Seminarski rad

Savremeni privredni sistemi

UVOD
Ekonomija kao nauka ostvarila je mnoga saznanja o zakonima koji su se upleli u procese kapitala. Neiscrpni dometi ove nauke imaju svoju evoluciju sve do savremenosti a njena fundamentalne osnove su nezamenjive i u budunosti. U istorijski toku ova nauka ne donosi samo neiscrpna kritika saznanja, ve e uvek bila zaokupljena i konkretnom (delatnom) stvarno u stvarajui naune uslove za i konkretizaciju praktini! promena u stvaranju novog dru tva. Njena su otkria zakoni robe i novca, kapitala i najamnine, akumulacije i pro irene reprodukcije i dr. "ontinuirano razvijana, dopunjavana, konkretizovana u zavisnosti od novi! uslova. #li u celini sa ekonomskim poretkom, ekonomskim oblicima i drugim formama organizovanja i institucionalizovanja u ostvarivanju ekonomski! i drugi! ciljeva u kontinuiranom i nezadr$ivom po!odu civilizacijskog napretka. %noge knjige iz ekonomije ine pravo bogatstvo za analizu tro kova proizvodnje, trgovine, investicija, cena, makro i makroekonomski! nauni! projektovanja teorije i konkretni! nauni! doprinosa savremene teorije naune i empirijske ekonomije. &a naunom evolucijom pojmovni! i sadr$ajni! znaenja. 'u se ubrajaju i fenomeni privredni! recesija, kao i inflacije, nauno(te!nolo ki! epo!alni! promena, identifikovanje neumitni! uslova progresa i izvora negativni! uticaja na njega, na nauci zasnovano empirijsko i matematiko praenje promena i upravljanje njima i dr. )a i pored toga mo$e se zapaziti da ugledni mislioci u oblasti ekonomije nisu neop!odnu pa$nju posvetili razvijanju saznanja o ekonomiji kapitala. &trogo ekonomski gledano nezamislivo je obja njenjei organizovanje pojavni! oblika najsavremeniji! tokova ekonomije izvan tokova kapitala i na njemu zasnovani! integralni! tokova demokratskog odnosno dru tvenog razvoja. *ilj ovoga rada je afirmacija znaaja neumitni! tendencija kapitala.

EKONOMSKI SISTEM U OSNOVI SAVREMENIH NAUNIH SAZNANJA EKONOMIJE I KAPITA A

Nauna analiza savremeni! ekonomski! fenomena (na makro, mikro ili globalnom nivou) i njeno konzistentno metodolo ko zasnivanje na odluujuim sluajevima, pojavama, tendencijama i procesima kapitala jeste moderni i validan put kritikog razja njenja obilja nepoznanica, realnosti, strategija preovla+ujui! egzistentni! svojstava ekonomsko( demokratski! oblika i in!erentni! zakona koji njima vladaju. Na sceni su nove okolnosti a stereotipnaobja njenja se nu$no menjaju. ,tuda valja teorijski dokazivati i neodvojivu vezu razvoja silekapitala i demokratskog progresa. )rocesi tranzicije (u naj irim svetskim razmerama) i nji!ovaekonomska modernost razorili su sva podozrenja u vezi pozicije ekonomski! odnosa kapitalau prevo+enju politike organizacije u internacionalnim razmerama u demokratsku. U teorijskom poimanju osnova modernog razvoja ekonomski! i dru tveni! procesa odluujue je zasnovati nove poglede i razviti progresivna nauna saznanja. U nauci ekonomije imperativ je vezan za manifestantne vidove i odre+ujue !orizonte kapitala, njegovi!funkcija i konflikata. Niz postojei! pogleda - kola koje su se kao dominantne teorije nametnule i na njima zasnivan karakter ekonomije i ekonomske politike bio je (i sada jeste)u sukobu sa teorijskim konceptima ekonomski! oblika i ekonomskog poretka. # pojedine prema kojima se projektuje ekonomski $ivot, dru tvena mo i politiki oblici delovanja (kao to su neoliberalizam i institucionalna ekonomija) sve dalje su od tendencija funkcionalnog i racionalnog jedinstva ekonomski! i politiki! potencijala razvoja u nacionalnim i internacionalnim razmerama (naravno, u istom polo$aju su i neoklasiari). Neoliberalizam kao dominantno vladajui sadr$aj sada njeg ure+enja ekonomski! .

Seminarski rad

Savremeni privredni sistemi

osnova ljudske civilizacije otvorio je puteve ka novim krizama ali i novim iluzijama olakog izlaska iz nji!. %anifestuju se i u globalnim razmerama, pre svega, kao odre+ujua praksa ure+enja epicentara $estoki! strasti vezani! za mo (svemo) bogatstva ali i itav arsenal pritisaka (ekonomski! i vojni! i dr. sve do ogranieni! ratova) radi njegovog postvarivanja. Neoliberalizam je izvr io brutalnu reviziju ekonomske su tine reprodukcije a silama pekulacija novcem znaaj te!nologije, nauke, znanja, rada i informatiki! moi sveo na minorne pozicije u smislu kapital(vrednosti. /stovremeno je u potpunosti negirao kategorijalno ekonomske osnove svi! oni! dru tveni! sila progresa i stvarnosti proizvodnje vrednosti koje su nezaobilazne (slino zakonima fizike). &tvorio je uslove za samo one promene koje su u korist dominacije potro akog raja i inauguracije (svim sredstvima) velianja neogranienog sticanja i dr. 0ilans protivurenosti i te ki! ekonomski! poremeaja do koji! je doveo neoliberalizam gotovo je neogranien. &intetiki je kulminirao je savremenoj ekonomskoj i finansijskoj krizi u lokalnim, regionalnim i globalnim razmerama. ,vi pravci ekonomsko(politike istra$ivake aktivnosti i prakse nisu uspeli ili tanije nisu imali interesa da objasne savremene manifestantne vidove i logiku kapitala koji kao sile reprodukcije, akumulacije i odr$ivog razvoja u sklopu neop!odni! dru tveni! izvesnosti. &a svim materijalnim i svojinskim preobra$ajima. /zostala je i kritika analiza bitni! svojstava ekonomski! osnova kategorijalni! fenomena savremene ekonomije u kojoj se kapital modifikovao unutar sebe. U ovakvim opredeljenjima nauni! i empirijski! analiza i 1nauni! dometa2 gotovo je nemogue prodreti kroz maglu svega onoga to ima globalne razmere. )osebno ukoliko se egzaktno $eli istra$iti i objasniti kako se praktiki presudno vlada 1va$nim tajnama i najva$nijim 3me!anizmima3 i instrumentima svetskog tr$i ta2 kao svojevrsna najsavremenija 1autobiografija2 dvadeset prvog veka ne mo$e pri!vatiti povr ne ocene i pogre na predvi+anja. ,tuda savremena nauka ekonomije u procesima saznanja ekonomske stvarnosti postaje odluujua za razumevanje promena, intencija tzv. integralnog svetskog tr$i ta, ekonomske modernizacije svi! oblika organizovanja i 1integracije2 kapitala, privrednog $ivota, ekonomski! reformi, tranzicije i dr. &avremene internacionalne tendencije ekonomije imaju preovla+ujuu 1svetsku ekonomsko( te!nolo ku krivulju2 koja nosi sa sobom specifine oblike primenjivanja, obilje neodre+enosti i neizvesnosti, razliiti! dru tveno(dr$avni! formula, finansijski! i monetarni!, donatorski! i kreditni! formula i 1cena2 posebno u zemljama tranzicije iz 1socijalizma2 ali i oni! 1iz siroma tva2. 'u se sukobljava niz interesa 1gospodara sveta2 to i jeste tegobna planetarna igra na razliitim delovima svetske kugle odnosno specifinim geopolitikim takama. &a toga aspekta nije te ko objasniti igru 1 tapa i argarepe2, ekonomski! blokada i drugi! finasnsijsko(kreditni! 1intervencija2, smisao i ciljeve takozvani! ogranieni! ratova i vojni! intervencija. Nauka je 1ostala du$na2 da objasni niz pojava, procesa i tendencija, ali metodolo ki konzistentno. Nauno odr$ivo i proverljivo. Neke smo naveli. 'iu se savremeni! procesa kapitala i nji!ovog postvarenja. 'u su i sadr$aji globalizacije, globalizacija i ekonomija njeni! tro kova, nauna zasnovanost kritika pojavni! oblika i ambicija globalizacije, njeni! racionalni! perspektiva i 1cena2, revolucionarnost i religijsko poimanje sila, koje nosi sa sobom, gigantske propasti kapitala. &a svoje strane, u savremenom svetu ekonomija kapitala poprima originalne oblike razumevanja i granica, vizije njegovi! novi! i intencija budunosti, razliiti! puteva razvitka i raznovrsni! formi egzistencije. )red istra$ivaima je veliki izazov da, izme+u ostalog, identifikuju uzroke i metode afirmacije dru tveni!, ekonomski! i socijalni! procesa koji se zasnivaju na ekonomskoj moi pojedini! dr$ava u internacionalnim razmerama i voluntaristike 1ekonomije2 u nacionalnim okvirima - tim osnovnim silama regresa ekonomskog i dru tvenog razvoja. U

Seminarski rad

Savremeni privredni sistemi

ovom aktuelnom i epo!alnom zadatku mo$emo ukazati na pravi putokaz samo ukoliko se s!vati i pri!vati istorijska osobenost ekonomski! mogunosti i tokova. 1#li, to znai da se uspostave takvi odnosi koji e kao imanentnu zakonitost imati neka objektivna kretanja, objektivnu zakonitost na kojoj e se stvarati cela politika i ostala struktura dru tva2. Novi sadr$aji politikog organizma moraju biti sposobni i spremni da slo$ena ekonomska pitanja koja ovaplouju ekonomski $ivot 1propuste kroz sebe2 a neka na optimalan nain osmisle (normativno, politiki, idejno, akciono, ciljno i dr.). 'eorijske osnove i predmetno odre+enje ovoga rada vezano je za op te i osnovno pojmovno i kategorijalno preciziranje radi metodolo kog izgra+ivanja i naune obu!vatnosti, elevantnosti i sadr$ajne celovitosti istra$ivanja ekonomski! fenomena i procesa, ekonomije kapitala. )olazni aspekt izuzetno va$an za sve nauke jeste metodolo ki konzistentan pristup predmetno odre+enje istra$ivanja. U protivnom, ovekovo iskonsko stvaralako delovanje u savremenosti postaje puki put u orsokak. 5adi se o sledeim ekonomskim, vrednosnim, zakonitim i dru tvenim kategorijama i oblicima koji treba da budu sa$eto izlo$eni, razvojno i sa aspekta institucionalnog i sadr$ajnog precizno utemeljeni. 'eorijski okvir za konstituisanje savremene ekonomije upuuje na razmatranje Ekonomskog sistema kao fundamentalne kategorije u smislu naunog poimanja, obja njenja i kategorijalni! osnova i sadr$aja ekonomije i kapitala. 'o su i najva$niji aspekti na e analize. )otsetimo se da sistem u naj irem smislu oznaava jedinstveno funkcionisanje mno tva sastavni! elemenata koji se nalaze u uzajamnoj povezanosti i koji obrazuju odre+enu celovitost, jedinstvo, ciljnu egzistenciju sa odgovarajuim rezultatima (te$nja je da to budu optimalni rezultati dru tveno utvr+eni! optimuma). )od ekonomskim sistemom se podrazumevamo interaktivni sklop ekonomije kao ekonomskog poretka jedne zajednice sa institucijama i me!anizmima za dono enje i implementaciju odluka koje se odnose na proizvodnju, razmenu, raspodelu i potro nju. #kcenat se stavlja na sveukupnost egzistentni! ekonomski! osnova kapitala, ekonomski! oblika i karaktera preovla+ujui! odnosa konstituisanja op ti! procesa na neminovnostima i zakonitostima ekonomije. )redmetno odre+enje ekonomskog sistema su svi aspekti ekonomski!, vrednosni!, zakoniti! (nu$ni! zakona pod kojima mo$e da se uspostavi ekonomija i izvesnost progresivnog napretka) i dru tveni! osnova tj. kljuni! 1pokretaki! sila2 proizvodnje, ekonomsko( socijalnog $ivota i razvoja. 6adatak je odgonetanje stvarne prirode preovla+ujui! ekonomski! pojava, sila dru tveni! kategorija ekonomije ali i ekonomske zbilje (ekonomski! tokova i tendencija) zatim, su tine 1grandiozni! problema2 i kolosalni! potencija razvoja. Naravno, u jedinstvu preovla+ujuim karakterom dru tveni! i socijalni! odnosa i traganje za polaznom takom koja se zove bezuslovni razvitak. 5adi se o irokom nastupu razliiti! pojava, procesa i tendencija koje se u ekonomskom smislu susreu, sukobljavaju, prepliu, me+usobno uslovljavaju a mo$da potstiu ili su u dubokoj protivurenosti. U nji!ovoj osnovi je realna pozicija kapitala i njegovi! pretvarajui! funkcija ka neminovnim savremenim ekonomskim promenama. ,tuda su nauno poimanje, znaenje i egzistentnost ekonomskog sistema uslovljeni nizom konkretni! odre+enja svojstava, oblika, rezultanti7 .) "oja su to svojstva (nu$na) optimalizacije ekonomski! mogunosti zemlje, porodice, preduzea8 "ako ostvariti racionalizaciju proizvodnje i razmene8 "ako se manifestuju ekonomski zakoni u datom ekonomskom ure+enju8 "akva je ekonomska praksai realni ekonomsko(socijalni $ivot8 4) "araktera ekonomskog poretka kao su tine uravnote$enja neposredni! tokova i stanja ekonomije u savremenim uslovima. Nemogue ga je razumeti bez zasnivanja analize na

Seminarski rad

Savremeni privredni sistemi

argumentima savremene teorije ekonomije a u uslovima izuavanja ekonomskerealnosti i mogunosti jedne zemlje, 9) %etoda kritike analize ekonomski! i dru tveni! rezultanti koja sintetizujekljune i kapitalne pojavne oblike ekonomskog $ivota u svome reprodukcionom toku. Uva$avanje teorijski! ali i istorijski! znaenja, mogunosti i pojavni! oblika kapitala )re svega kao validne analizi i dobijeni! istra$ivaki! rezultata o povezanosti i preplitanju svi! uesnika u ekonomiji jedne zemlje (na pr. pojedinaca, domainstava, privrede, drugi! privredni! subjekata, dr$ave i inostrani! tokova ekonomije). Nji!ove uloge u uskla+ivanju upotrebe do!otka, funkcionisanju kapitala i njegovog razvoja. . :) Nauno izuavanje, u ovim kontekstima, obu!vata analizu slo$eni! odnosa koji se iskazuju kroz neposredne rezulate proizvodnje i usluga, privrednog $ivota svi! proizvodni! i potro ni! subjekata (privredni inioci, dr$ava, gra+ani, ustanove - bolnice, obrazovne institucije i dr.). 5azmatranje privredni! inioca upuuje na potrebu preciziranja da se radi o optimalnim organizovanjima ekonomski! oblika (svi oblici savremeni! preduzea, radnji, ustanova i preduzetnike jedinice u naj irem smislu rei). #li u slo$enim ekonomskim vezama i odnosima. Na sceni je prava retorta slo$eni! i dinamini! veza a ponekada i burni! odnosa dru tveno osamostaljeni! moi. ,ve osamostaljene i subjektivistike moi mogu se razliitim manifestacijama pretvoriti u birokratski, ideolo ki, utopijski poredak. /pak se na du$i rok uspostavljaju imanentni odnosi kapitala koji se uspostavljaju slobodno prema materijalnom interesu i na ekonomskim kriterijima. Naravno ti se odnosi uspostavljaju i ure+eni su pod uticajem ekonomske i slo$ene igre tr$i ta, normi koje ure+uju sistem odnosa bez determinanti kada je egzistencija validnog ekonomskog sistema u pitanju. "ao interakcija ekonomski! subjekta, mnogobrojni! inioca koji uspostavljaju dru tvenim razmerama slobodnu ekonomsku akciju. )rivredni inioci proizvode raznovrsne korisnosti koje su uslovljene unutra njim faktorima u kojima dominira celina osnove proizvodnje roba ili usluga. U ovim uslovima postaje jasnije koji su epicentri mnogi! pojava i procesa dublji! protivurenosti i krizni! momenata u datim konstitucijama dru tava ili pak koji su odluujui sadr$aji i potencije razvijanja ekonomski! snaga i socijalno( dru tvenog napretka. &avremena nauna saznanja ekonomije opredelila su i uputila razmatranje ekonomskog sistema na nedoumice ekonomski! teorija kapitala i prakse vezane za njegove pojavne oblike egzistencije. )raksa savremenosti je ovde uslovljena svojom ekonomskoproizvodnom i socijalnom osnovom ali i svim protivurenostima i ogranienim mogunostima upotrebe kapital(razvoja. )rogresivna funkcija je vezana za ekonomski poredak i karakter ekonomije u ijoj osnovi le$e realni osobenosti7 te!niko(te!nolo ka osnova kapitala (te!nologija, sirovine, energija ;), nauna osnova kapitala, dru tvena osnova (javni kapital7 putevi, javna infrastruktura, zdravstvena, obrazovna, vojna ;), osobenosti ljudskog kapitala (znanje, obrazovanje, radno sposoban ljudski kapital ;), )rirodni kapital ( prirodno bogatstvo, informativni prostor, zemlji te, vode, vazdu! ;). Ekonomski sistem je egzistentna sinteza obilja faktora vrednosni! osnova ekonomije kao 1pulsirajueg kapitala2 , zajedniki! i specifini! zakonomernosti razvoja dru tava 1svoga vremena2 i 1dati! mogunosti2, normativnog ure+enja (zakonski! i podzakonski! akata i odluka koje uslovljavaju funkcionisanje ekonomije) i ekonomske politike sa svojim ciljevima i merama koje usmeravaju politiko(ekonomsku praksu i razvoj. &avremeno nauno poimanje progresivne funkcije ekonomskog sistema vezano je za niz ekonomski! kategorijalni! odre+enja koja se teorijski zasnivaju i proizilaze iz s!vatanja ekonomije. "ada je u pitanju odnos ekonomije i moi politike, savremenost je pobudila ozbiljnu pa$nju najnovijem kovitlacu ekonomski! i politiki! inilaca i tendencija koje su daleko ire od ekonomskog sistema jedne zemlje ili regiona. &avremeni tokovi ekonomije imaju dominantne globalne

Seminarski rad

Savremeni privredni sistemi

forme konstituisanja i ispoljavanja. 5azu+eni i raznovrsni oblici 1globalnog kapitala2 sa svojim tokovima i posebnostima nije predmet na e analize. #li okrnjeni tokovi kapitala, njegovog razaranja i uni tavanja zbog raznovrsni! uticaja ne mogu se zaobii jer 1pripadaju sami sebi2. 'e ko je ne pri!vatiti da su politike i ideolo ke strasti u raznim fazama razvoja 1pokretaka sila dru tva2. &vaki politiki prevrat donosi nove radikalne poku aje 1raskidanja sa starim2, unosi niz promena u institucionalnim (esto radikalnim) reformama, nove oblike politikog organizovanja i nove napore usmerene ka konstituisanju preovla+ujue svesti o 1kvalitetu svog poetka, svog dela2, svoji! konkretni! rezultata. U ovim uslovima se prikazuje kao jedina prepreka progresivnim promenama 1stara2 vlast, a ukoliko su revolucionarni prevrati onda i karakter vlasti, ekonomskog poretka, ekonomije i dr. U tome kontekstu mogue je posmatrati i ceniti op te okvire rezultata svake nove vlasti u novijoj stvarnosti. Ekonomske i socijalne injenice alarmantno ukazuju na negativne okolnosti i dalje nemogunosti tolerancije dominacije razliiti! manifestacije politike nad ekonomskim trezvenostima mno tva inilaca. 'eorijski podu!vati upozoravaju da stvarne potrebe daljeg napretka nisu politika inercija obeanja i dalji lomovi postojeeg, ve takve reformske promene originalnog sadr$aja koji e se zasnivati na nizu domai! i me+unarodni! okolnosti, na 1mirnijem i temeljitijem2 priznavanju objektivni! tendencija na e stvarnosti i nu$ni! zakona 1pod kojima mo$e da se uspostavi2 ekonomija i izvesnost progresivnog puta dru tveni!, ekonomski! i socijalni! promena. <akle, radi se o ekonomskom poretku iz koga proizilazi adekvatan ekonomski sistem. Nema uspe ni! reformi bez uva$avanja preovla+ujui! ekonomski! procesa epo!e. )ozitivni impulsi ovim promenama le$e u dominantnim pojavama savremenog dru tva prvenstveno kao prirodni ekonomski procesi. "ao mogunost razvijanja kapitala i privrednog $ivota. U kontekstu savremeni! promena koje se esto nazivaju 1mirna revolucija2 ne mo$emo zanemariti injenice da je uinak ostavio iza sebe ve skoro nauno neodr$ive a praktino porazne eksperimente sa one strane ekonomije, validni! osnova ekonomskog poretka i egzistentni! ekonomski! sistema. U institucionalnim efektima ima neki! parcijalni! ali nedovoljni! pre svega globalni! promena. /pak dominiraju negativni ekonomski uinci i iri provizorijum. Ekonomski tokovi dalje produbljuju protivurenosti a negativni procesi preovla+uju. /mpulsi ekonomije i ekonomske politike su ili gotovo beznaajni ( u nizu segmenata) ili negativni. &a tendencijom da budu negativni u celini. "vantitativne kategorije se razliito tumae a uz pomo takvi! ekvilibristika pokazuju uspe!. "vazi uspe! kao skup politikantski! igara i statistiki! ve tina. Nauna misao se mora ovde usmeriti na ekonomska istra$ivanja tj. one najbitnije sadr$aje ekonomije, kao osnove ekonomskog ure+enja, ostvarivanja 1celine sistema2 i ekonomske politike. 'ime otvaramo put ka kritikom sagledavanju aktuelni! ekonomsko(socijalni! okolnosti, epicentrima savremeni! ekonomsko finansijski! problema, karakteristikama i osobenostima krize. =e na kraju 4>>?. godine su se jasno videle razmere globalne svetske ekonomske krize. Uzroci su se samo naga+ali. 'akvo je stanje i danas. ,va kriza je vea od velike &vetske ekonomske krize (.@4@(99). 6nai, najvea je do sada u etiri stotina godi njem istorijskom razvoju kapitala i kapitalizma. U svim brojnim ekonomskim krizama (od Aolandske (.B4>. ) napu tan je dotada nji model kapitalizma, razvijan novi sa svim svojim 1kauzalitetima2. ,va najnovija globalna ekonomska i finansijska kriza nije 1dospela2 u stanje istra$ivanja determinanti postojei! egzistencija tokova kapitala i nji!ove ekonomske su tine. 6a nas je vi e nego izvesno da e ova kriza trajati dugo. Njen uticaj e biti razoran po realnu ekonomiju. 6emlje malog kapitala i 1slabe ekonomije2, kao to je &rbija, su prvi internacionalni 1rov za $rtvovanje2. "riza se javlja u #merici, prvo kao finansijska, a ovi! dana ve duboko potresa :> (etrdeset) ekonomski najsna$niji! zemalja sveta. 6emlje 4> (dvadest) najrazvijeni! poku avaju da koordiniraju aktivnosti ali se efekti neprimetno tope i kriza uveava. )okazao se ekonomski neupotrebljiv nji!ov neoliberalizam ispoljen, pre svega, kao dr$avni etatizam i monetarne

Seminarski rad

Savremeni privredni sistemi

ekvilibristike. )o$ar se gasi, za sada, istim sredstvima i metodama zbog koji! se pojavio. 6a sada nije ponu+eno adekvatno re enje ni za 1kontaminirane zajmove2 koji iznose izme+u 9B i B. trilion dolara. *eo svet nema toliku gotovinu da bi se !aos zaustavio. "riza se iri iz banaka (gde je u formi !ipotekarni! kredita zapoela), osiguravajui! dru tava ka automobilskoj industriji, zaposlenosti, socio(ekonomskim uslovima $ivota, stanovanja i rada ... Na udaru su proizvo+ai elika, poljoprivrednici, siroma ni, me+unarodna trgovina i svi oblici kretanja kapitala. Uzdrmani su ekonomski i socijalni temelji savremene civilizacije. 'e ko su poremeena savremena ekonomska i tr$i na pravila igre. 5ecesija se pretvorila u nekontrolisano nadiranje krize u gotovo svim porama dr$avni! i proizvodni! poslova i logike kapitala. U svetu krcatom nagomilanim negativnim ekonomskim i politikim tendencijama, realnostima koje nastup ekonomske krize veliki! razmera jasan je uticaj ovi! procesa na stvarnu ekonomsku situaciju i budunost ekonomija svi! zemalja sveta. <a je sudbina globalne ekonomije, na$alost, polazni moment, taj polazni uslov za procene, za ra lanjavanje mogunosti, ta malena spona sa realnostima budunosti ekonomije i dru tava u celini. =reme je sa aspekta uzroka i tokova krize preispitati ekonomski svet. U naunim poimanjima moderni! dru tava i nji!ove egzistencije nezaobilazno je konstituisanje nove ekonomije kapitala i njeno funkcionalno ispoljavanje u nacionalnom i globalnim nastupanjima sa adekvatnim odre+enjima ekonomski! motiva. #dekvatan ekonomski poredak i ekonomski sistem je put poznatog nastupanja nezavisno od tajni vezani! za 1skrivena znaenja geopolitike i veliki! svetski! poslova2. &rbija je u vrtlogu ovi! procesa i tendencija. Na savremenim putevima na lo sena e dru tvo pred dubljim problemima. /skrsli su takorei u svim oblastima, u industriji, razvoju i ekonomskom organizovanju uop te, privatizaciji i karakteru promena ali isto tako u politici, politikom organizovanju, ideologiji i etici. %anifestacije su raznovrsne i same po sebi dovoljne da pobude ozbiljniju pa$nju, kao i nezadovoljstvo na raznim stranama. Uzmimo, na primer, neiskori enost proizvodni! potencijala (fabrike, ljudski i prirodni kapital i dr.). /zgleda da je to na a savremena konstanta u ekonomiji. 'ako+e i nedovoljno iskori avanje sposobnosti za razvoj i ire organizovanje u dru tvenim razmerama. /zgledi za ekonomski napredak su neizvesni. %e+unarodne okolnosti svemu daju slo$eniji karakter. #utar!ija 1u funkcionisanju dr$avni! institucija2 sve je evidentnija u dru tvenim poslovima. Nisu manje brojni niti jednostavni problemi u klasinoj politikoj sferi, na poljusocijalne politike, kao i u ideolo koj svesti. &ve te okolnosti izazvale su inverzivnu politiku praksu. Njen prvi za!tev je da se obuzdaju nezgodne strane razni! pojava, da se otklone takozvane devijacije. 'ime se, me+utim,ne zavr ava njena funkcija. )rvi posao i jeste u tome da se odgonetne stvarna priroda postojei! pojava, da se izna+e nji!ov unutra nji karakter, povezanost i uslovljenost s datim stanjem materijalnog razvoja dru tva i oblika dru tveni! odnosa, dakle jedna teorijska kritika prakse. Upravo to podrazumeva studiju uslova i inilaca koji pru$aju prostor za kontinualni progres dru tva. )ro irena reprodukcija i politika vlast, prva kao su tina svakog progresivnog razvoja, druga kao njen nesumnjivo savremeni inilac, jesu takorei polazno i osnovno podruje na kome se predstavlja teorijska misao ali i sposobnost datog dru tva da s!vati, primi svoje protivurenosti kao prirodno date, a saglasno njima i puteve daljeg razvoja. (4).Ekonomska istra$ivanja su nu$no upuena na ekonomske pojave i procese koji su1prepreili put2 ispoljavanju ekonomskog poretka i kljuni! ekonomsko(socijalni! fenomena zasnovani! na njemu, usporavaju efekte reformi afirmi ui 1gotovo neverovatne bajke2 o na oj blistavoj budunosti. Dumpeterovska 1stvaralaka destrukcija2 se s!vata na na( in koji afirmi e ekonomske i politike vlasti koje pot!ranjuju tendencije samouni tenja a ne kao 1sabirajuu obnovu2 u medernosti ekonomski! perspektiva i mogunosti. 'ek treba da se s!vati nu$nost projektovanja (ova rad je inicijalni impuls) i za$ivljavanja nove ekonomije sa adekvatnim ekonomskim poretkom. )red nama je novi nauni put pristupa

Seminarski rad

Savremeni privredni sistemi

globalnim, regionalnim i nacionalnim konstitucijama na osnovu ekonomije i tendencija i fenomena savremeni! tokova kapitala, modernog tr$i ta i drugi! ekonomski! zakonitosti $ivota i razvoja.

EKONOMIJA! OSNOVNA PODRUJA " MATERIJA NA AKTIVNOST I EKONOMSKI POREDAK JUDI

Ekonomija, kao misao, kao s!vatanje, sadr$i brojne, komplikovane, pa i nezavr ene odredbe. &avremena misao to mora uva$iti. #li je nezamenjiv znaaj ekonomije kao nauke ali i njena sadr$inska operacionalizacija u smislu egzistencije dru tvenog organizma. U ovom nezaobilaznom opredeljenju pronicljivo je i uputno stanovi te )ola &amuelsona, uglednog profesora. Ekonomija je, kako on generalno konstatuje 1... najstarija od umetnosti, najnovija od nauka - zaista kraljica dru tveni! nauka.2 Njena operacionalizovana egzistencija je primarna veza kreativnosti oblika egzistencije i razvoja. )rofesor Ejubisav %arkovi i )rofesor &reten &oki, u teorijskom konceptu, defini u ekonomiju i njenu budunost na sledei nain7 1Ekonomija je fundament dru tva, osobito na e civilizacije. ,na je op ti fenomen i neumitni zakon napretka. &misao ekonomije je kontinualni rast proizvodnje, mo svi! njeni! faktora, te!nologije i ljudi. %o stvaranja obilja upotrebni! vrednosti. ,bilje uz minimiziranje individualne vrednosti. "apital je po svojoj biti i zakonima dru tveni agens ekonomije. "apital usred vlastiti! protivurenosti, tr$i ne ekonomije i neizvesnosti. /zme+u drugi! faktora i u funkciji nauke i dr$ave2. 6nai, kapital je stvarni i op ti agens ekonomije u mno tvu dru tveni! inilaca, tr$i ne ekspanzije, nauke i dr$avne politike. Ekonomska je i socijalna osnova budunosti u svojim potencijama ka progresivnim promenama. <omai kapital je u ovim uslovima i u sadejstvu sa internacionalnim kapitalom. )reciznost upotrebe pojma ekonomija u na em istra$ivanju je od odluujueg znaaja, ne samo za poetak, tok i rezultate, ve i za samu evoluciju sadr$aja kapitala i ekonomski! procesa. U svom istorijskom naporu ka svojim civilizacijskim potencijama. 5azumevanje ekonomije u op tem sklopu dru tveni! protivurenosti, tokova, procesa i tendencija postaje bli$e tek onda kad se razmotri njen bar elementarni sadr$aj. )osredi su, u prvo vreme, dve fundamentalne i uslovljene oblasti. Fedna i druga su neraskidivo integrisane u pojmu 1ekonomija2. 'u zaista nema mesta za politikantske revizije uenja kroz formalizovane zloupotrebe ekonomski! nauni! saznanja. )rvo, istorijski, ali i svakodnevno ima se posla sa ljudskim aktivnostima kroz koje se odr$ava nji!ova $ivotna egzistencija. 'a aktivnost je 1razmena materije2 sa prirodom, ili generalno proizvodnja. )roizvodnja kao fundament opstanka ali i op teg progresa ljudi, nji!ovi! zajednica i oveanstva. U biti ekonomije je, prema tome, proizvodnja u svom naj irem smislu i savremenom sadr$aju, tj. 1svrsis!odna delatnost ljudi2 radi prerade i prisvajanja materije prirode i svi! oni! rezultata koji su se, odlepljujui od realnosti materijalni! sila, prestavljaju naune revolucionarno razvojne uinke sa dalekose$nim posledicama i tokovima progresa. U ovoj sferi se dosada nja nauna dostignua mogu smatrati i moraju uzeti kao tok prvi! koraka u razmatranju moderni! oblika i sadr$aja. )otrebno je uva$iti epo!alne promene u aktivnostima ljudskog kapitala. 'akva aktivnost ljudi je prirodna nu$nost za sve dru tvene epo!e, spada u primarni zakon svake civilizacije, pa ma koliko raznovrsna podela rada osloba+ala neke slojeve stanovni tva od neposrednog ue a u proizvodnji, koliko se menjala struktura rada. Nemogue je ne uva$iti naune istine7 1"ao to divljak mora da se bori s prirodom da bi zadovoljio svoje potrebe, da bi odr$ao i reprodukovao svoj $ivot, tako to mora initi i civilizovani ovek, i on to mora u svim dru tvenim oblicima i pod svim moguim nainima proizvodnje. & njegovim razvitkom pro iruje se ovo carstvo prirodne nu$nosti, jer se G

Seminarski rad

Savremeni privredni sistemi

uveavaju potrebeH ali se u isto vreme uveavaju proizvodne snage koje te potrebe zadovoljavaju... #li to uvek ostaje carstvo nu$nosti. &a one strane njega poinje razvitak ljudske snage, koji je svr!a samom sebi, pravo carstvo slobode2. Ekonomija, mo$e se rei, obu!vata ljudsku $ivotnu praksu u oblasti materijalne proizvodnje, tj. prilago+avanja i prisvajanja prirode. Ekonomija u savremenosti pa time i &rbiji mora da prosledi ove i druge ekonomske zakone razvoja. /stovremeno je fundamentalna istina o ekonomiji defakto zamr ena i te ko dokuiva obinoj svesti, ak mistina. 5adi se o njenoj dru tvenoj strani o su tini razumevanja i pri!vatanja najsavremeniji! specifinosti. Nazivamo je (i sada i u budunosti) kao su tinu - dru tveni! odnosa proizvodnje ili ekonomski! odnosa ljudi nezavisno od razliiti! strategija najsavremeniji! modela te!niko(te!nolo kog i drugog razvoja, nji!ove fascinantne delotvornosti uz kontinuirana epo!alna usavr avanja gde se manifestuje sve manje te!nikog. 6adobijajui kontinuitet ova velika i fleksibilna promena kapitala uz 1primordijalno znaenje te!nike2 zadr$ava ne samo ekonomsku racionalnost ve i zakonitost ekonomske 1su tine i dela2. 1,vu va$nu razliku treba posebno podvui. /lustrujmo to primerom iz procesa proizvodnje. ,dnos anga$ovani! sredstava za proizvodnju i koliine ulo$enog rada predstavlja kapitalnu opremljenost rada koja veoma mnogo utie na produktivnost rada i na cene proizvoda. &am odnos predstavlja vezu ljudi i stvari koja zavisi od te!nologije proizvodnje i koja se prouava u okvirima niza posebni! te!niki! nauka. ,dnos izme+u ljudi povodom stvari je ne to drugo i on nas upuuje na razmatranje odnosa svojine i cilja formiranja preduzea. #ko je svojina nad sredstvima za proizvodnju privatna svojina, na osnovu koje privatni vlasnik te$i da delatno u preduzea ostvari to veu dobit tada e vlasnik preduzea zaposliti onoliko radnika, pri datim proizvodnim kapacitetima, koliko mu donosi najvi e dobiti. &a promenom cene rada menja se koliina zaposleni! radnika, a sa njom i odnos izme+u sredstva za proizvodnju i upotrebljenog rada, sve sa ciljem da se maksimizira profit. )risvajanje profita potie iz dru tvene organizacije proizvodnje, iz odnosa vlasnika i nevlasnika sredstava za proizvodnju i ono je pravi predmet prouavanja ekonomije kao nauke.2..<a li je ovo vizija ili utopija ". %arksa 8 Uvek i od vajkada proizvodna aktivnost se obavlja u oblicima zajednica ljudi. Uvek se ima posla pri tom sa ljudskom snagom rada, s ljudskim iskustvom i kooperacijom koja mo$e biti direktna ili indirektna. Naravno i sa svojinom i nainima prisvajanja. Evolucijom i kapitalnom silom naune proizvodnje i primene njeni! rezultata. &avremenost kapitala je usled toga egzaktna poluga sada nje epo!e sna$nog podstreka. <inamika novi! oblika proizvodnje naglo je uveavala proizvodnu i svestranog razvoja nauka - beskrajni! otkria sa implikacijama koje je te ko snagu ljudskog rada i materijalno dru tveno bogatstvo. U isto vreme ta proizvodna sposobnost ljudske snage, u svom zenitu, postala je pretnja oveanstvu, prirodnoj sredini i planeti - ukoliko se ne razviju adekvatni ekonomski odnosi koji tu mo usredsre+uju na konstruktivne ciljeve $ivota. Na !umane, a ne razorne ciljeve. 'e!nika, metodi i organizacija ljudskog rada osobito su obele$ili epo!u kapitalizma i evoluciju sadr$aja kapitala. 'ada se doga+ao epo!alni prevrat u obliku industrijske revolucije i nastanka ma inerije, automatizacije, informatike i kompjuterske revolucije (sve do genetske revolucije) i dr. ime se snaga ljudskog rada osloba+ala granica organske snage i ume nosti oveka. &misao ti! prevrata je u primeni prirodni! sila, znanja i nauke kao posredni! sila ljudske radne snage. Nastupajue dru tvo i civilizacija su krcati modernizacijama sadr$aja i funkcije, odnosno sile kapitala. <a se &rbija ne bi pla ila sama sebe put je u adekvatnom razvoju. U ovim gotovo eksplozivno razvojnim podrujima materijalne aktivnosti razvijao se u raznovrsnosti formi i uticaja ekonomski poredak ljudi. *elina ovi! slo$eni! odnosa prouzrokovala je novu svetsku ekonomsku i finansijsku krizu i sasvim poni tila vladajue
.

)rof. dr %iroljub Eabus, ,snovi ekonomije, 0eograd, .@@C, str. 44.

Seminarski rad

Savremeni privredni sistemi

oblike ekonomske ekvilibristike, dovela u pitanje poziciju svetski! ekonomski! monika (IG, I?, I4> i dr.). 5asprostranjenost izazova donosi itav spektar (uveanja ili umanjenja) mogunosti. Nauka ekonomije i istra$ivanja koja su u samom njenom zametu moraju izraziti svu slo$enost i su tinske pojavne oblike savremene ekonomije i one aspekte ekonomskog poretka koji su op ti i unutra nji preduslov vi esmerni! rezultata i efekata. ,sim ovi! sadr$aja i neminovnosti pitanje je u kome pravcu e ekonomska misao i njena praktika primene uva$avati sadr$aje ekonomskog poretka i ekonomski! oblika u svom istorijskom i savremenom poimanju.

EKONOMSKI POREDAK I EKONOMSKI O# I$I

Na a analiza nagla ava znaaj ekonomije i kao nauke savremenosti odnosno budunosti. %etodolo ki konzistentne ekonomije koja temeljito analizira faktore ekonomski! pretpostavki robne proizvodnje i 1mno tva zakona svetskog tr$i ta i ekonomije te!nolo ki! promena2. %e+u njima se istie svojevrstan nain mi ljenja i prikazivanja ekonomskog poretka i civilizacijski praktini! a ekonomski odr$ivi! ekonomski! oblika u sklopu op teg napretka proizvodne snage ljudskog rada , njegovi! materijalni!, nauni!, razvojni!, kulturni!, socijalni! i drugi! osobenosti. )otencije ekonomije koncentri u se i izra$avaju kroz ekonomski poredak. Ekonomski poredak sintetizuje interese, motive i revnost ljudi u iskori avanju proizvodni! snaga, a tome treba dodati i drugi! ljudi kao elemenata ljudskog kapitala. Ekonomski poredak celokupnosti kapitala je najsna$niji izraz te sinteze motiva i interesa, kao i svestrane racionalnosti kod upotrebe i faktora proizvodnje i faktora potro nje u reprodukcionom procesu. Ekonomski poredak je prava kvintesencija svi! proizvodni! snaga i racionalni! osobina jednog dru tva, prava mera njegove istorijske celis!odnosti i poluga za granice u progresu ta najtvrdokornija prepreka antiekonomiji, ideologizmu i subjektivizmu. Na tim osnovama on pro$ima i pobude za iskori avanje svoji! potencija stvaralaki! mogunosti pokazujui se kao egzaktna mera svi! sistemski! i politiki! odre+enja i specifinosti i pona anja, rezultata i efekata. ,n stvara prostor za nadolazee promene kapitala - njegovu novu bazu i naunu i civilizacijsku nezamenjivost. Dire, on prati i omoguuje upotrebu naunog i svakog stvarala tva, daje impulse novim dostignuima i progresu celog dru tvenog $ivota. Evolucija i fleksibilnost ekonomskog poretka na podlozi istog naina proizvodnje ispoljile su se u savremenim promenama u jedinstvu sa revolucionarnim poimanjem karaktera rada i novi! proizvodni! potencijala, sadr$aja i su tine preovla+ujueg naunog i te!nikog razvoja, civilizacijskog progresa sa nesamenljivim socijalnim koloritima, sa novom ulogom me+unarodni! tokova i uslovljenosti pojavni! oblika kapitala, sa velikim svetskim integracijama i multinacionalnim i drugim oblicima organizovanja megakapitala. 'u su i neumitni tokovi ka oslobo+enju rada koje, u budunosti, pretpostavlja dokidanje nu$nosti kapitala.4. ,d ne manjeg znaaja je odluujua poluga ekonomskog poretka za mogue potencije ekonomija, ekonomski! ure+enja, me+unarodni! tokova kapitala u kojima svaka zemlja, polazei od ekonomski! osnova savremeni! globalni! tokova, upotrebljava svoje komparativne prednosti, dokida eksploataciju i druge (subjektivne sile za potinjavanje) prepreke svoga ubrzanog progresa. 6nai, u pitanju je ekonomska sinteza svi! proizvodni! i potro ni! mogunosti na osnovama ekonomski! kriterija i neumitni! ekonomski! zakona u ijoj osnovi le$e najsna$nije sile, pogodnosti i prednosti racionalne upotrebe kapitala, naravno sa originalnom 1sintezom2 jedinstva njegovi! ljudski! i prirodni!, najsavremeniji! stvaralaki!, finansijski! odnosno svi! drugi! pojavni! oblika. U ovim uslovima kapital u funkciji, upotrebi i razvoju prestavlja najadekvatniji samodejstvujui izraz ekonomskog poretka na du$i rok.
4

Ejubisav %arkovi, &reten &oki, Ekonomija, 6avod za ud$benike i nastavna sredstva, .@@B, str. 4(9

Seminarski rad

Savremeni privredni sistemi

&a aspekta jedne zemlje i njene ekonomije ekonomski poredak omoguava ekonomsku 1operacionalizaciju2 i sili na optimalno funkcionisanje svi! potencija za progresivni razvoj, kontinuirani rast i razvoj - prosperitet u naj irem smislu rei. Ekonomski poredak je istorijska celis!odnost ovi! potencijala odre+ene zemlje u datom ekonomskom okru$enju koje podrazumeva savremene svetske tr$i ne kriterije. 5adi se o permanentnosti za svestranu i sveukupnu racionalizaciji kapitala i optimizaciju njegovi! sadr$aja. )otreban je niz politiki! i ekonomski! (sistemski! i drugi!) preduslova kako bi ekonomski poredak uspostavljao samonikle poluge jasni! i razvijeni! pravila kapitala i kriterija koji samodejstvujui i zakonomerno pokazuju (iskazuju) kontinuirano i srazmerno granice stvarnosti vrednosni! aspekata ekonomske organizacije dr$ava i nji!ove proizvodnje. U osnovi ove realnosti le$e ekonomski oblici. Ekonomski oblici su forme konstituisanja reprodukcije na principima ekonomski! vrednosni! kriterija uz maksimalizaciju ekonomski! efekata. 5adi se o ekonomskim i politikim (normativnim, merama ekonomske politike) uslovima u kojima egzistiraju zamr eni ekonomski odnosi i ekonomski kriteriji ukljuujui i tendencije savremenog tr$i ta. 'o su optimalni ekonomski oblici reprodukcije kao kapitala. Ekonomski oblici su zakonita ekonomska svojstva ekonomskog kretanja, zasnivaju se i stiu svoju egzistentnost i realnost na ekonomskim injenicama i odre+enim oblicima u kojima se izra$ava vrednost kao op ta osobenost svake elije (jedinice) posebno ali i zajednice u celini, nji!ova ekonomska logika funkcionisanja, postojanja, progresivnog razvoja. 5adi se o celini obele$ja (va$i za sve ekonomske subjekte) - karaktera ekonomski! uslova proizvodnje i dru tveno(ekonomski! i politiki! odnosa u okviru koji!, izme+u niza bitni! dominirajui! kategorija odnosno odnosa preovla+ujueg oblika procesa proizvodnje roba i usluga u smisli reprodukcionog toka; 1ekonomske injenice jae od politike2. Ekonomski oblicima su konkretne forme u kojima se proizvodi, tro i, razmenjuje, izlazi na svetsko tr$i te i dr. ,ni su u stalnim tendencijama vrednosni! elemenata proizvodnje, potro nje, razvoja (akumulacija ili drugi izvori razvoja;) u slo$enim i protivurenim odnosima u sintezi egzistencije privredni! subjekata i drugi! ekonomski! oblika proizvodnje i razmene, domainstava i nji!ove ekonomije, dr$ave sa svojim ekonomskim funkcijama i ambicijama i dr. U savremenoj ekonomiji ekonomski oblici postaju sinonimi za ekonomske i politike zakone na kojima se konstitui u dru tvene proizvodne snage a isto tako i oni protivureni odnosi egzistencije kapitala, njegovog razvoja ali i socijalno(demokratske konstitucije dru tava. 5adi se o su tini prirode i funkcije savremenosti u najop tijem smislu, konkretni! kretanja i progresivnog razvoja. %e+u va$nim svojstvima ekonomskog poretka i ekonomski! oblika je i sposobnost za evoluciju i prilago+avanje tokovima i potencijalima proizvodne snage ljudskog rada. /stovremeno mora biti prilagodljiv i evolutivan i kompleks oni! dru tveni! odnosa koji se u se u svojoj celini prelama u progresivnom funkcionisanju ekonomije, ekonomskog razvoja i ekonomskog $ivota. %o$e se smatrati da je ta sposobnost evolucije ekonomskog poretka osobito presudna u na e vreme kada moderne potencije proizvodnje sadr$e ogromne ekonomske snage, svojinsku raznolikost i razvijeno menad$ersko upravljanje, kao i druge pretpostavke za produkciju pravog obilja materijalnog bogatstva. ,vim kategorijalnim konstituisanjem slikama sveta ekonomije raste civilizacijska ansa da se dobrovoljno i na demokratski nain otklone odre+ena svojstva ekonomije i ekonomskog odnosno politikog sistema (dru tvenog poretka) koja mogu da se ispree daljem ljudskom progresu. /pak svaki obu!vatan i metodolo ki konzistentan nauni postupak o ovom predmetnom razmatranju obavezuje da se u+e u tajne savremeni! dru tveno - ekonomski! zbivanja, da se

.>

Seminarski rad

Savremeni privredni sistemi

razaznaju fundamentalne nu$nosti i pravci promena, da se razjasne tendencije koje su njima imanentne. <a se izbegne voluntarizam i ideolo ki intervencionizam koji pritiscima deformi u ekonomiju stvarajui dramu ekonomski!protivurenosti i dalji! preobra$aja.

EKONOMSKI POREDAK! ZAKONITOST PROMENA I EKONOMIJA KAPITA A

Ekonomski poredak je u svakom pogledu temeljna konstitucija ljudi u pokretanju i uveanju svoje proizvodne moi. U tom poretku svodi se i odluujui podsticaj iskori avanja novi! nauni! otkria i praktini! re enja u stvaranju materijalnog bogatstva, znaaja nauke, obrazovanja, kulture rada, me+unarodni! nauni! i materijalni! dostignua i mogunosti. ,rganska funkcija ekonomskog poretka je kontinuitet materijalne proizvodnje i odgovarajui rast. /sto tako i svrsis!odnost raspodele onog kvantuma dru tvenog bogatstva koji ulazi u pravu potro nju ljudi, kao i nji!ovi! zajednica. )ri tom se ne pita za momente pravde i !umanosti - i one literarne ukrase utopijski! oblika dru tveni! organizacija i sistema vlasti. Ekonomski poredak se 1causus causans2 samoniklo uspostavlja i u funkciji je istorijske racionalnosti, ne pitajui pri tom za surovosti i patnje ljudi. Nauka je obrazlo$ila tu istorijsku genezu i progresivnu intenciju ekonomskog poretka. ,na se, pri tom, nije ganula niti zbog patnji robova, niti zbog torture kmetova, kao ni zbog nevolja i tegoba najamni! radnika, kolonijalizma niti novi! pojavni! oblika regionalne i me+unarodne dominacije. 'ako+e, ni zbog 1poro+ajni! muka2 prolaznosti zastareli! i pre$iveli! ekonomski! odnosa. Ekonomski odnosi ili poredak osnovni! odnosa u ekonomiji uslovljeni su, spontano, stupnjem proizvodne snage ljudskog rada. / obratno. Na osnovici datog ekonomskog poretka ostvaruje se i progres u proizvodnim snagama rada. "arl %arks je definisao krajnje egzaktno tu zakonitost me+usobno uslovljeni! veza i obratni! uticaja. 'e njegove misli su nesumnjivo ne to najdublje, blistavo misaono obja njenje fundamentalnog zakona dru tvenog razvoja.9. 1U dru tvenoj proizvodnji svoga $ivota ljudi stupaju u odre+ene, nu$ne odnose, nezavisno od nji!ove volje, odnose proizvodnje koji odgovaraju odre+enom stupnju razvitka nji!ovi! materijalni! proizvodni! snaga. *elokupnost ti! odnosa sainjava ekonomsku strukturu dru tva, realnu osnovu na kojoj se di$e pravna i politika nadgradnja i kojoj odgovaraju odre+eni oblici dru tvene svesti. Nain proizvodnje materijalnog $ivota uslovljava proces socijalnog, politikog i du!ovnog $ivota uop te. Ne odre+uje svest ljudi nji!ovo bie, ve obrnuto, nji!ovo dru tveno bie odre+uje nji!ovu svest. Na izvesnom stupnju svog razvitka dolaze materijalne proizvodne snage dru tva u protivreje s postojeim odnosima proizvodnje ili, to je pravni izraz za to, sa odnosima svojine u ijem su se okviru dotle kretale. /z oblika razvijanja proizvodni! snaga ti se odnosi pretvaraju u nji!ove okove. 'ada nastupa epo!a socijalne revolucije.2 (". %arks). U savremenom svetu, s njegovim konfuzijama, kolebanjima i utopijskim smutnjama, veoma sna$no ali i nestvarno deluje sledea %arksova misao. =eoma odre+eno. 1Nikada neka dru tvena formacija ne propada pre no to budu razvijene sve proizvodne snage za koje je ona dovoljno prostrana, i nikad novi, vi i odnosi proizvodnje ne nastupaju pre no to se materijalni uslovi nji!ove egzistencije nisu ve rodili u krilu samog starog dru tva.2 ,vo je verovatno granina 1utopijska2 mera oekivanja %arksovog uenja. 'u su i njegovi, danas nedovoljno s!vaeni! i pri!vaeni klasini tekstovi. 5e je, naravno, i o doprinosu "arla %arksa poimanju i neposrednoj kritici vulgarni! predstava do!otka i o njegovim analizama vi estrukog znaenja i upotrebe pojma do!otka7 od analize kvantifikovanog vi ka vrednosti sadr$anog u do!ocima, ukljuujui i deo vi ka vrednosti koji vlasnik tro i za line potrebe. 6atim, re je o razumevanju %arksove analize trinitarne formule do!odaka7 najamnina, prosean profit i renta, kao i o nizu 1izvedeni! oblija2, kao to su7 trgovaki profit, kamata,
9

Ejubisav %arkovi, &reten &oki, Ekonomija, 6avod za ud$benike i nastavna sredstva, .@@B, str. 9

..

Seminarski rad

Savremeni privredni sistemi

dividenda, monopolski ekstraprofit, monopolska renta itd. 'emeljan je i u savremenosti nezaobilazan (aktuelan) kapital u razliitim funkcijama ka %arksovo najvi e nauno ostvarenje. Diroki je opus u kome je ". %arks zasnovao dalekose$na i temeljna nauna saznanja. &usreemo, me+utim, u njegovom delu obilje protivureni! stavova, nedoreenosti i niz procena koja su bila relevantna i zakonita za vremena iza nas. )olitiki prevrati u savremenosti nisu se potvrdili kao ovladavanje putevima zakonitosti promena. &avremena ekonomija na e stvarnosti podrazumeva validnost i odr$ivost celine prevrata samo ukoliko oni kao ekonomske pojave i tendencije ine zakonite modalitetei po svojoj su tini doprinose ekonomskim procesima razvoja koje su krcate modernimtokovima kapitala. Ekonomski progresivni pomak u skladu sa dru tvenim i ekonomskimzakonima mera su kvaliteta savremene egzistencije ekonomije, ekonomskog poretka i ekonomsko(socijalnog uspe!a u celini. &amo oni svetski tokovi i procese koje kapital modifikuje 1pulsirajui2 i verifikuje u skladu sa ekonomskim zakonima imaju svoju perspektivu i povezuju se sa 1moderno u i progresom2.

EKONOMSKI ZAKONI OSNOVA SU%TINE EKONOMIJE KAPITA A

'eorija, odnosno nauka o ekonomiji kao ekonomiji kapitala formuli e ekonomske zakone unutar vlastitog i donekle jedinstvenog pojmovnog iJili kategorijalnog okvira. Ekonomski zakoni kojima se bavi ova nauka jesu delo ljudi, ne to to bitno pro$ima nji!ov praksis. 'i su zakoni unutar celine psi!ofizikog identiteta !omo economicusa, savremenog proizvo+aa bez obzira na specifinosti minuli! epo!a ili formacija svetske robne proizvodnje i svetskog tr$i ta. 5e je, dakle, o nekakvom 1minimalnom materijalizmu2, o zakonima koji bitno reguli u dru tvene odnose s 1materijalnom te$om2. ,va se injenica 1ispoljava2 najpre i najvi e u oblastima materijalne proizvodnje (poljoprivrede, industrije, raznovrsni! automatizovani! proizvodni! procesa, velikog saobraaja i dr.)i proizvodni! usluga. 'o jest u materijalnim i prirodnim osnovama kapitala. #li je mo$emo zapaziti i u mnogim drugim sferama dru tvene prakse. Ekonomski zakoni su 1objektivna mera2 uspe!a u naj irim razmerama. 'ako s!vaeni i pri!vaeni su normalni tok ekonomske nu$nosti u svim sferama stvaranja.. 1Nu$nost kao takva nije jo sloboda, ali sloboda ima nu$nost za svoju pretpostavku2. )omenuta 1pretpostavka2 ovde su ekonomski zakoni kao manje ili vi e saznati i svesno 1praktikovani2H oni su na izvestan nain i u razliitim istorijskim oblicima - dijalektiki 1ukinuti u sebi2. Ejudi po tim zakonima praktiki postupaju ili se s njima na razne naine (pa i nevidljive) sudaraju, o nji! lupaju svoje glave, kr e sebi vratove. 5azaraju stvoreni kapital. Uni tavaju u te+evine i ekonomske potencijale ali i budunost generacija koje naviru iza nji!. Naravno, ovaj tekst upozorava da ovakva ideolo ka opredeljenja i politike akcije koje se suprotstavljaju logici kapitala i vladajuim ekonomskim zakonima vode bespo tednom rasipanju kapitala i traginom zaostajanju u smislu ekonomskog i klasinog razvoja i progresa. ,vo naroito va$i za ekonomske zakonitosti u njegovoj savremenoj me+unarodnoj primeni i svetskim poslovima ekonomije. Kak i u tendencijama 1novog svetskog poretka2 i 1globalnog kapitalistikog sistema2 sa svojom vizijom i praksom i racionalnom proizvodnjom ljudskog bogatstva i kapitala u buduoj funkciji. Nu$nost kao nu$nost u ekonomskom $ivotu ljudi i nacija je ne to ljudskoH nije, dakle, dospela oveku iz kosmosa ili od bogova sa ,limpa, niti izrasla iz utrobe 6emlje. ,na nije fatum a ni neka !imera ili stra ilo, nekakav 1bauk2. %ada tu ekonomsku nu$nost, nebrojene zakone svetskog tr$i ta mnogi ljudi, pa ak i tzv. obrazovani ekonomisti i politiari, upravo tako do$ivljavaju. ,ni uveliko feti iziraju tu nu$nost i mnoge pojave u ekonomskom $ivotu dru tva. 0rojni su teoretiari koji najva$nije vrednosne zakone s razlogom upore+uju sa zakonom gravitacije u fizikom svetu. Upotrebljava se analogija i metafora o ru enju krova na glavu onoga koji je kuu sagradio ne

.4

Seminarski rad

Savremeni privredni sistemi

vodei rauna o statici i zemljotresima. Ekonomski zakoni u na oj kriznoj i protivurenoj savremenosti samodelatno razvijaju svoju specifinost i ostaju 1kamen temeljac2 moderne evolucije kapitala i civilizacije u jedinstvu sa demokratijom i gra+anskim slobodama. 'aj uticaj izbacuje posrednike u svim klicama budueg . #li i sada njeg ( negacijom samoproklamerstva i (politikim pritiscima) otsustva vrednosni! kriterija u ekonomskim poslovima7 .) Ekonomska nu$nost zakona pojavljuje se kao osobito svojstvo slo$eni! odnosa dru tvene organizacije proizvodnje i razmene, op ti! tendencija i preovla+ujui! 1odnosa2 pojava i procesa koji u svom kontinuiranom ili protivurenom i sukobljenom sledu opredeljuju ekonomski i socijalni $ivot i razvoj. 5adi se o zakonima kroz iju 1meru2 moraju da prolaze tokovi megakapitala i najrazvijeniji! ekonomija i koji raznovrsnom ekonomskom $ivotu i tajnama politike 1predstavljaju osobito crveno svetlo na semaforu2. Unutra nja struktura i op ta tendencija ovi! zakona 1materijalizovana2 je u proizvodnim i tr$i nim tokovima u nji!ovom realnom svojstvu. =olja i svest proizvodni! subjekata i subjekata 1odnosa proizvodnje2 ima ovde osobito svojstvo i razotkriva slo$enost razumevanja i saznanja pro losti, sada njosti i okrenutosti budunosti jednog nacionalnog, teritorijalnog, regionalnog, me+unarodnog, geopolitikog i dr. entiteta. ,d konkretne zajednice do me+unarodni! tokova. 4) 5azumevanje i 1uva$avanje2 ekonomski! zakona izvan dru tvene i ekonomske stvarnosti, kabinetski ili edukativno, formalno ili virtuelno predstavlja najopasnije 1skliznu( e2 ka voluntarizmu i vulgarizmu ve dostignuti! 1nauni! istina2, a dru tvenoj praksi nudi 1zamraenje2 praktine delatnosti. ,tuda je nu$no i nezaobilazno istra$ivanje, obja njavanje i spoznavanje obilja pojavni! oblika u kojima se ekonomski zakoni ispoljavaju, prepliu i kao nezadr$iva tendencija 1prikazuju2, postajui op te svojstvo i neizmenjiva 1sila2 unutar dru tveni! i ekonomski! procesa i odnosa kao i uticaja 1me+unarodni! faktora2. Unutra nje tajne ovi! tendencija javljaju se, u jedinstvu i me+uuticaju sa svetskim tokovima proizvodnje, finansijski! tokova, ekonomije i tr$i ta, nauni! i drugi! savremeni! dostignua, kao op ti zakoni dru tvene reprodukcije, proizvodnje, raspodele, naina aran$irane integracije, pa svedo karaktera ekonomskog poretka i vlasti. "riza ili kra! jedne vlasti, jednog poku aja 1zasnivanja2 ekonomskog poretka, ne mo$e se potezom pera pretvoriti u bespovratnu utopijuili propao poku aj i proglasiti novi ekonomski beskonfliktni poredak.)olazni i zavr ni in efekata kapitala(vrednosti upuuje na kritiko sagledavanjeekonomskog $ivota i materijalne egzistencije, progresa i budunosti. 9) %etod analize primenjen u ovom radu polazi od generalni! tendencija ekonomski! zakona, nji!ovog nezaobilaznog uticaja i 1ekonomske mere2, dru tvene stvarnosti,odnosa postignutog i obeanog. U njoj se analiziraju ekonomske kategorije i istorijskioblici, a tek nakon toga, ekonomsko(politika 1nadgradnja2, i 1sve tajne2 iskori avanja1ekonomski! i dru tveni!2 zakona. 'ajna feti izacije nu$nosti i objektivnosti, uz istovremeni kontinuirani napor politike organizacije dru tva za legitimitet subjektivizma, odnosno 1svesne organizacije2 mo$e se potvrditi ili nauno odbaciti 1u krugu2 naune upotrebeempirijski! i drugi! ekonomski! i dru tveni! injenica. Fedna od rezultanti (ne)uspe nosti, kada je u pitanju srpska novija ekonomska istorija, je prisustvo decenijskog dokidanja1delova ispoljavanja odnosno egzistencije ostataka starog sistema2 koji je egzistirao sa onestrane logike kapitala ali i aktuelni konkretni! oblika i 1praktine akcije2.Na a praksa, i iskustva poslednji! godina, potvr+uju zalaganje da odnos prema1biti2 ekonomski! zakona i nji!ovo slo$eno, svestrano i celovito s!vatanje mo$e ponuditipotpuniju i 1nauno temeljniju2 analizu 1aktuelnog puta tranzicije i pravaca reformi2 kojim je zemlja pro la i po la, unutra nji! protivurenosti i 1epicentara2 raspada i slo$enog1nimalo ekonomskog2, a nakon toga 1egzekutivno ucenjivakog2 uticaja me+unarodnezajednice. &vetski izvori donacija i kredita omoguuju nji!ovo neekonomsko tro enje u&rbiji to prikriva 1krizne oblike2 stanja ekonomije i ekonomske upotrebe kapitala ali ineekonomski! oblika novca i rasipniki! odnosa prema

.9

Seminarski rad

Savremeni privredni sistemi

kreditu.U ovim i slinim realnostima, u savremenostima 1globalnog poretka, gotovo je od presudnog znaaja demistifikovati tajne spoznavanja ekonomski! zakona i odgovarajui metodistra$ivanja (utvr+ivanje nauni! injenica, obja njenje, klasifikacije i dr.), zatim, naunoutemeljenje puteva saznanja koje identifikuje stvarnost a probleme razvojnosti i promena svodi na mogui realni sklop 1sistema2, saznanja i pona anja. %oderni ekonomski sisteminacionalni! provinijencija i osnove modernog svetskog sistema ne mogu stavljati glavu upesak pred ekonomskim injenicama ti! zemalja i globalni! tokova svetske arene. :) Ekonomska modernost funkcija kapitala ima svoj kredibilitet u ovladavanju sti!ijnim svetskim tokovima, reformama koje su u toku i najavljenim razaranjima njegovogbia u ima obeane planetarne ekspanzije najrazvijeniji!, tajni svetske vlade i lavirinatamodernog dru tva. &pektakularne promene kao pro irenje funkcije reformski! 1za!vata2ini regularnom splet ekonomski! tendencija, razliiti! i protivureni! ali iskljuivo zakoniti!. U svim savremenim procesima i dr$avnim oblijima organizovanja. 5egularnosti sadr$aj - dakle karakter - uslovljeni su stepenom materijalnog, ekonomskog i kulturnograzvoja, afirmisanjem sopstveni! snaga ali i svetski! procesa 1velikog prestrukturiranja2,nastajanja novog, nauno utemeljenog, ekonomski opravdanog. ,tuda i niz te koa sakojima se svaka ozbiljna analiza konkretni! ekonomski! oblika, sadr$aja mera i ciljeva,reformski! poku aja i dostignua mora baviti a posebno ukoliko se radi o prelaznim oblicima i zakonima koji ispunjavaju ekonomiju na osnovama kapitala. C) &avremena ekonomija vi e se ne podre+uje strogim ekonomskim zakonima ortodoksne teorije ili se tek delimino na nji! oslanja. 'u su glavni problemi za teoriju kojimase teoretiari nauno i metodolo ki konzistentno moraju temeljno pozabaviti.Egzaktni zakoni "arla %arksa tako+e se prevazilaze, menjaju. %nogi su bili neodr$ivi i prilikom zasnivanja. #firmi u se savremene ekonomske teorije i zakoni. &avremenostse analizira bez 1predrasuda, poluistina, nedoreenosti i semantikoj zbrci2.%odifikuje se i zakon najamnine, odnosno stie drukije ekonomsko znaenje.&lino se zbiva sa zakonom akumulacije kapitala, zakonom tednje itd. )romenama podle$e i zakon 1maksimalne2 profitne stope.Neosporno, ekonomski zakoni koje je definisala klasina ekonomska teorija ostaju upori te i savremeni! ekonomski! analiza. %e+utim, put do saznanja skriveni! dru (tveno( ekonomski! istina vodi preko tegobnog rada i mno tva injenica, pa i opreznograsu+ivanja o savremenim socijalno(ekonomskim fenomenima. Neoklasiari nisu uva$iliforme moderne ekonomije da bi izuili naine optimalnog funkcionisanja.U savremenosti se usavr avaju ekonomske analize i ekonomske teorije mikro i makroekonomije, sadr$aji matematike i empirijske ekonomije dobijaju 1snagu prakse2 ,nova istra$ivanja i razvoj ekonomske teorije ne moe biti 1svojina2 ni jednog teorijskogpravca a posebno prakse naomonetarizma. =eoma je te ko obaviti relevantna istra$ivanjai na njima projektovati budue reforme (tranzicione podu!vate) ekonomskog i dru tvenog razvoja bez studija i koncepcija koje imaju direktne veze sa kapitalom./stina unutra nji sadr$aj i intencije kapitala i njegov spolja nji karakter povremenosklizavaju ka nezamislivim praktinim propastima zbog ideolo ki! ambicija i politiki!1odnosa snaga2.:. )reovla+uje u ovim procesima njegova nepovoljna 1ekonomska pozicija2, zamagljene ekonomske osnove proizvodnje vrednosti i razmene, karakter 1raspodele2 i dr. 5azliiti fenomeni eksperimenata postaju pogodno tlo za konfuziju, politikudominaciju vlasti koje stvaraju tu i takvu ra omonijadu kroz birokratski voluntarizam inovu svemo dr$ave, nezavisno od nekog validnog teorijskog utemeljenja i suprotne (filozofsko(naune) argumentacije i civilizacijskog razvitka. B) "orektno nauno izlaganje ekonomije i vi estruka projekcija ekonomskog poretka (kao uslova za ekonomske poslove) sudara se bukvalno i sa glavnim pitanjem - o kakvim se upravo reformama, me+unarodnim sadr$ajima, ili kako to ka$emo tranzicionimza!vatima radilo ili sada radi8 <a li su kritiki ocenjeni ciklusi rasta, stagnacije i propasti8"oji su
:

%iroslav )eujli, IE,0#E/6#*/F# - <=# E/"# &=E'#, 0eograd, Iutenbergova galaksija, 4>>4

.:

Seminarski rad

Savremeni privredni sistemi

nji!ovi uzroci8 "oji su elementi i strukture vladale ovim pojavama8 Dta su generalne osobine, tendencije i izgledi8 Dta je taj karakter vlasti i ekonomije znaio po svojim najdubljim obele$jima, uprkos raznorodnim manifestacijama, kontroverzama i ideologijama8"oliko su pro ireni dru tveni i ekonomski koreni najspektakularnijoj smeni dru tvenogzajednikim u vreme novog 1svrstavanja naroda i zemalja2 u vreme realnosti gotovo spektakularnog izazivanja 1ogranieni!2 kriza i ratova odnosno uz prisustvo strategijom izazivanja pa upravljanja ovim savremenim fenomenom dominacije i pogre nom primenomneminovni! procesa globalizacije8 Ni$u se pitanja za nauku i stratege politike.)red nama je nepoznanica formi vladavine7 kapitalizam, dr$avni kapitalizam, plauzibilni kapitalizam, postkapitalizam8L <a li se u globalnim razmerama afirmi e vlastekonomske nage i moi8 %o$emo rei da se intenzivno traga za metodolo ko(analitikim pristupom koji e za!vatiti celinu zbivanja, tokova i procesa kako bi u 1postojeem tra$iti zametke i pupoljke MbuduegN 1. Nije re samo o konstrukciji pojmova, veo prirodi ekonomski! odnosa u tim oblicima i o vizijama progresivne transformacije, oeskalirajuem zama!u promena, nji!ovoj organizaciji 1ka zajednikom2 koje nazivamoprocesi novi! pojavni! oblika kapitala a poneki od teoretiara 1postmoderno zajedni tvo2ili 1ekonomija u perspektivi2.C 'endencija kapitala i njegove vrednosne osnove nezamenjivi su deo savremenosti. 1"apital na eg doba je ogromni! razmera i u veoma razvijenom te!nolo kom du!u./mpozantna su, isto tako i nauna dostignua u svim domenima ljudske egzistencije.2&ve ove realnosti su spoj teorijskog poimanja ekonomije kao nauke i ekonomije u primeni. %e+utim, obilje je injenica i fenomena sada nji! svetski! tokova koje imajukarakter ekonomski! obesmi ljavanja udaljuju se i od racionalne upotrebe kapitala i njegovi! vrednosno(ekonomski! parametara. Ilobalna ekonomija je postala popri te uticaja regulativni! principa i tajni svetski! poslova koji je udaljuju od vrednosni! osnova kretnja i razvoja. Ekonomija tranzicije zasniva svoje intencije upravo na ekonomskim parametrima ispoljavanja kapitala.

KAPITA U EKONOMIJI TRANZI$IJE&

)oslednje decenije pro log veka i u godinama ovog veka javio se zama! 1novog mi ljenja2 nazvan tranzicija. 'ranzicione promene u svetskim razmerama i civilizacijskom !odu su gotovo revolucionarne po sadr$aju i znaaju, a u nizu 1pora dru tvenog miljea2 blistave, upuujui na nezaobilazna is!odi ta univerzalni! i globalni! tokova. "apitalizam, onaj klasini, jedva se mo$e raspoznati u uskiptelom spletu novi! materijalni! i kulturni! dostignua, ekonomsko(te!nolo ki!, ekonomsko(socijalni!, finansijski!, razvojni! i drugi! svojstava preobra$aja. Nauka je, kao i znanje u savremenom smislu rei, u tim procesima ( naravno, uz pretpostavku izgradnje visoko te!nolo kog i automatizovanog naina proizvodnje, uz najsavremeniji oblik organizacije rada i afirmaciju menad$erske funkcije, integralni momenat, ak odre+ujui inilac. ,tvorena su 1neiscrpna polja2 ekonomije, od informatike i /nterneta, brojni! te!nologija elektronskog tr$i ta i /nternet *ommerca, procesnog automatskog upravljanja, mikroprocesora, elektronike, biote!nologije, ve take inteligencije, biolo ki! ipova, do genetikog in$enjeringa i dr. &toga ni klasine ekonomske kategorije kapitalizma vi e nisu dovoljne da se s!vate mnogobrojne pojave u kojima se kreu kapitali, ume ani u kompleks novi! zakonitosti civilizacije, pozicije oveka, naroda, nacija, multinacionalni! kompanija, brojni! tendencija globalizacije, socijalno odr$ivog razvoja, kao i drugi! savremeni! svetskoistorijski! zaokreta i tokova. Nu$na je upravo nji!ova argumentovana, adekvatna i svestrana analiza koja istie brojne dileme, nova saznanja i iroke dru tvene !orizonte povezani! reperkusija, razvijajui sve$e misli naunog znaaja. Nauka ekonomije, kako se nauno i analitiki dokazuje u ovom radu, stoji pred novim problemima i zadacima u razumevanju tranzicione evolucije od 1kapitalizma2 ka 1postkapitalizmu2, kao i
C

N. Iregori %ankju, )rincipi ekonomije, E.O. 0eograd, 4>>C, str. :

.C

Seminarski rad

Savremeni privredni sistemi

tranzicije iz 1socijalizma2 ali i ekonomija 1svi! drugi!2. &toga smo u knjizi i razvili argumentaciju za ekonomiju tranzicije i uop tili je u obliku tvrdnje7 Ukoliko se pri!vati prisutno dominantno s!vatanje tranzicije kao 1prelazak2 datog dru tvenog stanja u novi kvalitet odnosa i procesa koji tendira ka zenitnoj taki vezanoj za originalna i civilizacijska dostignua, onda ekonomske reforme i stanje ekonomije moraju da se iska$u kroz ubrzani dru tveni razvitak u skladu sa zakonitim savremenim poimanjem ekonomskog i demokratskog progresivnog razvoja. U pitanju je uva$avanje zakonitosti preobra$aja i u podruju ekonomije i u dru tvenom kontekstu politike. Ekonomija, tj. kapital u funkciji mora da se povezuje sa demokratijom u uslovima savremeni! tr$i ni! odnosa i tokova, 1razni! vrsta kapitalizama2 i svi! drugi! sistema. & druge strane se, uz pomo nauke, podstiu faktori ekonomske efikasnosti i ekonomske socijalizacije - socijalno odr$ivi! razvoja dru tava.B. )ojmovno odre+enje ekonomije tranzicije upuuje na itav spektar razliiti! s!vatanja od su tinski! i nauno validni! do oni! u kojima se traganje za su tinom i zakonitim svojstvima razliiti! ekonomski! procesa i tendencija u pojedinim zemljama i savremenim svetskim tokovima tra$i izvan ekonomije. ,vakva orijentacija otvorila je niz !aotini! problema koje poznaje vi edecenijska analiza i izuavanje svega onoga to se pod ekonomijom tranzicije pojavljuje u praksi.G. <efinitivni pogledi i ocene polaze od uva$avanja zakonitosti preobra$aja i u podruju ekonomije i u dru tvenom kontekstu politike. Ekonomija, tj. kapital u funkciji mora da se povezuje sa demokratijom u uslovima savremene tr$i ne ekonomije i 1razni! vrsta kapitalizama2. & druge strane se, uz pomo nauke, podstiu faktori ekonomske efikasnosti i ekonomske socijalizacije - socijalnog progresa dru tva. U ovom odre+enju je i su tina globalne ekonomije tranzicije. Nekoliko op ti! napomena o razumevanju u primeni ovog pojma7 .) Ukazujemo da pojava feti izacije tranzicije mo$e da ugrozi nauni opus. )osebno - krajnje primitivno i vulgarno velianje svi! poku aja promena - koje neminovno vode zamagljivanju izuavanja ekonomske stvarnosti i ekonomski! injenica. <akle, ne retko se 1uzdi$u ka zvezdanim stazama2 konfuzne, zlosrene, a mo$da i kobne promene sadr$ane u ogranienim merama i ciljevima kvazi(dr$avnog voluntarizma kao jedino mogua plima reformi. 'o nas dovodi do polaznog kriterija ta je merilo valjanosti, odnosno delotvornosti primena i promena, neminovnog i subjektivnog. ,tuda logina poruka ovog teksta jeste ne samo markuzeovska 1poluga2 pomou koje pa$ljiviji ili kritiki nastrojen italac mo$e 1najlak e pretresti2 njegove teme i sadr$aje, dru tvenu stvarnost i mogunosti, ve i svojevrsna 1tablica pojmova2 u kojoj se ogleda, oitava, celina ekonomije tranzicije i me+uodnosi njeni! najva$niji! segmenata i elemenata. &poznaja 1du!a2 ekonomije tranzicije, a i ekonomskog poretka koji ovde uglavnom imamo u vidu, jeste ne to 1najkonkretnije2. )ut ka novom konstituisanju ekonomije i ekonomskog kategorijalnog aparata. 0iblijska krilatica ili poruka7 1&poznaj samoga sebe2 ima 1znaenje istinitoga u oveku, kao istinitoga po sebi i za sebe2 a ne znaenje 1prosto samospoznavanje prema partikularnim sposobnostima, karakteru, sklonostima i slabostima individue2. Ni u na im razmatranjima 1unutra nje fiziologije2 ili nukleusa (1zemaljskog jezgra2) ekonomije tranzicije ne postupamo drugaije ili suprotno ovoj Aegelovoj maksimi ili biblijskoj 1apsolutnoj zapovesti2. Ekonomija tranzicije podrazumeva izuavanje osnovni! dru tveni! - ekonomski! i ekonomsko(socijalni! odnosa, procesa i tendencija, sadr$aja dru tveni! i ekonomski! reformi, nji!ovi! $ivi! nosilaca i institucionalni! 1oma+ijavanja2. Uzimamo u obzir i tzv. idealne politike tipove, odnosno nji!ove 1karakterne maske2, ali u celini nji!ovi! obeanja, $elja i te$nji omereni! sa stvarno u surovog ekonomskog $ivota dru tva, koje politiki i ekonomski centri moi as sa sebe skidaju as navlae. )osredstvom nji! stvaramo polje naune misli koje razotkriva unutra nju su tinu civilizacijski! problema.
B G

&reten &oki, "apital u ekonomiji tranzicije, 6avet, 0eograd, 4>>C 0o$idar *erovi, Ekonomika tranzicije, EO, 0eograd, 4>>:

.B

Seminarski rad

Savremeni privredni sistemi

4) *elovito istra$ivanje aktuelne zbilje upuuje na iroki spektar analize i svu raznovrsnost razmatranja tranzicioni! procesa u me+unarodnim razmerama (ekonomski fenomen globalni! oblika), savremenim razvijenim zapadnim dru tvima i demokratijama, ali i drugim sredi tima tranzicioni! procesa, posebno 1postsocijalistikim2 zemljama. Ekonomsko(istorijski procesi na e epo!e, znai, obele$avaju se, takorei spontano, pojmom 1tranzicija2. #li, sasvim suprotno od bilo kakvog me!anikog smisla, ovim se izra$avaju karakteristine pojave dru tvenog a u prvom redu ekonomskog znaaja, pojave koje zadiru u sve bitne osnove savremenog dru tva. 'ranzicija se namee neposredno kao imperativ u dr$avama gde su se manifestovale ekstremne devijacije u dru tvenim ure+enjima, gde su putem nasilja i ideolo ko(politike diktature eliminisani fundamenti ekonomije i demokratije. ,ficijelni naziv ti! podu!vata je 1socijalizam2. &ocijalizam, pod kojim se podrazumevalo niz dr$ava u Evropi. 'ranzicija se o tro nametnula u dr$avama koje su - u prividu ideologije - prevalile industrijsku revoluciju, tako+e i kulturnu - ali, umesto ekonomske efikasnosti i vi eg nivoa kapitala, dospele u tegobne sfere proizvodni! gubitaka, socijalnog siroma tva, izolacije od svetske ekonomije. 'ranzicija obu!vata imperative preobra$aja u svim zemljama sveta u procesima i tendencijama usmerenim ka ekonomskim ali i demokratskim dostignuima svetske civilizacije i progresivnim naznakama budunosti. 9) &a obzirom na sadr$aj ovoga dela teksta va$no je nekoliko opservacija o na oj zemlji koje uslovljavaju i predodre+uju op te i razvojne osobine reformi skrivene pod veo ekonomije tranzicije. Fugoslovenska praksa 1socijalizma2 ve je u svojim ranim fazama osporila klasine dogme karaktera vlasti i poretka i prelazila ka ekonomskim odnosima, preobra$ajima ka preduzeu, kapital preduzeu, preduzetni tvu i poslovanju na tr$i tu uz odgovornost neposredni! aktera, proizvo+aa. &vakako uz funkciju op ti! mera dr$avne politike ali i uz tendenciju - redukciju ekonomske pozicije i vlasti dr$ave. 5edukcije u korist preduzetni tva i lokalni! zajednica. 0io je to slo$en, konfliktni tok u oblicima privredni! reformi mada, na kraju, nedovoljno uspe an. 6avr io je u krizi, katastrofi, sa ratovima i secesijom biv i! republika itd. &tudije ti! preobra$aja, kolebanja i neuspe!a neop!odne su ako se u dru tvenim ciljevima sada nje tranzicije !oe da pripremi i izvede racionalan, nauno zasnovan i brz - br$i a i uspe an tok i rezultat preobra$aja.

ZAK JUAK
Nu$no je razluiti procesi i tendencije odnosno ekonomske sadr$aje reformi u &rbiji imajui u vidu dominantne procese kapitala, u svom istorijskom toku poimanja i rezultata, sa preovla+ujuim formulama i scenarijima, svojevrsnim neodre+enostima i neizvesnostima, aspiracijama, tumaenjima i 1operacionalizacijama2 u svim sferama dru tvenog $ivota. &avremenost i budunost se ovde nezaobilazno, metodolo ki i nauno, podrazumevaju, obavezuju istra$ivanja da nauno obrade i istra$e celokupnost aktivnosti na i! dru tveni! subjekata u vezi ekonomije i ekonomskog poretka, ekonomski! kretanja i razvijanja vi eg stepena mogunosti. Uz jako prisustvo 1scenarija2 ra+anja takozvane 1svetske privrede2. U postavljanju kategorijalno(pojmovnog i sadr$ajno(analitikog 1istra$ivakog projekta2 odluujue za ova istra$ivanja je i analiza i interpretacija pristupni! kriterija naunog poimanja problema ali i raskoraka izme+u normativnog i stvarnog uinjenog u ime vi+enja na i! pravaca tranzicije i globalni! svetski! promena. /pak je okosnica naunog puta vezana za spoznavanje tajni, logike i intencija ekonomije kapitala i ekonomskog sistema. ,ve kategorije su osnova i savremene i budue civilizacije.

.G

Seminarski rad

Savremeni privredni sistemi

E/'E5#'U5#

.. )rof. dr %iroljub Eabus, ,snovi ekonomije, 0eograd, .@@C, str. 44. 4. =idi ireH Ejubisav %arkovi, &reten &oki, Ekonomija, 6avod za ud$benike i nastavna sredstva, .@@B, str. 4(9. 9. =idi Dire7 Ejubisav %arkovi, &reten &oki, Ekonomija, isto, str. 9. :. =idiH %iroslav )eujli, IE,0#E/6#*/F# - <=# E/"# &=E'#, 0eograd, Iutenbergova galaksija, 4>>4. C. =idi7 N. Iregori %ankju, )rincipi ekonomije, E.O. 0eograd, 4>>C, str. :. B. &reten &oki, "apital u ekonomiji tranzicije, 6avet, 0eograd, 4>>C. G. =idi7 0o$idar *erovi, Ekonomika tranzicije, EO, 0eograd, 4>>:.

.?