.


Definisanje Selektovanim linijama dodeljuju se karakteristike materijala i poprenog preseka, ime se definie
tap.

Definisanje
materijala i
poprenog preseka
Materijal i oblik poprenog preseka se mogu izabrati iz liste Baze materijala/poprenih preseka.

Klik na ikonu Baza materijala poziva panel za definisanje materijala tapa, pri emu moe da se
definie novi materijal.


Klik na ikonu Baza poprenih preseka poziva panel za definisanje poprenog preseka tapa.


Pokree Editor poprenih preseka. Novodefinisani popreni preseci se automatski ubacuju u listu
Baze poprenih preseka.


tapovi su na ekranu prikazani crvenim linijama.
Lokalna x
orijentacija
Lokalna x-osa se moe usmeriti od "i" ka "j" voru ili obratno.
i j : lokalna x osa je usmerena od vora sa manjom vrednosti numeracije ka voru sa
veom.
j i : lokalna x osa je usmerena od vora sa veom vrednosti numeracije ka voru sa
manjom.
Postavljanjem ovog parametra na automatsko program odreuje orijentaciju u odnosu na koordinate
krajnje take.
Orijentacija se moe u svakom trenutku postaviti u drugom smeru kombinacijom tastera [Ctrl+E] ili
u dijalog prozoru editora karakteristika elemenata.

Popreni presek Samo povrina poprenog preseka A
x
je parametar koji ulazi u proraun krutosti poprenog preseka
(tapovi imaju samo aksijalnu krutost).

Lokalna z
referenca
Referentna taka se zadaje u cilju definisanja orijentacije.
Ovo omoguuje korektan prikaz poprenog preseka na ekranu. Program definie reference ako je
izabrano automatsko definisanje Pogledati... 4.9.19 Reference.

Referentni ugao

Popreni presek se moe rotirati oko svoje ose pomou referentnog ugla. Ako je element paralelan sa
globalnim Z pravcem, ugao je relativan u odnosu na globalnu X osu. U ostalim sluajevima ugao je
relativan u odnosu na globalnu Z osu.

Nelinearni
prametri
U sluaju nelinearne analize moe da se zada aktivno stanje krutosti na pritisak ili na zatezanje, kao i
granina sila (najvea sila koju tap moe da primi). Podrazumeva se da je ponaanje tapova
nelinearno elastino.

Nelinearni parametri imaju uticaja samo pri nelinearnoj analizi.
U linearnoj analizi uzima se u obzir inicijalna elastina krutost tapova, bez obzira na zadate
nelinearne parametre.

Uputstvo 141

Greda



Moe se koristiti za modelovanje ramovskih
konstrukcija.
Greda je prav, linijski konani elemenat sa
dva vora, konstantnog poprenog preseka i
koristi se za modeliranje okvirnih
konstrukcija. vor grede ima tri translaciona
i tri rotaciona stepena slobode. Grede mogu
da budu povezane na razliite naine
(zglobno, polukruto i kruto).
Tri sile (aksijalna N
x
i dve transverzalne V
y
i
V
z
) i tri momenta (torzioni M
x
i dva
fleksiona M
y
i M
z
) su u svakom poprenom
preseku konanog elementa grede.

Aksijalna sila, transverzalna sila i torzioni moment su konstantni, a fleksioni momenti linearno
promenljivi po duini grede.
Pomeranja i sile u preseku raunaju se najmanje u desetinama raspona grede.


Poetni i krajnji vor grede oznaavaju se kao
"i" i "j". Lokalna x-osa usmerena je od "i" ka
"j", to moe da se promeni.


Materijal,
popreni presek,
lokalna x
orijentacija
Slino kao i kod tap konanih elemenata.

Klasa drvene
grae

Ako je su izabrani Evrokod propisi i izabran materijal drvo, klasa se moe zadati ovde.
Pogledati6.7 Dimenzionisanje drvenih konstrukcija.

Automatska
referenca
Referentni vektor generie program. Opisano u poglavlju 4.9.19 Reference.
Orijentacija lokalne x-ose odreuje se automatski u skladu sa numeracijom vorova, to moe da se
promeni.

Referentni ugao

Popreni presek se moe rotirati oko svoje ose pomou referentnog ugla. Ako je element paralelan sa
globalnim Z pravcem, ugao je relativan u odnosu na globalnu X osu. U ostalim sluajevima ugao je
relativan u odnosu na globalnu Z osu.


Gredni elementi su prikazani plavom linijom.

Oslobaanje
krajeva grede

Za oba kraja grede mogu da se definiu uslovi oslanjanja, tj. oslobaanja veze kraja grede (u lokalnom
koordinatnom sistemu) i odgovarajueg vora modela. Broj i vrsta oslobaanja krajeva grede
odgovara stepenima slobode (est za svaki kraj grede). Podrazumeva se da sve veze i sve sile na
krajevima grede postoje, ako se ne zada oslobaanje. U panelu Oslobaanje krajeva prekidaima se
zadaje tip veze izmeu kraja grede i vora modela. Simboli u panelu imaju sledee znaenje:

Referentna
taka
142





kruta veza - komponenta pomeranja i sile grede (lokalni koordinatni sistem) prenosi se na vor modela

zglobna veza - komponenta pomeranja i sile grede (lokalni koordinatni sistem) ne prenosi se na vor
modela

polukruta veza - komponenta pomeranja i sile grede (lokalni koordinatni sistem) prenosi se na vor
modela delimino, u zavisnosti od krutosti veze
Plastina veza - maksimalna vrednost momenta je izraunata iz karakteristika materijala i poprenog
preseka elementa

Tabela ispod prikazuje upotrebu oslobanja krajeva za neke uobiajene sluajeve:

Oslobaanje kraja elementa Simbol
Zglob u x-y ravni.
Ne prenosi Mz momenat.

Zglob u x-z ravni.
Ne prenosi My momenat.

Zglob u x-y i x-z ravni.
Ne prenosi M
z
i My momente.

Zglob u x-y i x-z ravni i slobodna rotacija oko lokalne x ose (sferni zglob).
Ne prenosi Mx, My, i Mz momente.

Slobodna translacija du lokalne y ose.
Ne prenosi Vy transverzalnu silu.

Slobodna translacija du lokalne z ose.
Ne prenosi Vz transverzalnu silu.


Doputene su sve kombinacije oslobaanja krajeva grede osim onih koji ine da greda postane
kruto telo u prostoru.

Na primer, nije doputeno oslobaanje torzionog stepena slobode na oba kraja grede (kod 000111),
ve samo na jednom kraju tj.:

Primer: "i" kraj "j" kraj



Oslobaanje kraja
poetnog vora
Oslobaanje kraja
krajnjeg vora

Uputstvo 143

Polukrute
(rotaciono
popustljive) veze
Ako je veza kraja grede polukruta, potrebno je zadati vrednost krutosti veze (rotacione krutosti u x-y
i x-z ravni lokalnog koordinatnog sistema grede).
Dijagramom zavisnosti M- (moment-relativna rotacija) modelira se ponaanje veze preko rotacione
opruge koja moe da ima linearno ili nelinearno ponaanje. Nelinearno ponaanje uzima se u obzir
samo u nelinearnoj analizi, dok se u linearnoj usvaja inicijalna rotaciona krutost veze.

Veza: Model: Dijagram moment-relativna rotacija





Na primer, za eline okvirne konstrukcije detalji primene dati su u Evrokodu 3, aneks J.
Granini moment Kod ukljetenih ili polukrutih veza moe da se zada vrednost graninog momenta (maksimalnog
momenta koji kraj grede moe da primi).

Granini moment se koristi samo u nelinearnoj analizi.
Plastini zglob

Postaviti radio dugme na plastini zglob. Prikazuje se granini moment ali ga nije mogue ureivati
(menjati). Ako su selektovani elementi razliitog materijala ne prikazuje se vrednost graninog
momenta ali e zglob biti definisan odgovarajuim momentom.
Nakon zavrene nelinearne analize i prikaza dijagram unutranjih sila greda zglobovi koji su uli u
stanje plastinosti se prikazuju ctvenom bojom. Numerisani su redosledom ulaska u stanje
plastinosti. Ako zglob nije obeleen crvenom bojom znai da jo nije dostigao vrednost graninog
momenta.

Samo elinim elementima konstrukcija je mogue definisati plastini zglob.


Ako je zadato oslobaanje za bilo koji stepen slobode kraj grede se na ekranu prikazuje sa plavim
kruiem (ako je zadata krutost veze pojavljuje se plavi krsti), a crvenim kruiem ako je u pitanju
sferni zglob.
Plastini zglobovi su prikazani ispunjenim crvenim krugom.
Definisane grede su prikazane tamno plavim linijama.
144

Rebro


Rebro se kao konani element koristi ili samostalno ili u spoju sa nekim povrinskim konanim
elementom (membrana, ploa, ljuska, centrino ili ekscentrino). Karakteristike odgovarajueg
povrinskog elementa koriste se definisanje orijentacije rebra u prostoru (tj. za definisanje lokalne
x-z ravni).
Za razliku od grede kod rebra se uzima u obzir uticaj smiue krutosti na ukupnu krutost. Za
definisanje orijentacije rebra u 3D prostoru koristi se referentna taka ili referentni vektor.

Rebro je prav izoparametarski konani elemenat sa tri vora, konstantnog poprenog preseka, sa
kvadratnim interpolacionim funkcijama. vor rebra ima tri translaciona i tri rotaciona stepena
slobode.
Tri sile (aksijalna N
x
i dve transverzalne V
y
i V
z
) i tri momenta (torzioni M
x
i dva fleksiona M
y
i M
z
)
pojavljuju se u svakom poprenom preseku konanog elementa grede. Pretpostavlja se linearna
promena sila po duini rebra.

Definisanje Dodeljuju se sledei parametri:

Materijal,
popreni presek,
lokalna x
orijentacija
Slino kao i kod tap konanih elemenata.

Materijal Rebro konani elementi mogu biti razliitog materijala od materijala povrine za koju su vezani.

Popreni presek Popreni presek rebro elemen(a)ta se u proraunu uzima u obzir kao na prikazanoj slici ispod:

Automatska
referenca
Referentni vektor generie program. Opisano u poglavlju 4.9.19 Reference.
Referenca

Samostalno rebro konani element:
Lokalni koordinatni sistem rebra
definie se na sledei nain: osa
elementa odreuje lokalnu x-osu,
lokalna z-osa je definisana
referentnom takom ili referentnim
vektorom, a lokalna y-osa se definie
na osnovu pravila desne ruke.


Rebro konani element povezano sa povrinskim elementom:
Lokalni koordinatni sistem rebra definie se na sledei nain: osa elementa odreuje lokalnu x-osu,
lokalna z-osa je paralelna lokalnoj z-osi povrinskog elementa, a lokalna y-osa je paralelna ravni
Referentna taka
Uputstvo 145

povrinskog elementa sa smerom definisanim po pravilu desne ruke.
Ako je rebro izmeu dva povrinska elementa koji su spojeni pod uglom lokalni koordinatni sistem
rebra definie se na sledei nain: lokalna z-osa je paralelna simetrali ugla izmeu normala na ravan
povrinskih elemenata. Ako je u pitanju spoj dva ili vie povrinskih elementa i ako se selektuje
jedan ili dva, pri definisanju rebra se koristi automatska referenca.
Karakteristike poprenog preseka rebra zadaju se u lokalnom koordinatnom sistemu.



Referentni ugao

Popreni presek se moe rotirati oko svoje ose pomou referentnog ugla. Ako je element paralelan sa
globalnim Z pravcem, ugao je relativan u odnosu na globalnu X osu. U ostalim sluajevima ugao je
relativan u odnosu na globalnu Z osu.

Oslobaanje
krajeva
Definie se na isti nain kao i kod grednih elemenata. Podrazumevano je da su oba kraja kruto
vezana.

Ekscentricitet Ekscentricitet moe da se zada samo ako je rebro na ivici jednog ili dva povrinska elementa. Ako je
spojeno vie povrinskih elemenata selektovanjem jednog ili dva moe da se zada ekscentricitet
rebra.
Ekscentricitet rebra je odstojanje od teita njegovog poprenog preseka do srednje ravni
povrinskog elementa i uzima se kao pozitivan ako je u smeru lokalne z-ose rebra.
Postoje etiri naina definisanja ekscentriciteta. Greda dole, greda gore, u ravni ili proizvoljan
ekscentricitet.
U prva tri sluaja stvarni ekscentricitet se proraunava u zavisnosti od poprenog preseka rebra i
debljine ploe. Ako je rebro element od betona razlikuju se donji i gornji poloaj tako da se menja i
prikaz slike u zavisnosti od materijala. Ako se promeni popreni presek rebra ili debljina ploe,
ekscentricitet se automatski preraunava.
Ako je rebro element od elika ili drveta vezan za ljuska element i definisan kao rebro gore ili dole
omoguava se definisanje aksijalne krutosti veze elemenata.

U sluaju veze armirana ploa rebro, popreni presek rebra mora sadrati debljinu ploe. U
drugim sluajevima (eline, dvene konstrukcije) popreni presek je dodat gornjoj ili donjoj ravni
ploe.




Zbog ekscentrine veze rebra sa ploom modifikuje fleksionu krutost rebra prema izrazu:

2 *
exc A I I
y y
+ =

Zbog ekscentrine veze ljuske i rebra javlja se aksijalna sila i u rebru i u ljusci.


Rebra su na ekranu prikazana plavim linijama.

Modifikacija Selektovanje elemenata istog tipa i klik na dugme alata aktivira se Modifikacija. Ako je ukljuen
prekida ispred vrednosti mogu se menjati karakteristike elemenata ukljuene prekidaem. Ako se
zada neka vrednost u polje, dodeljuje se svim selektovanim elementima.

Pokupi>> Karakteristike nekog elementa se mogu pokupiti i dodeliti selektovanom. Klikom na Pokupi
dugme zatvara se dijalog i omoguava odabir elementa ija vrednost se treba pokupiti i dodeliti
selektovanom.
Kopiraju se samo karakteristike koji su omoguene ukljuenim prekidaima.

Referentna taka
146

4.9.8. Povrinski elementi

Povrinski konani elementi koriste se za modelovanje zidova, ploa i ljuski. U pitanju su trougaoni
element sa est i etvorougaoni element sa osam/devet vorova (svi izoparametarski, ravni i
konstantne debljine).

Preporuuje se da debljina elemenata koji se modeliraju ne prelazi 1/10 njihove najmanje
dimenzije (tanke ploe i ljuske) i da ugibi (w) ne prelaze 1/5 (20%) debljine (mala pomeranja).
Ne preporuuje se primena povrinskih konanih elemenata kod kojih je odnos due i krae stranice
vei od 5, kao i elemenata kod kojih je odnos due dimenzije i debljine vei od 100.
U nekim sluajevima, kada se primenom ravnih konanih elemenata modeliraju zakrivljene povri ili
ivice, mogu da se oekuju greke diskretizacije.




Membrana




Ovaj konani element se koristi za modeliranje konstrukcionih elemenata koji su optereeni u
svojoj ravni, bez efekata savijanja.

Membrana moe da bude optereena samo u svojoj ravni.
AxisVM koristi Serendipity konane elemente sa osam vorova,
ravno stanje napona (
zz
=
xz
=
yz
= 0,
xz
=

yz
=

0,
zz
= 0) ili
ravno stanje deformacija (
zz
=
xz
=
yz
= 0,
xz
=

yz
=

0,
zz
= 0), za membrana elemente.
Sile u preseku membrane su n
x
, n
y
, n
xy
a definiu se i glavni uticaji n
1
, n
2
i ugao
n
.
Promena sila u presecima membrane usvaja se kao linearna.
Pri definisanju membrane zadaje se:
1. Ravno stanje napona ili ravno stanje deformacija
2. Materijal
3. Debljina
4. Referenca (taka/vektor/osa/ravan) za lokalnu x osu
5. Referenca (taka/vektor) za lokalnu z osu


Klik na ikonu Baza materijala poziva panel za definisanje materijala membrane, pri emu moe da
se definie novi materijal.


Automatska referenca:
Ose lokalnih x i z pravaca elementa se definiu referencom, videti detaljnije u... 4.9.19 Reference
ili se definiu automatski.


Srednje take membrana na ekranu su date plavom bojom.

Referentna
taka
Referentna
taka
Izbor tipa povrinskog
elementa
Grafiko zadavanje
referenci
Zadavanje referance
za lokalnu z osu

Zadavanje referance
za lokalnu x osu
Uputstvo 147

Ploa


Ovaj konani element se koristi za modeliranje konstrukcionih elemenata koji su optereeni na
savijanje, bez efekata naprezanja u svojoj ravni.
Za modeliranje ploa AxisVM koristi Heterosis elemenat sa osam/devet vorova, formulisan
prema Mindlin-Reissnerovom teorijom (uzima u obzir uticaj smicanja).
Ovaj element je pogodan za modeliranje kako debelih tako i tankih ploa.


Ploa moe da bude optereena samo upravno na svoju ravan.

Sile u preseku ploe su momenti m
x
, m
y
, m
xy
, transverzalne sile v
x
, v
y
, a definiu se i glavni uticaji
m
1
, m
2
, ugao
n
i rezultanta transverzalne sile q
R
.
Promena sila u presecima ploe usvaja se kao linearna.

Pri definisanju ploa zadaje se:
1. Materijal
2. Debljina
3. Referenca (taka/vektor/osa/ravan) za lokalnu x osu
4. Referenca (taka/vektor) za lokalnu z osu


Klik na ikonu Baza materijala poziva panel za definisanje materijala membrane, pri emu moe da
se definie novi materijal.
Automatska referenca:
Ose lokalnih x i z pravaca elementa se definiu referencom, videti detaljnije u... 4.9.19 Reference.


Srednje take ploa na ekranu su date crvenom bojom.

Ljuska



Ovaj konani element se koristi za modeliranje konstrukcionih elemenata koji su optereeni na
savijanje i u svojoj ravni i dobija se spajanjem ploe i membrane. Pri tome su uticaji membrane i
ploe nezavisni (teorija I reda).

Ljuska je element koji moe da bude optereen u svojoj ravni i upravno na svoju ravan.
Sile u preseku ljuske su n
x
, n
y
, n
xy
(membranske komponente), m
x
, m
y
, m
xy
, v
x
, v
y
(komponente
savijanja) a definiu se i glavni uticaji n
1
, n
2
i ugao
n
(membranske komponente) i m
1
, m
2
, ugao

n
i rezultanta transverzalne sile vSz (komponente savijanja).

Pri definisanju ljuske zadaje se:
1. Materijal
2. Debljina
3. Referenca (taka/vektor/osa/ravan) za lokalnu x osu
4. Referenca (taka/vektor) za lokalnu z osu
148



Klik na ikonu Baza materijala poziva panel za definisanje materijala membrane, pri emu moe da
se definie novi materijal.

Automatska referenca:
Ose lokalnih x i z pravaca elementa se definiu referencom, videti detaljnije u... 4.9.19 Reference
ili se automatski definiu.


Srednje take konanih elemenata ljuski na ekranu su date zelenom bojom.


Modifikacija Selektovanje elemenata istog tipa i klik na dugme alata aktivira se Modifikacija. Ako je ukljuen
prekida ispred vrednosti mogu se menjati ili pokupiti karakteristike elemenata ukljuene
prekidaem. Ako se zada neka vrednost u polje, dodeljuje se svim selektovanim elementima.

Pokupi>> Pogledati... Pokupi, opisano u... 4.9.7 Linijski konani elementi


Uputstvo 149

4.9.9. Takasti oslonac (oslonac vora)

Oslonac vora se koristi za modeliranje oslanjanja vorova (taaka) konstrukcije. To je, u optem
sluaju, elastian element sa reakcijom oslonca kao unutranjom silom. Svi vorovi modela mogu da
imaju oslonac osim srednjih vorova ivica povrinskih konanih elemenata. Reference slue za
odreivanje x-ose i z-ose elementa, pri emu je x-osa usmerena od referentne take do oslonjenog
vora.
Moe da se zada translatorna i rotaciona krutost oslonca za osu oslanjanja.
Mogue je i zadavanje nelinearnih parametara u svim pravcima. Za promenu karakteristika kliknuti
na jedno od tri dugmeta (u oba pravca, samo pritisak, samo zatezanje) i ukljuiti prekida i ako je
neophodno zadati vrednost u polju.




Podrazumevana vrednost krutosti oslonca je 1.000E+10 [kN/m], ili [kNm/rad].

Oslonci su na ekranu dati utom bojom (translacioni) i narandastom (rotacioni, tj. ukljetenja).
Oslanjanje moe da se zada u pravcu:

- osa globalnog koordinatnog sistema - Osa lokalnog koordinatnog sistema
greda/rebro elemenata
- reference - osa lokalnog koordinatnog sistema ivice
povrinskog konanog elementa.

Globalni pravac Oslonaki elemenat zadaje se u globalnom koordinatnom
sistemu selektovanjem vorova koji su oslonjeni na isti nain i
definisanjem translacione (R
X
, R
Y
, R
Z
) i rotacione krutosti
(R
XX
, R
YY
, R
ZZ
) oslonakih elemenata.





Za vor je mogue definisati samo jedan globalni oslonac. Za srednje vorove ivica povrinskih
elemenata nije mogue definisanje oslonaca.











150


Referentni pravac Oslonaki elemenat se zadaje u referentnom pravcu selektovanjem vorova koji su oslonjeni na isti
nain i definisanjem njihove translacione (R
x
) i rotacione krutosti (R
xx
).

Smer referentnog vektora definie se preko vora oslonakog
elementa i referentne take ili referentnog vektora na sledei
nain:






svi oslonaki elementi su
orijentisani ka referentnoj taki
svi oslonaki elementi su paralelni
referentnom vektoru

Lokalni pravac Oslonaki elemenat zadaje se u pravcu osa lokalnog
koordinatnog sistema linijskog konanog elementa
selektovanjem vorova elemenata koji su oslonjeni na
isti nain, definisanjem oslonakih elemenata istog tipa
i njihove translacione (R
x
, R
y
, R
z
) i rotacione krutosti
(R
xx
, R
yy
, R
zz
).

Lokalni pravac
ivice
Oslonaki elemenat zadaje se u pravcu osa lokalnog
koordinatnog sistema ivice povrinskog konanog
elementa selektovanjem vorova elemenata koji su
oslonjeni na isti nain, definisanjem oslonakih
elemenata istog tipa, a zatim i njihove translacione (R
x
,
R
y
, R
z
) i rotacione krutosti (R
xx
, R
yy
, R
zz
).


Ako je ivica sa jednim povrinskim elementom tada je:
x - osa u pravcu ivice
y - osa orijentisana prema unutranjosti povrinskog elementa u njegovoj ravni
z - osa paralelna lokalnoj z-osi povrinskog elementa

Ako su dve povrine spojene ivinim elementom, lokalna z-osa polovi ugao izmeu povrina a y-osa
odreena je pravilom desne ruke.
Ako je ivica sa vie povrinskih elemenata lokalni koordinatni sistem ivice se odreuje posle
selektovanja jednog ili dva povrinska elementa.

Nelinearno
ponaanje
Moe da se zada nelinearno ponaanje oslonakog elementa u smislu: krutost samo na pritisak
(veoma mala krutost na zatezanje), krutost samo na zatezanje (veoma mala krutost na pritisak) i
granina sila oslonca (ista krutost na pritisak i na zatezanje).

Nelinearno ponaanje se uzima u obzir samo u nelinearnoj analizi. U sluaju linearne analize
(Linearna statika, Analiza slobodnih vibracija I i II reda, Analiza stabilnosti) oslonaki elementi
se uzimaju sa svojom inicijalnom krutou.

Takasti osloni se na ekranu prikazuju braon bojom (R
X
, R
Y
, R
Z
) i narandastom (R
XX
, R
YY
, R
ZZ
) u
tri upravna pravca.

Referentna taka Referentni vektor
Uputstvo 151

Proraun krutosti
oslonca


Klik na dugme Proraun krutosti poziva panel za proraun krutosti oslonca koji zamenjuje stub datih
karakteristika (materijal, popreni presek, itd.).


Ovi parametri stuba iznad odnosno ispod oslonca se mogu koristiti pri analizi na proboj ploe
(naroito u sluaju meuspratnih ploa). U renderovanom prikazu modela stubovi i zidovi korieni
za modeliranje oslonaca se takoe prikazuju i mogua je njihova identifikacija kurzorom.


Modifikacija Selektovanje elemenata istog tipa i klik na dugme alata aktivira se Modifikacija. Ako je ukljuen
prekida ispred vrednosti mogu se menjati ili pokupiti karakteristike elemenata ukljuene
prekidaem. Ako se zada neka vrednost u polje dodeljuje se svim selektovanim elementima.

Pokupi>> Pogledati... Pokupi, opisano u... 4.9.7 Linijski konani elementi
4.9.10. Linijski oslonac



Linijski oslonac se koristi za modeliranje oslanjanja linija konstrukcije. Omoguava elastino
oslanjanje (Winklerovog tipa) grede, rebra ili ivice povrinskog elementa, sa reakcijama oslonca kao
unutranjim silama.

Moe da se zada translatorna i/ili rotaciona (torziona) krutost oslonca za ose oslanjanja.
Mogue je i zadavanje nelinearnih parametara u svim pravcima. Za promenu karakteristika kliknuti na
jedno od tri dugmeta (u oba pravca, samo pritisak, samo zatezanje) i ukljuiti prekida i ako je
neophodno zadati vrednost u polju.
Baza materijala
Baza profila
poprenih preseka
Editor poprenih
preseka
Ukljetenje ili zglob
gore

Ukljetenje ili zglob
dole
152


Oslanjanje moe da bude zadato u pravcu:
- osa globalnog koordinatnog sistema,
- osa lokalnog koordinatnog sistema grede/rebra
- osa lokalnog koordinatnog sistema ivice povrinskog konanog elementa.


Podrazumevana vrednost krutosti oslonca je 1.000E+07 [kN/m/m], ili [kNm/rad/m].

Globalni pravac Oslonaki element moe da bude zadat u pravcu osa globalnog koordinatnog sistema. Posle
selektovanja linija koje su oslonjene na isti nain definiu se oslonaki elementi istog tipa, a zatim i
njihove translacione (R
X
, R
Y
, R
Z
) i rotacione krutosti (R
XX
, R
YY
, R
ZZ
).


Lokalni pravac Linijski oslonaki element (ponaa se kao elestini oslonac) se zadaje u pravcu osa lokalnog
koordinatnog sistema linijskog konanog elementa selektovanjem vorova koji su oslonjeni na isti
nain definisanjem oslonakih elemenati istog tipa, a zatim i njihove translacione (R
x
, R
y
, R
z
) i
rotacione krutosti (R
xx
, R
yy
, R
zz
).


Greda/ rebro linijski oslonci moraju biti podeljeni na najmanje etiri elementa.

Pored toga trebalo bi da je zadovoljen sledei uslov:

|
|
.
|

\
|
= s
4
4
4
,
4
mi n
2
1
z
y x
y
z x
k
k
I E
k
I E
l L , gde je L duina greda/rebro elementa.



AxisVM daje upozorenje ako ovaj uslov nije zadovoljen i postavlja vrednost koeficijenta krutosti
oslonca na nulu, pa je potrebno da se uvede nova podela na segmente manje duine.
Podela elemenata je neophodna jer su unutranje sile linearno interpolirane izmeu vrednosti na
krajevima elementa tako da guom podelom dobijamo tanije rezultate.

Lokalni pravac
ivice
Oslonaki elemenat moe da bude zadat u pravcu osa lokalnog koordinatnog sistema ivice
povrinskog konanog elementa. Posle selektovanja vorova elemenata koji su oslonjeni na isti nain
definiu se oslonaki elementi istog tipa, a zatim i njihove translacione (R
x
, R
y
, R
z
) i rotacione krutosti
(R
xx
, R
yy
, R
zz
).
Ako je ivica sa jednom povrinskim elementom tada je:
x - osa u pravcu ivice
y - osa orijentisana prema unutranjosti povrinskog elementa u njegovoj ravni
z - osa paralelna lokalnoj z-osi povrinskog elementa

Ako su dve povrine spojene ivinim
elementom, lokalna z-osa polovi ugao izmeu
povrina a y-osa je odreena pravilom desne
ruke.
Ako je ivica sa vie povrinskih elemenata
lokalni koordinatni sistem ivice se odreuje
posle selektovanja jednog ili dva povrinska
elementa.

Nelinearno
ponaanje
Moe da se zada nelinearno ponaanje oslonakog elementa u smislu: krutost samo na pritisak (veoma
mala krutost na zatezanje), krutost samo na zatezanje (veoma mala krutost na pritisak) i granina sila
oslonca (ista krutost na pritisak i na zatezanje).

Nelinearno ponaanje se uzima u obzir samo u nelinearnoj analizi. U sluaju linearne analize
(Linearna statika, Analiza slobodnih vibracija I i II reda, Analiza stabilnosti) oslonaki elementi
se uzimaju sa svojom inicijalnom krutou.

Linijski oslonci se na ekranu prikazuju braon bojom (R
X
, R
Y
, R
Z
) i narandastom (R
XX
, R
YY
, R
ZZ
) u tri
upravna pravca.

Referentna taka
Uputstvo 153

Proraun krutosti
oslonca


Klik na dugme Proraun krutosti poziva panel za proraun krutosti oslonca koji zamenjuje zid datih
karakteristika (materijal, popreni presek, itd.).

4.9.11. Povrinski oslonac



Povrinski
oslonac
Povrinski oslonac se koristi za modeliranje uslova oslanjanja povrina konstrukcije. Omoguava
elastino oslanjanje povrine (Winklerovog tipa). Moe da se zada translatorna krutost oslonca za
lokalne ose elementa.
Karakteristike oslanjanja su konstantne po povrini oslonca i iste su za pritisak i za zatezanje.

Podrazumevana vrednost krutosti oslonca je 1.000E+04 [kN/m/m], ili [kNm/rad/m].


Nelinearno
ponaanje
Moe da se zada nelinearno ponaanje oslonakog elementa u smislu: krutost samo na pritisak (veoma
mala krutost na zatezanje), krutost samo na zatezanje (veoma mala krutost na pritisak) i granina sila
oslonca (ista krutost na pritisak i na zatezanje).

Nelinearno ponaanje se uzima u obzir samo u nelinearnoj analizi. U sluaju linearne analize
(Linearna statika, Analiza slobodnih vibracija I i II reda, Analiza stabilnosti) oslonaki elementi
se uzimaju sa svojom inicijalnom krutou.


Prikazani su na ekranu narandastom kvadratnom mreom.

154

4.9.12. Ivini zglob

Ivini zglob moe se definisati izmeu ivica oblasti ili izmeu rebro elementa i ivice oblasti.
Selektovati ivicu i oblast. Krutost zgloba moe se definisati u lokalnom sistemu ivice selektovane
oblasti.


4.9.13. Kruto telo

Kruto telo konani element se koristi za modeliranje istih pomeranja nekih elemenata modela u
odnosu na druge. Mogu se koristiti samo u linearnoj statikoj analizi.
Ovaj element se definie selektovanjem linija koje povezuju vorove. Linije sa zajednikim
vorovima predstavljaju isto kruto telo. Nema ogranienja po pitanju broja vorova u elementu.

vorovi krutog tela mogu da budu samo slobodni (dozvoljene translacija i rotacija u svim
pravcima).


Modeliranje veze membrana-greda Modeliranje ekscentrine veze tapova:




Definisanje Posle selektovanja linija koje pripadaju istom krutom telu definie se kruto telo konani element.





Kruta tela mogu da se spajaju (ako se selektuju linije koje spajaju vorove razliitih krutih tela) i
razdvajaju (ako se selektovanim linijama izbriu atributi krutog tela).


Konani element ne moe imati sve svoje linije pridruene istom krutom telu.

Za analizu tonova oscilovanja moe se definisati taka u centru mase konstrukcije a zatim je
konektovati kruto telo konanim elementom za konstrukciju i zadati vrednost mase u taki.


Kruta tela se na ekranu predstavljena debelom crnom linijom.
4.9.14. Dijafragma

Korienje dijafragme znatno pojednostavljuje model. Dijafragme su specijalni kruti konani elementi
gde relativna pozicija taaka elementa ostaje konstantna u globalnoj ravni. Korienjem dijafragmi
znaajno se smanjuje trajanje prorauna. To moe biti prednost pri analizi tonova oscilovanja velikih
modela. Dijafragme predstavljaju ploe, totalno krute u svojoj ravni.

Definisanje Selektovati linije kojima e se definisati dijafragma. Svaki set povezanih (zatvorenih) linija e
definisati dijafragmu.
Kruto
telo KE 1 2 3
Kruto
telo KE 1 2
Uputstvo 155

Dijafragme su prikazane kao tanke sive linije odnosno sivo obojene oblasti.

Ako elite promeniti dijafragma i odabere linija
koja povezuje dve dijafragme, te dve dijafragme
e se spojiti u jednu. Odabir vie grupa linija koje
nisu meusobno povezane e razdvojiti
dijafragmu na delove.





Posle definisanja dijafragme mora se postaviti pomona ravan. Relativna
pozicija taaka elementa e ostati konstantna u toj ravni. Na primer, za krutu
plou u ravni X-Y odabrati XY.
4.9.15. Opruga



Opruga konani
element
Opruga je elemenat koji povezuje dve take modela. U lokalnom koordinatnom sistemu elementa
zadaju se translacione (K
x
, K
y
, K
z
) i rotacione (K
xx
, K
yy
, K
zz
) krutosti.
Element moe da ima nelinearne karakteristike.
Oslonac se moe definisati na sledee naine: Globalno/Preko geometrije/Preko reference/Relativno
u odnosu na element/Relativno u odnosu na vor

Definisanje Opruga se definie selektovanjem vorova modela koji e biti povezani na isti nain definisanjem
opruga istog tipa, a zatim njihove translacione (R
x
, R
y
, R
z
) i rotacione krutosti (R
xx
, R
yy
, R
zz
). Moe
da se zada nelinearno ponaanje elementa preko granine sile (ista krutost na pritisak i na zatezanje)
za svaku komponentu sile u opruzi.




Granina sila se uzima u obzir samo prilikom nelinearne
statike analize inae se ignorie.

Nelinearno ponaanje se uzima u obzir samo u nelinearnoj analizi. U sluaju linearne analize
(Linearna statika, Analiza slobodnih vibracija I i II reda, Analiza stabilnosti) u proraunu se
uzima inicijalna krutost (koja je konstantna za vreme trajanja analize).
156

4.9.16. Kontaktni element


Kontaktni konani
element
Kontaktni elemenat se koristi za modeliranje kontakta dve take modela. Element ima dva stanja:
- aktivno, kada ima veliku vrednost krutosti (simulacija uspostavljanja kontakta) i
- neaktivno, kada ima malu vrednost krutosti (simulacija kada nije postignut kontakt).
Obzirom na veoma malu (ali ne i nultu) krutost u neaktivnom stanju, kontakt omoguava samo
priblino modeliranje fenomena.
Kontaktni element moe da bude aktivan za pritisak ili za zatezanje. Na slici dole prikazan je tipini
dijagram sila-pomeranje kontaktnog elementa aktivnog na zatezanje i na pritisak:


Zbog nelinearnog ponaanja kontaktnog elementa (promenu stanja prati velika promena krutosti)
mogu da se jave ozbiljne tekoe u obezbeenju konvergencije nelinearnog reenja.
Ustanovljavanje veliine krutosti u aktivnom stanju nije jednostavno, pa bi trebalo koristiti mogunost
automatskog podeavanja krutosti u aktivnom stanju, ime se smanjuje mogunost pojave
divergencije reenja.
Selektovati dva vora.
Definisanje lokalne x orijentacije je kao i kod grednih elemenata.

Parametri Aktivno stanje: na zatezanje (veza nekim spojnim sredstvom, na primer) ili na pritisak (kontakt dve
ploe, na primer).

Orijentacija: od vora "i" ka voru "j" i obratno.

Aktivna krutost: Podrazumevana vrednost je 1E+8 kN/m.

Neaktivna krutost: Podrazumevana vrednost je 1E-2 kN/m.

Poetni razmak: Podrazumevana vrednost je 0 (nula), a obino je neka pozitivna vrednost. Moe da
se definie i na osnovu geometrije modela. Sve dok se inicijalni razmak ne postane nulti, kontakt je u
neaktivnom stanju.

Automatsko podeavanje aktivne krutosti:
Ako je ovaj prekida ukljuen program koriguje aktivnu krutost u cilju obezbeenja konvergencije i
tanosti reenja. U tom sluaju se zadaju parametri tzv. "probijanja". Ako je iskljuen, vrednosti ispod
se ne uzimaju pri proraunu.

Minimalno doputeno probijanje: Zadaje se minimalna doputena vrednost probijanja kontaktnog
uslova. Podrazumevana vrednost je 1.0E-05.

Maksimalno doputeno probijanje: Zadaje se maksimalna doputena vrednost probijanja
kontaktnog uslova. Podrazumevana vrednost je 1.0E-05.
Uputstvo 157


Faktor adaptacije krutosti: Ukoliko je probijanje manje od minimalno doputenog, aktivna krutost
kontakta se smanjuje faktorom adaptacije krutosti. Ako je probijanje u granicama doputenog nema
adaptacije krutosti. Ako je probijanje vee od maksimalno doputenog, aktivna krutost kontakta se
poveava faktorom adaptacije krutosti. Podrazumevana vrednost je 100. Vrednost faktora krutosti se
uzima kao: 1/100, 1/10, 1, 10, ili 100.

U linearnoj analizi kontaktni elemenat se tretira kao opruga sa krutou koja odgovara inicijalnom
razmaku. Ako razmak postoji krutost je nula, inae je krutost jednaka aktivnoj krutosti.
4.9.17. Veza elementi






Veza konani
elementi
Pomou ovog elementa modelira se veza izmeu dva vora ili dve linije preko jednog interfejsa (veza
za prenos sile i pomeranja). Poloaj mesta spoja unutar elementa veze odreuje se pri definisanju
elementa, pri emu je se jedan vor/linija smatra referencom. Element veze ima est komponenti
krutosti, koje mogu da imaju i nelinearno ponaanje, i zadaju se u lokalnom koodinatnom sistemu
veze.



Veza izmeu dva vora
Povezuje dva vora. Komponente krutosti zadaju se u globalnom koordinatnom sistemu. Ako je
vrednost komponente nula, odgovarajue sila ili moment se ne prenosi sa vora na vor. Poloaj mesta
spoja u vezi moe da bude izmeu 0 i 1 relativno u odnosu na referentni vor (selektovan od strane
korisnika). Ako je lokacija mesta spoja =0 elementi su spojeni u referentnom voru, a ako je =1 na
suprotnom. Za bilo koju vrednost izmeu 0 i 1 referentna taka se nalazi izmeu dva vora.



Primena: veza rigla-ronjaa, neki tipovi veza rotiljnih konstrukcija, itd.

Primer: Veza rigla-ronjaa (Pogledati SteelFrame.axs u direktorijumu Examples)
Neka je z-osa lokalnog sistema paralelna Z-osi globalnog sistema. Popreni presek rigle je IPE400
profil i nalazi se u X-Z ravni, a ronjae I200 profil. Sa ronjae na riglu prenose se sve sile osim
momenata.
158


Element veze spaja teine ose nosaa i pripada obema ravnima nosaa. Duina elementa veze je
rastojanje izmeu teinih osa nosaa tj. 30cm (40/2 + 20/2). Selektuje se vor rigle kao referentni
vor elementa veze. Obino je poloaj mesta spoja na kontaktu dva nosaa, to je ovde na 20cm od
referentnog vora (tj. od teine ose rigle), pa je odstojanje mesta spoja 20/30=0.666. Usvaja se da
element veze prenosi translatorna, ali ne i rotaciona pomeranja na spoju rigle i ronjae, pa se zadaje
1E+10 za translatornu i 0 za rotacionu krutost.
Ako su ronjae oslonjene samo preko veza elemenata potrebno je zadati vrednost KYY=0.001 ili
slinu malu vrednost radi eliminacije rotacije elementa oko uzdune ose.

Nelinearno
ponaanje
Granina nosivost elementa za svaku komponentu se zadaje ako se modelira nelinearno ponaanje na
uobiajeni nain.


Veza izmeu linija
Modelira vezu dva elementa rebra ili dve ivice
povrinskog elementa. Element ima est vorova.
Komponente krutosti zadate su u lokalnom
koordinatnom sistemu veze. Lokalna x-osa
paralelna je referentnoj liniji, a lokalna z-osa
orijentisana je ka drugoj liniji veze u ravni veze i
upravna je na x-osu.




Ako je vrednost komponente nula, odgovarajue sila ili moment se ne prenosi sa vora na vor.
Poloaj mesta spoja u vezi moe da bude izmeu 0 i 1 relativno u odnosu na referentni vor
(selektovan od strane korisnika).

Ako je lokacija mesta spoja =0 elementi su spojeni u referentnom voru (poetni vor strelice), a ako
je =1 na suprotnom (krajnji vor strelice). Za bilo koju vrednost izmeu 0 i 1 referentna taka se
nalazi izmeu dva vora.
Primena: veza tavanica-zid; delimino spregnutih i spregnutih elemenata konstrukcija od razliitih
materijala; polukruta veza rebra i tavanice, modeliranje greda koje su jedna iznad druge, itd.




Uputstvo 159

Primer: Veza zid-ploa.

Neka je Z-osa vertikalna, zid u Y-Z ravni, a
ploa debljine 15cm paralelna X-Y ravni. Zid i
ploa su modelirani konanim elementom
"ljuska".

Modelirati spoj da prenosi sve sile osim
momenata.



Zid dodiruje donju povrinu ploe. Element veze pripada ravni zida i spaja liniju preseka srednje
ravni zida i donje povrine ploe i liniju preseka srednje ravni ploe i srednje ravni zida (vidi sliku
iznad). Rastojanje tih linija je d=7.5cm.
Selektuju se vorovi linije na zidu kao referentni. Mesto veze je u liniji spoja elemenata i njegovo
odstojanje od referentnih vorova je 0. Usvaja se da element veze prenosi translatorna, ali ne i
rotaciona pomeranja, pa se zadaje 1E+10 za translatornu i 0 za rotacionu krutost.

Nelinearno
ponaanje
Granina nosivost elementa se moe zadati za svaku komponentu krutosti razliite od 0.

Elementi veze izmeu linija mogu da se koriste za modeliranje veza oblasti:


1. Definisati oblasti (Pogledati... 4.9.4 Oblast) and
i linijama se spoje odgovarajui suprotni
vorovi oblasti (broj vorova na ivici oblasti
trebalo bi da je isti).



2. Selektuje se pravougaonik izmeu oblasti i
klikne na dugme U redu palete za selekciju.

3. Selektovati referentnu liniju veza elementa i
kliknuti ponovo na dugme U redu palete za
selekciju.




4. Zadati krutost elementa veze i poloaj mesta
veze. Podrazumevani poloaj je u srednjoj taki
elementa veze. Veza element(i) su kreirani.



5. Sada se moe generisati mrea konanih
elemenata.
Pogledati...4.11.1.2 Generisanje mree konanih
elemenata nad oblasti

6. Veza elementi su podeljeni prema mrei
konanih elemenata.

4.9.18. Stepeni slobode vorova modela

Stepeni slobode su mogua pomeranja vorova modela u pravcima osa globalnog koordinatnog
sistema. vor modela ima est stepeni slobode: tri translaciona (e
X
, e
Y
, e
Z
) i tri rotaciona (
X
,
Y
,
Z
).
Podrazumeva se da su svi vorovi modela imaju slobodna pomeranja.
Jednaine ravnotee formiraju se samo u pravcima slobodnih pomeranja.
Moe da se zada bilo koja kombinacija stepeni slobode za svaki vor modela, ali su u AxisVM
unapred definisane kombinacije karakteristine za tipine modele u graevinskom konstrukterstvu.

160

Unapred definisane strukture su:


Reetka u ravni / Prostorna reetka / Ram u ravni/ Rotilj / Membrana / Ploa

Definisanje Klik na odgovarajue dugme u panelu
aktivira/deaktivira dati stepen slobode vora modela,
ako je aktiviran prekida za taj stepen slobode.

Postoje dve mogunosti definisanja stanja.

Zamena postojeeg koda
Novi kod stepena slobode postaje aktuelan, a
postojei se brie.

Unija novog i postojeeg koda
Izvodi se operacija unije novog i postojeeg koda.
Ova opcija je korisna pri definisanju uslova
simetrije.

Ako se slobodno pomeranje oznai "0", a
spreeno "1", tada su primeri za uniju kodova:



Primer unije
kodova
eX eY eZ X Y Z
postojei kod: 0 1 0 1 0 1
novi kod: 0 0 0 1 1 1
rezultujui kod: 0 1 0 1 1 1

Za svaki vor moe da se definie estocifreni kod koji odreuje stepen slobode (e
X
, e
Y
, e
Z
,
X
,
Y
,

Z
) u pravcu osa globalnog koordinatnog sistema.
Podrazumevani kod za vor modela je "000000" (sva pomeranja su mogua).

Optereenja koja deluju u pravcu nepomerljivosti vora se ne uzimaju pri proraunu. U Pregledu
tabela se prikazuju kao neuravnoteena optereenja.

vorovi iji su stepeni slobode sa kodom razliitim od "000000" na ekranu su prikazani u
svetloplavoj boji (cyan).

U tabeli su dati stepeni sloboda vorova za unapred definisane modele, pri emu su oznake za
slobodnu translaciju i za rotaciju u pravcu date ose.


1 2 3 4 5 6
eX eY eZ X Y vZ



Kod stepena slobode Slobodna
pomeranja vora
Kod stepena
slobode
Slobodna
pomeranja vora
Reetka
Reetka u X-Y ravni
kod: 001111

Reetka u X-Z
ravni
kod: 010111

Reetka u Y-Z ravni
kod: 100111

Prostorna reetka
kod: 000111


Ramovske ravanske konstrukcije
Okvir u ravni
X-Y
kod: 001110

Okvir u ravni
X-Z
kod: 010101

Okvir u ravni
Y-Z
kod: 100011


Uputstvo 161

Kod stepena slobode Slobodna
pomeranja vora
Kod stepena
slobode
Slobodna
pomeranja vora
Rotiljne konstrukcije
Rotilj u ravni X-Y
kod: 110001

Rotilj u ravni X-Z
kod: 101010

Rotilj u ravni Y-Z
kod: 011100


Membrane
Membrana u ravni X-Y
kod: 001111

Membrana u ravni
X-Z
kod: 010111

Membrana u ravni Y-Z
kod: 100111


Ploe
Ploa u ravni
X-Y
kod: 110001

Ploa u ravni
X-Z
kod: 101010

Ploa u ravni
Y-Z
kod: 011100


Simetrija
Ravan simetrije
X-Y
kod: 001110

Ravan simetrije
X-Z
kod: 010101

Ravan simetrije
Y-Z
kod: 100011



Pokupi>> Broj stepeni slobode vora se moe pokupiti od nekog i dodeliti selektovanom voru.

4.9.19. Reference

Za definisanje referenci mogu da se koriste take, vektori ili ose i ravni. Reference odreuju
orijentaciju lokalnog koordinatnog sistema konanog elementa u prostoru zbog definisanja parametara
poprenog preseka (A
x
, A
y
, A
z
, I
x
, I
y
, I
z
, I
yz
i I

) i interpretiranja rezultata analize (sile u preseku N

x
,
V
y
, V
z
, M
x
, M
y
i M
z
za grede i q
x
, q
y
, m
x
, m
y
i

m
xy
za ploe i n
x
, n
y
, n
xy
za membrane, itd.).

Brza modifikacija: Klik na simbol reference poziva tabelu referenci. Referentni vektor i osa se
zadaju pomou dve, a referentna ravan pomou tri take. Reference su date kao normalizovani
vektori. Referentne take su zadate koordinatama, a referentne ravni vektorom normale. Po izlasku
iz tabele program normira referentne vektore u odnosu na vrednost 1.


Ose lokalnih koordinatnih sistema se na ekranu prikazuju u bojama:
x-osa - crveno, y-osa - uto i z-osa - zeleno

Mogu da se koriste sledee reference:

Automatske
reference
Automatska referenca za tapove i grede:
Ukoliko je osa tapa/grede paralelelna globalnoj Z-osi, tada e referentni vektor imati pravac globalne
X-ose.
U svim ostalim sluajevima referentni vektor je u pravcu globalne Z-ose.
162

Za krune lukove: ukoliko je ravan krunog luka paralelna globalnoj X-Y ravni automatska referenca
je upravna na nju i prikazuje +Z pravac. Ako je kruni luk u drugoj ravni referentni vektor je u ravni
krunog luka pravca od centralne take krunog luka.

Automatska referenca za rebra:
Ako je rebro samostalni element reference su kao kod tapa/grede.
Ako je rebro vezano za povrinski element referentni vektor je paralelan simetrali ugla izmeu
lokalne z-ose (normale) povrinskih elmenata koji su spojeni u rebru.

Automatska referenca uz povrinske elemente:
Referentni vektor:
za lokalnu x-osu e biti paralelan globalnoj X-osi ako je ravan povri paralelna X-Y ravni. U svim
ostalim sluajevima referentni vektor e biti paralelan presenoj liniji ravni povri i X-Y ravni.
za lokalnu z-osu e biti usmeren ka poetku globalnog koordinatnog sistema ako je ravan povri
paralelna Z-osi. U svim ostalim sluajevima referentni vektor e biti paralelan globalnoj Z-osi.

Meni Ureivanje / Konvertovanje automatskih referenci konvertuje automatske reference u reverentne
vektore.

Referentna taka

Slui za definiciju orijentacije (lokalnog koordinatnog sistema) greda, rebara, oslonaca i opruga, tj. za
definisanje pozitivnog pravca lokalnih x-osa i z-osa povrinskih elemenata.
Referentna taka se definie u globalnom koordinatnom sistemu.


Referentna taka se na ekranu prikazuje malim crvenim simbolom "+".

Grede, rebra i opruge:
Referentna taka i lokalna x-osa definiu x-z ravan lokalnog koordinatnog sistema. Smerovi y-ose i z-
ose odreuju se na osnovu pravila desne ruke.




Povrinski elementi:
Lokalna pozitivna z-osa povrinskog elementa e biti usmerena ka referentnoj taki i upravna na ravan
povrinskog elementa. Kada je x-osa definisana smer y-ose odreuje se na osnovu pravila desne ruke.



U sluaju povrinskih elemenata referentna taka se nalazi u ravni elementa.



Referentna taka Referentna taka
Referentna taka

Referentna taka

Referentna taka
Uputstvo 163


Oslonci:
U sluaju oslonakih elemenata referentna taka se koristi za definisanje lokalne x-ose.





Referentni vektor

Slui za definiciju orijentacije lokalnih x-osa opruga, oslonaca i povrinskih elemenata kao i lokalne
z-ose greda, rebro i opruga elemenata.



Referentni vektori na ekranu su prikazani crvenim strelicama.

Povrinski elementi:
Lokalna x-osa povrinskog elementa e biti paralelna referentnom vektoru (koji je paralelan ravni
povrinskog elementa).
Referentnim vektorom se moe definisati i orijentacija lokalne z-ose se.



Oslonci:
U sluaju oslonakih elemenata referentni vektor se koristi za definisanje lokalne x-ose.



Grede, rebra i opruge:
Referentni vektor i lokalna x-osa definiu lokalnu x-z ravan. Smerovi lokalne y-ose i z-ose odreuju se
na osnovu pravila desne ruke.



Referentni vektor
Referentni vektor

Referentna taka
164

Reerentne ose

Slui za definiciju orijentacije lokalnih x-osa povrinskih elemenata koje su usmerene prema
referentnoj osi. Referentna osa ne sme da sadri srednju taku elementa.



Referentni vektori na ekranu su prikazani crvenim strelicama.

Referentna ravan

Slui za definiciju orijentacije lokalnih x-osa povrinskih elemenata koje su paralelne liniji preseka
ravni elementa i referentne ravni. Referentna ravan ne sme da bude paralelna ravni elementa.



Referentna ravan je na ekranu prikazana kao crveni trougao.
Referentni ugao

Zadavanjem referentnog ugla lako se moe izvesti rotacija poprenog preseka tap/greda/rebro
elementa. Zadatim uglom se elementi odnosno njihov lokalni koordinatni sistem mogu rotirati oko
podune ose. Ako je element paralelan globalnoj Z osi ugao je relativan u odnosu na globalnu X osu.
U ostalim sluajevima ugao je relativan u odnosu na globalnu Z osu.

4.9.20. Generisanje AxisVM modela iz arhitektonskog (ArchiCad) modela

Pokree operaciju konverzije arhitektonskog modela prethodno importovanog preko IFC fajla (kao
pozadinskog lejera). Videti ... 3.1.6 Uvoz-Import.




Prikaz Odabir arhitektonskih nivoa i tipova elemenata za prikaz.

AxisVM koristi ugraeni filter za unapreenu selekciju.

Klik na dugme Generisanje statike eme ili Brisanje objekata poziva panel sa filterom karakteristika
kojim se zadaju granice dimenzija konstrukcionih elemenata (grede, stubovi, zidovi, tavanice) koji
e biti selektovani.
Klik na dugme levo dole u ovom panelu omoguava da svi elementi budu selektovani.
Ukoliko je ukljueno Samo objekti bez statikog modela selektuju se samo elementi nedefinisani kao
konstruktivni.
Uputstvo 165



Brisanje objekata Klikom na ovu funkciju se briu selektovani arhitektonski objekti.



Brisanje arhitektonskih objekata koji sadre statiki model na briu dodeljeni statiki model.


Generisanje
statike eme
Selektovani elementi pozadinskog lejera ulaze u AxisVM model. Stubovi i grede su predstavljeni
osama, a ploe, zidovi, tavanice i krovovi svojim srednjim ravnima. Take i linije postaju deo
AxisVM modela nezavisne od pozadinskog lejera arhitektonskog.
Sklopovi se automatski kreiraju za nivoe i tipove elemenata arhitektonskog modela i pridruuju im
se elementi kreirani u AxisVM (statikom) modelu.
Zglobna veza zida se moe modelovati pomou ivinih zglobova tokom kreiranja statike eme iz
arhitektonskog modela.


Selektovanim ArchiCAD objektima mogu se zadati karakteristike noseih elemenata na sledei
nain:

Tavanica

Tavanica moe da se konvertuje u elemente ploe
ili ljuske. Zadaje se materijal i debljina tavanice. U
sluaju vieslojnih tavanica, kao objekti e se u listi
pojaviti slojevi i debljine. Mogu da se selektuju
slojevi koji ulaze u model, a mogua je i promena
debljine sloja.

Zid

Zid moe da se konvertuje u elemente ploe ili
ljuske. Zadaje se materijal i debljina zida. U sluaju
vieslojnih zidova, kao objekti e se u listi pojaviti
slojevi i debljine. Mogu da se selektuju slojevi koji
ulaze u model, a mogua je i promena debljine
noseeg sloja, ukupne debljine ili zadavanje nove
vrednosti.
Mogue je zadavanje oslonca na donjoj ivici zida
ukljuivanjem prekidaa.

Prekida Konvertovanje zida u oslonac omoguava proraun krutosti linijskog oslonca koji
zamenjuje zid datih karakteristika (materijal, debljina) i lociran je na gornjoj ivici zida. Krutost se
proraunava u zavisnosti od uslova oslobaanja na gornjoj i donjoj ivici zida.

Uitavanje iz
Biblioteke materijala
166

Stub

Stubovi se konvertuju u gredne konane elemente.
Zadaje se materijal i popreni presek. Ako je
aktivno automatsko konvertovanje popreni presek
se definie na osnovu geometrijskih karakteristika
ArchiCAD objekata.

Mogue je zadavanje oslonca na donjem kraju
stuba.


Prekida Konvertovanje stuba u oslonac omoguava proraun krutosti oslonca koji zamenjuje stub
datih karakteristika (materijal, popreni presek i uslovi oslanjanja) i lociran je u gornjem voru stuba.

Greda

Grede se konvertuju u gredne konane elemente.
Zadaje se materijal i popreni presek. Ako je
aktivno automatsko konvertovanje popreni presek
se definie na osnovu geometrijskih karakteristika
ArchiCAD objekata.



Krov

Krov se konvertuje u elemente ljuske. Zadaje se
materijal i debljina. U sluaju vieslojnih krovova,
kao objekti e se u listi pojaviti slojevi i debljine.
Mogu da se selektuju slojevi koji ulaze u model, a
mogua je i promena debljine sloja.





Baza profila
Editor poprenih
preseka
Uputstvo 167

4.9.21. Modifikacija

Modifikacija definisanih selektovanih elementa je mogua na sledei nain:
1. Uz pritisnuti taster [Shift] selektuju se elementi za modifikaciju. Za selektovanje moe da se
koristi i dijalog za selektovanje.
2. Klik na ikonu Elementi poziva dijalog za Definisanje/Modifikaciju elemenata.
3. Aktiviranje prekidaa Modifikacija omoguava promene samo eljenih parametara.
4. Modifikacija eljenog parametra u polju za unos.
5. Izlazak iz panela za Definisanje/Modifikaciju pritiskom na dugme U redu izlazi se iz panela.

U sutini, modifikacija je postupak slian definisanju elementa, ali doputa da se promene neki
parametri, bez ponovnog zadavanja ostalih. Mogue je i ukljuiti prekida za definisanje
elemenata i tada se sve karakteristike selektovanih elemenata, linija ili povrina mogu
modifikovati.
Brza modifikacija Ako je aktuelna stavka Geometrija ili Elementi u gornjem redu ikona, klik na konani elemenat ili
oblast poziva panel za Definisanje/Modifikaciju. Selektovanje vie elemenata omoguava
modifikaciju parametara tih elemenata. Klik na vor omomoguava zadavanje stepeni slobode.
Modifikacija karakteristika se moe izvriti i preko Ureivaa karakteristika.
Pogledati... 3.5.1 Editor
4.9.22. Brisanje
[Del] Pogledati... 3.2.7 Brisanje
4.10. Optereenja


Ovde se definiu optereenja za statiku i analizu stabilnosti i koncentrisane mase za analizu
slobodnih vibracija.

4.10.1. Sluajevi optereenja, grupe optereenja
Sluaj
optereenja


U ovom panelu se uvodi novi i modifikuje/brie postojei sluaj optereenja. Kreirana optereenja se
dodaju u tekui sluaj optereenja. U profesionalnoj verziji je neogranien broj sluajeva
optereenja, a u standardnoj verziji broj je ogranien na max 99 sluajeva optereenja.
Od razliitih postojeih sluajeva moe da se formulie grupa optereenja.

168




Novi sluaj
optereenja
U listi se prikazuje novo polje, u kojem se zadaje naziv novog sluaja optereenja. Tipovi sluajeva
optereenja:

1. Statiko optereenje
Ovaj sluaj optereenja moe da se zada u sluaju statike analize, analize slobodnih vibracija i
analize stabilnosti (izvijanja). U analizi slobodnih vibracija, sile mogu da se konvertuju u mase.
Sluaj optereenja moe da se ukljui u grupu optereenja. Kada se formuliu merodavne
kombinacije opterereenja sluaj optereenja e uestvovati sa parametrima date grupe
optereenja.

Merodavna kombinacija optereenja moe da se formulie samo na osnovu rezultata linearne
statike analize.

2. Uticajna linija
U ovom sluaju optereenja zadaju se odgovarajua relativna pomeranja poprenih preseka
linijskih elemenata. Kao rezultat se dobijaju uticajne linije za odgovarajuu komponentu sile.

Kada je izabran tip optereenja Uticajna linija moe da se zada samo relativno pomeranje
preseka tapa/grede kao dejstvo, odnosno uticajna linija.


3. Seizmiko optereenje
Zadaju se parametri za formulisanje seizmikog optereenja. Na osnovu rezultata analize
slobodnih vibracija AxisVM generie k+2 nova sluaja optereenja: "k" prvih oblika slobodnih
vibracija+dva sluaja koja odgovaraju "+" i "-" smeru uticaja.
Pogledati... 4.10.20 Seizmiko optereenje.


Selektovanjem seizmikog optereenja u Paleti ikona se prikazuje kao jedina mogua
ikona - Seizmike karakteristike.


4. Prethodno naprezanje
Ako je podran proraun prethodnog naprezanja u izabranom standardu prorauna moe se
napraviti sluaj optereenja prethodno naprezanje. Ovi sluajevi optereenja se uvek nalaze u
grupi optereenja prethodno naprezanje. Nakon definisanja sluaja optereenja sa nazivom,
pojavljuju se dva sluaja optereenja (naziv-TI i i naziv-T0); naziv-T0 sluaj sadri
ekvivalentno optereenje izraunato za kraj procesa prethodnog naprezanja i trenutne gubitke, a
sluaj naziv-TI sadri vrednosti ekvivalentnog optereenja usled vremenskih gubitaka. Bilo
Uputstvo 169

koji od ova dva sluaja se moe uzeti za definisanje prethodnog naprezanja. Posle definisanja
samo e optereenja naziv-T0 biti sraunata statikom analizom i na osnovu njih e biti
izraunata optereenja naziv-TI.
Pogledati 4.10.21 Prethodno naprezanje.

Postavljanjem za aktivni sluaj optereenja Prethodno
naprezanje u Paleti ikona postaje dostupna samo ikonica
Prethodno naprezanje.


5. Pokretno optereenje
U ovom sluaju optereenja se mogu definisati samo pokretna (linijska i povrinska) optereenja. Pri
definisanju pokretnog optereenja pojavljuje se novi sluaj optereenja. Broj sluajeva pokretnog
optereenja jednak je broju koraka definisanih u dijalogu definisanje pokretnog optereenja.
Njihovi nazivi se generiu automatski kao MOV_XX. Kako su svi sluajevi u istoj grupi,
najnepovoljniji poloaj se moe proveriti prikazom rezultata kritine kombinacije optereenja.
Ovi automatski napravljeni sluajevi optereenja se mogu samo zajedno prebacivati i to samo u
drugu grupu pokretnog optereenja.
Ako je vie od jednog pokretnog optereenja definisano u okviru jednog sluaja optereenja broj
koraka (i generisanih sluajeva optereenja) bie jednak maksimalnom broju navedenih koraka u
svim sluajevima pokretnog optereenja. Ako je maksimalni broj koraka k a drugo pokretno
optereenje ima i koraka (i < k) , tada e to optereenje ostati na kraju linije putanje u koracima
i+1,i+2,.....,k.
Pogledati... 4.10.22 Pokretna optereenja.

Postavljanjem za aktivni sluaj optereenja u Paleti ikona postaje dostupna samo ikonica
Pokretno optereenje.


6. Dinamiko optereenje
Sluaj optereenja Dinamiko optereenje je dostupno samo ako je u AxisVM ugraen DYN modul.
Nakon definisanja sluaja optereenja i selektovanja u paleti Optereenja pojavljuje se dijalog u
kome je mogue definisati dinamika optereenja i ubrzanje vorova konstrukcije

Dinamiki sluaj optereenja se iskljuije iz grupa i kombinacija optereenja. Dinamika optereenja
se uzimaju u obzir samo prilikom Dinamike analize.

Koeficijenti
trajanja
optereenja
U modulu za dimenzionisanje drvenih konstrukcija se zahteva informacija o duini trajanja
optereenja. Koeficijenti se definiu u zavisnosti od duine trajanja optereenja (Trajno: > 10 godina;
Dugotrajno: 6 meseci10 godina; Srednjerono: 1 sedmica6 meseci; Kratkotrajno: < 1 sedmice;
Trenutno; Nedefinisano).
Kopiranje Kreira se kopija postojeeg sluaja optereenja, pri emu se zadaje novi naziv i multiplikator (moe
da bude i negativan) ovog sluaja optereenja.

Selektovana optereenja se mogu kopirati ili premetati u druge sluajeve optereenja promenom
sluaja optereenja prilikom procesa kopiranja ili premetanja.

Brisanje Brie izabrane sluajeve optereenja.
Selektuje se grupa optereenja u koju se ukljuuje sluaj optereenja iz
padajue liste. Svaka grupa i svaki sluaj optereenja moe da se vidi u
prikazu stabla optereenja. Kretanje kroz listu se moe izvriti i pomou
tastera strelica kore/dole na tastaturi.





Naziv selektovanog sluaja optereenja se prikazuje u Info panelu a
optereenja koja se definiu ulaze u tekui sluaaj optereenja.


Redosled
sluajeva
optereenja
Desnim klikom mia na listu sluajeva optereenja i selektovanjem iz dijaloga Redosled sluajeva
optereenja prikaazuje novi dijalog u kojem je mogue podesiti redosled sluajeva. Ovaj dijalog se
prikazuje i izborom u Pregledu tabela (Formatiranje/ Redosled sluajeva optereenja).


Podeavanje redosleda prikaza sluajeva optereenja je mogue sledeim opcijama:

170




Pomeranje selektovanog sluaj na vrh liste.

Pomeranje selektovanog sluaja na gore.

Pomeranje selektovanog sluaja na dole.

Pomeranje selektovanog sluaj na dno liste.

Sortiranje po alfabetu.

Sortiranje po grupama optereenja.

Sortiranje po vremenu kreiranja.

Redosled grupa
optereenja
Na slian nain je mogue i sortiranje grupa optereenja klikom odgovarajuim izborom.

Grupe
optereenja
Selektuje se grupa optereenja u koju se ukljuuje sluaj optereenja iz padajue liste. Svaka grupa i
svaki sluaj optereenja moe da se vidi u prikazu razgranate liste optereenja. Sluajevi optereenja
mogu miem da se premetaju izmeu grupa optereenja.

Podeavanje aktuelnog sluaja optereenja:
Klikom na polje liste sluajeva optereenja na levoj strani panela Sluajevi optereenja, grupe
optereenja bira se aktuelni sluaj optereenja. Sva dejstva koja se potom zadaju, ulaze u ovaj
sluaj optereenja.

Koeficijenti
sigurnosti
Omoguava selektovanje koeficijenata sigurnosti. Promena koeficijenata moe zahtevati i promenu
parametara
f;q
, i
t
.
Grupa
optereenja
Grupe optereenja slue za kreiranje kritinih (merodavnih) kombinacija optereenja.
Nova grupa Pri definisanju nove grupe optereenja potrebno je zadati naziv, tip (stalno, povremeno, izuzetno) i
odgovarajue koeficijente (sigurnosti, dinamiki, itd.) prema izabranim propisima. Definisanje vie
grupa istog naziva nije mogue. Zatim mogu da se odrede sluajevi koji ulaze u datu grupu
optereenja.
Pogledati... 4.10.2 Kombinacije optereenja.

U zavisnosti od izabranih propisa mogue je kreiranje sledeih grupa optereenja:
1. Trajna
To su: sopstvena teina, druga stalna optereenja na konstrukciji...
Svi sluajevi optereenja u kombinacijama optereenja
Svi sluajevi optereenja iz grupe se uzimaju u obzir u svim kombinacijama sa gornjim
(nepovoljno dejstvo) ili donjim (povoljno dejstvo) koeficijentima sigurnosti.
Samo najnepovoljniji sluaj optereenja
Samo najnepovoljniji sluaj optereenja se uzima iz grupe optereenja sa gornjim (nepovoljno
dejstvo) ili donjim (povoljno dejstvo) koeficijentima sigurnosti.

2. Povremena
To su: ljudska navala, optereenje vetrom, optereenje snegom, optereenje od krana...
Istovremeno sa optereenjima iz grupe optereenja Izuzetna
Ako je ukljueno sluaj(evi) optereenja iz ove grupe e se nai zajedno u kritinim
kombinacijma sa sluajem optereenja iz grupe Izuzetna optereenja
Istovremeni sluajevi optereenja
Bilo koji broj sluajeva optereenjaa iz grupe se moe istovremeno nai u kombinacijama
optereenja.
Meusobno iskljuivi sluajevi optereenja
U kritinim kombinacijma optereenja istovremeno se nemoe nai vie od jednog iz ove grupe
optereenja.

3. Izuzetna
To su: zemljotres, sleganje oslonaca, eksplozija, sudar... Samo jedno optereenje iz grupe se
moe nai u jednoj kombinaciji optereenja. Sluaj optereenja mora imati koeficijent
istovremenosti o = 0.


Uputstvo 171

4. Seizmika (Evrokod, SIA 26x, DIN 1045-1, STAS i Italijanski propisi)
Samo jedno optereenje iz grupe se moe nai u jednoj kombinaciji optereenja. Sluaj
optereenja mora imati koeficijent istovremenosti o = 0.


5. Prethodno naprezanje (ako za tekui propis postoji ova opcija)
Ova grupa se tretira kao trajna grupa optereenja i moe da sadri samo optereenja od
prethodnog naprezanja. Sluajevi istog prethodnog naprezanja (naziv-T0 i naziv-TI) se
meusobno iskljuuju u kombinacijama optereenja.

6. Pokretna
U ovoj grupi se nalaze automatski kreirani sluajevi pokretnih optereenja za pokretna
optereenja.

Tipovi
optereenja
Optereenja koja mogu da se zadaju za pojedine konane elemente su:

Optereenje Element
Koncentrisano vor, greda
Linijsko (raspodeljeno) greda, rebro, ploa, membrana, ljuska
Ivino (raspodeljeno) ploa, membrana, ljuska
Sopstvena teina tap, greda, rebro, ploa, membrana, ljuska
Temperatura tap, greda, rebro, ploa, membrana, ljuska
Promena duine tap, greda
Pritisak/zatezanje tap, greda
Pomeranje oslonaca oslonac
Optereenje fluidom ploa, ljuska
Seizmiko vor
Uticajna linija tap, greda
Prethodno naprezanje greda, rebro
Pokretno greda, rebro, ploa, ljuska
4.10.2. Kombinacije optereenja





Od sluajeva optereenja moe da se kreira kombinacija optereenja. Pri definiciji kombinacije, za
svaki sluaj optereenja zadaje se koeficijent uea sluaja u kombinaciji odnosno koeficenti
sigurnosti. Rezultati kombinacije optereenja dobijaju se kao linearna kombinacija rezultata
sluajeva optereenja korigovanih koeficijentom za taj sluaj. Ako koeficijent ima nultu vrednost
odgovarajui sluaj nije u kombinaciji.


Dodaje tabelu kombinacije optereenja u tekui izvetaj.


Proraunavaa sve kritine (merodavne) kombinacije sluajeva optereenja i ubacuje ih u tabelu
kombinacija optereenja.


Kombinacije mogu da se formiraju posle sprovedene linearne statike analize, kada se u
postprocesoru raunaju uticaji kombinacija.
U sluaju nelinearne statike analize AxisVM prvo generie kombinaciju optereenja a zatim
sprovodi analizu koja je ovde mogua samo za jednu kombinaciju optereenja.

172

Formiranje
merodavne
kombinacije
Program automatski kreira sve mogue kombinacije u zavisnosti od parametara grupa optereenja i
jednaina po kojima se raunaju po tekuim propisima.
Iz generisanih merodavnih kombinacija izdvajaju se maksimalne i minimalne vrednosti uticaja, kao
merodavne vrednosti.


Unutranje sile
(Evrokod)
GSN (granino stanje
nosivosti)
Stalna i povremena optereenja:
ki
j i
i Qi kj Qj ki Gi
Q Q G

=
+ + +
0

Izuzetna optereenja:
ki
j i
i kj j d ki
Q Q A G

=
+ + + + +
2 1


Pomeranja
(Evrokod)
GSU (granino stanje
upotrebljivosti)
Retka optereenja::
ki
j i
i kj ki
Q Q G

=
+ + +
0

esta optereenja:
ki
j i
i kj j ki
Q Q G

=
+ + + +
2 1

Kvazistalna optereenja:
ki i ki
Q G

+ +
2
STAS:

+ + +
ki i Ek I kj
Q A G
2
6 . 0
Nain formiranja merodavne kombinacije za unutranje sile i pomeranja bira se automatski.
Nain formiranja merodavne kombinacije za pomeranja zavisi od tipa konstrukcije koja se modelira.
Ako je u meniju Podeavanja/Propisi izabran Evrokod, formule za merodavne kombinacije su date u
dijalog boksu.

Seizmika optereenja:

Evrokod, SIA i DIN
ki i Ed ki
Q A G

+ + +
2

STAS
ki i Ek I ki
Q A G

+ + +
2




Italijanski propisi Kombinacije seizmikih optereenja sa ostalim tipovima optereenja:
( )

+ +
i
Ki ji I K
Q E G

Gde su:
I
koeficijent znaaja
E seizmiko optereenje

K
G karakteristina vrednost trajnog optereenja

Ki
Q karakteristina vrednost promenljivog optereenja

ji

i 2
(GSN) koeficijent kombinacija za kvazistalno
i
Q

i 0
(GSN) koeficijent kombinacija za retko
i
Q

4.10.3. Optereenja u vorovima modela

Sila/moment u voru modela
zadaje se komponentama u
pravcu osa globalnog
koordinatnog sistema (F
X
, F
Y
, F
Z
,
M
X
, M
Y
, M
Z
).
Pri zadavanju optereenja u ve
optereenom voru moe da se
bira da li se optereenja sabiraju
ili novo optereenje brie
postojee.



Uputstvo 173


Znaci optereenja definisani su smerom osa globalnog koordinatnog sistema.

Modifikacija
optereenja
Optereenje je mogue selektovati, pomerati, kopirati ili modifikovati nezavisno od vora u kome
deluje.

Modifikacija
pozicije
1. Selektovati optereenja koja treba pomeriti.
2. Kliknuti levi dugmetom na bilo koje optereenje.
3. Pomeriti optereenja na novu poziciju.
4. Kliknuti levi dugmetom ili na neki od komandnih tastera (Enter ili Space) na tastaturi.

Modifikacija
vrednosti
intenziteta
1. Selektovati optereenje.
2. Kliknuti na ikonicu Optereenje u vorovima na Paleti ikona.
3. Promeniti vrednosti.

Optereenja u vorovima se mogu nalaziti na gred, rebro ili oblast elementima.
Znak vrednosti optereenja se rauna pomou pravila desne ruke.


Ukoliko vor nema stepen slobode u nekom pravcu, data komponenta optereenja ne uzima se u
obzir u analizi.

Sila u voru na ekranu se prikazuje utom strelicom, a momenat dvostrukom zelenom strelicom.

4.10.4. Koncentrisano optereenje na gredi

Koncentrisana sila/moment na greda
konanom elementu zadaje se
komponentama u pravcu osa
globalnog koordinatnog sistema (F
X
,
F
Y
, F
Z
, M
X
, M
Y
, M
Z
).
Pri zadavanju optereenja u ve
optereenom voru moe da se bira
da li se optereenja sabiraju ili novo
optereenje brie postojee.
Koncentrisana optereenja je mogue
selektovati, pomerati, kopirati ili
modifikovati nezavisno od grede.
Modifikacija vrednosti je kao i u
sluaju kod optereenja u vorovima
konstrukcije.


Znaci optereenja definisani su smerom osa lokalnog ili globalnog koordinatnog sistema.


Koncentrisane sile na ekranu se prikazuju utom strelicom, a momenti dvostrukom zelenom
strelicom.


4.10.5. Koncentrisano optereenje u oblasti

Koncentrisano optereenja u oblasti definisano je intenzitetom i poloajem koji se odreuje miem ili
zadavanjem koordinata u dijalogu. Pogledati... 4.7.2 Numeriko unoenje koordinata

Pravac optereenja definie se:
globalno (u odnosu na globalni koordinatni sistem),
lokalno (u odnosu na lokalni koordinatni sistem elemenata) i
referentno (u odnosu na referencu).


174








Modifikacija Lokacija i intenzitet optereenja mogu se modifikovati:

Modifikacija
pozicije
1. Selektovati optereenje kurzorom (pored kurzora se prikazuje oznaka optereenja).
2. Drati pritisnuto dugme mia.
3. Pomeriti kurzor ili uneti relativne koordinate za pomeranje optereenja na eljenu poziciju.
4. Pustiti dugme mia za postavljanje optereenja na novu poziciju.

Modifikacija
intenziteta
1. Selektovati optereenje.
2. Kliknuti na levo dugme .
3. U dijalog uneti nove vrednosti intenziteta.
4. Klikom na dugme Modifikuj potvrditi izmene i zatvoriti dijalog prozor.

Vrednosti intenziteta se mogu promeniti i u Pregledu tabela.


Promena mree konanih elemenata oblasti ne utie na koncentrisana optereenja u oblasti.


4.10.6. Raspodeljeno linijsko optereenje na greda/rebro elementima

Klikom na ovu ikonicu omoguava
se definisanje ravnomerno ili
linearno podeljenog optereenja
(sila i momenata) na selektovane
greda/rebro konane elemente. U
okviru istog sluaja optereenja
mogue je definisati vie
raspodeljenih optereenja.
Linijska optereenja je mogue
selektovati, modifikovati, pomerati,
i kopirati nezavisno od grede ili
rebra na koje deluju. Modifikacija
optereenja je ista kao i u sluaju
optereenja koja deluju u
vorovima elemenata.
Potrebno je zadati poloaj, tip i
intenzitet optereenja u globalnom
ili lokalnom koordinatnom sistemu.




Uputstvo 175

Optereenja u lokalnom
koordinatnom sistemu
Optereenja u globalnom
koordinatnom sistemu



Definiu se sledei parametri:


Pravac: lokalni ili globalni koordinatni sistem
Nain delovanja: du elementa, projekcija
Poloaj: (zadato)
po odnosu (0 x1 < x2 1) ili
po duini (0 x1 < x2 L) gde je L duina grede/rebro elementa
Poetna pozicija: x1 u odnosu na vor i
Poetna vrednost: px1, py1, pz1, m
TOR1

Krajnja pozicija: x2 u odnosu na vor i
Krajnja vrednost: px2, py2, pz2, m
TOR2


Ako se optereenje zadaje u globalnom sistemu po projekciji intenzitet je psin(), gde je "" ugao
izmeu pravca optereenja i x-ose grede.

Za rebro elemente raspodeljeno optereenje se moe zadati samo celom duinom elementa.

4.10.7. Optereenje po ivici

Ivino optereenje konstantnog
intenziteta zadaje se za celu duinu
ivice povrinskog konanog elementa i
definie se u lokalnom i u globalnom
koordinatnom sistemu.
Ako je vie od dva konana elementa
vezano za ivicu ili imaju razliite
lokalne koordinatne sisteme potrebno
je odabrati ivicu i element pri
definisanju lokalnog optereenja.
Optereenje e biti definisano u
lokalnom sistemu selektovanog
elementa.



176

Element Optereenje u lokalnim pravcima
(u lokalnom koordinatnom sistemu)
Optereenje u globalnim pravcima
(u globalnom koordinatnom sistemu)
Membrana



x



-


-


y



-


-
Ploa


z



-


-
Ljuska


x



X



y



Y



z



Z



Kod elemenata ljuski mogu da se zadaju projekcije optereenja u globalnim pravcima. Tada na ivicu
povrine deluje optereenje pcos(), gde je "" ugao izmeu pravca optereenja i normale povrine.


4.10.8. Linijsko optereenje na oblasti

Definie jednako ili linearno podeljeno linijsko optereenje na oblasti.
Pravac optereenja moe biti globalna projekcija, globalni du elementa ili lokalni. m
x
je uvek
torzioni moment (oko ose pravca delovanja optereenja). Prvo se definiu komponente intenziteta
optereenja a zatim bira nain unosa (postavljanja) i grafiki unosi ili se selektuju postojee linije.




Uputstvo 177

Linijsko
optereenje
izmeu dve take



Linijsko
optereenje du
poligonalne linije




Optereenje po stranicama pravougaonika

Optereenje po stranicama pravougaonika pod uglom

Optereenje po krunom luku definisanom centralnom, poetnom i krajnjom takom

Optereenje po krunom luku definisanom sa tri take

Optereenje po lunom poligonu linija definisanom centralnom, poetnom i krajnjom takom

Optereenje po lunom poligonu linija definisanom sa tri take

Optereenje po sloenom poligonu linija (moe da sadri i delove krunog luka)



Definisanjem sloenog poligona linija pojavljuje se paleta ikonica sa nekoliko geometrijskih
funkcija: crtanje linije, crtanje linije kao tangente na krug, crtanje krunog luka sa centralnom
takom, crtanje krunog luka sa sredinjom takom, crtenje krunog luka sa tangentom na prethodni
kruni luk, crtanje krunog luka sa definisanom tangentom, pokupi karakteristike postojee linije.

Raspodeljeno
linijsko
optereenje na
postojeu liniju ili
kruni luk

Klikom na neku liniju ili kruni luk na ivine linije ili u oblasti postavlja prethodno definisano
optereenje

Pomeranje/brisanje ivinih ili unutranjih linija pomera/brie i pripadajue optereenje.


Modifikacija
optereenja
Mogua je modifikacija pozicije, intenziteta ili neke taka poligona optereenja.

Modifikacija
pozicije
1. Selektovati optereenje kurzorom (pored kurzora se prikazuje oznaka optereenja).
2. Drati pritisnuto dugme mia.
3. Pomeriti kurzor ili uneti relativne koordinate za pomeranje optereenja na eljenu poziciju.
4. Pustiti dugme mia za postavljanje optereenja na novu poziciju.


178

Modifikacija
oblika
optereenja
1. Pomeriti kurzor iznad take optereenja (pored kurzora se pojavljuje odgovarajui simbol).
2. Kliknuti levim dugmetom .
3. Prevui taku na novu poziciju na ekranu.
4. Kliknutu levim dugmetom z zavretak operacije.

Modifikacija
vrednosti
intenziteta
1. Selektovati optereenje kurzorom (simbol se pojavljuje pored kurzora).
2. Kliknuti na levo dugme .
3. U dijalog uneti nove vrednosti intenziteta.
4. Klikom na dugme Modifikuj potvrditi izmene i zatvoriti dijalog prozor.

Vrednosti intenziteta se mogu promeniti i u Pregledu tabela.

Brisanje Selektovati optereenja i pritisnuti tipku [Del].


Promena mree konanih elemenata oblasti ne utie na linijska optereenja u oblasti.

4.10.9. Povrinsko optereenje



Intenzitet optereenja raspodeljenog po povrinskom elementu je konstantna vrednost.

U dijalogu je mogue definisati optereenja na povrini ili oblasti.


Promena mree konanih elemenata ne utie na povrinska optereenja.

Uputstvo 179

Element Optereenje u lokalnim pravcima
(u lokalnom koordinatnom sistemu)
Optereenje u globalnim pravcima
(u globalnom koordinatnom sistemu)
Membrana


x



-


-


y



-


-
Ploa


z



-


-
Ljuska



x



X



y



Y



z



Z



4.10.10. Povrinsko optereenja na oblasti

Postavlja nezavisnu mreu povrinskog optereenja na oblast.

Tip oblasti odreuje vrstu i pravac optereenja na sledei nain: za oblast membrana optereenje
mora biti u ravni oblasti, za oblast ploa optereenje mora biti upravno na ravan ploe, za oblast
ljuska optereenje moe biti proizvoljnog pravca.
Optereenje moe biti: raspodeljeno na povrinu u globalnom sistemu, projekcija globalnog sistema
ili raspodeljeno u lokalnom sistemu i na osnovu toga e biti i date komponente optereenja.
Mogue je odabrati konstantno ili linearno optereenje kao i da li ga nee biti preko otvora u
elementima ili e biti raspodeljeno po ivicama otvora.


Optereenja
nema/dozvoljeno
preko otvora
Prva ikona oznaava opciju gde se povrinsko optereenje ne raspodeljuje preko otvora. Druga ikona
oznaava opciju gde se opereenje preko otvora raspodeljuje na ivicu otvora.

180


Konstantno
optereenje
Koraci definisanja optereenja u sluaju konstantnog optereenja:







Pravougaono
povrinsko
optereenje


1. Uneti komponente optereenja (p
x
,p
y
,p
z
)
3. Uneti dve dijagonalno krajnje take pravougaonika klikom na oblast ili unosom koordinata.
(Ova funkcija je dostupna samo u X-Y, Y-Z i X-Z ravnima).


Iskoeno
pravougaono
povrinsko
optereenje


1. Uneti komponente optereenja (p
x
,p
y
,p
z
)
2. Uneti tri take uglova pravougaonika klikom ili unosom koordinata.


Poligonalno
povrinsko
optereenje
1. Uneti komponente optereenja (p
x
,p
y
,p
z
)
2. Uneti ivice poligona klikom ili unosom koordinata. U ovom sluaju optereenja pritisnuti jo
jednom na [Enter] posle definisanja poslednje pozicije. Ako se poligon unosi klikom po oblasti,
zatvoriti poligon klikom na prvu taku ponovo ili dvostrukim klikom na poslednju taku. Umesto
klika na levi taster mia, moe se koristiti i [Space] ili [Enter] na tastaturi.


Raspodeljeno
optereenje po
oblasti
1. Uneti komponente optereenja (p
x
,p
y
,p
z
)
2. Kliknuti na oblast

Optereenje e biti raspodeljeno na oblast. Oblik ovog optereenja e automatski pratiti bilo kakvu
promenu geometrije same oblasti. Unutar ovog sluaja optereenja moe se definisati samo jedno
optereenje ovakvog tipa na oblasti. Novo raspodeljeno optereenje ovakvog tipa e uvek obrisati
prethodno (prepisati prethodno).


Linearno
optereenje
Koraci definisanja u sluaju linearnog optereenja:



Ravan intenziteta optereenja se definie unosom vrednosti (p
1
,p
2
,p
3
) u tri take [(1),(2) i (3)] u ravni
oblasti. Te take su referentne take vrednosti optereenja. Ako se te referentne take ele upotrebiti
i za druge oblike i pozicije optereenja mogue ih je zakljuati klikom na Zakljuaj ikonu.
Optereenja se prihvataju unosom oblasti.

Uputstvo 181


Definie vrednosti referentnih taaka


Zakljuava/otkljuava vrednosti referentnih taaka


Pravougaono
povrinsko
optereenje
1. Uneti komponente optereenja za referentne take (p
1
,p
2
,p
3
).
2. Uneti dve dijagonalno krajnje take pravougaonika klikom na oblast ili unosom koordinata.
(Ova funkcija je dostupna samo u X-Y, Y-Z i X-Z ravnima).
3. Uneti tri referentne take klikom ili pomou koordinata.


Iskoeno
pravougaono
povrinsko
optereenje
1. Uneti komponente optereenja za referentne take (p
1
,p
2
,p
3
).
2. Uneti tri take uglova pravougaonika klikom ili unosom koordinata.
3. Uneti tri referentne take klikom ili pomou koordinata.



Poligonalno
povrinsko
optereenje
1. Uneti komponente optereenja (p
1
,p
2
,p
3
).
2. Uneti ivice poligona klikom ili unosom koordinata. U ovom sluaju optereenja pritisnuti jo
jednom na [Enter] posle definisanja poslednje pozicije. Ako se poligon unosi klikom po oblasti,
zatvoriti poligon klikom na prvu taku ponovo ili dvostrukim klikom na poslednju taku. Umesto
klika na levi taster mia, moe se koristiti i [Space] ili [Enter] na tastaturi.
3. Uneti tri referentne take klikom ili pomou koordinata.


Povrinsko optereenje krunog oblika definisano centralnom i jo dve take


Povrinsko optereenje krunog oblika definisano sa tri take


Povrinsko optereenje krunog poligonalnog oblika definisano centralnom i jo dve take


Povrinsko optereenje krunog poligonalnog oblika definisano sa tri take


Povrinsko optereenje sloenog poligonalnog oblika



Definisanjem sloenog poligona linija pojavljuje se paleta ikona sa nekoliko geometrijskih funkcija:
crtanje linije, crtanje linije kao tangente na krug, crtanje krunog luka sa centralnom takom, crtanje
krunog luka sa sredinjom takom, crtanje krunog luka sa tangentom na prethodni kruni luk,
crtanje krunog luka sa definisanom tangentom, pokupi karakteristike postojee linije.


Povrinsko
optereenje na
oblasti
1. Uneti komponente optereenja na tri referentne take (p
1
,p
2
,p
3
).
2. Kliknuti na oblast.
3. Uneti tri referentne take klikom ili unosom koordinata.

Unutar ovog sluaja optereenja moe se definisati samo jedno optereenje ovakvog tipa na oblasti.
Novo raspodeljeno optereenje ovakvog tipa e uvek obrisati prethodno.

Modifikovanje Mogu se modifikovati pozicija, oblik i intenzitet povrinskog optereenja.

Modifikacija
pozicije
1. Postaviti mia iznad konture optereenja (kursor e identifikovati optereenje).
2. Pritisnuti levo dugme i pomeriti mi.
3. Pronai novi poloaj pomou mia ili unosom koordinata.
4. Postaviti optereenje u novi poloaj levim klikom ili pomou tipki [Space] ili [Enter].

Modifikacija
oblika
1. Postaviti mia iznad ivica poligona (kursor e identifikovati ivice poligona optereenja kao
uglove).
2. Pritisnuti levo dugme i pomeriti mi.
3. Pronai novu poziciju ivice poligona miem ili unosom koordinata.
4. Postaviti ivicu levim klikom ili pomou or pomou tipki [Space] ili [Enter].
Oblik optereenja e se promeniti.


182

Modifikacija
intenziteta
1. Postaviti mia iznad konture optereenja (kursor e identifikovati optereenje).
2. Pritisnuti levo dugme mia. Prikazuje se dijalog oblasti optereenja.
3. Promeniti vrednosti intenziteta optereenja.
4. Klikom na dugme Modifikuj potvrditi izmene i zatvoriti dijalog prozor.


Na ovaj nain se moe modifikovati i vie selektovanih optereenja.


Vrednosti intenziteta optereenja i oblik optereenja se mogu promeniti i u Pregledu tabela
upisivanjem novih vrednosti u odgovarajua polja.


Brisanje Selektovati optereenja i pritisnuti tipku [Del] na tastaturi.


Mrea nezavisno kreiranih optereenja ostaje nepromenjena prilikom brisanja ili izmena mree
oblasti.

4.10.11. Povrinsko optereenje raspodeljeno preko linijskih elemenata

Homogena povrinska optereenja se mogu raspodeliti preko linijskih elemenata (reetki, greda i
rebara). Optereenje preko reetki e biti konvertovano u optereenje u krajnjim takama reetke.
1. Kliknuti na ikonu i odabrati oblast raspodele optereenja u dijalogu.

Automatski - raspodeljuje optereenje preko elemenata ispod
optereenja. Optereenje e se raspodeliti na svaki novi tap,
gredu ili rebro koji se budu definisali ispod oblasti delovanja
optereenja.




Samo izabrani elementi - raspodeljuje optereenje samo preko
izabranih elemenata. Izabrati linije koristei paletu za
selektovanje. Izabrana raspodela se ne menja ako se doda
odnosno definie nova greda ili rebro ispod oblasti delovanja
optereenja.




2. Definisati poligon optereenja na isti nain kao i za konstantno raspodeljeno optereenje na
oblasti.




Smer optereenja moe biti globalno na povrini, globalna projekcija ili lokalno. Lokalni pravac je
definisan prema automatskoj referentnoj taki (vektoru, ravni) za oblasti. Pogledati... 4.9.19
Reference. Uneti vrednosti intenziteta optereenja u polja (p
X
, p
Y
, p
Z
).

Poligon optereenja moe biti pravougaonog oblika,
iskoeni pravougaonik ili bilo koji zatvoren poligon.
etvrti nain na alatki ikona je da se klikne na linije
zatvorenog greda/rebro poligona. Ovim nainom se
optereenje pridruuje elementima. Pomeranjem
elemenata ili njihovih taaka pomera se i poligon
optereenja.



Iz menija komandom Ureivanje / Konvertovanje povrinskog optereenja raspodeljenog na grede
mogue je konvertovati ovako kreirano optereenje na pojedinano optereenje na gredama.
Uputstvo 183

4.10.12. Optereenje od fluida

Omoguava definisanje optereenja pritiska
karakteristinog za fluide na selektovanim
ploa ili ljuska elementima. Stvarna
vrednost optereenja je proraunata iz
vrednosti sraunatih u uglovima elemenata.
Optereenja fluidom definisana sa istim
karakteristikama se tretiraju kao jedno
optereenje, tako da ako je isto optereenje
kreirano na vie elemenata klikom na
konturu bilo kog elementa selektuju se sva
optereenja nad njima pa je time i olakana i
izmena parametara.



Za promenu optereenja samo nad
odreenim elementima koristiti parcijalno
selektovanje, na primer koristiti okvir za
selekciju oko elemenata.



4.10.13. Sopstvena teina

Sopstvena teina elemenata (kojima su dodeljeni materijali) modela automatski se proraunava na
osnovu povrine poprenog preseka, zapreminske mase materijala i gravitacionog ubrzanja g i
duine ili povrine elementa. Ovo podeljeno optereenje deluje u pravcu vektora gravitacionog
ubrzanja.


Prikaz na ekranu je isprekidanom linijom du linijskih elemenata ili kontrura oblasti/povrina i
oznakom G svetlo plave boje, ako je ukljuen prikaz oznaka optereenja.

4.10.14. Promena u duini (Greka izrade elementa)

Za elemente greda moe da se definie optereenje
uzrokovano promenom (ili grekom) duine dL. U
pitanju je sila koja je potrebna da greda koja je dua
ili kraa (dL>0 tj. dL<0) promeni duinu do
potrebnog razmaka odgovarajuih vorova modela.
Definie se vrednost dL [m].




Ovo optereenje ima isto dejstvo kao i temperaturno optereenje ( ) dT dL L
=
= o ;
gde je - temperaturni koeficijent linearnog irenja materijala [1/C].

4.10.15. Zatezanje/pritisak

Za elemente tapova i greda moe da se definie
inicijalna aksijalna sila pritiska ili zatezanja (P>0 tj.
P<0). Ovo optereenje ima isto dejstvo kao i
temperaturno optereenje ( ) A E P dT =
=
o .




184

4.10.16. Temperaturno optereenje na linijkom elementu

Temperaturni uticaj se definie za
selektovane linijske konane elemente (tap,
greda ili rebro), zadavanjem parametara koji
zavise od tipa linijskog elementa:


tap Tref - referentna temperatura (stanje bez naprezanja)
T - predpostavljena temperatura u analizi

dT= T - Tref je temperaturna promena (ako je dT>0 tap se zagreva) koja se uzima u analizi.

Greda/Rebro Tref: - referentna temperatura (stanje bez naprezanja)
T
1
: - temperatura gornjeg vlakna elementa (u pravcu date ose lokalnog sistema)
T2: - temperatura donjeg vlakna elementa (u pravcu date ose lokalnog sistema)


dT
=
=T - Tref je temperaturna promena (dT>0 je zagrevanje) koja se uzima u analizi;
T je temperatura u teitu poprenog preseka.

U lokalnom y pravcu:
y
G
H
y
T T T T ) (
2 1 2
+ =

U lokalnom z pravcu:
z
G
H
z
T T T T ) (
2 1 2
+ =

Gde su,
yG, zG, i Hy, Hz karakteristike poprenog preseka.
Pozitivna vrednost dT
=
oznaava porast temperature grede.

dT
#
=T1 - T2 je neravnomerna promena temperature uzeta pri analizi modela.

4.10.17. Temperaturno optereenje na povrinskom elementu

Temperaturni uticaj se definie za selektovane
povrinske konane elemente zadavanjem parametara
koji zavise od tipa povrinskog elementa.




Tref: - referentna temperatura (stanje bez naprezanja)
T1: - temperatura gornjeg vlakna elementa (u smeru +z ose lokalnog sistema)
T2: - temperatura donjeg vlakna elementa (u smeru -z ose lokalnog sistema)


dT
=
=T - Tref je ravnomerna temperaturna promena (dT>0 je zagrevanje) koja se uzima u analizi;
- T je temperatura u teitu poprenog preseka.

dT
#
=T1 - T2 je neravnomerna promena temperature uzeta pri analizi modela.

Uputstvo 185









Pri proraun membrana elemenata se uzima samo dT
=
, a ploa samo dT
#
.

4.10.18. Pomeranje oslonaca


Za oslonake elemente se moe zadati
translaciona: e [m] i rotaciona: u [rad]
komponenta pomeranja.
AxisVM priblino reava problem
nanoenjem sile P
osl.
u pravcu oslonakog
elementa i tako forsirano izaziva pomeranje
oslonaca e.
e K P
osl osl
=
. .

Gde je K
osl.
Odgovarajua krutost oslonca.




Od odnosa krutosti oslonca i krutosti modela zavisi odnos dela
sile P
osl
koji se prenosi na oslonac i na konstrukciju, a time i
greka u reenju. Zbog toga je kod relativno malih krutosti
oslonca obavezna provera rezultata analize modela za ovo
dejstvo. Preporuka je da odnos krutosti oslonaca bude minimalno
10
3
puta vea od krutosti konstrukcije iznad.
Pomeranje oslonca je pozitivno ako je u smeru lokalne ose
oslonakog elementa.


T
2

T
1

Referentna taka
186

4.10.19. Uticajna linija


Ako se zada relativno pomeranje susednih
poprenih preseka tapa ili grede dobijaju se
uticajne linije komponenti sila u preseku.
Relativna pomeranja e zadaju se kao +1 ili -1.



Uticajna linija moe da se zada samo za sluaj optereenja tog tipa.
Pogledati... 4.10.1 Sluajevi optereenja, grupe optereenja
tap
Za izabrane tapove modela reetke moe da se zada relativno pomeranje e
x
kao +1 ili 1.



Greda Za izabrane grede modela moe da se zada relativno pomeranje e
x
/ e
y
/ e
z
/ u
x
/ u
y
/ u
z

kao +1 ili 1.




4.10.20. Seizmiko optereenje

Seizmiko optereenje se rauna po metodi spektra
odgovora. Ova metoda zahteva prethodno izraunat broj
nepriguenih slobodnih tonova oscilovanja sa
pripadajuim vrednostima frekvencija.








Na osnovu rezultata analize slobodnih vibracija AxisVM generie ekvivalentna horizontalna
optereenja, a na osnovu linearne statike analize modela za ova optereenja dobijaju se uticaji za
svaki oblik. Nain superpozicija ovih uticaja zavisi od primenjenih propisa.

Seizmika analiza u AxisVM moe biti prema sledeim implementiranim propisima:

Uputstvo 187


Propisi
- Evrokod 8 (EN 1998-1:2004)
- vajcarski propisi (SIA 261:2003)
- Nemaki propisi (DIN 4149:2005-04)
- Italijanski propisi (OPCM 3274) ...

Program izvrava samo analize opisane u nastavku teksta (ovo Uputstvo opisuje analizu po
Evrokod8 standardu; za proraune po ostalim standardima pogledati u literaturi). Ostale sline
analize po drugim propisima moraju biti izvrene od strane korisnika. AxisVM moe da prorauna
dodatne torzione momente sluajnih ekscentriciteta masa i proveri osetljivost spratova na uticaje
drugog reda.
Generisanje
seizmikog
optereenja,
podeavanje
parametara
Koraci kreiranja seizmikog optereenja i podeavanja parametara metode spektra odgovora:
1. Proraun prvih n tonova oscilovanja i frekvencija.
U Pregledu tabela proveriti ekvivalentne seizmike koeficijente u X,Y i Z pravcima. Rezultati
tonova oscilovanja e biti prikazani samo ako je selektovan jeziak Tonovi oscilovanja.




Svaki standard zahteva da oblici oscilovanja moraju da predstavljaju odreeni odnos ukupne
mase. Na primer, u Evrokodu 8 zahteva se 0.9 (suma koeficijenata mora iznositi najmanje
90% u svakom pravcu) i svaki ton oscilovanja koji ima koeficijent vei od 5% u bilo kojem pravcu
mora biti ukljuen.

Pojedinani tonovi oscilovanja se mogu ukljuiti ili iskljuiti. Tonovi oscilovanja koji su iskljueni
nee biti uzeti u obzir pri proraunu seizmikog optereenja.

Nakon desnog klika na neku eliju Aktivne kolone
prikazuje se iskaui meni. Odabirom Ukljuiti/iskljuiti
tonove oscilovanja prikazuje se dijalog boks (na slici
desno).
Tonovi oscilovanja ispod praga korisniki definisanih
vrednosti se mogu iskljuiti. Mogue je podesiti
automatsku primenu ovog filtera zasnovanog na
X
,
Y
i

Z
nakon svake analize vibracija.




2. Kreiranje novog seizmikog sluaja optereenja.
Program e kreirati vie sluajeva optereenja:






188

a.) Bez dodatnih uticaja od torzije:
Sluajevi optereenja iji naziv zavrava sa X, Y i Z. Rezultat ovih sluajeva sadri
maksimalna pomeranja i sile sumirane iz seizmikih efekata u X, Y ili Z pravcu.
Sluajevi optereenja iji naziv zavrava sa + i . Rezultati ovih sluajeva e sadrati pozitivne
i negativne maksimalne vrednosti pomeranja i sila sumiranih iz seizmikih efekata u X, Y i Z
pravcu.

b.) Sa dodatnim uticajima od torzije:
Sluajevi optereenja iji naziv zavrava sa Xa, Xb, Ya, Yb. Rezultati ovih sluajeva e
sadrati maksimalne sile i pomeranja izraunate iz seizmikih uticaja u X ili Y pravcu i uticaja
torzije sa a + ekscentricitetom (Xa i Ya) ili sa ekscentricitetom (Xb i Yb).
Sluajevi optereenja iji naziv zavrava sa Z. Rezultati ovih sluajeva e sadrati maksimalne
sile i pomeranja izraunate iz seizmikih uticaja u Z pravcu.
Sluajevi optereenja iji naziv zavrava sa 1+ and 1-. Rezultati ovih sluajeva e sadrati
maksimalne sile i pomeranja izraunate iz sume Xa, Ya i Z sa + ili predznakom.
Sluajevi optereenja iji naziv zavrava sa 2+ and 2-. Rezultati ovih sluajeva e sadrati
maksimalne sile i pomeranja izraunate iz sume Xa, Yb i Z sa + ili predznakom.
Sluajevi optereenja iji naziv zavrava sa 3+ and 3-. Rezultati ovih sluajeva e sadrati
maksimalne sile i pomeranja izraunate iz sume Xb, Ya i Z sa + ili predznakom.
Sluajevi optereenja iji naziv zavrava sa 4+ and 4-. Rezultati ovih sluajeva e sadrati
maksimalne sile i pomeranja izraunate iz sume Xb, Yb i Z sa + ili predznakom.

Selektovati bilo koji od ovih sluajeva.


Uticaji od seizmikih sila u Z pravcu e se uzeti u prorauna samo ako je definisan vertikalni
spektar odgovora.


3. Postavke seizmikih parametara

Klikom na ovo dugme se moe podesiti kriva spektra odgovora i ostali parametri.



Parametri koje treba podesiti zavise od trenutno izabranog standarda (videti detalje ispod).
Zatvaranjem dijaloga kreiraju se sledei sluajevi optereenja:
Sluajevi optereenja iji naziv zavrava sa 01X, 02X, ....nX, 01Y, 02Y, ....nY, 01Z, 02Z, ....nZ.
Oni su seizmike sile u X, Y ili Z pravcu a broj ispred oznaava ton oscilovanja.
Sluajevi optereenja iji naziv zavrava sa 01tX, 02tX, ....ntX, 01tY, 02tY, ....ntY.
Oni su dodatne sile torzije usled seizmikih uticaja u X ili Y pravcu.

4.10.20.1. Seizmiki proraun prema Evrokodu 8
Evrokod 8
(EN 1998-1:2004)

Metoda spektra odgovora
S
d
(T) (za linearnu analizu)

Program koristi dva razliita spektra za horizontalne i vertikalne seizmike uticaje.
Spektralna kriva se moe kreirati na dva naina
1. Korisniki definisana spektralna kriva.
2. Parametarski definisana spektralna kriva zasnovana na Evrokodu 8
EC8 EN1998-1 (4.2.4.)


Uputstvo 189

Parametarski definisana spektralna kriva za horizontalne seizmike uticaje:
S
d

[m/s
2
]







T [s]


0 T < T
B
:
(
(

|
|
.
|

\
|
+ =
3
2 5 . 2
3
2
) (
q T
T
S a T S
B
g d

T
B
T < T
C
:
q
S a T S
g d
5 . 2
) ( =
T
C
T < T
D
:
g
C
g d
a
T
T
q
S a T S >
(

= |
5 . 2
) (
T
D
T :
g
D C
g d
a
T
T T
q
S a T S >
(

= |
2
5 . 2
) (
gde su S

, T
B
, T
C
, T
D
, definisani u EC8 EN 1998-1(Tabela 3.2,3.3.)
Podrazumevane vrednosti ovih parametara zavise od klase tla i tipa spektralne krive.
Tip spektra 1
Klasa
sloja tla
S T
B
[s]
T
C
[s]
T
D
[s]
A 1,0 0,15 0,4 2,0
B 1,2 0,15 0,5 2,0
C 1,15 0,20 0,6 2,0
D 1,35 0,20 0,8 2,0
E 1,40 0,15 0,5 2,0
Tip spektra 2
Klasa
sloja tla
S T
B
[s]
T
C
[s]
T
D
[s]
A 1,0 0,05 0,25 1,2
B 1,35 0,05 0,25 1,2
C 1,50 0,10 0,25 1,2
D 1,80 0,10 0,30 1,2
E 1,60 0,05 0,25 1,2


Gore navedeni parametri se mogu menjati prilikom definisanja parametarske spektralne krive.

a
g
: projektovano ubrzanje tla
: donja granica za projektovanu horizontalnu spektralnu krivu (preporuena vrednost je 0.2).
q : koeficijent ponaanja za horizontalne seizmike uticaje. Zavisi od tipa i materijala konstrukcije.
Koeficijent povezuje rezultate linearne analize i nelinearno (elasto-plastino) ponaanje
konstrukcije.
Parametarski definisana spektralna kriva za vertikalne seizmike uticaje:
EC8 EN 1998-1 (3.2.2.5.)

Vertikalna spektralna kriva se izraunava iz horizontalne, ali je
a
g
i q zamenjeno sa a
gv
i q
v
,

podrazumevane vrednosti S, T
B
, T
C
, T
D
su:

Tip 1
a
vg
/a
g
S T
B
[s]
T
C
[s]
T
D
[s]
0,90 1,0 0,05 0,15 1,0
Tip 2
a
vg
/a
g
S T
B
[s]
T
C
[s]
T
D
[s]
0,45 1,0 0,05 0,15 1,0
190


a
gv
: vertikalno projektovano ubrzanje tla
q
v
: koeficijent ponaanja za vertikalne seizmike uticaje

Torzioni uticaji (opciono) EC8 EN 1998-1 (4.3.3.3.3.)
AxisVM rauna dodatne torzione sile oko vertikalne ose usled sluajnih ekscentriciteta masa za
svaki sprat i ton oscilovanja koristei maksimalne X i Y veliine spratova:

Dodatni momenti torzije usled seizmikih uticaja u X ili Y pravcu su

) 05 . 0 (
Yi Xi tXi
H F M =
) 05 . 0 (
Xi Yi tYi
H F M =
gde su
F
Xi
i F
Yi
horizontalne sile koje pripadaju tonu oscilovnja i-tog sprata usled seizmikih uticaja u X ili
Y pravcu. Momenti torzije e u proraunu biti uzeti sa oba (+ i ) predznaka ali uvek istog na svim
spratovima.

Seizmike sile su


kr k r D kr
m T S P q = ) (
Gde su:

kr
ordinata oblika oscilovanja redukovana prema sopstvenom seizmikom koeficijentu
k: indeks stepena slobode
r: indeks tona oscilovanja

Analiza
Seizmiki uticaji su analizirni u globalnom X i Y pravcu (horizontlni)
i opciono u globalnom Z pravcu (vertikalni).


Seizmiki uticaji u X i Y pravcu se smatraju koegzistentnim i statiki nezavisnim uticajima.

Kombinacije spektra odgovora u jednom pravcu, EC8 EN 1998-1-2 (3.3.3.2.)
Maksimalne vrednosti sila i pomeranja se mogu izraunati preko dve razliite metode:


SRSS metoda
(Square Root of Sum of Squares):
(Kvadratni koren sume kvadrata):

=
i
i
E E
2

CQC metoda
(Complete Quadratic Combination):
(Kompletna kvadratna kombinacija):

=
i j
j ij i
E r E E

gde je E vrednost komponente pomeranja ili sile u odreenoj taki.

Kombinacija prostornih komponenti
Rvrednost rezultante maksimalnih pomeranja ili sila se moe izraunati preko koegzistentnih uticaja
u X, Y i Z pravcu preko dve razliite metode:

1. Osrednjenost kvadrata:
2 2 2
Z Y X
E E E E + + =

2. Kombinacija sa 30%:
|
|
|
.
|

\
|
+ +
+ +
+ +
=
Z Y X
Z Y X
Z Y X
E E E
E E E
E E E
E
" " 3 . 0 " " 3 . 0
3 . 0 " " " " 3 . 0
3 . 0 " " 3 . 0 " "
max
gde su
E
X
, E
Y
, E
Z
maksimalne vrednosti nezavisnih seizmikih uticaja u X, Y i Z pravcu.


Uputstvo 191


Proraun pomeranja
Pomeranja usled nelinearnog ponaanja se raunaju na sledei nain:
E q E
d s
=
gde je
q
d
: koeficijent ponaanja za pomeranja
E : maksimalno pomeranja dobijeno linearnom analizom

Uglavnom je q
d
=q.
Provera osetljivosti na seizmika dejstva II reda EC8 EN 1998-1 (4.4.2.2.)
Nakon seizmike analize AxisVM proverava osetljivost na seizmika dejstva II reda svakog sprata.
Koeficijent osetljivosti je izraunat preko seizmikih uticaja u X ili Y pravcu:

h V
d P
tot
r tot

= u
, gde je:

P
tot
-

ukupno gravitaciono optereenje na i iznad sprata;
d
r
- meuspratno pomeranje izraunato preko razlike
prosenih pomeranja izmeu spratova sa seizmikim
uticajima u X ili Y pravcu;
V
tot
- ukupna seizmika smiua sila na i iznad sprata usled
seizmikih uticaja u X ili Y pravcu i
h - meuspratna visina.



Program pronalazi delove zidova na nivou sprata i odreuje centar smicanja (S) koristei metod
prorauna za tankozide poprene preseke. Konvertuje optereenja sluaja optereenja koriena za
analizu vibracija u mase a zatim pronalazi centar mase svakog sprata (G
m
). Proraunava ukupnu
masu spratova (M) i inerciju u centru mase oko osa u Z pravcu (I
mz
). Rezultati se mogu pregledati u
tabeli Osetljivost spratova na seizmiku.
Ova tabela se prikazuje meu rezultatima samo ako je selektovan jeziak Statika.




Seizmiki
parametri
Evrocod 8




Seizmiki parametri , kriva spektra odgovora i metode kombinacija se mogu podesiti u dijalogu.
Ureivanje
spektra
Tip tla
Referentna
vrednost
ubrzanja tla

Parametri krive
spektra
odgovora
Koeficijent
ponaanja za
pomeranja
Koeficijent
vanosti
192

Ureivanje
funkcije spektra
odgovora

Postavljanje tipa spektralne krive iz
Parametarske u Korisniki definisanu i
klikom na ikonicu Ureivanje funkcije
spektra odgovora pojavljuje se dijalog
prikazan desno na slici. Spektralna
kriva se moe kreirati/modifikovati
kao funkcija koja se sastoji iz linearnih
segmenata. Take segmenata su u listi
sa leve strane i mogu se menjati.


Na treem jeziku se moe odabrati metoda kombinacije.
Metode
kombinacije


Kombinacije modalne analize
Mogue je izabrati da program odabere metodu kombinacije modalne analize ukljuivanjem na
Automatski radio dugme. Ako je T
j
/ T
i
< 0.9 za sve oblike oscilovanja (na primer, modalna analiza
se moe smatrati nezavisnom) program bira SRSS metodu. U ostalim sluajevima bie odabrana
CQC metoda.

Kombinacije komponenti seizmikog dejstva
Mogue je odabrati kvadratnu formulu ili metodu 30%.

Uputstvo 193

4.10.21. Prethodno naprezanje


Kablovi se mogu dodati kontinualnom odabiru greda ili rebro elemenata. Nakon definisanja
karakteristika kabla i procesa prethodnog naprezanja AxisVM rauna trenutne gubitke i ekvivalentno
optereenje na kraju procesa prethodnog naprezanja (sluaj optereenja naziv-T0). Nakon
zavrene statike analize izraunava vremenske gubitke i ekvivalentno optereenje usled njih iz
rezultata kvazi-trajnih kombinacija (sluaj optereenja naziv-T1). Trajektorija kablova se moe
generisati korakom koji zadaje korisnik.

Kablovi za
prethodno
naprezanje
Prvi jeziak u panelu slui za definisanje parametara kabla i njegove geometrije.





Ikone na vertikalnoj paleti pored liste kablova su:


Dodaj novi kabel. Koristei paletu pored dijagrama moemo definisati geometriju novog kabla.


Geometrijske transformacije kabla





Kablovi oznaeni u razgranatom prikazu levo mogu se pomerati translatorno ili kao u ogledalu.
Mogu se i samo kopirati ili pomerati. Kopirani kablovi preuzimaju proces i parametre prethodnog
naprezanja kopiranog kabla.



194


Brisanje kabla. Brie oznaeni kabel.

Parametri oznaenog kabla se prikazuju pored liste kablova. Vrednosti parametara se mogu menjati.


E
p
Moduo elastinosti elinog kabla.

A
p
Povrina poprenog preseka kabla.

f
pk
Karakteristina vrstoa elinog kabla na zatezanje.

Koeficijent trenja izmeu kabla i cevi.

k

Sluajno ugaono pomeranje (obrtanje) unutranjih kablova po jedinici duine. Pokazuje
preciznost izrade. Obino je 0,005 < k < 0,01.

R
min
Minimalni radijus krivine. Ako je radijus krivine manji od zadatog minimalnog, kabel se
prikazuje crvenom bojom.


Za crtanje geometrije kabla kliknuti na ikonu na vertikalnoj paleti pored crtea i uneti poetnu taku.
AxisVM odreuje putanju kroz tu taku kao kubnu krivu radi smanjenja krivine. Za svaku taku
trajektorije moe se uneti ugao tangente na krivu unosom ugla (gledajui od gore) i ugla
(gledajui sa strane) u datu tabelu. Vrednosti unosa su izmeu -180 i 180. Poetne vrednosti su 0
(automatski zadate). Prevlaenjem miem se moe menjati poloaj taaka na neku novu poziciju.


2D crtanje kabla. Take trase kablova mogu se definisati klikom na dijagramu ili unoenjem
koordinata. Dupli klik ili desno dugme mia/Izvri je za definisanje krajnje take kabla. Pozicija
kabla unutar preseka elementa se definie samo za prvu taku. Ostale take e biti u lokalnoj x-z
ravni koja sadri prvu taku.
Koraci crtanja kabla u 2D:
1. Oznaiti poziciju na poprenom preseku elementa gde e se postaviti prva taka trase kabla.
U odgovarajuem pogledu postaviti kabel na poziciju u poprenom preseku. Pozicija kabla
se moe postaviti i pri vrhu ili dnu poprenog preseka u zavisnosti od debljine zatitnog
sloja betona.


Pozicija kabla u slobodnoj taki

Pozicija kabla u neutralnoj osi

Pozicija kabla na vrhu preseka

Pozicija kabla na dnu preseka

2. Pratei prvu poziciju take kabla mogu se postaviti ostale, po podunoj osi elementa.


3D crtanje kabla. Pozicija kabla unutar poprenog preseka se mora definisati u svakoj taki.
Zavretak unosa geometrije se obavlja klikom na desno dugme mia/Izvri .
Koraci crtanja kabla u 3D:

1. Oznaiti poziciju na elementu gde e se postaviti prva taka trase kabla.
2. U odgovarajuem pogledu poprenog preseka postaviti kabel na odgovarajuu poziciju.

Za definisanje ostalih taaka ponoviti opisane korake.


Dodavanje nove take. Kliknuti na ikonicu za dodavanje nove take putanje kabla. U sluaju vie
kablova, ova funkcija je dostupna samo za aktivni (izabrani) kabel.


Brisanje take putanje. Klikom na ovu ikonicu briemo selektovanu taku. Posle brisanja jo
jedne take putanje brie se cela geometrija kabla. U sluaju vie kablova ova funkcija je dostupna
samo za aktivni kabel.

Tabela taaka
geometrije kabla
Karakteristika taaka koje odreuju geometriju kabla mogu se menjati u tabeli. Koristei paletu sa
strane tabele moe se dodati nova taka ili izbrisati postojea.





Servisi. Podeavanje pomone mree i kursora podunog i poprenog dijagrama se mogu podesiti
pomou ove komande. Pogledati 2.15.14.1 Raster i kurzor

Uputstvo 195

Proces
prethodnog
naprezanja
Drugi jeziak u paleti slui za definisanje procesa prethodnog naprezanja zadavanjem redosleda
odreenih operacija.





Mogue operacije i parametri:


Prethodno naprezanje sa leve/desne/obe strane
Sila kao deo karakteristine vrednosti relaksacije
elika (f
pk
).

Relaksacija kabla sa leve/desne/obe strane

Kotva sa leve/desne/obe strane Ucrtane kotve sprave za ukotvljavanje

Brie poslednju operaciju sa liste.

Beton Trei jeziak u slui za proveru karakteristika betona. e
cs
() oznaava
napone koji se javljaju usled skupljanja betona tokom vremena i mogue je
zadati vrednost u .


Rezultati Ako su parametri, geometrija i proces prethodnog naprezanja svih kablova zadovoljavajui, kreira se
i etvrti jeziak na panelu i u njemu se prikazuju dijagrami rezultata prethodnog naprezanja. Ako se
selektuje jedan kabel sa liste levo, prikazuju se dva dijagrama. Prvi je dijagram stvarnog prethodnog
naprezanja kabla (f
p
/f
pk
) i ekvivalentne sile prethodnog naprezanja (F), a ako ih je vie selektovano
dijagram prikazuje rezultantu ekvivalentnog optereenja selektovanih kablova za prethodno
naprezanje.










196


Trenutni gubici
1. Gubici usled trenja kablova i zatitne cevi na x poziciji merenoj od take ukotvljavanja duinom
kabla za prethodno naprezanje se raunaju kao:
) 1 ( ) (
) (
max
kx
e x
+ O

o = o
,

gde su:

max
Maksimalni napon u kablu

Suma apsolutnih ugaonih pomeranja na duini x.


2. Gubici usled trenutnih deformacija betona se raunaju kao:

o A
= A
cm
c
p p el
E
j
E A P , gde su:

c
Odstupanja napona u teitu poprenog preseka

j = (n1) / 2n, de je n broj naponskih koraka

E
cm
Sekantni moduo elastinosti betona


3. Gubici ukotvljavanja usled uklinjavanja kotvi.


Trajni gubici u kablu
Trajni gubici sile usled skupljanja i teenja betona i relaksacije kabla se rauna kao
| |
o o c
o
8 , 0 1 ) 1 ( 1
8 , 0
2
,
+ + +
+ A +
= A = A
+ + + +
cp
c
c
c
p
cm
p
QP c
cm
p
pr p cs
p r s c p r s c
z
I
A
A
A
E
E
E
E
E
A A P
,
gde su:

c+s+r
gubici u kablu usled gore navedenih efekata

E
cm
sekantni moduo elestinosti betona

pr
trajni apsolutni gubitak u kablu usled relaksacije kablova
u sluaju 2. relaksacione klase :
5 ) 1 ( 75 , 0 1 , 9
1000 max
10 500 66 , 0

= A

o o e
pr
,

u sluaju 3. relaksacione klase:
5 ) 1 ( 75 , 0 8
1000 max
10 500 98 , 1

= A

o o e
pr


gde je
1000
= 2,5% gubitak usled relaksacije na prosenoj temperaturi od 20C posle
1000 asova nakon prethodnog naprezanja.

konana vrednost koeficijenta teenja

c,QP
napon prijanjanja izmeu betona i kablova usled sopstvene teine i poetne sile
prethodnog naprezanja i drugih relevantnih kvazi-stalnih dejstava

A
p
ukupna povrina poprenog preseka kablova

A
c
povrina poprenog preseka betona

I
c
moment inercije betonskog preseka

z
cp
rastojanje izmeu teita betonskog preseka i kablova

Tabela trase
kablova
Poslednji jeziak slui za kreiranje tabele trase kablova za selektovane prethodno napregnute
kablove zadatim inkrementom i opcionim pomakom poetka. Tabela se sastoji od lokalnih y i z
koordinata selektovanih kablova u izraunatom poloaju x.
Definisana poetna taka je uvek prikazana u tabeli trase kablova.
Uputstvo 197




Glavana traka
alatki
Glavna traka alatki sadri dva dugmeta.


Kopiranje
dijagrama
Ctrl+C
Kopira crte aktivnog jezika u Clipboard kao Windows metafajl. Na ovaj nain se dijagram moe
ubaciti u neku drugu aplikaciju (na primer, Word).


tampanje
Ctrl+P
tamapa izvetaj o prethodnom naprezanju koristei dijagrame i tabele. Mogu se selektovati kablovi
i stavke izvetaja kao i pozicija crtea (poloeno ili uspravno) i postaviti razmera (Postavke
tampanja crtea).







Popreni preseci se mogu selektovati za tampanje dijagrama poprenih preseka.

198





Meni Do sledeih funkcija se moe doi i preko menija:

Fajl



tampanje Videti Glavna traka alatki / tampanje


Ureivanje



Poniti/Ponovi
poniteno
Ponitva efekte prethodne komande./ Izvrava ponitenu komandu.

Kopiranje
dijagrama
Pogledati Glavna traka alatki / Kopirnje dijagrama

Geometrijske
transformacije
prethodno
napregnutih
kablova
Pogledati Prethodno napregnuti kablovi / Geometrijske transformacije prethodno napregnutih
kablova

Spajanje
konektovanih
kablova
Ako je vie od jedne grede ili rebra selektovano i ako sadre konektovane kablove ova funkcija ih
spaja. Takoe, spajanje funkcionie i na jednom elementu.

Prozor


Koordinate Ureivanje podunih i poprenih dijgrama je olakano ako se koristi panel koordinata.
Prikaz ovog panela se moe ukljuiti i iskljuiti.

Status Na dijagramima informacioni panel se pojavljuje prikazujui specifine informacije o dijagramima.
Prikaz ovog panela se moe ukljuiti i iskljuiti.

4.10.22. Pokretna optereenja


Omoguava modelovanje pokretnog optereenja konstantnog intenziteta kao to je prelazak vozila
preko mosta ili kretanje krana po kranskoj stazi.
Da bi se definisalo pokretno optereenje, mora biti prethodno kreiran sluaj optereenja Pokretno
optereenje. Ovaj sluaj optereenja se moe kreirati preko jezika palete Optereenja, klikom
na Sluajevi optereenja, Grupe optereenja. Pogledati 4.10.1 Sluajevi optereenja, grupe
optereenja. Ikonica pokretno optereenje e biti dostupna samo ako je tekui sluaj optereenja
pokretno optereenje. Nakon definisanja optereenja automatski e se generisati novi sluajevi
optereenja u zavisnosti od broja navedenih koraka pokretnog optereenja. Automatski kreirani
Uputstvo 199

sluajevi optereenja se ne mogu brisati ili pomerati pojedinano u neku drugu grupu. Poveanjem
broja koraka optereenja, poveae se i broj sluajeva odgovarajueg optereenja a smanjenjem
broja koraka neki sluajevi optereenja e ostati neiskorieni. Ti sluajevi e biti izbrisani tek pri
snimanju datoteke modela.
Simboli pokretnog optereenja mogu biti prikazani na dva naina. Prva opcija je za crtanje samo
tekue faze. Druga opcija je za crtanje (prikaz) drugih faza u sivoj boji.

4.10.22.1. Pokretna optereenja po linijskim elementima





Pokretno optereenje na linijskim elementima predstavlja model pokretnog optereenja po odreenoj
putanji u N koraka.
Model optereenja moe da sadri bilo koju kombinaciju koncentrisanog i raspodeljenog
optereenja. Pojedinana optereenja u modelu mogu biti lokalna ili globalna i mogu se zadati
njihova pozicija i intenzitet. Na ovaj nain moe se zadati vertikalno optereenje od krana kao i
horizontalne sile koje deluju na nosa krana istovremeno.
Nova optereenja na putanji se mogu kreirati klikom na ikonicu +i popunjavanjem odgovarajuih
polja u tabeli. Odabirom reda u tabeli i klikom na Brisati ikonicu koja se nalazi ispod + ikonice,
brie se red.
eme optereenja mogu biti snimljene pod nekim nazivom kao i kasnije ponovo uitane u model.
Nakon definisanja optereenja potrebno je uneti putanju po kojoj se ono kree. Mogua putanja
kretanja je samo po kontinualnom nizu greda ili rebara. Nakon odabira elemenata definie se poetna
i krajnja taka putanje optereenja. Ove take moraju biti vorovi konstrukcije na toj putanji.
Pored dugmeta za definisanje putanje nalazi se polje u kojem se moe definisati i vrednost N - broj
koraka optereenja rasporeenih po putanji.

Lokalni z pravac optereenja uvek odgovara lokalnom z pravcu elementa po kojem se kree.
Produenje, skraenje ili prekid linijskog elementa na putanji optereenja automatski e preraunati
faze optereenja.


Nain kretanja
krana
U prvoj fazi optereenje sa najmanom koordinatom (prvo u nizu) e biti postavljeno na poetnu
taku. U poslednjoj fazi, na krajnu taku e biti postavljeno optereenje sa najveom koordinatom
(poslednje u nizu).


Nain kretanja po
mostu
U prvoj fazi optereenje sa najveom koordinatom (poslednje u nizu) e biti postavljeno na poetnu
taku. U poslednoj fazi na krajnu taku e biti postavljeno optereenje sa najmanom koordinatom
(prvo u nizu).


Jedan smer: Optereenje se kree od poetne do krajnje take u N koraka.

200


Kruna putanja: Optereenje se kree od poetne do krajnje take i nazad u 2N koraka.
4.10.22.2. Pokretna optereenja na oblasti






Ovaj tip optereenja je pogodan za definisanje optereenja od vozila. Model optereenja se sastoji od
koncentrisanih ili pravougaonih optereenih povrina u paru koje predstavljaju tokove na osovini; u
predstavlja irinu vozila, dok a i b oznaavaju pravougaone dimenzije toka (povrinu koja se uzima
za optereenje od toka). Osovinsko optereenje F e biti ravnomerno raspodeljeno na dva toka.
Modeli optereenja mogu biti snimljeni pod nekim nazivom kao i kasnije ponovo uitani.
Prekidai tip optereenja i pravci s leve strane odreuju karakteristike svih optereenja unetih u
tabelu.
Nova optereenja na putanji se mogu kreirati klikom na ikonicu +i popunjavanjem odgovarajuih
polja u tabeli. Odabirom reda u tabeli i klikom na Brisati ikonicu koja se nalazi ispod +ikonice brie
se selektovani red.
Posle definisanja optereenja potrebno je uneti putanju po kojoj se kree koja mora biti kontinualna
polilinija koja prolazi kroz oblast.
Putanja ne mora biti u istoj ravni i moe da prelazi otvore u oblasti ili prazne prostore izmeu oblasti.
Poetna i krajnja taka putanje su prva i poslednja taka polilinije.
Svaka faza pokretnog optereenja po povrini sadri samo ono optereenje koje zaista pripada
povrini po kojoj se kree. Lokalni z pravac optereenja je isti kao i lokalni z pravac oblasti po kojoj
se kree. U sluaju da je putanja optereenja na ivici dve ili vie oblasti u razliitim ravnima u obzir e
biti uzete samo oblasti aktivnih sklopova. Lokalni z pravac e se odrediti nalaenjem povri sa
najmanjim uglom izmeu lokalnog z i globalnog Z pravca.
Pored dugmeta za definisanje putanje nalazi se polje ukojem se moe definisati i vrednost N - broj
koraka optereenja rasporeenih po putanji.
Promena geometrije oblasti dovodi do automatskog ponovnog prorauna faza optereenja.


Nain kretanja
krana
U prvoj fazi optereenje sa najmanom koordinatom (prvo u nizu) e biti postavljeno na poetnu taku.
U poslednjoj fazi, na krajnu taku e biti postavljeno optereenje sa najveom koordinatom (poslednje
u nizu).


Nain kretanja po
mostu
U prvoj fazi optereenje sa najveom koordinatom (poslednje u nizu) e biti postavljeno na poetnu
taku. U poslednoj fazi, na krajnu taku e biti postavljeno optereenje sa najmanom koordinatom
(prvo u nizu).


Jedan smer: Optereenje se kree od poetne do krajnje take u N koraka.

Uputstvo 201


Kruna putanja: Optereenje se kree od poetne do krajnje take i nazad u 2N koraka.

4.10.23. Dinamika optereenja (time-history analiza)
Dinamika optereenja u vorovima i funkcije ubrzanja se mogu definisati za time-history analizu.
Funkcije ubrzanja se mogu koristiti za seizmiku analizu. U tom sluaju, preporuljivo je objediniti
odgovarajue seizmike akcelerograme i dodeliti te funkcije oslonakim vorovima za analizu uticaja
zemljotresa. Ova metoda prua tanije rezultate nego metoda spektra odgovora i moe se primeniti
ak iako su u modelu definisani i nelinearni elementi (nelinearni oslonci, tapovi samo na zatezanje,
itd.). Njena mana je ta, to se ne moe kombinovati automatski sa ostalim tipovima optereenja.


Za definisanje optereenja u vorovima ili funkcije ubrzanja aktuelni sluaj optereenja mora biti
dinamiki sluaj optereenja. Pogledati 4.10.1 Sluajevi optereenja, grupe optereenja.

Definisanje
funkcije




Dinamika optereenja i funkcije su definisane pomou funkcija koje opisuju parametar u toku
vremena. Ureivanje funkcija je omogueno iz dijaloga definisanja dinamikog optereenja.
Funkcije se moraju zadati u paru vrednosti u tabeli. Ikonica plus znaka dodaje novi red, a ikonica
Brisati brie selektovane redove. Funkcije se iscrtavaju automatski i mogu se tampati, kao i ponovo
koristiti. Da bi se mogle ponovo koristiti potrebno ih je snimiti u bazu funkcija. Snimljene funkcije se
mogu ponovo uitati, ureivati i snimiti pod drugim nazivom.


Prva taka funkcija mora biti (0,0). Ovaj par vrednosti se ne moe menjati ili brisati.
Prilikom definisanja trapeznog oblika vano je zatvoriti oblik trapeza horizontalnim segmentom.
Na ovaj nain e funkcija ostati konstantna (na primer, 0).

Dinamiko
optereenje u
vorovima


Za definisanje dinamikog optereenja u
vorovima potrebno je selektovati vorove
i zadati parametre u dijalogu.
Za svaku komponentu mogue je zadati
intenzitet i dinamiku funkciju optereenja
opisujui vremensku nezavisnost
koeficijenta optereenja.
Da bi se koristila postojea funkcija iz
baze kliknuti na prvu ikonicu sa strane
pored padajueg menija. Za izmenu
funkcije kliknuti na drugu ikonicu.
Pravci delovanja optereenja mogu biti
globalni X, Y i Z pravci ili se mogu
definisati odabirom reference i u tom
sluaju postoji samo jedna komponenta
sile i momenta.


202


Mogue je definisati konstantno (vremenski nezavisno) optereenje selektovanjem <Statiko> iz
padajueg menija Funkcija dinamikog optereenja.

Stvarna vrednost komponente optereenja u trenutku t bie izraunata kao ) ( ) ( t f F t F
i i
= , na primer,
intenzitet optereenja je pomnoen koeficijentom vremenski-zavisnog optereenja.


Ureivanje,
brisanje
Dinamika optereenja se mogu ureivati ili brisati na isti nain kao i statika optereenja.

Dinamika optereenja su prikazana isprekidanim utim strelicama.

Dinamiko
ubrzanje vorova


Ubrzanje vorova se moe dodeliti za
bilo koji vor modela. Za svaku
komponentu moe se dodeliti intenzitet
ubrzanja i funkcija dinamikog
optereenja opisujui vremensku-
zavisnost koeficijenta optereenja.
Stvarna vrednost ubrzanja u vremenu t
e biti izraunata kao
) ( ) ( t f a t a
i i
=
Na primer, ubrzanje je pomnoeno
vremenski-zavisnim koeficijentom
optereenja.


Ureivanje,
brisanje
Dinamika ubrzanja se mogu ureivati ili brisati na isti nain kao i statika optereenja.

Dinamiko ubrzanje je prikazano kao krunica i uta strelica.

4.10.24. Mase u vorovima


U analizi slobodnih vibracija koriste se mase
koncentrisane u vorovima modela, zadate
komponentama u globalnom sistemu (M
X
, M
Y
, M
Z
,).
U analizi slobodnih tonova oscilovanja po teoriji II
reda optereenja koja su posledica postojanja
koncentrisanih masa uzimaju se u obzir kao i mase
koje odgovaraju zadatom optereenju..
Ako mase imaju istu vrednost u svim pravcima
ukljuivanjem prekidaa Dodeli iste mase u svim
pravcima dovoljno je definisati jednu vrednost mase.


U dinamikoj analizi mase i ubrzanja u vorovima uestvuju u dinamikim optereenjima i uzrokuju
pojavu pomeranja i sila u modelu.


Na ekranu se prikazuju kao dva tamno crvena koncentrina kruga.












Uputstvo 203

4.10.25. Modifikacija
Modifikacija Za modifikaciju optereenja:
1. Drati pritisnuti dirku [Shift] na tastaturi i selektovati optereenje koja treba modifikovati (ili
optereene elemente). Mogua je selekcija i preko dijaloga za selekciju, ...
2. Na paleti kliknuti na ikonicu tipa optereenja.
3. Ukljuiti prekidae pored vrednosti koje treba izmeniti.
4. Definisati nove vrednosti.
5. Zatvoriti dijalog klikom na dugme U redu.

Direktan nain
modifikacije
Ako je aktivan jeziak Optereenja, kliknuti na konani element ije pripadajue optereenje treba
modifikovati. Ako na element deluje vie optereenja selektuje se samo jedno i to najblie poziciji
kurzora. Ako se selektuje vie konanih elemenata izvrie modifikacija svih optereenja klikom na
jedno od njih. Ako se klikne na neselektovani element dijalog selekcije se zatvara i omoguava se
modifikacija optereenja na koje je kliknuto.


U sutini, modifikacija je postupak slian definisanju optereenja ali doputa da se promene neki
parametri optereenja, bez ponovnog zadavanja ostalih, kao i da se ne zada optereenje za
elemente koji su bili neoptereeni. Ako je aktiviran prekida Definisanje, modifikacija se odnosi
na sve selektovane elemente, linije ili povrine. Ako su selektovani elementi sa optereenjima
razliitim od tipa optereenja koji se modifikuje ona ostaju nepromenjena.


4.10.26. Brisanje
[Del] Pogledati... 3.2.7 Brisanje

204

4.11. Mrea konanih elemenata (MKE)



Klik na jeziak palete menija omoguava kreiranje, funkcije proguenja i proveru oblika mree
konanih elemenata linijskih elemenata i oblasti.


4.11.1. Generisanje MKE

Automatska provera i detekcija preklapajuih linija i nedostajuih presenih taaka tokom
generisanja MKE smanjuje pojavu greke geometrije modela.
Zahvaljujui podrci za procesore sa vie jezgara ugraenoj u AxisVM, potrebno vreme za
generisanje MKE se moe znatno smanjiti (na raunarima koji poseduju vie jezgara i/ili procesora).

4.11.1.1. Mrea linijskih konanih elemenata


U analizi konanih elemenata koriste se linearni elementi konstantnog poprenog preseka tako da se
elementi oblika krunog luka kao i oni sa promenljivim poprenim presekom moraju podeliti.
Tanost reenja zavisi od gustine podele mree linijskih konanih elemenata.
Mrea liniskih konanih elemenata se moe ukloniti ili promeniti kao i mrea oblasti. Uklanjanjem
mree se ne briu optereenja i karakteristike linijskih elemenata.
Mrea se moe definisati i za linijske elemente konstantnog poprenog preseka, to je naroito
korisno prilikom nelinearne analize gde je potrebno podeliti linijske elemente radi postizanja vee
tanosti reenja.

Parametri za
generisanje mree
linijskih konanih
elemenata


Mrea se moe kreirati prema razliitim kriterijumima:
Maksimalni otklon luka
Rastojanje ne sme prei zadatu vrednost.
Maksimalna duina elementa
Duina konanog elementa ne sme prei zadatu vrednost.
Podela na N delova
Linijski element se deli na N delova.
Po uglu
Centralni ugao konanog elementa krunog luka ne sme prei zadatu vrednost.

4.11.1.2. Generisanje mree konanih elemenata nad oblasti

Nad selektovanoj oblasti je mogue generisati trougaonu mreu konanih elemenata definisanjem
veliine duine ivice elementa mree. Prilikom generisanja mree uzimaju se u obzir svi otvori,
unutranje linije i take u oblasti. Mree mogu i da prate vrednosti optereenja iznad odreenog
intenziteta i da se prilagoavaju u odnosu na njih.

Uputstvo 205

Parametri za
generisanje mree
nad oblasti


Veliina elementa
mree
Mogue je definisati prosenu veliinu konanog elementa. Generisana mrea moe da sadri
elemente vee i manje veliine od definisane vrednosti.

Mrea
prilagoena
optereenjima
Mree e pratiti oznaena optereenja ako intenzitet optereenja prevazie definisanu vrednost.
Optereenja u vorovima e kreirati mreu vorova, a linijska optereenja mreu linija.

Metod podele
konture
Ujednaena veliina mree
Granine linije oblasti i unutranje linije e biti podeljene u zavisnosti od veliine mree da bi se
odrala zadata vrednost veliine elemenata mree.
Promenljiva veliina mree
Promenljiva mrea prati geometriju oblasti i proguuje se smanjivanjem veliine elemenata
gde god je to potrebno.

Ako je ukljueno Generisanje mree samo u oblastima gde je nema mrea se nee generisati nad
oblastima gde je to ve izvreno.

Napredak procesa generisanja mree se moe pratiti u prikazanom prozoru i prekinuti u svakom
trenutku pomou dugmeta Odbaci.




Generator mree koristi samo krajnje take greda konanih elemenata koje se nalaze u ravni oblasti i
zanemaruje njihove pripadajue podele mree. Rebro konani elementi su pripojeni sa svojom
linijskom podelom mree zato to se mogu definisati i na ivicama povrine.

Ako je nad oblasti ve kreirana etvorougaona ili trougaona mrea, genarator ih ne menja ve ih
samo pripaja novoj mrei.





Pre generisanja mree Nakon generisanja mree


Ako je preko postojee mree generisana nova mrea (razliite veliine elemenata od postojee),
nova mrea e zameniti postojeu.

206

4.11.2. Proguivanje MKE



Ovom funkcijom moe da se progusti mrea povrinskih konanih elemenata. Novonastali konani
elementi nasleuju osobine postojeih elemenata (materijal, popreni presek/debljina, reference,
itd.).

Potrebno je ponovo zadati stepene slobode vorova posle proguivanja, obzirom na to da se
definisanje stepena slobode vorova ne obavlja automatski.
Mogunosti proguivanja:

Ravnomerno



Omoguava ravnomerno proguenje selektovane mree na veliinu zadate maksimalne duine
stranice povrinskog elementa proguene mree.



Pre proguivanja Nakon proguivanja
Podelom
elemenata

Omoguava proguenje selektovane mree podelom elemenata kao na prikazanim slikama ispod.


etvorougaoni element Trougaoni element

U zoni vora



Proguivanje mree obavlja se samo u zoni selektovanih vorova (stubovi, oslonci i sl.), podelom
elemenata spojenih u selektovanim vorovima, a po zadatoj proporciji podele (0.2-0.8).




Pre proguivanja mree Nakon proguivanja mree

Uputstvo 207

U zoni ivice






Pre proguivanja mree Nakon proguivanja mree

Proguivanje mree obavlja se samo u zoni selektovanih ivica (zidovi, linijski oslonci, optereenja i
sl.), podelom elemenata spojenih selektovanim ivicama, a po zadatoj proporciji podele (0.2-0.8).

4.11.3. Provera konanih elemenata

Program proverava minimalni ugao povrinskih konanih elemenata (o).

Trougaoni konani element je deformisan ako je o 15.
etvorougaoni konani element je deformisan ako je o 30.


208

5. Analiza
AxisVM je program za linearnu i nelinearnu statiku analizu, linearnu i nelinearnu dinamiku
analizu, analizu vibracija i analizu stabilnosti konstrukcija prema konceptu metode konanih
elemenata (MKE). Instrukcije u ovom uputstvu sa date sa pretpostavkom da korisnik ima osnovno
predznanje o metodi konanih elemenata i iskustvo u modelovanju konstrukcija. U ovom uputstvu su
date osnovne informacije o MKE, a vie se nalazi u publikacijama datim u spisku literature. Uslov za
kompetentno korienje AxisVM je poznavanje sutine primene MKE kao sofisticiranog alata koji
pomae kreativni inenjerski pristup u analizi konstrukcija. Treba biti svestan toga da je program
samo alat, a ne zamena za inenjersko prosuivanje.




Bez obzira na tip, svaka analiza se sastoji iz sledeih koraka:
1) Optimizacija modela
2) Provera ulaznih podataka (verifikacija modela)
3) Proraun modela (analiza)
4) Prikaz rezultata prorauna

Vremena trajanja pojedinih faza analize mogu da se dobiju pritiskom na dugme Detalji.


Podaci poslednje analize modela se snimaju u fajl modela i mogu se uvek pogledati preko dijaloga
Informacije o modelu. Pogledati... 2.15.15 Informacije o modelu.

Optimizacija
modela
Optimizacija smanjuje irinu polutrake sistema matrica krutosti iterativnom prenumeracijom
vorova. Premene zauzetosti memorije su prikazane u realnom vremenu. Trajanje procesa
optimizacije i konana zauzetost memorije zavise od veliine sistemske i dostupne memorije.


Sistem jednaina se efikasnije moe reiti ako ceo sistem jednaina stane u fiziku memoriju
raunara. Ako ne stane ceo sistem jednaina, ali stanu vei blokovi, vreme optimizacije e biti
umereno.
Ako najvei blokovi sistema ne staju u memoriju osnovne (neophodne) funkcije hard diska mogu
znaajno da uspore proces celokupne analize.


Uputstvo 209

Verifikacija
modela
Naredni korak je verifikcija modela odnosno verifikacija ulaznih podataka. U sluaju postojanja
greke pojavljuje se upozorenje-poruka sa opisom greke. U zavisnosti od vrste greke (kritine,
formalne, itd.) proraun e se zaustaviti ili e korisnik doneti odluku da li se proraun nastavlja ili
prekida.

Proraun AxisVM prikazuje tok prorauna preko dva indikatora. Gornji prikazuje napredak aktuelnog koraka
prorauna, a donji napredak prorauna u celini.

Jednaine ravnotee u pravcu nepomerljivih stepeni slobode se iskljuuju iz sistema jednaina, tako
da bi dobili reakcije oslonaca moraju se modelovati uslovi oslanjanja pomou elemenata oslonaca.

Simetrini i pozitivno-definitni sistemi jednaina reavaju se primenom Cholesky metode. Problem
svojstvenih vrednosti reava se primenom tzv. "iteracije na podprostorima".


Greka reenja Greka reenja se rauna preko reenja sluaja optereenja sa poznatim rezultatima. To je dobra
procena reda veliine greki rezultata pomeranja za druge sluajeve optereenja.
Veliina greke prikazana je u info panelu kao E(Eq).
Ako je ova vrednost vea od 1E-06 tada je pouzdanost reenja diskutabilna. Greka istog reda
veliine oekuje se i u sraunatim vrednostima pomeranja.

Prikaz rezultata
prorauna
Post-procesor programa AxisVM rezultate prorauna prikazuje grafiki u obliku razliitih dijagrama
ili tabelarno.
U narednim poglavljima bie prikazana podeavanja parametara za svaku metodu prorauna.

5.1. Statika analiza
Statiko optereenje je ono koje ne izaziva inercijalne sile (ili ija eventualna promena u vremenu
moe da se zanemari).

Linearna statika
analiza

Izvrava se linearna statika analiza. Pojam linearna (geometijski i materijalno linearna) znai da su
odgovor konstrukcije (pomeranje, sila u preseku) i spoljni uticaji linearno povezani.
U linearnoj statikoj analizi proraun se izvrava za svaki sluaj optereenja. Pretpostavka o
geometrijski linearnom ponaanju usvaja da su pomeranja konstrukcije toliko mala da mogu da se
zanemare u uslovima ravnotea sila. Pretpostavka o materijalno linearnom ponaanju usvaja da je
materijal idealno elastian (vai Hookeov zakon).
Materijali povrinskih elemenata mogu biti ortotropni.

Videti opis upotrebe kontaktnih elemenata i opruga (glava 4 ovog uputstva) u linearnoj statikoj
analizi.

210

Nelinearna
statika analiza


Izvrava se nelinearna statika analiza.
Pojam nelinearna znai da su odgovor
konstrukcije (pomeranje, sila u preseku)
i spoljni uticaji nelinearno povezani.
AxisVM omoguava primenu elemenata
sa nelinearnim ponaanjem (kontaktni
element, veza ili nelinearna opruga i
oslonac), kao i uzimanje u obzir
geometrijske nelinearnosti tap, greda,
rebro i ljuska elemenata.

U dijalog boksu u razgranatom prikazu
sluajeva optereenja, selektovati
sluajeve ili kombinacije optereenja za
koje e se izvriti nelinearna analiza.
Progres analize se prikazuje u dijalogu
(slika ispod).







Kontrola reenja
Mogu se zadati sledei parametri inkrementalnog reenja:
Sila
Ako je ukljuen ovaj prekida nelinearno reenje se kontolie preko inkrementalnog prirasta
optereenja.
Pomeranje
Ako je ukljuen ovaj prekida, nelinearno reenje se kontolie preko inkrementalnog prirasta
pomeranja zadatog vora i stepena slobode.
Faktor optereenja
Faktor optereenja se moe koristiti za poveanje optereenja (zadatim inkrementom sila)
selektovanog sluaja ili kombinacije optereenja za nelinearnu analizu.

Uputstvo 211

Broj inkremenata
Broj inkremenata se moe definisati na dva naina:
1. Jednaki inkrementi. Definisati broj inkremenata. Podrazumevana vrednost je 10. Kod
izraenog nelinearnog ponaanja potreban je vei broj inkremenata za postizanje
konvergencije reenja.
2. Inkrementalna funkcija. Optereenja nemaju linearni prirast vrednosti ve prate
definisanu funkciju. Pomou inkrementalne funkcije moe se smanjiti broj inkremenata na
delu linearnog ponaanja konstrukcije, a poveati na delu gde se konstrukcija ponaa
nelinearno.


Inkrementalna funkcija mora biti monotona (optereenja se ne mogu smanjivati).

Kriterijumi konvergencije


Kriterijumima konvergencije definie se veliina prihvatljive greke reenja na kraju inkrementa
kao uslov za prelazak na sledei inkrement ili uslov za kraj prorauna. Ovi kriterijumi znaajno
utiu na tanost inkrementalno-iterativnog reenja zbog stalne akumulacije greke u nelinearnoj
analizi. Norma vektora neuravnoteenog optereenja i/ili norma vektora "zaostalih" pomeranja
u iteraciji se smanjuju (tee nultoj vrednosti) ako je u pitanju konvergentni postupak.
Maximalan broj iteracija
Bira se u skladu sa stepenom nelinearnosti modela i zadatim parametrima inkrementalnog
reenja. Podrazumevani broj je 20. Ukoliko konvergencija nije postignuta sa zadatim
maksimalnim brojem iteracija proraun se prekida sa porukom o greki.
Pomeranje/sila/rad kriterijum konvergencije
Za praenje konvergencije reenja mogu da se primene kriterijumi po pomeranjima, silama ili
radu sila (bar jedan kriterijum). Ako se izabere samo kriterijum postizanja konvergencije po
pomeranjima mogue je da ne bude zadovoljen kriterijum po silama i obrnuto. Zato se
kriterijum postizanja konvergencije izraen preko rada sila pokazao kao najpogodniji za
veinu nelinearnih problema. Podrazumevane vrednosti kriterijuma konvergencije su: 1E-03
za pomeranje, 1E-03 za silu i 1E-06 za rad.
Po zavretku procesa iteracije u Info panelu se prikazuju relativne greke reenja:
E(U): relativna greka kovergencije po pomeranjima
E(P): relativna greka kovergencije po silama
E(W): relativna greka kovergencije po radu

Korienje armature pri proraunu
Prilikom analize armiranih ploa pri proraunu je mogue uzeti u obzir i raunsku ili stvarnu
koliinu armature ploe.
Pomeranja i unutranje sile armiranih ploa se raunaju preko moment-krivina dijagarama
armiranih poprenih preseka ploe. Ovi rezultati prikazuju stvarne ugibe i sile u ploi.
Uzimanje u obzir geometrijske nelinearnosti

Ravnotea je uspostavljena u odnosu na deformisane linijske elemente. Modeliranje
geometrijske nelinearnosti mogue je samo za tapne, greda, rebro ili ljuska konane elemente.
Ako u konstrukciji nema nelinearnih konanih elementata (kontaktni, opruga, oslonac i/ili veza
elementi) ovo polje je automatski obeleeno. Ukoliko u modelu ima pomenutih nelinearnih
elemenata mogue je oznaiti ovo polje da bi geometrijska nelinearnost bila uzeta u obzir i za
gore pomenute elemente (tap, greda, rebro i ljuska).


U cilju postizanja zadovoljavajue tanosti reenja potrebno je da se gredni (svi linijski)
elementi konstrukcije modeliraju sa najmanje etiri konana elementa.

212

Odaberi samo poslednji inkrement

Pomou ove opcije fajl sa rezultatima inkrementalne nelinearne analize sa mnogo inkremenata
(sila ili pomeranja) a interesuje nas samo poslednji inkrement, moe se znaajno smanjiti jer se
nee sauvati rezultati prethodnih inkremenata.


Ovaj prekida treba iskljuiti ukoliko se ele pratiti sila - pomeranje ili neki drugi (nelinearni)
odgovori konstrukcije.

AxisVM koristi poznati Newton-Raphsonov postupak za iterativno poboljanje reenja u okviru
inkrementa. Varijante primene ovog postupka razlikuju se samo po pitanju korekcije tangentne
matrice krutosti sistema.
Sledei primer prikazuje mogue ponaanje sistema (opruga elementa) sa jednim stepenom slobode
sa kontrolom inkrementalnog prirasta sile:



Nelinearno elestina opruga Mogue karakteristike sila - pomeranje





Ako je n=1 (podrazumevana vrednost), tada se
krutost koriguje u svakoj iteraciji (klasinim
ili standardnim Newton-Raphson postupkom).
Ako se zada n > max broj iteracija, tada se krutost
koriguje samo u prvoj iteraciji inkrementa
(modifikovani Newton-Raphson postupak).
Ako je 1<n<max broj iteracija krutost se
koriguje "n" puta u svakom inkrementu
(varijanta modifikovanog Newnton-Raphson
postupka). Na slici je prikazan iterativni
postupak za sluaj n=2.



U sluaju sistema "stiffening" tipa (ee nego za sisteme "softening" tipa) u nelinearnoj analizi
mogu da se pojave numerike potekoe u vidu divergencije reenja ukoliko je n>1. Ovo se deava
u sluajevima kada se krutost ne koriguje u momentu promene statusa kontaktnog elementa (iz
neaktivnog u aktivno ili obnuto) ve u proizvoljnom trenutku, samo na osnovu zadate vrednosti
"n".

"Softening" sistemi za koje je karakteristian tzv. "snap-trough" fenomen ne mogu pouzdano da se
analiziraju na osnovu kontrole inkrementalnog prirasta optereenja, ve preko kontrole
inkrementalnog prirasta pomeranja (kontrola pomeranja).

Uputstvo 213

Kontrola
pomeranja
Slika desno prikazuje reenje koje je kontrolisano
inkrementalnim poveanjem optereenja. Reenje ne moe da
se dobije jer dolazi do divergencije u petom inkrementu. Ovde
bi morala da se primeni kontrola inkrementalnog prirasta
pomeranja.


5.2. Analiza slobodnih vibracija









Mogue je odrediti traeni broj najniih svojsvenih
frekvencija i vektora slobodnih nepriguenih vibracija.
AxisVM proverava da li je odreen potreban broj
svojstvenih vrednosti.
Matrica masa modela je dijagonalne strukture i sadri
samo komponte translatornog pomeranja masa.

Primenjeni postupak nalazi traeni broj najniih
pozitivnih i realnih svojstvenih vrednosti i nije pogodan
za odreivanje svojstvenih vrednosti koje su jednake 0
(nula) ili bliske nuli.

Kontrola reenja


Mogu da se zadaju sledei parametri:
Teorija I reda
Pri reavanju problema slobodnih vibracija ne uzima se u obzir uticaj normalnih sila u
tap/greda konanim elementima na krutost sistema.
Teorija II reda
Pri reavanju problema slobodnih vibracija uzima se u obzir uticaj normalnih sila u
tap/greda konanim elementima na krutost sistema (zatezanje poveava, a pritisak
smanjuje krutost). Ovi efekti imaju uticaj na slobodne vibracije strukture.
Sluaj optereenja
Bira se sluaj optereenja koja se zatim konvertuju u mase. Ako je selektovana analiza po
teoriji II reda, rezultati linearne (I reda) statike analize koji prethode analizi tonova
oscilovanja, se takoe uzimaju u obzir pri proraunu.
Broj tonova oscilovanja
Zadaje se broj traenih najniih fekvencija odnosno, tonova oscilovanja. Podrazumevana
vrednost je 6, a maksimum je 99. Ne moe da se zahteva vrednost koja je vea od broja
stepeni sloboda pomeranja masa konstrukcije.
Konvertovanje optereenja u mase
Mogua je konverzija gravitacionog optereenja u mase koje se dalje koriste u proraunu.
Samo mase
Moe da se analizira model samo sa masama, bez optereenja, pri emu je u proraunu
mogue uzimanje u obzir masa elemenata.
Uraunate komponente masa
Samo ukljueni prekidai ispred komponenti masa odreuju koje e biti uzete u obzir
214

prilikom analize. Ovo je korisna opcija kada se trae tonovi oscilovanja samo u odreenim
pravcima.
Tip matrice masa
Dijagonalna: manja matrica masa ali je bez centrifugalnih inercija;
Gusta (samo ako je poravnata): kompletna matrica masa sa centrifugalnim inercijama.
Dijafragma
Prilikom startovanja analize tonova oscilovanja sa ukljuenom opcijom Konvertovanje
ploa u dijafragme, sve horizontalne ploe e biti privremeno zamenjene dijafragmama.
Vreme trajanja analize se znaajno smanjuje ako model sadri samo ploe i stubove. Ako su
u analizi ukljueni i zidovi konstrukcije, broj jednaina se smanjuje ali se poveava irina
traka matrica, tako da ako nema dijafragmi vreme prorauna se moe poveati.


Kriterijumi konvergencije

Kriterijumima konvergencije definie se veliina prihvatljive greke reenja jedne fekvencije
kao uslov za prelazak na proraun sledee ili uslov za kraj prorauna. Ovi kriterijumi znaajno
utiu na tanost reenja zbog stalne akumulacije greke. Zbog prethodno navedenog veoma je
bitno pravilno definisati toleranciju konvergencije.
Maximalan broj iteracija
Bira se u skladu sa specifinostima modela i brojem traenih frekvencija. Podrazumevani
broj je 20. Ukoliko konvergencija nije postignuta sa zadatim maksimalnim brojem iteracija
proraun se prekida sa porukom o greki.
Konvergencija sopstvene vrednosti
Zadaje se kriterijum konvergencije preko svojstvene vrednosti (frekvencije).
Podrazumevana vrednost je 1.0E-10.
Konvergencija sopstvenog vektora
Zadaje se kriterijum konvergencije preko svojstvenog vektora (oblika). Podrazumevana
vrednost je 1.0E-5.

Podrazumevano program koristi dijagonalnu matricu masa. Obzirom na to da AxisVM koristi
model sa matricom koncentrisanih masa, za postizanje dovoljne tanosti prorauna potrebno je da
se svaki konstrukcioni element modelira veim brojem konanih elemenata (proguenjem
mree). Dovoljna tanost moe da se postigne ako svakom polutalasu odgovara najmanje etiri
konana elementa (u sluaju povrina u oba pravca). Greda konani elementi bi trebalo da se dele
na najmanje osam elemenata.
Svojstveni oblici su normalizovani matricom masa i to prema izrazu:



{ } | | { } 1 = U M U
T

gde je: {U} - vektor oblika, a [M] - matrica koncentrisanih masa.

Uputstvo 215

5.3. Dinamika analiza





Dinamika analiza odreuje vremenski-zavisna pomeranja i sile usled dinamikih optereenja ili
ubrzanja vorova.
Dinamika analiza se moe primeniti na linearnim i nelinearnim modelima.




Sluajevi
optereenja
Statiki sluaj optereenja ili kombinacija
Selektovati statiki sluaj optereenja ili kombinaciju za primenu u toku analize. Selektovati
Nijedan za primenu samo dinamikog sluaja optereenja.
Dinamiki sluaj optereenja ili kombinacija
Selektovati dinamiki sluaj optereenja ili kombinaciju.

Kontrola reenja Vremenski inkrement
U analizi se koriste ove vrednosti kao inkrement izmeu koraka.
Ukupno vreme
Definie ukupno vreme analize.
Rayleigh damping konstante (a, b)
Damping matrica je definisana preko damping konstanti prema sledeim formulama:
) (t P u K u C u M = + +
K b M a C + =

Mase u vorovima Mase u vorovima e biti uzete u obzir kao u nelinearnoj statikoj analizi.

Nelinearnost Pratiti nelinearno ponaanje materijala
Ako su definisani nelinearni elementi (na primer, samo zategnuti tapovi) ovde je mogue
aktivirati ili deaktivirati nelinearno ponaanje.
Pratiti geometrijsku nelinearnost greda, tapova, rebara ili ljuski
Ako je ukljuena ova opcija optereenja e biti primenjena na deformisanoj konstrukciji u
svakom koraku.

Kriterijum
konvergencije
Potrebno je podesiti kriterijum konvergencije i u proraun e biti uzet kao i kod nelinearne statike
analize.


216

Metoda reenja Linearna ili nelinearna ravnotea jednaina je reena Newmark-beta metodom. Ako je t vremenski
inkrement, u t+t se dobija:
) (t P U M U C U K
t t t t t t
= + +
A + A + A +

,
gde je C damping matrica, M je matrica masa a K je matrica krutosti.
( )
t t t t t t t
U U
t
U t U U
A A
| |
A
A
+ +
+ + + =

2 ) 2 1 (
2
2

( )
t t t t t t
U U t U U
A A
A
+ +
+ + =

) 1 ( .
AxisVM koristi = 1/4, = 1/2.
Diferencijaln jednaina kretanja je reena preko konstante osrednjenog ubrzanja. Ova korak po korak
integracija je bezuslovno stabilna i njena tanost je sasvim zadovoljavajua.
AxisVM pretpostavlja da nema dinamikih uticaja u trenutku t=0. Vremenski-ogranieno optereenje
se javlja u trenutku t>0.
C je izraunato preko Rayleigh damping konstanti:
K b M a C + =
Gde bi a i b trebale biti izraunate iz damped opsega frekvencije (izmeu
i
i
j
) i damping odnosa
prema sledeoj slici:



j i
j i
a
e e
e e

+
=
2

j i
b
e e

+
=
2


5.4. Analiza stabilnosti

Mogue je odrediti traeni broj najniih vrednosti
kritinog optereenja i odgovarajuih svojstvenih
oblika izvijanja.
AxisVM proverava da li je dostignut potreban broj
svojstvenih vrednosti. Izraunava se vrednost kritine
sile n
cr cr
= ;gde je
cr
najmanja sopstvena vrednost
odgovarajueg svojstvenog vektora oblika izvijanja.
Proverava se da li je izraunata vrednost i najnia
(Sturm-ovim nizom).
Vrednost 0 <
cr
oznaava da je kritino optereenje
suprotnog smera u odnosu na zadato i da je parametar
cr
effectiv
cr
> .


Primenjeni postupak nalazi traeni broj najniih pozitivnih i realnih vrednosti faktora kritinog
optereenja i nije pogodan za odreivanje faktora ije su vrednosti jednake ili bliske nuli.


Uputstvo 217

Kontrola reenja

Mogu da se zadaju sledei parametri:
Sluaj optereenja
Ovde se bira sluaj optereenja za koji e biti odreen parametar kritinog optereenja.
Broj oblika izvijanja
Zadaje se broj traenih najniih faktora kritinog optereenja. Podrazumevana vrednost je
6, a maximalan broj je 99. Ne moe da se zahteva vrednost koja je vea od broja stepeni
slobode modela. Samo najmanja kritina sila je bitna u inenjerskom smislu.

Kriterijumi konvergencije
Pogledati... 5.2 Slobodne vibracije - Kriterijumi konvergencije

Izvijanje
greda/rebro
elemenata
Izvijanje greda/rebro elemenata se podrazumeva kao izvijanje u ravni (izvijanje savijanjem), to
znai da se deformiu u ravni i popreni preseci se ne uvijaju (nema torzionih deformacija).
U analizi stabilnosti za poprene preseke greda treba da se zadaju glavni momenti inercije I
1
i I
2.


Preporuuje se modeliranje greda podelom na najmanje etiri konana elementa, u cilju
postizanja dovoljne tanosti prorauna.

Izvijanje tapova Program AxisVM ne razmatra izvijanje tapova ve je potrebno runo izraunati kritinu silu tapa
ili ih modelirati pomou grednih konanih elemenata izdeljenih na etiri dela.


Preporuuje se modeliranje reetki primenom grednih konanih elemenata sa odgovarajuim
konturnim uslovima, jer AxisVM ne moe da odredi kritino optereenje "istih" reetki,
sastavljenih samo od prostih tapova.

5.5. Konani elementi
Svi konani elementi mogu da se koriste u linearnoj statikoj i analizi slobodnih vibracija po teoriji I
red kao i analizi izvijanja. (Treba primetiti da nemaju svi elementi geometrijsku krutost).
Geometrijski nelinearna statika analiza i analiza slobodnih vibracija po teoriji II reda mogua je
samo za sisteme ramovskih konstrukcija (samo sa grednim konanim elementima).


tap Greda Rebro


etvorougaona membrana, ploa ili ljuska Trougaona membrana, ploa ili ljuska



Opruga
(prikazana je samo jedna
komponenta)
Kontaktni element
(aktivan za pritisak ili za
zatezanje)
Oslonac
(prikazana je samo jedna
komponenta)


218

Komponente pomeranja konanih elemenata u lokalnom koordinatnom sistemu kao i pravci u kojima
imaju krutost tabelarno su saeti u sledeoj tabeli:

Konani
element
ex
u
ey
v
ez
w
ux uy uz Slika

tap


*



2 vora, linearni izoparametarski element


Greda


*


*


*


*


*


*


Euler-Navier-Bernoulli-jev tip elementa, 2 vora, kubni Hermitian element


Rebro


*


*


*


*


*


*


Timoshenkov tip elementa, 3 vora, kvadratni izoparametarski element


Membrana


*


*



Serendipiti element, 8 vorova, kvadratni izoparametarski element


Ploa


*


*


*



Hughesov element, 9 vorova, heterozis izoparametarski element


Ljuska


*


*


*


*


*



Ravan ljuskast elemenat, integrie konani element membrane i ploe

Oslonac



*


*


*


*


*


*


(prikazane su samo dve
komponente)

Opruga

*

*

*

*

*

*

(prikazane su samo dve
komponente)
Kontaktni
element
*

Kruto telo

Element
veze

*

*

*

*

*

*


(prikazane su samo dve
komponente za vezu
vor-vor)

gde su:
u, v, w -pomeranja u pravcima lokalnih x, y, z osa.
ux, uy, uz -rotacije oko lokalnih x, y, z osa.
* -oznaava da element ima krutost u zadatom pravcu.


Uputstvo 219

Sile u presecima Uticaji koji se mogu odrediti u lokalnim koordinatnim sistemima konanih
elemenata su:

Konani element Sile u presecima
tap Nx
Greda Nx Vy Vz Tx My Mz
Rebro Nx Vy Vz Tx My Mz
Membrana nx ny nxy
Ploa mx my mxy vxz vyz
Ljuska nx ny nxy mx my mxy vxz vyz
Opruga Nx Ny Nz Mx My Mz
Kontaktni
element
Nx
Oslonac Nx Ny Nz Mx My Mz
Kruto telo
Veza -
(vor-vor)
Nx Ny Nz Mx My Mz
Veza L-L
(linija-linija)
nx ny nz mx my mz

5.6. Algoritam postupka analize
1. Definisanje geometrije, karakteristika materijala, poprenih preseka, uslova oslanjanja i
optereenja konstrukcije.
2. Odreivanje toka prenoenja optereenja.
3. Odreivanje lokalnih diskontinuiteta (ukruenja, vorni limovi, otvori).
4. Izbor tipa konanih elemenata pomou kojih se najbolje modelira ponaanje konstrukcije,
ime se karakteristike konstrukcionih elemenata svode u ose konanih elemenata
5. Izbor oblika i veliine konanih elemenata, u skladu sa zahtevanim stepenom tanosti i
hardverskim resursima koji su na raspolaganju.
6. Formulisanje modela:
a.) modeliranje geometrije
b.) modeliranje karakteristika materijala i poprenih preseka
c.) modeliranje topologije elemenata
d.) modeliranje uslova oslanjanja
e.) modeliranje optereenja (statiko) i rasporeda masa (analiza slobodnih vibracija, spektar
odgovora konstrukcije).
7. Kontrola ulaznih podataka (tanost, kompatibilnost).
8. Proraun.
9. Izbor karakteristinih rezultata.

10. Provera rezultata na osnovu sledeih kriterijuma:
a.) tanost i konvergencija reenja
b.) kompatibilnost rezultata sa uslovima definisanim u 6d
c.) za nestandardne probleme potrebna je analiza primenom druge metode i/ili drugog
softvera, u cilju inenjerskog vrednovanja rezultata.
11. Eventualno ponovljena analiza sa modifikovanim modelom ukoliko u 10a nije zadovoljen
neki kriterijum.
12. Procena karakteristinih rezultata u formi tabela i dijagrama (animacija ponaanja modela).
Donoenje zakljuaka o ponaanju konstrukcije; sa aspekta nosivosti, stabilnosti i
upotrebljivosti.
Modelovanje Prilikom modelovanja konstrukcija potrebno je usvojiti mnogo pretpostavki i treba ih imati u vidu
prilikom pregleda rezultata analize.
Metoda konanih elemenata obezbeuje priblino reenje za povrinske modele. Da bi se postiglo
tanije reenje potrebno je koristiti mreu konanih elemenata odgovarajue gustine. Prilikom
kreiranja mree konanih elemenata potrebno je uzeti u obzir oekivane preraspodele napona,
geometriju i materijale modela, oslonce i optereenja koja deluju na konstrukciju.
Pozicija vorova i linija mree (nazvana topologija mree konanih elemenata) zavisi od
geometrijskih diskontinuiteta (nepravilne konture, linijski oslonci) i diskontinuiteta optereenja
(koncentrisana optereenja, skokovitih promena vrednosti linijskog optereenja).
U takama koncentracije napona (otri uglovi) potrebno je progustiti mreu. Da bi se izbegla pojava
220

singulariteta usled koncentrisanog dejstva preporuuje se njegova raspodela na malu povrinu oko
take delovanja.
Konture krunih lukova se mogu predstaviti preko polilinija. Ako se zada veoma mali otklon luka
prilikom aproksimacije za rezultat se dobijaju ekstremno male duine stranica poligona. Gustom
mreom kreiranom na ovakvim konturama moe se prouzrokovati prevelika veliina jednaina
reavanja sistema i prevazilaenje kapaciteta raunara.
Uopteno, ako je mrea konanih elemenata dovoljno gusta dobijaju je taniji rezultati, ali potrebno
je pronai odgovarajui odnos veliine konanih elemenata da bi se u relativno kratkom vremeskom
periodu dobili rezultati i da ne bi dolo do prevazilaenja kapaciteta raunara.

5.7. Poruke o grekama
Poruke koje su posledica greaka u postupku modeliranja i analize su:

Matrica krutosti nije pozitivno-definitna

Determinanta matrice krutosti je nula ili negativna, verovatno usled greke u modeliranju.

Singularna Jacobijeva matrica

Jakobijeva matrica jednog konanog elementa je singularna (verovatno zbog nedoputeno
izobliene geometrije).

Prevelika promena oblika

Element ima suvie veliku promenu oblika u tekuem inkrementu.

Preveliki inkrement rotacije

Elemenat je u aktuelnom inkrementu imao rotaciju veu od 90 (/4rad). Potrebno je poveati
broj inkremenata optereenja.

Neodgovarajua komponenta pomeranja

Izabrana kontrolna komponenta pomeranja je u pravcu stepena slobode za koji je spreeno
pomeranje.

Konvergencija nije postignuta

Broj iteracija je suvie mali.

Premnogo sopstvenih vrednosti

Rang matrice masa je manji nego traen broj sopstvenih vrednosti (frekvencija ili izvijanja).

Nema konvergirane sopstvene vrednosti

Ni za jednu svojstvenu vrednost nisu ispunjeni uslovi konvergencije.

Ovo nije najmanja sopstvena vrednost (xx)

Od sraunate svojstvene vrednosti postoji (xx) broj manjih.

Elementi su previe deformisani

Geometrija konanog elementa je previe deformisana i da bi se ouvala tanost rezultata
potrebno je modifikovati mreu konanih elemenata radi izbegavanja velike deformacije
geometrije elemenata.

Prevelika deformacija elementa

Tokom nelinearne analize element ima velike deformacije u tekuem inkrementu (optereenja ili
pomeranja). Potrebno je poveeti broj inkremenata.

Nije postignuta konvergencija za zadati broj iteracija

Nije postignuta konvergencija za zadati broj iteracija (Pogledati... Statika analiza/Nelinearna
statika analiza/Parametri greke reenja). Potrebno je poveati broj iteracija. Model moe da ne
konvergira odgovarajuem intenzitetu optereenja pa je u skladu sa tim i potrebno promeniti
parametre kontrole greke.

Divergencija u aktuelnoj iteraciji

U procesu iteracije je detektovana divergencija (ili zbog velikih inkremenata ili zbog slabog
kriterijuma konvergencije

Nema komponetne krutosti u voru... u pravcu...

Postoji poetni singularitet matrice krutosti sistema, pa je potrebno proveriti stepene slobode i
uslove oslanjanja.
Uputstvo 221

6. Postprocesor
Statika Pregled rezultata statike analize. (6.1)
Slobodne vibracije Pregled rezultata slobodnih vibracija. (6.2)
Izvijanje Pregled rezultata analize izvijanja. (6.4)
Dimenzionisanje armirano
betonskih konstrukcija
Pregled rezultata dimenzionisanja armirano betonskih konstrukcija. (6.5)
Dimenzionisanje elinih
konstrukcija
Pregled rezultata dimenzionisanja elinih konstrukcija. (6.6)
Dimenzionisanje drvenih
konstrukcija
Pregled rezultata dimenzionisanja drvenih konstrukcija. (6.7)
6.1. Statika analiza
U okviru modula Statika omoguen je prikaz i interpretacija rezultata linearne i nelinearne statike
analize.

















Linearna statika
analiza
Pogledati... 5.1 Statika analiza


Nelinearna
statika analiza
Pogledati... 5.1 Statika analiza


Podeavanje
prikaza rezultata
Ovde se odreuje nain prikazivanja rezultata analize. Pri tome se bira sluaj optereenja,
kombinacija optereenja i merodavna kombinacija optereenja.


U dijalogu podeavanja se nalaze sledee opcije:




Linearna
analiza

Podeavanje
prikazivanja
rezultata

Nelinearna
analiza

Sluaj optereenja, kombinacija
optereenja, anvelopa ili
merodavna kombinacija
optereenja za prikazivanje


Izbor rezultata za
prikazivanje

Tip prikaza

Razmera
prikaza
Nalaenje
min-max

Animacija
Prikaz rezultata
nelinearne analize
dijagramima


222

Tip analize

U zavisnosti od sprovedene analize mogue je izabrati prikaz rezultata linearne ili nelinearne analize.
Za svaki tip analize se dalje moe definisati prikaz:
Sluaj
Prikaz rezultata za neki sluaju ili neku kombinaciju optereenja.
Anvelopa
Prikaz anvelope rezultata izabranih optereenja i/ili kombinacija optereenja sa nalaenjem
minimalne i/ili maksimalne vrednosti rezultata.
Merodavno (kritino)
Nalaenje i prikaz merodavne(kritine) kombinacije optereenja prema definisanim grupama
optereenja.

Prikaz vrednosti

U prikazu anvelope ili merodavne kombinacije optereenja moe da se zada:

Min+Max
Prikaz minimalnih i maksimalnih vrednosti trenutne komponente rezultata.
Min
Prikaz samo minimalnih (prema znaku) vrednosti trenutne komponenete rezultata.
Max
Prikaz samo maksimalnih (prema znaku) vrednosti trenutne komponenete rezultata.

Iispitivanje svih
kombinacija koje
daju rezultate
istih maksimalnih
vrednosti
Podrazumevano je ova opcija iskljuena. AxisVM uzima u obzir kombinacije rezultata ekstrema za
svaku komponentu rezultata, meutim u nekim sluajevima mogue je da je merodavna kombinacija
ona koja nema ekstrema.
U tim sluajevim je potrebno ukljuiti ovu opciju i tada AxisVM kreira sve mogue kombinacije i
proverava ih prema izabranim propisima po kojoj se analiza sprovodi. Obzirom na to da broj svih
kombinacija moe biti ekstremno veliki ova opcija se preporuuje samo ako su veliina modela i broj
sluajeva optereenja mali.

Metode
kombinacija
Ako je Pravilo kritine kombinacije podeeno na Automatski,
AxisVM odereuje merodavnu kombinaciju u zavisnosti od
rezultata komponenti i to ili prema GSN (granino stanje
nosivosti) ili GSU (granino stanje upotrebljivosti).
Ako je Pravilo kritine kombinacije podeeno na Prilagoeno
Min/Max/Min+Max, u listi optereenja i kombinacija e biti
dostupne sve metode kombinacija bez obzira na trenutnu
komponentu rezultata.
U sluaju propisa metod GSU (granino stanje upotrebljivosti) je
mogue odbrati za kreiranje kombinacija po Evrokodu, DIN
1045-1, SIA 262 i drugim standardima baziranim na Evrokodu.



Prikaz oblika Nedeformisani
Model se prikazuje u nedeformisanom obliku.
Deformisani
Model se prikazuje u deformisanom obliku.

Tip prikaza Dijagram
Prikaz trenutne komponente rezultata dijagramom u boji a prikaz numerikih vrednosti e biti
data ako je prekida podeen na Prikaz vrednosti ukljuen.
Dijagram+prosene vrednosti
Ovaj tip je omoguen samo prilikom prikaza sila linijskih oslonaca. Ako je selektovan ovaj tip
prikaza dijagramu linijskih oslonaca je dodat prikaz i oznaka prosenih vrednosti.
Uproseavanje je samo kod kontinualnih oslonaca (kontinualni znai da imaju iste krutosti i
male vrednosti uglova izmeu njih).

Uputstvo 223

Presek
Vrednosti izabrane komponente rezultata za unapred definisani presek ili ravan preseka
prikazuju se dijagramima sa ili bez numerikih vrednosti.
Izolinija (lineja konture)
Vrednosti izabrane komponente rezultata prikazuju se izolinijama (spajaju take sa vrednou
rezultata u nekom intervalu), sa ili bez numerikih vrednosti. Prikaz se definie legendom boja
Izopovrina 2D ili 3D
Vrednosti izabrane komponente rezultata prikazuju se izopovrinama (koje spajaju take sa
vrednou rezultata u nekom intervalu), sa ili bez numerikih vrednosti. Prikaz se definie
legendom boja.
Pogledati... 2.17.3 Panel boja
Nijedan
Iskljuuje se grafiko prikazivanje komponenti rezultata.
Preseci Definiu se tzv. aktivni preseci (linija, ravni i segmenata) - preseci za koje se prikazuju rezultati. Ako
postoji presek zadat presenom ravni, moe da se prikazuje i kontura ravni preseka.
Pogledati... 2.15.11 Preseci

Komponenta Izbor komponente rezultata koja se prikazuje.

Razmera Razmera prikaza rezultata. Podrazumevana vrednost je 1 i tada je najvea ordinata 50 piksela na
ekranu.

Ispis numerikih
vrednosti ...
vorovi
Prikazuju se numerike vrednosti komponente rezultata uz vorove.
Linije
Prikazuju se numerike vrednosti komponente rezultata uz linijske konane elemente (i
meuvrednosti).
Sve povrine
Prikazuju se samo maksimalne apsolutne vrednosti rezultata za povrinske konane elemente
(maksimalna vrednost jedne od devet vrednosti vorova izraunatih na svakom povrinskom
konanom elementu), a vor kojem odgovara ta vrednost obeleava se crnim kruiem.


Samo ekstremi
Prikazuju se ekstemne numerike vrednosti komponenti rezultata uz vorove, linije i povrine.


m
y
komponenta momenta R
z
komponenta sile u osloncu

Klikom na dugme Razna podeavanja... prikazuje se panel sa sledeim opcijama:


224



Parametri
zaobljenosti
prikaza rezultata
Nijedan
Vrednosti uticaja u povrinskim elementima izraunate u vorovima nisu uproseene.
Selekrivno
Vrednosti uticaja u povrinskim elementima izraunate u vorovima su selektivno uproseene u
zavisnosti od lokalnog koordinatnog sistema, uslova oslanjanja i optereenja elemenata koja su
vezana u vorovima

Svi
Sve vrednosti uticaja u povrinskim elementima izraunate u vorovima su uproseene.
Intenzitet
referentne
vrednosti
Prikaz promene komponente uticaja u povrinskim elementima bojom ispunjene konture.
Pogledati... 6.1.8 Sile u presecima povrinskih konanih elemenata


Izbor sluaja,
kombinacije,
inkrementa,
anvelope i
merodavne
kombinacije
optereenja


Sa padajue liste moe da se izabere za prikaz:

Sluaj, kombinacija optereenja
K-ti inkrement u sluaju nelinearne analize
Prikaz anvelope
Merodavna (kritina) kombinacija

Izbor
komponente
rezultata

Na padajuoj listi se bira komponenta rezultata analize za prikaz:

Pomeranja (eX, eY, eZ fX, fY, fZ,eR, fR)
Uticaji u greda/rebro elementima (Nx, Vy, Vz, Tx, My, Mz)
Naponi u greda/rebro elementima (Smin, Smax,Tymean, Tzmean)
Uticaji u povrinskim elementima (nx, ny, mx, my, mxy, vxz, vyz, vSz, n1, n2, an, m1, m2, m,
nxD, nyD, mxD, myD)
Naponi u povrinskim elementima (Sxx, Syy, Sxy, Sxz, Syz, Svm, S1, S2)
Reakcije oslonca u voru (Rx, Ry, Rz, Rxx, Ryy, Rzz)
Reakcije linijskog oslonca (Rx, Ry, Rz, Rxx, Ryy, Rzz)
Reakcije povrinskog oslonca (Rx, Ry, Rz)
Uticaji u elementu opruge (Rx, Ry, Rz, Rxx, Ryy, Rzz)
Uticaj u kontaktnom elementu (Nx)

Tip prikaza Sa liste se bira tip prikaza komponente rezultata:



Ako su izabrane kombinacije, merodavne kombinacije ili envelope, Min i
Max, nije mogu prikaz izolinijama i izopovrinama 2D.

Razmera

Podeavanje razmere prikaza na ekranu.

Uputstvo 225

6.1.1. Minimalne i maksimalne vrednosti

Program nalazi minimalne i maksimalne vrednosti izabrane
komponente rezultata analize, na svim mestima u modelu.
Ako se radi sa sklopovima pretraga se ograniava samo na
aktivne sklopove.
AxisVM pronalazi i oznaava minimalne i maksimalne
vrednosti.



Ako je ukljuen prikaz sklopova, samo za aktivne se utvruju
ekstremne vrednosti.
6.1.2. Animacija







Mogu je prikaz animirane sekvence promene uticaja. Kadrovi sekvence se dobijaju linearnom
interpolacijom izmeu inicijalnog i stanja maksimalne vrednosti.
Animacija


Jedna sekvenca
Prikazivanje animirane sekvence samo jedanput.

Ponavljanje
Neprekidno ponavljanje animirane sekvence.

Generisanje
kadrova
Broj kadrova
Moe da se zada broj kadrova animacije izmeu 3 i 99. Vei broj kadrova doprinosi da animacija
bude glatka ali i sporija.

Kontrolna dugmad Podeavanje parametara Brzina
Snimi kao AVI video fajl
226

Renderovana animacija
Svaki kadar animacije je renderovan prikaz.

Bojenje po kadrovima
Svaki kadar animacije prikazuje izolinije/izopovrine uz promenu boja izmeu minimalne i
maksimalne vrednosti, a u skladu sa skalom boja.

Video fajl Mogue je kreirati video fajl kao naziv.avi.
Parametri video fajla se snimaju klikom na dugme Snimi.

Moe da se podesi trajanje jednog kadra animacije. Krae trajanje ima za posledicu vei broj kadrova.
Uobiajen broj kadrova u sekundi je 30, pa bi trebalo podesiti trajanje kadra oko 30ms.

6.1.3. Prikaz dijagrama nelinearne analize




















Dijagramom X-Y tipa moe da se prikae promena vrednosti neke dve komponente kao rezultat
nelinearne analize.
Za svaki dijagram se bira jedna komponenta i parametar optereenja ili inkrement za X- tj. Y-osu.

Prikaz podeavanja parametara u dijalogu:




6.1.4. Tabelarni prikaz rezultata

Tabelarni prikaz omoguava pregled numerikih vrednosti komponenti rezultata analize. Prikazuju
se samo rezultati selektovanih elemenata modela i aktivnih sklopova. Pomou filtera parametara
moe da se napravi izbor delova modela iji rezultati se prikazuju.
Rezultati mogu da se prebace i u druge aplikacije pomou clipboarda.
Pogledati... 2.9 Tabele.
Parametri dijagrama
Uputstvo 227

Prikaz rezultata
[Ctrl]+[R]

Pozivanjem dijaloga Pregled Tabela mogue je podesiti detaljni prikaz
i/ili ekstreme kao i selektovati komponente za koje se elie prikazati
rezultati. Dijalog se moe pozvati i kasnije preko Formatiranje / Opcije
prikaza rezultata.
Rezultati Iskljuivanjem prekidaa uklanjaju se detaljni rezultati
ostavljajui samo ekstreme kao jedini sadraj tabele.
Ekstremi Iskljuivanjem ove opcije uklanjaja se saeti prikaz
ekstrema na kraju tabele.


Traenje
ekstremnih
vrednosti
Mogu da se definiu komponente za koje se trae ekstremne vrednosti. Pored minimuma i
maksimuma u tabeli se pojavljuju i odgovarajue vrednosti za druge komponente.
Ako je ekstremna vrednost komponente naena na vie mesta u modelu pojavie se simbol "*", a u
koloni Detalji bie prikazan prvi poloaj pojave ekstremne vrednosti komponente rezultata.

Kada se prikazuju rezultati merodavne kombinacije pored minimalnih i maksimalnih vrednosti u
tabeli su sluajevi optereenja koji uestvuju u merodavnoj kombinaciji sa sledeim oznakama:
[ ... ] stalna optereenja.
{ ... } povremena (incidentna) optereenja.
( ... ) izuzetna optereenja.






Filteri parametara

Pogledati... 2.9 Tabele.


tampanje
[Ctrl]+[P]
Pogledati... 3.1.10 tampanje.

6.1.5. Pomeranja
vor
Za svaki vor moe da se prikae est komponenti pomeranja (tri
translacije i tri rotacije) u globalnom koordinatnom sistemu, kao i
rezultanta translacije (eR) i rezultanta rotacije (R).


228


Prikaz pomeranja konzole (model sa membranskim konanim elementima):


dijagram sa vrednostima pomeranja vorova presek sa vrednostima pomeranja




izolinije izopovrine 2D



Greda Za svaki gredni element prikazuju se ugibi u vorovima i u meupresecima u odnosu na globalni i
lokalni koordinatni sistem. Prikaz pomeranja vorova i ostalih taaka modela dat je u odnosu na
globalni, a prikaz pomeranja u poprenim presecima grede (dijagrami se dobijaju klikom na liniju
grede) u odnosu na lokalni koordinatni sistem.
Mogu je istovremeni prikaz rezultata za vie greda ako su:
a) lokalni koordinatni sistemi isti ili skoro isti
pogledati... 2.15.14.3 Crtanje/ Ugao konturne linije
b) isti smerovi lokalne x ose
c) elementi istih materijala.





Mogue je prikaz rezultata bilo kog sluaja ili kombinacije optereenja, kao i anvelopa. Prikazivanje
anvelopa moe da se ukljui i iskljui.

Snimanje
dijagrama u
Bazu crtea

Dijagrami se mogu snimiti u Bazu crtea i odatle uvesti u izvetaj. Nakon promene i ponovo
izraunatih dijagrama modela menja se odnosno ponovo ispisuju vrednosti u odgovarajuim
tabelama u Bazi kao i izvetaj.

Tabela rezultata Pogledati... 6.1.4 Tabelarni prikaz rezultata.





Uputstvo 229

6.1.6. Sile u presecima tap i greda elemenata
tap Za tapove reetki aksijalna sila (N
x
) je jedina sila u preseku.

Pozitivna normalna sila je sila zatezanja, a negativna sila
pritiska.


Ako se prikazuju Anvelope i rezultati Merodavnih kombinacija mogu istovremeno da se prikau i
minimalne i maksimalne vrednosti rezultata.


Prikaz uticaja u reetkastom nosau moe da bude:

Nx dijagram Nx

min/max anvelopa



Greda Tri sile (aksijalna N
x
i transverzalne V
y
i V
z
) i tri momenta
(torzioni T
x
, i dva fleksiona M
y
i M
z
) pojavljuju se u
presecima grednih konanih elemenata.




Sile u presecima grede daju se u lokalnom koordinatnom sistemu. Pozitivni smerovi dati su na slici
iznad. Dijagrami momenata savijanja su na zategnutoj strani greda.

Prikaz uticaja u okvirnom nosau moe da bude:

Nx dijagram Vz dijagram




My dijagram My min/max anvelopa




Klik na gredni element poziva prozor za prikaz dijagrama est komponenti sila u presecima.
Mogu je istovremeni prikaz rezultata za vie greda ako su:
a) lokalni koordinatni sistemi isti ili skoro isti
pogledati... 2.15.14.3 Crtanje/ Ugao konturne linije
b) isti smerovi lokalne x ose
c) elementi istih materijala.

230





Mogu je izbor prikazivanja rezultata bilo kog sluaja ili kombinacije optereenja, kao i anvelopa.
Mogu je i prikaz anvelopa uticaja.

Snimanje
dijagrama u
Bazu crtea

Dijagrami se mogu snimiti u Bazu crtea i odatle importovati u izvetaj. Nakon promene i ponovo
izraunatih dijagrama modela menja se odnosno ponovo ispisuju vrednosti u odgovarajuim
tabelama u Bazi kao i izvetaj.

Tabela rezultata Mogu da se definiu komponente za koje se trae ekstremne vrednosti. Pored minimuma i
maksimuma u tabeli se pojavljuju i odgovarajue vrednosti za druge komponente.
Ako je ekstremna vrednost komponente naena na vie mesta u modelu pojavie se simbol "*", a u
koloni Detalji bie prikazano prvo mesto pojave ekstremne vrednosti komponente rezultata.
Pogledati... 6.1.4 Tabelarni prikaz rezultata.

6.1.7. Sile u presecima rebro elemenata
Tri sile (aksijalna N
x
i transverzalne V
y
i V
z
) i tri momenta (torzioni
T
x
, i dva fleksiona M
y
i M
z
) pojavljuju se u presecima konanog
elementa rebra.
Rebro moe biti samostalni element (nevezan za povrinski element)
ili vezan za povrinski element.



Sile u presecima rebra daju se u lokalnom koordinatnom sistemu. Pozitivni smerovi dati su na slici
iznad. Dijagrami momenata savijanja su na zategnutoj strani rebra. Ako je rebro ekscentino vezano
za ljusku pojavljuje se normalna sila i u ljusci i u rebru.

Prikaz uticaja u elementima rebra moe da bude (ploa sa rebro elementima na ivicama):

Tx dijagram (torzioni moment) My min/max anvelopa



Tabela rezultata Pogledati... 6.1.4 Tabelarni prikaz rezultata.

Uputstvo 231

6.1.8. Sile u presecima povrinskih konanih elemenata
Uticaji Sile u presecima i pozitivni smerovi sila za povrinske konane elemente dati su u sledeoj tabeli:

Povrinski elementi
Membrana


nx
ny
nxy
Ploa

mx
my
mxy
vxz
vyz

Ljuska

nx
ny
nxy
mx
my
mxy
vxz
vyz

Naini prikazivanja uticaja u ploi su:

Dijagram Presek sa prikazom vrednosti


izolinija Izopovrina 2D





I ndexi "x" i "y" za momente ploa oznaavaju pravce odgovarajuih normalnih napona, a ne
pravce ose rotacije.
Tako je m
x
moment savijanja oko lokalne y-ose, a usled napona
x
.
Dijagrami momenata savijanja su na zategnutoj strani ploa/ljuski. Znak na gornjoj strani elementa
(odreena smerom lokalne z ose) je uvek pozitivan; na suprotnoj strani je negativan.

Promena
intenziteta
U "normalnim okolnostima" priblino reenje dobijeno primenom metode konanih elemenata
konvergira ka tanom, ako se povea broj konanih elemenata proguavanjem mree. Tanost
reenja zavisi od broja, oblika i tipa konanih elemenata modela, od optereenja i konturnih uslova i
od mnogih drugih parametara.

232


Od korisnika programa se oekuje da proceni koji parametri i kako utiu na tanost reenja, gde
pomae mogunost prikazivanja promene intenziteta, u smislu identifikacije zona mree modela gde
tanost nije na potrebnom nivou. Kriterijum identifikacije zone sa malom tanou zasniva se na
relativno velikoj promeni intenziteta rezultata, pa je opravdano proguavanje mree. Veliina
prihvatljive promena intenziteta zavisi od niza okolnosti i razliita je za razliite probleme koji se
modeliraju.
Dozvoljene vrednosti promene vrednosti intenziteta se odreuju iskustveno.

Tabela rezultata Pogledati...6.1.4 Tabelarni prikaz rezultata.

Glavne sile Sraunavaju se glavne sile u presecima n
1
, n
2
,
n
, m
1
, m
2
,
m
kao i
rezultujua transverzalna sila vSz. Konvencija je sledee:
2 1
m m > ,
2 1
n n >


90 90 + s < o (u odnosu na lokalnu x-osu)




Ljuska
Membrana Ploa

1
n
2
2
1
2 2
xy
y x y x
n
n n n n
n +
|
|
.
|

\
|

+
+
=


-

2
n
2
2
2
2 2
xy
y x y x
n
n n n n
n +
|
|
.
|

\
|

+
=


-

n
o
y x
xy
n
n n
n

=
2
) 2 tg( o


-

1
m

-
2
2
1
2 2
xy
y x y x
m
m m m m
m +
|
|
.
|

\
|

+
+
=


2
m

-
2
2
2
2 2
xy
y x y x
m
m m m m
m +
|
|
.
|

\
|

+
=


m
o

-
y x
xy
m
m m
m

=
2
) 2 tg( o


vSz

-
2 2
yz xz
v v vSz + =




Za membrane sa ravnim stanjem deformacija vrednost n
z
= 0 se ne odreuje.

Vrednosti uticaja prikazuju se dijagramima, izolinijama ili izopovrinama.
Glavni pravci (
n
,
m
) prikazuju se samo ako je dijagram izabran za nain prikaza.
Boja i duina linija koje odgovaraju ovim pravcima na ekranu zavisi od odgovarajueg glavnog
uticaja.
Linija u pravcu glavnog vektora ija vrednost je negativna ima na krajevima dve poprene linije.





Negativni glavni uticaj
Uputstvo 233

Tabela rezultata Pogledati... 6.1.4 Tabelarni prikaz rezultata.

Uticaji za
armiranje
Za povrinske elemente nxv, nyv, mxv, myv, uticaji (dimenzionisanja) armiranja su izraunati prema
sledeim pravilima:
xy x xv
n n n = ,
xy y yv
n n n =
xy x xv
m m m = ,
xy y yv
m m m =


Vrednosti uticaja za armiranje prikazuju se dijagramima, linijama preseka, izolinijama ili
izopovrinama.


6.1.9. Sile u oslonakim elementima
Ove sile mogu da se prikau u obliku dijagrama (kada su komponente
prikazane kao vektori) ili u bojama.
Rezultujue sile R
eR
, R
R
se raunaju na sledei nain:
2 2 2
ez ey ex eR
R R R R + + =
2 2 2
z y x R
R R R R
u u u u
+ + =



Naini prikazivanja uticaja u osloncima (ramovske i ploaste konstrukcije) su:

Ryy moment u osloncu ReR rezultujua sila u osloncu



Ry sila u ivinom osloncu ReR rezultujua sila u ivinom osloncu



Tabela rezultata Pogledati... 6.1.4 Tabelarni prikaz rezultata.

234

Dijagram
+prosene
vrednosti
Prilikom prikaza uticaja linijskih oslonaca postaje dostupan specijalni sluaj prikaza
(Dijagram+prosena vrednost). Ako je selektovan ovaj prikaz pored dijagrama uticaja u linijskom
osloncu prikazuju se i prosene vrednosti.




6.1.10. Unutranje sile veza (linija-linija) i ivini zglob elemenata
Uticaji AxisVM odreuje nx, ny, nz sile i mx, my, mz momente za veza elemente i ivine zglobove. Ako bilo
koja komponenta krutosti ima vrednost nula, odgovarajua komponenta rezultata ima vrednost nula
i nije prikazana ni u kombinaciji komponenti ni u tabeli rezultata.

6.1.11. Naponi u presecima tap/greda/rebro elemenata
Mogunosti prikazivanja napona u presecima linijskih konanih elemenata iste su kao i u sluaju sila
u presecima.
tap U poprenim presecima tapova reetki naponi se raunaju prema izrazu S
x
=N
x
/A
x
.
Pozitivan je napon zatezanja.

Greda/rebro U poprenim presecima tapova reetki naponi se raunaju prema izrazu:
i
yz z y
yz y y z
i
yz z y
yz z z y
x
x
i x
y
I I I
I M I M
z
I I I
I M I M
A
N
S
2 2
,

+
+ =
gde su y
i
, z
i
odstojanja taaka u kojima se rauna napon i teita poprenog preseka. Pozitivan je
napon zatezanja.
Rezultantni smiui napon se rauna preko smiuih i torzionih (Saint-Venant) bez obzira na napon
smicanja savijanjem.


Za pune poprene preseke je:
2
,
2
, i z i y
i
V V V + = ,
gde su komponente smiuih napona:
|
|
.
|

\
|

|
|
.
|

\
|
c
c
+
|
|
.
|

\
|
c
c
+
|
|
.
|

\
|
c
c
=
i
i
x
x
i
z
x
z
i
y
x
y
i y
z
y I
M
y A
V
y A
V
V
e u
u
,

|
|
.
|

\
|
+
|
.
|

\
|
c
c
+ |
.
|

\
|
c
c
+
|
|
.
|

\
|
c
c
=
i
i x
x
i
z
x
z
i
y
x
y
i z
y
z I
M
z A
V
z A
V
V
e u
u
,

y
i
z
su funkcije napona smicanja u y i z pravcu, a je funkcija savijanja.
Za tankozide poprene preseke je:
i
x
x
i
i x
x
i
z
x
z
i
y
x
y
i
t
I
M
m
s I
M
s A
V
s A
V
V +
|
|
.
|

\
|
+
|
.
|

\
|
c
c
+ |
.
|

\
|
c
c
+
|
|
.
|

\
|
c
c
=
e u
u
,
Uputstvo 235

gde su poslednja dva izraza smiui napon savijanja izveden preko protoka smicanja u zatvorenim i
otvorenim poddelovima, m
i
je rastojanje teita preseka do segmenta, t
i
je debljina zida segmenta, a

2
,
y
i
z
vrednosti centralne linije.
Von Mises napon je definisan kao:
2 2
,
,
3
i i x
i o
V S S + =
Ako se popreni presek sastoji iz dva ili vie posebnih delova ne raunaju se V
i
i S
o,i
.
Glavni naponi smicanja su:
y y prosek y
A V V =
,
,
z z prosek z
A V V =
,
,
Ako je Ay, Az = 0 tada je Ay=Az=Ax.

Naponi greda Sminmax, Vminmax, Sominmax su minimalne/maksimalne vrednosti unutar poprenog
preseka i prikazani su kao uticaji u presecima.
Klik na gredu/rebro poziva prozor za prikaz dijagrama S
min
, S
max
, V
y,pr
i V
z,pr
u

meupresecima du
raspona. Prevlaenjem plave llinije pomou mia pozicija izraunavanja napona se moe menjati.
Aksonometrijski dijagrami u sredini i tabela sa strane prikazuju raspodelu napona unutar preseka u
izabranim takama.
Za prikaz vie elementa u jednom dijagramu potrebno ih je selektovati pre klika na izbor prikaza.
Kontinualne grede/rebra elementi se mogu prikazati u jednom dijagramu ako su ispunjeni uslovi
opisani u odeljku 6.1.6 Sile u presecima tap i greda elemenata.




Mogu je izbor prikaza rezultata bilo kog sluaja ili kombinacije optereenja, kao i anvelopa.
Prikazivanje anvelopa moe da se ukljui i iskljui kao i da se podesi pozicija prikaza rezultata.

Snimanje
dijagrama u Bazu
crtea

Dijagrami se mogu snimiti u Bazu crtea i odatle importovati u izvetaj. Nakon promene i ponovo
izraunatih dijagrama modela menja se odnosno ponovo ispisuju vrednosti u odgovarajuim
tabelama u Bazi kao i izvetaj.


Mogu se definisati komponente za koje se trae ekstremne vrednosti. Pored minimuma i
maksimuma u tabeli se pojavljuju i odgovarajue vrednosti za druge komponente.
Ako je ekstremna vrednost komponente naena na vie mesta u modelu pojavie se simbol "*", a
u koloni Detalji bie prikazano prvo mesto pojave ekstremne vrednosti komponente rezultata.

Tabela rezultata Pogledati... 6.1.4 Tabelarni prikaz rezultata.








236

6.1.12. Naponi u povrinskim elementima
Sraunavaju se komponente napona u svakom voru u gornjoj, srednjoj i donjoj zoni elementa:

Komponenta Membrana Ploa Ljuska
s
xx

t
n
s
x
xx
=
x xx
m
t
s =
2
6

x
x
xx
m
t
t
n
s =
2
6

s
yy

t
n
s
y
yy
= y yy
m
t
s =
2
6

y
y
yy
m
t
t
n
s =
2
6

s
xy

t
n
s
xy
xy
= xy xy
m
t
s =
2
6

xy
xy
xy
m
t
t
n
s =
2
6

s
xz


t
v
s
xz
xz
2
3
=
t
v
s
xz
xz
2
3
=
s
yz


t
v
s
yz
yz
2
3
=
t
v
s
yz
yz
2
3
=


U sluaju membrana sa ravnim stanjem deformacija 0 =
zz
s , izraunava se iz izraza
) (
yy xx zz
s s s + =v

I ndexi "x" i "y" za momente oznaavaju pravce odgovarajuih napona, a ne pravce ose rotacije,
tako da je mx moment oko lokalne y ose a my oko lokalne x ose.

Von Mises naponi Von Mises naponi se raunaju kao:
) ( 3 ] ) ( ) ( ) [( 5 . 0
2 2 2 2 2 2
zx yz xy xx zz zz yy yy xx o
s s s s s s s s s s + + + + + =


Vrednosti napona mogu da se prikau dijagramima, u presecima, izolinijama i izopovrinama..
Tabele rezultata Pogledati... 6.1.4 Tabelarni prikaz rezultata.

Uputstvo 237

6.1.13. Uticajne linije
Mogu da se prikau uticajne linije koje odgovaraju jedininim silama P
X
, P
Y
, i P
Z
, koje deluju u
pozitivnom pravcu osa globalnog koordinatnog sistema.
Ordinate uticajne linije su vrednosti uticaja u poprenim presecima u kojima deluje jedinina sila.

tap Klik na neki presek reetke poziva prozor sa prikazom uticajnih linija za odgovarajue tapove.

Uticajne linije za aksijalnu (normalnu) silu tapa reetke:


Jedinina sile u pravcu Z Uticajna linija za tap (gornji pojas)




Uticajna linija tapa ispune Uticajna linija tapa (donji pojas)




Greda Klik na neki presek okvira poziva prozor sa prikazom uticajnih linija za odgovarajue elemente.

Uticajne linije za sile u presecima okvira:


Jedinina sila u pravcu Z-ose Uticajna linija za N
x





Uticajna linija za V
z
Uticajna linija za M
y




238

6.1.14. Neuravnoteena optereenja



Za svaki sluaj optereenja sraunavaju se komponente rezultante spoljanjeg optereenja u odnosu
na koordinatni poetak i za ose X, Y, Z globalnog koordinatnog sistema (i rotacija oko osa, XX,YY i
ZZ). Neuravnoteena optereenja se pojavljuju u tabeli za svaki sluaj optereenja. Ovo se obino
deava kada je spoljanje optereenje aplicirano u pravcu stepena slobode sa spreenim pomeranjem.


Preporuuje se provera neuravnoteenih optereenja posle svake izvrene analize.

6.2. Analiza slobodnih vibracija



Prikazuje rezultate analize slobodnih vibracija (izabrane svojstvene oblike tj. tonove i svojstvene
vrednosti).
Svojstveni oblici su normirani po masama.

Prikazivanje tonova slobodnih vibracija:


Okvir, prvi ton vibracija Okvir, drugi ton vibracija




Ploa, drugi ton vibracija Ploa, esti ton vibracija




Uputstvo 239

U informacionom panelu su sledei podaci:
f frekvencija [Hz]
kruna frekvencija [rad/s]
T period vibracija [s]
Ev svojstvena vrednost
Greka relativna greka reenja
Iteracija
broj iteracija za postizanje konvergencije

AxisVM tretira rezultate analize slobodnih vibracija kao posebne sluaje optereenja.

Tabele rezultata Pogledati... 6.1.4 Tabelarni prikaz rezultata.

6.3. Dinamika analiza



Prikaz rezultata dinamike analize.
Dostupna su podeavanja i prikazi rezultata kao i kod prikaza rezultata statie analize.
Pogledati 6.1 Statika analiza

6.4. Analiza stabilnosti



Prikazuje rezultate analize stabilnosti modela (izabrane svojstvene oblike gubitka stabilnosti i
parametre kritinog optereenja ).
U informacionom panelu su sledei podaci: Stabilnost ramovske konstrukcije:


n
cr
: parametar kritinog optereenja
Greka relativna greka svojstvene vrednosti
Iteracija broj iteracija za postizanje konvergencije


AxisVM tretira rezultate analize stabilnosti kao posebne sluaje optereenja.


240

6.5. Dimenzionisanje armirano betonskih elemenata
6.5.1. Armatura povrinskih elemenata



Propisi (standardi) Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004
DIN: DIN 1045-1:2001-07
SIA: SIA 262:2003


Proraun armiranobetonskih povrinskih konstrukcija sprovodi se prema Evrokod 2 standardu.
Proraun armature membrana, ploa i ljuski zasniva se se na tzv. III naponskom uslovu. Pravci
armiranja su pravci lokalne x-ose i y-ose ose membrane, ploe ili ljuske. Momenti i odgovarajue
normalne sile za dimenzionisanje odreuju se na osnovu koncepta "optimalno armiranje u vezanim
pravcima".

Ako je koliina armature manja od minimalno propisane usvaja se minimalno propisana koliina
armature.




Oznake
komponeti
rezultata
mxD, myD,
nxD, nyD:

proraunske sile u preseku
axb: sraunata povrina armature donje zone u x-pravcu
ayb: sraunata povrina armature donje zone u y-pravcu
axt: sraunata povrina armature gornje zone u x-pravcu
ayt: sraunata povrina armature gornje zone u y-pravcu
xb: aktuelna (usvojena) povrina armature donje zone u x-pravcu
yb: aktuelna (usvojena) povrina armature donje zone u y-pravcu
xt: aktuelna (usvojena) povrina armature gornje zone u x-pravcu
yt: aktuelna (usvojena) povrina armature gornje zone u y-pravcu
xbaxb: razlika povrina armature donje zone u x-pravcu
ybayb: razlika povrina armature donje zone u y-pravcu
xtaxt: razlika povrina armature gornje zone u x-pravcu
ytayt: razlika povrina armature donje zone u x-pravcu
vRd,c: otpornost na smicanje (proboj)
vSzvRd,c: razlika izmeu rezultantne smiue sile upravne na povrinu i otpornosti na smicanje
wk(b) irina prslina u teitu armature donje zone
wk(t) irina prslina u teitu armature gornje zone
wk2(b) irina prslina donje zone ploe
wk2(t) irina prslina gornje zone ploe
wR(b) pravac prslina donje zone ploe
wR(t) pravac prslina gornje zone ploe


K-taka
gore
dole
Ay
dole
Ay
gore
Ax
dole
Ax
gore
Uputstvo 241

Parametri
armiranja

U proraunu armature povrinskih elemenata parametri koji se definiu za konane elemente su:



Materijali Beton, elik
Debljina h je ukupna debljina elementa uzeta u proraunu

Nepovoljni
ekscentricitet
Dodata opcija u sluaju prorauna po Evrokod2 standardu.
Dodatni ekscentricitet e uvek biti dodat stvarnoj vrednosti (izraunatoj iz normalnih sila i momenata)
da bi se poveala apsolutna vrednost ekscentriciteta.

Debljina zatitnog
sloja
x
donje
, y
donje
, x
gornje
, y
gornje
debljina (< h / 2)


Zatitni sloj je odstojanje izmeu teita gornje/donje
armature i gornje/ donje povrine elementa.


6.5.1.1. Proraun prema Evrokod 2 standardu
Ploa Ako su mx, my, mxy sile u preseku uticaji za dimenzionisanje su:

- optimum momenta je:
! mi n
0
1
2
=
=
m
m
A
A



y x
m m >

Parametri betona
Parametri armature
Zatitni slojevi armature
Zatitni sloj
armature

242


xy x
m m >
xy x
f
x
m m m + =
xy y
f
y
m m m + =
0 =
f
x
m
x
xy
y
f
y
m
m
m m
2
+ =
xy y
m m s
xy x
a
x
m m m + =
xy y
a
y
m m m + =
y
xy
x
a
x
m
m
m m
2
+ =
0 =
a
y
m
Da Ne
Da

Ne



Rezultati AxisVM sraunava potrebne koliine zategnute i/ili pritisnute armature (za dvostruko armirane
preseke).

Membrana Dimenzioniu se samo membrane sa ravnim stanjem napona.
Ako su sile u preseku memebrane n
x
, n
y
, n
xy
, normalne sile za dimenzionisanje su:

- optimum normalne sile je:
! mi n
0
1
2
=
=
n
n
A
A


x y
n n >

xy x
n n >
xy x x
n n n + =
xy y y
n n n + =
0 =
x
n
x
xy
y y
n
n
n n
2
+ =
Da Ne

Rezultati AxisVM sraunava potrebne koliine zategnute ili pritisnute armature. Pritisnuta armatura sraunava
se u zonama gde je normalna sila za dimenzionisanje vea od granine nosivosti betona.

Ljuska Ukoliko su u nekom preseku ljuske uticaji n
x
, n
y
, n
xy
, m
x
, m
y
, i m
xy
normalne sile i momenti za
dimenzionisanje odreuju se na osnovu rezervnog optimuma normalne sile tj. rezervnog optimuma
momenta, kao to je opisano kod ploa i membrana.
AxisVM sraunava potrebne koliine zategnute i pritisnute armature.

Uputstvo 243

Rezultati Kao rezultati se dobijaju sledee vrednosti: axb, axt, ayb, ayt
Ukupna armatura u x-pravcu: Ax = axb+axt
Ukupna armatura u y-pravcu: Ay =ayb+ayt

Ukupna koliina potrebne armature iznosi Ax +Ay.

Poruka o greki Presek ne moe da se armira se javlja ako je:
c
A Ax 04 , 0 > , ili
c
A Ay 04 , 0 >
gde je A
c
povrina poprenog preseka betona.

Tabele rezultata Oznake u tabeli:
(-) pritisnuta armatura
??? popreni presek u datom pravcu ne moe da se armira

6.5.2. Usvojena armatura
Usvojena
armatura

Armatura se usvaja na osnovu raunski potrebne armature.
Usvojena armatura se uzima u obzir pri nelinearnoj analizi pomeranja ploa.

Armatura se moe usvojiti na dva naina:
1.) selektovati povrinske elemente ili oblasti a zatim kliknuti dugme na paleti za definisanje
armature
2.) kliknuti na dugme bez prethodno izvrene selekcije, definisati parametre armature a zatim
nacrtati mreu nezavisnih armiranih oblasti.

Statistika
armature

Usvojenu armaturu modela je mogue pregledati preko prikaza Statistika armature u delu Izvetaj
teina, Tabele rezultata. U tabeli je dat prikaz ukupne mase i duine armature po prenicima, kao i
ukupne armirane betonske povrine i zapremine.




6.5.2.1. Armatura povrinskih elemenata i oblasti
Armiranje


Stvarno zadata armatura povrinskog elementa moe da se vidi na razgranatoj listi na levoj strani
panela. Selektovanjem armature omoguava se ureivanje parametara na desnoj strani panela.
Promenom vrednosti u poljima auriraju se i podaci u listi.


244

Min. debljina Minimalna debljina ne oznaava minimalnu debljinu povrinskog elementa, ve minimalnu debljinu
h kao parametara armiranja povrinskih elemenata.


Zatitni sloj je odstojanje izmeu teita armature i
povrine elementa.


Dodavanje i
brisanje
Usvojena armatura je prikazana u razgranatoj listi sa leve strane. Selektovanjem armature sa liste
omoguava se promena njenih parametara sa desne strane u prozoru. Na primer, selektovanjem
lokacije (Pravac/Gornja armatura) mogue dodati armaturu na postojeu.

Pomou dugmeta Brisanje (ili [Del] tipke) mogue je obrisati, a pomou Dodaj (ili [INS] tipke)
dodati armaturu grupi. Ako je selektovana grana sa leve strane, operacije se odnose na celu granu
liste.

Max. koliina
armature u izboru
U grupi Maksimalne koliine armature u izboru mogu da se vide maksimalne koliine armature u
razliitim pravcima selektovanog elementa.

Parametri prema
izabranim
propisima

Evrokod,
vajcarski (SIA),
Italijanski standardi


Holandski propisi (NEN)

Bez dodatnih parametara. Nemaki propisi (DIN 1045-1)

6.5.2.2. Armiranje nezavisno od mree konanih elemenata

Za definisanje armature na nekoj oblasti, postaviti parametre armiranja a zatim nacrtati pravougaonu
ili poligonalnu oblast koju treba armirati.
Ako nisu selektovane povrine ili oblasti klikom na dugme panela prikazuje se sledei dijalog
prozor.





Armatura se moe obrisati ili dodavati na nain kao i u 6.5.2.1.


Dijalog prozor se moe redukovati na paletu. Klikom na ikonicu trougla u gornjem desnom uglu
Zatitni sloj
Uputstvo 245

smanjuje ili poveava dijalog. Koliina usvojene armature je prikazana preko simbola tako to je
armatura u y pravcu ispisana du vertikalne linije, a armatura u x pravcu, du horizontalne (slika
ispod).





Ikone palete:

Prikazuje paletu selekcije i omoguava selektovanje postojeih oblasti. Trenutna koliina armature
se usvaja nakon zavrene selekcije.


Opcija za crtanje pravougaonih oblasti armiranja.


Opcija za crtanje pod uglom pravougaonih oblasti armiranja.


Opcija za crtanje poligonalnih oblasti armiranja.


Opcija za prihvatanje usvojene armature oblasti klikom na oblast.


Usvajanje armature se prihvata samo ako je oblast armiranja nad povrinskim elementom ili oblasti.


Konture armiranih oblasti se identifikuju kurzorom, a zatim klikom se omoguavaju izmene.
SHIFT + klik kombinacija je za selektovanje vie armiranih oblasti, a zatim klik na jednu od njih
omoguava promene svih oblasti.

Armirane oblasti su prikazane na ekranu kao konture sainjene od
isprekidanih (takastih) braon linija. Simboli oznaavaju koliine
gornje i donje usvojene armature u x i y pravcu. Centralna taka je
spojena sa dva vektora poligona oblasti kontinualnim braon
linijama




Prilikom modifikacije postojee oblasti armiranja dostupne su dve opcije:


Prepii
Nova koliina armature se prepisuje preko postojee.


Dodaj
Nova koliina armature se dodaje postojeoj.


6.5.3. Proraun irine prslina
Nacionalni propisi
(standardi)
Evrokod 2:
DIN:
EN 1992-1-1:2004
DIN 1045-1:2001-07 (nije opisano u ovom Uputstvu)


Po usvajanju armature AxisVM moe da rauna irine i pravce
prslina na elementima membrana, ploa i ljuski.
Pravci armiranja su pravci x-ose i y-ose lokalnog koordinatnog
sistema membrana, ploa i ljuski.
Program prikazuje prsline u bojama iscrtavajui sliku prslina modela
sa uglovima pravca prslina.


Podeavanje parametara se moe pogledati u prethodnom poglavlju.

Rezultati U tabeli rezultata pored uticaja, dobijaju se i sledei podaci:

Aax, Aay usvojena armatura u x i y pravcu
wk irina prsline u osi armature
wk2 irina prsline na ivici betonskog elementa
x
s2
odstojanje neutralne ose od krajnjeg vlakna pritisnutog betona

s2
napon u armaturi
wR ugao pravca prsline u odnosu na lokalnu x-osu
nx, ny, nxy, mx, my, mxy sile i momenti u povrinskom elementu.


246





Ako je napon u armaturi vei od dozvoljenog (f
yd
)
pojavljuje se poruka upozorenja.
Proraun irine prslina se sprovodi prema
usvojenoj koliini armature povrinskog elementa.

6.5.4. Nelinearna analiza pomeranja AB ploa

U linearnoj analizi pomeranja ploe se raunaju prema teoriji elastinosti. Ponaanje AB ploa je
nelinearno, pre svega, zbog pojave prslina. Ovde se, u nelinearnoj analizi pomeranja AB ploa uzima
se u obzir pojava prslina i uticaj usvojene armature na pad i poveanje krutosti.

Nelinearna analiza sprovodi se iterativnim postupkom korienjem dijagrama moment-krivina za AB
presek, pri emu se nosivost zategnutog betona ne zanemaruje.
Ovaj postupak je zastupljen u Evrokod, DIN 1045-1 (Nemakim), SIA-262 (vajcaskim), NEN
(Holandskim), MSz (Maarskim) i STAS (Rumunskim) standardima.

Algoritam postupka nelinearne analize pomeranja obuhvata sledee faze:
1.) linearna analiza ploe
2.) odreivanje potrebne koliine armature
3.) usvajanje armature
4.) nelinearna analiza ploe.


Pre startovanja nelinearne analize potrebno je ukljuiti prekida Usvojena povrina armature .


Pomeranja ploe:


linearna (elastina) analiza nelinearna analiza
6.5.5. Proraun na smicanje ploe i ljuske

Nacionalni propisi
(standardi)
Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004
DIN: DIN 1045-1:2001-07 (nije opisano u ovom Uputstvu)
SIA: SIA 262:2003 (nije opisano u ovom Uputstvu)

AxisVM rauna otpornost na smicanje armiranih ploa ili ljuska elemenata bez armature na
smicanje, normalnu silu smicanja i razliku izmeu njih.


2 2
yz xz Sz
v v v + = je rezultujua sila smicanja, gde su v
xz
i v
yz
komponente sile smicanja u ravnima
ije su normale u lokalnom x i y pravcu.

) / arctan(
xz yz
v v = | je ugao normale na ravan ukojoj deluje sila smicanja q
Rz
.

2 / ) (
y x
d d d + = je prosena efektivna visina.


| |
4 4
sin cos + =
y x l
odnos armiranja upravno na ravan delovanja sile q
Rz
.

x
i
y
su odnosi armature sraunati iz zategnute armature u x i y pravcu armiranja.

Proraun na smicanje se sprovodi prema usvojenoj koliini armature povrinskog elementa.


Uputstvo 247

6.5.5.1. Proraun prema Evrokod 2 standardu

Sila smicanja se rauna kao
| | d k v d k f k C V
cp cp ck l c Rd c Rd
+ > + = ) ( ) 100 (
1 min 1
3 / 1
, ,
o o , gde su
c c Rd
C / 18 . 0
,
= , 0 . 2 ) / 200 ( 1 s + = d k , 15 . 0
1
= k
cd
c
Ed
cp
f
A
N
s = 2 . 0 o ,
2 / 1 2 / 3
min
035 . 0
ck
f k v =
N
Ed
-je normalna sila u ljusci upravna na ravan u kojoj deluje q
Rz
.
N
Ed
je pozitivna za pritisak, a negativna za zatezanje.

Odnos armiranja je 02 . 0 s
l
.


V
Rdc
sila otpora na smicanje je razlika izmeu stvarne sile smicanja i sile otpora na smicanje
(v
Sz
V
Rdc
) i moe se prikazati preko izolinija i izopovrina.


6.5.6. Proraun armature stubova

Proraun armature stubova u programu AxisVM sprovodi se po sledeim standardima:
Nacionalni propisi Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004
(standardi) DIN: DIN 1045-1:2001-07 (nije opisano u ovom Uputstvu)
SIA: SIA 262:2003 (nije opisano u ovom Uputstvu)

Komande za ureivanje su iste kao i u glavnom (poetnom) ekranu.
Pogledati... 2.5 Rukovanje kurzorom, tastaturom i miem.

Na jeziku Armaturne ipke mogue je odabrati popreni presek, karakteristike materijala
betonskog elementa i ipki armature, duinu isvijanja stuba i postaviti armaturu u stubu.
Nakon klika na jeziak Provera stuba raunaju se N-M dijagrami interakcije.



Uitavanje

Uitavanje novog betonskog preseka ili rasporeda i koliine armature.


Uitavaju se samo preseci sa kompletno definisanim parametrima.
Snimanje

Snimanje rasporeda i koliine armature pod zadatim nazivom za kasniju upotrebu.


Snima dijagrame u Bazu crtea.



248


Definisanje
armature
U meniju Definisanje armature su dostupne sledee ikone:
Parametri

Ovde se zadaju parametri za proraun N-M
dijagrama interakcije.
Inkrementi nepovoljnih ekscentriciteta
definisani pomou parametara izvijanja
prikazani su u tabeli provere uticaja.

yy
-koeficijent duine izvijanja u
x-z ravni

zz
- koeficijent duine izvijanaja u
x-y ravni



Armaturne ipke
Na datu taku

Postavlja ipku armature zadatog prenika na poziciju kurzora.
Ako je kurzor u uglu ili na konturi poprenog preseka ipka armature se pozicionira uz voenje
rauna o zatitnom sloju.

Na razmak

Postavlja N+1 novih ipki armature zadatog prenika na jednakim razmacima izmeu dve
selektovane take.


Na kruni luk

Postavlja N+1 novih ipki armature zadatog prenika na jednakim ugaonim razmacima izmeu
poetne i krajnje take krunog luka.

Prenik

Iz padajue liste bira se ili upisuje prenik koji se zadaje prethodno selektovanim ipkama
armature.

Zatitni sloj

Zadavanje ili promena zatitnog sloja.


U ovom sluaju zatitni sloj je odstojanje izmeu ipke najblie
povrini betona i povrine betona! (Slika desno).
Poloaj ipke armature se menja na sledei nain:

1. pozicioniranjem kurzora na teite ipke,
2. pomeranjem kurzora na novu poziciju ipke uz pritisnuto levo dugme
ili upisivanjem koordinata nove pozicije teita ipke u panelu
koordinata.

N

Broj podele kojim se definie broj ipki armature kao N+1.

Translacija

Postavlja nove ipke armature kopiranjem postojeih translacijom.


Rotiranje

Postavlja nove ipke armature kopiranjem postojeih rotacijom.


Simetrino
kopiranje

Postavlja nove ipke armature simetrinim kopiranjem (u ogledalu) postojeih.

Uputstvo 249

Provera stuba Konstruisanje dijagrama interakcije u zavisnosti od karakteristika preseka i parametara armature i
odreivnje ekscentrinih inkremenata sila selektovanih stubova (ili bilo koju N
x
,

M
ya
,

M
za
, M
yf
,

M
zf
vrednost) u zavisnosti od parametara izvijanja i izabranog standarda.
Raunaju se N
xd
,

M
yd
,

M
zd
sile pomou ekscentrinih inkremenata i proverava se da li se ove take
nalaze unutar dijagrama interakcije.
Prikaz dijagrama se moe podesiti u prozoru Podeavanja prikaza.

Prikaz
Mogua podeavnja prikaza interakcionih dijagrama.




(plavi kvadrat) - vrednosti N
xd
-M
yd
-M
zd
su unutar povrine dijagrama interakcije i
x (crveni krst) - vrednosti N
xd
-M
yd
-M
zd
su izvan povrine dijagrama interakcije.
Normalne sile su uvek prikazane u ovim takama.

Nain prikazivanja bira se aktiviranjem razliitih dugmadi u grupi Nain prikaza, to ima isti efekat
kao i izbor naina prikazivanja iz padajue liste. Moe da se izabere veliina aksijalne sile za
konstruisanje dijagrama interakcije (N-M 3D povr).
U grupi Oznake moe da se ukljui/iskljui prikazivanje numerikih vrednosti, grafikih simbola za
uticaje u N-M
y
-M
z
prostoru i parametara poprenog preseka.

N-M povrina Prikaz N
x
-M
y
-M
z
3D dijagrama interakcije.



250

N-M dijagram Prikaz N
x
-M
y
ili N
x
-M
z
dijagrama interakcije.



Ovaj nain prikazivanja moe da se koristi za simetrine poprene preseke. Mogu da se prikau
numerike vrednosti proraunskih uticaja aktiviranjem prekidaa Prikaz vrednosti.
Vrednosti proraunskih uticaja prikazuju se sledeim simbolima:



(plavi kvadrat) - vrednosti N
xd
-M
yd
-M
zd
su unutar povrine dijagrama interakcije i
x (crveni krst) - vrednosti N
xd
-M
yd
-M
zd
su izvan povrine dijagrama interakcije.

N-Mz dijagram Prikazuje M
x
-M
y
interakcione dijagrame za zadatu vrednosti sile N.




Uputstvo 251

Krive graninih
ekscentriciteta



Prikazuju se krive graninih ekscentriciteta
i
yRi
N
M
ili
i
zRi
N
M
.



(plavi kvadrat) - vrednosti N
xd
-M
yd
-M
zd
su unutar krive graninih ekscentriciteta i
x (crveni krst) - vrednosti N
xd
-M
yd
-M
zd
su izvan krive graninih ekscentriciteta.

Uticaji AxisVM u tabeli prikazuje maksimalne normalne sile i momente u poetnom i krajnjem voru
svakog konanog elementa stuba kao i razliite ekscentrine vrednosti.
Dodatni prikaz otpornih momenata M
yHmin
, M
yHmax
, M
zHmin
, M
zHmax
za zadatu silu N
x
je takoe
omoguen.







252

Na N-M
R
dijagramima interakcije i na krivama graninih
ekscentriciteta optereenja take predstavljaju definisana optereenja.
U tabelu je mogue uneti i korisniki definisane vrednosti sile i
momenta. Te take e biti prikazane u N-M
R
dijagramima interakcije
i u krivama graninih ekscentriciteta optereenja.

Znak sila i momenata se utvruje prema slici desno.

ipke prenika manjeg od 1/12 razmaka uzengija, ne uzimaju se u
obzir pri pritisku.


6.5.6.1. Proraun prema Evrokod 2 standardu


Moment u pravcu savijanja se rauna kao
d d d
e N M =
gde je N
d
normalna sila u stubu, a
2
e e e e
i e d
+ + = , standardni ekscentricitet u datom pravcu
savijanja.

e
0
= M
I
/N
d
poetni ekscentricitet izraunat iz uticaja I reda sila i momenata.
Ako se momenti na gornjem i donjem kraju stuba razlikuju, utvruje se zamenjujui poetni
ekscentricitet :
)
`

+
=
a
b a
e
e
e e
e
4 . 0
4 . 0 6 . 0
max i
b a
e e > ,
gde su e
a
i e
b
poetni ekscentriciteti na krajevima stuba.

e
i
: je inkrement usled netanosti (imperfekcije)
2
0
0
l
e
h i
O o = , gde je l
0
duina izvijanja.
l
h
2
= o i 1 3 / 2 s s
h
o , gde je l duina elementa.

e
2
: inkrement ekscentrinosti uticaja II reda.
2
2
0
2
1
t
l
r
e = , gde je
,
45 . 0
1
d E
f
K K
r
s
yd
r

=

= 0 . 1 ; mi n
,
,
bal u
Ed u
r
N N
N N
K ,
{ } 0 . 1 ; 1 max
ef
K |

+ =

150 200
35 . 0

| + =
ck
f
(f
ck
u N/mm
2
)

s
i h d + = ) 2 / (
,
, gde je i
s
poluprenik inercije ipki armature.
Program sraunava momente:
M
dy
= N
d
*( ee
z
(e
iz
+e
2z
))
M
dz
= N
d
*( ee
y
(e
iy
+e
2y
))

Na gornjem i donjem kraju stuba:
M
dy
= N
d
*( e
0az
e
iz
)
M
dz
= -N
d
*( e
0ay
e
iy
)

M
dy
= N
d
*(e
0bz
e
iz
)
M
dz
= -N
d
*(e
0by
e
iy
)

AxisVM proverava da li su vrednosti optereenja (M
dy
, M
dz
, N
d
) unutar oblasti N-M interakcionog
dijagrama i ako samo jedna od prethodno navedenih situacija nije zadovoljena, stub tog poprenog
preseka i usvojena armatura ne zadovoljavaju i potrbno je ili poveati presek ili ponovo usvojiti
armaturu.

Uputstvo 253

e
0ay
, e
0az
, i e
0by
, e
0bz
su poetni ekscentriciteti na gornjem i donjem kraju stuba.


Proraun se izvrava sa sledeim pretpostavkama:
o,c dijagrami:


6.5.7. Proraun armature greda
Nacionalni propisi Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004
(standardi) DIN: DIN 1045-1:2001-07 (nije opisano u ovom Uputstvu)
SIA: SIA 262:2003 (nije opisano u ovom Uputstvu)


Grede su konstrukcioni elementi sa jednom dimenzijom (duina) znatno veom od dimenzija
poprenog preseka, dominantno optereeni na savijanje i smicanje, sa zanemarljivo malom ili
nultom normalnom silom.
Modul za proraun armature greda moe da se koristi za elemente modelirane konanim elementima
grede i rebra, pravougaonog i "T" poprenog preseka konstantnog po duini, optereene u ravni
simetrije poprenog preseka.
Sraunata poduna armatura u gornjoj i donjoj zoni je od elika istog kvaliteta, a uzengije mogu da
su od druge vrste elika.

Promenljivi
popreni presek

Promena transverzalne sile du elementa promenljivog
poprenog preseka se uzima u obzir pri proraunu.
Gde se ne menja znak momenta moe se primeniti
jednostavno pravilo: ako se visina preseka menja isto kao i
momenat du elementa vrednost transverzalne sile raste, u
suprotnom sluaju opada.


Transverzalana sila se modifikuje za o A sin 2
yd s
f A V = , gde je
s
A

povrina zategnute armature, a
je ugao izmeu krajnje ivice elementa i teine linije. Pretpostavlja se da je poduna armatura
paralelna sa podunom ivicom elementa.


Proraun Proraun armature podrazumeva:
1. Proraun podune armature za prijem momenata oko y ili z ose (M
y
ili M
z
).
2. Sraunavanje razmaka uzengija za prijem smiuih sila oko y ili z ose (Vy ili Vz) i momenata
torzije (Tx).

Aksijalna sila se zanemaruje (ako je veeg intenziteta koristi se modul za proraun armature
stubova).
Savijanje i smicanje/torzija se analizira posebno, ali se pri proraunu sile smicanja V
Rd1
uzima u
obzir poduna zategnuta armatura.
Poveanje zatezanja u podunoj armaturi usled kosih prslina uzima se u obzir pomeranjem
momentnog dijagrama.

AxisVM omoguava proraun armature greda kako je to opisano u ovom poglavlju.
Sve ostali prorauni (u skladu sa drugim standardima) preputaju se korisniku.
Modul za proraun armature greda ne analizira efekte kosog (dvoosnog) savijanja, bonog
torzionog izvijanja greda, koncentraciju napona pritiska na mestu delovanja koncentrisanih sila,
kao ni interakciju ovih efekata.
Modul ne moe da se koristi za dimenzionisanje kratkih elemenata.
254

Definisanje irine
oslonaca



Klik na oslonac poziva sledei dijalog boks:



Ovde se podeava irina zone oslonca (levo i desno) koja ne ulazi u
proraun, tj. smanjenje raspona. U ovoj zoni uticaji se linearno
interpoliraju.
.
Dijagram ispod prikazuje redukciju momenta/transverzalne sile iznad oslonaca:




Uputstvo 255

Parametri grede



Uticaji za
dimentionisanje
Izbor z-x ili y-x ravni uticaja za dimenzionisanje grede.


Uzengije
Podeavanje senosti uzengija.

Zatitni sloj (u
d
, u
g
) je rastojanje teita armature do odgovarajue povrine elementa.


u
g
: rastojanje teita gornje armature do gornje ivice
elementa,
u
d
: rastojanje teita donje armature do donje ivice
elementa.

Prikaz rezultata



Dobijaju se dijagrami podune armature od momenata savijanja, maksimalnog razmaka uzengija i
podune armature od momenata torzije.


u
g

u
d

Prikaz dijagrama
ukljueno/iskljueno
Prikaz oznaka
ukljueno/iskljueno

256

Poduna
armatura
(savijanje)

Zategnuta armatura prikazana je plavom, pritisnuta crvenom, a standardom propisana minimalna
koliina zategnute i pritisnute armature sivom bojom.


Poduna
armatura (torzija)

Ova armatura prikazana je ljubiastom bojom.
Rasporeuje se ravnomerno tako da opasuje presek.



Razmak uzengija

Maksimalno dozvoljeni razmaci uzengija prikazani su crnom, sraunati razmaci plavom, a
minimalne vrednosti (iz standarda) sivom bojom.



Uputstvo 257

6.5.7.1. Proraun prema Evrokod 2 standardu

Oznake, kvalitet materijala i koeficijenti sigurnosti
f
cd
projektna vrednost vrstoe pri pritisku betona
f
ctd
projektna vrednost vrstoe pri zatezanju betona
= 0.85; faktor koji uzima u obzir trajnost optereenja i ostale nepovoljne uticaje koji su
uslovljeni delovanjem optereenja

c
= 1.5; koeficijent sigurnosti betona
f
yd
projektna vrednost granice teenja elika

su
granica teenja armature
E
s
(=200 kN/mm
2
); Young-ov modul elastinosti armature

s
= 1.15; koeficijent sigurnosti elika

Armatura za prijem smiuih sila i torzije
Ovaj proraun zasniva se na vrednostima smiue/torzione otpornosti:
V
Rd,c
Smiua otpornost poprenog preseka bez armature za prijem sila smicanja.
V
Rd,max
Najvea smiua sila koja moe da se primi bez loma pretpostavljenih pritisnutih
betonskih tapova.
V
Rd,s
Smiua otpornost poprenog preseka sa armaturom za prijem sila smicanja.
T
Rd,c
Torziona otpornost poprenog preseka bez armature za prijem sila smicanja.
T
Rd,max
Najvei moment torzije koji moe da se primi bez loma pretpostavljenih pritisnutih
betonskih tapova.
AxisVM proraunava armaturu za prijem smicanja i torzije pod pretpostavkom da je nagib prslina
pod uglom od 45. Proverava se odnos izmeu kapaciteta loma pretpostavljenih pritisnutih betonskih
tapova i usvojenih vrednosti:


1
max , max ,
s +
Rd
Ed
Rd
Ed
T
T
V
V
, gde je
O O
v o
tan cot
1
max ,
+
=
cd w cw
Rd
f z b
V

i O O vo cos sin 2
, max , i ef k cd cw Rd
t A f T =
Ako presek zadovoljava proverava se da li je potrebna armatura za prijem transverzalnih sila i
momenata torzije prema sledeoj formuli:
1
, ,
s +
c Rd
Ed
c Rd
Ed
T
T
V
V
, gde je
( ) d b k f k C V
w cp ck l c Rd c Rd
(

+ = o
1
3
1
, ,
100 i
k i ef ctd c Rd
A t f T
, ,
2 =



Ako je potrebna armatura za prijem transverzalnih sila i momenata torzije,
O cot
2
k
Ed
k
yd sl
A
T
u
f A
=

, pa je
O tan 2
yd k
k Ed
sl
f A
u T
A = .
Razmak uzengija se rauna preko sledeih formula:
O cot
, ywd
sw
s Rd
f z
s
A
V =

i
i Ed Ed s Rd
V V V
, ,
+ > .
O cot
,
ywd
i Ed Ed
sw
f z
V V
A
s
+
=

Korienjem metode sa promenljivim nagibom tapova moe se znaajno smanjiti koliina armature
za prijem smicanja ako pritisnuti beton ima dodatnu otpornost, na primer:
1
max , max ,
<< +
Rd
Ed
Rd
Ed
T
T
V
V

Promenom ugla prslina, pritisnuti beton preuzima na sebe vie optereenja dok armatura dobija
manje. Stvarna uteda zavisi od pravila dimenzionisanja.

Ako korisnik odabere metode reetke sa promenljivim nagibom tapova, AxisVM odreuje pravac
ugla prslina izmeu 21,8 (ctg=2,5) i 45 (ctg=1) pre prorauna potrebne armature tako da
eksploatacija pritisnutih ipki betona dostigne svoj maksimum (najvie 100%).

258

Ugao prslina se poveava u malim koracima do postizanja potrebnog odnosa:
1
max , max ,
s +
Rd
Ed
Rd
Ed
T
T
V
V



Popreni presek je neodgovarajui ako je merodavna smiua sila vea od smiue sile koju mogu
da prime pritisnuti betonski tapovi, na primer:
1
max , max ,
> +
Rd
Ed
Rd
Ed
T
T
V
V


Pravila za dimenzionisanje primenjena u proraunu:

U osnovi jednaine 9.2.2 (9.5N) ;
yk ck w
f f / 08 . 0
min ,
=
i jednaine 9.2.2 (9.4N);
w sw w
b s A / =
tako da je kolinik armature za prijem sile smicanja
w w sw
b A s
min , 1 max
/ = .
9.2.2 (9.6N) potvruje da je: d s 75 , 0
2 max
= .

Poduna armatura grede
AxisVM proraunava podunu
armaturu prema dijagramima na slici
desno:


U armaturi napon dostie graninu vrednost. Visina pritisnute zone betona nee biti vea od
cu s
c cu
d x
c c
c c

=
1
1
0
.
Ako se proraunom dobije vea visina od x
0
, dodaje se pritisnuta armatura, pri emu ukupna
povrina armature ne sme da pree 4% povrine poprenog preseka betona.

Za svaki sluaj optereenja i poprenog preseka program sraunava koliinu gornje i donje armature
i veliinu pomeranja dijagrama momenta.

Sila u podunoj armaturi je vea od vrednosti M/z zbog postojanja kosih prslina, to se uzima u
obzir, u raznim nacionalnim propisima, pomeranjem dijagrama momenta.


Selektuje se minimalna (M
min
s0) i maksimalna (M
max
>0) vrednost u dijagramu momenta i
odgovarajue koliine zategnute i pritisnute armature. Na dijagramu armiranja je zategnuta armatura
oznaena plavom, pritisnuta armatura crvenom, a propisima definisana minimalna koliina zategnute
armature sivom bojom.

Pritisnuta armatura je neophodna ak i ako je merodavna zategnuta armatura, jer se pri izboru
prenika pritisnute armature i razmaka uzengija uzima u obzir zahtev da je minimalni prenik 1/12
razmaka uzengija.
Uputstvo 259

6.5.8. Analiza na proboj ploa

Oblast koja se rauna na proboj ploe zavisi od poprenog preseka stuba i efektivne debljine ploe.
Ivice ploe i otvori uzimaju se u proraun samo ako su na daljini manjoj od estostruke efektivne
debljine ploe. Ako je poreni presek stuba konkavan, u proraunu se uzima konveksan presek.


Analiza se moe izvriti prema sledeim propisima:
Nacionalni propisi Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004
DIN: DIN 1045-1:2001-07

Nakon klika na ikonicu za analizu
na paleti bira se stub ili oslonac sa
proraunatom krutosti dobijenom
iz karakteristika stuba. (Ako je
rebro element povezan sa stubom i
nalazi se u ravni ploe, analiza se
nee moi izvriti).
Mogue je zadati sledee
karakteristike:


Materijali

Beton, armatura Za proraun se zadaju marka betona i tip armature. Ovi parametri su preuzeti iz stvarnog modela ali
se mogu menjati.

Ukupna debljina
ploe (h)
Program preuzima debljinu ploe iz modela ali se ona moe menjati u podeavanjima, naravno,
parametar po armaturi mora biti iskljuen. U informacionom prozoru minimalna debljina peurkaste
ploe je oznaena sa H1. Sa H2 je oznaena minimalna debljina ploe bez armature za prijem
smiuih sila na proboj ploe.

Karakteristike

Ugao smiue
armature
Ugao izmeu ploe i armature za prijem smiuih sila (45-90).

Radijalni razmak
armature
Radijalni razmak armature je razlika izmeu prenika dve susedne ipke armature. Dugme U redu
nije aktivno sve dok se ne zadovolje osnovni kriterijumi za dimenzionisanje:
MSZ: ( ) o ctg h t + s 1 85 . 0 ; EC2: d S
r
75 . 0 s ; DIN: d s
w
75 . 0 s

Rastojanje do
prve ipke
armature
Rastojanje od prve ipke armature do konveksne ivice stuba.

| koeficijent
(Evrokod 2 i DIN)

Izraunat po Evrokodu
1
1
1
W
u
V
M
k
Ed
Ed
+
Priblina vrednost u
zavisnosti od poloaja
stuba u konstrukciji*
Evrokod DIN
Unutranji stub 1,15 1,05
Ivini stub 1,4
Ugaoni stub 1,5
Korisniki definisano Korisniki definisana vrednost


* Za konstrukcije gde bona stabilnost ne zavisi od rada rama koji se sastoji od ploe i stubova i
gde se susedni rasponi ne razlikuju vie od 25%.

260

U proraunu uzeti
i reakciju tla...
Ako je ukljuena ova opcija uzima se u obzir reakcija tla unutar kruga armature pri proraunu sile
proboja. Ovaj efekat se poveava prenikom i moe smanjiti veliinu potrebne povrine koja se
armira. Njene vrednosti po krugu armature su u listi u dijalog boksu rezultata na proboj ploa.

Uitavanje... Uitava snimljene parametre probijanja ploa.

Nakon unosa svih parametara prikazuje se kontrola opsega proboja sa potrebni broj ipki armature je
prikazan u u informacionom prozoru.


AxisVM rauna efektivne delove kontrolnog obima na osnovu ivica ploe i otvora. Kontinualne
linije pokazuju da je potrebna armatura protiv proboja ploe. AxisVM pokazuje efektivnu koliinu
potrebne armature za svaku prikazanu liniju. Informacioni prozor pokazuje koliinu armature
potrebne za osiguranje protiv proboja. Pri proraunu kritinog obima pretpostavljeno je da razmak
ipki armature ne prelazi veliinu 2d, ali ispunjenje ovog uslova se ne proverava. Ako ovaj uslov nije
ispunjen, korisnik bi trebao da usvoji manji razmak izmeu ipki ili da doda potrebnu armaturu.

Prvo je izraunat i dat prikaz rezultata kritine oblasti proboja (prikazani su u Rezultati analize na
proboj dijalogu). Zatim, usvaja se potrebna koliina armature za definisane krugove armature u
dijalogu parametara. Kritina oblast je oznaena crvenom bojom a kruna armatura crnom.
Isprekidane linije prikazuju oblast gde je rastojanje od stuba (oslonca) est puta efektivne debljine
ploe (6d
p
).
Tanka plava linija oznaava oblast gde nije potrebna armatura za osiguranje od proboja ploe. Ovo je
takoe i spoljna linija glave peurke koja se moe projektovati debljine 2H i biti bez armature za
osiguranje od proboja.
Debela plava linija pokazuje oblast gde kritina sila proboja prevazilazi otpornost na pritisak betona,
pa se ploa usvojene debljine ne moe pravilno armirati. Ovo je spoljna linija glave peurke debljine
H1 sa potrebnom armaturom protiv proboja. Podebljavanjem ploe, usvajanjem vee marke betona
ili veeg poprenog preseka stuba moe se poveati otpornost ploe protiv proboja.


Snima crte u Bazu crtea.


Uitava snimljene podatke analize na proboj ploe.


Snima podatke pod zadatim nazivom. Podaci se mogu ponovo uitati pomou ikonice Uitavanje...
koja se nalazi u dijalogu Parametri proboja.


Dijalog Parametri proboja.


Poveava granice ivica ploe tako da se ceo popreni presek stuba nalazi unutar granica.


Uveava dijagram tako da stane u aktivni prozor.


Koristi se lokalni koordinatni sistem stuba.




Uputstvo 261


Koriste se globalne koordinate.





Ukljuuje/iskljuuje prikaz krugova armature.
6.5.8.1. Analiza na proboj ploa prema Evrokod 2 standardu
Potrebna armatura protiv proboja ploa je izraunata na osnovu sledeih pravila:
Spoj stub-ploa ne otkazuje ako je odreena smiua sila manja ili jednaka projektovanoj vrednosti
otpora na proboj smicanjem du kontrolnog obima i projektovana vrednost otpora na probijanje
smicanjem ploe sa armaturom protiv proboja amicanjem:
max , Rd Ed
v v s i
cs Rd Ed
v v
,
s


v
Ed
je projektovana vrednost odreene smiue sile
v
Rd,max
je projektovana vrednost maksimalne otpornosti na proboj smicanjem du kontrolnog obima
v
Rd,cs
je projektovana vrednost otpornosti na probijanje smicanjem ploe sa armaturom protiv
proboja smicanjem
d u
V
v
i
Ed
Ed

= | ,
gde je u
i
duina kontrolnog obima, a d je srednja efektivna debljina ploe.

je koeficijent koji oznaava dodatne napone usled ekscentrinih sila:
1
1
W
u
V
M
k
i
Ed
Ed
+ = |
Evrokod pretpostavlja da je kritini presek na rastojanju 2d od ivice poprenog preseka stuba.
Duina kritinog prenika i statiki moment je izraunat uzimajui u obzir ivice ploe i otvore
stvarne geometrije.
Projektovana vrednost otpornosti na proboj spoja bez armature protiv proboja iznosi:
( ) ) ( 100
1 min 1
3 / 1
1 , , cp cp ck c Rd c Rd
k k f k C v o v o + > + =
Ako je
c Rd Ed
v v
,
> , tada se potrebna armatura protiv proboja odreuje du kritinog obima
o si n 5 , 1 75 , 0
1
,
, ,

+ =
d u
f A
s
d
v v
ef ywd sw
r
c Rd cs Rd
i
cs Rd Ed
v v
,
s
Armatura za svaki obim i prenik gde nije potrebna armatura protiv proboja je izraunata na osnovu
formule:
c Rd
i
Ed
Ed
v
d u
V
v
,
s

= |




262

Info panel

Pod izabranim propisima prikazuju se sledee karakteristike
elemenata i materijala.

h: debljina ploe
d: efektivna debljina ploe
ugao izmeu ploe i armature protiv proboja
s
r
: rastojanje izmeu krune armature
H1: minimalna potrebna debljina ploe sa armaturom protiv proboja
H2: minimalna potrebna debljina ploe bez armature protiv proboja
N
Ed
: projektna vrednost sile proboja
M
Edx
, M
Edz
projektna vrednost momenta
*: izraunati koeficijent ekscentriciteta
u
0
: kontrolni obim na obimu stuba
u
1
: kritini kontrolni obim na rastojanju 2d
v
Ed0
: odreena sila proboja du obima u
0

v
Ed
: odreena sila proboja du obima u
1

v
Rdmax
: maksimum odreene sile proboja
v
Rdc
: odreena sila proboja bez armature protiv proboja
v
Ed
/v
Rdmax
: iskorienost na kritinom kontrolnom obimu
v
Ed0
/v
Rdmax
: iskorienost na obimu u
0

v
Ed
/v
Rdc
: iskorienost (zatezanje u betonu)
r
1
: rastojanje izmeu prve ipke armature i konveksne ivice stuba
f
ywdeff
: odreena sila proboja u armaturi protiv proboja
A
sw
: povrina armature protiv proboja na kritinom kontrolnom obimu
N
sr
: broj krugova armature protiv proboja
Uputstvo 263

6.5.8.2. Analiza proboja ploa prema DIN 1045-1 standardu
Potrebna armatura protiv proboja se rauna prema sledeim pravilima:
Spoj stub-ploa ne otkazuje ako je odreena sila smicanja manja ili jednaka projektovanoj vrednosti
maksimalne otpornosti na proboj smicanjem du kontrolnog dela i ako je projektovana vrednost
otpornosti protiv proboja smicanjem ploe sa armaturom protiv proboja:
Rd sd
v v s
Projektovana vrednost odreene sile smicanja je
d u
V
v
sd
sd

= | , gde je koeficijent koji izraava

dodatne napone usled ekscentrinih sila.
DIN 1045-1 pretpostavlja da je kritini presek na rastojanju od 1,5d od ivice poprenog preseka.


Projektovana vrednost otpornosti na probijanje veze bez armature protiv proboja je odreena
pomou formule:
( )
sy Rd Rd cta Rd ct Rd Rd
v v v v f v
, max , , ,
, , , = .
( ) ( ) d f v
cd ck ct Rd
+ = o k q 12 , 0 100 14 , 0
3 / 1
1 1 ,
,
ct Rd a a ct Rd
v v
, , ,
=k
Projektovana vrednost maksimalne otpornosti protiv probijanja smicanjem je
ct Rd Rd
v v
, max ,
7 , 1 =
Na prvom obimu na rastojanju od d r = 5 , 0
0
od ivice poprenog preseka zahtevani intenzitet
smiue sile proboja je
0
0
, 0 ,
u
f A
v v
yd sw s
c Rd sy Rd

+ =
k
.
Projektovana vrednost otpora protiv probijanja spoja sa armaturom protiv probijanja je
w i
yd sw s
c Rd sy Rd
s u
d f A
v v

+ =
k
, ,

Ako je
ct Rd sd
v v
,
> , potrebna koliina armature protiv proboja na smicanje je izraunata du
kritinog obima koristei zahtev da je
sy Rd sd
v v
,
s .
Info panel


Pod izabranim propisima prikazuju se sledee karakteristike
elemenata i materijala.

h: debljina ploe
d: efektivna debljina ploe
ugao izmeu ploe i armature protiv proboja
sw: rastojanje izmeu krune armature
H1: minimalna potrebna debljina ploe sa armaturom protiv proboja
H2: minimalna potrebna debljina ploe bez armature protiv proboja
N
Ed
: projektna vrednost sile proboja
M
Edx
, M
Edz
projektna vrednost momenta
: koeficijent ekscentriciteta
u
0
: kontrolni obim na obimu stuba
u
1
: kritini kontrolni obim na rastojanju 2d
v
Ed
: odreena sila proboja du obima u
1

v
Rdmax
: maksimum odreene sile proboja
v
Rdct
: odreena sila proboja bez armature protiv proboja
v
Ed
/v
Rdmax
: iskorienost na kritinom kontrolnom obimu
v
Ed
/v
Rdct
: iskorienost (zatezanje u betonu)
Kappa
s

korekcioni koeficijent: 2
200
1 s +
d

r
1
: rastojanje izmeu prve ipke armature i konveksne ivice stuba
A
sw
: povrina armature protiv proboja na kritinom kontrolnom obimu
N
sr
: broj krugova armature protiv proboja




264

Upozorenja i poruke o grekama
Poruka Sila pritiska u ploi je prevelika.
Uzrok Dodeljena sila je toliko velika da dolazi do otkaza u betonu bez obzira na armaturu.
Reenje Najefikasnije reenje je poveanje debljine ploe.
Kritina povrina proboja se moe proiriti poveanjem debljine ploe i/ili veliine stuba (na ovaj
nain se smanjuje sila smicanja).
Izabrati veu marku betona.


6.5.9. Dimenzionisanje temeljnih stopa

AxisVM moe odrediti potrebnu veliinu i armaturu pravougaonog oblika temelja (sa ili bez stope),
kao i proveriti temelj na klizajne i probijanje prema Evrokod 7 i MSz propisima.

Veliina temelja Pomou profila tla i unutranjih sila ovaj modul iterativnim putem odreuje potrebnu veliinu
temelja. Zatim se rauna efektivna povrina temelja za sluajeve i kombinacije optereenja, sile,
momenti i otpori, iskorienost i armatura protiv smicanja ako je neophodna. Ovaj modul takoe
proverava i stabilnost temelja.
Minimalna veliina temeljne stope se dobija proirivanjem graninog pravougaonika stuba, u svakom
pravcu za 4 puta visine stope. Stranice stope ne smeju biti vee od odgovarajue stranice temelja.
Kordinatni sistem korien pri proraunu temelja je koordinatni sistem oslonca.

Provera loma tla Veliina temelja se poveava dok se ne postigne da je projektni pritisak u tlu manji od nosivosti tla:
Rd Ed
q q s .
Upozorenja i greke:
Ako je vea stranica temelja prelazi 10 puta debljinu prikazuje se poruka upozorenja, a ako prelazi 20
puta debljinu program prekida iteracioni proces i prikazuje poruku o greki.

Armatura
osnovne temeljne
ploe
Ako su zadati pozicija i prenik armature modul odreuje potrebnu koliinu armature u gornjoj i
donjoj zoni u x i y pravcu prema sledeem dijagramu.
U obzir se uvek uzima minimalna koliina armature.




Potrebno rastojanje izmeu ipki se odreuje prema preniku ipki.
Upozorenja i greke:
Program prikazuje poruku upozorenja ako je potrebna pritisnuta armatura ili ako je izraunata
koliina vea od maksimalno dozvoljene (
c s
A A > 04 , 0 ).


Provera na
klizanje
Modul odreuje da li je dobijeni napon usled horizontalne sile ispod vrednosti otpornosti na klizanje i
to izmeu
1) tla i zatitnog sloja betona (mravog betona),
2) Sloja mravog betona i temelja izraunatog preko efektivne povrine.
Rd Ed
t s t i
2 2 Rd Ed
t s t


Uputstvo 265

Provera na
probijanje
Modul proverava i otpornost na smicanje temelja (
max , Rd
v ), na obimu stuba i odreuje potrebnu
koliinu armature protiv smicanja.
U proraunu se smanjuje sila probijanja usled reakcije tla na efektivnu povrinu (i unutar kritine
linije proboja).
Proraun na proboj zadovoljava ako je
Rd Ed
v v s
Bez armature protiv smicanja

=
max ,
,
mi n
Rd
c Rd
Rd
v
v
v , sa arm. protiv smicanja

=
max ,
,
mi n
Rd
cs Rd
Rd
v
v
v
Upozorenja i greke:
Ako je
c Rd Ed
v v
,
s , nije potrebna armatura protiv smicanja.
Ako je
c Rd Ed Rd
v v v
, max ,
> > , potrebna je armatura protiv smicanja.
Ako je
max , Rd Ed
v v > , ploa stope otkazuje usled probijanja. Potrebno je poveati dimenzije
poprenog preseka stuba.

Ako je projektovan stepenasti ili temelj sa nagnutim stranama veliina pedastala se odreuje
proverom zahteva na probijanje tako da se ne rauna iskorienost usled probijanja.

Parametri za
dimenzionisanje
temelja prema
Evrokodu

Kliknuti na Dimenzionisanje temelja i selektovati jedan ili vie takastih oslonaca sa vertikalnim ili
kosim stubom. (Ako su oslonci ve selektovani nakon klika se prikazuje dijalog prozor).
U dijalog prozoru se definiu parametri za dimenzionisanje temelja.

Temeljna stopa Pod jezikom Temeljna stopa selektovati tip temelja i zadati parametre geometrije i koeficijent
trenja izmeu stope i mravog betona. Ako je potrebno ukljuiti prekida Proraun armature. U
tom sluaju potrebno je zadati i poziciju armaturnih ipki (rastojanje izmeu ose ipki i gornje ili
donje ravni osnove ploe) i prenik ipki.

Parmetri temeljne stope:


Beton materijal temeljne stope

t dubina fundiranja (rastojanje od dna osnove ploe do nivoa 0)

h
2
visina stope ploe (visina stope ili frustuma)

h
1
debljina osnovne ploe

h
b
debljina mravog betona (zatitnog sloja betona)

cvk
koeficijent trenja izmeu temeljne ploe i zatitnog sloja betona



266


Tlo Pod jezikom Tlo mogue je zadati profil tla i karakteristike ispune (slojeva tla). Profili tla se mogu
snimiti pod nazivom i kasnije ponovo uitati.
Karakteristike selektovanog sloja su prikazane u prozoru na panelu ispod ispisa Tlo, a karakteristike
ispune ispod ispisa Ispuna.
Karakteristike slojeva tla se mogu menjati i ove promene se mogu primeniti klikom na dugme
Promena slojeva. Takoe, moe se menjati i naziv sloja i njegov opis. Boja sloja se menja klikom na
mali obojeni pravougaonik pored naziva. Ikonica Baze tla je postavljena pored pravougaonika za
odabir boje. Klikom na ovu ikonicu prikazuje se Baza sa predefinisanim karakteristikama sloja tla.





Slojevi tla sadre sledee karakteristike:


Tip tla krupno, krupno potopljeno ili fino

[kg/m
3
] gustina

[] unutranji ugao trenja

t
[] ugao trenja izmeu tla i betona

c [kN/m
2
] kohezija (samo za fina tla)

Baza tipova tla

Klikom na ikonicu Baza tipova tla prikazuju
se dve tabele. Nakon selektovanja tla i klika
na dugme U redu karakteristike selektovanog
tla se kopiraju u Tlo ili Ispuna prozor grupe
na panelu.



Uputstvo 267



Dostupne funkcije u panelu ikona Tlo su: Dodavanje novog sloja
tla, Pomeranje na gore, Pomeranje na dole, Brisanje.

Dodavanje novog sloja tla Dodaje novi sloj tla sa karakteristikama i debljinom sloja
definisanim u prozoru grupe. Novi sloj se uvek nalazi na dnu
profila tla.

Pomeranje na gore Pomera selektovani sloj tla na gore, unutar profila tla.

Pomeranje na dole Pomera selektovani sloj tla na dole, unutar profila tla.

Brisanje Brie selektovani sloj tla iz profila tla.

Dimenzionisanje
temeljne stope

Projektovani temelj e biti prikazan u pogledu od gore, sa slojevima tla, krugovima proboja i
automatski postavljenim kotnim linijama. 3D model se moe zumirati (uveati/umanjiti), pomerati i
rotirati kao i kod modela konstrukcije.




Unutranje sile
temeljne stope

Ova tabela prikazuje sile u selektovanim osloncima i najvanije rezultate ukljuujui izraunatu
geometriju.
Kako su sile u osloncima izraunate u lokalnom sistemu oslonca, x i y pravci su lokalni pravci x i y
pravaca oslonca. Ako su oslonci u globalnom sistemu ovo su globalni X i Y pravci. Simboli:

Rx, Ry, Rz,
Rxx, Ryy,
Rzz
oslonake reakcije
q
Ed
projektovani pritisak leita
q
Rd
projektovani otpor leita
q
Ed
/q
Rd
koeficijent iskorienosti tla
axb armatura u donjoj zoni u lokalnom x pravcu (ako je raunata)
ayb armatura u donjoj zoni u lokalnom y pravcu (ako je raunata)
axt armatura u gornjoj zoni u lokalnom x pravcu (ako je raunata)
ayt armatura u gornjoj zoni u lokalnom y pravcu (ako je raunata)

268


Ed
/
Rd
efikasnost na osnovu pomeranja temeljne stope u odnosu na zatitni sloj betona

Ed2
/
Rd2
efikasnost na osnovu pomeranja zatitnog sloja betona u odnosu na tlo
v
Ed
/v
Rd
efikasnost na osnovu probijanja (za jednostavne ploe temeljnih stopa)
bx, by veliina ploe temeljne stope u x i y pravcu
dx*, dy* veliina pedastala (stepenasti ili piramidalni-frustum) u x i y pravcu
ex*, ey* ekscentricitet centra mase pedastala u x i y pravcu

Detalji
unutranjih sila

Prikazuje podatke u tabeli Unutranje sile temeljnih stopa i sledee rezultate:
Nain
dimenzionisanja
nain dimenzionisanja korien za proraun rezultata
c
x
, c
y
x i y veliina efektivnog pravougaonika
e
x
, e
y
ekscentricitet dejstva u x i y pravcu
Rebars xb ema armiranja donje zone u x pravcu (ako je raunata)
Rebars yb ema armiranja donje zone u y pravcu (ako je raunata)
Rebars xt ema armiranja gornje zone u x pravcu (ako je raunata)
Rebars yt ema armiranja gornje zone u y pravcu (ako je raunata)

Ed
projektni napon smicanja izmeu temeljne stope i zatitnog sloja betona

Rd
projektni otpor smicanju izmeu temeljne stope i zatitnog sloja betona

Ed2
projektni napon smicanja izmeu tla i zatitnog sloja betona

Rd2
projektni otpor smicanju izmeu tla i zatitnog sloja betona
V
Rdc
minimalni projektovani otpor smicanju bez armature protiv proboja
V
Rdmax
maksimalni projektovani otpor smicanju bez armature protiv proboja
V
Rdcs
projektovani otpor smicanju sa armaturom protiv proboja
u
1
duina kritine linije
A
sw
armatura protiv smicanja du linije proboja


Kopira slike u Clipboard


tampa slike u Clipboard


Snima crtee u Bazu crtea


Prikaz parametara
Ukljuuje i iskljuuje simbole na crteima


Proraun prema
Evrokod 7
propisima

Evrokod 7 doputa razliite naine dimenzionisanja (DA). To su odreene kombinacije parcijalnih
koeficijenata za dejstva, karakteristika materijala i otpora. Setovi parcijalnih koeficijenata zadatih
dejstvima su dodeljeni kao A1, A2, setovi zadati karakteristikama materijala su M1, M2, a setovi
zadati otporima su R1, R2, R3. (Pogledati u EN 1997-1:2004, Dodatak A). Svaki nain
dimenzionisanja kombinuje ove setove parcijalnih koeficijenata.

Nain dimenzionisanja Kombinacija Dejstva Karakteristike
materijala
Otpori
DA1 Kombinacija 1 GSN A1 M1 R1
Kombinacija 2 GSU A2 M2 R1
DA2 GSN A1 M1 R2
DA3 GSU A2 M2 R3


Uputstvo 269


Program proverava A1+M1+R1 (DA1 / 1) i A1+M1+R2 (DA 2) za merodavne kombinacije GSN,
a A2+M2+R1 (DA1 / 2) i A2+M2+R3 (DA3) ) za merodavne kombinacije GSU.
Tako da su za svaku merodavnu kombinaciju izraunata dva rezultata.
Dimenzionisanje je izvreno za set korisniki definisanih kombinacija ovih kombinacija za GSN i
GSU jer inae temeljne stope mogu biti predimenzionisane.
Otpor tla se rauna kao
c c c c q q q q Rd
b i N c s b i N q s b i N B s q + + ' ' =

5 , 0



Prilikom provere na klizanje proraunava se da li temeljna stopa zadovoljava sledei kriterijum
izmeu temeljne stope i zatitnog sloja betona i zatitnog sloja betona i tla:
d p d d
R R H
;
+ s
gde je H
d
projektovana vrednost horizontalne sile, R
d
je otpornost na smicanje a R
p;d
je pasivni otpor
tla sa strane temeljne tope.
Otpor na smicanje je izraunat preko sledee formule
d d d
V R o tan = ,
gde je V
d
vertikalna sila, a
d
ugao trenja:
|
|
.
|

\
|
=

o
tan
arctan
d
.
gde je

ugao unutranjeg trenja, a

je parcijalni koeficijent otpornosti na smicanje definisan

nainom dimenzionisanja.
6.6. Dimenzionisanje elemenata elinih konstrukcija



6.6.1. Dimenzionisanje elinih konstrukcija prema Evrokod 3 standardu

EVROKOD 3 Modul za dimenzionisanje elinih konstrukcija moe da se primeni za sledee oblike poprenih
preseka:

Valjani I profili
Zavareni I profili
Kutijasti profili
Cevasti profili
Simetrini u odnosu na jednu osu I profili
T profili
Puni pravougaoni profili
Puni kruni profili
Proizvoljni oblici, mogue je da se ne proraunaju se sve vrednosti.

Klase poprenih preseka koje mogu da se dimenzioniu primenom modula je klasa 1, klasa 2 ili klasa
3, ali ne i klasa 4. Smatra se da su popreni preseci bez slabljenja (otvora) i bez limova debljih od
40mm.
Popreni preseci treba da su konstantni ili da se suavaju.
Takoe se pretpostavlja da je optereenje profila simetrinih u odnosu na jednu osu dejstva, u ravni
simetrije (ravni savijanja). Za opte oblike bez ravni simetrije samo se proveravaju normalna sila-
moment savijanja- smicanje (N-M-V) i normalna sila pritiska-moment savijanja-izvijanje uticaji.


AxisVM e izvriti samo proveru nosivosti koja je opisana u dalje u nastavku ovog teksta. Sve
ostale, standardima propisane provere (uticaj torzije, veze, bone sile, itd.) korisnik treba da
posebno prorauna.
Glavne ose proizvoljnih profila treba da se poklapaju sa lokalnim y i z osama.

270






Klase poprenih
preseka
Program identifikuje klasu poprenog preseka prema EN 1993-1-1, tabela 5.2, pretpostavljajui
samo pritisak i savijanje.


Provere Normalna sila-Savijanje-Smicanje [N-M-V] (EN 1993-1-1, 6.2.1, 6.2.8)
Pritisak-Savijanje-Izvijanje (u ravni savijanja ili torziono) [N-M-Buckl.]
(EN 1993-1-1, 6.3.3)
Normalna sila-Savijanje-Bono torziono izvijanje [N-M-LTBuckl.] (EN 1993-1-1, 6.3.3)
Smicanje /y [V
y
] (EN 1993-1-1, 6.2.6)
Smicanje /z [V
z
] (EN 1993-1-1, 6.2.6,
ENV 1993-1-1, 5.6.3)
Smicanje rebra-Savijanje-Normalna sila [V
w
-M-N] (EN 1993-1-1, 6.2.1, 6.2.8)


Otpornosti Plastina aksijalna otpornost [N
pl,Rd
] (EN 1993-1-1, 6.2.4)
Plastina smiua otpornost /y-osa [V
pl,y,Rd
] (EN 1993-1-1, 6.2.6)
Plastina smiua otpornost /z-osa [V
pl,z,Rd
] (EN 1993-1-1, 6.2.6)
Otpornost rebra na izboavanje [V
ba,Rd
] (ENV 1993-1-1, 5.6.3)

Elastina fleksiona otpornost /yy [M
el,y,Rd
] (EN 1993-1-1, 6.2.5)
Elastina fleksiona otpornost /zz [M
el,z,Rd
] (EN 1993-1-1, 6.2.5)
Plastina fleksiona otpornost /yy [M
pl,y, Rd
] (EN 1993-1-1, 6.2.5)
Plastina fleksiona otpornost /zz [M
pl,z,Rd
] (EN 1993-1-1, 6.2.5)
Minimalna otpornost na izvijanje (u ravni ili torziona) [N
b,Rd
] (EN 1993-1-1, 6.3.1)
Maksimalna (pripadajua minimalnoj sili izvijanja) vitkost [L
max
]
Otpornost na bono torziono izvijanje [M
b,Rd
] (EN 1993-1-1, 6.3.2,
ENV 1993-1-1, Dodatak F1.2)



Uputstvo 271

Ove informacije su date programom kao pomoni rezultati. Provere se sprovode primenom tzv.
formula interakcije. Standard daje objanjenje elemenata formula i definie oblast primene.
Izraunavaju se:
A f N
y Rk
= ,
y y Rk y
W f M =
,
i
z y Rk z
W f M =
,
,
gde su
y pl y
W W
,
= i
z pl z
W W
,
= za klasu 1 ili 2 preseka
i
y el y
W W
,
= i
z el z
W W
,
= za klasu 3 preseka.

Normalna sila-
Savijanje-
Smicanje
tap moe da bude pritisnut ili zategnut. Provera se izvodi prema EN 1993-1-1, 6.2.1 (7).
1
0 0
0
,
,
,
,
s + +
M
Rk z
Ed z
M
Rk y
Ed y
M
Rk
Ed
M
M
M
M
N
N

Ako je smiua sila vea od 50% smiue otpornosti primenjuje se EN 1993-1-1, 6.2.

Pritisak-
Savijanje-
Izvijanje
Provere se sprovode prema EN 1993-1-1, 6.3.3 (6.61) i (6.62) za klase preseka 1, 2 i 3:
1
1
1
1
,
,
,
,
s + +
M
Rk z
Ed z
yz
M
Rk y
Ed y
yy
M
Rk
y
Ed
M
M
k
M
M
k
N
N

_

( 0 , 1 =
LT
_ )
1
1
1
1
,
,
,
,
s + +
M
Rk z
Ed z
zz
M
Rk y
Ed y
zy
M
Rk
z
Ed
M
M
k
M
M
k
N
N

_



Normalna sila-
Savijanje-
Bono torziono
izvijanje
Pretpostavlja se da je popreni presek konstantan i simetrian u odnosu na z osu, kao i da optereenje
deluje u ravni simetrije (ravni savijanja). Pri odreivanju otpornosti za bono torziono izvijanje
vrednost k (ENV 1993-1-1, F1.2) se uzima jednaka vrednosti K
z
(koeficijent duine izvijanja).
"Slaba" osa je z-osa.

Provere se zasnivaju na jednainama (6.61) i (6.62) EN 1993-1-1, 6.3.3 za klase preseka 1, 2 i 3:
1
1
1
1
,
,
,
,
s + +
M
Rk z
Ed z
yz
M
Rk y
LT
Ed y
yy
M
Rk
y
Ed
M
M
k
M
M
k
N
N

_

_


1
1
1
1
,
,
,
,
s + +
M
Rk z
Ed z
zz
M
Rk y
LT
Ed y
zy
M
Rk
z
Ed
M
M
k
M
M
k
N
N

_


_
LT
je izraunato prema EN 1993-1-1 6.3.2.2 ili 6.3.2.3.
Odreivanje koeficijenata interakcije
yy
k ,
yz
k ,
zy
k i
zz
k je prema EN 1993-1-1, Dodatak B Metoda
(postupak) 2 (Tabele B.1 i B.2).
Koeficijenti ekvivalentnog raspodeljenog momenta
my
C ,
mz
C ,
mLT
C su dati u Tabeli B.3.
Za normalnu silu zatezanja provera se izvrava pomou efektivnih momenata prema ENV 1993-1-1,
5.5.3.

Smicanje /y Sprovodi se prema EN 1993-1-1, 6.2.6.
1
, ,
,
s
Rd y c
Ed y
V
V


Smicanje /z Sprovodi se prema EN 1993-1-1, 6.2.6 i ENV 1993-1-1, 5.6.3.
1
) , ( mi n
, , ,
,
s
Rd ba Rd z c
Ed z
V V
V


Smicanje rebra-
Savijanje-
Normalna sila
Sprovodi se za preseke sa rebrom (I, U i kutijaste profile) prema EN 1993-1-1, 6.2.8, 6.2.9 uz
pretpostavku da je rebro paralelno sa lokalnom z osom..

1
,
,
s
Rd f
Ed g
M
M

272

Primenjuje se metoda zasnovana na pretpostavci o postkritinom ponaanju.

Proraunski
parametri

Za dimenzionisanje prema EC3 u panelu Projektni parametri
elementima konstrukcije zadaju se vrednosti sledeih
parametara:
Klasifikacija moe biti automatska ili se moe eksplicitno
zadati.

Parametri
stabilnosti

Izvijanje
(fleksiono)
K
y
, K
z
: su parametri duine izvijanja u pravcu y-ose i z-ose.

Ako je oslanjanje kontinualno i spreava izvijanje oko date
ose, dati parametar duine izvijanja ima nultu vrednost. Ako
postoje meuoslonci, dati parametar duine izvijanja uzima se
kao odnos duine izvijanja (izmeu meuoslonaca) i duine
elementa.


Bono torziono
izvijanje
K

: je parametar koji je mera speenosti vitoperenja. Njegova vrednost mora biti izmeu 0.5 i 1:
- ako vitoperenje nije spreeno onda je vrednost 1.0.
- ako je spreeno na oba kraja onda je vrednost 0.5.
- ako je spreeno samo na jednom kraju onda je vrednost 0.7.
Pogledati detaljnije u : Dodatak F1 u ENV 1993-1-1.

C
1
, C
2
, C
3
: su parametri koji zavise od odnosa krajnjih momenata, od parametra K
z
i od tipa
optereenja. C
1
se rauna automatski. Kada spoljanje optereenje deluje na konstrukciju a mesto
delovanja se ne poklapa sa centrom smicanja poprenog preseka, moe se zadati za C
2
prema ENV
1993-1-1, Tabeli F1.2. U sluaju jednostruko simetrinih preseka, moe se zadati i vrednost C
3

prema ENV 1993-1-1, Tabela F1.2.
Z
a
: je z koordinata napadne take optereenja u odnosu na teite preseka sa znakom prema ENV
1993-1-1, Slika F1.1. Pozicija teita preseka i gornje ili donje ivice preseka se moe birati preko
radio dugmadi.

Izboavanje
rebra usled
smicanja
Preseci mogu da imaju rebro koje je:
Neukrueno: nema poprenih ukruenja,
Popreno ukrueno: poprena ukruenja su rastojanju "a".
Program usvaja prisustvo poprenih ukruenja u zonama oslonaca.

elini
konstrukcioni
elementi
Konstrukcioni elementi mogu da sadre vie konanih elemenata tipa greda/rebro. Program
proverava uslove koje moraju da zadovolje konani elementi da bi pripadali konstrukcionom
elementu: da su na istoj pravoj liniji, da su od istog materijala, sa istim poprenim presekom i sa
istim lokalnim koordinatnim sistemom.
Program nudi dva naina za definisanje konstrukcionih elemenata:

elini strukturni elementi nisu isto to i strukturni elementi (Pogledati... 3.2.12 Spajanje delova
strukture).

Bilo koji vor seta selekcije gde je
konektovan drugi konani element
postaje krajnja taka strukturnog
elementa unutar seta selekcije
konanih elemenata.

Uputstvo 273

Konani elementi seta selekcije
postaju samo jedan strukturni
element bez obzira to mogu da
postoje i drugi konani elementi
koji su konektovani sa njegovim
vorovima.


Dijagrami Klik na neki element konstrukcije poziva panel sa dijagramima provere nosivosti.




274

6.6.2. Proraun veza zavrtnjevima
U AxisVM moe da se odredi veza moment-krivina, moment nosivosti i poetna krutost veze
zavrtnjima po Evrokodu 3 (Deo 1.8 Proraun vorova).

Tip veze Mogu da se raunaju sledee veze:

1. veza stub-greda;
2. veza greda-greda.




Pretpostavke:
- Popreni preseci grede i stuba su valjani i zavareni "I" profili.
- Spojna ploa grede nalee na noicu stuba.
- Ugao veze grede je izmeu 30.
- Popreni preseci su 1,2, ili 3. klase.
- Normalna sila grede mora da bude manja od 0.05* N
pl,Rd
Program proverava da li su zadovoljeni navedeni uslovi.

Algoritam
prorauna
Selektuje se greda i jedan od njenih vorova (moe da se selektuje vie greda ako su materijal i
presek istih karakteristika)


Klikom na ikonu Proraun vorova poziva se modul za proraun vorova i pojavi se sledei dijalog:



Uputstvo 275


Definisanje parametara se izvodi u tri koraka.
Ojaanja Mogu da se postave horizontalni i dijagonalni limovi za ojaanje kao i limovi za poveanje debljine
rebra zbog poveanja nosivosti veze.
Horizontalna ojaaanja

Dijagonalna ojaanja

Ploe za pojaanje debljine rebra

t1: poveanje debljine rebra preseka stuba
t2: poveanje debljine rebra preseka grede

Smiua povrina
rebra
Program sraunava smiuu povrinu rebra sa eventualnim ojaanjima. Ako je rebro oslabljeno
otvorom u zoni spoja potrebno je smanjiti vrednost smiue povrine u skladu sa veliinom otvora u
rebru.

Zavrna ploa


Parametri za dimenzionisanje su:
- debljina lima
- materijal
- debljina avova
- irina zavrne ploe (a)
- visina zavrne ploe (c)
- rastojanje izmeu gornje ivice noice i gornje ivice zavrne
ploe (b)
- zavrtnji u produetku zavrne ploe.

276


Mogu da se dodaju i redovi zavrtnjeva u zategnutom delu zavrne ploe.

Zavrtnjevi


Modul pozicionira zavrtnjeve istog tipa u dve kolone simetrino u odnosu na rebro preseka grede.
Parametri za dimenzionisanje su:
- veliina
- materijal
- broj redova
- d - rastojanje kolona zavrtnjeva.

U sluaju automatskog izbora poloaja redovi zavrtnjeva su na istom odstojanju i proverava se
potrebno minimalno odstojanje izmeu zavrtnjeva i ivica zavrne ploe. Ako se iskljui opcija
Podarazumevani raspored zavrtnjevi mogu da se rasporede i drugaije.


Javlja se poruka o greki ako nije zadovoljen uslov minimalnog odstojanja.

Minimalna odstojanja prema EC3:

1. Izmeu zavrtnjeva: 2,2 d
2. Od ivice zavrne ploe 1,2 d
3. U pravcu upravnom na silu 1,2 d


Rezultati Klikom na stavku Rezultati proraunava se veza moment-krivina, moment nosivosti (M
rD
) i poetna
nosivost veze (S
j,init
).



Uputstvo 277


Prikazuje se upozorenje ako je moment nosivosti manji od potrebnog. Proraun uzima u obzir
istovremeno dejstvo momenta, normalne i smiue sile, to za posledicu ima razliite momente
nosivosti (M
rD
) iste veze za razliite sluajeve (ili kombinacije) optereenja. Zbog toga AxisVM
proverava M
rD
i M
sD


za sve sluajeve optereenja.


Paleta ikona



Uitava parametre veze.



Snimaju se parametri veze zbog eventualnog kasnijeg korienja za druge veze.


tampanje prikazanog dijagrama. Pogledati... 3.1.10 tampanje.


Kopira dijagram u Clipboard


Snima dijagram u Galeriju



Tabela rezultata sadri:
- broj vora,
- redni broj grede,
- redni broj sluaja ili kombinacije optereenja,
- proraunski moment (M
sD
),
- moment nosivosti (M
rD
) i
- pregled rezultata i meurezultata prorauna.
6.7. Dimenzionisanje drvenih konstrukcija
EVROKOD 5
(EN 1995-1-1:2004)
Modul za dimenzionisanje drvenih grednih konstrukcija se moe primeniti za sledee materijale i
poprene preseke drveta:
a) Pravougaoni za masivno drvo, Lepljeno lamelirano drvo (Leplam) i za lamelirane ploe od rezane
grae - furnir ploe (LVL-Laminated veener lumber)
b) Krune za masivno drvo




Masivno drvo (meko drvo, tvrdo drvo)



Leplam LVL

Karakteristike
materijala
Baza materijala sadri karakteristike materijala od masivnog, Leplam i LVL drveta prema vaeem
EN standardu. (Masivno drvo: EN338, Leplam: EN 1194)

278

Karakteristina vrstoa Oznaka
vrstoa na savijanje f
m,k

vrstoa na zatezanje paralelno vlaknima f
t,0,k

vrstoa na zatezanje upravno na vlakna f
t,90,k

vrstoa na pritisak paralelno vlaknima f
c,0,k

vrstoa na pritisak upravno na vlakna f
c,90,k

vrstoa na smicanje upravno na vlakna u y pravcu
*
f
v,k,y

vrstoa na smicanje upravno na vlakna u y pravcu
*
f
v,k,z

*
U sluaju punog i Leplam drveta f
v,k,z
= f
v,k,y
= f
v,k


Moduli elastinosti Oznaka
Srednja vrednost paralelna vlaknima E
0,srednje

Srednja vrednost upravna na vlakna E
90,srednje

5% vrednost modula paralelna vlaknima E
0,05

Srednja vrednost modula smicanja G
srednje


Gustina Oznaka
Karakteristina vrednost gustine
k

Srednja vrednost gustine
srednje


Parcijalni koeficijent Oznaka
Parcijalni koeficijent materijala s
M


Klase drveta Drveni elementi moraju posedovati klasu upotrebljivosti. Klasa upotrebljivosti se moe podesiti u
dijalogu za definisanje greda.
Klase upotrebljivosti (EN 1995-1-1, 2.3.1.3):
Klasa upotrebljivosti 1 gde prosena koliina vlage u veini mekih drva ne prelazi 12%. To
odgovara temperaturi od 20C i relativnoj vlanosti okolnog vazduha koja prelazi 65% samo par
sedmica godinje.
Klasa upotrebljivosti 2 gde prosena koliina vlage u veini mekih drva ne prelazi 20%. To
odgovara temperaturi od 20C i relativnoj vlanosti okolnog vazduha koja prelazi 85% samo par
sedmica godinje.
Klasa upotrebljivosti 3 gde prosena koliina vlage u veini mekih drva prelazi 20%.
vrstoa i ostale karakteristike materijala drveta zavise od klase upotrebljivosti.

Komponente
vrstoe
Vrednosti vrstoe se raunaju preko karakteristinih vrednosti vrstoe pomou sledeih formula:
U sluaju f
t,90,d
, f
c,0,d
, f
c,90,d
, f
v,d
(Punih, Leplam, LFG drva):

M
k
d
f k
f

=
mod

U sluaju f
m,d
(Punih, Leplam, LFG drva):

M
k h
d
f k k
f

=
mod

U sluaju f
t,0,d
(Punih i Leplam drva):

M
k h
d
f k k
f

=
mod

U sluaju f
t,0,d
(LFG drva):

M
k l
d
f k k
f

=
mod

gde su,
k
mod
koeficijent modifikacije (EN 1995-1-1, 3.1.3)
k
h
koeficijent visine (EN 1995-1-1, 3.2, 3.3, 3.4)
k
l
koeficijent duine za LFG drvo (EN 1995-1-1, 3.4)
f
k
karakteristina vrstoa

M
parcijalni koeficijent materijala (EN 1995-1-1, Tabela 2.3)

Uputstvo 279

k
h
koeficijent Vrednosti karakteristine vrstoe f
m,k
i f
t,0,k
se odreuju za referentnu visinu grede. U sluaju punog
i Leplam drveta ako je visina (h) poprenog preseka manja od referentne vrednosti, projektna
vrstoa se mnoi sledeim koeficijentom.
Puno drvo:

|
.
|

\
|
= 3 , 1 ;
150
mi n
2 , 0
h
k
h
(ako je
k
700 kg/m
3
)
Leplam:

|
.
|

\
|
= 1 , 1 ;
600
mi n
1 , 0
h
k
h

U sluaju LFG drveta ako visina (h) poprenog preseka nije jednaka referentnoj vrednosti, projektna
vrstoa se mnoi sledeim koeficijentom.
LFG:

|
.
|

\
|
= 2 , 1 ;
300
mi n
s
h
h
k (gde je s veliina dejstva eksponenta)
h je visina poprenog preseka u mm.
Referentne visine su:
- puno drvo: 150 mm
- Leplam: 600 mm
- LFG: 300 mm

k
l
koeficijent Vrednost f
t,0,k
karakteristine vrstoe LFG drveta odreena je za referentnu duinu grede. Ako je
duina grede (l) razliita od referentne duine, projektna vrstoa se mnoi sledeim koeficijentom:

|
.
|

\
|
= 1 , 1 ;
3000
mi n
2
s
l
l
k (gde je s veliina dejstva eksponenta)
l je duina grede u mm.
Referentna duina iznosi: 3000 mm

Moduli za analizu Tip analize Moduo (GSU) Moduo (GSN)

Prvog reda,
linearno elastino
) 1 (
.
def
srednje
fin srednje
k
E
E
+
=

) 1 (
2
.
def
srednje
fin srednje
k
E
E
+
=

) 1 (
.
def
srednje
fin srednje
k
G
G
+
=

) 1 (
2
.
def
srednje
fin srednje
k
G
G
+
=


Drugog reda,
linearno elastino
M
srednje
d
E
E

=
M
srednje
d
E
E

=
M
srednje
d
G
G

=
M
srednje
d
G
G

=
Frekvencija E
srednje
, G
srednje
E
srednje
, G
srednje

U konzervativnom nainu prorauna je korieno
2
= 1,0.

Pretpostavke za
dimenzionisanje


- U gredama ne postoje otvori i druga slaba mesta.
- Popreni presek je konstantan (pravougaoni, kruni) ili se linearno menja po visini du grede
(trapezoidna greda).
- Vlakna su paralelna sa x osom grede.
- U sluaju trapezoidne grede vlakna su paralelna jednoj podunoj ivici.
- Dominantna ravan savijanja grede je x-z ravan grede (moment oko y ose).
- I
y
I
z

- U sluaju Leplam, lamele su paralelne sa y osom poprenog preseka.
- U sluaju LFG, lamele su paralelne sa z osom poprenog preseka.

280








Provere Normalna sila-Savijanje [N-M] (EN 1995-1-1, 6.2.3, 6.2.4)
Sila pritiska-Savijanje-Izvijanje (u ravni) [N-M-Izvijanje] (EN 1995-1-1, 6.3.2)
Normalna sila-Savijanje-Bono torz. izvijanje [N-M-BT izvijanje] (EN 1995-1-1, 6.3.3)
Smicanje /y -Torzija /x [V
y
-T
x
] (EN 1995-1-1, 6.1.7, 6.1.8)
Smicanje /z -Torzija /x [V
z
-T
x
] (EN 1995-1-1, 6.1.7, 6.1.8)
Moment /y (napona zatezanja upravan na vlakna) [M
y
] (EN 1995-1-1, 6.4.3)

Izraunati
parametri

rel,y
-Koeficijent relativne vitkosti (y) /u z-x ravni grede/

rel,z
Koefijijent relativne vitkosti (z) /u y-x ravni grede/
k
c,y
- Koeficijent izvijanja (nestabilnosti) (y) /u z-x ravni grede/ (EN 1995-1-1, 6.3.2)
k
c,z
Koeficijent izvijanja (nestabilnosti) (z) /u x-y ravni grede/ (EN 1995-1-1, 6.3.2)
k
crit
- Koeficijent bonog torzionog izvijanja (EN 1995-1-1, 6.3.3)
k
h
- Koeficijent visine (EN 1995-1-1, 3.2, 3.3, 3.4)
k
mod
-Koeficijent modifikacije (EN 1995-1-1, 3.1.3)


AxisVM izvrava samo navedene provere. Sve ostale provere navedene u standardu za
dimenzionisanje kao to su oslonci, veze, itd. je ostavljeno da prorauna korisnik.

Normalna sila-
Savijanje
Normalna sila moe biti sila zatezanja ili pritiska.
Zatezanje i moment (EN 1995-1-1, 6.2.3)
1
, ,
, ,
, ,
, ,
, 0 ,
, 0 ,
s + +
d z m
d z m
m
d y m
d y m
d t
d t
f
k
f f
o
o
o

1
, ,
, ,
, ,
, ,
, 0 ,
, 0 ,
s + +
d z m
d z m
d y m
d y m
m
d t
d t
f f
k
f
o
o
o


Pritisak i moment (EN 1995-1-1, 6.2.4)
1
, ,
, ,
, ,
, ,
2
, 0 ,
, 0 ,
s + +
|
|
.
|

\
|
d z m
d z m
m
d y m
d y m
d c
d c
f
k
f f
o
o
o

1
, ,
, ,
, ,
, ,
2
, 0 ,
, 0 ,
s + +
|
|
.
|

\
|
d z m
d z m
d y m
d y m
m
d c
d c
f f
k
f
o
o
o

gde su,
k
m
= 0,7 u sluaju pravougaonog poprenog preseka
k
m
= 1,0 u svim ostalim sluajevima.

Sila pritiska-
Moment-Izvijanje
(EN 1995-1-1, 6.3.2)
1
, ,
, ,
, ,
, ,
, 0 , ,
, 0 ,
s + +

d z m
d z m
m
d y m
d y m
d c y c
d c
f
k
f f k
o
o
o

1
, ,
, ,
, ,
, ,
, 0 , ,
, 0 ,
s + +

d z m
d z m
d y m
d y m
m
d c z c
d c
f f
k
f k
o
o
o

gde su,
k
c,y
-Koeficijent izvijanja (nestabilnosti) (y) /u z-x ravni grede/ (EN 1995-1-1, 6.3.2)
k
c,z
- Koeficijent izvijanja (nestabilnosti) (z) /u x-y ravni grede/ (EN 1995-1-1, 6.3.2)
U sluaju sile zatezanja f
c,0,d
je zamenjeno sa f
t,0,d
, i k
c,y
= k
c,z
= 1,0
Uputstvo 281


Normalna sila-
Savijanje-
BT izvijanje
Za bono torziono izvijanje proveriti pretpostavke u programu da se greda savija u z-x ravni (oko y
ose). Ako postoji vie istovremenih M
z
momenata na gredi i napon pritiska od M
z
dostigne 3% od
f
c,0,d
prikazuje se poruka upozorenja.

Samo savijanje (EN 1995-1-1, 6.3.3)
1
,
,
s

d m crit
d m
f k
o


Sila pritiska i moment (EN 1995-1-1, 6.3.3)
1
, 0 , ,
,
2
,
,
s

+
|
|
.
|

\
|

d c z c
d c
d m crit
d m
f k f k
o o


Sila zatezanja i moment

U sluaju malih zatezanja i savijanja gde se moe pojaviti bono u Evrokodu 5 ne postoji pravilo za
taj sluaj.
Koristi se sledea konzervativna provera.
1
,
,
s

d m crit
d mt
f k
o
i 0
,
< + =
A
N
W
M
d
y
d
d mt
o
gde je,
k
crit
- koeficijent bonog torzionog izvijanja prema sledeoj tabeli:

rel,m
0,75 k
krit
= 1,0
0,75 <
rel,m

1,4
k
krit
= 1,56-
rel,m

rel,m
0,75
2
,
/ 1
m rel krit
k =



Smicanje -Torzija U Evrokodu 5 ne postoji pravilo za istovremeno dejstvo sile smicanja i momenta torzije.
U tom sluaju program koristi formule interakcije prema vajcarskim standardima SIA 265:2003.
Smicanje(y) i torzija
1
2
,
, ,
,
,
s
|
|
.
|

\
|
+

d v
d y v
d v shape
d tor
f f k
t
t

Smicanje(z) i torzija
1
2
,
, ,
,
,
s
|
|
.
|

\
|
+

d v
d z v
d v shape
d tor
f f k
t t

gde je,

k
oblika
koeficijent oblika poprenog preseka, i to za:
- kruni oblik poprenog preseka: k
oblika
= 1,2
- pravougaoni oblik poprenog preseka: { } 0 , 2 ; / 15 , 0 1 min b h k
oblika
+ =













































282



Parametri za
dimenzionisanje
Za dimenzionisanje zasnovano na Evrokod 5 standardu potrebno je definisati sledee parametre i
dodeliti ih elementima konstrukcije:




Pravac vlakana Postavka prava vlakana u sluaju trapezoidne grede. Pravac vlakana moe biti paralelan sa gornjom
ili sa donjom ivicom. Gornja ivica lei u +z pravcu poprenog preseka.



Parametri
stabilnosti


Izvijanje K
y
, K
z
: koeficijent duine izvijanja oko y i z ose, respektivno.
l
l
K
y ef
y
,
= ;
l
l
K
z ef
z
,
=
gde je,
l duina elementa i
l
ef,y
i l
ef,z
duina izvijanja elementa oko y i z ose.
(l
ef,y
je duina izvijanja u x-z ravni elementa)
(l
ef,z
je duina izvijanja u x-y ravni elementa)

Bono torziono
izvijanje
K
LT
: koeficijent bonog torzionog izvijanja oko z ose.
l
l
K
ef
LT
=
gde je,
l duina elementa i
l
ef
duina bonog torzionog izvijanja elementa oko z ose.
Kada optereenje ne deluje u centru mase, program modifikuje duinu bonog torzionog izvijanja na
sledei nain:
- ako optereenje deluje na pritisnutu ivicu elementa l
ef
se poveava za 2h
- ako optereenje deluje na zategnutu ivicu elementa l
ef
se amanjuje za 0,5h



















Uputstvo 283


Informaciona vrednost koeficijenta K
LT
.
(Neke od ovih vrednosti se mogu pronai u EN 1995-1-1, Tabela 6.1)


Tip optereenja
(neposredno optereenje)

My raspodela momenta
izmeu bonih oslonaca
Uslovi bonog oslanjanja (u x-y
ravni)

p
z

0,9
F
z

0,8
F
z
F
z




0,96
p
z

0,42
F
z

0,64



Tip optereenja
(posredno optereenje)
My raspodela momenta
izmeu bonih oslonaca
Uslovi bonog oslanjanja (u x-y
ravni)


M
M

1,0

M
M

0,76

M
M=0

0,53

M
M

0,37

M
M

0,36



Tip optereenja
(konzola)


My raspodela momenta
Uslovi bonog oslanjanja (u x-y
ravni)

p
z

0,5

F
z


0,8

284


Elementi Dimenzionisanje se izvrava na elementima konstrukcije koji se sastoje od jednog ili vie konanih
elemenata (grede i/ili rebra). Grupa konanih elemenata moe postati element za dimenzionisanje
samo ako konani elementi iz grupe zadovoljavaju zahtevane provere programa: da se nalaze na istoj
pravoj liniji ili luku, da su od istog materijala, poprenog preseka i da im je vezan lokalni koordinatni
sistem.
Programom se mogu dimenzionisati elementi na dva naina opisana u nastavku:

Bilo koji vor selektovanog seta konanih elemenata
gde je povezan drugi konani element e postati
krajnji vor elementa konstrukcije unutar
selektovnog seta konanih elemenata.


Konani elementi u selektovanom setu postaju samo
jedan element za dimenzionisanje bez obzira na
ostale konane elemente povezane u njegovim
vorovima.

Dijagrami
rezultata

Klikom na dimenzionisani element program prikazuje dijagrame svih odgovarajuih provera.






tampanje
Ureivanje
izvetaja
Sluaj optereenja /
kombinacija
Broj elementa
Dodavanje u
Galeriju izvetaja
Uputstvo 285


7. AxisVM Viewer i Viewer Expert
AxisVM Viewer Sa internet adrese www.axisvm.eu mogue
je besplatno preuzeti program. AxisVM
Viewer je besplatna verzija programa za
pregled AxisVM modela, bez mogunosti
bilo kakvih promena na modelu. Takoe,
nije mogue ni tampanje crtea, tabela kao
ni izvetaja.
Ovaj program slui samo za prikaz modela i
rezultata u okruenjima koja nemaju
instaliran AxisVM.



Snimanjem fajla u AxisVM Viewer (*.AXV) fajl format (Videti u......Fajl/Izvoz) spreava se
eventualna zloupotreba fajla modela jer e u tom formatu biti mogu samo pregled informacija o
modelu (ulazni podaci o geometriji, materijalima, profilima, optereenjima...) i rezultata analize i
dimenzionisanja. Verzije programa koje se mogu nai na tritu ne mogu da itaju AXV format
fajlova ali zato Viewer moe. Ovaj format garantuje zatitu Vaeg rada.


AxisVM Viewer
Expert
Vlasnici AxisVM legalne verzije programa AxisVM imaju mogunost kupovine Viewer Expert
verzije koja dozvoljava tampanje dijagrama, tabela i izvetaja ili postavljanje privremenih kotnih
linija i opisa pomou tekst box funkcije. Ipak, ne dozvoljava se snimanje bilo kakvih promena na
fajlu.





































286




























Ova strana je namerno ostavljena prazna.



































Uputstvo 287


8. AxisVM programiranje
AxisVM
COM server
AxisVM kao i mnoge druge Windows aplikacije podrava Microsoft COM tehnologiju
programiranja i veze sa drugim programima. U Windows bazu registra se ubacuju klase COM
servera i omoguava se veza programa AxisVM sa ostalim programima.
Bilo koji program zatim ita informacije o fajlu odnosno objektu i poziva funkcije programa
AxisVM preko interfejsa omoguenog COM serverom. Program koji podrava COM tehnologiju
moe da poziva AxisVM, kreira model, izvri proraun i dobije rezultate preko AxisVM COM
servera. Ovo je najbolji nain za:
- kreiranje i analizu parametarskih modela,
- pronalaenje reenja pomou iteretivnih metoda ili
- pravljene dodatnih modula za program.
DLL moduli snimljeni u Plugins direktorijumu AxisVM-a su automatski dodati u Plugins meni
kreirajui poddirektorijumsku strukturu u Plugins direktorijumu. Specifikacije i primeri
programiranja preko aplikacije AxisVM COM server, mogu se preuzeti sa interneta i nalaze se na
AxisVM sajtu www.axisvm.com.

288

























Ova strana je namerno ostavljena prazna.
Uputstvo 289

9. Kreiranje modela korak po korak
9.1. Model reetke u ravni
Geometrija
1.) Definisati geometriju, na primer: u ravni X-Z.

Postaviti X-Z pogled.

Nacrtati geometriju reetke.




Poligonalna
linija


Konani elementi
1.) Definisati konane elemente tapova reetke.



tap


Selektovati linije koje e imati iste poprene preseke i materijale za definisanje tap konanih
elemenata.

2.) Definisati (uitati) karakteristike materijala (iz baze materijala).



Baza
materijala
(na primer: elik FE 430)

3.) Selektovti (kreirati) poprene preseke elemenata iz baze profila (preko editora profila).



Baza profila (na primer: C76x7.0)

4.) Definisati oslonce.


Takasti
oslonac



Preko globalnih
koordinata




Preko referenci



Selektovati vorove sa istim uslovima oslanjanja i definisati oslonce.
5.) Definisati stepene slobode vorova.


Stepeni slobode
vorova


Selektovati sve vorove reetke. U listi izabrati stavku Reetka u X-Z ravni.
Optereenja
1.) Definisati sluajeve i kombinacije optereenja.



Sluaj optereenja
i grupa
optereenja



Kombinacija
optereenja




290

2.) Zadati optereenja (u vorovima, termika, greka (promena) duine, sopstvena teina).



vorovi



Reetka


Reetka


Reetka


Reetka

3.) Selektovati elemente reetke koji imaju isto optereenje.



Statika Startovati linearnu statiku analizu.


9.2. Model rama u ravni
Geometrija
1.) Definisati geometriju, na primer: u ravni X-Z.
Postaviti X-Z pogled.


Nacrtati geometriju.




Poligonalna
linija


Konani elementi
1.) Definisati greda konane elemente.


Greda


Selektovati linije koje e imati iste poprene preseke i materijale za definisanje greda konanih
elemenata.

2.) Definisati (uitati) karakteristike materijala (iz baze materijala).



Baza
materijala
(na primer: elik FE 430)

3.) Selektovti (kreirati) poprene preseke elemenata iz baze profila (preko editora profila).


Baza profila (na primer: I 240)




Uputstvo 291



4.) Definisati oslonce.


Takasti
oslonac



Preko globalnih koordinata



Relativno u odnosu na greda element



Preko lokalnih koordinata


Selektovati vorove sa istim uslovima oslanjanja i definisati oslonce.

5. Definisati stepene slobode vorova.


Stepeni slobode
vorova


Selektovati sve vorove rama. U listi izabrati stavku Ram u X-Z ravni.

Optereenja
1) Definisati sluajeve i kombinacije optereenja.



Sluaj optereenja
i grupa
optereenja



Kombinacija
optereenja



2.) Zadati optereenja (u vorovima, raspodeljena, termika, greka (promena) duine, sopstvena
teina).


vorovi




Greda




Greda




Greda



Greda



Greda



Greda


3.) Selektovati greda elemente koji imaju isto optereenje.




Statika Startovati linearnu statiku analizu.
Oslonac
292



9.3. Model ploe
Geometrija
1.) Definisati geometriju, na primer: u ravni X-Y.
Postaviti X-Y pogled.

Nacrtati mreu elemenata.



etvorougaona
na
etvorouglove

n
1-2
=7
n
2-3
=5


Konani elementi
1.) Definisati oblast.


Ploa
Materijal Debljina elementa



2.) Definisati oslonce.



Takasti
oslonci



Linijski
oslonac



Relativno u
odnosu na
ivicu




Globalno

Za definisanje oslonakih elemenata, prvo selektovati povrinske elemente a zatim oslonake ivice.
Ako se izabere relativno u odnosu na ivicu, tada je x osa u pravcu ivice, y osa upravna na ivicu
povrinskog elementa (prema pravilu desne ruke) a z osa upravna na ravan povrine.

3.) Definisati stepene slobode vorova.


Stepeni slobode
vorova


Selektovati sve vorove. U listi izabrati stavku Ploa u X-Y ravni.
Optereenja
1.) Definisati sluajeve i kombinacije optereenja.


Sluaj optereenja
i grupa
optereenja



Kombinacija
optereenja



Uputstvo 293

2.) Zadati optereenja (u vorovima, linijsko, po povrini, sopstvena teina).



vorovi




Ploa




Ploa




Ploa



Ploa


3.) Selektovati oblast sa istim optereenjem.
Pravac raspodeljenog optereenja je upravan na ravan povrine a znak je isti kao i znak lokalne z ose
ploe (na primer: p
z
=-10.00 kN/m
2
).


Konani elementi
1.) Generisanje mree konanih elemenata


-selektovati oblast
-zadati prosenu veliinu konanih elemenata (na primer: 0,5 m)



2.) Definisati stepene slobode vorova.


Stepeni slobode
vorova


Selektovati sve vorove. U listi izabrati stavku Ploa u X-Y ravni.

Statika Startovati linearnu statiku analizu.


294

9.4. Model membrane
Geometrija
1.) Definisati geometriju, na primer: u ravni X-Z.
Postaviti X-Z pogled.


Nacrtati mreu elemenata.




etvorougaonik


Elementi
1.) Definisati elemente membrane.



Povrinski
elementi




Membrana
Za definisanje membrana elemenata selektovati etvorougaone/trougaone povrine koje imaju iste
materijale, pravce lokalnih osa i debljinu.

2.) Definisati karakteristike materijala (na primer: selektovanjem iz baze materijala)



Baza
materijala
(Beton C20/25)

3.) Definisati debljinu ( na primer: 200 mm)

4.) Program automatski generie lokalni koordinatni sistem konanih elemenata.


n
x
, n
y
, n
xy
unutranje sile odgovaraju x,y pravcima



5.) Definisati oslonake elemente.

Uputstvo 295



Takasti
oslonac




Linijski
oslonac



Relativno u odnosu na
ivicu




Globalno


Mogue je definisati i povrinske oslonce (Winkler-ov tip elastinog oslanjanja).

Za definisanje oslonakih elemenata, prvo selektovati povrinske elemente a zatim oslonake ivice.
Ako se izabere relativno u odnosu na ivicu, tada je x osa u pravcu ivice, y osa upravna na ivicu
povrinskog elementa (prema pravilu desne ruke) a z osa upravna na ravan povrine.





6.) Definisati stepene slobode vorova.



Stepeni slobode
vorova


Selektovati sve vorove. U listi izabrati stavku Membrana u X-Z ravni.

Optereenja
1.) Definisati sluajeve i kombinacije optereenja.



Sluaj optereenja
i grupa
optereenja



Kombinacija
optereenja



2.) Zadati optereenja (u vorovima, linijsko, po povrini, sopstvena teina).



vorovi




Membrana



Membrana



Membrana



Membrana


Selektovati oblast sa istim optereenjem.
Pravac raspodeljenog optereenja je definisan lokalnim x-y pravcem membrane
(na primer: p
y
=-10.00 kN/m
2
).

296




Statika Startovati linearnu statiku analizu.




9.5. Analiza spektra odgovora
Geometrija
Pogledati... 9.1.- 9.4. eme ulaznih podataka.

Konani elementi
Pogledati... 9.1.- 9.4. eme ulaznih podataka.


Optereenja/1
1.) Definisati optereenja.



Optereenja


2.) Zadavanje svih gravitacionih optereenja koja se uzimaju u obzir kao masa pri analizi vibracija koja
se startuje posle statike analize.

Analiza/1


1.) Startovati analizu vibracija. Najee je potrebno izraunati 3 tona oscilovanja za ravanske a 9
tonova za prostorne konstrukcije.

Gravitaciono optereenje opisano u taki: Optereenja/1, uzeti u obzir u proraunu ukljuivanjem
prekidaa Konvertovanje optereenja u mase.





Optereenja/2
1.) Definisati sluaj optereenja: seizmika.



Optereenje


2.) Definisati parametre seizmikih optereenja.



Seizmika

Analiza/2


1.) Startovati linearnu statiku analizu.

2.) Prilikom generisanja seizmikog sluaja optereenja, kreiraju se dva tipa optereenja. Jedno + sa
pozitivnim znakom vrednosti, a drugo - sa negativnim znakom vrednosti. Indeksima 01, 02, , n
oznaavaju se rezultati (pomeranja i sile) za pojedine tonove slobodnih vibracija. Ovi sluajevi
optereenja mogu da se koriste i prilikom kreiranja kritinih kombinacija optereenja.
Uputstvo 297

Pogledati... 4.10.20 Seizmiko optereenje







M
y
( ) +
M
y
( )





envelope
y
M



298

























Ova strana je namerno ostavljena prazna.
Uputstvo 299

10. Primeri
10.1. Linearna statika analiza elinog okvira u ravni
Ulazni podaci AK-ST-I.axs

Geometrija:





Materijal: elik
Profil: I 240
Optereenja:



Rezultati: AK-ST-I.axe
Komponenta Analitiki AxisVM
1.sl.opt.
e
X
C ( )
[mm]
17.51 17.51

M
y
A ( )
[kNm]
-20.52 -20.52
2.sl.opt.
e
X
C ( )
[mm]
7.91 7.91

M
y
A ( )
[kNm]
63.09 63.09
300

10.2. Geometrijski nelinearna statika analiza elinog okvira u ravni

Ulazni podaci AK-ST-II.axs

Geometrija:




Materijal: elik
Profil: I 240
Optereenja:



Rezultati AK-ST-II.axe
Komponenta Preko funkcija
stabilnosti
AxisVM
1.sl.opt.
e
X
C ( )
[mm]
20.72 20.58

M
y
A ( )
[kNm]
-23.47 -23.41
2.sl.opt.
e
X
C ( )
[mm]
9.26 9.22

M
y
A ( )
[kNm]
66.13 66.25

Kontrola Ravnotea se proverava na deformisanom modelu.
Uputstvo 301

10.3. Analiza stabilnosti elinog okvira u ravni

Ulazni podaci AK-KI.axs

Geometrija i optereenja:





Materijal: elik
Profil: I 240
Rezultati AK-KI.axe

Oblik izvijanja:




Parametar
kritinog
optereenja
Cosmos/M
'
AxisVM
n
cr
6.632 6.633

302

10.4. Analiza slobodnih vibracija elinog okvira u ravni po teoriji I reda

Ulazni podaci AK-RZ-I.axs

Geometrija:





Materijal: elik
Profil: I 240
Rezultati AK-RZ-I.axe


Frekvencija [Hz]
Ton vibracija Cosmos/M
'
AxisVM
1 6.957 6.957
2 27.353 27.353
3 44.692 44.692
4 48.094 48.094
5 95.714 95.714
6 118.544 118.544

Uputstvo 303

10.5. Analiza slobodnih vibracija elinog okvira u ravni po teoriji II reda

Ulazni podaci AK-RZ-II.axs

Geometrija i optereenja:





Materijal: elik
Profil: I 240
Rezultati AK-RZ-II.axe

Frekvencija [Hz]
Ton vibracija Cosmos/M
'
AxisVM
1 0.514 0.514
2 11.427 11.426
3 12.768 12.766
4 17.146 17.145
5 27.112 27.109
6 39.461 39.456
304

10.6. Linearna statika analiza AB konzole

Ulazni podaci VT1-ST-I.axs



E=880 kN/cm
2

v=0
t=0.10 m
p=100 kN/m
Mrea: 4x16


Rezultati VT1-ST-I.axe

Komponenta Analitiki
(sa uzimanjem u obzir
uticaja smicanja)
AxisVM

e
z
B ( )
[mm]
15.09 15.09

n
x
A ( )
[kN/m]
1800.00 1799.86
Uputstvo 305

10.7. Linearna statika analiza slobodno oslonjene AB ploe

Ulazni podaci VL1-ST-I.axs




E=880 kN/cm
2

v=0
t=0.15 m
p=50 kN/m
2

Mrea: 8x8

Rezultati

Komponenta Analitiki
(ne uzimanjem u obzir
uticaja smicanja)
AxisVM
(sa uzimanjem u obzir
uticaja smicanja)


e
z
A ( )
[mm]
51.46 51.46

m
x
A ( )
[kNm/m]
46.11 46.31

Analiza
konvergencije


Podele mrea:



306

10.8. Linearna statika analiza ukljetene AB ploe

Ulazni podaci VL2-ST-I.axs



E=880 kN/cm2
v=0
t=0.15 m
p=50 kN/m2
Mrea: 16x16

Rezultati VL2-ST-I.axe

Komponenta Analitiki
(ne uzimanjem u obzir
uticaja smicanja)
AxisVM
(sa uzimanjem u obzir
uticaja smicanja)


) ( A
z
e [mm]
16.00 16.18

) (A
x
m [kNm/m]
22.01 22.15

) (B
x
m [kNm/m]
64.43 63.25

) (B
x
q [kN/m]
111.61 109.35

Analiza
konvergencije

Podele mrea:


Uputstvo 307

11. Literatura
1. Bathe, K. J., Wilson, E. L., Numerical Methods in Finite Element Analysis, Prentice Hall, New Jersey, 1976
2. Bojtr I., Vrs G., A vgeselem-mdszer alkalmazsa lemez- s hjszerkezetekre, Mszaki Knyvkiad,
Budapest, 1986
3. Chen, W. F., Lui, E. M., Structural Stability, Elsevier Science Publishing Co., Inc., New York, 1987
4. Hughes, T. J. R., The Finite Element Method, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1987
5. Owen D. R. J., Hinton E., Finite Elements in Plasticity, Pineridge Press Limited, Swansea, 1980
6. Popper Gy., Csizms F., Numerikus mdszerek mrnkknek, Akadmiai Kiad Typot
e
x, Budapest, 1993
7. Przemieniecki, J. S., Theory of Matrix Structural Analysis, McGraw Hill Book Co., New York, 1968
8. Weaver Jr., W., Johnston, P. R., Finite Elements for Structural Analysis, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs,
New Jersey, 1984
9. Dr. Szalai Klmn, Vasbetonszerkezetek, vasbeton-szilrdsgtan, Tanknyvkiad, Budapest, 1990. 1998
10. Dr. Kollr Lszl: Vasbeton-szilrdsgtan, Megyetemi Kiad, 1995
11. Dr. Kollr Lszl: Vasbetonszerkezetek I., Vasbeton-szilrdsgtan az Eurocode 2 szerint, Megyetemi Kiad,
1997
12. Dr. Blcskei E., Dr. Dulcska E.: Statikusok knyve, Mszaki Knyvkiad, 1974
13. Dr. Dulcska Endre: Kisokos, Segdlet tartszerkezetek tervezshez, BME ptszmrnki Kar, 1993
14. Porteous, J., Kermani, A., Structural Timber Design to Eurocode 5, Blackwell Publishing, 2007
15. Dulcska Endre, Jo Attila, Kollr Lszl: Tartszerkezetek tervezse fldrengsi hatsokra, Akadmiai
Kiad, 2008
16. Pilkey, W. D., Analysis and Design of Elastic Beams - Computational methods, John Wiley & sons, Inc., 2002
17. Navrtil, J., Prestressed Concrete Structures, Akademick Nakladatelstv Cerm

, 2006
18. Szepeshzi Rbert: Geotechnikai tervezs (Tervezs Eurocode 7 s a kapcsold eurpai geotechnikai
szabvnyok alapjn), Business Media Magyarorszg Kft., 2008
19. Gyrgyi Jzsef: Dinamika, Megyetemi Kiad, 2003
20. Bojtr Imre, Gspr Zsolt: Vgeselemmdszer ptmrnkknek, Terc Kft., 2003
21. Eurocode 2, EN 1992-1-1:2004
22. Eurocode 3, EN 1993-1-1:2005
23. Eurocode 3, EN 1993-1-3:2006
24. Eurocode 3, EN 1993-1-5:2006
25. Eurocode 5, EN 1995-1-1:2004
26. Eurocode 8, EN 1998-1-1:2004
27. Paz,M., Leigh, W., Structural Dynamics - Theory and Computation, Fifth Edition, Springer, 2004
28. Chopra, A. K., Dynamics of Structures - Theory and Applications to Earthquake Engineering, Third Edition,
Pearson Prentice Hill, 2007
29. Biggs, J. M., Introduction to Structural Dynamics, McGraw-Hill, 1964
30. Weaver, W., Jr., P. R. Johnston, Structural Dynamics by Finite Elements, Prentice-Hall, 1987
31. Bathe, K. J., Finite Element Procedures, Prentice-Hall, 1996
32. www.axisvm.eu; Manual 10, Inter-CAD kft, 2010
33. Kovaevi,D., Janji,., AxisVM9 Uputstvo, hiCAD doo, 2009

308

Beleke
Uputstvo 309

Beleke
310

Beleke