MEUNARODNI MONETARNI FOND

SADRAJ:

1.Cilj seminarskog rada 2.Uvod 3.Zadatak i ilj !!"#a 4."inansijska osnova !!"#a $.&vote i glasanje # 'ojam i (na)aj %.+'era ije !!"#a *.+rgani(a ija !!"#a ..Uloga (lata / !!"#/ ,.0al/tni sistem !!"#a 1-.Dogovaranje i kons/lta ije / !!"#/ 11."inansijka 1/nk ija !!"#a 12."inansijka 'omo2 13."inansijske olak3i e 14.S'e ijalna 'rava v/)enja SDR 4 'ojam i s/3tina 5S'e ial Dra6ing Rig7ts8 1$.9olitika /slovljenosti 1onda 1%.Stand#:; aran<mani 1*.Sr:ija i Crna =ora i !!" 5J/goslavija i !!"8 1.. Zaklj/)na ra(matranja >iterat/ra
7tt':??666.:es'latniseminarskiradovi. om

3 4 $ % * , 111 12 13 14 1$ 1% 1. 221 22 23 2$

Uvod
!!" je me@/narodna koo'erativna instit/ ija koj/ )ine 1.2 (emljeAdo:rovoljno /)lanjeneAjer 'rednost vide / (ajedni)kom dogovaranj/ / okvir/ ove instit/ ijeAa sve / ilj/ 'osti(anja 3to sta:ilnijeg me@/narodnog sistema 'oslovanja. Bako@eA!!" je instit/ ija koja 'o(ajmlj/je nova svojim )lanovima koji imaj/ 'ro:leme sa 1inansijskim o:ave(amaAali samo 'od /slovom da 'red/(m/ mere (a eliminisanje ti7 'ote3ko2a.!!" nema nikakav a/toritet nad doma2om ekonomskom 'olitikom svoji7 )lanova. Do 'otre:e (a organi(a ijom kao 3to je !!" do3lo je 'osle velike ekonomske kri(e 3-#i7 godina ovog veka. 0eliki :roj dr<ava sa 0elikom Critanijom na )el/ moralo je da na'/3ta (latno 'ravilo. Baj sistem je naila(io na 'ote3ko2e / vreme nastajanja mono'ola i kon entra ije ka'itala. Do3lo je do o'adanja <ivotnog standarda. Deke dr<ave s/ te<ile skoro 'ot'/nom eliminisanj/ /'otre:e nov a a dr/ge s/ 'rodavale svoj/ val/t/ is'od realne ene da :i smanjile 'oslovanje dr/gi7 (emalja. +dnos i(me@/ nov a i vrednosti ro:a je 'ostao nejasan. +vakva 'raksa je 'o(nata 'od na(ivom kom'etitivna devalva ija. Cene do:ara na svetskom tr<i3t/ s/ 'ale (a 4.E A a vrednost me@/narodnog 'oslovanja (a %3E. Bokom 3-#ti7 godina dola(i do nekoliko me@/narodni7 kon1eren ija sa iljem da se s're)e monetarni 'ro:lemi. Bre:alo je stvoriti sistem koji 2e se :aviti monetarnim 'itanjima i re3avanj/ monetarni7 'ro:lema. Za7tev (a takvim sistemom s/ (atra<ili Farr; DeGter H7ite i( SAD#a i Jo7n !a;nard &e;nes i( U&. !e@/narodna (ajedni a je 'ri7vatila ovaj sistem a dogovor o /s'ostavljanj/ !e@/narodnog monetarnog 1onda se desio / grad/ Cretton HoodsA De6 Fam's7ireA USAA 22#og J/la 1,44 godine. Dogovor/ s/ 'ris/stvovali 44 delegata ra(ni7 (emalja. !!" je 'o)eo (vani)no sa radom / 0a3ington/ maja 1,4% godine sa 3, )lanova

Cilj MMF-a
+snovni iljevi !!"#a s/: # Una're@enje me@/narodne saradnje kro( kons/lta ije i (ajedni)ko re3avanje monetarni7 'ro:lema.
2

# 9ro3irivanje me@/narodne trgovineA rast (a'oslenostiA do7otka i 'roi(vodnje. # Sta:ili(a ija devi(ni7 k/rseva I s're)avanje konk/rentski7 de'resija ija. # !/ltilaterali(am / me@/narodnim 'la2anjima (a tek/2e transak ije I /klanjanje devi(ni7 ograni)enja koja s'/tavaj/ rast me@/narodne trgovine. # +:e(:e@enje 1inansiski7 sredstava (a 'omo2 (emljama )lani ama / /ravnote<enj/ 'latnog :ilansa. # Smanjenje 'latno:ilansni7 neravnote<a.
Zadatak !!"#a nije smo re3avanje 'ro:lema 'ojedini7 (emalja ve2 i 1/nk ionisanje me@/narodnog monetarnog sistema kao eline. Djegovi )lanovi (ajedno rade na /s'ostavljanj/ sta:ilnog svetskog rasta. !!" radi na 'ronala<enj/ na)ina da se 'red/7itreA kontroli3/ i re3avaj/ 1inansijske kri(e.

4.Finansijska osnova MMF-a

Da osnov/ )lana III odeljak 3 i( Creton 0/dsa (emlje )lani e s/ :ile d/<ne da i(vr3e /'is kvota i kao minim/mA svaka (emlja )lani a je / (lat/ 'la2ala manji i(nos od slede2a dva i(nosa: 18 2$E svoje kvoteA 28 1-E od svoji7 (vani)ni7 neto 7oldinga (lata / SAD dolarima. +statak kvote se /'isivao / na ionalnoj val/ti. Da osnov/ Amandmana II i( 1,*. godine 'redvi@eno je da se 2$E kvote /'la2/je / SDR ili / konverti:ilnim val/tamaA a *$E / na ionalnoj val/ti. DajnovijaA jedanaesta o'3ta revi(ija kvota :ila je 1,,. godine i vrednost /'isani7 kvota je i(nosila 212 milijardi SDR. &vote imaj/ 3 osnovne 1/nk ije: +ne s/ osnovi a (a odre@ivanje olak3i a 'rilikom 'ovla)enja sredstava 1onda +ne i(ra<avaj/ i(nos devi(a sa kojima "ond mo<e da ra)/na +ne 'redstavljaj/ osnov/ (a i(ra)/navanje 'rava glasa (emalja )lani a

5.Kvote i lasanje ! "oja# i $na%aj

9ri /klj/)enj/ / !!" svaka (emlja )lani a de'on/je odre@en/ s/m/ nov aA(van/ Jquota subscriptionK.&vote imaj/ ra(li)ite /loge i sl/<e (a:
3

 Utvr@ivanje :roja glasova Utvr@ivanje maksimalnog i(nosa sredstava na kori32enje Ca(/ (a dodel/ SDR &vote odre@/j/ glasa)k/ snag/ )lanovaA'a i( neravnomernog /)e32a kvota 'roisti)e isto takva neravnomernost / glasovima.Croj glasova se /tvr@/je na taj na)in 3to sve svakoj (emlji dodelj/je 2$- glasova i 'l/s 'o jedan glas na svaki7 sto 7iljada SDR#a /'la2ene kvote.Cogatije (emlje imaj/ ve2/ glasa)k/ mo2. Zemlje koje imaj/ 'reko 1$E /k/'nog :roja glasova imaj/ 'ravo veta na odl/ke 1onda. Zemlje sa najve2im :rojem kvota / !!"#/ s/: SAD sa 1.A2$EA (atim id/ Dema)kaA Ja'anA "ran /ska i 0elika Critanija.U)e32e glasova ind/strijski7 (emalja / /k/'nim glasovima kod "onda i(nosi oko %-E a ZUR oko 4-EAtako da ZUR mog/ da /ti)/ na odl/ke ako del/j/ kao gr/'a jer se mnoge (na)ajne odl/ke / "ond/ donose kvali1ikovanom ve2inom od *-E ili .$E. +ne stvaraj/ odre@eni 1ond nov a koji se mo<e 'ov/2i / sl/)aj/ 1inansijski7 'ote3ko2a )lanova. +ne s/ osnova (a odre@ivanje koliko )lan mo<e da 'o(ajmi od !!"#a ili da 'rimi od !!"#a / 'eriodi)nim aloka ijama s'e ijalni7 'omo2iA 'o(natim 'od na(ivom Js'e ijalna 'rava v/)enjaK. +vo nam govori daA 3to je vi3e )lan 1inansijski do'rineoA to vi3e mo<e da 'o(ajmi kada m/ je 'otre:no. &vote se 'reis'it/j/ svaki7 $ godina i mog/ :iti 'ove2ane ili smanjene 'rema 'otre:ama !!"#a i 'rema ekonomskom 'ros'eritet/ (emalja )lani a. U 1,4% godini !!" je imao L*A% milijardiA a / 1,,. godini L1,3 milijarde. 9redlog da se kvote 'odign/ na L2.- milijardi )eka na odo:renje. SADA kao

najja)a ekonomska silaA /)estv/je / 1ond/ sa oko L3$ milijardiA 3to im daje oko 2%$.--- glasova 51.A2$E8A a 9ala/ koja je 'ostala )lan / De em:r/ 1,,* godineA ima najmanj/ kvot/A i do'rinosi sa oko L3A. milionaA i ima 2*2 glasa 5-A--2E8. +dre@/j/ aloka ij/ Js'e ijalni7 'rava v/)enjaK.Udeo (emlje )lani e / aloka iji Js'e ijalni7 'rava v/)enjaKA odre@/je se / odnos/ na njene kvote. U jan/ar/ 1,,. godine do3lo je do 'redloga da se 'odigne nivo kvota (a 4$E. Da :i se ovaj 'ote( odo:rio 'otre:no je .$E svi7 glasova. 9rema
4

'oda ima od 1$#og Avg/sta 1,,, godineA 1$3 (emlje )lani e 53to 'redstavlja ,%A,E svi7 glasova8 s/ se saglasile sa 'ove2anjem. JCoard o1 governorsK svaki7 $ godina 'reis'it/je kvote i /koliko je 'otre:no menja nji7ov/ str/kt/r/. Bako@eA svaka (emlja mo<e / :ilo kom moment/ tra<iti 'reis'itivanje svoje kvote. &vota svake (emlje )lani e se odre@/je 'rema njenoj ekonomskoj sna(i / odnos/ na dr/ge (emlje. Ra(li)iti ekonomski 1aktori se /(imaj/ / o:(ir 'ri determinisanj/ kvote 4 =D9 odre@ene (emljeA :roj 1inansijski7 transak ija i (vani)ne re(erve odre@ene (emlje.

&.O"e'a(ije MMF-a

9ri /klj/)enj/ / !!"A(emlja )lani a se o:ave(/je da 2e in1ormisati ostale )lanove o vrednosti svoga nov a / odnos/ na nova dr/gi7 (emaljaAda 2e i(:egavati restrik ij/ (amene doma2e val/te (a stran/Ada 2e negovati takv/ ekonomsk/ 'olitik/ koja 2e voditi 'ove2anj/ na ionalnog :ogatstva i :ogatstva elog )ove)anstva. !!" ne mo<e naterati )lani e da se striktno vladaj/ 'rema ovim 'ravilimaAmada mo<e i(vr3iti moralni 'ritisak da se 'ridr<avaj/ 'ravila koja s/ do:rovoljno 'ot'isale.Ukoliko (emlja )lani a konstantno ignori3e svoje o:ave(eAostale )lani e mog/Akro( instit/ ij/ !!"#aAda (a:rane toj (emlji 'o(ajmljivanje nov a od !!"#aAili daA/ krajnjem sl/)aj/A(amole (emlj/ )lani / da i(a@e i( instit/ ije.Bokom vremena o:ave(e )lanova s/ es menjale 'rema 'otre:ama. Mto se ti)e samog !!"#aAon ima o:ave(/ kontrolisanja koo'erativnosti sistema / svr7/ redovne i 'ravilne ra(mene na ionalni7 val/taA'o(ajmljivanje nov a )lanovima da :i reorgani(ovale svoje ekonomije da :olje koo'eri3/ sa sistemom i o:ave(/ davanja servisni7 /sl/ga#te7ni)k/ 'omo2 i o:/k/.

).O' ani$a(ija MMF-a

+rgani /'ravljanja / "ond/ s/: +d:or g/vernera +d:or i(vr3ni7 direktora =eneralni direktor 1onda Da vr7/ 7ijerar7ijske lestvi e nala(i se +d:or =/vernera i )ine ga 'o jedan g/verner i njegov (amenik i( svake (emlje )lani e koje 'ot'/no slo:odno imen/j/ g/vernere i (amenike.+ni s/ o:)no g/verneri entralni7 :anaka ili ministri 1inansija (emalja )lani a.+ni s/ 'redstavni i svoji7 vlada i govore / nji7ovo ime.U'ravni od:or g/vernera se sastaje jednom godi3njeAa g/verneri svoje ideje i <elje 'renose i(vr3nom od:or/ koji i7 'redstavlja. +d:or i(vr3ni7 direktora se nala(i / 0a3ington/Aa sastavljen je od 22 i(vr3na direktoraAod )ega: $ direktora imen/j/ (emlje sa najve2im kvotama 1$ direktora :iraj/ ostale (emlje )lani e na dve godine 1 direktora 521.#og8 imen/je (emlja )ij/ val/t/ "ond koristi / (na)ajnijem o:im/ 5Sa/dijska Ara:ija8 1 direktora 522.#og8 imen/je DR &ina Uloga i(vr3nog direktora je: da (ast/'a interese (emalja koje s/ ga i(a:rale on 'redstavlja kanal kom/ni iranja (emalj )lani a i "onda

+d:or i(vr3ni7 direktora Anaj)e32eAodl/ke donosi konsen(/somAiako je to mesto sa najvi3e s/ko:a onteresa. =eneralni direktor "onda 5!anaging Dire tor8 je 'redsedavaj/2i +d:ora i(vr3ni7 direktora.Ba 1/nk ija o:i)no 'ri'ada evro'ljanima.

*.Ulo a $lata + MMF-+

9re dogovora i( a'rila 1,*..godineA/loga (lata / me@/narodnom monetarnom sistem/ je :ila entralna i odl/)/j/2a.+vaj dogovor imao je (a ilj da se 'oste'eno smanji /loga (lata / me@/narodnom monetarnom sistem/ i !!"#/. !e@/timA(lato je jo3 /vek va<na re(erva / mnogim (emljamAa !!" s'ada / instit/ ije koje imaj/ najve2e koli)ine (lata.!!" ima 3.2*1.341 kilograma (lataA3to i(nosi oko 3A% milijardi s'e ijalni7 'rava v/)enja.9rema tren/tnoj tr<i3noj eniAvrednost ovog (lata je oko L3- milijardi.+ve (ali7e 'restavljaj/ ravnote</ !!"#ovi7 (ali7a (lata 'osle a/k ije (lata i 'ovra2aja (lata )lanovima / 'eriod/ 1,*%#.-.Iako !!" dr<i (lato / (ali7amaAono se koristi / !!"#ovim o'era ijama i transak ijama.Svaka transak ija sa (latom mora :iti odo:rena od .$E (emalja )lani a.!!" mo<e 'rodati (lato 'o tr<i3noj eniAili mo<e 'ri7vatiti (lato od svoji7 )lanova / (amen/ (a o:ave(e 'rema !!"#/. Sve ostale transak ije s/ (a:ranjene.

,.-al+tni siste# MMF-a

U svom nastank/Asvi )lanovi !!"#a morali s/ da se 'ridr<avaj/ isti7 metoda ra)/nanja vrednosti nji7ovog nov a / odnos/ na val/te dr/gi7 (emalja.U tim vremenima SAD s/ de1inisale vrednost dolara 'rema (lat/Atako da je jedna /n a (lata vredela L3$.9ri /klj/)ivanj/ / !!" sve (emlje s/ morale da i(ra(e vrednost svoga nov a / odnos/ na (lato ili / odnos/ na dolar.Svi k/rsevi s/ :ili 1iksni i odst/'anja s/ mogla :iti najvi3e do 1E.Ukoliko je neka (emlja )lani a <elela da 'rmeni k/rs svoje val/teA/ ilj/
*

sta:ilnosti svoje ekonomijeAmorala je da se kons/lt/je i sara@/je sa ostalim )lanovima !!"#a 're same 'romene.Ukoliko :i neka (emlja menjala k/rs ne(avisno od instit/ ije !!"#aAonda :i ta (emlja i(g/:ila 'ravo kori32enja sredstava "onda.+vaj sistem je imao svoje 'rednosti / odnos/ na staro 'ravilo (latnog va<enja#odr<avanje k/rseva sta:ilnim i 'redvidivimAali tokom godina naila(io je i na velike sla:osti.Sistem stalni7 devi(ni7 k/rseva :io je / /'otre:i oko 2$ godina.Slom se na(irao 'o)etkom *-#i7."/nk ionisanje 'ostoje2eg (latno#devi(nog standarda je do3lo / kri(/ (:og nedostaj/2eg ka'itala#sve ve2e me@/narodne nelikvidnosti.Bako@eAnesta:ilnost re(ervni7 val/taA'rvenstveno ameri)kog dolaraA/gro<avao je me@/narodni monetarni sistem.Da'/3tanjemA'red7odno ot'isanog sistema devi(ni7 k/rsevaA'o)elo je sa 'rimenjivanjem individ/alni7 metoda (a odre@ivanje k/rsa doma2e val/te.Jedini (a7tev je :io da (emlje vi3e ne koriste (lato kao osnov/ (a odre@ivanje vrednosti val/te i da in1ormi3/ )lanove o na)in/ denominovanja vednosti svog nova a / odnos/ na strani.Uglavnom se 'rimenjivao slo:odan k/rsAodnosnoAnova je vredeo onoliko kolika je :ila njegova vrednost na tr<i3t/.Deke (emlje s/ 1ormirale svoje 'rema k/rsevima vode2i7 ekonomski7 sila.

./.Do ova'anje i kons+lta(ije + MMF-+

&ro( 'eriodi)ne kos/lta ije sa (emljama )lani amaA!!1 sa(naje da li se njegovi )lanovi 'ona3aj/ otvoreno i odgovorno 'ri 'ostavljanj/ /slova 'od kojima se 'rodaj/ i k/'/j/ doma2e val/te dr/gim dr<avama ili stranim gra@animaAi tako@e se sagledava tren/tna ekonomska 'o(i ijadr<ave )lani e.+vakav vid saradnje !!"#a sa )lani amaAima ilj da elemini3e restrik ije ra(mene doma2e val/te (a stran/.U'rvim godinama 'ostojanja.!!" je vr3io ovakve kons/lta ije samo sa odre@enim (emljamaAtj.onim )lanovima koji s/ s'rovodili 'raks/ restrik ije ra(mene val/taAali od 1,*.. svi )lanovi s/ o:ave(ni na ovakav vid saradnje sa !!"#om.&ons/lta ije se o:avljaj/ /glavnom jednom godi3njeAali J!anaging Dire torKmo<e / svakom tren/tk/ da ini ira s'rovo@enje 'osto'ka ako se /tvrdi da je (emlja )lani a /'ala / ve2e ekonomske 'ro:leme ili /koliko se )ini da )lan radi 'rotiv interasa
.

"onda.Svake godineAtim od 4#$ !!"#ovi7 str/)njaka 'rovodi / (emlji )lani i oko dve nedeljeAsak/'ljaj/2i in1orma ije i ra(govara sa 'redstavni ima vlade o ekonomskoj 'oliti i (emlje.9rva 1a(a kons/lta ija se odnosi na sak/'ljanje statisti)ki7 'odataka o /vo(/ i i(vo(/Avisini do7otkaAnivo/ (a'oslenostiAkamatamaA'rotok/ nov aAinvesti ijamaA'ore(imaAtro3kovima :/d<eta i dr/gim 'oka(ateljima ekonomskog <ivota koji mog/ da /ti)/ na me@/narodni monetarni sistem.Dr/ga 1a(a sastoji se od sastanaka sa visokim 'redstavni ima vladeAna kojima se /tvr@/je e1ektivnost doma2e 'olitike tokom tek/2e godine. +vako 'rik/'ljene in1orma ije A're(entiraj/ se na I(vr3nom od:or/Akoji donosi 'redloge o 'reva(ila<enj/ 'ro:lema.9ored ovakvi7 'eriodi)ni7 kons/lta ijaAs'rovode se i s'e ijalni sastan i sa (emljama koje imaj/ (na)ajan /ti aj na svetsk/ ekonomsk/ 'olitik/.+vo ima (a ilj sagledavanje i 'redvi@anje daljeg ra(voja svetske ekonomije. Zaklj/) i sa ovi7 sastanaka se '/:lik/j/ dva '/ta godi3nje / JHorld Develo'ment +/tlookK.

...Finansijska 0+nk(ija MMF-a

!!" je 'o(nat svetskoj javnosti kao i(vor (a 'o(ajmljivanje veliki7 s/ma nov a 1inansiski /gro<enim regionima.Bokom osamdeseti7 i devedeseti7 godina 'ro3log vekaA!!" je dao velike kredite !eksik/ i R/siji.Bokom 1,.3. i 1,.4.!!" je 'o(ajmio (emljama )lani ama koje s/ imale o:ave(e 'rema dr/gim )lani ama oko L2A. milijardi.Do 1,,$.godine !eksiko je kreditiran sa :li(/ L1. milijardiAa R/sija sa ne3to vi3e od L%A2 milijardeA(a vreme te3ki7 re1ormski7 'erioda.9rema i(ve3taj/ i( j/la 1,,..godineA!!" 'ot'oma<e Indone(ij/A&orej/ i Bajland sa oko L3$ milijardiAa R/siji je odo:reno L2-A4 milijarde kao 'omo2 ekonomskom 'rogram/ (a 1,,..Sve ovo govori da je "ond veliki mo:ili(ator ka'itala i jedna od najve2i7 kreditni7 instit/ ija.

.1.Finasijka "o#o2

!!" 'o(ajmlj/je nova (emljama )lani a koje imaj/ 1inansijke 'ote3ko2eAodnosno (emljama koje nemaj/ dovoljno strani7 val/ta da 'late ono 3to s/ k/'ili od dr/gi7 (emalja.U svak/ (emlj/ nova sti<e na ra(li)ite na)ine:od i(vo(aAod davanja /sl/ga5:ankarsko 'oslovanje i osig/ranje8Aod t/ri(maAod strani7 investi ija ili 1inansijki7 'omo2i.Ukoliko se (emlje (ad/<e 'revi3eAs/o)avaj/ se sa :rojnim ne'rijatnim sit/a ijama:o'adanje k/'ovne mo2iAsmanjenje i(vo(a...Zemlj )lani a !!"#a mo<e (atra<iti 'omo2 od organi(a ije koja :i tre:ala sa 'omogne / /tvr@ivanj/ /(roka lo3e ekonomske sit/a ije i na)ina (a njeno ra(re3enje. Nlan "onda sa 1inansijskim 'ro:lemima mo<e odma7 'ov/2i i( 1onda 2$E svog /k/'nog /loga 5kvote8 koji je /'latio / (lat/ ili / dr/goj konverti:ilnoj val/ti.Ukoliko je ova s/ma nedovoljnaA(emlja sa velikim te3ko2ama mo<e tra<iti od !!"#a i / tok/ godine 'o(ajmiti tri '/ta vi3e od svog /loga.+vi limiti se ne odnose na s'e ijalne 'o(ajmi e !!"#a.+vakav vid 1inansiranja "onda je 'o(ant 'od na(ivom JS/''lemental Reserve "a illit;K i stvoren je / de em:r/ 1,,*.godine da 'r/<i kratkoro)no 1inansiranje )lanova s/o)enim sa i(nenadnim ekonomskim 'oreme2ajima.S"R je 'rvi '/t 'rimenjen na J/<n/ &orej/.9ri 'o(ajmljivanj/ sredstva "ond se dr<i dva osnovna 'rin i'a.9rvoAsredstva "onda 'ostoje (a do:ro:it svi7 )lanovaAtako da se od svakog )lana koji 'o(ajmi nova o)ek/je da se taj nova vrati )im se 'ro:lem re3i.Dr/goA're nego 3to "ond odo:ri kreditA)lan mora da 'oka<e kako 2e da re3i svoje 1inansijske 'ro:leme i kako 2e kredit da vrati / 'eriod/ od 3 do $ godina 5i(/(etno do 1-8. >ogika ovog 'rin i'a je vrlo jednostavana:(emlja koja tra<i kredit od !!"#a je 're(ad/<enaAodnosno 'revi3e tro3i.Ukoliko ekonomske re1orme ne /rode 'lodomAkredit 2e :iti 'otro3en i /2i 2e / d/g.Zna)i kreditiranje se vr3i samo ako
1-

'ostoji realna 3ansa da se 'ro:lem 'reva(i@e i da se 'o(ajmljena sredstva e1ikasno iskoriste.

.3.Finansijske olak4i(e

9ostoje slede2e 1inansijske olak3i e: 9rva kreditna tran3aO Zemlja tre:a da 'oka<e da 'red/(ima ra(/mne na'ore (a 'ereva(ila<enje 'latno:ialnsni7 'ro:lemaA nema /slova (a kori32enje sredstava i otk/'i doma2e val/te se vr3e / 'eriod/ od 3 do $ godina. 0i3e kreditne tran3eO Zemlja mora da ima validan i /temeljen 'rogram (a /s'ostavljanje 'latno:ilansne ravnote<e. Sredstva se o:e(:e@/j/ '/tem stand# :; aran<mana sa k/'ovinom strane val/te / tran3ama a na osnov/ kriterij/ma i(vr3enja. Rokovi (a otk/' val/te s/ od 3 do $ godina. 9ro3irena 5 'rod/<ena 8 olak3i a 1ondaO !ora da 'ostoji srednjero)ni 'rogram koji ima (a ilj str/kt/rne 'romene. Srednjero)ni 'rogram je na 3 godineA ali mo<e da :/de 'rod/<en na 4 godine. 9rogram mora da sadr<i mere i instr/mente (a 'rvi7 12 mese i / detalje. Sredstva se o:e(:e@/j/ i( 'ro3ireni7 aran<mana koji /lj/)/j/ kriterij/me i(vr3enja i 'ovlja)enja / o:ro imaA / 'eriod/ od 4A$ do 1- godina. 9olitika 'ove2anog 'rist/'aO &oristi se (a 'ove2anje sredstava / okvir/ stand# :; aran<manaA kao i 'ro3ireni7 aran<mana. Mto se ti)e 'olitike /slovnosti i 1a(a odnosno 'er1ormansiA sve je isto kao i / /slovima kreditne tran3e i 'ro3irene olak3i e "onda. +tk/'i val/ta se vr3e / 'eriod/ od 3A$ do * godinaA a nameti se /tvr@/j/ na :a(i (ajmovni7 tro3kova "onda. &om'en(atorne i 1inansijske olak3i e (a ne'redvi@ene okolnostiO &om'en(atorni elemenat i 'ro3ireni aran<mani o:e(:e@/j/ sredstva (emlji )lani i (:og 'ada i(vo(a i 'reteranog /vo(a '3eni e koji je van kontrole (emlje )lani e.
11

Plemenat ne'redvidivi7 okolnosti se 'ro3ir/je na o:e(:e@enje 'omo2i )lani i koja s'rovodi 'rograme 'rilago@avanjaA / ilj/ odr<avanja 'rilago@avanjaA )ak i / sl/)aj/ nastanka neo)ekivani7A / s/'rotnom smer/ eksterni7 3okova. +tk/'i val/ta se kre2/ / 'eriod/ od 3A$ do $ godina. +lak3i a 1inansiranja (ali7a: Sredstva imaj/ (a ilj 'omaganje 1inansiranja do'rinosa (a odo:reni me@/narodni stok (ali7a. +tk/'i val/ta se vr3e / 'eriod/ od 3A2$ do $ godina. +lak3i e (a str/kt/rno 'rilago@avanjeO Sredstva se o:e(:e@/j/ 'od 'ovoljnim /slovima (emljama sa niskim do7odkom koje se s/o)avaj/ sa d/goro)nim 'latno:ilansnim 'ro:lemimaA a radi 'odr3ke srednjero)nim 'rogramima makroekonomskog i str/kt/rnog 'rilago@avanja. U( 'omo2 !!"#a i Svetske :ankeA (emlje )lani e sa)injavaj/ okvir 'olitike / 'eriod/ od 3 godine. Detaljni godi3nji 'rogrami se odre@/j/ 're is'or/ke godi3nji7 (ajmova. +vi 'rogrami /klj/)/j/ i rokove kada se o enj/j/ kriterij/mi i(vr3enja. +tk/'i val/ta se vr3e / 'eriod/ od $A$ do 1- godina. +kal3i e (a 'oja)ano str/kt/rno 'rilago@avanjeO U osnovi se radi o istoj kreditnoj olak3i i kao 3to je olak3i a (a str/kt/rno 'rilago@avanje. Ra(like se odnose na o:e(:e@enje sredstava i monitoring. Zajmovi se odo:ravaj/ 'ol/godi3njeA a otk/' devi(a se vr3i / 'eriod/ od $A$ do 1- godina.

.4.5"e(ijalna "'ava v+%enja 5DR ! "oja# i s+4tina 65"e(ial D'a7in Ri 8ts9

Jedan od glavni7 /(roka str/kt/rne kri(e / koj/ je svet (a'ao krajem 3e(deseti7 godina ovog veka jeste nedostatak devi(ni7 re(ervi dr<ava i 'ove2anje me@/so:ne nelikvidnostiA/( i(men/ str/k/re i kvaliteta na ionalni7 tre(ora.Sve vi3e je dola(ilo do smanjivanja re(ervi (lata i 'ove2anja ameri)kog dolara i sterlin3ke 1/nte kao re(ervne val/te.Istovremeno se :ele<i sla:ljenje
12

'o(i ija ovi7 val/ta.Da :i se 'o:olj3ala /k/'na svetska likvidnost i /:la<ile negativne 'osledi e svetske kri(eAdo3lo se na idej/ da se stvori odre@eni me7ani(am / okvir/ !!"#a koji :i re3io ove 'ro:leme.Baj me7ani(am je na(van s'e ijalna 'rava v/)enjaAa 'redstavlja vrst/ nov aAkoji :i tre:alo da (ameni (latoA'o )em/ je do:io na(iv Jknjigovodstveno (latoK. +snivanje odeljenja / okvir/ !!"#a je dogovoreno na godi3njoj sk/'3tini 1,%,Ai 'o)etna s/ma je i(nosila SDR ,.$ milijardi.Smatra se da je /vo@enje re(ervi SDR#a / sistem jedan od najva<niji7 doga@aja od osnivanja !!"# a.Skoro svi )lanovi !!"#a s/ i )lanovi odeljenja SDR#aAa da :i to 'ostali moraj/ de'onovati i(jav/ kojom 'ri7vataj/ o:ave(eAa one se ti)/ 'ravila 'od kojim 1/nk ioni3e SDR.+snovna o:ave(a svakog )lana je da mora 'rimiti transver SDR#a od /)esnika koji ima 1inansijske 'ro:leme."/nk ionisanje SDR#a se :a(ira na koeg(istentnosti dr<avni7 'olitika i koo'era iji dr<ava.0rednost jedne jedini e SDR#a je L1A344%* 'rema o:ra)/n/ od 1%.1e:r/ara 2---.godine.SDR je striktno o1i ijelna re(erva !!"#a i mog/ je koristiti )lanovi +deljenja SDR#aAsam !!" i dr/ga tela koja imaj/ ovla32enja od !!"#a.Bre:a naglasiti da s/ neke komer ijalne :anke stvorile instr/mente sli)ne SDR#/Aali da se oni ra(lik/j/ od o1i ijelni7 s'e ijalni7 'rava v/)enja.SDR nemaj/ 'odlog/ / (lat/. +snovna namena SDR#a je da se 'ove2a likvidnost (emaljaAodnosno (emlja koja ima 1inansijski de1i it mo<e da koristi ras'olo<ive i(nose SDR#a sra(merno svojoj kvoti.Sem ovogA'ostoje i s'e ijalne namene ovi7 sredstavaAa to je da se SDR koristi kao na)in (amene osnovni7 konverta:ilni7 val/ta (a SDR.Bo ima (a ilj sta:ili(a ij/ re(ervni7 val/ta.+vim se ne o:e2ava (amena val/ta (a SDRAve2 samo otvara mog/2nost takve transak ije.Bako@eASDR ima i /log/ (a3tite val/ta od k/rsni7 ra(likaA3to je naro)ito i(ra<eno 'osle na'/3tanja (lata kao monetarne 'odloge. SDR nije mnogo do'rineo re3avanj/ str/kt/rne kri(eAi :ilo je 'otre:no dati m/ (na)ajnij/ /log/ / me@/narodnom sistem/.Ba revi(ija najvi3e se ti ala (amene re(ervni7 val/ta dolara i 1/nte (a s'e ijalna 'rava v/)enja. Bren/tna vrednost1 SDR je:

. 5DR :..5335. U5D . U5D :/.&51/,* 5DR

1

Izvor:Zvanini sajt Meunarodnog Monetarnog Fonda www.imf.org

13

.5.;olitika +slovljenosti 0onda

+d (emalja )lani a "ond (a7teva da ekonomske 'olitike :/d/ / sklad/ sa odred:ama Stat/sa "onda.Baj (a7tev "onda je 'o(nat 'od 'ojmom J/slovljenostK.Uslovljenost se 'o)ela i(ra<avati nekoliko godina 'o osnivanj/ "ondaAa 'od 'ritiskom najve2i7 kreditorski7 (emalja.9o(nato je da se &ejns (alagao (a (adr<avanje maksimalne slo:ode (emalja )lani a i 'rotivio se davanj/ "ond/ :ilo kakvog a/toriteta da /la(i / 'itanja doma2e 'olitike.Bako@e ni evro'ske (emlje koje s/ / to vreme :ili glavni 'oten ijalni d/<nik nis/ 'odr<avale /slovljenost.9o)etkom $-#ti7 godina 'ro3log veka +d:or i(vr3ni7 direktora je 'ri7vatio /slovljenost samo da :i se o:e(:edilo 1inansijsko /)e32e SADAa kasnije 51,$$.8 da se ona 'oja)aA/'oredo sa o:imom kori32eni7 sredstava.0remenom i evro'ske (emlje s/ 'ostale kreditori 'a s/ se 'riklonile /slovljavanj/.Uslovljenost 'odra(/meva 'rilago@avanje 1inansiranja / re3avanj/ 'latno:ilansni7 'ro:lema.Zdrava 'latno:ilansna 'o(i ija je ona kod koje 'ostoji mog/2nost da se de1i it tek/2eg :ilansa 1inansira 'rilivom ka'italaA'od /slovima koji s/ / sklad/ sa ra(vojnom 'olitikomAa koji sa svoje strane ne dovode (emlj/ / 'o(i ij/ da /vodi trgovinska i devi(na ograni)enja.9rogrami koje "ond odo:ravaAa )ije i(vr3enje /slovljavaAtre:a da o:e(:ede i s'oljn/ i /n/tra3nj/ ravnote</ dr<ave.Uslovnost 'odra(/meva da s/ mere 'rimerene /slovima i s'e i1i)nostima 'rivrede (emlje na koj/ se 'rimenj/j/.U 'o)etk/ radaAsmatralo se da 'latno :ilansne ravnote<e mog/ da :/d/ 1/ndamentalnog i 'rivremenog 5rever(i:ilnog8 karaktera.Stat/t je 'redvi@ao ra(li)it na)in (a nji7ovo i(ravnanje.Za 1/ndamentaln/ neravnote</ jedino re3enje je :ilo 'rilagi@avanje k/rsaAa (a rever(i:iln/ kori32enje sredstava kod "ondaAjer je i(a(vano vo@enjem 'ogre3ne doma2e 'olitike.U tom sl/)aj/ od doma2i7 vlasti se o)ekivalo da /nes/ 'romene / svoj/ ekonomsk/ 'olitik/Aradi re3avanja 'latno#:ilansni7 'ro:lema.Sa tim / ve(i ra(vijeni s/ #odeli $a 0inansijske "'o 'a#e i te8nike stand-<= a'an>#ana.

14

Uslovnost je osnovni element / 'omo2i "onda (emljama )lani ama / ilj/ re3avanja 1inansijski7 'ro:lema.9olitika /slovnosti koj/ "ond vodi o:e(:e@/je "ond da 2e (emlja /(eti kredit i vratiti.DaimeAako (emlja ne is'/njava kriterij/me i(vr3enjaAona nije / mog/2nosti da 'ovla)i sredstva 'o osnov/ odo:renog stand#:; aran<mana.

.&.5tand-<= a'an>#ani

Stand#:; aran<mani 'redstavljaj/ aran<mane (a 'ri:avljanje sredstava "onda i veoma s/ 'ogodni sa o:(irom na jednostavnost v/)enja 'otre:ni7 strani7 sredstava 'la2anja.+vi aran<mani s/ / sistem "onda /vedeni 1,$2.godine.Stand#:; krediti s/ /vedeniAs o:(irom da se 'oka(alo da 'ovla)enje sredstava 'o osnov/ nivoa na ionalni7 kvota ne (adovoljava 'otre:e (emalja )lani a.Stand#:; krediti s/ ograni)eni sa stanovi3ta vremena kori32enjaAkao i visine sredstava.Uo:i)ajni rok stand#:; aran<mana je jedna godinaAa i(/(etno mo<e da :/de i d/<iAali ne d/<i od 3 godine.9redvi@ena je mog/2nost da kredit :/de 'rod/<en 're isteka roka va<enja.Daj)e32a 1orma odo:ravanja kredita / "ond/ s/ stand#:; krediti.+ni s/ instr/ment 'reko kojeg se odo:ravaj/ sredstva "onda / okvir/ 'rve kreditne tran3eAkada i ako se (emlje 'ridr<avaj/ mera dogovorene ekonomske 'olitike.Zemlja "ond/ 'odnosi na odo:renje mere ekonomske 'olitike koje ima namer/ da 'rimenj/jeAna osnov/ koji7 :i tr:alo da se kvali1ik/je da do:ije sredstva od "onda.!ere koje (emlja 'redla<e da :i i(a3la i( neravnote<e moraj/ da :/d/ / sklad/ sa sta:ili(a ionim 'rogramima koje "ond 'ri(naje.9o svojoj 'rirodi stand#:; kredit 'redstavlja kreditn/ linij/ )ije modalitete kori32enja "ond /na'red /tvr@/je.Da taj na)inAdr<ava )lani a do:ija garan ij/ od "onda da 2e sredstva 'ovla)iti do odre@enog i(nosa i / odre@enom 'eriod/.

1$

.).5'<ija i C'na ?o'a i MMF 6@+ oslavija i MMF9

J/goslavija je jedna od osniva)a !!"#a.U 'eriod/ od 1,*4# 1,,-.godineAJ/goslavija je v/kla 3A, milijardi SDR od )ega je ot'latila 3A$ milijardi SDR#a.S"RJ je koristila i sredstva sa iljem 1inansiranja de1i ita 'latnog :ilansaAkao i (a ak ije koje s/ :ile /smerene / 'rav / 'romene 'rivrednog sistema.J/goslavija je koristila sredstva "onda i redovno vra2ala svoje o:ave(eAali nije /vek dosledno i(vr3avala svoje 'rograme dogovorene sa "ondom.U gr/'i (emalja / ra(voj/ J/goslavija je / 'eriod/ 1,*,#1,,-.godine najvi3e koristila stand#:; aran<mane. Z:og male kvote ona je sa stanovi3ta "onda marginalna.Diska kvota (emlje joj je dala mal/ glasa)k/ snag/Aali je J/goslavija (a7valj/j/2i svom i(vanrednom me@/narodnom 'oliti)kom 'olo<aj/ imala odre@eni 'oliti)ki (na)ajA3to se mo<e 'rimetiti / stvaranj/ =r/'e 24 ZUR. 9osle delimi)nog na'/3tanja Cretonv/dskog sistema 1,*1.godineA/ okvir/ "onda se odvijao inten(ivan rad na re1ormi me@/narodnog monetarnog sistemaA/ kome /)estv/j/ 'aralelno ind/strijske (emlje i ZUR.Da :i se (a3titili interesi ZURA/ 'ro es/ re1orme !!S#aA=r/'a ** je 1,*1.godine osnovala =r/'/ 24 ZUR (a me@/narodna monetarna 'itanja / kojoj se /skla@/j/ (ajedni)ki stavovi ZUR 'o svim 'itanjima re1orme.J/goslavija je od 'o)etka aktivno /)estvovala / ovom 1or/m/ i 'odnela :rojne ini ijative i 'redloge koji s/ 'ri7vatani i /klj/)ivani / (ajedni)ke 'lat1orme ZUR. Dakon ras'ada S"RJA!!" je 14.de em:ra 1,,2.godine 'odelio 'ostoje2/ kvot/ S"RJ od %13 miliona SDR 5oko L,-- miliona 8 na 'et delovaAodnosno na kvote (emalja koje s/ nastale na 'rostor/ :iv3e S"RJ."ond je smatrao da / J/goslaviji nije do3lo do se esije 'ojedini7 re'/:lika ve2 do ras'adaAtako da je SRJ 5SC=8 nova dr<ava i da nije nasledni a S"RJ.SRJ je do:ila 3%A$E /k/'ne kvote :iv3e S"RJ.Z:og sank ija UD i te3ko2a / i(mirenj/ o:ave(a 'rema "ond/ASave(na vlada je 1,,3.godine od "onda i Svetske :anke
1%

(atra<ila da odl/k/ o stat/s/ (emlje odlo<i (a % mese i.SC= je od nedavno 'onovo )lani a !!"#a.

.,.Aaklj+%na 'a$#at'anja

!e@/narodni monetarni 1ond je instit/ ija :e( koje :i dana3nja ekonomija i(gledala ne(amislivo. !!" 'ostoji da 'redvidi i re3i sve 'ro:leme i 'ote3ko2e na kojem me@/narodni monetarni sistem naila(i. S/ko:ljavanja / 1inansijskom 'ogled/ i(me@/ (emalja nikada nis/ ni3ta do:ro donela. Z:og toga s/ se dogovoriA saradnjaA kons/lta ije i kom'romisi /n/tar jedne organi(a ije 'oka(ali kao do:ro re3enje / savladavanj/ svi7 1inansijski7 'ote3ko2a.DakleA (a !!" se mo<e re2i da je najva<nija i najve2a me@/narodna monetarna instit/ ija i tre:a joj 'ridavati najve2i (na)aj. !oglo :i se re2i da )lanstvo neke (emlje / !!"#/ (na)i da 2e ta (emlja 'omagati dr/gim )lani amaA ali i da 2e njoj :iti 'omogn/to / sl/)aj/ neki7 njeni7 i /n/tra3nji7 i vanjski7 1inansijski7 'ote3ko2a. Svaka (emlja /)estv/je / odl/)ivanj/ sa onoliko glasova koliko je sredstava de'onovala / "ond/A tako da je odl/)ivanje 'ro'or ionalno de'onovanim sredstvima. Dajve2i de'odent s/ Sjedinjene Dr<ave.!e@/tim :itno je na'omen/ti da stavovi (emalja / ra(voj/ )iji7 glasova ima 'ro ent/alno manje nis/ marginali(ovani jer se mnoge (na)ajne odl/ke / "ond/ donose kvali1ikovanom ve2inom od *-E ili .$EA'a ako del/j/ jedinstveno mog/ da /ti)/ na odl/ke.!oje je mi3ljenje da ra(vijene svetske (emlje a 'ose:no SADAako imaj/ / interes/ dono3enje neke odl/ke koja :i njima odgovaralaAmog/ lako da 'rivole jo3 neke (emlje 5ZUR8 )iji s/ im glasovi neo'7odni da :i i(glasali takv/ odl/k/.Iako je ovakvo mi3ljenje 'ogre3noAsig/rno je da snaga (emalja (asnovana na ekonomskoj mo2i )esto nadja)ava snag/ arg/menata sla:ije ra(vijeni7 (emaljaAodnosno :rojniji7 (emalja )lani a. +no 3to se ne mo<e os'oriti !!"#/ je njegova (asl/ga (a /s'ostavljanje i odr<avanje monetarne sta:ilnosti / svet/.
1*

&ao i svaka dr/ga instit/ ijaA i !!" ima svoj/ organi(a ij/ na )ijem )el/ je U'ravni od:or =/vernera ili Coard o1 =overnors / kom se nala(e 'redstavni i vlada ra(li)iti7 (emalja koji govore / ime svoje (emlje. !!"#ova delatnost je / ne'restanim i(a(ovima i kako se okolnosti menjaj/A menja se i delatnostA a sve / ilj/ go:ali(a ije 1inansijski7 tr<i3ta i smanjivanja 1inansijski7 kri(a.

1.