SEMINARSKI RAD IZ POEZIJE ENGLESKOG ROMANTIZMA I

SVET NEVINOSTI I SVET ISKUSTVA

I FIND MORE AND MORE THAT MY STYLE OF DESINING IS A SPECIES BY ITSELF , AND IN THIS WHICH I SEND YOU HAVE BEEN COMPELLD BY MY GENIUS OR ANGEL TO FOLLOW WHERE HE LED; IF I WERE TO ACT OTHERWISE IT WOULD NOT FULFILL THE PURPOSE FOR WHICH ALONG I LIVE, WHICH IS IN CONJUNCTION WITH SUCH MEN AS MY FRIEND CUMBERLAND, TO RENEW THE LOST ART OF THE GREEKS.
iz pisma Dordu Kamberlandu, 16. avgust 1799. godine

Popovi Milo Grupa: opta knjievnost i teorija knjievnosti (08) Broj indeksa: 100319 Kurs: Poezija engleskog romantizma I Profesor: asistent Branislava Miladinov

UVOD

Kada se prvi put susretnete sa Blejkovim stvaralatvom, prvenstveno Pesmama nevinosti i iskustva, oseate se kao graver koji je dobio zadatak da zanatskom vetinom oslika ilustraciju na potpuno novom i jedinstvenom materijalu, na nekoj nepoznatoj leguri. Kao i svaki ueni zanatlija, odluujete da potraite savet od iskusnijih gravera, ako ne putem ive rei, onda barem pomou pisane. Odgovor koji dobijate nije zadovoljavajui: majstori e mnogo vie panje posvetiti da Vam odgonetnu kakav bi taj materijal mogao da bude, nego kakav on zaista jeste, te taka topljenja ove legure i dalje ostaje enigma. Zatim, odluujete da zagonetni metal uporedite sa drugim materijalima slinih karakteristika. To Vas na kraju ostavlja u jo veoj nedoumici, jer uviate da su materijali sa kojima ga poredite sastavljeni od istorodnih elemenata kao i Vaa nepoznata legura , no Vi nikako ne moete da shvatite na koji nain i po kojim zakonima su ti isti elementi rasporeeni kako bi inili neto potpuno prirodno neprirodno: koliko blisko, toliko i daleko od onoga to nazivamo poznatim. Ponovo se odluujete za savet kolega, koji e Vam (ponovo) mnogo vie rei o sastavu ve poznatih materijala, nego o onome o emu je zaista re, plaei se da im ruka ne zadrhti nad skoro zavrenoj gravuri. Sada se nalazite u bezizlaznoj situaciji: nemate reenje problema, a ilustracija uskoro mora biti zavrena. Onda, odluujete da se dobro zagledate u strukturu svog materijala i jednim dubljim, pronicljivijim pogledom obuhvatite sve elemente njegove grae. Na posletku, otkrivate da je reenje problema sve vreme pred Vama, samo ste Vi zaboravili na pranjavi okular sa dna fioke koji vam je Uitelj na rastanku podario, nadajui se da ete umeti da ga iskoristite u pravo vreme: I assert for My self that I do not behold the Outward Creation & that to me it is hindrance & not Action; it is as the Dirt upon my feet, No part of Me... I question not my Corporeal or Vegetative Eye any more than I would Question a Window concerning a Sight. I look through it & not with it.1 Ne kao majstor, ve kao Umetnik treba itati Blejka; gledajui kroz njega, jedino moete upoznati pravu prirodu ovog nepoznatog materijala.
Vilijam Blejk, A Vision of the Last Judgement, The Complite Illuminated Books, Themes and Hudson, 2000, London.
1

Uveravam vas da ja ne gledam spoljanju tvorevinu, i da je ona za mene samo smetnja a ne dejstvo; ona je poput blata sa mojih nogu, nije deo mene... Ne pitam svoje telesno ili zemaljsko oko za vid, nita vie nego to bih za to pitao prozor. Gledam kroz njega, a ne njime. (prevod preuzet iz Predgovora Poezije engleskog romantizma, Dragan
Purei, 2010, Plato, Beogra)

Vilijam Blejk objavljuje Pesme nevinosti 1789. godine kao posebnu zbirku poezije namenjenu deci, ali jednom kada je poeo rad na njima, Blejk je uskoro izgubio iz vida svaku drugu svrhu osim stvaranja lepote2. 1794. Blejk objavljuje zdruene zbirke pod jednim nazivom Pesme nevinosti i iskustva, izraene novim metodom iluminirane tampe, koji je prvi put koristio 1788. godine u izradi tri mala traktata pod nazivom Nema prirodne religije. Ideju o novoj vrsti tampe Blejk nagovetava jo 1784. godine, u okviru svoje dramske farse Ostrvo na Mesecu. STVARANJE I SUDAR SVETOVA Nijedna stvar ne postoji sama za sebe; postoji tek u odnosu na drugu. Odnosno, jedna njena suprotnost postoji tek u odnosu na drugu njenu suprotnost. Sve se zasniva na dvojnosti, na pulsiranju i menjanju, prelaska iz jedne suprotnosti u drugu. 3 Tako je sa Blejkovim Pesmama nevinosti i iskustva. Suprotstavljajui dva sveta, svet nevinosti i svet iskustva, Blejk prikazije dva suprotna stanja ljudske due sa eljom da oslika jedan svet drugim i osvetli prelazak due iz stadijuma radosti, nenosti i aposlutne bezbrinosti u ostarelo neznanje4, surovi svet Iskustva. To postie i formiranjem kontrastnih parova pesama, kao to su Jagnje i Tigar, Izgubljeni deai i Pronaeni deai, Boanska slika i Ljudska sutina, Bolesna rua i Moja lepa rua i drugim. Kao to i sam Blejk kae: Bez suprotnosti nema napredovanja. Privlaenje i Odbijanje, Razum i Snaga, Ljubav i Mrnja potrebni su ivotu ljudskom.5 Takoe, u okviru dela Sve religije su jedno, tampanog 1794. godine, Blejk u fragmentu pod rednim brojem dva daje zanimljiv iskaz koji nam moe pojednostivati odnos ova dva sveta: Razum ili odnos svega onoga to ve znamo nije isti kakav e biti kada budemo znali vie. Istina je da pravu prirodu Pesama nevinosti i iskustva najbolje moemo uvideti u samom sudaru svetova. esto se govori o suprotnosti Uvoda iz Pesama nevinosti i Uvoda u Pesme iskusta, te, ve pomenuti majstori, svoje tumaenje odmah zapoinju traganjem za razlikama i sukobljenim motivima ove dve pesme na osnovu kojih temelje itavu problematiku zbirke. Ipak, smatram da postoji neto to se gubi pod okularom ovakvog ustaljenog pristupa, a to je stvaralaka sinergija pesama Na livadi punoj eha, Pastir i samog Uvoda u Pesme nevinosti.
Ketlin Rejn, Blejk: ivot i delo, Dveri, 2007, Beograd (str. 50) Veliki uticaj na Blejka ostvaruje Gozba, stoga neke od glavnih estetikih postulata Blejk preuzima upravo od Platona, direktno ili posredstvnom neoplatonizma. Blejk govori o lepoti uspostavljenoj u mnotvu, kada je mnogo svedeno na jedno; i u tom sluaju ona se prinosi i delovima i celini. Takoe, odjeke Platonove filozofije u Blejkovom stvaralatvu moemo primetiti i u njegovom delu Nema prirodne religije, kada se otvoreno suprotstavlja filozofiji Dona Loka, odnosno njegovom neprihvatanju postojanja uroenih ideja. Blejk smatra da se poznavanje idealne lepote ne moe stei, da su uroene ideje u svakom oveku i da su one zapravo on sam. 3 Dragan Purei, Predgovor Vilijam Blejk: Izabrana poezija i proza, Itaka, 2002, Beograd (str. 4) 4 Isto. (str. 60) 5 Vilijam Blejk, Venanje Neba i Pakla, prevod Predrag Petkovi, Dveri, 2007, Beograd.
2

Pesme nevinosti nam otvaraju vrata veoma svojstvenog pastoralnog sveta graenog po ugledu na Teokritove Idile i Vergilijeve Ekloge 6 . Konture sveta Nevinosti iscrtane su u okviru prve tri pesme ove zbirke, svakako najvie pesmom The Ecchoing Green. Kroz pesme koje slede, taj svet e se iriti i dopunjavati raznim pesnikim slikama, ali nee izlaziti van granica zadatih na samom poetku. Najvea razlika Blejkovog modela idilinog u odnosu na uzore jeste u njegovom shvatanju prirode. Eidyllion znai sliica, a sam pojam idilino se vezuje za savren, izuzetan svet. Kada govorimo o Teokritovom delu Idile, re je o poetskim slikama, odnosno, o zaetku formiranja anra scene. Upravo tako neto imamo u samom Uvodu Pesama nevinosti ,jednu pastoralnu scenu. Sa druge strane, Blejk oslikava skoro svaku svoju pesmu, stoga je jasna aluzija u odnosu na sam eidyllion. Takoe, Uvod predstavlja neku vrstu pesnikog peata, terminimom aleksandrijske tradicije sfragidu, obino prvu ili poslednju pesmu u zbirci u kojoj autor ili pesnik daju iskaze o samoj zbirci, njenoj nameni i svrsi.7 Na samom poetku Uvoda, vidimo lirsko ja, odnosno sviraa, kako svira frulicu u dolinama, motiv nesumljivo povezan sa poetkom Vergilijeve prve ekloge i Titirom. Potom, svira spazi dete na oblaku koje ga zamoli da mu svira o Jagnjetu. Jagnje moe biti konkretna aluzija na istoimenu Blejkovu pesmu u okviru ove zbirke ili metafora za Jagnje boije ili Isusa, dete, oveka, odnosno Boga. Kada Blejk govori o Bogu, on podrazumeva svoju koncepciju human form divine, odnosno, viziju Unutranjeg Boga i Imaginativnog Isusa, neku vrstu meavine hrianstva, platonizma i plotinovskog koncepta idealne forme. Ova Blejkova koncepcija, pesniki moda najefektnije predoena u pesmama Tua tuga i Boanska slika iz pesama Nevinosti, slikarski najbolje sprovedena u delo na Poslednjem sudu, uobliena je i u delu Nema prirodne religije: Zato Bog postaje kao mi, da mi moemo biti onakvi kakav je on.8 Takoe, Blejk u Jerusalimu govori da je njegov zadatak da izjednaavajui Boga i Imaginaciju, podui oveanstvo kako da dodje do rajskog vrta, zasaenog u ljudskom
6Blejk

iz Vergilijevih Bukolika preuzima i pesniki postupak technopaignie igranja poetskom vetinom. U okviru aleksandrijske poetike, poigravanja su imala vrlo raznovrsne oblike, ali kod Vergilija ona se ostvaruju u formiranju diptiha, odnosno, parova pesama koji se tematski poklapaju. Tako 1. i 9. ekloga govore o izgnangstvu, 8. i 2. o ljubavi, dok 7. i 4. donose dijaloge izmeu pastira i tako dalje. Takoe, drugi deo zbirke Ekloga predstavlja pad u odnosu na njen prvi deo, to je jo jedan vid technopaignie. Inspiraciju za neke od svojih gravura i slika Blejk nalazi upravo u Vergilijevim delima. 7 Jedne od najpoznatijih su Ovidijeva I i II sfragida zbirke Ljubavi. Blejk u Uvodu navodi da je pesme zapisao kako ne bi otile od dece, kojoj su i namenjene. 8 Na vrlo slian nain, Blejk zavrava pesmu Little black boy: And be like him and he will then love me.

umu.9 Plotinov pojam idealne forme Blejk identifikuje sa svojom boanskom ovenou kojoj sve linije tee i streme ljubavi i simpatiji. Za Blejka, sve to je ivo je sveto i ljudsko, jer je u ovom svetu ovek sredite, skrojen po liku Boijem, kao mikrokosmos: Svako zrno peska, Svaki kamen na zemlji, Svaka stena i svako brdo, Svaka travka i svako drvo, Planina, uzviica, zemlja i more, Oblak, meteor i zvezda, Jesu ljudi vieni izdaleka.10 Sa druge strane, dete moe predstavljati aluziju na Kupidona, emu svedoi i pesma iz Blejkovog rukopisa ironijski naslovljena Zato je Kupidon deak, kao i pojedine ilustracije Blejkovih pesama u kojima su deca prikazana sa krilima (The Blofsom i frontopis Pesama iskustva), potpuno u maniru helenistike predstave Kupidona11. Naime, ovde se ne govori o konkretnom polu deteta, ve Blejk samo kae dete, to se moe poistovetiti sa nekim verzijama Erosa u kojima je naglaena njegova bespolnost. U nastavku pesme dete zatrai od sviraa da odloi sviralu i zapeva istu veselu pesmicu. Najvaniji segment pesme sledi, u kome dete trai od lirskog ja da zapie pesme kako bi ih sva deca znala. Dakle, na poetku smo imali muziku, zatim pevanje i na kraju pisanu formu jedne te iste pesme o Jagnjetu. Nasluujemo da je Blejk eleo da nam predstavi evoluciju umetnosti kroz njene tri etape, vezane jednom venom tematikom. Etapa koja je izostavljena je slikarstvo, dok bi finalna etapa mogla biti upravo Blejkova naslikana poezija Nevinosti i Iskustva. Poslednja strofa Uvoda postavlja problematiku koja potpuno uruava model Teokritove Idile i Vergilijevih Ekloga unutar sveta Nevinosti, otvarajui vrata kasnijem uporednom tumaenju sa Uvodom i Zemljinom odgovorom iz Pesama iskustva. To je problem tehniciteta. Naime, lirsko ja, na poetku etvrte strofe govori: And I made a riral pen, And I staind the water clear. Pa izdeljah pero sam, Pa obojih vodu tad.12

Vilijam Blejk, Jerusalim, prevod preuzet iz Predgovora Poezije engleskog romantizma, Plato, 2010, Beograd. Ketlin Rejn, Blejk: ivot i delo, Dveri, 2007, Beograd (str. 118.) 11 Eros, kod Grka, uzima oblik mladia najlepeg meu bogovima, dok sa helenizmom i naelno sa Rimom, dobija oblik deaia. U srednjevekovnim verzijama prikazan je ili kao deak ili kao mladi sa povezom preko oiju. Jedna od najeih i najupeatljivijih modernih pikaza jeste deak na oblaku sa lukom i strelom. 12 Vilijam Blejk, Uvod, prevod Predrag Petkovi, Dveri, 2007, Beograd.
9 10

itav bukoliki svet postoji apsolutno nezavisno od bilo kakvog umea, odnosno, tehnologije13. Priroda je samorodna, a pastiri uivaju u otiumu. Sa druge strane, lirski subjekat ove pesme pravi pero i boji (mada bi taniji prevod za staind bi bio prlja ili umrljava) vodu kako bi mogao da zapie pesme namenjene deci. Pojavu pisma i pisaljke moemo smatrati jednim od prvih vidova tehne, dok u bojenju vode vidimo aluziju na Hristova udesa, u kontekstu ove pesme prikazane kao jo jedan vid tehniciteta. Vano je napomenuti da je lirski subjekat sam izdeljao pero. U ovom sluaju, namenski sam izabrao prevod Predraga Petkovia koji koristi re izdeljao, dakle, vie nego jasno aludirajui na umee. Zanimljivo je to se ova dva navedena stiha mogu potpuno dvojako tumaiti: u odnosu na Blejkovog human form divine kao jo jedan vid boanskog u oveku, stvaralakog, i to je najvanije, apsolutno dominantog u odnosu na prirodu14, dok se u kontekstu poetike hybrisa mogu shvatiti kao prekoraenje mere. Ono to je najvanije jeste upravo prikaz ovekove dominacije nad prirodom i njena ambivalentnost, odnosno, dualitet: tehna je, u ovom sluaju, upotrebljena na najbolji mogui nain, u svrsi istinskog napretka i stvaranja umetnosti, dok e u pesmi Zemljin odgovor biti prikazana i njena druga strana. Pesma Na livadi punoj eha15 vai za pastoralnoidilunu pesmu, u okviru koje se, kao to smo ve napomenuli, gradi okosnica sveta Nevinosti. Sam pojam Eha predstavlja opte mesto bukolike tradicije: kod Teokrita se pominje skoro u svim pesmama, dok se, kod Vergilija, nalazi samo u prvoj Eklogi. Naime, Titir svira nadahnut umskom muzom i pouava ume da odzavanjuju imenom Amarilide. Odzvanjanje je nain na koji priroda govori, te imamo pastira koji svira i prirodu koja mu odgovara, odnosno aktivno uestvuje u stvaranju same pesme. Sa druge strane, nimfa Eho u mitu o Narcisu iz Ovidijevih Metamorfoza moe samo da rezonira poslate glasove ili tonove. U ovoj pesmi nije re o apsolutnom pasivitetu prirode kao to je sluaj sa Ovidijevom verzijom, niti stvaralakom aktivitetu prve Ekloge, ve o sinergiji oveka i prirode istovremeno proete oseajem ovekove dominacije nad njom. Sam Blejk, u okviru Venanja Raja i Pakla, kae: Gde nema oveka,
Antika knjievno-filozofska tradicija se, izmeu ostalog, bavi i pitanjem progresa, odnosno, pitanjem da li tehnoloki napredak zaista doprinosi napredovanju oveanstva ili je potpuno suprotno. Pojmu razuma, koji je usko povezan sa tehnicitetom, suprotstavlja se pojam boanskog nadahnua i sveobuhvatne prirode. Veina antikih mislilaca vidi tehnu kao liniju degradacije ove anstva. Jedan od osamnaest amblema iz Blejkove serije The Gates of Paradise (1973), prikazuje oveka koji je napravio merdevine do Meseca i pokuava na njega da se popne. Amblem je naslovljen I want! I want! 14 Upravo u ovekovoj dominaciji nad prirodom vidimo Blejkovu najveu razliku u odnosu na tvorce Idila i Bukolika. Pastiri Arkadije iveli su u potpunom jedinstvu sa prirodom, dok ovde Blejk pravi istinski preokret. 15 Pesmu odlikuju asonanca i aliteracija koje doprinose utisku eha u samom itanju ove pe sme.
13

priroda je prazna. Ako pogledate ilustraciju pesme Na livadi punoj eha videete da su deca i njihove majke ispod hrastove kronje16 nalaze u prvom planu, iza kojih se nazire pastoralni pejza. Kada biste ih izbrisali sa ove slike, ini se da bi priroda, kao i sama slika, zaista ostala prazna. Dakle, priroda i ovek ine sinergiju kojom ovek vlada, u kojoj je ovek uvek u prvom planu. U vezi sa tim, vraamo se na tekst pesme i motiv zvon a koji se pojavljuje u prvoj strofi. Ona nisu nita drugo do eho deijih razdraganih glasova i smeha stopljenih sa pesmom ptiica koji odzvanjaju locus amoenus-om. U ovom trenutku, zanimljivo je osvrnuti se na iskaz koji Blejk daje u jednom pismu iz 1799. godine: Oseam da ovek moe da bude srean na ovom svetu. I znam da je ovaj svet svet imaginacije i vizije. Ja sve to slikam vidim u ovom svetu, ali ne vidi svako isto. U oima krtice, jedna para je lepa od sunca, a kesa izlizana od novca ima lepi oblik od punog grozda. Drvo koje nekog dira d o suza radosnica, u oima drugog je zelena stvar koja mu stoji na putu. Za nekog je priroda smena i nakazna, a prema takvom se ja ravnati neu; a neko jedva prirodu uopte i vidi. Ali u oima oveka imaginacije, priroda je imaginacija sama. Kakav je ovek, tako i vidi.17 Moda najvaniji aspekat ove pesme jeste predstava vremena, odnosno prikaz ivotnog ciklusa. U prvom stihu izlazi sunce i usreuje nebesa, time oznaavajui poetak ciklusa, poetak dana. Takoe, u pesmi se slavi poetak prolea18, odnosno, jo jedan vid buenja prirode i neke vrste novog poetka. Meutim, trea strofa donosi preokret, zalazak sunca koji oznaava kraj dana i zavretak ciklusa: Al deca su klonula Nisu vie vesela I dok sunce nestaje, Naa igra prestaje.19

Blejk perfektno korisi priliku da stavi oveka u prvi plan, ak i u sceni zalaska sunca. Takoe, postoji vidna promena raspoloenja kod dece usled umora i zavretka igre,
Kronja predstavlja zatitniki simbol Ekloga (prva ekloga poinje slikom senke kronje ispod koje se nalazi Titir) usko povezanog sa pojmom locus amoenus koji oznaava prijatno mesto netaknute prirode. Ako bolje pogledamo ilustraciju, videemo da se mala deca, njihove majke i jedan starac nalaze ispod kronje, dok se pored njih nalaze ve porasli deaci i devojice u prolenoj igri. Kronja se moe nai i u ilustracijama pesama Mali crni deak, Jagnje, Pastir i Prolee, dok je u okviru ilustracija Pesama iskustva nigde ne nalazimo. 17 Prevod preuzet iz Predgovora Poezije engleskog romatizma, Dragan Purei, Plato, 2010, Beograd (str. 12) 18 U okviru Pesama nevinosti postoji i pesma Prolee u okviru koje se razrauje ista tema. 19 Vilijam Blejk, Na livadi punoj eha, prevod Predrag Petkovi, Dveri, 2007, Beograd
16

njihovog malog ciklusa. Primeujemo da su vremenske odrednice sveta Nevinosti, nagovetene su i u poetnim stihovima pesmi Pastir: to je sladak pastirov put, Od jutra do mraka on luta.20 Ono to istie genijalnost Blejkovog odreenja vremena unutar sveta Nevinosti predoeno je u liku starca Dona u drugoj strofi pesme Na livadi punoj eha. Pojava starca u svetu Nevinosti predstavlja Blejkov odnos prema starosti kao drugom detinjstvu, odnosno, starakoj infantilnosti. Stihovi otkrivaju sedog Dona kako pod hrastom posmatra deiju igru, zajedno sa svojim uzrastom, starim svetom21 ili, u originalu, among old folk. Javlja se pitanje na koga se misli kada se kae odl folk? Odgovor na pitanje predstavljen je u vidu otkrivanja lirskog ja, koje je, u stvari, jedno od dece koja se igraju, jer se u pesmi naglaava da starac posmatra nau igru, a ne njihovu. itava pesma ispevana je iz perspektive deteta, te je ovo jo jedan pokuaj da se nagovesti poimanje sveta iz oka nevinosti: kao to dete22 primeuje samo izlazak i zalazak sunca, poetak i kraj igre, tako ljude deli na decu i na one koji nisu deca, te otuda to old folk. Zatim, Don23 govori: Such, such were the joys When we all, girls and boys, In our youth-time were seen24 On the echoing green.25 Rei koje starac izgovara nam otvaraju vrata sveta Nevinosti iz prolosti koji, putem Eha biva preslikan u scenu pred nama, omoguavajui nam da uvidimo poklapanje svetova prekoenih u obliku seanja. Lik Dona nam omoguava da itav ovaj svete sagledamo kao ciklus, uvek isti ciklus brzbrinosti, radosti i, to je najvanije, uvidimo ovekovu bezvremenost kojom pulsira i sama priroda. No, prirodno odreenje svakog ciklusa je da mora imati poetak, ali i kraj26. Na drugoj ilustraciji pesme Na livadi punoj eha moemo

20Vilijam 21

Blejk, Pastir, Vilijam Blejk: Izabrana poezija i proza, prevod Dragan Purei, Itaka, 2002, Beograd. U prevodu Dragana Pureia stoji sa starim svetom, dok je u prevodu Predraga Petkovia Don u drutvu sa svojim uzrastom. 22Blejk je bio strastveni protivnik prosvetnih ustanova, kao i kolovanja dece uopte. Jedna od prvih stvari koju deca inae ue je predstava o proticanju vremena, dok je ovde akcenat up ravo na bezvremenosti. 23 esto se u okviru knjievne tradicije moe pronai tipska scena starca koji ali nad svojim detinjstvom ili svojojm mladou. Sa druge strane, Blejkov lik se sa velikim oduevljenjem i radou prisea svojih ranijih dana, te se, zajedno sa svojom bezbrinou, potpuno uklapa u pastoralni pejza ove pesme. 24 Zanimljivo je da Dragan Purei deveti stih druge strofe prevodi kao koju pamti od tada, to ne nalazi najtanije poklapanje sa tekstom originala, ali je, u smislu znaenja, dobar pokuaj da se obuvati pravi smisao Donovih rei. 25 Vilijam Blejk, The Ecchoing green, The Complite Illuminated Books, Themes and Hudson, 2000, London. 26 udno je kako u jedan isti primer moemo uitati dve potpuno razliite stvari: Blejkov optimiz am koji vidi kraj kao jedan novi, raalaki poetak koji, sa druge strane, moe znaiti neizbean pad i podseanje na svet Iskustva.

videti upravo Dona koji je predstavljen kako, (sudei po njegovoj gestikulaciji i poloaju tela) na dosta strog i zapovedniki nain, upuuje decu kui27. Zanimljivo je primetiti na koji nain se pesma zavrava, odnosno, kako je predstavljen sam zalazak sunca. Blejk zavrava sa On the darkening Green, dakle, on ne govori da pada mrak ili dolazi no28, ve tama29. Moete primetiti kako je i na samoj ilustraciji pozadina obojena udnom meavinom tamno i svetlo plave, ispod kojih se jo uvek promaljaju poslednji zraci sunca. Tama predstavlja neto neodraeno i nepoznato, neto to nije deo ovog sveta, ve sveta Iskustva. Upravo motivom tame poinje zbirka Iskustva. Sukobljavanje svetla i mraka je izmeu ostalog prikazano i kroz kontrastni par pesama Veliki etvrtak 30i pesmom Suncokret. U Uvodu u pesme Iskustva re je o monologu Barda kojim se obraa Zemlji pozivajui je da se vrati i ustane, jer je no prola. Ve u drugom stihu, naglaena je odlika Barda31 who Present, Past and Future sees, kao potpuna suprotnost odreenju vremena kakvo smo imali u svetu Nevinosti: dok smo na livadi punoj eha uivali u bezvremenoj radosti i igri, sada se susreemo sa jasnim odreenjem vremena kao sa posledicom ovekovog pada. Re je o padu due u svet Iskustva i njenom pokuaju da obnovi palu svetlost. Dakle, Bard nam, predoavajui svet Nevinosti kao idealnu prolost pre pada i svet Iskustva kao zamraenu sadanjost posle,
U Blejkovom epistemolokom sistemu na strani zapada nalazi se Biulah, odnosno svet Nevinost,kao pastoralni svet trostruko ograen detetom majkom i ocem, carstvo izvora pesnikog nadahnua. Ovaj svet suprotstavljen je istoku koji Blejk naziva Generation, odnosno Iskustvo. Stoga, nije udno zato u okviru ilustracije Don decu usmerava upravo u pravcu zapada. 28 U okviru pesama Nevinosti postoji pesma No koja govori o idealnom i zatitnikom odnosu sveta Iskustva predstavaljenog u vidu lava prema jagnjetu, odnosno svetu Nevinosti, moguem samo u novom svetu nevinosti. 29 Tama sa kraja pesme Na livadi punoj eha moe se dovesti u vezu sa senkom koja moe da kodi, kojom se zavrava zbirka Vegilijevih Ekloga. Re je o istoj senci koja je ima zatitnie karateristike kao senka kronje drveta. 30 U pesmi iz zbirke Nevinosti akcenat je na sjaju deije povorke koja peva u sveanom ambijentu arenolikog londonskog cvea, dok u Iskustvu umesto pesme ujemo drhtave, plane glasove dece na pustim i ledenim poljima na kojima nikad nema sunca. Takoe, ilustracije su jednako razliite - verzija iz Nevinosti se odlikuje jarkim, toplim i ivotnim bojama, dok njoj suprotstavljena verzija prikazuje naputenu decu i dvoje siroia koji plau nad telom mrtve majke. Moda se na ovom primeru najbolje vidi odnos boja, kao i samih ilustracija suprotstavljenih zbirki pesama. 31 Zanimljivo je uspostaviti vezu izmeu Sviraa iz Uvoda u pesme Nevinosti i Barda, kao prikaze dve tipa pesnika. Dok je Svira u nekoj vrsti ludikog poetskog dijaloga sa detetom, Bard svojim uzvienim glasom i sveanim jezikom okupira itaoevu panju, time, izmeu ostalog nagovetavajui ozbiljan karakter pesme.
27

daje viziju o povratku zlatnog doba, odnosno, nekog novog sveta Nevinosti:
This world of Imagination is the World of Eternity; it is the divine bosom into which we shall go after the death of the Vegetated body. This World of Imagination is Infinity & Eternal, whereas the world of Generation or Vegetation is Finite & Temporal. There exist in the Eternal World the Permanent Realities of Every Thing which we see reflected in this Vegetable Glass of Nature.32

U nastavku pesme razvija se problematika vremena, ali i prostora. Bard pominje pojmove Zvezdana kora i Obala mora koji su Zemlji do zore dati, time aludirajui na materijalistiku ogranienost ljudi kao vid zarobljavanja Zemlje od strane oveka, koja je slobodna do trenutka njegovog buenja. Dakle, imamo potpuno suprotnost u odnosu na svet Nevinosti ija je jedina prostorna ogranienost bila predoena u vidu Eha, zvuka koji se vraao odbijajui se nepoznato; sveta koji je, skoro bio prazan bez ljudi, a uz njih bio isto to i oni, bezbrian i slobodan. Motiv tame i zarobljene Zemlje nastavlja se kroz pesmu Zemljin odgovor. Na samom poetku, vidimo osedelu Zemlju koja podie glavu from the darkness dread & drear, iz uasa tame, dok su u nastavku prve strofe naglaeni mrak i jad koji je obgrljuju. U okviru druge i tree strofe, Zemlja odgovara Bardu alei mu se na zavidnog i sebinog oca prvih ljudi, u kasnijim Blejkovim delima nazvanog Jurizen. Jasno se naglaava da je on okovan i da ne zna za dan, te motivacija sa poetka odjekuje i u nastavku. etvrta strofa nastavlja motivacijski tok, vidimo Zemlju koja ali nad iskrivljenom prirodom oveka Iskustva suprotstavljajui je motivu ciklusa iz sveta Nevinosti. Poslednja strofa, kao to smo nagovestili, otvara kljuno pitanje ove pesme, pitanje tehniciteta, time nadovezujui se na Uvod iz zbirke Nevinosti. Naime, Zemlja trai od Barda da je oslobodi lanaca koji joj lede kosti. Pojam lanca vezuje se za negativitet tehne, odnosno ovek je taj koji je okovao zemlju svojom umeem. Problem tehne razvija se i u pesmi Tigar33, ponavljanjem motiva kovake vetine34, ovoga puta u obliku pitanja:

Vilijam Blejk, A Vision of the Last Judgement, The Complite Illuminated Books, Themes and Hudson, 2000, London. 33 Kljuno pitanje pesme Tigar jeste problem postojanja zla u svetu, odnosno, ako je Tvorac apsolutno dobar i stvorio je neto poput Jagnjeta, zato i kako je stvorio Tigra i njegov strani sklad. Jedno od moguih tumaenja vidi stvaranje Tigra kao vid boanske transgresije. Sa druge strane, Tigra moemo poistovetiti sa zlom i divljom prirodom Iskustva, suprotstavljenu u odnosu na radost i bezbrinost Nevinosti, odnosno najbolji prikaz dva suprotna stanja ljudske due u okviru ove zbirke. Zanimljivo je primetiti da se na ilustraciji tigar nalazi okrenut prema zapadu, upravljen prema svetu Nevinosti. Univerzalni simbol razuma je vatra, a pesma Tigar obiluje plamenim aluzijama.
32

10

What the hammer? what the chain, In what furnace was thy brain? What the anvil? what dread grasp, Dare its deadly terrors clasp! Ako itavu problematiku tehniciteta sagledamo u kontekstu pesme Ljudska sutina iz koje nesumljivo proizilazi da se zlo nalazi u ovekovom umu, pesma Tigar dobija sasvim drugaiji smisao. Veita propast tvorac je Tigrovog stranog sklada koji predstavlja zlo i ovek je taj koji smru vlada, a ne Tvorac Jagnjeta. ovek Iskustva je kovakom vetinom zauzeo mesto Tvorca, te je, bacivi istinsku Ljubav u okove, sagradio Pakao usred Neba.

If the doors of perception were cleansed every thing would appear to man as it is, Infinite. For man has closed himself up, till he sees all things thro' narrow chinks of his cavern.35

Ono to ovek Iskustva svojim umeem nikada nee moi da shvati jeste da okujui Zemlju zarobljava i sebe, na isti nain kao to okujui sebe zarobljava i Zemlju. Jedino to mu ostaje je i jedino to mu zaista treba, a to je izbor: ili da gleda kroz uski otvor sanduka u koji se sazidao i eka kraj, ili da progleda i pokrene poetak novog ciklusa.

Kovaka vetina je posluila Blejku i u pesmi Boanska slika iz zbirke Iskustva. Vilijam Blejk, The Marriage of Heaven and Hell, The Complite Illuminated Books, Themes and Hudson, 2000, London.
34 35

11

LITERATURA
Vilijam Blejk The Complite Illuminated Books, Themes and Hudson, 2000, London. 2. Vilijam Blejk: Izabrana poezija i proza, prevod Dragan Purei, Itaka, 2002, Beograd. 3. Ketlin Rejn, Blejk: ivot i delo, Dveri, 2007, Beograd. 4. Poezija engleskog romantizma, predgovor i prevod Dragan Purei, Plato, 2010, Beograd.
1.

12