NEBOJA KATI: SRBIJA JE KOLONIJA SA MALIM ANSAMA I ZA POBUNU I ZA PROMENU ponedeljak, 30 decembar 2013 13:13

Promene mogu biti inicir ne ! mo " t r#i$nom e"onom!"om "ri#om% Kri# &e i#'e!n ( )i &e !*orno + )i mo,e biti i " t r#i$n

Ovo je izvod iz dugog razgovara-intervjua koji je sa mnom vodila profesorka dr Radmila akarada! "ntervju je napravljen septembra 2013! #raj godine mi se u$ino kao dobar trenutak da neke delove tog intervjua postavim na blog, naravno uz dozvolu dr akarade! % ! #ati&' N - +r, ' " o + *ro* + ( tone% Z -to. / 0r m Srbi&e &e *re !'eg u#ro"o' n n&enom ne!*o!obno-1u + u*r ')& !obom% Srbi& !obom ne u*r ')& *r'en!t'eno # to -to to ne ume( u +rugom "or "u i # to -to &o& to i ! !tr ne ne!*orno ote, ' &u% (prkos inostranom mo&nom faktoru, krivica za propadanje )rbije ide pre svega na rabo* nekompetentne i lenje elite, koja je pokazala mali intelektualni, a ogroman udvori$ki i narcisoidni potencijal!

U*r 'o # to -to &e ne!*o!obn i ne"re ti'n ( t "' e)it im !n , n in!tin"t ! moo+r, n& ! titi !e # t' r n&em +eb te( *o!e# n&em # ) "im o+go'orim ( ") no'!"om tomi# ci&om( *ro'inci& )i#o' n&em & 'nog *ro!tor ( umi)& ' n&em ino!tr nim !*on#orim ( n &e+no&( i)i *rimiti'nim( *o'r-nim n cion )i#mom( n +rugo& !tr ni% )rbija nikada nije bila miljenica istorije i to je van svake sumnje! ( tezama o nepravdama istorije vi*e je nego zrno istine! +e,utim, ista ili sli$na obja*njenja svaka nacija mo-e na&i i time pravdati svoje neuspe.e! /o je infantilni prilaz stvarnosti 0 )rbija mora sazreti i stati pred ogledalo! joj su potrebni odgovori i promena, a ne jadikovke i izgovori koji opravdavaju status quo! 1ok ovo ne spoznamo, dok ne priznamo sopstvenu odgovornost za stanje u kome smo i dok se sa tim ne suo$imo, ne mo-emo napraviti ni korak dalje! (vek &e nam biti kriv neko drugi, uvek &emo poraze romantizovati i gurati u mitsku sferu, ne u$e&i iz nji. ni*ta! /o je do-ivljaj stvarnosti kojom dominira usud, sli$no kao u gr$koj mitologiji! #lju$no pitanje koje sebi moramo postaviti je da li smo mi subjekt ili objekt istorije! 2reciznije 0 imamo li kapacitet da od objekta istorije, a to smo sada nesumnjivo, postanemo njen subjekt3 Ko&e !u o!no'ne 2e"onom!"e3 *re*re"e tr n!4orm ci&e !r*!"e +r, 'e o+ !) be 2neu!*e-ne3 u 4un"cion )nu. 4 /ransformacija se ne mo-e obaviti bez temeljne analize uzroka krize! #ada je o ekonomiji re$, u centru transformacije bi moralo biti definisanje mesta i uloge dr-ave u ekonomskom sistemu! +oj pristup dr-avi je konzervativan i mo-da najbli-i nema$kom razumevanju dr-ave, pogotovo onakvom kakvo je zastupao kontroverzni #arl 5mit! ( tom konceptu dr-ava je uvek jaka, stoji iznad dru*tva i u stanju je da u zavisnosti od situacije neutrali*e,

kontroli*e ili .armonizuje pojedina$ne, grupne, korporativisti$ke interese, kao i da svoje gra,ane za*titi od 6drugi.7! Ovo podrazumeva da uvek postoji dr-avni interes, koji nadilazi interese grupa i nji.ove kratkoro$ne ciljeve! #valitetna administracija je prva, mo-da i klju$na brana od politi$ke demagogije i voluntarizma! ( praksi, ona je sna-nija i od tzv! demokratske kontrole! 8apan je i ovde najbolja ilustracija modela! )vestan sam da je u ovakvom s.vatanju dr-ave previ*e metafizi$kog idealizma, da se na ovim premisama lako sklizne u autoritarizam, ali na suprotnoj strani, na strani slabe dr-ave samo su pusto* i entropija! 9vu$a&e paradoksalno, ali upravo je sna-na dr-ava potrebna i demokratijama, jer one uvek koketiraju sa demagogijom, sa kratkoro$nim interesima i sa mo&nim lobijima! ( uspe*nim dr-avama u razvoju najkvalitetniji intelektualni kadar je zaposlen upravo u dr-avnoj administraciji! :od ka dnu se ne mo-e zaustaviti bez okupljanja kadrova na meritokratskom, a ne na partijskom principu! #ao korak u tom smeru, imalo bi smisla napraviti i elitnu *kolu za dr-avnu administraciju po modelu francuske ; <, na primer! Odnekud se mora krenuti! )poljne prepreke razvoju i progresu su manje nego ranije! =lobalizacija je dovela do lakog transfera te.nologija, internet i minijaturizacija u te.nologijama su drasti$no smanjili tro*kove te.nolo*kog sustizanja i doveli do toga da su i te.nologija i informacije pod rukom, i dostupnije nego ikada ranije! (nutra*nje prepreke su mnogo ve&e i, kada sam govorio o stanju elite, jasno je da upravo tu vidim veliki zid! ( ovom trenutku se ne vidi ko bi mogao biti agens promene u )rbiji! >ojim se da promene mogu biti inicirane samo katarzi$nom ekonomskom krizom, gorom

i dramati$nijom od ove u kojoj je )rbija danas, posle koje bi mogao uslediti dru*tveni konsenzus! #riza je vi*e nego izvesna, ali je sporno da li ona mo-e biti i katarzi$na! 2ostavlja se i pitanje da li je katarza mogu&a u sistemu bez ideologije, bez ikakvog sistema vrednosti, bez ideja koje promovi*u neki od oblika idealizma! (pravo taj otklon od idealizma, dnevno i uporno izrugivanje idealizmu u bilo kom obliku, stra*an je faktor socijalne apatije i demobilizacije! 1uboko sam razo$aran pasivno*&u ?rkve, njenim nedopustivim koketiranjem sa vla*&u, njenim samozadovoljstvom i dru*tvenom pasivno*&u! ?rkva ima ogroman prostor za delovanje i niko je ne ometa u tome! @eliki broj gra,ana ima potrebu da $uje re$i blagosti, ljubavi i smisla, ali na toj strani su muk ili, u najboljem slu$aju, rutina! "sto bi. rekao i za <kademiju i akademike! ji. kao da ne doti$e ono *to se oko nji. zbiva! 1a li je zaista sve na prodaju i da li integritet ima tako nisku cenu3 <ko bi kakvim $udom i do*lo do katarze i preokreta, postoji problem koji je sada gotovo nere*iv! ajopasniji, daleko najopasniji od svi. lo*i. trendova u )rbiji je demografski! a jednom kraju imamo veoma nizak natalitet, a na drugom emigraciju! >roj stanovnika u )rbiji se svake godine smanjuje za oko 30 do A0 .iljada ljudi! Ono *to pretekne odlazi u inostranstvo i trajno se iseljava! /akav odliv kvalitetne radne snage i fertilnog kapitala )rbija ne mo-e ni izdr-ati niti amortizovati! ( tome je klica kona$ne propasti! everovatna je opu*tenost kojom na ovaj najve&i dugoro$ni problem gleda doma&a javnost, koja je pri tome i sretna *to je emigracija tako velika jer *alje novac u )rbiju!

apravi&u malu digresiju! ;manuel /od, francuski demograf i sociolog do $ijeg mi*ljenja dr-im, prorekao je propast )))R znatno pre nego se on i dogodio! jegova analiza nije bazirala na kritici socijalisti$ke privredne strukture, nedostatka privrednog dinamizma ili visoki. tro*kova naoru-avanja! /od je najve&u slabost
ruskog dru*tva video u njegovom demografskom propadanju! Rusija vi*e ne mo-e povratiti status velesile jer ima mali broj stanovnika! "storija i budu&nost pripadaju fertilnim narodima 0 oni pobe,uju, i onda kada su u drugim domenima slabiji! #ona$no, ima li jasnije demografske poruke od kosovske3 t !u re )ne *er!*e"ti'e # !r*!"u +r, 'u. 0 )i one n go'e-t ' &u n !t n " ne"og no'og ob)i" +r, 'e "o&i ni&e *o!to& o. 4 ajrealnija, iako najneprijatnija perspektiva )rbije je da nastavi da tavori kao do sada i da ide putem Rumunije ili >ugarske, na primer! ( tom scenariju )rbija &e imati moderno evropsko zakonodavsto, ali ne&e postati moderna evropska dr-ava! Blanstvo u ;( bi omogu&ilo lak*i protok ljudi i roba, ali ne mnogo vi*e od toga! 2romene su spore, formalne i kozmeti$ke! Odliv radne snage bi se nastavio, implozija stanovni*tva bi bila jo* izra-enija, )rbija bi nastavila da -ivi velikim delom od pomo&i emigracije! )ve su*tinske slabosti dru*tva bi ostale nepromenjene ili bi boljitci dolazili tako sporo da iz perspektive kratkog ljudskog -ivota ne bi zna$ili puno! +ogu&a je i promena po modelu +a,arske, ali se bojim da je malo verovatna! 2oslednji. dvadeset godina su dovele do iscrpljivanja i letargije! Oni koji bi morali biti agens promene -ive previ*e dobro da bi imali potrebu da bilo *ta menjaju! 2revi*e je kvalitetni. ljudi napustilo )rbiju i nikada se ne&e vratiti! adam se da gre*im! ekada do promena dolazi $udom, upravo onda kada se sve $ini izgubljenim, i u tome je misterija istorije! ( svakom slu$aju, ne bi. voleo da se drama )rbije razre*ava na ulici! /o nikome dobro donelo ne bi! 5to se nagove*taja o nastanku nekog novog oblika dr-ave ti$e, oni su odavno tu! /o bi se grubo moglo nazvati dr-ava bez dr-ave, dr-ava kao provizorijum, ili dr-ava kao .ologram! B um n " ,e + &e + n ! !u+bin $o'e$ n!t' u *it n&u( + !e *rib)i, ' mo i'ici *ro' )i&e( + &e bu+u1no!t ne*re+'i+i' ( 'e)i" ne*o#n nic % U"o)i"o &e to t $no( " "o uo*-te mo,emo o !u+bini ') !tite +r, 'e5+ru-t' !mi!)eno + r #mi-)& mo. 4 1r-ave se razlikuju upravo po tom odnosu prema budu&nosti! +o&ne dr-ave analiziraju izazove budu&nosti i poku*avaju da suze prostor nepredvidivog! One druge, bez mo&i ali i bez vizije, pasivno $ekaju da se budu&nost dogodi!

2onekad izgleda da, uprkos razvoju znanja, slepilo dominira i da se jasne opasnosti globalno ignori*u! >ojim se da je to ipak samo privid i da centri mo&i planiraju budu&nost sa punom sve*&u o globalnim opasnostima! #ada su informacije i kvalitetne analize u pitanju, ostatak sveta stra.ovito, decenijama zaostaje za najmo&nijim dr-avama, nji.ovim analiti$kim centrima i slu-bama! Ove dr-ave uveliko oblikuju budu&nost po sopstvenoj meri, dok se ostali batrgaju poku*avaju&i da re*e probleme sada*njosti ili pro*losti, poput )rbije! a-alost, to oblikovanje budu&nosti ne po$iva na idejama .umanizma i univerzalizma, ve&, kako je to uvek bivalo u istoriji, na egoizmu klasa i grupa, na verovanju da se do sigurnosti sti-e preko le,a drugi. ili kroz sukob sa njima! Retorika se mo-da promenila, ali su bazni principi ostali isti! " prirodom i dru*tvom vlada princip slepe sile! #ada govorimo o sudbini vlastite dr-ave, upravo ove $injenice bi morale da dovedu do unutra*nje mobilizacije, do sinergijskog napora kako bi se odmakli od provalije! 2itanje nije da li se mo-e uspeti ili ne jer na to pitanje samo budu&nost mo-e dati odgovor! 2itanje je da li dajemo sve od sebe da uspemo, da li mobili*emo sav intelektualni potencijal koji imamo, ili sami dobrovoljno ska$emo u provaliju, ili dopu*tamo da bez otpora u nju budemo gurnuti! )rbija nema institucije koje bi se sistematski i temeljno bavile strate*kim analizama i izazovima budu&nosti! (z to, potkupljivost intelektualne elite i njena nezainteresovanost za budu&nost dr-ave je danas dostigla razmere kakve nikada nije imala u modernoj istoriji! #ombinacija ove dve pojave duboko obes.rabruje! 0 )i &e Srbi& i#gubi) ( i)i gubi( !'e *ret*o!t '"e utonomi&e( t&% 6!tru"tur )ne " * citete # utonomi&om7. K "' t'ore'in ( ti* +ru-t' n tim *remi! m n !t &e. K "o bi 'i +e4ini! )i " r "ter !r*!"e +r, 'e. 4 )rbija je danas kolonija, i to se te*ko da sakriti! =otovo da su svi najva-niji atributi kolonije tu! )vi klju$ni ekonomski resursi se daju ili prodaju strancima, i to se progla*ava vr.uncem mudrosti i fantasti$nom ekonomskom strategijom! e morate biti marksista, pa zaklju$iti da, ako ne upravljate ekonomijom, tada se i osnovna podloga va*e dr-avnosti gubi! )ada imamo i novi fenomen, a to je da se strancima poveravaju dr-avni poslovi i da se stranci pozivaju da kreiraju doma&u ekonomsku politiku i time manje ili vi*e direktno upravljaju dr-avom! Cascinira ovako dobrovoljno prepu*tanje suvereniteta! )rbija je u tom smislu avangardna! 2olitiku )rbije usmeravaju i odre,uju stranci, otvoreno, bez skrivanja! Oni ispostavljaju politi$ke za.teve, a odskora oni insistiraju i na mentalnom rein-enjeringu nacije! 2oziv doma&i. politi$ara da se )rbi menjaju samo je e.o za.teva koji dolaze sa strane! 2ri tome, nije sporno da se nacija mora stalno preispitivati i 6popravljati7 ako -eli da opstane! Ova vrsta adaptacije nam u pro*losti nije i*la od ruke! )porno je *to tra-ena

prepravka nije u interesu )rbije i njeni. gra,ana, ve& u interesu pri.vatanja stereotipa koji se name&u o )rbima! 1akle, priznajte da ste ru-ni, prljavi i zli, kako bi retrospektivno opravdali sve ono *to smo vam radili, ne poslednji. dvadeset, ve& poslednji. sto godina! )rbija tako mora pri.vatiti ulogu -rtvenog jarca evropske politike! Ovo ne zna$i da je )rbija uvek bila nedu-na -rtva, kako sebe $esto voli da vidi, ali )rbija svakako nije najve&e evropsko zlo, kako se danas sugeri*e! #ako je srpska dr-ava u prakti$no kolonijalnom polo-aju, logi$no je da u njoj ni$e i cveta kompradorska elita! Ona obu.vata sve pore dru*tva i tom korozivnom procesu kao da nema kraja! 2rostor za pobunu je veoma mali! )vako ko ne pristaje na ovakvo stanje skloniji je da napusti )rbiju, nego da se -rtvuje u borbi neizvesnog is.oda i sa malo saveznika! /u se tako,e vidi i veliki skriveni efekat globalizacije 0 ona je neka vrsta sigurnosnog ventila 0 pacifikuje dru*tvo i pru-a *ansu da se li$ni -ivot popravi bez socijalne pobune, iseljavanjem! /ime se i mo-e objasniti proces propadanja "sto$ne ;vrope, koji prolazi gotovo bez pobune! 1o danas su se sve stranke ve& oku*ale na vlasti, a srpska politika se nije bitno menjala, bez obzira da li ju je vodila leva ili desna, nacionalna ili mondijalna opcija! ;fekti su pogubni i )rbija je van sumnje neuspela dr-ava, a u iskrenijem iskazu mo-da i antidr-ava! U "o&o& meri &e " r "ter 2*re+ tor!"i.3 n cion )ne *o)iti$"e e)ite o+ o+!u+nog #n $ & # t " ' i!8o+( u "o&o& meri !mo n +igr ni *o!)e+ic m neo)iber )ne g)ob )i# ci&e i intere!im n &mo1ni&i8. 0rugim re$im ( + )i &e *o!to& o m ne' r!"i *ro!tor # r #'o& "o&i ni&e i!"ori-1en #bog " r "ter e)ite( n&ene "oru*ti'no!ti. 4 "ako ne potcenjujem njenu mo&, mislim da je globalizacija samo delimi$no odredila poziciju )rbije! >ez obzira na mo& globalizacije, nisu sve dr-ave u stanju u kome je )rbija danas! (zroci na*eg posrtanja su dvojaki i vezani su za istoriju i geopoliti$ki prostor! 9a*to je elita takva kakva jeste, lo*a i korumpirana3 +ogu&i odgovor je ponudio #onstantin Deontjev jo* u E"E veku! On misli da je veliki problem ve&ine isto$noevropski. naroda *to su ostali bez aristokratije i stale-a! <ko se ide linijom takve argumentacije, onda je )rbija padom pod tursku vlast izgubila aristokratiju i izgubila podlogu za kasnije stvaranje stale-a! < na tome je po$ivala dru*tvena organizacija, disciplina i zdrava geneza nacije! <ristokratija je bila nosilac samosvesti, samopo*tovanja, $asti, i ona je temelj na kome su nastajale uspe*ne dr-ave! )rbija je u 1F! veku bila vo,ena sna-nim nacionalnim idejama! /o je pomoglo i procesu osloba,anja i *irenja )rbije, ali to nije bilo dovoljna za izgradnju $vrste dru*tvene strukture! eprekidni ratovi i stalne politi$ke promene, kao i promene dr-avnog okvira, onemogu&ile su i to zakasnelo stvaranje zdrave nacionalne elite i korporativisti$ke dru*tvene strukture! 1ana*nje stanje srpske elite je kraj jednog .aoti$nog i relativno kratkog procesa!

)udbinu dr-ave ne odre,uju kratki periodi nacionalnog zanosa niti je odre,uju veli$anstvene ratne pobede! )udbinu dr-ave odre,uju oni dugi, ne.erojski i monotoni periodi mira, u kojima se dr-ava gradi, ure,uje i sazereva! 1rugi, jo* te-i problem je *to se srpski du.ovni prostor i njegov geopoliti$ki prostor ne poklapaju! )rbija je na periferiji dva sveta 0 "sto$nog i 9apadnog rimskog carstva! /a podela je, sve sam sigurniji, tako dramati$no, gotovo metafizi$ki duboka, da je ni proces evrointegracija ne mo-e izbrisati! 9a zapadnu ;vropu je integracija istoka nu-no geostrate*ko zlo! "stok &e u tom smislu ostati 6drugost7 dostojna prezrenja! i procesi na istoku ;vrope, to treba jasno i iskreno re&i, ne poma-u da se percepcija promeni! 9apitajmo se *ta je to *to u vrednosnom i idejnom smislu "sto$na ;vropa nudi3 Bime to istok ;vrope danas mo-e da imponuje3 )rpski du.ovni prostor je odre,en slovenstvom i pravoslavljem! )lovenstvo odavno nije nikakav integrativni faktor, dok je pravoslavlje sistematski ubijano i spolja i iznutra! <ko je Rusija mogla biti centar isto$nog sveta, jedne logi$ne celine, ta mogu&nost je nestala raspadom )))R i ulaskom Rumunije i >ugarske u ;( i </O! =r$ka je, naravno, u*la mnogo ranije! )rbija je tako ostala bez strate*ki. opcija! Opasna je iluzija da se )rbija mo-e sna-no osloniti na Rusiju i da je to alternativa! Rusija je prokockala imperiju! Ostala je usamljena i u borbi za goli opstanak! 9a )rbiju ona je i predaleko, a svaka geografska veza je prekinuta! </O je svuda, i oko )rbije i oko Rusije! #ona$no, slaba i bez izlaza na more, )rbija bi za Rusiju bila vi*e glavobolja nego va-an saveznik! (zgred, )rbija nikada i nije bila istinski proruski orijentisana iako se takvom na zapadu percipira! )ve dok ta neutemeljena percepcija opstaje, )rbija &e biti tretirana kao neprijatelj, kao 6udarna igla Rusije na >alkanu7! ) druge strane, Rusija bolje poznaje )rbiju i svesna je da )rbija nikada ne&e biti njen pouzdani saveznik! Ova ruska rezerva prema )rbiji datira jo* iz E"E veka, a doga,aji od 1FAG! godine pa sve do 1FF2! su to jo* jednom potvrdili! )ve ovo mo-e objasniti anemi$nu politiku Rusije prema )rbiji! )ve ovo navodim kako bi. ukazao da su geostrate*ke alternative drasti$no su-ene! ;vropska orijentacija je zato logi$an is.od iako je daleko od idealnog! Ovaj moj proevropski stav ne podrazumeva i evropsku orijentaciju po svaku cenu! ( pregovorima sa ;( se mogu i moraju praviti kompromisi, ali dr-ava mora imati jasne crvene linije koje ne&e prelaziti! ( ime evropske budu&nosti se ne mo-e pristajati na potpunu ekonomsku, kulturnu i socijalnu destrukciju! eutralnost bi mogla biti privla$na, ali to 9apad ne&e tolerisati upravo zbog proruske percepcije )rbije! eutralnost se toleri*e samo onim dr-avama koje su $vrsto istorijom, verom i bi&em deo zapadnog sveta!

Po+ "o&im *ret*o!t '" m Srbi& mo,e + *o'r ti +eo !'og r #'o&nog *otenci& ) i *o)iti$"e utonomi&e i)i !mo mi ne*o'r tno !")i#nu)i u # 'i!no!t i ne9r #'o&. 4 e verujem u ekonomski oporavak bez promene socijalne i ekonomske matrice, kao i bez *irokog dru*tvenog konsenzusa! <ko nema ujedinjuju&i., mobilizatorski. dru*tveni. ideja, ako sistem vrednosti ostaje kakav jeste, )rbija &e ostati pora-ena zemlja, pora-ena na svim frontovima! <ko se -eli preokret, mora se poku*ati spasiti ono *to se spasiti mo-e, i tu je neop.odan konzervativni pristup! /emelji dru*tva bi morali po$ivati na porodici i *koli, kao i na nemilosrdnom uspostavljanju $vrste dru*tvene discipline! Ovde mislim na slepo po*tovanje zakona i na nultu toleranciju u njegovom sprovo,enju! )ve institucije dr-ave bi morale slati istu poruku 0 rad, u$enje, solidarnost, disciplina, skromnost, odricanje i spremnost na -rtvu! 1r-ava bi morala stvoriti okvir za obnovu tradicionalni. vrednosti i u tom procesu bi javni prostor morao biti, ponavljam, bez milosti o$i*&en od destruktivnog dejstva tabloida, farmi, velikog brata i primitivizma koji se promovi*e! Ovaj proces se mora delom obavljati kroz arbitriranje dr-ave, kroz zabrane i represiju! 1elom se i poreska politika mo-e koristiti kao dobar instrument kontrole javnog prostora! 2odse&am da je 8ugoslavija imala instrument koji smo zvali 6porez na *und7! Do*a literatura, muzika, novine na primer, podlegale su posebnom porezu na promet koji je *und $inio skupim! #ada je ekonomija u pitanju, dr-ava se mora vratiti u ekonomski centar i mora aktivno usmeravati ekonomsku politiku! 8avna preduze&a bi morala ostati u dr-avnom vlasni*tvu, morala bi se profesionalizovati i morala bi se koristiti kao instrument razvoja! >ankarski sistem bi morao po$ivati na doma&im bankama, a arodna banka bi morala prestati da *titi inostrane interese! 2reduga$ak je spisak onoga *to se ne radi, a *to bi se moralo uraditi! 1a li verujem da je preporod na pomenutim pretpostavkama mogu&3 ( ovom trenutku svakako ne, ali budu&nost ume da iznenadi, i ne uvek i nu-no neprijatno! B)og Nebo&-e K ti1