SMUDJ

Smud je poreklom iz voda reke Elbe koja se uliva u Aralsko more. Odatle je donesen u zapadnu Evropu i Ameriku. Dve su osnovne vrste smudeva kod nas. Prvi je rasprostranjeniji obicni smud, a drugi je smud kamenjar. Stizostedion lucioperca - obicni smud adnji ugao vilica ne dose!e nivo zadnje ivice oka. Obrazi nose krlju"t na sebi. # bocnoj liniji se nalazi $%-&' krlju"ti. (ivi u omanjim jatima, u najdubljim delovima reka u nji)ovom donjem toku. *ajvi"e mu odgovara peskovito i kamenito dno. Prilagodljiv je, pa mo!e !iveti i u brakicnim vodama i ve"tackim jezerima. +o!e da naraste do ,,' m du!ine i do ,- kg mase. Stizostedion volgensis - smud kamenjar adnji ugao vilica dose!e ili prema"uje zadnji ugao oka. .ocni delovi glave nisu skroz, vec samo mestimicno obrasli krlju"tima. # bocnoj liniji se nalazi &%-/$ krlju"ti. *araste do -% cm i ,,0kg. Smudu je neop)odna voda bogata kiseonikom da bi pre!iveo i tada mo!e podneti velike toplotne ekstreme, pa cak i '-12. *ajvi"e voli dubinu od 0 m, a kada voda nadolazi pribli!ava se obali u podrucja dubine od , do 3 m. (ivotni vek smuda je ,$ godina. Lov smudja 4ipicna )rana smuda su bodorka 56utilus rutilus7, balavac 589mnocep)alus cernua7 i grgec 5Perca :luviatilis7. # prolece, smudevi, posebno sitniji primerci, rado uzimaju i gliste i krupnije pu!eve. bog vrlo dobro razvijenog sloja sudovnjace oka, smud ima sposobnost relativno dobre vizuelne orijentacije i u mutnoj vodi, kao i u uslovima lo"e osvetljenosti, "to mu omogucava da lovi ribu u svim uslovima i na svim lokacijama. ;eti se intenzivno )rani ujutru, dok se sa pribli!avanjem zime pocinje )raniti i predvece. # toku zime aktivan je celog dana. Smud se slabo )rani nocu i u podne. Plen progoni iz dubine, nikada se ne bacajuci po povr"ini.

Sezona najboljeg lova je od juna pa sve do prvi) mrazeva u novembru, kao i u rano prolece, ako je ono blago. Srednje toplo, vla!no vreme, mutni i maglovit dan je idealan za smuda. <ad je visoka voda treba ga tra!iti u vecoj dubini u priobalju pod potopljenim vrbama tokom veceg dela dana, a to je obicno sa proleca i sa jeseni. <ad je voda niska, vredi ga cekati uvece iza prepreka koje prave limane i oko rtova. # bistrim vodama, gde je dozvoljeno, peca se nocu. Odma) po otvaranju sezone u kasno prolece de:initivno najbolje mesto za pecanje smuda je zapenjena voda ispod mesta gde voda pada sa vece visine 5vodopada, prelivnice,=7. 4u se odrasli kapitalni smudevi okupljaju u velikim jatima i pecaju se na !ivog kedera. *akon proletnjeg okupljanja u br!oj vodi u cijoj blizini su se izmrestili, smudevi napu"taju ovakva mesta i pocetkom leta se povlace u mirnije i dublje vode. 4okom letnji) meseci trebalo bi pecati na mestima sa "ljunkovitim dnom ili jakim padom dubine. Obratite narocitu pa!nju na potopljena ostrva, jer je upravo to struktura koja proizvodi bogat ulov tokom cele godine. <arbonski tvrdi "tap du!ine od ' do ',-m namenjen pecanju "arana ili "tuke je idealan je za smuda. Smud pru!a lep otpor, ali nije sna!an. >z tog razloga, najlon nosivosti ',? kg je sasvim dovoljan. #koliko u vodi ima dosta potopljeni) panjeva, potreban je najlon nosivosti - kg. # ovim vodama pazite da se najlon ne vuce po vodi. #dice velicine & do ,% su idealne. +rtva ribica je najbolji mamac za smuda u toku cele godine. +o!ete koristiti bilo koju slatkovodnu ribu, ali su mu bodorka, balavac, jegulja i grgec omiljeni. +orska riba kao "to su tune i sardine nisu dobri mamci za smuda, mada ce privuci mnoge druge ribe. @elicina mrtve ribe treba da da bude izmedu & i ,% cm i te!ine do ?% g i treba je spustiti na samo dno vode. +amac ote!ajte olovom kako bi sigurno legao na dno. +o!ete koristiti sve!e ili zamrznute mamce. +etod Ao!ivljavanjaA mrtve ribe su ,/?$. godine izmislili Albert Dra"kovic i Benri ;imouzin. Osnovu ovog sistema cini jig glava. #dicu provucete kroz riblja usta, kroz telo i kroz stomak izvadite vr) udice napolje. Cig ve!emtepreko vrtilice za glavnu strunu. *a istu vrtilicu postavite jednu ili dve trokrake udice na predvezima ne du!im od polovine du!ine kedera. +amac bacate :inim "tapom du!ine 3,- do 3,$ m. Pustite ga da padne na dno, "to identi:ikujete blagim opu"tanjem najlona. O!ivljavanje se radi naglim trzajem vr)a "tapa nagore i namotavanjem najlona. *a ovaj nacin riba kao da skakuce po dnu glumeci bolesnu ribu. #koliko je dno sa dosta prepreka, granja i panjeva, umesto jiga mo!e se koristiti i specijalno nekacece olovo u obliku bumeranga. # ovom slucaju olovo uvek grebe po dnu, di!uci mulj i primamljujuci smuda. a razliku od mrtvi) mamaca, !ivi treba da budu iznad dna na '% do ?% cm. abacite "to bli!e nekoj podvodnoj prepreci. Pribli!ite se vodi i potra!te brojna jata sitne ribe. Smud mora da bude u blizini. Standardno vezivanje sa klizecim olovom se koristi kada se peca

sa !ivim mamcem. Olova moraju da budu laka, 3% do '% g, jer ce smud odustati od mamca ako oseti otpor. Plovak treba da bude polistirenski, velike nosivosti i do ?% g. Dubinski metod se mo!e koristiti za pecanje sa mrtvom ribicom. *ajbolje je na kraj najlona postaviti olovnu virblu. *a nju postavite predvez du!ine 0% cm i dve trokrake udice. +rtvu ribu ili parce pricvrstite na udice. >znad mamaca postavite jedno vece ili vi"e manji) olovaca da dr!e mamac i najlon pripijene na dno. #koliko znate da je dno puno panjeva, koristite pre plovak neko dubinsku metodu. Sistem koji ve!ete na plovak je bitan. +o!e se koristiti isti nacin vezivanja kao i za lov dubinskim metodom, sa tim da virbla mora biti te te!ine da optereti i ispravi plovak, ali se mo!e napraviti i drugaciji sistem. *a kraj najlona postavlja se laka virbla, a onda se na nju kace dva predveza. Cedan du!ine $% cm na kome se nalazi olovo te!ine 3% g, a na drugom du!ine '% cm, postavlja se trokraka udica i mamac. +o!e se pecati varalicom u obliku metalne ka"ike ili male ribice. @aralica mora da lici na prirodnu )ranu koju smud mo!e da nade u svojoj okolini. #koliko varalicarite u jesen treba koristiti krupnije varalice. Dobro su se pokazale 6isto 6ap, 6attlinD Eat 6ap,4ail dancer kao i razne AzveckeA- varalice koje proizvode zvuk. *a na"im vodama dobro su se pokazali oranovi vobleri za smuda velicine - i / cm,sivo-plave i braon nijanse. <ada se lovi na spinera iza njega na udicu treba postaviti glistu ili vecu pijavicu. # rano prolece plitkoroneci vobleri vode se brzinom koja je jedva dovoljna da vobler radi. Sa vremena na vreme povucite "tap da varalica napravi pauzu u radu "to mo!e naterati smuda da napadne varalicu. Ova te)nika je dobra ako je voda duboka od ,,- m do ' m. Smuda mo!ete loviti i na silikonske varalice, "edove, tFistere i vormove. 4e)nika lova vormovima se primenjuje na onim mestima gde je dno te"ko, puno granja i prepreka pa bi drugi sistemi kacili. a postavljanje vorma koriste se specijalne udice sa zakrivljenim vratom. @r) udice se uranja u telo vorma, i na taj nacin ne mo!e doci do kacenja. Sam vorm sistem klizi po vratu udice i odskakuje od podloge. Slicno jigu i vorm ima olovnu glavu, koja nije deo udice i koja se posebno montira. # slucaju teksas sistema, glava se nalazi na samom vratu udice i vorm najvi"e lici na tFistera. Ovaj sistem je pogodan za cvrsta dna. <ada je dno muljevito, koristi se karolina sistem. 8lava vorma se kaci na kraj najlona i na nju se postavlja vrtilica. @e!e se na virblu predvez od najlona od %,- do ,,m. *a predvez se vezuje vorm udica i sam vorm na njoj. Ovako vezan sistem nece potonuti u mulj. Pri zabacivanju, cilj je vorma "to pre spustiti na dno, pa ostavite najlon slobodno da izlazi iz ma"inice, sve dok vorm ne padne na dno. *akon toga polako namotajte najlon i ostavite nekoliko sekundi da vorm le!i na dnu. @r) "tapa povucite nagore oko 0% cm. .rzina povlacenja treba da je manja od brzine pri kontri. +orate osetiti rad vorma. Opet spu"tate vr). @orm tada ide nadole i kada padne na dno namotajte najlon. *a ovaj nacin pretra!ujete dno u koracima. Pauza na dnu mo!e biti mirna, ali mo!ete i da vibrirate vr)om nakon "to zategnete najlon. Dno pretra!ujte tamo gde bi riba mogla da bude. >majte uvek na umu da smud na cistinu izlazi samo ako nema podvodni) struktura i rano u prolece kada prilazi plicacima da bi se )ranio. # ovom drugom slucaju, smuda cete vrlo te"ko naterati da zagrize bilo "ta.

6ibolov sa jig glavom je dosta slican ribolovu sa vormom. #koliko koristite jig-a sa olovnom glavom, svakako najbolja prezentacija se posti!e kad pu"tate jig da AodskaceA od dna. Povucite jig u kratkom trzaju, a zatim ga pustite da padne na dno. *a dnu ga ostavite da miruje par sekundi, a zatim opet povucite. *astojte da radite sporo i da ostavite jig da miruje na dnu, jer smud vrlo cesto uzima kad je jig u mirovanju. Od glava jiga najuniverzalnija varijanta je okrugla, trouglasta. +etak "ed se preporucuje za brzotonuce varjante, stand-up za tvrda, ravna dna. a zimski ribolov preporucuju se Sesi "ajner, Ein "ed, Sesi "ed i Orkin Ged. Drugi metod je ako koristite jig sa plutajucom glavom. # ovom slucaju vam je potrebno klizno olovo koje ce dr!ati predvez sa jig-om na dnu, a u isto vreme omogucava vam da vrlo precizno odredite kad ga je smud uzeo da bi pravovremeno reagovali. Povlacite predvez na ApotezA, ne vi"e od metra, a zatim namotajte vi"ak najlona i sacekajte izvesno vreme da se jig podigne. <ad ste procenili da se podigao i stoji uspravno, povucite opet.

LOV SMUA MUVANJEM +uvanje je speci:iHna te)nika, sa dvije svoje varijante 5sa obale i iz Hamca7, koja je u su"tini izmeIu dubinskog ribolova i d!igovanja. *ajbolje rezultate daje u lovu smuIa, mada se ovom te)nikom mogu loviti i druge vrste grabljivica, naroHito "tuka. Prilikom izbora mjesta ka kojem Jete plasirati mamac, potrebno je da imate u vidu par HinjenicaK SmuIevi se obiHno nalaze na dnu. #koliko je vrijeme oblaHno ili u suton i u ranu zoru, smuIevi kreJu ka povr"ini. SmuIevi odliHno vide i osejJaju svaki pokret u svojoj okolini. SmuIevi vole kamenito dno, mada mogu da se okupljaju i u vodama sa pjeskovitim dnom. Sa druge strane, nemojte misliti da tamo gdje je dno muljevito nema smuIeva. +noge su bare i mrtvaci naseljene smuIevima. Cedini je uslov, da u vodi ima dovoljno kiseonika, jer je smuI veoma osjetljiv na njegov nedostatak. SmuIevi vole da se okupljaju na mjestima gde se voda kovitla i pjeni. 4ada i) mo!ete naJi i vrlo blizu povr"ine. # dubinama tra!e mjesta blizu vodeni) prepreka. SmuIevi su vrlo osjetljive ribe. Pa!ljivo rukujte njima, posebno ako !elite da i) pustite nakon mjerenja i slikanja. #koliko riba ugine, koja je svr)a pu"tanja. DIGOVANJE ;ov grabljivica, posebno smuIa silikonskim varalicama 5tFisteri, "edovi, pe"evi i vormovi7 vuHenjem po dnu. Ova te)nika je vrlo sliHna muvanju. Dvije osnovne razlike kod ova dva ribolova je "to su kod muvanja mamci prirodni, a kod d!igovanja silikonski i "to pri d!igovanju nema dugi) pauza u voIenju sistema.