manual za gradnju baliranom slamom (1.

deo)
Posted on 12/04/2011 by Mr.731MY

46

Uvod u gradnju baliranom slamom

istorija gradnje slamom. Nebraska sistem. Renesansa. Evropa i Francuska. Autokonstrukcija. Prednosti gradnje baliranom slamom. Bone sile i zemljotresi. Zatita od vode. Uloga zavrnog maltera. Alat.

I UVOD istorija / danas/ nekoliko rei o autokonstrukciji/ prednosti gradnje bairanom slamom/ prednosti blatnih maltera/ izolacija/ ta treba razumeti pre sveag/zatita protiv vode/ alat II NAJEE POSTAVLJENA PITANJA tri praseta/ vatra/ glodari/ slama ili seno/ zemlja na gomili/ termiti i insekti/ voda-rizik od truljenja/ dugovenost/ dozvola za gradnju/ osiguranje/ cena/ bale- na kant ili ne?/ razliite tehnike III BALE SLAME dobre bale za gradnju/ nai male bale slame/ okrugle bale-preraditi bale/ naruiti bale/ transport i odlaganje bala

slame/ cena bala slame/ dimenzije bala/ prilagoditi irinu bala/ zaobljene bale/ velike kvadratne bale (Jumbo Bales) IV OD KROVA DO TEMELJA krov/ izolacija krova/ulananje/ zidovi/ nosei zidovi/ drvena skeletna konstrukcija/ jednna kruna kua ili zid/ zid/ luk/ vrata i prozori/ elektrika/ vodovodne instalacije/ kaenje objekata ne zid/ temelji/ eksperiment: izolovanje poda sa balama slame/ ravnanje V BLATNI MALTERI osnovni sastojci zemlje/ razliiti slojevi maltera/ testovi/ nakon prvih testova/ malter glina-pesak/ malter pesak/ unapreivanje maltera/ traiti zemlju/ pripremiti malter/ nanoenje blatnog maltera/zavrna obrada VI KRE gaeni ili hidraulini kre/ nanoenje krea/ boje na bazi krea/ unapreenje krenih maltera/ kre na zemlji/ cementni malteri-mrea VII OSTALO gips/ blokovi od slame/ malterisati horizontale/ sipanje u oplatu/ druge

I UVOD ISTORIJA Graenje biljnim vlaknima staro je koliko i oveanstvo, o emu jo i danas svedoe ostaci zaklona od granja i lia. Ljudi su hiljadama godina koristili slamu za izgradnju zidova i za izradu krovova. Ali, najvea i relativno nedavna novina (oko 1850.godine) je izum baliranja slame, to je omoguilo proizvodnju lakih blokova, sa izuzetnim izolacionim kapacitetom koji su, iznad svega, i biorazgradivi. Ideja i njena realizacija su jednostavne, ali ih je neophodno dobro promisliti ! Maine za baliranje su patentirane u SAD-u pre 1850.godine, i ve su bile na prodaju 1873.godine, pokretane konjima. Do 1809.godine, vlasnici eleznica prihvatali su samo transport balirane slame.

NEBRASKA U isto vreme, pioniri Kinkaid Sandhills u Nebraski, imali su malo drveta i gline za uobiajenu tehniku gradnje. ini se da je bilo logino da je neko bale slame shvatio kao velike lake cigle. Tako je poela njihova primena u izgradnji. Prvi dokument o gradnji baliranom slamom pojavio se 1886.godine u Nebraski , za jednu kolu. 1920-ih godina, Ministarstvo poljoprivrede severne Dakote u SAD-u, izdalo je manual za gradnju baliranom slamom, za izgradnju poljoprivrednih objekata. Ova inicijativa doprinela je irenju tehnike u nekoliko zemalja SAD-a. Tehnika Nebraska, sa noseim zidovima od bala slame, najvie se koristila izmeu 1905. i 1935.godine, a prestala je da se primenjuje oko 1940.godine kada se, sa dolaskom eleznice, prednost daje loije izolovanim objektima radi prepoznavanja i drutvenog prestia, a slama se poela doivljavati u vezi sa neim prolim, odnosno siromanim. Od tad, kue od slame su, uprkos svemu, graene u nekoliko zemalja, ali je ovo ostalo uvek relativno marginalno. RENESANSA Gradnja balama slame je ostala uspavana sve do izlaska lanka o tehnici Nebraska od strane Welsch-a u Shelter 1973. Od izdanja u ovom asopisu, Amerikanci poinju da rade eksperimente i testove u laboratorijama, da organizuju prakse, piu tekstove i knjige, i na taj nain se ostatak sveta upoznao sa ovim neverovatnim nainom gradnje.

EVROPA I FRANCUSKA Najstariju dokumentaciju na temu gradnje slamom u Evropi nalazimo u Francuskoj. U jednom izdanju Nauka i ivot iz maja 1921.godine, pie se o postojanju kue od bala slame u Montagris-u. Feuillette ovu tehniku gradnje (brzu i ekonominu) predlae kao reenje za rekonstrukciju posle rata. U svom lanku, on napominje da je u toku nekoliko izvoenja ovakvih projekata. Kua Feuillette je i danas u veoma dobrom stanju i njeni stanovnici su sasvim zadovoljni njenom udobnou i malim raunima za grejanje. Jedan manual za gradnju balama slame takoe je izdat u Danskoj 50-ih godina. U Francuskoj (kao i u drugim zemljama) seosko stanovnitvo oduvek je cenilo dostupnost i izolacionu mo slame i koristilu su je za podizanje ograda, sputenih plafona, pa ak i izgradnju spoljanjih zidova. Iako neomalterisani, neki od njih odrali su se po vie decenija. U junu 1979.godine, u Larzac-u (danas Cun de Larzac), jedna kua od balirane slame je izgraena u borbi protiv proirenja vojnog kampa. Ipak, ini se da je, pre svega zahvaljujui radu Franois Tanguay i Louis Gagn iz Kvebeka, gradnje baliranom slamom je ponovo poela, ovog puta izgradnjom bala. Nakon sastanka sa Amerikancima (i nakon izlaska njihove knjige), gradnja baliranom slamom u Francuskoj ini se da se orjentisala sve vie vie ka razliitim stilovima drvenog skeletnog sistema sa ispunom od balirane slame.

NEKOLIKO REI O AUTOKONSTRUKCIJI (gradnji u sopstvenoj reiji) Sve se ui, gradnja takoe. Ako jo uvek nemate iskustva, omoguite sebi da ih steknete. Dobra priprema je obavezan deo, kako bi projekat i gradilite ostali prijatni za ivot i rad. Ne zaboravite: *u jednoj kui ima vie delova za spajanje nego u jednom kompjuteru, *ona mora odoleti vetru, kii, snegu, suncu, sili gravitacije, i moda ak i zemljotresima, *jedna nesrea za vreme i posle gradnje moe teko povrediti nekoga, *vaa kua e, verovatno, biti najvanija investicija Vaeg ivota. Nije momenat za igru pokera zatvorenih oiju. Treba uzeti u obzir mere predostronosti kojima se mogu izbei ozbiljne neugodnosti. Autokonstrukcija (nasuprot auto destrukciji) Raspitajte se i pripremite se. Ne uskraujte sebi vreme potrebno da se dobro informiete. Kupite sve knjige koje vam se ine interesantnim, pratite razliite radionice i potraite informacije na internetu. Investirajte par stotina eura (na primer) za informacije/obavetenja moe Vam se uiniti preskupo, ali nije nita u poreenju sa totalnim trokovima jedne kue pune greaka! Moje lino iskustvo mi je pokazalo da, svaki put kad sam eleo ii prebrzo, ili zanemario vreme za prouavanje dokumentacije ili dobrog promiljanja, platio sam posledice kasnije. Budite strpljivi, razgovarajte sa drugima i budite otvoreni za predloge. Naoruajte se strpljenjem i setite se basne o zecu i kornjai. 1. traite na internetu 2. itajte knjige 3. priajte i razmenjujte informacije sa graditeljima 4. uestvujte na praksama / gradilitima 5. eksperimentiite na malim projektima (!) 6. prilagodite dizajn 7. opet eksperimentiite 8. ako se dizajn i proces gradnje slau-nastavite. ako ne-eksperimentiite vie. Na kraju, potujui sve etape, konkretizujte Va projekat. Da sve zahteva vreme, ali ni Rim nije sagraen za dan! PAR ako se jedan od tri para u proseku razvede u Francuskoj, onda se jedan na dva para auto konstruktora razie! Ovo naroito vai za gradilita koja se rade paralelno sa drugom profesionalnom aktivnou sa punim radnim vremenom, ili za gradilita koja traju due od dve godine (to se esto deava poetnicima, koji se upuste u gradnju velike kue.) Stvari uzmu uvek vie vremena i novca nego to smo mislili, naroito ako nemamo dovoljno iskustva u ovom domenu. Postoje tri stvari koje su kontradiktorne: jeftino, odmah i kvalitetno! Budite realni, radite etapu po etapu, zabavljajte se tokom izrade projekta i tokom njegove realizacije, jer e Vam jedan zreo i dobro pripremljen projekat, obezbediti uivanje u radu. Iako rizikujem da se ponavljam, preporuujem vam da ponete malim projektom kao to je kokoinjac, batenska nadstrenica, garaa, atelje ili koliba. Jedna koliba za suve toalete, tu i sanitarije moe biti veoma korisna. Ovo omoguava sticanje iskustva, razvijanje vetina, testiranje Vae ideje i nalaenje/usavravanje recepture za vae maltere. Auto-konstruisati ili dati da nam neko drugi konstruie? Kad nam drugi grade, cena rada (plate, socijalno osiguranje, ekspertiza, alat) je mnogo vee nego materijal za gradnju. Zbog toga jedna kua od slame, napravljena od strane zanatlija, esto moe imati skoro istu cenu kao kua graena od drugih materijala. U auto-konstrukciji mogue je utedeti mnogo novca. Vreme provedeno u auto-konstrukciji je, uglavnom, najplodonosnije u ivotu jednog autokonstruktora; ipak, treba imati odakle finansirati ovaj period, predvideti i budetirati prema tome. Takoe, moe biti interesantno da se deo radova ustupi zanatlijama, na primer: drvena skeletna struktura. Oni imaju znanje, alat i esto interesantnu cenu za kupovinu pojedinih materijala. Lino, proveo sam 3- 4 meseca (sa svojom partnerkom i drugim ljudima koji su nam pomogli) u izradi drvene skeletne i krovne konstrukcije, i zadovoljan sam tim iskustvom. Ali, ne bi bilo mnogo razlike ni da smo zvali stolara/tesara. Sledei put, ja bih, najverovatnije, prepustio drveni skelet na izradu nekom specijalisti i sauvao

svoju energiju za ispunu slamom i za izradu maltera; ako ne, izabrao bih krovnu konstrukciju jednostavniju za izradu. Raditi sa arhitekom ili ne? U Francuskoj, nije neophodno konsultovati arhitektu za projekte koji prelaze povrinu od 170m2. Postoje takoe i konsultantski servisi sa online arhitektama. Jedan dobar arhitekta moe vam dati solucije koje e poveati udobnost i smanjiti ekonominost. Kako znati da li je jedan zanatlija ili jedan arhitekta kompetentan? Traite ozbiljne reference i posetite realizovane projekte (bez prisustva zanatlija/arhitekte.) Ispitajte vlasnike da znate da li su zadovoljni. Kako se reavaju nepredvieni problemi (uvek ih ima.) Pozovite ih u restoran ili kod vas kako biste zagrebali po povrini njihovog iskustva, i da im se zahvalite. Ovo je jedna mala investicija za izbegavanje velikih problema. Ne zaboravite da je ovo, verovatno, Vaa najvea investicija i da je dakle osnovno izabrati nekoliko kvalitetnih partnera. ene i deca prvo U nekim ne-zapadnim kulturama, ene su te koje grade. Deca su uvek prisutna na gradilitu i prirodno inicirana u vetine gradnje. Ali, u zapadnom svetu,gradilite je zabranjena zona za decu, jer se smatraju veoma opasnim. Ova gradilita su, takoe, malo dostupna enama zbog, s jedne strane, maoizma, ali i zbog fizike prirode nekih poslova. Rezultat je da ima oko 3% ena u tradicionalnoj gradnji i 0% dece. S druge strane, u pokretu gradnje slamom, postoji kvazi jednakost izmeu mukaraca i ena (arhitekata, staista i volontera na gradilitu.) Njihova deca esto ine deo ekipe za graenje, naroito za vreme rada sa balama, pripreme i nanoenja blatnih maltera. Jedno ovakvo gradilite dozvoljava da integriemo mnogobrojne ljude, koji ne bi mogli da se ukljue u jedno normalno gradilite. Naravno, tokom gradnje ima potencijalno opasnih momenata, mesta i alatki; mislim prvenstveno na alat koji se brzo okree i/ili see (cirkularne testere, motorne testere, mlinovi, itd.) i radovi na visinu (postavljanje krovne konstrukcije.) SIGURNOST Neiskustvo, neznanje, umor, neskoncentrisanost i, pre svega, tvrdoglavost mogu biti veoma opasne za gradnju. Budnost je obavezna da gradilite bude u potpunoj sigurnosti. Ne postavljajte se ispod nekoga i ne dozvolite da to neko radi. Jedna kofa puna maltera, jedan eki ili jedan crep koji pada, mogu da nanesu neopisivu tetu! Savet:uzmite (kad je neophodno) zatitne naoare, rukavice, zatitu za ui i dobre maske. Mislite takoe na eir i kremu za zatitu od sunca. Venajte materijale Iako priamo o kuama od slame, jasno je da kue nisu nikad graene samo od slame. Naravno, drugi materijali kao to je drvo, kamen, kre i drugo mogu biti venani sa slamom. Svaki materijal za svoju namenu: mudro je koristiti svaki od njih promiljeno. Evolutivni projekat 1.kupite jedan teren i ivite u atoru, karavanu ili domu na tokovima i utedite novac, kako biste mogli uloiti u konstrukciju. Posmatrajte okolnu klimu, teren, skupite razliite elemente, kao to su vrata i prozori. Naite i eksperimentiite sa zemljom. Traite drvo za izradu krovne konstrukcije. 2. napravite prostor A kako biste mogli izolovati karavan i kako komijama/zajednici ne bi smetalo vizuelno zagaenje. Predvidite da moete izai karavanom na jednu stranu objekta. 3. utedite vie 4. izgradite prostor B i instalirajte sobe u prostoru A.

Prednosti konstrukcija od balirane slame *lepota : *debeli zidovi , *zaobljeni uglovi, organske forme zidova ili krune kue, *deblijna zidova dozvoljava izgradnju nia. *super izolatori: termika otpornost (R)=6(*), to je jednako 25cm kamene vune. (*) izvor : Eokoloka izolacija, JP Oliva, Terre Vivante, *zdrave: objekti od slame su zdravi, prijatni za gradnju i za ivot, *dobra akustika: zajedno sa zemljanim malterima, zidovi od slame imaju odlinu akustiku u prostorijama, *dobra zvuna izolacija: na osnovu testova u laboratorijama, omalterisani zidovi od slame su dobri zvuni izolatori, pod uslovom da nema elemenata (greda npr.) koji prekidaju izolaciju. *biorazgradive: nakon upotrebe, jedan objekat od slame moe se vratiti zemlji, jer je slama 100% biorazgradiva. Nema potrebe za deponijama, ni procesa reciklae. *zidovi koji diu: vlanost moe prei od spolja ka unutra bez ikakvih problema. *lake i jednostavne za izradu: dostupno enama i deci, jer je relativno lako (12 do 18kg po bali slame) i netoksino. *mogunost rada sa lokalnim materijalima, u auto konstrukciji. *ekonomine: svake godine, uteda od 50% na grejanju, u poreenju sa kuom od betona izolovanog sa 8cm kamene vune. Bale slame imaju i izuzetno nisku cenu. Ulaganje u njihovu proizvodnju je minimalno, jer je slama nus-produkt prilikom uzgoja itarica. *obnovljive: koliina slame proizvedene svake godine je neverovatna. Slama (ito, pirina, jeam) se u celom svetu smatra otpadom u modernoj poljoprivredi. *odrive: postoje kue od slame koje su i sto godina stare, i jo uvek su u dobrom stanju. *ekoloke: proizvodnja bala slame nema potrebu za fabrikom, ni za velikom koliinom energije (zvane: siva energija), jer su bale jednostavne za izradu sa balerom iza traktora (ili runo kao to se radi u Indiji.) Proizvodnja bala slame je esto lokalna, jer se itarice proizvode u celom svetu. Njihova dostupnost i mala teina smanjuju cenu transporta, trokove i zagaenja. Proizvodnja i korienje slame u jednoj zgradi zadrava CO2(kao i drvo). Da bi Vam doarali do koje mere se dananja gradnja tetno utie na nae okruenje : proizvodnja 1 kg cementa proizvede 1kg CO2. *naslee: slama, zemlja, drvo i kamen su bili koriteni u gradnji oduvek. Prednosti blatnih maltera * lepota : * blatni malteri laki su za izradu, * debljina zidova dozvoljava izradu nia, * blatni malteri mogu biti veoma lepih boja. * zdravi : niste obavezni da zatitite kou i oi, kao kod rada sa kreom i cementom. * nema hemijskih dodataka : kao kod nekih maltera koji su prefabrikovani i prodaju se kao stari, ali sa sintetikim voskom. * ekoloki: primena lokalne zemlje smanjuje transport. Jedan blatni malter radi se od nepeene zemlje, nikakvo peenje nije potrebno kao za kre, cement ili gips. Zbog toga su, ak i prefabrikovani blatni malteri sa transportom na velike distance, veoma interesantni sa energetskog aspekta. * inercija : jedan mlater poveava masu objekta, to je korisno za smanjenje ekstremnih temperatura. * regulacija toplote i vlanosti: zemlja ima sposobnost vezivanja i oslobaanja vlanosti i toplote. Ovo stvara komfor i tedi novac. * laki za izradu: * blatni malteri se lako lepe za zidove (zahvaljujui glini)

* blatni malteri su veoma postojani u unutranjosti, i laki za popravku. Potujui neka pravila, mogu biti takoe korieni i u eksterijeru. * ceo svet moe biti angaovan prilikom nanoenja osnovnog sloja. Izolacija prenos energije toplota (energija) prenosi se na tri razliita naina: * radijacijom: infracrveni, od sunevih zraka ili od jedne pei na drva, npr. * kondukcijom: fiziki kontakt. Kada dodirnemo pe na drva, opeemo se, jer je ovaj transfer brz i veoma intenzivan. * konvekcijom: gas ili tenost koji prenosi energiju cirkuliui kroz prostor. To je vru vazduh pei na drva (ili elektrini radijator) koji se penje i zagreva plafon. ta je izolator? Izolator je materijal koji treba da uspori transfer energije, kako bi odrao enterijer nae zgrade prijatnim i kako ne bi dolazilo do gubitka, tako dragocene, energije. Izolacija se esto bazira na principu da jedan materijal male mase uva i prenosi energiju (hladnou, kao i toplotu), mnogo bre nego materijali sa velikom masom. Materijali male mase su vazduh, ovja vuna, kamena vuna, konoplja i slama. Vazduh je najvei izolator od ovih materijala, ali ga je neophodno zaustaviti; u suprotnom-konvkecija se vraa u igru. Zbog toga je vuna najefikasnija po cm debljine, kao to je bala slame dobar izolator zbog velike debljine lakog materijala, koji spreava kretanje vazduha. Materijali velike mase su: metal, beton, voda, kamen, kre i zemlja. Ne zaboravite da krov takoe treba dobru izolaciju, jer je to prostor u kome je gubitak energije najvei. Mogue je izolovati krov balama slame, ali vodite rauna o njihovoj teini. Ovja vuna je takoe odlian izolator krovova, i mnogo je laka od slame. Vazduni dep Generalno se veruje da je vazduh najbolji izolator; ako bi to bio sluaj, ne bi bilo neophodno zatvarati prozore. Vazduh je dobar izolator jedino kada je nepokretan/zaustavljen. Rupe ili vazduni depovi izmeu bala slame su neefikasni. Suprotno, konvekcija (cirkulacija gasa ili tenosti toplotom) stvara jedan stvarni transport energije. To je ono to zovemo termikim mostom. Termika regulacija (HQE) jedna kua kompletno izolovana balama slame odgovara veoma dobro oznaci HQE i termikoj regulaciji (RT 2001), na snazi od juna 2001. Poreenje vrednosti izolacije nekoliko materijala za konstrukciju(*): sistem R uplji beton 20cm 0,39 uplji beton 20cm+zemlja piljevina 10cm 1,03 uplji beton 20cm+upljina+celuloza 8cm 3,08 kamen 50cm ili naboj 45cm 0,62 slagana drva 40cm ili celularni beton 25cm 1,70 masivno drvo 20 cm ili ekspandirana glina 30cm 1,70 monomur 37,5cm ili zemlja-slama 30cm 3,00 zemlja-slama 30cm ili konoplja 3,00 drveni skelet+celuloza 12cm 3,70 masivno drvo+celuloza 10cm 4,70 balirana slama 45cm 6,00 (*) izvor : ekoloka izolacija * JP Oliva, Editions Terre Vivante panja: ne moe sve biti reeno samo kroz brojeve i predlaem Vam da prostudirate knjigu JP Oliva Lisolation cologique, deo o razliitim materijalima/ tehnikama i veoma jasno objanjava ta je termika udobnost i kako je postii. Inercija (masa) jedne kue od slame Neki smatraju da jedna kua od balirane slame nema veliku masu (za apsorpciju i povratak toplote). Meutim, jedna kua od balirane slame pokrivena dobrim slojem maltera, ima znantu masu. Jedan blatni malter debljine 5cm ima oko 65kg/m2, to je mnogo vie nego gipsane ploe. Na primer, jedna kua od 100m2 u osnovi, imae u

enterijeru oko 30m2 blatnih maltera, to predstavlja oko 5 tona zemlje; ne raunajui pregrade, pod i ostalo. Za poveanje mase, takoe se mogu napraviti i pregradni zidovi od zemlje, pa ak i nametaj kao to su klupe i police. to je vea masa, treba vie energije da bi se kua zagrejala; ali je prednost to e ona due ostati topla. Bitna stavka gradnje slamom je da je masa (malter) u enterijeru izolacije, i da ne gubi svoje kalorije (ili svoju sveinu) u kontaktu sa eksterijerom. Prema testovima realizovanim u SAD-u, jedan blatni malter od 5cm je optimalni minimum za povratak, tokom veeri i noi, akumulirane toplote tokom dana. ta treba razumeti, pre svega lateralne(bone) sile Bone sile su rezultat vetrova i zemljotresa. Ove sile mogu prouzrokovati klizanje, rotaciju, ili deformaciju zidova. One se takoe mogu javiti zajedno, i potpuno unititi objekat. Dakle, imperativ je razumeti ove sile i osmisliti i konstruisati potujui ogranienja materijala i tehnika, kako bi se izbegla oteenja. Ako ne vladate temom, naite pomo od ljudi koji imaju znanja u ovom domenu.

Bone sile i nosei zidovi Jedan zid od slame sa svojim malterom ve ima odreenu otpornost protiv bonih sila. Dokaz za to je Nebraska kua, gde je slama nosei konstruktivni element, bez ikakve druge strukture ili ojaanja. Pravljeni poetkom veka, neki od ovih zidova su preiveli do danas, bez da su ak bili i omalterisani. etiri elementa koja osiguravaju otpornost su: 1. gustina balirane slame: to su bale gue, vie su krute. Ipak, bale ostaju uvek malo fleksibilne: po jednom testu raenom u SADu, (Straw-Bale Code testing od strane Catherine Wanek), jedan zid od slame bez maltera je bio optereen za testiranje njegove vrstoe na pritisak. Zid je, bez problema, primio optereenje; i rezultat testa je bio pozitivan. Zatim, kako bi bolje razumeli zid od slame, dodatno su opteretili zid: nije se desilo nita, osim sleganja zida. Kad su skinuli optereenje, istraivai su, na njihovo veliko iznenaenje, primetili da se zid ponovo popeo do svoje originalne visine! U realnosti (dakle, sa malterom), malter puca i ( ili pada); ovo e biti znak za stanovnike da napuste zgradu. Interesantno je da, kad se jedan zid od betona ili upljeg betona optereti preko njegovih kapaciteta, on pada odjednom, bez prethodnih upozorenja. 2. optereenje zidova (krova ili drugih sistema optereenja) 3. malteri su najrigidniji deo (kao beton), nije fleksibilan kao slama, ve reaguje vie kao jedan veoma tanak zid. Izgleda da je prvo malter (ba zato to je najrigidniji) otporan na optereenje (gravitaciju i bone sile). Ali, irina bala slame daje mu podrku, jer je on previe tanak da bi mogao primiti optereenje sasvim sam. U sluaju zemljotresa ili oluja, ovo fleksibilno srce zida takoe dozvoljava jedan izvestan pokret, bez da se zid kolapsira. Jeedan pesnik mogao bi iskoristiti koreografsku metaforu: zidovi od zemlje mogu igrati Salsu! 4. na kraju, snaga jednog zida od slame je u vezi koja postoji izmeu maltera i dobro nabijenih bala slame. Zbog toga je veoma vano raditi tako da malter dobro prianja uz bale. Bez prethodnih testova, nemogue je predvideti otpornost zidova od slame, jer ovaj kapacitet zavisi od: * kvaliteta, gustine i irine bala slame, * kompresije zia, * kvaliteta i debljine maltera, * kvaliteta prianjanja maltera. Zemljotresi za arhitekturu otpornu na zemljotrese neki koriste princip dva rigidna zida sa fleksibilnom sredinom, koji se na engleskom zove Stressed Skin Panel. Ali, kako bi kua od slame stvarno bila otporna na zemljotrese, potrebno je poveati performanse celine. Neophodno je postojanje metalne armature (ne samo mrea), koja je fiksirana za

temelje i grede. Osim metalne, struktura moe biti i drvena. Posetili smo jednu kuu u San Francisku u Kaliforniji (region esto uzdrman zemljotresima), koja je ve pretrpela nekoliko zemljotresa: nismo primetili ni jednu pukotinu! Bone sile i skeletna konstrukcija Kako bi se poveala otpornost zida od bonih sila i gravitacije, veliki broj graditelja koristi skeletnu konstrukciju. U nju treba integrisati dijagonalne elemente (spregove protiv vetra), kako bi bolje odoleli bonim silama. Ako ne, ispuna od slame i malter su ti koji osiguravaju ovu otpornost. Otpornost na vetar od temelja do krova Kako bi se odolelo bonim silama, trougao je oblik mnogo superiorniji od kvadrata. Zbog toga ga esto sreemo u arhitekturi. Ali, u jednoj skeletnoj stukturi, ovi dijagonalni elementi ometaju ispunu balama slame. Tako da je mnogo jednostavnije postaviti spregove protiv vetra u eksterijeru (na povrini bala slame). Sile se i prenose od grede do temelja uz pomo jedne trake, kabla ili tapa (slika 04)

Slabe take nalaze se u spojevima izmeu razliitih materijala. (slika 05)

(1)greda (2)stub (3)traka (4)metalna ploa (5,6,7) sistemi za fiksiranje trake korektno za pod (8) armatura Ojaanje uglova Drugi nain ojaanja zidova je da se ojaaju uglovi. Evo dva primera:

slika levo: metalne ploe ili paneli u drvetu : (1) greda (2)stub (metalna ploa) slika desno: (1)greda (2)stub (4)kosnik (5) tap sa navojem (6) zavrtanj ovaj sistem koristi spregove protiv vetra sa jednim tapom sa navojem, zbog ega ovaj sistem funkcionie na pritisak i na napon. panja: kapacitet ovog sistema je veoma ogranien, jer sve bone sile treba da budu apsorbovane veoma malom povrinom (kao na slici 08)

Zatita od vode Vlaga je, naravno, najvei neprijatelj konstrukcije od slame (kao i bilo kom drugom tipu konstrukcije.) ta vie, jedna takva kua je nezdrava, tako da je imperativ razmotriti sve neophodne mogunosti da bi se garantovala jedna zdrava konstrukcija. Voda u objekat moe ui na vie naina: tena u vidu kie, gasovita kao respiracija koja se transforimie jednako u kapljice, kondenzacija, ako je okolnosti uzrokuju. Prva uloga jednog objekta je (sa klimom kao u Francuskoj) da zatiti svoj sadraj od kie. Dakle, ini mi se oigledno da je prva uloga njegove arhitekture da zatiti zgradu od vode, zbog ega estetika arhitekture prelazi u drugi plan.

Da bi se obezbedila dobra zatita od vode, sledei detalji se preporuuju: 1)preputen krov-jedan od najekonominijih naina zatite zidova

2)oluci smanjuju koliinu vode koju vetar nanosi na fasadu. 3) ventilacija ispod pokrivaa je imperativ kako bi se izbegla akumulacija vlage (kondenzacija) 4)izbegavati horizontalne povrine ispod prozora- treba da su dijagonalne i da odvode vodu ka spolja (ako je mogue van povrine maltera). Koristite nepropusne proizvode dobrog kvaliteta. Zavretak na kap vode je interesantniji nego klasini. Prozori postavljeni ka spoljanjosti zida su manje osetljivi na ulazak vode. 5)zatitite kvalitet disanja zidova od slame. Voda koja se vraa (to je sasvim normalno), treba biti evakuisana. Izbegavajte bojenje spoljanjeg zida-bolje je koristiti pigmente u zavrnom malteru ili je jednom okreiti. 6) zavretak maltera sa jednom kapi vode pomae drenai maltera, kako ova vlaga ne bi dugo dodirivala bale slame. 7) drenaa oko temelja je neophodna, kako bi se izbeglo stagniranje vode u dnu kue. 8)vazduni sloj za venitlaciju izmeu izolatora i pokrivaa kako bi se izbeglo akumuliranje vlage. 9)dva razliita materijala koja se dodiruju (malter i drveni okvir npr.) su osetljive take, zbog toga to svaki materijal reaguje drugaije na toplotu i hladnou. Obratite panju oko okvira, naroito sa spoljne strane. Rupe izmedju okvira (drvenog) i maltera (zemlja ili kre) mogu biti mesta prolaska vode, vazduha (gubitak izolacije) i zvuka. 10)sa unutranje strane nije neophodno postavljanje spreavanja isparavanja. 11)postavite bale slame na drvenu podlogu, nekoliko centimetara iznad nivoa tla kako bi se izbeglo da voda ue u zid 12) pesak sa geotekstilom 13)ljunak, kako bi se zaustavilo kapilarno podizanje vode i odravanja ploe suvom 14)postaviti jednu nepropusnu barijeru kako bi se izbeglo da vlaga moe da se podigne.

ULOGA ZAVRNOG MALTERA Zavrna obrada povrine zida je osnovna za dobro funkcionisanje objekta. Ona predstavlja barijeru za vazduh, vatru, vodu i ivotinje. Distribuirana masa (malter) ima takoe visoke performanse za pasivno grejanje. Idealno bi bilo imati povrinu koja odoleva okovima, osipanju i prljanju. Kako bi bile svetlije, unutranje povrine su esto u svetloj boji (ne sjajnoj), koja dobro reflektuje svetlost.

(1)Prozor istine-kad se zidovi omalteriu, niko vie ne moe videti slamu. Zato je, kako bi se pokazalo da je ispod maltera slama, potrebno ostaviti jedan prozor istine u veini kua- to je jedan ram oko mesta koje nije omalterisano, ostavljajui slamu vidljivu. Postoje razliite vrste, na Vama je da kreirate Va! Savetujem Vam da stavite staklo ispred slame, kako biste izgbegli da zimski vetar ue suvie lako unutra. Postoji nekoliko moguih tipova maltera, ali nije dovoljno samo izabrati dobar malter, jer performanse i otpornost jednog objekta i njegovog maltera zavise od kvaliteta: * koncepta: * preputenog krova i prilagoene arhitekture * oluka * malter ne treba da se spusti do poda * simsovi prozora * jedna urezana obrva u malteru iznad jednih vrata ili prozora odvodi vodu na stranu * priprema: testovi/eksperimenti koji odreuju procenat sastojaka u malteru * konstrukcija i aplikacija: npr.meanje maltera i panja poklonjena izradi detalja. * odravanje: npr.popravka pukotina /oteenja. PASIVNO GREJANJE U veini klimatskih zona, kvalitet pasivnog grejanja i hlaenja su poveani uvodei masu u objekat. Superizolacija sa jednim debelim zavrnim malterom daje jednu kombinaciju visokih performansi, jer takav blatni malter od oko 5cm je optimum za distribuiranu inerciju. Ovo omoguava da se apsorbuje dnevna toplota i da se oslobodi tokom veeri i noi. Ako provetravate vau kuu tokom noi (leti, naravno), temperatura ostaje svea tokom dana. ZIDOVI KOJI DIU Kad lokalna klima zahteva grejanje u kui, vazduh koji je unutra je usisan ka eksterijeru kroz zidove i vlagu ovim tokom (vodena para iz kuhinje, kupatila, nae disanje i transpiracija.) (proitati: ekoloka izolacija) Kako se vlanost ne bi zadravala iza spoljanjeg maltera, potrebno je da i ovaj moe da die najmanje kao i onaj unutra. Zbog toga ne savetujem cementni malter, ve pre kreni i/ili zemljani malter. panja: neophodno je uvek provetravati Vau kuu! takoe je potrebno izbei bilo kakav kontakt izmeu zemlje i maltera, jer voda moe da se popne kroz malter kapilarno. Savetuje se da se prekine na minimalno 25-30cm od nivoa zemlje. Izbegavajte takoe vrste povrine du zida (beton, ploe itd.), tako da se voda ne odbija od zida. ALATI

(1)depni no : traka i fluorescentna boja omoguavaju da se ne izgubi u slami (2)kuka za transport bala slame. Obratite panju da je ne ostavite da se povlai negde okrenuta ka gore (retko se koristi) (3)ica za povezivanje predmeta.

(4)nabija i drugi ekii (svih dimenzija). Najvee napravite Vi sami, sa ostacima drveta na gradilitu, (5)bambus tapovi, (6)metalni tapovi, (7)klipovi velikih dimenzija, (8)klipovi malih dimenzija za privrivanje predmeta za bale slame, (9)builica moe pomoi za stavljanje tapova u bale slame, (10)drveni eki za lake zakucavanje tapova, (11)motorna testera-uvek je drite istu,i radite oprezno, (12)testera za seno (za seenje bala), stari alat koji nalazimo na buvljaku, (13)runa testera, za detalje, (14) brusilica (sa zubima za kamen), efikasno, ali opasno! (15)trimer sa plastinom icom ili diskom za zube, za seenje zidova, (16)skalpel, (17)igle. Drugi pribor: *boja (fluo) za oznaavanje na balama slame nia itd. *makaze *sigurnosna oprema *aparat za gaenje poara *maska za prainu (dobrog kvaliteta) *eir, krema za sunanje i koulja sa dugim rukavima *zatita za oi i za ui *dakovi za skupljanje slame na gomilu.

prevod sa francuskog: GRADITI SLAMOM praktini vodi za konstrukciju od balirane slame prakse, ateljei, konferencije, posete

manual za gradnju baliranom slamom (2.deo)

Posted on 29/04/2011 by Mr.731MY 30 Najea pitanja. Tehnike. Vatra. glodari. termiti i insekti. voda-rizik od truljenja. dugovenost. Bale postavljene na kant: prednosti i mane. Razliite tehnike: slama kao nosei element i slama kao ispuna drvenoj konstrukciji. Sve o balama slame. Od krova ka temelju. Vatra Bale slame ne sadre dovoljno kiseonika da izdre visoke temperature. Testovi su pokazali da omalterisani zid od balirane slame moe izdrati u poaru i do nekoliko sati. U jednom od testova (Straw-Bale Code Testing Catherine Wanek), 2 sata velikog plamena (900C) povealo je temperaturu s druge strane zida za samo 10C. Ispod maltera, slama je izgorela do 8cm. Tako da je sasvim mogue postaviti kamin uza zid od balirane slame, pod uslovom da bude izolovan (mineralnim izolatorom); to je obavezno u francuskim pravilnicima, kada kamin prolazi kroz organski materijal. panja: slama na povrini zida, a pogotovo slama na gomili na podu (tokom gradnje) je veoma zapaljiva i moe preneti plamen na krovnu konstrukciju. Zbog toga treba preduzeti mere opreza tokom izgradnje: *zabraniti puenje na gradilitu, dok slama ne bude pokrivena, *obratiti panja na alat kao: brusilice, lampe i slino, *imati na raspolaganju aparat za gaenje poara, vatrogasno crevo, kofu vode, *pokupiti slamu na gomilu bar na kraju svakog dana. Savetuje se malterisanje bala slame, ak i ako ih oblaete panelima, jer se upljina (za ventilaciju) izmeu obloge/krova i slame ponaa kao kamin. *moda je neophodno da zatitite Vae gradilite i od ljudi koji bi namerno zapalili vatru. Glodari Zid od slame, pravilno izgraen (*) i omalterisan, nee privui glodare. Oni vole tavane i materijale u koje se mogu jednostavno useliti; ne vole da prave tunele u balama, jer im to prestavlja previe posla. Malter, dobro postavljen i odravan, hermetiki zatvara zidove, pa glodari ne mogu ni ui ni izai. Ako stavljamo obloge, neophodno je dobro zatvoriti pristup tavanu, a da se ne prekine ventilacija. Prvi sloj maltera se preporuuje, kako protiv glodara, tako i protiv vatre i insekata. (*) imperativ je da bale slame budu dobro postavljene jedne na druge, bez upljina izmeu redova. Bale treba postaviti jedne uz druge, kako se ne bi stvorile galerije za glodare, ni veliki termiki mostovi. Neki se zalau za prskanje bala slame kreom (protiv glodara), ali ovo nije tehnika koja se esto primenjuje. To je, po mom miljenju, prevencija od nepostojeeg problema. Osim toga, veoma je nezdravo i neugodno udisati isparavanje krea, a to je ono to e se deavati prilikom pritiskanja bala slame jedne na druge. Slama ili seno

Slama se, uglavnom, sastoji iz stabljika, dok seno sadri i zrnevlje, to privlai glodare. Seno se ne preporuuje za gradnju, iako ga neki uspeno koriste. Slama od penice se najvie koristi u Evropi, jer je najdostupnija; ali i sve druge vrste mogu posluiti, pod uslovom da su dobrog kvaliteta i dobro osuene. Slama na gomili Ne savetujem korienje ovakve slame, jer je slabiji izolator, i mnogo osetljivija na vatru i glodare. Termiti i insekti Koliko znam, termiti ne jedu slamu kad je suva (ima vie silicijuma u slami, nego u drvetu.) U Indiji smo gradili pirinanom slamom u zoni opustoenoj termitima. Tamo je samo vlana slama pojedena od strane ovog parazita. Indijski poljoprivrednici uvaju slamu na gomili u vreama, na poljima; i ovo ne predstavlja problem, dok god je slama suva (kao na krovu.) Iskustvo je pokazalo da termiti ne napadaju kue od slame (osim jedne u SAD-u, gde su uli kako bi jeli drvo, a ne slamu!) Minimum koji treba preduzeti je da osigurate da Vaa kua ostane suva, od vrha do temelja. Za zone u kojima postoji rizik, objekat na kamenim /betonskim stubovima daje najveu sigurnost, jer je uvek mogue nadgledati i reagovati ako je neophodno. Ipak, u pojedinim kuama od slame, veoma mali insekti (zvani plaster beatles ili bark fleas) su otkriveni u veoma velikom broju. Oni se javljaju i u drugim tipovima graevina, gde je malter izloen vlazi. Mogu da ive jedino u vlanim sredinama i javljaju se ponekad tokom suenja maltera. Nisu opasni za ljude i ne jedu slamu. Nestanu jednom kad je zid suv. Dovoljno ih je usisati. Obratite panju na rupe iz kojih izlaze insekti, jer e Vam pokazati prazne prostore koje treba da zatvorite. Voda-rizik od truljenja Svaka konstrukcija treba da bude zatiena od vode. Jedna vlana kua je, prvenstveno, nezdrava. To pogotovo vai za zid od slame (od organskog materijala), jer slama truli ako ostane vlana tokom dueg vremena. Ovaj fenomen se javlja kada stopa vlanosti dostigne 15-20%, ali zavisi i od temperature. Trula slama je loa za zdravlje, jer plua loe podnose spore ampinjona, kao i sve ostale vrste praine. Ako naete trulu slamu u zidu, uklonite je bez udisanja praine. Kao to sam rekao, veoma je lako izbei truljenje. Potrebno je zidu dati dobar eir i dobre izme: krov sa prepustom od 50 cm i vodonepropusna barijera izmeu slame i temelja. Takoe se savetuje da se obezbedi da su zidovi od slame izdignuti najmanje 30cm iznad nivoa terena i da voda ne moe stagnirati u dnu kue. U Francuskoj, veina kua od slame je omalterisana kreom koji ih titi, a pritom zid moe neometano da die. Ako se prilagode arhitekturi, blatni malteri su mogui i u eksterijeru. Cementni malteri se uopte ne savetuju, jer ne diu, za razliku od krenih ili blatnih. Plavna podruja Uopte ne savetujem gradnju slamom (ili slinim materijalom) u plavnim zonama. Dugovenost Slama je naena u egipatskim piramidama, to dokazuje da se ona ne razgrauje sama po sebi. Ako je jedna kua dobro osmiljena, izgraena i odravana, nema ni jednog razloga zbog kog ne bi odolela nepogodama. Najstarija kua od slame u Francuskoj graena je 1920.godine u Montagris-u, i jo uvek je u dobrom stanju. Jedini razlog zbog kog kue od balirane slame stare nekoliko vekova ne postoje jeste da ni prese, ni koncept balirane slame nisu jo bili izmiljeni! Dozvola za gradnju Procenjujemo da je u Francuskoj izgraeno oko 100 kua od balirane slame, veina njih sa graevinskom dozvolom. Ovo ne predstavlja problem, jer graevinski materijali nisu

precizirani u zahtevu za dozvolu. Jedini tehniki zahtev je termika regulacija (RT 2001), a kue od slame potpuno odgovaraju. Osiguranje Generalno, ne postoji problem osiguranja jedne kue od balirane slame. Ipak, ne zaboravite da dobro proitate ugovor i proverite da ne iskljuuje neke tehnike ili materijale. Cena Ako elite graditi svoju kuu od slame, treba da znate da je njena cena jednaka kui od betona (u Francuskoj), ali je mnogo loije izolovana. Imate, dakle, mnogo bolju kuu za isti novac. Naravno, radna snaga je ono to najvie kota, zidovi ne predstavljaju vie od 15% trokova. Uteda se, takoe, ostvaruje tokom godina, zahvaljujui malim raunima za grejanje, jer su zidovi od slame izuzetni izolatori: esto i do 50%. Autokonstrukcija (gradnja u sopstvenoj reiji) je izuzetna opcija, jer tedimo na radnoj snazi i na materijalu koristimo jeftine materijale, kao to su slama i zemlja. Bale postavljene na kant ili ne? Gradnja noseih zidova se generalno radi sa balama postavljenim ravno, jer im ovo daje veu povrinu za prihvatanje optereenja krova. to su zidovi tanji, manje su stabilni. Istina, neki od prvih objekata sa noseim zidovima od slame bili su realizovani sa balama na kant, ali su bale tad bile mnogo vee. Ako imamo skeletnu konstrukciju, sasvim je mogue graditi sa balama na kant, i prema laboratorijskim testovima, termika otpornost (R) je jednaka za bale postavljene ravno ili na kant. Ovo je, verovatno, vezano za pravac prostiranja vlakana u balama. Kada su bale postavljene ravno, vlakna su postavljena spolja ka unutra. Kada su bale postavljene na kant, one idu od gore prema dole. prednosti postavljanja na kant: *manja debljina zidova (manje izgubljenog prostora), *mogunost seenja bala slame po visini, *potrebna manja koliina bala po m2, *esto je lake da se napravi ravna povrina. mane postavljanja na kant: *zid je manje stabilan (pre postavljanja maltera), *manja dubina za pravljenje nia, *ice su na povrini zida, pa je veoma teko sei zid (pre postavljanja maltera), jer ovo kida ice. Razliite tehnike Na poetku renesanse gradnje baliranom slamom sve se inilo veoma jednostavnim: postojao je izbor izmeu noseih zidova od slame (Nebraska) ili slame kao ispune skeletnoj konstrukciji, ali do danas se razvilo bezbroj mogunosti. U Austriji je npr. osmiljen sistem od prefabrikovanih zidova, a u knjizi Serious Strawbale razvijeni su blokovi od slame sa osnovnim slojem maltera na jedan polu-industrijalizovan nain. Mogunosti su beskonane i znajte da postoji uvek nekoliko naina da se uradi svaki detalj. Na Vama je da napravite sopstvenu kompilaciju i da podelite sa nama ideje/ trikove koje ste sami otkrili. Drvena skeletna konstrukcija (95 kua od balirane slame) U ovom sluaju, slama slui vie kao izolator i kao podloga za maltere; a u nekim sluajevima slue i kao spregovi protiv vetra. panja: bitno je dobro poznavati ogranienja, jer samo bale i malter slue za osiguranje spregova protiv vetra. prednosti: *veina tipova skeletne drvene konstrukcije omoguava rad pod zaklonom-moete postaviti krov, pre nego to ponete ispunjavati zidove slamom, to predstavlja veliku utedu u

vremenu, jer nije potrebno pokrivati zidove svako vee i moete raditi i po loem vremenu, *mogue je graditi komleksne kue na sprat, kao i velike otvore, *drvena konstrukcija je je primenjivana vekovima, to daje dobru garanciju, *lako je fiksirati vrata i prozore. mane: *zahteva izvesno prethodno znanje, *za male objekte, bre je raditi nosee zidove od balirane slame. Skeletna konstrukcija od kamena, betona ili metala: Po mom miljenju, drvo je materijal najbolje prilagoen balama slame; kamen, beton ili metal mogu predstavljati termike mostove i stvarati kondenzaciju. Van zidova od slame, ovi materijali ne predstavljaju tehnike probleme. Na ekolokom planu, oigledno je da je drvo u prednosti u odnosu na beton ili metal. Nosei zidovi od balirane slame (tip Nebraska) Sasvim je mogue preneti teinu krovne konstrukcije na zidove od bala slame, pod uslovom da se teina prenese na celu povrinu zida (duinu i irinu) jednim serklaom (gredom koja se prostire po itavom obimu zida). Uloga horizontalnog serklaa je da povee krov sa zidom, jer ona prenosi i ravnomerno rasporeuje optereenje krova na zidove. Takoe doprinosi vrstoi zida, jer ih ovaj kruti pojas povezuje, opasujui ceo objekat po obimu. prednosti: jednostavna, brza i jeftina tehnika (za jednostavne i male objekte.) mane: *potrebno ja zatititi zid od kie (rizik od gubitka pokrivaa u sluaju oluje) *gotovo da je nemogue rei gde su granice ove tehnike gradnje. Barbara Jones (graditeljka u Velikoj Britaniji) gradi kue (esto krune) velikih dimenzija na sprat, sa noseim zidovima od balirane slame. Ali, treba napomenuti da je ona bila stolar i ve ima 10 godina iskustva u konstrukciji Nebraska. Projekti na sprat, sa noseim zidovima od balirane slame, nisu za poetnike!

III BALE SLAME Bale slame pogodne za gradnju Treba da budu suve, gusto nabijene, pravilne, bez semenja i bez znakova truljenja. Bale mogu biti napravljene od bilo koje vrste biljnih vlakana (ito, ra, zob ili jeam), pod uslovom da su veoma dobro upakovane i nabijene. U ovoj knjizi priamo o slami, ali se termin moe zameniti sa biljno vlakno. Postoji ak i nekoliko kua izgraenih od bala recikliranog papira. * suve: slama treba da bude suva pre nego to se balira, ako ne-vlanost ostaje unutar bale. Zamolite poljoprivrednika da pone baliranje pred kraj jutra (da bi se izbegla rosa), i da zavri pre nego to stigne veernja vlaga. U sluaju suilice, moete balirati rano ujutru da biste izbegli da se stabljike ne slome. Traite savet poljoprivrednika. Boja slame treba da bude zlatna. Nikakav znak truljenja, niti mrlja ne sme biti vidljiv. Kada stavite prste u jednu balu, treba da konstatujete da je bala suva iznutra. I ne bi trebalo sa se oseti fermentacija. * gusto nabijene: idealno bi bilo da budu makismalno nabijene, a da se pritom bale ne deformiu od prevelikog pritiska. Ako nisu dobro nabijene, one se lake deformiu tokom radova i imaju manji kapacitet nosivosti (to je jako bitno, naroito ako su zidovi od slame nosei.) Jedna dobro nabijena bala slame 45x35x100cm tei 12-20kg. Ako je gustina bale jako mala, moete je prethodno pritisnuti (bez odstranjivanja ica) pod jednom polugom, i ponovo je vezati. Takoe je mogue zategnuti icu oko jednog tapa kako biste je uvrstili (slika dole.)

* dugake stabljike: stabljike treba da ostanu manje-vie nedirnute kada su osuene i balirane. to due stabljike, to bolje. * bez semena: ako semena ostanu u balama, rizikujemo da napravimo hranu glodarima. Ipak, normalno je da ostane po koje seme, i ne treba o tome preterano brinuti. * povezivanje: plastine ice su najpogodnije, jer su najpostojanije, a eline treba izbegavati: veoma su opasne, jer su slabo vidljive, kad vire odnekud. Svaki poljoprivrednik moe Vam dostaviti jedan-dva smotuljka ice za dodatno uvrivanje i polovljenje bala na gradilitu (on ih moe kupiti u svojoj zadruzi.) Mnogo je jednostavnije raditi na gradilitu sa icom, ija je boja drugaija od boje slame. Kupite ice dobrog kvaliteta (ne veoma tanke), jer loije nee izdrati i manje ete uivati u Vaem poslu. Naite male bale slame Slama se moe nai u celom svetu, a esto je dovoljno da samo pogledamo oko sebe da bismo je nali. Istina je da danas, uglavnom, viamo velike okrugle ili pravougaone bale na poljima, ali se esto prese za baliranje malih bala slame mogu nai u uglu nekog ambara. Pronaite seljaka koji je posejao penicu i uinite mu zadovoljstvo da postane dostavlja graevinskog materijala za Vas. Generalno, oni su prijatno iznenaeni i ponosni kad otkriju da je mogue graditi njihovim balama slame. Komija, koji je balirao slamu za nas, nije izneo svoju presu preko 15 godina. On i njegova porodica su bili oduevljeni kad su videli kako se gradi naa kua od slame. Moete se, takoe, raspitati i meu zadrugama. Krune bale-preraditi bale Mogue je rastvoriti velike krune bale i ponovo ih balirati u male pravougaone bale. Ova tehnika daje osrednji kvalitet, jer lomi stabljike. Imaete mnogo vie posla i manje zadovoljstva sa ovim balama. Neka Vam to bude poslednja opcija. Poruite bale Uradite to mnogo pre etve. Na ovaj nain, moete precizno definisati koje vrste bala su Vam potrebne i za koju namenu. Ovo e Vam omoguiti da dobijete najbolji kvalitet.

Ako pokuate da naete bale van sezone, bie mnogo skuplje i tee da se nau lokalno, jer ima jako malo poljoprivrednika koji prave male bale, ako ne znaju unapred da e ih prodati. Transport i uvanje bala Stavite bale odmah ispod nekog zaklona, na palete i ispod plastinog pokrivaa, ako ne mogu biti odmah transportovane. Ako treba da stignu izdaleka, pokrijte ih tokom transporta, kako ne bi pokisnule usput. Crni najloni (poljoprivredni) su prilagoeni ovoj vrsti uvanja. Pleteni pokrivai nisu uvek dovoljno debeli. Ne slaite bale ravno, ve ih namestite tako da pokriva bude pod nagibom, podiui bale u jednu piramidalnu formu u poslednjem redu. Ako je krov vae budue kue ve izgraen, moete uvati bale slame ispod njega. Cena bala Bale kotaju malo vie od eura po komadu (Francuska),ali se ne ustruavajte da ih platite i malo vie. Poljoprivrednici su, esto, veoma zauzeti u ovom dobu godine i pravljenje malih bala im oduzima dosta vremena. Uloite u bale slame, jer jednom kad gradnja bude gotova, imaete dobru izolaciju i kasniju utedu, i zbog toga insistiram na tome da su Vam potrebne kvalitetne bale. Uestvujte i pomozite pri izradi bala sa vilama iza traktora, jer je to nezaboravno iskustvo, a bale e Vas kotati manje. Opremite se rukavicama, eirom, kremom za sunce i vodom, jer su vruine nesnosne tokom etve. Dimenzije bala Duina i irina bala slame odreene su presom za baliranje. Bilo bi dobro da znate ove mere pre nego to ponete planiranje Vaeg objekta, kako biste mogli prilagoditi osnovu (temelje, krovnu konstrukciju i pokriva) dimenzijama bala slame. Izmerite nekoliko bala ili, ako jo nema dostupnih bala, uzmite dimenzije prese (znajui da su te mere veoma relativne.) Duina bala je jedina dimenzija koja moe da se podeava na baleru, i za jednu balu irine 45cm i visine 35 cm, ne prelazi duinu 90-100 cm; ako ne, bale poinju da se razdvajaju tokom upotrebe. Poruite takoe polu-bale, ovo e Vam omoguiti da izbegnete dodatni posao i bie dobrog kvaliteta (dobro nabijene.) Prilagoditi duinu bala slame Postoje dve tehnike za prolagoavanje duine bala: sa ili bez igle.

Sa iglama (slika ispred) Izmerite duinu eljenih bala (sa tapom ili icom npr.) Na eljenu duinu postavite icu, probijajui balu iglom (1), tamo gde stara ica obavija balu. Napravite okret sa icom, u istom pravcu i na istom mestu gde je presom fiksirana ica, i uvrstite je pokretnim vorom. (2) Zategnite jako i napravite drugi vor, da biste blokirali prvi. Ponovite ovu proceduru sa drugom icom. Kad budete odsekli dve stare ice, imaete jednu novu balu slame i slamu na gomili. Za prvi pokuaj to je dovoljno dobro. Naprotiv, kako ne biste ostali sa previe slame na gomili, moete takoe proi sa dve ica u istoj igli. Jedna ica ide ka levo, druga ka desno. Ovo je isti proces kao onaj prethodno opisan, ali kada iseete stare ice (3) imaete dve male bale, bez slame na gomili. Kako biste izbegli da iseete nove ice, umesto starih, koristite icu u drugoj boji. Prednost korienja igala je da pritisak nije odstranjen, pre nego to se nova igla postavi. Ovo pomae odravanju dobre gustine bala (pod uslovom da je nova igla dobro privrena, naravno.) Naprotiv, ova tehnika ume da bude malo muna. Bez igala Izmerite eljenu duinu. Stavite jedan tap u balu, kako biste oznaili eljenu duinu. Isecite icu, konstatovaete da je bala malo eksplodirala, ali ako je blokirate sa jo jednim tapom (ili zidom) i Vaim stopalom, smanjiete ovo irenje. Uzmite deo bale koji Vam treba. Obavijte je icom i napravite poetni vor. Dobro pritisnite i napravite drugi vor, kako biste blokirali prethodni. Ponovite ovu proceduru za drugu icu, i dobiete malu balu. Uzmite preostale delove i ponovite proces. Moete dodati ili oduzeti malo slame, kako biste promenili duinu bale. Konstatovaete da, sa malo iskustva, ovo funkcionie jednako dobro kao sa iglama, jer sve zavisi od pritiska na nove ice. Koristite rukavice ili omotajte icu oko komada drveta, kako biste izbegli da ne ostane u Vaim rukama. Mislite takoe na Vaa lea: radite na stolu, ako treba da napravite puno ovakvih malih bala. panja: stavite no ili makaze na uvek isto, vidno mesto. Ove stvari se lako gube u slami na gomili, a izgubljeni no u slami moe predstavljati opasnost. Moda je korisno da fiksirate

neto fluorescentno na Vae alatke, kako biste ih lako pronali tokom razliitih manipulacija. Pokretni vor To je samo jedan obian vor dobro uvren oko drugog kraja ice (slika ispod.) Kada povuete za kraj (1) koji je provuen kroz jednostavan vor, uvrujete slamu koja se nalazi unutar jednog lasa. vor se zatee sam sobom.

Zaobljene bale Bale omoguavaju pravljenje krunog zida: postavite glavu bale na kraj druge-bala je tako postavljena po dijagonali. Dovoljno je da sednete na nju kao na konja sa prstima okrenutim ka viem delu. Ovo funkcionie takoe sa kolenima. Sei u jednoj bali slame Mogue je sei u jednoj bali slame stranu na kojoj nema ica.

Velike kockaste bale (Jumbo Bales) Mogue je graditi velikim balama, postavljenim na kant, to omoguava nosee zidove velikog kapaciteta. Nekad su se koristile za gradnju ambara i velikih podruma za vino u SADu. IV OD KROVA KA TEMELJU Krov

Krov je najbitniji deo graevine: krov bez zidova i dalje predstavlja zaklon, to nije sluaj sa zidovima bez krova. Savetuje se da prepust bude bar 50cm (ili vie) kako bi se zid zatitio od kie. Naravno da je vetar moe naneti direktno na zidove, ali najvei deo kie pada na krov (osim ako vetar nije prejak.) Posmatrajte stare i nove graevine u okruenju. Koji tip krova se najee koristi u regionu, i iz kojih razloga? Postavite sebi pitanja oko zidova i otvora: gde su i kako najvie oteeni? Koji su najdominantniji vetrovi? Odakle dolazi kia? Da li su znaajni nanosi snega? Kvadratni ili pravougaoni krov je najjednostavniji i najekonominiji za izradu. Krov, koji je preputen, ponekad i do 2m, postavljen je samo na dva spoljna nosea zida, tako da unutranji zidovi mogu biti pomerani bez ogranienja. Oluci sakupljaju kinicu, pa voda ne curi po malteru i ne sputa u dno kue. Ali, jedna arhitektura koja titi zidove (male povrine fasada i veliki prepusti) su naravno vani, jer oluci mogu da se zaepe (mislite o njihovom odravanju), a u sluaju velikog pljuska oni ak mogu i da se prepune. Verande (zatvorene ili otvorene) kao i staklenici mogu biti takoe odlina zatita zidova.

Tip krova prikazan na slici dozvoljava da se primi suneva svetlost tokom zime u sobama na severu zgrade, a titi od pregrejavanja leti. Ne zaboravite da kroz otvore na zapadu letnje sunce ulazi najvie u objekat, jer je dugo upravno na staklo. bunje ili drvee (njihovo lie) na par metara od objekta prua dobru zatitu, i smanjuje koliinu vode koju prima fasada (ne uzgajajte ih preblizu Vae kue, jer se time naruava dobra ventilacija i odravanje vlanosti zidova.)

Za viespratni objekat (1), savetuje se da se isee visina zida, kako bi se smanjila povrina fasade (2), naroito za fasade najizloenije prirodnim nepogodama. Dizajn kao na slici (3) ima dve mane koje mogu stvoriti problem vlage: kia se sliva niz fasadu i zid je u kontaktu sa snegom koji se taloi. Ovi problemi mogu se reiti drvenom oblogom zidova. Krov i nosei zidovi Veoma je vano dobro raspodeliti optereenje krova na nosee zidove, kako bi se izbeglo da jedan deo zida bude vie optereen nego drugi. Ako ne, jedna skeletna konstrukcija je bolje prilagoena. U zavisnosti od tipa izabranog krova, mogue je da njegova teina ne bude rasporeena podjednako. U ovom sluaju, mogue je da svi zidovi nisu optereeni na isti nain, odnosno da jednovodni ili dvovodni krov nose samo dva zida. Zbog toga je bitno da

ovi zidovi nemaju jako velike otvore. Izolacija krova Jo bitnija od izolacije zidova je izolacija krova, jer se najvei deo toplote preko njega gubi (zimi) i prima (leti). Krov i ploa mogu se izolovati balama slame, ali o tome treba unapred dobro razmisliti-struktura mora biti prilagoena teini bala slame i maltera. Nemogue je dati prosenu teinu bala slame po m2, jer ovo zavisi od bala koje se koriste (veliine, gustoe i sastava) i koliine maltera. Ne postoji ni jedan drugi nain da saznate, osim testova. Bale (kao sve druge vrste izolacije) imaju potrebu za ventilirajuim vazdunim slojem, kako bi se izbeglo da zbog vlage doe do truljenja. Ova upljina se nalazi izmeu slame i krova. Vodena para moe doi iz kuhinje, kupatila, grejanja na gas, disanja i znojenja. Ona se kondenzuje na unutranjoj strani pokrivaa koji je hladan, jer hladan vazduh ne moe sadrati toliko vodene pare koliko topao. Takoe je mogue izolovati plafon (a ne krovnu konstrukciju.) Bale slame u krovu i/ili na ploi Drvene grede IPN imaju ogromnu nosivost s obzirom na koliinu drveta od koga je izraeno. Za manja rastojanja dovoljne su samo gredice.

(1) prepust krova (min 50cm) (2) ojaane IPN drvene grede (3) navojna ipka (4) ispuna od slame u skeletu (5) klin (6) hidroizolacija (7) drvena podloga (8) vodonepropusna brana (9) ravna osnova (10) zavretak maltera sa zatitom od termita (11) temelj (armirani beton) (12) table koje nose bale slame (13) drvene IPN grede (14) drveni paneli ili ploe (15) bale slame postavljene na jednoj ploi (16) zatita protiv poara u vidu blatnog maltera ili krea (17) blatni malter

(18) letve koje nose bale slame (19) drvene IPN grede (20) sloj vazduha (21) krovni pokriva

Obratite panju da se dobro ispune praznine izmeu bala slame, kao i izmeu drvenarije i bala (1), kako se ne bi formirali termiki mostovi. Najbolje da praznine ne postoje ! Obavezno je obezbediti da veza izmeu plafona i nosee krovne konstrukcije (2) izdri veliku teinu bala slame/maltera/plafona. (3) Obezbediti sloj vazduha izmeu bala slame i krova. (4) Obezbediti jedan sloj maltera kako bi se bale zatitile od poara i glodara.

Prednost u korienju bala slame za izolaciju krova je to moete nastaviti podizanje zida izmeu rogova (1). Takoe ete izbei rad oko zapuavanja praznina izmeu krova i bala slame (2) Jo jedna opcija je korienje ploa (drvenih ili metalnih) sa izolatorom, da bi se dobilo u vremenu. Paralelne gredice mogu biti kupljene ili napravljene u sopstvenoj reiji. U predgraima Meksika u projektu Builders Without Borders takoe smo koristili iseene palete kako bismo napravili gredice (uz pomo inenjera.) Jedan veoma komplikovan, ali interesantan posao u lokalnom okruenju, gde je drvo veoma skupo.

Vazduni sloj izmeu krova i bala slame ima efekat dimnjaka. Ako se slama zapali kada bale jo uvek nisu zatiene, povrinski sloj brzo e izgoreti. Zato se savetuje da se nanese sloj maltera kako bi se zatitile od vatre i glodara. panja: neophodno je onemoguiti prolazak glodara, ali uz mogunost ventilacije. To se moe postii uz pomo mree. Ako se bale koriste za izradu poda ili ploe, savetuje se da se predvidi evakuacija vode, kako bi se izbeglo da ona ue u slamu u sluaju curenja. Kako bi se izraunala teina krova (dimenzionisala krovna konstrukcija), treba uzeti u obzir : krovni pokriva (crep, trska), bale slame, malter, plafon i solarne panele.

Predlaemo da se ne koristi slama na gomili jer je : -slabiji izolator nego balirana slama(vazduh ovde lake cirkulie), -glodari se lake nastanjuju (i prave galerije), -osetljivija je na poare. Ovija vuna Ekoloka i ekonomina alternativa, mnogo laka od bala slame, je netretirana i neoprana ovija vuna (mast je titi od moljaca.) Mogue je dodati joj so (Borovu), kedrovo drvo ili lavandu. Postoje i mnoge druge opcije koje ete nai kod prodavaca eko-materijala. Razmiljajte o prilagoavanju Vae drvene konstrukcije izolatoru, a ne obrnuto, kao to JP Oliva objanjava dobro u svojoj knjizi Ekoloka izolacija. Zeleni krov Bale moraju biti poloene na vodonepropusnu branu, kako bi se napravio zeleni krov; ali, poto e slama biti u kontaktu sa vodom, ona e istruliti i trebalo bi, s vremena na vreme, dodati novi sloj.

Voda koja se nae u ovom sloju dobar je provodnik hladnoe zimi i ne moe se porediti sa jednim hladnim izolatorom (isto vai i za zeleni krov od zemlje.) Savetujem Vam da izolujete jednako ispod vodonepropusne brane i da ventilirate izmeu nje i izolacije, kako biste izbegli probleme kondenzacije, ili da koristite paronepropusnu branu izmeu plafona i izolacije. Serkla (greda po obimu objekta) Greda ima veoma vanu ulogu, jer ojaava vezu izmeu zidova, i izmeu krova i zidova. Ona radi i kao spreg protiv vetra. Postavlja se na zidove, prima optereenje od krovne konstrukcije i opasuje itav objekat kao jedan pojas. Vano je da ova veza bude i efikasna i da bude dobro izolovana, odnosno da Va krov bude dobro fiksiran (da ne odleti u sluaju nevremena.) Ipak, ova veza ne treba da stvori termiki most. Serkla i nosei zidovi Optereenje treba da bude rasporeeno po duini i po irini zidova. Serkla treba da prihvati optereenje krovne konstrukcije i da ga prenese na zidove. On treba da bude velik (1) i krut, jer je zid od slame relativno mek (2); postavlja se na bale, i treba da bude dovoljno krut da ne doe do savijanja. Zamislite jednu ravnu plou sa optereenjem u sredini (3).

Sad zarotirajte ovu plou za 90 stepeni. Konstatovaete kako je krutost drveta u vezi sa njegovom visinom, a ne sa irinom. Kako bi se smanjila konzumacija drveta i kako bi se dobio lak materijal, esto se pravi u kutijastoj formi.

Ovako napravljen serkla moe posluiti kao nadvratnik/natprozornik. I to tako da ima dimenziju bala(1), da je malo manji nego zid od slame(2) ili malo vei od njih(3). U svakom sluaju, bitno je da trake ostanu zalepljene za povrinu zida (ili da malo uu u bale), kako ne bi onemoguile nanoenje maltera. (1)+(2) malter pokriva lananicu (panja: malter se ne lepi za drvo!) (3) serkla ostaje vidljiv (esto pokriven ploom) i nalazi se na balama i buduem malteru. Kada je serkla vei od bala, bitno je da ne prelazi na spoljnu stranu, jer tako predstavlja komplikaciju za maltere).

Jako je bitno da se teina krova pravilno rasporedi po serklau, u suprotnom zid je pod

rizikom da eksplodira. Maksimalna povezanost izmeu zidova je garantovana vezom u uglovima kao na slici :

Naravno, beskorisno je povezati serkla za bale, zbog toga se koriste remeni (trake). Transporteri ih koriste za fiksiranje kartona za palete (uzmite one najveih dimenzija.) Ove trake polaze od temelja (ispod metalne armature, ako je imate) do serklaa, i obavijaju ih potpuno. Tako je krov fiksiran za temelje. panja: ove trake se ne koriste da bi se kompresovao zid.

Navojne ipke koristile su se za kompresovanje zidova i fiksiranje serklaa za temelje; tehnika koja se retko koristi, jer zahteva mnogo rada. Metal u zidu od slame predstavlja takoe rizik od kondenzacije i moe porememtiti elektromagnetno polje.

Jedan hibridni sistem. Serkla nosi skeletna struktura, ali su i bale takoe pritisnute.

Razliiti naini da se serkla povee sa temeljima. Zidovi Prvi sloj bala slame je fiksiran uz pomo velikih iljaka u ravnu osnovu uz pomo bambusa (ili gvozdenih ipki), ugraenih u temelj. Bale su okaene na ove elemente. panja: ovo kaenje je veoma opasno za noge i treba biti oprezan da se ne padne preko njih. Fiksirajte tapove u poslednjem trenutku i zatitite bambus/elik sa konzervama npr. *uglovi su veoma bitni za povezanost zgrade. *zidovi i uglovi mogu biti malo krivi, ali je bitno da budu pod pravim uglom. Jedan ugaonik omoguava stalnu proveru zidova tokom gradnje.

*bale su, uglavnom, malo zaobljene na krajevima i mogu formirati depove vazduha meu sobom. Test izolacije pokazao je da je ovo veoma loe, jer formira termike mostove. Mogue je ispuniti ove rupe slamom, kad je zid zavren, ali je bre i efikasnije ispuniti ih jo tokom izgradnje zida. Postavite aku slame u upljinu pre nego to postavite svaku balu.

*neki savetuju da se osnova i fasade rade potujui dimenzije bala, i da se otvori postave imajui to na umu. Ja lino vie volim da odluim o otvorima, ne dozvoljavajui da me u tome vodi veliina bala slame. *generalno, zidovi su pokriveni malterom. U odreenim uslovima, zidovi od nezatiene slame mogu odoleti. Ali, oni nisu dobri izolatori (zato sto vetar prolazi kroz njih), i slama na povrini moe da izgori. *neki priaju o prirodnom sleganju slame. Moje miljenje je da se zid (od dobro nabijenih bala) ne slee vie nakon prve nedelje. Jednom kad je malter suv (=vrst), ne moe se pomerati, kao ni bale unutar njega. Nosei zidovi Ovaj sistem se dokazao ve tokom jednog veka, koristio se u mnogim regionima, u razliitim klimama i na razliitim visinama. Zid od slame, podignut i privren, pritisnut teinom krova (potpomognut krutou maltera), daje dovoljnu stabilnost zidovima da odole bonim silama. Ovo sleganje zida moe se desiti tokom prvih nekoliko nedelja, kada ne treba postavljati mater; kako bi se ovo izbeglo, mogu se koristiti razliite metode pred-nabijanja. Procedura: *postavite i fiksirajte vrata. Ona treba da budu potpuno vertikalna i ojaana, kako ih evetualni pritisak ne bi deformisao. Isto vai za prozore, ako ih postavite na krajeve, *postavite bale na svakom uglu zida i pored svakog otvora, *nastavite sa reanjem ka unutra, *popunite ostatak unapred pripremljenim balama.

*ne forsirajte poslednji red, jer e ovo dodatno opteretiti okvir i/ili pritisnite krajeve ka spolja. *ponite drugi red na isti nain kao prvi, ali bale slame ne postavljajte jednu na drugu, nego ih smaknite. Povezanost uglova je veoma bitna. *moete ii (ili udarati sa nekim nabijaem) po svakom redu slame, kako biste uinili da uu jedne u druge. Ovo pomae da se smanji vreme potrebno za sleganje zida. panja: ne etajte po zidu kada bude visok, jer nije stabilan. Nabija je veliki drveni eki sa kojim nabijate bale kako bi one zauzele dobru poziciju. *nastavite da pravite zid do visine do 2,5m. panja: uvek treba slagati cigle tako da ne budu u formi stuba, nego da se preklapaju. *postavite horizontalni serkla. *ispravite zid nabijaem. Udarajte po zidu kako biste skinuli ispupenja, jednom kad je zid manje-vie stabilan, ali jo uvek ne previe nabijen. Radite to uz pomo jo dve osobe. Ova faza e Vam utedeti vreme i energiju. Tad Vaem zid poprima konanu formu, jer je ovo poslednja etapa pre postavljana maltera. Kad pomislite da ste zavrili ovu etapu,

provedite jo pola sata na Vaem zidu i doterajte ga! Svako ima svoj koncept i lini ukus, ali za mene, malter kroz koji moemo videti bale, nije ni estetski lep, ni veoma harmonian. *oiajte zid sa trimerom za ivicu ili kosilicom. Uklonite stabljike koje su na povrini bala, jer e smetati dobroj vezi maltera i bala. Samuel Courgey, iz udruenja Arcanne, sve bale slame unapred je obradio trakastom testerom, kako bi imao perfektno prave i iste povrine, to je interesantna ideja. *postavite i zatvorite kaieve, *nanesite pre-kompresiju ako elite, *postavite krovnu konstrukciju i krov. Teina krova pritiska zidove. Koliko centimetara i za koliko vremena? Ovo je nemogue definisati, jer sve zavisi od teine koju stavite i od gustine bala slame. Pritegnite dobro bale na jednakim rastojanjima. Izmerite visinu horizontalnog serklaa s vremena na vreme kako biste videli kad se sleganje zaustavilo. Ako je blatni malter prerano postavljen, rizikuje da ispuca. *dok se zidovi sleu, Vi moete postaviti struju, oblikovati nie i popuniti rupe i praznine oko okvira. panja: kada su nosei zidovi od slame, treba ih zatititi u sluaju nepogoda. Ova predostronost moe zahtevati puno vremena i treba dobro fiksirati plastiku. Neki ne tite nita osim vrhova zidova i osetljive zone (ispod prozora i oko otvora), drugi tite samo vrhove zidova sa jednim rain screen (kini ekran) koji ostaje na zidu ili na serklau. Barbara Jones i Bee Rowan su kupili skelu sa krovom (skela moe biti prodata kad se gradilite zavri.) Jednom kad dobro pokrijemo, moemo raditi u miru. Kako bismo izbegli da zidovi eksplodiraju, mogue je koristiti vodilje. Jedna vodilja se napravi uz pomo ploa koje se fiksiraju viskom na uglu temelja. Vodilja osigurava da postavljate bale tano jedne na druge. Bez vodilje, teiete da idete ka spolja sve vie i vie. u svakom sluaju, ne treba forsirati bale u zid, jer zid rizikuje da eksplodira jednom kad su vodilje skinute. Gradnja na sprat Ima ljudi (nisu poetnici!) koji prave kue na sprat sa noseim zidovima od slame. to znai da je i to mogue, ali treba biti veoma oprezan, potovati pravila umetnosti i izabrati prilagoenu arhitekturu. Raspored iljaka

Raspored iljaka slui ojaanju noseih zidova, ali se zid moe ojaati i skeletnom strukturom. Na poetku, graditelji su esto povezivali bale jedne za druge. Armatura ili bambus su bili uvedeni (1) kroz nekoliko bala slame. Za vreme izgradnje noseih zidova, ova komplikovana

tehnika mogla je da olaka gradnju, jer ini zidove stabilnijim. Ali, jednom kad je zid zavren (nabijen i omalterisan), ovi iljci nemaju vie nikakvu ulogu. Koristimo iljke (2) od metala ili kestena za povezivanje bala: naroito za uglove i manje stabilna mesta, kao to su vrhovi zida. Drugi nain da se povea stabilnost osetljivih mesta je da se bale priiju jedna za drugu. Tehnika razvijena od strane Bill-a i Athena Steen zove se spoljanje povezivanje (3) na dve strane zida, sa dva bambusa po bali po strani. Uz pomo ice (4) i klizajueg vora, jedan se povlai ka drugom. Slama se jo vie nabija i, kao u jednom korsetu, zid postaje jedna velika bala. Ova tehnika je jako efikasna, ali malo dosadna. Mrea (5) pokazana na ovoj slici ne koristi se u Evropi. panja: ako iljci nisu dovoljno uli u bale, predstavljae problem tokom malterisanja, osim ako ih ne elite ostaviti vidljivim. Mogue je izbuiti ljeb u balama sa otrom stranom ekia za postavljanje ovih iljaka. *ako koristite iglu kako biste provukli konac kroz bale slame, veoma je bitno raditi u ekipi, jer je to mnogo bre i opasno je da prolazite sa ovim velikim iglama kroz zid bez da znate da li se neko nalazi ili ne sa druge strane. Ovo ostaje, u svakom sluaju, opasan posao. Mogue je takoe postaviti konce izmeu bala kako zid progresivno raste. Prednosti bambusovih iljaka: *obnovljivi, *ne stvaraju kondenzaciju kao metal, *ne raju (ra moe prei na malter), *bambus tedi velike koliine energije u odnosu na metal. Pre-kompresija Kako bi se smanjilo vreme sleganja, neki zidovi koriste sistem pre-kompresije.

Mogue je kompresovati zidove sa zavrtnjima na serklau. Ova tehnika skoro da se vie ne koristi, jer ona zahteva previe posla i metal u zidovima moe takoe privui kondenzaciju, naroito u hladnoj klimi. Druga tehnika sastoji se u upotrebi kaieva, koje koriste vozai za fiksiranje tereta na kamionima. Ovo funkcionie, ali nije jednostavno, i omoguava samo deo kompresije. panja: mogue je pre-kompresovati nosei zid, ali za ovo treba vremena. Tokom nekoliko

dana, moramo kompresovati zidove iz poetka.

(1) izolacija izmeu glatke osnove za spreavanje termikog mosta i prolaza vazduha, (2) malter nosi temelj i nije obeen na bale, (3) spoljni iljci, (4) betonski serkla (to je termiki most, ako je formiran kao to se vidi na slici.)

Drvena skeletna konstrukcija Procenjuje se da oko 95% kua od balirane slame ima skelet od drveta, ali ima mnogo razliitih stilova gradnje. Kao sa palainkama, svako prilagodi recept svom ukusu. Drvena skeletna konstrukcija (dobro osmiljena) ne troi mnogo vie drveta nego nosei zidovi od slame, jer najvea potronja drveta odlazi na krovnu konstrukciju i ploe, a ne na nekoliko stubova. Razlozi za odabir drvenog skeleta: * krov moe biti graen pre zidova. Rad sa slamom je time zatien od nepogoda i sunca (nema potrebe za pokrivajem zidova) panja: ne zaboravite postaviti oluke za odvod vode! * tradicionalni skeletni sistem (sa spregovima protiv vetra) je siguran, jer moe biti proraunat od strane stolara ili biroa, * drveni tradicionalni skelet postavljaju radnici koje je lako nai, * skeletni sistem daje veliku arhitektonsku fleksibilnost i omoguava izgradnju spratova,

* kad su bale povezane sa skeletom, 2 strukture ojaavaju jedna drugu, to daje jo vie stabilnosti zgradi. panja: neki skeletni sistemi raunaju na slamu kao spreg protiv vetra. Ovo su izgubljeni skeleti u zidovima, bez dijagonalnih elemenata. Ovde nabijena slama i malter treba da izdre bone sile. Danas nije mogue dati podatke o granici nosivosti ovih sistema (bar koliko ja znam), jer nema testova realizovanih na ovoj vrsti zida. U svakom sluaju, sve zavisi od nabijenosti bala slame. Obavezno je spregnuti ove konstrukcije, dok ne budu ispunjene balama slame. Postoji veliki broj razliitih vrsta skeleta, pa nije mogue dati jedan savet za realizaciju. Bitno je napraviti vezu izmedju skeleta i ispune. Kad su bale dobro kompresovane i povezane sa skeletom i/ili fiksirane na nekoliko mesta, to ne bi trebalo da predstavlja problem. Tretiranje drveta glinom Praksa je pokazala da je dobro da se na drvo nanese sloj gline koji e doprineti da drvo ostane suvo: jedno suvo drvo manje je osetljivo na napade insekata. Naravno, ovaj se sloj nanosi pre ispune od bala slame. 2 sistema (koja su ovde objanjena) Neki postavljaju bale jedne na druge, izmeu svakog reda stubova; drugi rade zidove tako to smiu bale i postavljaju stubove u zidovima (ili van zidova); a ima i onih koji biraju hibridni sistem, kombinaciju noseeg zida i ispune od slame. Ovde su prikazana 2 sistema koja bih ja preporuio (bez elje da sugeriem kako su ova 2 metoda magina reenja za svaku situaciju): Metod Pascal Thpaut Ovo je metod koji smatram brzim i efikasnim. Spreg protiv vetra postie se balama slame i malterom (ne sa dijagonalnim elementima). Stubovi su preseka 4x20cm sa rasterom jednakim duini bale slame umanjenoj za 5cm. panja: za ovu metodu potrebno je imati bale to uniformnijih dimenzija; ako ne, trebalo bi skratiti bale i/ili izbuiti rupe, sa rizikom da se smanji nabijenost. Kad Paskal dobije bale, on ih razdvaja ostavljajui na stranu one koje su dobrih dimenzija.

(1) bale su blago nabijene izmedju stubova, jedne na druge, (2) jedna ploa postavljena je na pretposlednju balu, (3) dizalica je postavljena na plou ispod serklaa, (4) bale su blago pritisnute. Ne treba previe nabijati, jer slama rizikuje da eksplodira u jednom trenutku. (5) bale (ili minibale) koje treba da ispune rupe su pripremljene, (6) dizalica i ploa su skinute. Slama e se podignuti, ali polako, (7) poslednja bala je postavljena, (8 ) eventualne rupe su popunjene, (9) drveni eki-nabija se koristi za dodatno nabijanje zida, (10) zid je oian i spreman za nanosenje maltera.

Varijanta sa letvama Drugi sistem koji jako slii Paskalovom; ali umesto da se pritiska ceo niz bala sa dizalicom, svaka bala slame je uglavljena runo na dve letve koje su zarafljene za stubove. Ako se odluite za ovaj sistem, radite ga na nain da ove letvice ne stvaraju praznine izmedju bala, jer je, po mom miljenju, jako bitno da su one u kontaktu (jedne iznad drugih) i bez praznina (termiki mostovi i glodari). Nai ete vie informacija o ovom tipu gradnje na http://perso.wanadoo.fr/gabion/. Evo nekoliko slika ovog sistema sa letvicama.

Drveni tradicionalni skelet sa opnom od balirane slame Ovaj pristup, gde se skeletni drveni sistem ne nalazi u samom zidu, nego sa strane, koristi se u nekoliko zemalja. Pod tradicionalnimpodrazumevam da je raen kao nekad : letvice, klinovi i spregovi protiv vetra sa dijagonalnim elementima. Zajedno, ovaj tradicionalni skelet i malter daju jedan stari stil.

(1) bale slame (na kant) su zaseene kako bi rogovi mogli proi, (2) bale slame (na kant) su iseene.

Zidovi od slame su postavljeni oko ovog skeleta, koji ostaje vidljiv u unutranjosti kue. Takoe je mogue postaviti skelet spolja, ali e on, u ovom sluaju, biti izloen nepogodama i sva mesta na kojima drveni elementi prolaze kroz zid od slame mogu biti rizine zone za prolaz vode i vazduha. Zidovi se postavljaju kao nosei, otuda su bale esto fiksirane za stubove. Zidovi od slame moze biti postavljeni uz stubove, ili sa prostorom izmedju njih. U ovom sluaju, malter nije prekinut stubovima, tako da vazduh ne prolazi izmeu drveta i maltera. prednosti : *nosivost strukture (drvene) je merljiva, *vlasnici (esto autokonstruktori, porodica i prijatelji) mogu biti mirni, jer je drveni skelet ono to nosi graevinu. Zidovi od slame nemaju ulogu sprega protiv vetra, *ako je zid od slame povezan sa drvenim skeletom, ceo sistem bie jo solidniji, *kako dijagonalni spregovi protiv vetra nisu u unutranjosti zida, ovi elementi nisu komplikovani za ispunu. Ako pokuate da ispunite istu drvenu strukturu postavljenu u samom zidu, proveete mnogo vie vremena popunjavajui rupe. esto skelet, krovnu konstrukciju, krov, vrata i prozore postavlja stolar. Tako da on moe raditi svoj posao na nain koji ga inae radi i u koji ima poverenja. *zidovi mogu imati krive nezavisne od skeleta.

(1)tit od kie (2)na poslednjoj bali slame (3)ventilacija (sa mreom protiv glodara i ptica) (4)spoljanji malter (5)iljak (6)hidroizolacija (7)ploa- drvena podloga (8)zavretak maltera sa zatitom od termita (9)temelj (armirani beton) (10)temelj za montiranje stubova (11)ljunak ili pesak sa geotekstilom (12)ploa (13) stub (14) bale slame, postavljene normalno ili na kant (15)fiksiranje stubova u temelj (16)metalni eker za fiksiranje zida od slame za stub (17)spreg protiv vetra

(18)stubovi sa zarezom za primanje serklaa (19)serkla (20) izolacija krova (21) krovna konstrukcija (22) sloj vazduha za ventilaciju (23) krovni pokriva Drugi naini na koje jedna drvena struktura obavija slamu:

Kreirati vezu izmeu drvene skeletne konstrukcije i bala slame:

gipsana ploa je fiksirana za stub, a malter je pokriva do 5cm. Drugi zidovi sa skeletom 1)izolovani serkla 2)ovaj serkla omoguava da se umetnu lampe za indirektno svetlo 3)jedna opcija za plou je da se zatvori prostor izmeu 2 ravne osnove sa ljunkom (neporoznim). Ovo funkcionie kao drenaa u sluaju da ima vode koja se infiltrirala u zid. Bale su postavljene u drveni skelet; pri emu se bale seku, kako bi se mogao postaviti skelet. Takoe je mogue poeti sa konstruisanjem zidova, napraviti praznine u zidu od slame i postaviti skelet posle. Skelet je inkorporiran u zid, esto ispod maltera, a moe se pojaviti i van maltera kao bondruk.

Kruna kua (ili zid)

Mnogi su zainteresovani za gradnju krune kue. Za temelje i konstrukciju zidova od slame, ovo ne predstavlja problem. Ali, obratite panju! Postavljanje krune krovne konstrukcije i pokrivaa predstavlja teak zadatak. Znajte da Vam zaobljenja oko otvora i malteri mogu dati te traene obline, a jedna pravougaona kua moe imati, u enterijeru, zidove razliitih formi. Takoe je mogue graditi jedan ili vie krunih zidova pod pravougaonim krovom. Zid od cigala

mane: * velika konzumacija krea/cementa * tee za izradu * termiki mostovi koji rizikuju da privuku kondenzaciju Svod

Konstrukcija luka od balirane slame je jo uvek slabo razvijena tehnika: napraviti stabilan luk (ili svod) ne moe se napraviti od elemenata koji nisu kruti. Svodovi od bala slame zavise od jedne drvene konstrukcije u unutranjosti zgrade ili od neke druge tehnike ojaanja svoda. Prednosti svoda od bala slame: * nema potrebe za krovnim drvenim elementima velikih preseka za noenje krova, forma je ta koja rasporeuje optereenje * krov je, takoe, dobro izolovan kao i zidovi * nema termikih mostova izmeu krova i zidova. Oigledno je veoma bitno da krov bude potpuno nepropusan, to nije uvek jednostavno. Ne mogu svi tipovi pokrivaa slediti formu jednog svoda. (1) ventilacija (2) bale u poslednjem redu su postavljene na glavu i zakrivljenekako bi omoguile to bolju vezu izmeu dve strane svoda (3) pokriva od lima (4) pojas ventiliranog vazduha (5) elina ili bambusna armatura (6) drvene gredice, privrene na bale. Na rastojanju u zavisnosti od vrste pokrivaa (7) armatura elina ili bambus, iznutra i spolja. Unutranja traka je povuena ka spolja i privezana, i obrnuto (spoljna veza) (8) metalna mree za armiranje blatnog maltera (spolja i iznutra) (9) trougaono drvo za podrku bala, praznine izmeu bala ispunjene su meavinom slamablato. (10) bale su postavljene pod uglom (11) parna brana (12) ploa drvena (13) zavretak maltera i zatita protiv termita (14) izolacija otporna na vlagu (15) temelji (armirani beton) (16) ljunak ili pesak sa geotekstilom (17) kouljica (18) bale postavljene na drvenu plou (viu u odnosu na tlo) kao garanciju da ostane suva (19) malter VRATA I PROZORI Oko i ispod prozora i vrata postoji najvei rizik od ulaska vode i vazduha, na mestima gde se

dva razliita materijala (malter i drvo) susreu. Vrata i prozori su esto u ravni sa spoljnim zidom, to je najtee na fasadi najizloenijoj jakim kiama. Potprozornik postavljen na ovaj nain prozora odvodi vodu van zida:

Potprozornik kap vode onemoguava da voda ostane fiksirana za okvir i ue u zid na mestima eventualnih rupa izmedju okvira i maltera. Ne raunajte da e malter ovo spreiti-potprozornik se preporuuje. U veoma suvim klimatskim uslovima, kao u Arizoni, neki koriste samo najlon pod malterom. Ali panja!!! Najlon moe da se probui i dozvoli prolaz vode. Silikon (ili neki drugi ekoloki proizvod) je veoma koristan za zatvaranje prostora izmedju maltera i okvira. Treba ga postaviti nakon nanoenja prvog sloja maltera (jednom kad je potpuno suv), a pre nanoenja zavrnog sloja. Ovako e biti zatien od UV zraka i manje vidan. Kesten je dobro drvo za proizvodnju prozora, bar u Francuskoj. Prozori koje napravi dobar stolar nisu uvek mnogo skuplji nego industrijalizovani, a esto su i mnogo boljeg kvaliteta. Vrata i prozori Vae kue su delovi najvie izloeni habanju, zbog stalne upotrebe. Zato se potrudite da budu kvalitetno izabrani. Morate ih postaviti dobro u svakom pravcu. Koristite visak,a ne samo vaser-vagu (ona je samo za horizontalne povrine.) Okviri moraju biti dobro uvreni spregovima protiv vetra, i fiksirani tako da se ne pomeraju tokom gradnje.

Za nosee zidove Naravno da uloga prozora ili vrata nije da primi veliko optereenje, kao to je sluaj sa zidom.

Postoji tri metoda prenosa optereenja: 1. ojaani okvir: ako je okvir oko prozora dovoljno jak, on takoe moe primiti optereenje i preneti ih na bale ispod. 2. natprozornik: treba da prenese optereenje ka balama sa obe strane otvora. 3. serkla: ponekad je takvog kapaciteta, da moe da slui kao natprozornik istovremeno. Okviri prozora mogu biti postavljeni pre ili tokom gradnje zidova; postavljene na bale i fiksirane za bale. Sa ovom drugom metodom, tee je garantovati da e okviri ostati pravi. Veoma je bitno ostaviti prazninu iznad okvira, jer e se prvih nedelja zidovi slegati pod optereenjem krova. Ako je prostor izmeu okvira i serkaa potpuno ispunjen, okvir e primati preveliko optereenje, to nije poeljno! Jednom kad se krov vie ne slee, preostali otvori mogu biti ispunjeni slamom, ili meavinom kre-konoplja u oplati.

(1) serkla (2) veza kroz probuenu rupu u natprozorniku (3) trougao od drvenih planela kao garancija da okvir ostaje pravilan tokom konstrukcije (4) prozor sa duplim staklom (5) metalni natrpozornik (ili drveni) (6) okvir fiksiran sa vezama preko potprozornika, kako bi se izbeglo curenje (7) nepropusna brana na svim delovima od drvenih panela, i na drvetu (8 ) metalna mrea kako bi se ojaao malter na uglovima slika desno 1)okviri za vrata su pravljeni na isti nain kao i okviri prozora. Okvir vrata je privren za temelje. Za zidove od drvenog skeleta Skelet je postavljen na nain da odgovara rasporedu otvora, i okviri su fiksirani za stubove.U ovom primeru su bale (velike sa tri trake) postavljene na kant.

(1) serkla, (2) drveni okvir. Prozori su najee postavljeni nakon postavljanja bala slame, (3) nepropusna povrina ispod prozora, (4) bala je fiksirana za okvir sa jednim zavrtnjem (ica za beton, otrim). Ovaj raf je postavljen kroz balu slame do okvira. Deo koji prolazi izvan bale je zategnut i iskrivljen nadole u bali slame, (5) nepropusni sloj i mrea za formiranje uglova bez rizika od stvaranja pukotina, (6) potprozornik (sa spoljne strane), (7) malter, (8 ) stub, (9) serkla vien odozgo, (10) okvir, (11) potprozornik (unutranji)

1) stub je pokriven malterom uz pomo tranog panela (mree). Jedan sloj zemlje (ili krea) je premazan preko stuba pre postavljanja trske. Ako je panel trske veoma gust, potrebno ga je otvoriti (pokidati vezu) kako bi malter, ve postavljen na stub, mogao da prodje izmedju trske. Ovo garantuje dobru vezu i spreava stvaranje depova vazduha ispod maltera. 2) stub je izloen. Nekoliko eksera je fiksirano u stub, kako bi se fiksirao malter. 3)potrpozornik vei nego okvir predstavlja dobru zatitu protiv infiltracije vode (4) Popuniti praznine izmeu okvira i slame Oigledno je da bi trebalo izbei stvaranje praznina oko okvira ili stubova gde god je to

mogue. Treba dobro postaviti bale uz okvir. Ako i pored toga imate velike praznine za popunjavanje, treba ih popuniti suvom slamom, ako ona moe da se sama dri. I odozgo, trebalo bi dodati jedan sloj zemlja-slame. Izbegavajte debele slojeve, jer postoji rizik od truljenja, ako je vreme suenja veoma dugo. U sluaju kad su praznine veoma duboke, reajte sloj po sloj, potujui vreme potrebno da se svaki sloj osui. Uradite ovu ispunu meavinom zemlje i slame ( istom onom koju koristite kao srednji sloj za izradu zemljanog maltera). Ova meavina je veoma mekana i dozvoljava oblikovanje u formi koju elite oko vaih prozora. Kako biste dobro fiksirali ovaj sloj za okvir, moete dodati velike eksere ili galvanizovane zavrtnje (60-120mm) u njega; oni e biti uglavljen u zemlja-slami. Ova tehnika je takoe korisna ako elite zavriti sa malterom na bazi krea. Ojaanje mreom ili tranim panelima Moete koristiti mreu (privrenu za okvir) za ojaanje uglova i krivina oko prozora i za pribliavanje maltera okviru (kako bi mogli omalterisati i stubove.) Ova mrea treba da bude u malteru i ne treba da onemogui kontakt izmedju slojeva ili izmedju maltera i slame. Treba izbei stvaranje praznina ispod maltera, jer e ovo stvoriti veoma osetljiva mesta. Druga mogunost je korienje panela kao to je trska, koji se moe nai kod prodavaca batenskog materijala. Metod je isti kao sa mreom, takoe treba da bude u malteru. Zatita plastikom ili listovima katrana Izbegavajte veoma debele materijale (kao to su listovi katrana), jer mogu povui vlagu. Vrh i strane okvira su (po mom miljenju) zone koje nije potrebno zatititi drugaije nego sa jednim velikim potprozornikom, malterom i silikonom. Korisno je staviti hidroizolaciju ispod prozora, ali postoji problem maltera koji se ne lepi za nepropusne povrine. Mrea je neophodna, ali ona daje samo jednu povrnu vezu. Ovo e biti osetljivo mesto. Jedan veliki potprozornik je opcija mnogo laka i izvodljivija. Ispuna od drveta Nije neophodno ispuniti prostor iznad prozora balama. Ispuna od drveta sa izolacijom je jedna od mogunosti, laka i brza za postavljanje.

Kre-konoplja Druga tehnika je ispuna konoplja-kre. Ova tehnika je veoma praktina za pravljenje lukova iznad okvira.

Jedan ovakav okvir ponitava efekat tunela koje mogu dati prozori u debelim zidovima:

Savetujemo da napravite okvire prozora po modelu (1) jer su mane drugog (2) da treba preraditi bale, i da okvir prozora ima tendenciju da izae kada pritiskate ispunjavajui zid. Praznine (3) su izolovane izolacijom od slame.

ELEKTRIKA Sasvim je mogue i legalno instalirati elektrine instalacije u zid od slame. Dovoljno je potovati pravila. Moete staviti kablove izmeu bala slame tokom podizanja zida, ili ih postaviti posle. Efikasno je postaviti ih tokom izrade zidova, ali se nekad radi tako da nemate vremena brinuti o struji: naroito ako su prijatelji i porodica tu da Vam pomognu da podignete zid. Jednom kad su zidovi podignuti, moete izdubiti bale uz pomo drke ekia (kako biste postavili kablove).

Fiksirajte ih elinom icom. Moete ih postaviti nakon osnovnog sloja maltera. Isecite malter uz pomo drke ekia (ili brusilicom za kamen.) Postavite kablove/cevi dovoljno duboko u zidu, tako da budu zatieni, ako kasnije elite postaviti eksere u malter. Mislite o toma da treba postaviti i razvodne kutije, utinice i prekidae u ravni zavrnog budueg maltera. Mogue je dodati malo maltera u rupe pre postavljanja kutija; i ekseri koji izlaze iz drvene podloge nalaze u malteru. A mogue je i fiksirati kutije spolja. Moda je korisno ostaviti kablove (zatiene) da izau iz kutije, ako ga pokrijete malterom; ako ne, rizikujete da ih izgubite. Moete napraviti i fotografije ili skice Vaih zidova, preko nego to ih omalteriete. Tako ete znati gde se tano nalaze kablovi.

(1)rafovi za fiksiranje kablova, (2)elektrine kutije prikaene za drvo, (3)kablovi u kutijama, (4)elektrine kutije uvrene za ploe ekserima.

VODOVODNE INSTALACIJE Generalno, nije neophodno provesti instalacije kroz zidove od slame, jer one najee prolaze kroz pod, plafon i/ili pregrade (4). Treba izbegavati vodovodne instalacije u zidovima od slame kad god moete, jer uvek postoji rizik od curenja i/ili kondenzacije na cevima. Ako voda mora proi kroz jedan zid od slame (1) savetuje se da oko cevi postavite omota sa odvodom (2) kako biste izbegli eventualne probleme. Mogue je sei bale kako bi se napravilo mesto za cevi (3).

Pripreme za nanoenje maltera ianje zidova Oiajte zid od slame kako biste omoguili bolje prianjanje. Malteri prianjaju bolje za krutu, nego za mekanu podlogu od slame koji viri iz zida. Moete ih oiati trimerom za ivu ogradu ili kosilicom (plastina traka dovoljno je efikasna i manje opasna nego metalni zupci.) Zid poptom treba oistiti. A poistite odmah slamu koja padne (kako biste izbegli rizik od vatre) i kako biste je iskorisili za blatne maltere. Oistite pod ili postavite najlone pre nego to ponete iati zid, kako biste imali istu slamu. panja: ako koristite elektrine ureaje, obratite panju da se maina ne pregreje. Za ureaje sa termikim motorima, obratite panju da ne zapalite vatru kada stavljate benzin. Buenje rupa Rupe treba buiti tokom izgradnje zidova. Treba izbei da se ispune u dubinu sa malterom, jer e ovo kreirati termike mostove i moe takoe uneti vlagu u unutranjost zida. Zemlja-slama (terre-paille) Stara nemaka tehnika (za gradnju zidova i ploa) koriste slamu izmeanu sa blatnom vodom. Moete koristiti istu meavinu kako biste ispunili rupe, tamo gde suva slama ne moe da dri. Prednosti: * zid je izolator, nema termikih mostova * povrina je kruta (jednom kad se osui), jednostavna je za nanoenje maltera. Izmeajte slamu (dugake stabljike) sa malo blatne vode (supa od glinene zemlje.) 1. rairite slamu po podu i pospite blatnom vodom, 2. izmeajte 3. ostavite da slama upije vodu tokom noi (slama postaje mekana i bie lake stavljati je u rupe) 4. nanesite je Za pravljenje pregradnih zidova sa ovom tehnikom stavite ovu smesu u oplatu i nabijte leerno.

Fiksiranje elemenata za zid Za fiksiranjeelemenata za zid postoji nekoliko mogunosti: * za lagane objekte: jedan zglob sa zavrtnjima u malteru (naravno, sve zavisi od kvaliteta maltera), * elementi mogu biti i zakaeni za plafon, * ploe ili grede fiksirane za skelet. Moemo ih sakriti malterima ili ostaviti vidljive. * mogue je dodati stubove, kako bi se fiksirale police ili ormari u kuhinji, ateljeu itd.

(1)extra debljina maltera (ako unapred znate da ete kaiti neto), (2)raf u zglobu, (3)raf kiobran (4)raf u jednom drvenom zglobu

(1)prikovana igla u balama slame za male elemente (sa iljcima kako bismo izbegli da ne izlazi) (2)navojne ipke kroz zid sa daskama sa obe strane (3)jedna daska kroz zid (postavljena izmeu redova bala slame.)

TEMELJI Za sve tipove gradnje neophodno je napraviti temelje. Postoje razliite opcije, od jednostavnog rova ispunjenog , pa do betonske ploe. Raspitajte se ta se najee koristi u Vaem regionu. Izbor se pravi polazei od prirode terena, arhitekture objekta i ekolokih i ekonomskih aspekata. Savetujem da se zid bude najmanje 30cm u odnosu na okolno tlo. Razmiljajte da izolujete temelje, ako ne-ovo e predstavljati slabu taku. Takoe se savetuje da se voda odvodi oko temelja. Kue od slame se grade na razliitim vrstama temelja kao to su: * beton, * kamen/blokovi/opeka/mono zid (alveolarne cigle) * blokovi od stabilizovane zemlje/stabilizovani erpii * stubovi * rovovi ispunjeni ljunkom/krom/kamenom * nabijena zemlja/naboj ili ljunak u vreama * gume ispunjene ljunkom/pesak/zemlja * gabion-kavezi ispunjeni zemljom, peskom ili kamenom. Vlanost tla Za sve vrste temelja, jako je bitno da vlaga (koja se penje kapilarno) ne moe doi do slame. Zbog toga je jedna vodonepropusna brana, kao crna plastika ili listovi katrana, neophodna iznad temelja. U knjizi Natural Plaster Book savetuju da se ne koristi katran jer emituje toksine gasove. Plastini najlon za poljoprivredu dovoljan je da sprei vlagu iz tla. Ravne ploe Savetuje se da se ploe ne postavljaju direktno na temelje: uvek postoji rizik od kondenzacije. Takoe, eventualno curenje vode, moe dovesti vodu u bale. Zbog toga ete uvek videti ravne ploe na veini slika na temeljima. Nekoliko centimetara u odnosu na tlo, bale ostaju izvan vode.

Dva primera skeleta koji je postavljen u tlo. Ovo je brzo i ekonomino, ali drvo rizikuje da istruli, jer je u kontaktu sa vlagom. Ova praksa moe dovesti do ozbiljnih problema, a naroito u zonama sa rizikom od termita. Eksperimentalno! Izolacija poda sa balama slame! Ovo je interesantna ideja, ali treba biti veoma oprezan. Bitno zaustaviti vlagu tla i izbei da

voda moe ui u sluaju curenja. Ovo zavisi takoe od prirode terena i klime. U Mongoliji, u suvoj klimi, sloj od 10cm ljunka je postavljen na tlo kako bi se izbegla vlaga. Zatim su postavljene bale slame na rastojanju od 10cm, a prostori izmeu njih ispunjeni ljunkom, a potom je nasut sloj iznad njih od 10cm.

U Kvebeku, isti sistem je testiran, ali je ljunak je bio zamenjen betonom. Terasiranje Obezbedite da kinica bude evakuisana daleko od kue * izmeu zida (bala slame) i temelja, postavlja se vodonepropusna brana, kako bi se izbeglo truljenje slame. * kia koja pada u dno kue ima tendenciju da se popne u zid. Rov 30x30cm ispunjen ljunkom drenira zid i smanjuje koliinu vode koja se penje, i ne stagnira u dnu kue. Ovo je jo bitnije kad ne postoje oluci. * ne koristite plastiku ili druge vodonepropusne brane, kako biste zatititli prvi red bala slame: ovo onemoguava provetravanje, izazivajui rizik od vlage. Iznad svega, ne obavijajte bale slame plastikom (ovo je dobra tehnika za kompost.) * obloga od kamena ili drveta moe takoe zatititi donji deo zidova od kie.

prevod sa francuskog: GRADITI SLAMOM

praktini vodi za konstrukciju od balirane slame prakse, ateljei, konferencije, posete

manual za gradnju baliranom slamom (3.deo)

Posted on 17/05/2011 by Mr.731MY

13

Blatni malteri
Blatni malteri, prednosti i mane blatnih maltera. Razliiti slojevi maltera: vezivni, osnovni i zavrni. Testovi. Nakon prvih testova. Korekcija blatnih maltera. Traenje zemlje. priprema maltera. Pribor. Nanoenje. Zavrni sloj.

V BLATNI MALTERI Blatni malteri su se oduvek koristili, a poslednjih godina njihova primena doivljava stvarnu renesansu. Uzimajui u obzir sve prednosti koje ovi malteri imaju, razumljivo je zbog ega postaju ponovo popularni. Kako biste sami mogli spremiti malter od lokalne zemlje, potrebno Vam je neko vreme za testove i eksperimente: zemlja koju nalazimo u prirodi nije svugde ista. A ako nemate dovoljno vremena, elje ili vere da ih sami pripremite, mogue je kupiti maltere spremne za upotrebu u koje je dovoljno da samo dodate vodu. Za one koji ele da saznaju vie o zemlji, preporuujem da proue : Trait de la construction en terre, Craterre. Prednosti blatnih maltera: * zidovima omoguavaju da diu, a apsorbuju i vlanost iz drveta/slame, * sposobnost da apsorbuju vlagu iz vazduha, i da je oslobode kad je vazduh suvlji, * esto su dostupni lokalno-veoma jeftini, * veoma povoljan energetski bilans,

* laki su za uenje i primenu, * lako se dorade/prerade, dovoljno je samo ih pokvasiti! Nemaju vreme vezivanja (kao cement ili kre), jer nema nikakvih hemijskih reakcija. Mogue je pripremiti smesu, prekinuti na nekoliko sati (jednu no) i nastaviti rad sa njima. * prijatni su na dodir. Nisu potrebni ni rukavice, ni naoare, * bilo ko ih moe nanositi (bar osnovni sloj), * pruaju mogunost za kreativnost, jer su jednostavni za modelovanje, * 100 % su podloni reciklai, * postoje u razliitim bojama. Mane: * bez zatite, slabo su otporni na nepogode zahtevaju odravanje, * tehnika za koju je teko nai radnu snagu, * slabo su poznati. Gornji sloj tla Gornji sloj tla (prvih 30cm) ne koristi se za gradnju, jer u sebi sadri ivot i organske materije, to moe oslabiti vezivanje zemlje. Kako biste znali da uzorci ne sadre organske materije, trebalo bi da nemaju miris bui. Osnovni sastojci zemlje Sastojci zemlje su: glina, mulj, pesak, ljunak i kamenje. Ponaanje blatnog maltera zavisi od njegovih karakteristika, od gline, i od odnosa gline i ostalih zrna. Ako proporcije i sastojci nisu u dobrom odnosu, treba popraviti zemlju dodajui joj pesak ili glinu i/ili aditive. Glina je vezivo, a pesak daje vrstou malteru. Sitniji sastojci (mulj i fini peskovi) popunjavaju praznine meu velikim zrnima peska. RAZLIITI SLOJEVI MALTERA 1-Vezivni sloj To je smese koja izgleda kao orba od zemlje, bogata glinom. Slui kao lepak izmeu slame i prvog sloja blatnog maltera; to je ova meavina bogatija glinom, vie se lepi. Ako je zemlja posna (manjak gline), moete je prosejati kako biste uzeli samo glinu 2-Prvi sloj (ili osnovni sloj-telo blatnog maltera) esto je to smesa zemlje i seckane slame, slino smesi za pleter. Slama slui kao armatura i smanjuje pucanje maltera. esto dodajemo 1 zapreminu slame na 1 zapreminu zemlje. Nije bitno ako ovaj osnovni sloj puca prilikom suenja. Pukotine se uglavnom ni ne mogu izbei, jer se debljina maltera jako razlikuje od mesta do mesta. Velike pukotine mogu biti zapuene drugim nanoenjem, a male e biti zapuene tokom nanoenja zavrnog sloja. Ja esto koristim prilino masnu smesu, koja puno puca; ali je mnogo laka za nanoenje (jer je lepljivija.) Bitno je da osnovni sloj ne bude previe ravan ni peskovit, jer bi zavrni sloj mogao da se ne vee dobro za njega. Druga strategija (koju predlau Bill& Athena Steen u Straw Bale House) sastoji se od samo jednog sloja zemlje i slame koji ne puca, i koji je istovremeno i osnovni i zavrni sloj ( nanosi se samo jedan sloj na zid.) Uestvovali smo na jednoj od njihovih praksi u SAD-u, i konstatovali da ova metoda funkcionie. Po povratku, meutim, nismo uspeli (sa naom zemljom koja ima manje mulja) da naemo smesu koja je laka za nanoenje i koja ne puca posle suenja. 3-Zavrni sloj Bitno je: *da nema pukotina (previe gline), *da nema peska/praine koji se krune (nedovoljno gline), Treba, dakle, napraviti meavinu sa dobrim odnosom pesak-glina. savet: ako uestvujete na nekoj praksi na pripremi zemljanih maltera, pokuajte da primetite razliite maltere. Zatvorite oi i osetite sastav: vlanost i njenu mo lepljenja. Na ovaj nain, bie Vam lake da napravite sline maltere kad se vratite na svoje gradilite. Takoe je bitno da zavrni sloj maltera bude lep i harmonian (struktura, boja, aditivi.) Ako boja lokalne zemlje ne odgovara za zavrni malter, moete da: * traite drugu zemlju za zavrni sloj, * napravite sami zavrni malter, od gline u prahu i peska, dodajui pigmente ako elite, ili okreite malter bojom na bazi glina (ili krea), * stavite kreni ili gipsani malter (u enterijeru) na osnovni sloj zemlje. TESTOVI Postoje razliiti testovi, ali nije potrebno da ih sve radite. Nakon ovih prvih testova, treba prei na eksperimentevideete da su zabavni kao deja igra. Zaponite testove sa istom glinom i peskom, pre nego to ponete da testirate zemlju- pomoi e da osetite glinu i pesak. Lake je testirati nekoliko vrsta zemlje paralelno, nego samo

jednu. A moete ih i lako uporediti. Cilj nije da kaete da jedna zemlja sadri toliki i toliki procenat gline, nego da konstatujete da jedna sadri vei procenat nego druga. savet: ponite testove i eksperimente mnogo ranije nego gradilite. Moete ih raditi u stanu, ili kod prijatelja. Ovo omoguava da dobro prouite maltere i boje na bazi glina. Kada kupite teren za gradnju kue, bie dovoljno da testirate ovu zemlju zahvaljujui eksperimentima koje ste ve uradili. Analiza zemlje sa terena takoe moe biti kriterijum po kome ete odluiti da kupite jedan teren ili ne. Kad jednom zaponete gradnju, bie Vam teko da odvojite vreme za eksperimente. Iz tog razloga savetujem da ponete sa malim objektom: ateljeom, nadstrenicom u bati ili kokoinjcem, to omoguava eksperimentisanje. A kako ih ne radite pod pritiskom, eksperimenti postaju uivanje. (O ovim testovima ve je bilo rei u Blatnim malterima, pa ih neemo ponavljati.)

NAKON PRVIH TESTOVA Zahvaljujui ovim procedurama, imaete predstavu o kvalitetu zemlje. Ako je previe peskovita, postoji mogunost da je poboljate lepkom na bazi brana ili keramikom glinom u prahu. Ova najlaka metoda je i najskuplja. Mogue je nai iste gline u okruenju, ali e meavina biti tea za pravljenje, jer je glina ili vlana ili veoma vrsta kad je suva. Moete (to je moda bolje) traiti zemlju bogatiju glinom negde drugde. Ako je zemlja koju imate bogata glinom, dovoljno joj je dodati pesak (ili peskovitu zemlju), to je mnogo jednostavnije nai i izmeati nego glinu. panja: uradite (i zapiite) testove tako da moete lako ponoviti recept u velikim koliinama na gradilitu i tako da bilo ko drugi moe da dobije isti finalni rezultat. Ako pritisnete zemlju ili slamu u kofi koja slui kao jednica mere, morate ponoviti isto svaki put, jer u suprotnom proporcije nee biti iste. Eksperimenti Kad naete zemlju koja se ini pogodnom za maltere, treba eksperimentisati. Osnovni sloj: Mogue je da meavina 1 zapremina zemlje-1 zapremina slame sasvim odgovara. Ali, kako bismo to znali, treba je testirati (oko 1m2, na balama slame.) Moete napraviti razliite testove, kao npr. 1. 1 zemlja / 1/2slama 1. 1 zemlja / 1/2slama / 1/2pesak 2. 1 zemlja / 1 slama 2. 1 zemlja / 1 slama / 1 pesak 3. 1 zemlja / 1 slama 3. 1 zemlja / 1 slama / 1/2pesak 4. 1 zemlja / 2 slama 4. 1 zemlja / 1/2slama / 1 pesak

Ne zaboravite da, tokom pripreme i nanoenja meavina, primetite da li je: * lako ili teko za pripremu? * lako ili teko za nanoenje? * lepi se lako, ili pesak ima tendenciju da otpadne? Posmatrajte rezultate i zapiite ih, jer e ovi mnogobrojni pokuaji biti pokriveni zavrnim slojem i neete moi da ih konsultujete. Takoe je dobra ideja fotografisati ih. panja: boje su retko iste digitalno, ali za osnovni sloj ovo nema vanosti. Zavrni sloj Napravite razliite smese. Evo nekoliko primera: 1.za slabo glinovitu: 1 zemlja - pesak, 1 zemlja pesak, 1 zemlja pesak, 1 zemlja 1 pesak, 1 zemlja 1 pesak, 2. za previe glinovitu zemlju 1 zemlja 1 pesak, 1 zemlja 2 pesak, 1 zemlja - 3 pesak, 1 zemlja -3 pesak, 1 zemlja - 4 pesak, 3. za zemlju kojoj nedostaje glina 1 zemlja 0,1 pesak, 1 zemlja 0,2 pesak, 1 zemlja - 3 pesak, 1 zemlja -3 pesak, 1 zemlja - 4 pesak. panja: * zapiite jasno sve to radite i sve to vidite, * zapiite poreklo zemlje i tip gline ili peska, * markirajte maltere kodom ili ifrom, kako biste ih kasnije lako mogli identifikovati, * nanesite zavrne maltere na nain da ih moete pogledati kasnije (na jednu gipsanu plou npr.) * za poetak ih je dovoljno raditi na povrini 20x20cm, * podloga treba da bude ravna. Ako je malter razliite debljine, mogue da e se pukotine javiti zbog ove nejednakosti. Na ovaj nain, imaete netane rezultate. * ako dodajete aditive, takoe je potrebno zapisati ih. Jednom kad se sve osui, posmatrajte. Pukotine? Pesak koji otpada? Zapiite! Izaberite meavine koje se ine korektne, i testirajte ih na povrini od 1m2, jer je mogue da se pukotine ne jave na maloj testiranoj povrini. Ako je mogue, napravite testove na istom tipu podloge na kome e mater biti postavljen definitivno. I ak i tamo, posmatrajte, konstatujte i zapiite. KOREKCIJA BLATNIH MALTERA Nedostatak gline: * izmeajte zemlju sa zemljom bogatom glinom, * dodajte izlomljenu ili glinu u prahu (kaolin npr, koji se koristi za keramiku), * dodajte aditive kao to su lepak od brana i/ili ubrivo, * dodajte glinu koju ste izvadili iz zemlje. Kako biste je izdvojili, napravite orbu od zemlje. Kako pesak padne odmah na dno kada ponete da meate, moete razdvojiti glinu odmah, ili odstaniti vodu kad se sloj gline formirao. Sakupiti glinu ili je ostavite da se osui. Aditivi za korekciju maltera Kako bi se lako naneli i/ili bili otporni na vodu, moete dodati nekoliko aditiva: lepak na bazi brana, kazein, ulje lana, pepeo, fermentaciju, vlakna/slamu, mikro vlakna, mreu, kre, sok nekih kaktusa, gumu arabiku (akacije), kravlju krv, tain, konjski urin, jaja. Aditivi za korekciju estetike maltera: pigmenti, gline u boji (okre i crvene), bele gline (za prosvetljavanje zemlje), pesak ili mali ljunak, izlomljene ljuske, vlakna (za unutranje maltere), mika. TRAENJE ZEMLJE Gline (ili pre zemlje bogate glinom) nalaze se svugde na svetu, i ne samo u odreenim regionima. Mogue je da zemlja sa Vaeg terena potpuno odgovara; a ako ne, postoje velike anse da je naete u blizini. Ponite tako to ete posmatrati Va teren: * da li se voda zadrava negde? (znak prisustva gline, jer ona ini zemlju malo vodonepropusnom), * lepi li se zemlja za noge kad je vlana? U nekim delovima vie nego u drugim? * zahvalite krtici to Vam je pokazala dobru zemlju, * napravite rupu (najmanje 30 cm dubine.) ta ste nali? Moete takoe traiti malo dalje oko Vaeg terena, kod porodice/prijatelja ili u majdanima. Biete iznenaeni koliko razliitih boja zemlje ete otkriti. * postoje li mesta gde kinica stagnira? * posmatrajte zemlju kad ste u kolima, a naroito na mestima gde se prave novi putevi, tamo je moete videti u svom njenom sjaju,

* ako se grade objekti u okolini. Kakva je zemlja? Pitajte ako je moete pokupiti, ponekad su graditelji sreni da se otarase ovog vika zemlje. * ako ima starih graevina oko Vaeg terena, verovatno postoji i stari majdan zemlje u okolini nai preci nisu ili daleko u potrazi za zemljom. ak su i za blatne i krene maltere koristili zemlju, a ne opran pesak. * posetite majdane peska da vidite ima li glinovite zemlje (esto je to gornji sloj pre vaenja peska), * za glinu u prahu raspitajte se kod keramiara. Traite adresu njihovog dobavljaa i pitajte ih da li znaju majdane gline u regionu. Za malter glina-pesak do 3mm debljine, samo jedna vrea gline od 25kg omoguava pokrivanje interesantne povrine. * postoje i firme koje prodaju glinu za industrijsku namenu. Drugi izvori informacija su: regionalne poljoprivredne stanice, centri za istraivanje, univerziteti, servisi za javne radove, rudnici, preduzetnici (izvor Trait de la construction en terre, CRATerre.) Jednom kad otkrijete magiju malterisanja zemljom, shvatiete da postoje najrazliitije boje zemlje. Ja sam kupio malu lopatu na sklapanje (vojnu) i nekoliko plastinih vrea, koju drim u kolima kako bih mogao uzeti zemlju gde god je naem. Transport Za osnovni sloj, potrebna je velika koliina zemlje, a nee se videti kad kua bude zavrena. Zato je traite to je blie mogue (jer treba priznati da je zemlja, kao i pesak, veoma teka!) S druge strane, za zavrne maltere nija potrebna velika koliina zemlje, i lepo je koristiti vie razliitih boja. Za boju na bazi glina, treba vam jo manja koliina-moete je doneti ak i sa odmora. savet: ako zemlja dolazi sa nekoliko kilometara, moete zamoliti prijatelja poljoprivrednika da je transportuje prikolicom svog traktora. Mnogo je jednostavnije kada se prikolica prazni automatski. Treba imati na umu da koristititi lopatu za zemlju bogatu glinom nije uvek lak posao. PRIPREMA MALTERA Prosejavanje Nekad je neophodno prosejati zemlju, ime se odstrane ljunak i kamenje. Za zavrni sloj, ak i malo kamenje mora biti odstranjeno, inae e ostaviti tragove u malteru. Voda teko prolazi kroz grumenove gline. Kako biste mogli prosejati suvu zemlju bogatu glinom, treba razbiti grumenove; ako ne, veliki deo glina nee proi kroz sito; ili treba ostaviti zemlju potopljenu dugo u vodi. Uvideete vrlo brzo da je prosejavanje jedan dosadan posao (priamo o tonama zemlje!) i lino pokuavam da to izbegnem kad god mogu. * u debelom osnovnom sloju (5cm) kamenii ne smetaju, * koristite zemlju koja nije ekstremno glinovita, * koristite zavrni malter od gline (u prahu) i peska, * ostavite zemlju bogatu glinom dugo u vodi, * uvajte zemlju vlanom (ili je pokvasite nekoliko dana pre upotrebe); kako bi se glina lako razdvajala. panja: ako je glinovita zemlja dovoljno suva i prosejana ili izlomljena (bez velikih grumenova gline), treba je dobro zatititi da biste je uvali. Neophodna je zatita i ispod i iznad, kako bi se izbegao kontakt sa vodom. Meanje Radite na sledei nain: * stavite vodu u posudu. panja: voda dodata zemlji teko e doi do dna posude, jer glina daje zemlji vodonepropusnost. Dakle, dodajte uvek zemlju vodi, a ne vodu zemlji, * dodajte zemlju, * ostavite glini dovoljno vremena kako bi apsorbovala vodu. Ako moete, napunite kofe na kraju dana kako biste radili sutradan, *promeajte, *dodajte pesak (ako treba) i/ili slamu, *promeajte, *dodajte malo vode ako je potrebno. panja: dodajte vodu malo po malo na kraju (kao sa palainkama!) Radite sa kofama, pre nego sa jednim crevom. Ako merite zapreminu vode koju potroite u prvom meanju, znaete tano koliko vode e biti potrebno za narednu smesu. Razliiti pribori za meanje *ruke: uvek dostupne, pogotovo ako ste u velikom broju na gradilitu. Stavite zemlju i slamu u posude na visini (na bale, npr.) Kolica su jako niska! Koristite vodonepropusne rukavice (kao one za kre ili batenske), da ne otetite nokte meajui po dnu posude, *noge: zabavno je (pogotovo ako Vas je vie), ali treba biti siguran da nema kamenja ni u zemlji ni u slami, kako se ne biste povredili radite li bosih nogu.

*azijska lopata: zovem je tako, jer sam je koristio u Indiji. Ova alatka lii na lopatu, ali joj je ruka kraa. Prednost je to ne morate da ne morate da podiete zemlju. Meate je na mestu, bez optereenja lea. *cerada: moete uviti zemlju u ceradu. Dve osobe uzmu 4 kraja cerade i okreu smesu. Nisam jo isprobao, ali ova tehnika se esto pominje u knjizi COB (tehnika gradnje zemlja-slama, koja se koristi u Engleskoj.) Ovo funkcionie naroito za meanje zemlje i peska, ali ne i za meanje slame i zemlje. *runi mikser: ovo je jedna vrsta jako jake builice; alatka koja radi jako dobro, ali njena upotreba nije bez rizika. Ne radite sa velikom, jer nije prilagoena ovom tekom poslu, a moete i da je sprite. *obrta: ja ga jo nisam probao, ali sam ga naao u dokumentaciji za gradnju zemljom. Budite paljivi. *mealica za beton: interesantna je samo za zemlju koja nije jako glinovita, jer se u suprotnom lepi za strane. Korisna je za zavrne maltere, ali je manje prilagoena meavinama koje sadre vlakna. *pekarska mealica: nisam jo probao, ali sam ubeen da funkcionie. *cilindrina mealica: alatka (i cena) je profesionalna. Po mom miljenju, to je najbolja alatka za meanje zemlje i slame. Ovo je najbolja alatka, ali je potrebno imati radnu snagu potrebnu za isouniti i za nanoenje maltera ovako pripremljenog. *traktor: moe se vrteti u/na zemlji/slami, * kopa: sa malo treninga, mogue je, ali je teko dobiti jednu homogenu masu. Nanoenje blatnog maltera Postoji nekoliko naina da se nanese malter. Ja iznosim svoje iskustvo, a Vi se ne ustruavajte da eksperimentiete i prilagodite Vaem linom nainu rada. panja: tek nanesen malter ne sme da bude izloen jakom smrzavanju, jer moe da nabubri i oslabi vezu. U svakom sluaju, nije ni prijatno da se malterie kad je hladno. Pre malterisanja *ispunite rupe u zidu i detalje oko prozora i vrata *oiajte zid. Fuge Lino, ja ne ispunjavam malterom fuge izmeu bala, jer mi se ini da nije neophodno i moe kreirati termike mostove. Ako su bale slame dobro nabijene, ne bi trebalo da ima prostora izmeu njih. Ako je to sluaj, ja bih ih pre napunio slamom ili meavinom slama-zemlja. Vezivni sloj Ovaj sloj poboljava prianjanje osnovnog sloja na slami. orba od zemlje se direktno nanosi na zid od slame. Za profi-gradilite (kada je radna snaga plaena), jeftinije je koristiti kompresor. Moe se nabaciti i runo. Ja ne kvasim slamu pre nanoenja, jer je ova meavina sama po sebi veoma tena. Natapanje na francuski nain (French Dip) Tom Rijven je koristio i dao ime ovoj tehnici. On priprema jednu orbu od zemlje koju stavlja u kadu ili u rezervoar napravljen od nekoliko bala i jedne poljoprivredne cerade. Dve strane bala se umoe u ovu orbu. Balama je potrebno neko vreme da apsorbuju smesu; cilj je da ona prodre do 5cm. Nije potrebno nakvasiti cele bale, jer im to smanjuje izolacionu mo. Kad su dve strane umoene, bala se ostavi da se osui. Mogue je postaviti direktno u zid, ali e u ovom sluaju zemlje biti posvuda! Druga opcija je da se ugradi kad bude delimino suva (posle sat-dva.) Bala je jo uvek fleksibilna, a gradilite ostaje isto. Poslednja opcija je da saekate da se bale potpuno osue; bala je toliko kruta, da se dri i kad iseete ice. Ali, panja! Ovom poslednjom metodom, ako bala nije prava, ili ako je loe postavljena u zidu, nije mogue odstraniti izboine, osim brusilicom! Ovaj metod omoguava dobro prianjanje izmeu slame i maltera, ali je injenica da je bala mnogo tea. Naravno, mogue je raditi i sa malo kraim balama, kako bi im se smanjila teina. Ona metoda funkcionie takoe sa kreom, ali je potrebno da se kre ostavi da odreaguje pre nego to se ugradi u zid. Osnovni sloj (telo maltera) Ja nanosim ovaj sloj direktno na vezivni sloj, pre nego to se osuio. Tako se formira dobra veza izmeu ova dva sloja. Ako je vezivni sloj ve suv pre nanoenja osnovnog sloja maltera, treba ga ranije blago pokvasiti. Nanosim ovaj osnovni sloj maltera rukom, i vie volim da napravim 2 sloja od po 2-3cm, bez da se ovaj prethodni osui, to daje veoma debeo osnovni sloj (5cm). Takoe je mogue da ostavite prvi sloj da se osui, pre nego to nanesete sledei. Ovaj osnovni sloj (ili slojevi) e ispuniti sve rupe i dae finalnu formu zidu. Zavrni sloj maltera imae jednaku debljinu na celoj povrini. Ja nanosim ovaj sloj zemlje i slame golih ruku, ali ako radim dugo korisitm rukavice (one koje se koriste za rad sa kreom.) Poinjem od dole i idem ka gore. Ovaj sloj se pritiska u zid, kako bi se obezbedilo dobro prianjanje. Ja ne ravnam u ovom stadijumu; to je gubitak vremena (i ovo ne daje dobro prianjanje.) Prelazim odmah na drugi sloj koji daje finalnu formu osnovnom sloju. Kad je drugi sloj nanesen, izravnam malter pravei male krugove. Na ovaj nain, mogu da osetim formu zida. Ako elite dobiti jedan jako ravan zid, dovoljno je da koristite lenjir, da biste

videli gde su nepravilnosti. to dui lenjir, to e Va zid biti ravniji. I ako biste eleli jedan perfektno vertikalan zid, koristite libelu sa lenjirom, ili voicu izmeu grede i temelja. Naravno da treba vie maltera za ravnu povrinu, nego za organsku, jer je za pokrivanje rupa neophodno naneti malter svuda oko njih. Evo zbog ega je neophodno da dobro postavite bale slame i da ih oiate. Neophodno je da povrina ovog sloja ne bude jako ravna, kako bi se sledei sloj mogao dobro vezati (naroito ako elite zavriti krenim malterom.) Mogue je izbrazdati (sa komadom drveta) ili izvui linije paklom ili daskom sa iljcima. Debeo osnovni sloj maltera dugo se sui, a ako ostane predugo vlaan, rizikuje da istruli. Zbog toga se ovaj posao savetuje u prolee i leto. Koliko je vremena potrebno za suenje maltera? Citiram Fernand Raynaud-a: Izvesno vreme!, jer ovo zavisi od koliine vode u malteru, od njegove debljine, od temperature i ventilacije /vetra. Malterisanje na drvetu Malter ne dri dobro ako se nanosi direktno na drvo. esto nije ni potrebno pokriti velike drvene preseke malterima. Ako je velika povrina drveta neizbena (ili drugog materijala koji nije lepljiv), moete predvideti drugi zavrni sloj (kao drvene obloga npr.) Moete postaviti eksere (galvanizovane) u drvo, kako biste bolje vezali malter za njega. Kada je razmak koji treba pokriti vei od 10cm, potrebno je ojaati malter uz pomo trske, mree, jute i slino. Ali i bez obzira na ovo, malter ostaje pomalo krhak. Zavrni sloj Runo: sloj debljine 2-3cm, predstavlja brz nain nanoenja i daje rustini izgled malteru. Ovaj malter nee biti ravan, pesak moe lake otpasti. Moe mu se dodati lepak na bazi brana. Ja formiram neku vrstu inije sa mojim prstima, i irim malter od dole ka gore. Posle proem rukom, i pravim krugove kako bih uklonio viak. Jednom kad je sve suvo, prvo proem rukom, a zatim tkaninom ili etkicom kako bi spao pesak, koji se nije vezao za malter. Lopaticom: slojevi 2-10mm, iste debljine na celoj povrini, ako ne popucae. Sloj 2-3 mm je dobar za zemljane maltere spremne za upotrebu, ili ako ima malo dostupne zemlje (ili ako se zemlja donosi izdaleka, zbog lepe boje npr.) Kako biste mogli naneti veoma tanak sloj maltera, vano je da osnovni sloj bude specijalno dobro zavren. Ako ne, bie neophodno korisititi deblji malter ili prethodno naneti sloj maltera, kako bi se ujednaila povrina. Zemlja treba da bude i dovoljno sitna, jer velika zrna peska mogu da se zalepe za mistriju i ostave tragove. Najea debljina blatnog maltera je 5-10 mm. On moe pokriti male neravnine osnovnog sloja, a pesak moe da bude malo krupniji. Nanosimo ga mistrijom od gore (odmah ispod plafona) ka dole. Ali pokret ide od dole do gore, kao kod runog nanoenja. panja: da bi se izbegle pukotine, zavrni sloj mlatera treba da bude nanet odjednom, nakon to osnovni sloj bude potpuno suv; i treba da bude jednako rasporeen na itavoj povrini. Kvaenje: svaki put kad budete eleli da nanesete sloj maltera (zemlje ili krea), potrebno je da pokvasitepodlogu pre toga. Ako ne, suvi sloj apsorbuje vodu novog sloja, koji prebrzo sui tek nanet malter i slabi vezu dva sloja. Sa kreom je jo gore: ako se prebrzo osui, nee se zavriti njegovo ovravanje. Za kvaenje se koristi raspriva za prskanje biljaka, kofa vode sa etkom ili batensko crevo. Pritisak treba da bude blag za kvaenje, a ne pranje zida. Dobra praksa je da pokvasite povrinu najmanje 2 puta: * prvi put: najmanje 10 minuta pre nanoenja maltera, * drugi put: odmah ispred nanoenja maltera, * ako ovaj postane suv, pokvasite ponovo povrinu koju ete raditi, * pokvasite ako je mogue povrinu prethodno vee. Suner: kada proete sunerom po zavrnom malteru, ovo uklanja poslednji sloj gline i ini pesak vidljivijim. Ova tehnika uklanja tragove mistrije i zatvara eventualne mikropukotine i daje mnogo uniformniji rezultat. Saekajte dok malter ne bude potpuno suv. Pokvasite ga, a zatim proite vlanim sunerom koji ete esto ispirati. ZAVRNI SLOJEVI Boje na bazi glina Boja (veoma jeftina) na bazi glina na blatni malter nanosi se etkom. Ovo pokriva mikropukotne i blago menja strukturu maltera. Treba naneti dva veoma tanka sloja, kako bi se izbeglo da boja ne puca (jer ima puno gline.) Moe se odvojiti od maltera, ako pokuate da je radite previe (naroito valjkom.) Kako biste izbegli korienje pigmenata, radite glinama u boji (bela, okra, crvena) i/ili sa fino prosejanom zemljom bogatom glinom. Takoe moete dodati malo peska. Sauvajte ostatke Korisno je sauvati ostatke zavrnog maltera i boje za eventualne popravke, kako biste bili sigurni da ete imati istu boju. Osuite ih na ceradi ili u posudi (lepak na bazi brana i druge organske materije mogu da istrule ako ekate predugo), i stavite ih u vreu (zatvorenu kofu) kad se osue.

prevod sa francuskog: GRADITI SLAMOM praktini vodi za konstrukciju od balirane slame prakse, ateljei, konferencije, posete

manual za gradnju baliranom slamom (4.deo)

Posted on 24/05/2011 by Mr.731MY

15

Kreni malteri
Prednosti, mane, vrste krenih maltera, nanoenje krea, boje na bazi krea, poboljanje maltera. Gips. Zakljuak.

VI KRE veina kua od slame u Francuskoj (i u Evropi) pokrivena je krenim malterima. Prednosti: * efikasni, jer dobro odolevaju nepogodama, * malteri mogu da diu korektno, * pribor i alatke su dostupne svugde u Francuskoj, kao i znanje. Mane: * agresivan je tokom nanoenja, * potrebna je velika koliina energije za proizvodnju (malo manje nego za cement), * nije svaki kre 100% prirodan. Kreni malter, dobro pripremljen, nanesen i odravan paljivo tokom uvrivanja, verovatno je najbolji malter protiv nepogoda. Ipak, na najizloenijoj fasadi teko da i on moe da se opstane. Odravanje je takoe veoma vano: eventualne pukotine treba da budu zapuene im se pojave, kako bi se izbegao ulazak vode. panja: rukavice, zatita oiju i koe (dugaki rukavi) savetuju se za rad sa kreom, jer je veoma alkanan i pri kou. Najgore je ako ue u oi (drite jednu flau vode pri ruci, da biste ih mogli odmah isprati.) Kre sa nekoliko velikih zrna peska u unutranjosti rukavica takoe moe uzrokovati probleme: dakle, odravajte ih istim! Mrlje od krea na koi treba skinuti, jer ete opekotine primetiti tek nakon pranja mesta koja su bila u dodiru sa kreom (esto je gaeni kre manje agresivan neko hidraulini.) ivi i hidraulini kre ivi kre ovrsne uz pomo CO2 koji nae u vazduhu (zbog ega je njegovo ovravanje due.) Ipak, die bolje nego hidraulini kre koji ovrava sa vodom. Neki misle da je ivi kre manje prilagoen nego hidraulini (vodonepropusniji) za fasade najizloenije kii. Drugi koriste meavinu. ivi ili gaeni kre ivi kre je kre koji izae direktno iz pei u kojoj je proizveden. Opasan je, jer burno reaguje u dodiru sa vodom. Da bi ga ugasili, potrebno je dodati vodu (nikad obrnuto, jer rizikuje da eksplodira.) Ovo stvara neku vrstu patete, koju dodajete pesku. ivi kre ugasite sami i ostavite tokom nekoliko meseci do godinu dana, smatra se da tad daje najbolje maltere. Gaeni kre moe da se kupi i u prahu. U fabrikama dodaju taman toliko vode da se ugasi, a da ostane u prahu. Kako je ovravanje ve delimino zapoeto, uvanje ugaenog krea u prahu ima ogranieno vreme trajanja. S druge strane, ovaj kre prekriven vodom ne poinje ovravanje, jer nije u dodiru sa vazduhom.

panja: kre je opasan. Ako ga ostavite u rupi, kao to se to nekad radilo (ili u nekoj kadi), treba biti siguran da ostaje uvek pokriven vodom i da niko ne moe upasti unutra. Agregat/punilo Korisitite ist pesak (opran), jer glina menja reakciju krea. Koriste se razliiti prenici zrna peska: 0-2mm najee, a neki koriste zrna do 10mm. Mogue je koristiti i neopran pesak ili zemlju koja sadri glinu (kao to se radilo nekad), ali ovo zahteva prethodne testove. Pogledati video: Kre i pesak od Maison de Paysannes de France (Kua seljaka Francuske.) Nanoenje krea Generalno, nanosi se u 3 sloja i svaki graditelj ima svoj nain rada i svoje line recepte. Evo jednog od njih (koristi ga Pascal Thpaut): 1 sloj (vezivni sloj ili gobetis) zapremine hidraulinog krea zapremine gaenog krea 3 zapremine peska (0-2mm) Meavina je skoro tena (kao meavina za palainke.) Direktno se nanosi na slamu (prethodno pokvaenu) kompresorom ili prskalicom. Ovaj sloj ovrsne vrlo brzo, jer sadri hidraulini kre. 2 sloj (osnovni sloj ili telo maltera) 1 zapremina gaenog krea 3 zapremine peska (0-2mm) Ova smesa se nanosi na vezivni sloj (prethodno pokvaen) kompresorom ili mistrijom. Moe biti izravnat gletericom, ali ga treba orapaviti kako bi se obezbedila dobra mehanika veza poslednjeg sloja. Mogue naneti ovaj sloj runo (sa rukavicama, naravno!) Za popunjavanje rupa, bolje je napraviti nekoliko tanjih slojeva (1-1,5 cm), nego jedan debeli sloj. Uvek je potrebno ostaviti vreme kreu da ovrsne. panja: kinica moe proi kroz ovaj sloj. Treba biti oprezan i pokriti plastikom najizloenije zidove, dok zavrni malteri ne budu gotovi. 3 sloj (zavrni malter) 1 zapremina gaenog krea 3 zapremine peska (0-2mm) Ova smesa se nanosi na osnovni sloj (prethodno pokvaen) kompresorom ili mistrijom. Moe biti izravnat gletericom ili mistrijom, ali ga ne treba previe izravnavati, jer ovo dovodi do toga da kre izae na povrinu. Ovaj sloj je kao osnovni (ali izravnat), i on je onaj koji daje finalni izgled malteru, pogotovo ako neete jo da ga prekreite. Zavrna boja zavisi najvie od krea koji se koristi: generalno, pesak nema mnogo uticaja na boju, jer su zrna peska pokrivena kreom. S druge strane, glina (i neki peskovi) utie na boju maltera pesak-zemlja. Savetuje se da na gradilitu postoji sav materijal u dovoljnim koliinama, kako bi se zavrio zid i izbegle razliite boje. Ako je mogue, treba omalterisati celu fasadu bez prekida, kako ne bi ostali vidljivi tragovi. Moete dodati pigment ovom sloju (to zahteva veliku koliinu pigmenta.) Kreenje moe biti mnogo jeftinije, a time se poveava i debljina zida. Mravljenje Neki menjaju odnos krea i peska za svaki sloj. Prvi ima najvei procenat krea (masni), a poslednji najmanji (mravi) krea. Npr: 1 sloj: 1 zapremina krea i 2 zapremine peska 2 sloj: 1 zapremina krea i 3 zapremine peska 3 sloj: 1 zapremina krea i 4 zapremine peska Aditivi * svea krv bika poveava nepropustljivost, * teni sapun (prirodni) olakava nanoenje i poveava nepropusnost. Vreme ovravanja Dajte vremena malteru da se osui! Dok ne ovrsne, kre je veoma osetljiv. Kad se malter sui prebrzo, reakcija se ne zavri do kraja i kre gubi svoju snagu. Prolee je dobar deo godine za spoljanje krene maltere. Izbegavajte da radite u periodu velikih toplota; a ako je nemogue izbei ih, malteriite u hladu i zatitite ga od direktnog sunca i vetra. Moete zakaiti jutu za krov i pokvasiti je, kako biste garantovali najbolje uslove da kre pone da ovrava. Ne radite sa kreom u vreme mrazova (neki smatraju da je gaenom kreu potrebno ak i do 3 meseca da ovrsne), a treba ga zatititi i od velikih kia. Boje na bazi krea Ovaj sloj krea daje nepropusnost malteru od zemlje, a poboljava i maltere na bazi krea, jer popunjava mikropukotine, a uz to je i dekorativan i higijenski. Kreenje menja teksturu i boju maltera. Da bi kreenje moglo da

zatiti blatne maltere, treba naneti 3-5 slojeva. Potrebno je prekreiti s vremena na vreme, jer kia spira ovu boju. Zid treba da bude ist, ravan, bez velikih pukotina ili rupa i ne treba da se osipa, blago vlaan i da je boja zatiena od sunca, vetra, kie, hladnoe i toplote (izmeu 5 i 30C.) Kreenje (chaulage=colature) 1 zapremina gaenog krea i 1 zapremina vode Kre (badigeon) 1 zapremina gaenog krea i 2 zapremine vode. Jaka voda (leau forte) 1 zapremina kaenog krea i 5 zapremina vode Patina (la Patine) 1 zapremina gaenog krea i 20 zapremina vode. Pigmenti (mineralni) U kre se mogu dodati zemlja (okre) ili oksidi. Rastvorite prvo u malo vode i osigurajte da pigmenti budu dobro razmueni pre poetka. Sintetiki pigmenti se ne savetuju sa kreom, jer ne moe da izdri u alkalnoj sredini. Poboljanja krenih maltera *lepak za papir (metil celuloza) spreava ulazak vode, stvara bolju vezu i veu mehaniku stabilnost. *so zadrava vodu. Doziranje: 1-2kg soli (kuhinjske) na 50-66 litara vode. *teni sapun (Teepol) daje bolju fluidnost. Doziranje: 5 ml na 10 litara maltera. *soli kalijuma omoguavaju bolje fiksiranje pigmenata. Doziranje: 5% teine krea. *beli sir (kazein) ini malter otpornijim na nepogode. Treba ga izmeati sa kreom, pre nego to se doda pesak. Doziranje za malter: 1 zapremina belog sira (fromage blanc), 10 zapremina krea, 40 zapremina peska. panja: jako je bitno raditi na suvoj povrini sa kreom na bazi kazeina (belog sira), ako ne-mogu se razviti ampinjoni. Borova so (Borax) se takoe moe dodati kreu-kazeinu. Ovo daje ivlju boju. Sauvajte ostatke Malteri i boje na bazi krea (gaeni) mogu biti sauvani ispod vode u zatvorenoj kofi. Kre na zemlji Mogue je naneti kreni malter (ili kre) i na malteru od zemlje, kako bi se poboljala otpornost na nepogode, i iz estetskih razloga. Ova praksa je jeftina i ekoloka, jer smanjuje konzumaciju krea; a koristi se ve vekovima. Veoma je bitno stvoriti dobru vezu izmeu dva materijala. Kao i uvek, podloga treba da bude bez praine i potpuno suva (ali pokvaena za nanoenje krea.) Previe ravna povrina spreava dobro prianjanje; zato je dobro dodati pesak (2mm) blatnom malteru, kada on ne sadri krupnija zrna peska. Mogue je izgrebati zemlju pre nego to se osui i/ili ostaviti rupe 3-6cm debljine u osnovnom sloju i/ili kreenje zemlje sa jakom zemljom kako bi se olakalo vezivanje krea. Kreenje je lake za nanoenje, ali treba nekoliko slojeva (3-5), i treba ih raditi s vremena na vreme. Sem toga, daje jako malu zatitu protiv abrazije. Zid izloen nepogodama imae potrebu za eim odravanjem, nego jedan zatien zid. Malter cement-mrea Neke ilustracije iz ove knjige su iz amerike dokumentacije, na kojima moete videti mreu ispod maltera (koji se koristi za cementne maltere.) U SAD-u kre se teko nalazio i bio je jo uvek nepoznat kad su prve dozvole za gradnju slamom bile dobijene, te su vlasti odobrile gradnju balama slame sa cementnim malterom (imali su vie iskustva sa cementom, dakle i vie poverenja.) Za malterisanje cementnim malterom mora se prethodno postaviti rabic mrea, jer se malter suava pri suenju. Mana cementa je to puca (ak i sa mreom) i ne die kao kre i zemlja. Ovo poveava rizik od prolaska vode kroz pukotine, a s druge strane, zarobljena voda u zidu ne moe da izae kroz malter; kao krajnji rezultat javlja se truljenje zida. Danas se sve vie koriste malteri na bazi zemlje i/ili krea ili kre-cement. Mrea se koristi kako bi se armirao malter. Ipak, ova mrea oteava vezu maltera sa balama slame (ili izmeu slojeva maltera.) Malter na bazi krea ili zemlje dobro prianja na bale slame i nema potrebu za mreom, jer se ne skuplja kao cement. Na nekim osetljivim zonama, korienje mrea moe biti korisno. Ali one uvek treba da budu dobro privrene u malteru, i da nisu postavljene izmeu dva sloja malera. VII DRUGO Gips Za unutranje maltere, mogue je postaviti zavrni malter od gipsa. Gips se malo iri tokom uvrivanja (nasuprot zemlji ili kreu), zbog ega ga neki koriste za krpljenje rupa oko otvora (u unutranjosti.) panja: ovravanje gipsa je veoma brzo-vebajte pre nego to ponete veliku povrinu.

Blokovi od slame Yvon Saucier u Kvebeku koristi ovu tehniku. Postavlja bale u jednu oplatu i sipa malter kre-cement debljine 23cm izmeu slame i oplate. Kad malter ovrsne, skida se oplata. Blokovi su duine oko 60 cm, a postoje razliiti tipovi kalupa za proizvodnju blokova za uglove, otvore itd. Blokovi se mogu pripremiti ak i zimi, u zagrejanom ateljeu. (videti Serious Straw Bale) Horizontalni malteri Koristi ih Chris Magwood iz Kanade. U svom ateljeu, on postavi zid od slame (u drvenom skeletu) horizontalno i sipa razliite slojeve maltera. Ovo je mnogo bre i lake, nego postavljati malter na vertikalni zid. Ali ovo zahteva veliki atelje i maine za transport zida, te se ini da je ova tehnika vie rezervisana za zanatlije/firme. Sipanje u oplatu Koristi je Jocelyn Rochefort Simard u Kvebeku. U svojoj knjizi La maison en ballots de paille, on predlae sipanje maltera izmeu zida i oplate. Druge zavrne obrade Zidovi mogu biti zavreni i na druge naine. Ipak, zbog mera sigurnosti od poara i glodara, uvek se savetuje malterisanje bala slame sa minimalno jednim slojem maltera.*obloga od drveta, gipsane ploe / fermacell, OSB ploe VIII ZAKLJUAK Kao to ste mogli da zakljuite, gradnja slamom moe biti kako jednostavna i jeftina, tako i komplesna i skupa. Sve zavisi od toga ta elite da gradite i od iskustva koje imate. Ako ste zainteresovani za gradnju balama slame zbog njegove ekonomine strane, savetujem Vam da osmislite to je mogue manju i jednostavniju kuu, na takav nain da je moete proiriti kasnije. Ili zaponite kolibom/ateljeom u kojoj moete iveti komforno tokom gradnje Vae kue iz snova. Poslednji saveti: * testirajte pre poetka gradnje. Gradite prvo batensku nadstrenicu, kokoinjac, atelje, studio ili garau kako biste se izvebali. * zavrite sve radove pre nego to uete u Vau novu kuu. HRABROST, LJUBAV, ISTRAJNOST I STRPLJENJE Andr de Bouter

BIBLIOGRAFIJA 1.Building With Straw Bales A practical guide for the UK and Ireland, Barbara Jones, ilustracija: Juliet Breese, Green Books 2002, www.greenhouse.co.uk 2.Straw Bale Building,How to plan, design and buils with Straw, Chris Magwood & peter Mack; New Society, 2000, www.newsociety.com 3.Serious Straw Bale A Home Construction Guide for All Climates, Paul Lacinski & Michel Bergeron, ilustracije: Michael Middleton; Chelsea Green, 2000, www.greenbooks.co.uk 4.Straw Bale Construction Details A Sourcebook, Ken Haggard & Scot Clark, CASBA 2000, www.strawbuilding.org, 5.Visual Primer to Straw Bale Construction, S.O.MacDonald, ilustracije: E.Purev-Erdene, Builders Without Borders, 1999, www.builderswithoutborders.org 6.Build it with Bales, version two, S.O.MacDonald & matts Myhrman, ilustracije: Orien MacDonald,

www.chelseagreen.com 7.The Straw Bale House, Athena Swentzell Steen, Bill Steen, David Bainbridge & David Eisenberg, www.chelseagreen.com 8.The Last Straw Journal (magazine), www.strawhomes.com 9. Der Stronballenbau, ein Konstruktionshandbouch, Gernot Minke & Friedemann Mahlke, 2004. 10. The Natural Plaster Book, lime and gypsum plasters for natural homes, Cedar Rose Guelberth & Dan Chiras, New Society Publishers, 2003, www.newsociety.com 11.Construire en Paille Aujourdhui, Astrid & Herbert Gruber, Terre Vivante 2003, www.terrevivante.org 12.La Maison en Ballots de Paille, manuel de lauto construction, Jocelyn Rochefort Simard, 2002, Quebec 13.Lisolation cologique: conception, matriaux, mise en oeuvre, Jean-Pierre Oliva, Terre Vivante 2002, www.terrevivante.org, 14.Straw Bale Detail: A Manual for Designers and Builders, Chris Magwod & Chris Walker, New Society Publishers 2001 15.Halmbyggerressourcer, Lars Keller, Jane Krusse & Jettie Nielsen, Nordvesrjysk Folkecenter for Vedvarende Energi, 2001 16.Construction en bottes de paille Samuel Courgey ARCANNE, http://perso.wanadoo.fr/gabion, 17.The Beauty of Straw Bale Homes, Athen a& Bill Steen, Chelsea Green Publishing, 2000 18. Earth Plasters and Straw Bale Homes, Keely Meagan, 2000 19. Btiments en ballots de paille en France, DAGLISH John, ACFV, France 2000, http://batirsain.free.fr/ 20.Guide dintroduction la construction en ballots de paille, BAKER, Fabien. ACFV, France 1999, http://batirsain.free.fr/ 21.Building with Straw Video Series vol 3, Straw-Bale Code Testing, Catherine Wanek, Black Range Films, 1998, www.zianet.com/blackrange 22.Larhitecture de paille, CAUWEL Arnaud, ACFV, France 1997, str.175, http://batirsain.free.fr/ 23.Building of Earth and Straw, Bruce King, Ecological Design Press 1997, www.chelseagreen.com 24.Trait de construction en terre, HOUBEN Hugo & GUILLAUD Hubert, Craterre, Editions Parenthses, www.craterre.archi.fr 25.Construire en Ballots de Paille ou Une maison en 4 saisons, Gay Chantal, mai 1991 26. Science et Vie, 1921,lanak o kui Feuillette 27.vido Chaux et Arne, Maisons Paysans de France, Paris, maisons.paysannes@wanadoo.fr IZVORI: 1.La Maison en Paille (gradnja, ateljei, posete, prakse, konferencije), www.lamaisonenpaille.com 2. Habitat Vgtal (gradnja, ateljei, blatni malteri), www.lamaisonenpaille.com 3.Kolotec (gradnja, prakse), http://kolotec.free.fr/accueil.htm 4.Gabion (prakse), http://perso.wanadoo.fr/gabion, Sarl Spirale (gradnja, prakse), http://www.aricia.fr/bio-lopin/spirale/ 5.Arcanne (prakse), arcanne.ass@wanadoo.fr 6.John Daglish, arhiteka i autor Batiments en ballots en paille 7. Terre Vivante (posete, dokumentacija), www.terrevivante.org 8.Ecocentre Prigord (posete, prakse), www.cr3e.com 9.Btir Sain (forum, dokumentacija), batirsain.free.fr 10.CRATerre (formacija, dokumentacija, istraivanje), Centar za gradnju zemljom, Grenobl, CRATerre-EAG, CRATerre Villefontaine 11.Akterre (prodaja maltera i zemlje-prakse), www.akterre.com 12.la maison Ecologique (Magazine bimestriel), www.la-maison-ecologique.com 13. Quebec: Archibio (arhitekti, prakse), www.archibio.qc.cq prevod sa francuskog: GRADITI SLAMOM

mORA modul 1 neto kao tehniki izvetaj

Posted on 28/08/2012 by Mr.731MY

4 ove godine nisam mnogo toga uradila na kui u Moorinu, to zbog nedostatka vremena, to zbog nedostatka novca, to zbog injenjice da ni jedan projekat sa kojim sa konkurisala nije proao; ali i zbog vremena provedenog eksperimentiui u bati, radova na kui u Netinu ekala sam ovo prolee da bih zapoela radove, a sad tek shvatila da je ve kraj jula i da mi ne preostaje jo puno vremena do zime

a onda se javio moj drug & kolega Greg i pokrenuo me na akciju: idejom da (ponovo) doe na nedelju dana u Srbiju (prvenstveno zbog trogodinjeg EU projekta Leonardo da Vinci nazvanom PIRATE , na kome Kua uvarkua (i Srbija) uestvuju po prvi put (sa 17 drugih partnera iz 8 zemalja, a radie se na sertifikaciji razliitih nivoa obuke za gradnju zemljom: LearnWithClay) priupitam ja njega, onako stidljivo i usput, je li raspoloen da organizujemo jednu malu radionicu u Moorinu i da sagradimo zid od balirane slame kao odgovor stigao je detaljan petodnevni plan akcija i potrebno ljudstvo ;) francuska preciznost ili ta god kupio me je :) nisam otila za Rumuniju, i nedeljama sam, kao luda, ila sa sveicom unaokolo, zapisujui ta je sve potrebno od materijala, alata, hrane, opreme, itd itd.

cilj radionice u Moorinu bio je ruenje zida od naboja, i njegova zamena drvenim skeletom sa ispunom od balirane slame.

zato ruenje? zabatni dvorini zid, uz koga su nekad bile upa i tala (koje su se davno uruile), bio je izloen zakinjavanju i udarima vetra; sokla od opeke bila mu je konstantno vlana sa unutranje strane nali smo sve mogue vrste materijala : uzidana 2 odaka od opeke, dosta erpia, maltera, iako je zid, uglavnom, od naboja. Ova, poslednja prostorija na kojoj smo intervenisali, nije imala ni jedan prozor; i sa jo jednim (treim) odakom, bila je veoma zaguljiva i mrana.

zato slama? zato NE rekonstrukcija nabojem? Zid se nalazi na severnoj strani, kojoj je potrebna dobra izolacija. Kako zemlja nije izolator (nego termiki regulator) i ima termalnu masu, slama je mnogo bolje reenje. Zatim: i slama je lokalni, lako dostupan materijal, relativno lak za gradnju a kako je osnovna ideja da kuu unapredimo i prilagodimo savremenim potrebama i uslovima ivota, ovakva intervencija inila se veoma atraktivnom, izazovnom i neto sa im se retko susreemo u rekonstrukciji kua u Vojvodini.

sponzori : Kako nisam sve mogla sama, i kako sam poneto i nauila zahvaljui Dositheus seminar-u, sponzori ove kolice bili su Arhitektura proing iz Novog Sada (inae, izvoai radova na kui u Nestin-u), od kojih sam dobila majstora Zorana na 2 dana(za ojaavanje konstrukcije & zidanje stuba); zatim kum Steva (COMBI COMBI d.o.o.) koji mi je prevezao svu grau i opremu do Moorina; komija Radia (RADing DOO Novi Sad) koji mi je ustupio podupirae na nedelju dana. beskrajno im hvala! osim njih, kolicu je podrala i moja sestra Jelena (alf) za promo materijal, i ve pomenute bake sa doniranim povrem, demovi moje mame & tatina pomo oko viednevne kupovine i potrage za potrebnim alatom i materijalom

MATERIJAL : -slama : kao to znate, bilo je teko nai je. Uglavnom je kotala 100 dinara po bali (Moorin), ak i 200 u Veterniku. Predlog : pre sledee etve dogovorite se sa onima koji e slamu balirati i

idite direktno na njivu. tako plaate samo mainu i kanap koji koriste, to znai: 20-30 dinara po komadu. Bitno je da slama ne bude vlana, da nije poela da truli, da je stavite negde gde je suvo i gde je zaklonjena; da bude dobro nabijena (ali, ne previe ; jer time smanjujete koliinu vazduha u balama); da se 2 trake nalaze, otprilike na 1/3 bale, da su podjednako zategnute. Pre nego to ponemo raditi sa balama, potrebno ih je rasporediti po duini, ukoliko elimo da prilagodimo drvenu konstrukciju i smanjimo seenje bala. Potom je potrebno bale isei. Za ovaj zid bilo nam je potrebno 30 bala slame, s tim da treba raunati jo nekoliko za ispunu prostora izmeu bala; prvo slamom, a potom i meavinom blata i slame, pre nanoenja prvog sloja maltera. -drvena graa: odluila sam se za staru grau, iz dva razloga. Prvi je to je jeftinija nego nova (120 evra/kubik) ; drugi zato to je suva (mada moe biti kriva, crvotona, i ostalo potrebno je paljivo pregledati); a uzela sam je u ms atlas 021 na izlazu iz Novog Sada ka Veterniku (vie detalja neki drugi put.) Uzela sam oko kubik greda, tafli i fosni.

-ostalo: opeka za dva reda sokle i stub (oko 700 komada), reciklirane u mom sluaju (inae, na istom mestu kotaju 7 dinara (standardni format) ili 20 din/kom (stari format.)) nekoliko dakova gaenog krea i reciklirana zemlja za izradu blatnih maltera, pesak donet sa Tise (plaen samo transport lokalnom stanovnitvu.) Od gvoarskih proizvoda, potrebno je: 2-3 kg eksera i rafova, 15 vinkli, 6 navojnih ipki, 20-ak metara bodljikave ice, nastavci za zavrtanje rafova. Naalost, jo uvek ne postoji ekolokija hidroizolacija od kondora, te smo njega koristili. Osim ovoga, i par litara benzina i ulje, kanap. Struja i voda. ALAT: -za podupiranje: 10 podupiraa, komadi armature za povezivanje, nekoliko starih greda, dasaka i fosni za podupiranje, merdevine. -za ruenje zida: bodljikava ica (20-ak metara) u funkciji testere, drai za bodljikavu icu, kramp, pajser, eki zidarski i veliki, 3 kolica i 3-4 lopate za prevoz zemlje, skela. -za zidanje zida: libela, visak, kanap, mistrija, kofe, korito, sito, 3-4 lopate, 1-2 motike za meanje, kolica, zidarski eki. -za drvenu strukturu: motorna testera, runa testera, cirkular, vinkla, libele, metri, akumulatorska builica, rafcigeri. -za pripremu i postavljanje bala slame: sprava za merenje duine bala-slamomer:) , 2 igle i kanap za skraivanje bala, drveni nabija, runa testera. -HTZ oprema: lemovi, zatitne naoare, rukavice, maske za lice protiv praine.

DAN No1: podupiranje konstrukcije & poetak ruenja zida od naboja kada smo kuu dobro ojaali (2 osobe na postavljanju podupiraa), poeli smo da ruimo (itaj : seemo) zid od naboja bodljikavom icom (u funkciji velike testere)-2 osobe ; dok su bar 2-3 osobe radile na lopatanju i tranportu zemlje: jedan deo zemlje smo ostavili za ponovnu upotrebu za izradu blatnih maltera, a ostatak je nasipan uz komijsku ogradu (kako bi se podigle visoke leje za kasniji uzgoj zainskog bilja, grmlja i drugog zatitnog pojasa.) Najtei i najdui deo poslaeventualno bi se mogao ubrzati da smo, umesto runih kolica, imali traktorsku prikolicu. Jeste da je iziskivalo vie vremena i truda, ali mislim da je vredelo

DAN No2: ruenje zida od naboja & priprema bala slame Osim transporta zemlje, odvozili smo i slagali opeku i erpi (koji su izvaeni iz zida), za ponovnu upotrebu. Veina ekipe radila je na ovom zadatku. Bale slame smo sortirali po dimenzijama, sekli i pripremali za ugradnju (a ostatak od seenja slame koristie se za maliranje bate.) Na ovom zadatku radilo je 2-3 ljudi, i vie puta smo istili gradilite nakon seenja slame veoma je opasno i lako zapaljivo, pogotovo po ovim velikim vruinama, ostaviti razbacanu slamu.

DAN No3: zidanje sokle i zida od opeke & postavljanje hidroizolacije kad smo, konano, odneli svu zemlju (hvala svima jo jednom!), preli smo na zidanje sokle i stuba od opeke. Dva reda sokle zidana su blatnim malterom (prosejana zemlja i voda; mada je zemlja toliko sitna, da je mogla da se koristi i bez prosejavanja. Jedino je bitno da se potopi no pre korienja, kako bi mogla da odreaguje i da se krupno grumenje raskvasi.) Zavrni sloj na sokli radili smo stabilizovanim blatnim malterom (1 zemlja, 1 pesak, 1 kre.) Stub je zidan stabilizovanim malterom (2 zemlja, 1 pesak,1 kre) dok nam krea nije ponestalo, onda samo blatnim malterom. Iznad sokle, kao i u stubu na istoj visini, postavljena je hidroizolacija.

DAN No4: postavljanje drvene konstrukcije Prvo je postavljen centralni stub (20x20x242cm). 3 fosne su iseene i postavljene na hidroizolaciju, kao i ispod meuspratne tavanice. Potom su postavljena jo dva krajnja stuba (10x10x242cm.) Zatim su stavljene merdevine 4 x 2 tafle 5x10x400cm (povezane komadima tafle 3x5x400cm.)

DAN No5: postavljanje bala slame & drvene konstrukcije Bale slame slagane su izmeu merdevina , nakrivo postavljenje, a zatim nabijane. Po potrebi seene runom testerom, da bi se mogle uklopiti oko stubova. Po postavljanju slama, povezani su i okviri za prozore, kao i tafle i kolci koji povezuju bale izmeu sebe, u horizontalnom i vertikalnom pravcu.

Ukupna vrednost celokupnih radova, radne snage, boravka, ishrane i ostalog je 700 evra. 1/3 trokova pokrivena je sponzorstvom, 1/3 kotizacijom, a 1/3 su lina ulaganja.

Samo materijal za ovakav jedan zid kotao bi oko 200 evra (bez radne snage i kupovine/iznajmljivanja alata.)

ekam lepe fotke i detalje uesnika, pa ete videti ko je i na koji nain doprineo razvoju ovog projekta. to se radova tie, sledi ispuna pukotina slamom, a potom i meavinom zemlje i slame (terre-paille), pa tek onda izrada blatnih maltera. U meuvremenu gradimo toalet i tu. hvala svima na trudu i angaovanju; neprocenjivo je ono to je u ovaj zid ugraeno!

kupola od balirane slame

Posted on 28/11/2011 by Mr.731MY

Gernot Minke, projekat izveden u Slovakoj

Gernot Minke je profesor na Univerzitetu u Kassel-u, gde vodi Forschungslabor fur Experimentelles Bauen. Razvojem zemljane arhitekture u teoriji i praksi bavi se od 1977.godine i jedan je od najpriznatijih strunjaka u ovoj oblasti. vie informacija na: gernotminke.de jedan od projekata, prva kupola od balirane slame, bila je raena za kafeteriju u Portugalu. kako iz nekog razloga nije izvedena, Bjorn Kierulf (www.createrra.sk) predlae da se ovaj eksperimentalni

projekat izvede u Slovakoj, blizu Senjeca. poto se i sm bavi pasivnim kuama, Bjorn uvodi i neke izmene (a prati vlanost i strujanje vazduha, i mnoge druge parametre od samog poetka):

mi smo imali tu ast da uivo ujemo sva objanjenja, oboavajui ambijent & atmosferu nesvakidanjeg arhitektonskog biroa :

kako je kupola nikla tokom dve radionice protekle godine;kako su i zato raeni temelji od staklene pene (foam glass); kako su bale paljivo seene pod uglom, mainom koju je osmislio Minke; kako je kupola na kraju pokrivena specijalnom folijom; a na njoj nikao zeleni vrt

kako je iznutra olepljena blatnim malterima; a na samoj kupoli ostavljene brazde u malteru, da ne bi pucao:

kako je uraen pod od nabijene zemlje, uz dodatak lanenog ulja i crvenog pigmenta u zavrnom sloju:

sve ostale detalje i objanjenja, pripremu, radionice i ostalo, pogledajte na: minkestrawbaledome.blogspot.com.