PRIMENA METODA VIEKRITERIJUMSKOG ODLUIVANJA U PRAKSI NA PRIMERU JAVNE NABAVKE

Mr Goran Radoii JKP Mediana Ni Proces javne nabavke je danas veoma prisutan, skoro nezaobilazan, u poslovnim sistemima sa veinskim ueem dravnog kapitala. Ovaj proces moemo posmatrati sa aspekta Teorije odluivanja. Cilj problema odluivanja, u ovom sluaju, je izbor najpovoljnije ponude. Odluivanje u procesu javne nabavke se kod nas najee zasniva na improvizaciji i iskustvu. Pogreno donoenje odluka u praksi implicira problem nezadovoljstva ponuaa doneenim odlukama. Ovaj problem zatim prouzrokuje zastoj u postupku javne nabavke, a esto i ponavljanje postupka. Osnovni cilj, a to je izbor najpovoljnije ponude, odlae se, to remeti planirani tok aktivnosti nekog poslovnog sistema. Ideja ovog rada je afirmisanje primene metoda VKO u praksi, a naroito AHP metode, kao jedne od najpoznatijih. Jedna od karakteristika izvrnih menadera i timova za nabavku danas je sigurno poznavanje savremenih alata kvaliteta i alata za podrku odluivanja. Posebnu povoljnost predstavlja postojanje dobre softverske podrke najvanijim metodama VKO. U radu je razmatrana mogunost korienja jednog poznatog softvera za podrku odluivanju na praktinom primeru. Kljune rei: nabavka, odluivanje, kriterijum, alternativa, prioritet, osetljivost.

IMPLEMENTATION OF METHODS FOR MULTICRITERIA DECISION IN THE SAMPLE OF PUBLIC PURCHASE FROM PRACTICE
A public purchase process is very immanent today, often unavoidable, in business systems with majority participation of state capital. This process we can observe with aspect of decision making theory. Goal of the decision making problem, in this case, is the choice of the most favorable offer. Decision making in the public purchase process is from us generally based on improvisation and experiences. Wrong decision making in practice implicates the problem of disappointment from providers with brought decisions. This problem then causes delay in the proceeding of public purchase, and often revision of process. The primary goal, the choice of the most favorable offer, is canceled and obstructs scheduled flow of activities in somebody commercial system. Concept of this paper is affirmation of applying multi-criteria decision making methods in practice, and the Analytic Hierarchy Process method especially, as very popular method. An important characteristic of executive managers and purchase teams is certainly, understanding quality and decision support advanced tools. Separate advantage is existing quality software support for the most important multi-criteria decision making methods. In the paper is discussed possibility of using very famous software for decision support in the sample from practice. Keywords: purchase, decision, criteria, alternative, preference, sensitivity. UVOD Problemi u postupcima javne nabavke uglavnom se javljaju prilikom: a) formulisanja, odnosno karakterizacije kriterijuma za ocenu ponuda i b) sprovoenja postupka izbora najpovoljnije ponude.

Definisanje kriterijuma predstavlja izbor odreenih kriterijuma iz mnotva mogunosti, a koji su od najveeg znaaja za konkretnu javnu ____________________________________________________________________________________ nabavku. Karakter izabranih kriterijuma utie na Kontakt: Mr Goran Radoii, dipl. in. ma. JKP Mediana Ni, Mramorska 10, 18000 Ni, Srbija utvrivanje njihovih meusobnih odnosa vanoE-mail: teh@jkpmediana.rs sti. Organizatori javne nabavke ili naruioci razInstitut za istraivanja i projektovanja u privredi, Beograd. Sva prava zadrana. Istraivanja i projektovanja za privredu 23 /24-2009 15

liito posmatraju pitanje meusobnog znaaja kriterijuma. Jedni smatraju izuzetno vanim kriterijum cene kotanja tj. ponuene cene. Drugi razmiljaju u pravcu da ono to je jeftino nije i najbolje, te stoga zastupaju kvalitet i tehnike i tehnoloke prednosti kao najvanije kriterijume. U drugom sluaju menaderi koji upravljaju tehnikim sistemima pokuavaju da savladaju to vie problematike povezane sa predmetom javne nabavke te tako omoguuju izradu izuzetno precizne konkursne dokumentacije. Ima sluajeva gde se naruilac, pre svega, zadovoljava pravovremenom isporukom nekog dobra ili usluge, stavljajui u drugi plan cenu kotanja, pa esto i kvalitet. U praksi se realizuju i nabavke sa oekivanim priblino jednakim ponuenim cenama i kvalitetom. Tada se prednost najee daje kriterijumu uslova plaanja, a esto i trokovnoj ekonominosti. Za one naruioce koji ne ele previe da se optereuju tehnikim aspektima, jedan od najjednostavnijih principa je videti kako to rade drugi. Onda se kao najznaajniji kriterijum bira referenca. Ovde smo se osvrnuli na samo nekoliko kriterijuma, na osnovu kojih moemo vriti ocenu ponuda. Moe ih biti i vie [1]. Drugi pomenuti problem odnosi se na primenu modela za odabir najpovoljnije ponude. Tanije, na izbor procedure koja e implicirati reenje sa najveom tanou. U praksi ima primera korienja matematikih metoda za izraunavanje vrednosti ponuda. To su metode dodeljivanja ponderskih vrednosti po kriterijumima za svaku ponudu. One se zasnivaju na jednostavnim matematikim postupcima u kojima se prioritet alternative predstavlja brojem bodova, a broj bodova dobija kao suma proizvoda koeficijenata i pondera po svakom zadatom kriterijumu /2/. Ipak, mora se rei da je najvei broj postupaka u praksi jo uvek zasnovan na iskustvenim znanjima i improvizaciji. ELEMENTI PROBLEMA ODLUIVANJA Ukoliko proces javne nabavke posmatramo sa aspekta Teorije odluivanja, izbor najpovoljnije ponude, zapravo, predstavlja cilj jednog problema odluivanja. Prema teoriji, odluivanje je sutina planiranja i ono predstavlja izbor nekog smera delovanja izmeu vie alternativa [3]. Ili neto drugaije: odluivanje je izbor jedne, iz skupa raspoloivih akcija (alternativa), pri emu skup mora raspolagati sa najmanje dve akcije [4]. Rezultat odluivanja je odluka. Pored cilja, elementi problema odluivanja su: alternativa i kriterijum. 16

Alternative su mogunosti izmeu kojih se bira reenje. U procesu nabavke, koji se obavlja u skladu sa zakonom [1], pojavljuju se razliita alternativna reenja. Njih moe biti vie, to zavisi od same prirode predmeta nabavke. Zapravo, alternative su ponude, odnosno ponuai, koji raspolau izvesnim resursima, a koje ele da stave u funkciju zadovoljenja potreba naruioca. Dakle, alternative su mogua reenja koja odgovaraju, manje ili vie, ostvarenju cilja problema odluivanja, u naem sluaju, zahtevima naruioca u pogledu nabavke odgovarajueg proizvoda tj. dobra. Alternative su, u konkretnom sluaju, kombinacije predloga od strane ponuaa, koje, manje ili vie, predstavljaju odziv na odreene zahteve, koje je naruilac postavio u vidu kriterijuma. Pod kriterijumima se podrazumevaju atributi za opisivanje ponuenih alternativa. Kriterijumi pokazuju u kojoj meri pojedine alternative ostvaruju zadati cilj. Moe se definisati veliki broj kriterijuma. Meutim, treba se bazirati na one koji su najznaajniji. Tanije, na one koji u najveoj meri izraavaju sutinu nabavke, odnosno dobra ili predmeta nabavke. Za veliki broj nabavki mogu se definisati otprilike isti kriterijumi. Veoma zastupljeni kriterijumi, kada su u pitanju javne nabavke u komunalnim sistemima kod nas, su: cena kotanja, kvalitet ponuenog dobra ili usluge, uslovi plaanja, rok isporuke, reference. Naravno, postoje takve nabavke kod kojih je neophodno formulisati sasvim drugaije, nove kriterijume. Ako za cilj odluivanja imamo izbor najpovoljnije ponude za nabavku nekog sredstva, odnosno dobra ili usluge, odreeni broj kriterijuma, napred navedenih kao najeih, moe biti univerzalan, tj. primenjiv u svim nabavkama. Meutim, iako su univerzalni, ovi kriterijumi u razliitim nabavkama najee imaju razliitu vanost, odnosno znaaj koji se menja u zavisnosti od vrste nabavke. Takoe, za odreivanje vanosti (znaaja) kriterijuma veoma je bitno pitanje prirode, odnosno karaktera naruioca. Kao primer moemo uzeti dve nabavke u okviru jednog komunalnog preduzea, nabavku specijalnog vozila i nabavku papira za administrativne poslove. Kriterijum kvaliteta, u sluaju nabavke vozila, sigurno e biti dominantniji u odnosu na nabavku papira, gde se oekuje najvea relativna teina kriterijuma cene.

Istraivanja i projektovanja za privredu 23/24-2009

SISTEMATIZACIJA ULAZNIH INFORMACIJA Problem odluivanja u naem primeru odnosi se, dakle, na proces javne nabavke. Za analizu je izabran konkretan i est problem iz prakse komunalnih preduzea: izbor najpovoljnije ponude za nabavku kamiona specijalne namene. Slian problem je prisutan i u drugim sistemima, npr. graevinskim preduzeima, transportno-

logistikim kompanijama itd. Ideja rada je afirmisanje primene metoda viekriterijumskog odluivanja (VKO) u praktinim problemima odluivanja, a posebno metode za uporeivanje i rangiranje alternativa pod nazivom AHP metoda (Analityc Hierarchy Process) [5]. Pored ove, najpoznatije metode za podrku odluivanja su: ELECTRE (I,II,III, IV) i PROMETHEE (I,II).

Tabela 1: Uproena tabela ulaznih podataka za izabrane kriterijume i alternative KRITERIJUMI I RELATIVNE TEINE ALTERNATIVE Kvalitet 0,30 Vozilo 1 Vozilo 2 Vozilo 3 Zadovoljava U potpunosti zadovoljava U potpunosti zadovoljava Cena kotanja () 0,30 100.000 135.000 115.000 Uslovi plaanja 0,20 Zadovoljava Delimino zadovoljava U potpunosti zadovoljava Rok isporuke (dana) 0,10 95 50 60 Reference 0,10 Zadovoljava Zadovoljava U potpunosti zadovoljava

Na samom poetku procesa odluivanja potrebno je formirati tabelu ulaznih podataka (tabelu odluivanja). Pretpostavimo da se radi o javnoj nabavci specijalnog vozila za sakupljanje smea koja se vodi u otvorenom postupku, dakle bez prethodne kvalifikacije, i bez varijanti jedne ponude. Takoe, pretpostavimo da se na oglas javilo samo nekoliko ponuaa, zbog specifinosti nabavke, i da su u krug za ocenu ule tri ponude, odnosno alternative (Vozilo 1, Vozilo 2, Vozilo 3). Evo njihovih karakteristika:
Ponuda Vozilo 1 sadri skoro sve traene

tehnike karakteristike kao obeleja kvaliteta osim neto slabijeg pogonskog motora i drugaijeg sistema rada specijalnog radnog ureaja na samom vozilu, koji uzgred ostvaruje istu funkciju cilja ali samo na osnovu drugaijeg principa rada, a koji nije traen. Zbog slabijeg pogonskog agregata cena vozila je neto nia u odnosu na konkurentske ponude. Uslovi plaanja su definisani kreditnom linijom koja zahteva avansiranje iznosa u visini od 20% cene kotanja vozila sa otplatnim rokom koji odgovara traenom i kamatom koja se kree u granicama zadovoljenja naruioca. Rok isporuke je neto dui od oekivanog. Garancija za isporuen proizvod iznosi 12 meseci, a za samo osnovno vozilo 18 meseci. Servis je obezbeen van mesta naruioca i udaljen vie od 180 km. Reference ponuenog vozila su evidentne, ali uglavnom u inostranim zemljama. Ponua je zastupnik inostrane kompanije i ima
Istraivanja i projektovanja za privredu 23 /24-2009

certifikat o ispunjenju zahteva standarda ISO 9001. Ponuda Vozilo 2 u potpunosti zadovoljava sve aspekte zahteva kvaliteta. Traene tehnike karakteristike su zadovoljene. Vozilo ak sadri takav pogonski agregat koji omoguuje veu utedu energije i manju emisiju gasova od traenih. Cena kotanja ovakvog vozila je najvea u poreenju sa ostalim ponudama. Uslovi plaanja su neto loiji od prethodnih zbog neto veeg dela avansne uplate koji iznosi 25% i neto manjeg perioda trajanja kreditnog aranmana uz istu kamatnu stopu. Rok isporuke ovog vozila je veoma kratak, ak najkrai u poreenju sa ostalim ponudama. Garantni rok specijalnog vozila traje 12 meseci, a servisiranje se obavlja u mestu udaljenom oko 200 km od mesta naruioca. Reference su brojne i prisutne podjednako u zemlji i van nje. Ponua nije uskladio svoje poslovanje sa zahtevima sistema menamenta kvalitetom, ali je zapoeo proceduru uvoenja serije standarda ISO 9000. Ponuda Vozilo 3 apsolutno zadovoljava sve traene tehnike specifikacije, a time i kriterijum kvaliteta u potpunosti. U poreenju sa ostalim ponudama predmet nabavke nije najskuplji, a ni najjeftiniji. Uslovi plaanja odgovaraju mogunostima naruioca zbog minimalnog avansnog iznosa kreditne linije koji iznosi samo 10%. Duina trajanja kreditne linije i kamatna stopa su sasvim 17

zadovoljavajui, mada je rok otplate neto malo manji nego kod ponude Vozilo 1. Rok za isporuku vozila nalazi se izmeu rokova prethodne dve ponude ali je veoma blizak ponudi Vozilo 2. Uslovi garancije su najbolji jer garantni rok traje ak 24 meseca, a servisiranje se obavlja u mestu naruioca. Reference ponuaa su znaajne ali uglavnom na domaem tritu, mada ima i izvoznih poslova. Ponua poseduje ak dva certifikata kojim dokazuje usklaenost svog poslovnog sistema sa zahtevima standarda ISO 9001 i 14001. U praksi, na primerima mnogih preduzea, prednost se veoma esto daje kriterijumu cene tako da on uzima vrednost i do 60% ukupne ponderisane vrednosti. Kvalitet je kriterijum koji se nekada veoma teko moe definisati, pa je u mnogim nabavkama umetnost izmeriti alternative sa aspekta ovog kriterijuma. Za dobro definisanje kriterijuma kvaliteta potrebni su strunost i iskustvo ljudi koji se bave pripremom

elemenata u procesu javnih nabavki. Teine pet izabranih kriterijuma date su iskustveno u tabeli 1. Na osnovu ulaznih informacija o alternativama tabelu odluivanja emo formirati tako da u redovima ispod zaglavlja budu prikazani podaci vezani za alternative, a u kolonama za kriterijume (tabela 1). KLASINA PRIMENA AHP METODE Procena odnosa teina, odnosno vanosti dvaju kriterijuma moe da se obavi korienjem veeg broja metoda, pored ve pomenute iskustvene. Da bi se reio ovaj zadatak, koristi se Saaty-eva skala [5], koja obezbeuje konzistentnost odnosa vanosti (teina) kriterijuma (tabela 2). Za reavanje slinih zadataka umesto tabele moe se koristiti matrica odnosa teina. Nakon ega se, u sledeem koraku, vri formiranje matrice ili tabele normalizovanih vrednosti kriterijuma (tabela 3).

Tabela 2: Meusobni odnosi teina kriterijuma Kvalitet Kvalitet Cena kotanja Uslovi plaanja Rok isporuke Reference 1 1/2 1/3 1/5 1/4 137/60 Cena kotanja 2 1 1/2 1/4 1/3 49/12 Uslovi plaanja 3 2 1 1/3 1/2 41/6 Rok isporuke 5 4 3 1 2 15 Reference 4 3 2 1/2 1 21/2

Tabela 3: Normalizovane vrednosti kriterijuma Kvalitet Kvalitet Cena kotanja Uslovi plaanja Rok isporuke Reference 60/137 30/137 20/137 12/137 15/137 Cena kotanja 24/49 12/49 6/49 3/49 4/49 Uslovi plaanja 18/41 12/41 6/41 2/41 3/41 Rok isporuke 1/3 4/15 1/5 1/15 2/15 Reference 8/21 6/21 4/21 1/21 2/21

Iz tabele normalizovanih vrednosti moe se izraunati teina svakog od kriterijuma.

Tabela 4: Teine izabranih kriterijuma KRITERIJUM Kvalitet Cena kotanja Uslovi plaanja Rok isporuke Reference TEINA 0,416 0,262 0,161 0,062 0,099 1,000

nastale na osnovu iskustva (tabela 1). Kriterijumu kvaliteta u praksi daje se manje znaaja nego to bi on zaista trebao da ima (Isk.=0,30<AHP=0,416). Kriterijumi cene kotanja, uslova plaanja i roka isporuke u praksi su malo precenjeni, dok je kriterijum referenci dobro podeen u odnosu na matematiki pristup. Posmatrajui tabelu 1 moemo zakljuiti da su vrednosti alternativa prema nekim od kriterijuma date kvantitativno (brojano), ali u razliitim jedinicama, a prema drugim kvalitativno (opisno). Vrednovanje alternativa meusobno, i to za svaki zadati kriterijum, takoe se moe izvriti korienjem Saaty-eve skale. Postupak
Istraivanja i projektovanja za privredu 23/24-2009

Moemo uporediti teine kriterijuma dobijene korienjem Saaty-eve skale (tabela 4) i one 18

je isti kao i kod izraunavanja teina kriterijuma. Formira se matrica normalizovanih vrednosti, a zatim se izraunavaju vrednosti prioriteta kao prosene vrednosti alternativa u redovima
Vozilo 1 1 4 3 Vozilo 1 1 1/5 1/3 Vozilo 2 1/4 1 1/2 Vozilo 2 5 1 3

matrice ili tabele. Tabele 5-9 prikazuju odnose alternativa (Saaty) i vrednosti lokalnih prioriteta alternativa.

Tabela 5: Prioriteti alternativa prema kriterijumu Kvalitet

Vozilo 3 1/3 2 1 Vozilo 3 3 1/3 1 PRIORITET 0,123 0,557 0,320

Vozilo 1 Vozilo 2 Vozilo 3

Tabela 6: Prioriteti alternativa prema kriterijumu Cena kotanja

PRIORITET 0,6333 0,1062 0,2605

Vozilo 1 Vozilo 2 Vozilo 3

Tabela 7: Prioriteti alternativa prema kriterijumu Uslovi plaanja

Vozilo 1 1 1/2 3 Vozilo 1 1 5 4 Vozilo 1 1 1 3 Vozilo 2 2 1 4 Vozilo 2 1/5 1 1/2 Vozilo 2 1 1 3 Vozilo 3 1/3 1/4 1 Vozilo 3 1/4 2 1 Vozilo 3 1/3 1/3 1 PRIORITET 0,2395 0,1373 0,6232

Vozilo 1 Vozilo 2 Vozilo 3

Tabela 8: Prioriteti alternativa prema kriterijumu Rok isporuke

PRIORITET 0,098 0,568 0,334

Vozilo 1 Vozilo 2 Vozilo 3

Tabela 9: Prioriteti alternativa prema kriterijumu Reference

PRIORITET 0,20 0,20 0,60

Vozilo 1 Vozilo 2 Vozilo 3

U tabeli 1 se zatim mogu zameniti dobijene vrednosti teina kriterijuma i lokalnih prioriteta, te tako dobiti ukupni prioriteti razmatranih alternativa nabavke specijalnog vozila za sakupljanje i transport smea (tabela 10).
Tabela 10: Izraunavanje ukupnih prioriteta svih alternativa nabavke TEINE KRITERIJUMA I PRIORITETI ALTERNATIVA ALTERNATIVE Vozilo 1 Vozilo 2 Vozilo 3 Kvalitet 0,416 0,123 0,557 0,320 Cena kotanja 0,262 0,6333 0,1062 0,2605 Uslovi plaanja 0,161 0,2395 0,1373 0,6232 Rok isporuke 0,062 0,098 0,568 0,334 Reference 0,099 0,20 0,20 0,60 UKUPNI PRIORITETI ALTERNATIVA 0,28 0,34 0,38

Ukupni prioritet alternative Vozilo 1 (V1) dobijen je primenom izraza:

P (V 1 ) = v 11 k 1 + v 12 k 2 + v 13 k 3 + v 14 k 4 + v 15 k 5 =

v 1i k j

j=1

gde su: v1j vrednosti lokalnih prioriteta alternative Vozilo 1, k j vrednosti teina kriterijuma. Slini izrazi se mogu napisati i za ostale dve alternative.
Istraivanja i projektovanja za privredu 23 /24-2009

19

Opti izraz za izraunavanje ukupnog prioriteta svake od ponuenih alternativa je:

P(Vi ) =

vij k j
j=1

i = 1,2,3

Na osnovu sintetizovanih rezultata dobijenih klasinom primenom AHP metode, za dati primer, moemo formirati rang listu prioriteta i zakljuiti da je najpovoljnija alternativa (ponuda) Vozilo 3 sa vrednou ukupnog prioriteta P(V3)=0,38 (slika 1).

Slika 1. Prioritet alternativa (ponuda) za nabavku vozila

SOFTVERSKA PODRKA REAVANJU PRAKTINOG PROBLEMA Problemi odluivanja danas se veoma uspeno mogu reavati primenom softverskih alata ([6],[7],[8]). Postoji vie softvera koji se mogu

koristiti za ovu svrhu, a neki od njih su: Criterium Decision Plus [9], Expert Choice [10]. U reavanju naeg praktinog problema, koji se odnosi na izbor najpovoljnije ponude specijalnog vozila, koristiemo softver Expert Choice.

Tabela 11: Proirena tabela ulaznih informacija o alternativama nabavke VOZILO 1 OSNOVNE KARAKTERISTIKE VOZILA PONUENA CENA ROK OTPLATE USLOVI PLAANJA TIPIZACIJA (asija/nadgradnja) GARANTNI ROK (asija/nadgradnja) SERVISIRANJE ROK ISPORUKE
Domae/strane Visina avansa Visina kamatne stope Snaga motora/standard emisije gasova Sabijanje smea

VOZILO 2 240 KS/Euro 4 PP 135.000 4 godine 25% 8% Najei tip/ /najei tip 12/12 meseci 200 km 50 dana 50/55 vozila -

VOZILO 3 230 KS/Euro 3 PP 115.000 4,5 godine 10% 6,5% Najei tip/srednje zastupljen tip 24/24 meseca U mestu naruioca 60 dana 95/20 vozila ISO 9001, ISO 14001

210 KS/Euro 3 HRB 100.000 5 godina 20% 8% Novi tip/ /novi tip 18/12 meseci >180 km 95 dana 10/60 vozila ISO 9001

REFERENCE

Certifikati

Ovoga puta, model analize je neto drugaiji, a ta razlika se ogleda u broju kriterijuma. Izvreno je pregrupisavanje kriterijuma, tako da pet kriterijuma iz prethodnog modela u ovom daje devet novih. Ideja je da se sa vie razliitih 20

kriterijuma obuhvati vei broj informacija o alternativama (tabela 11). Na slici 2 prikazan je novi hijerarhijski model pro-blema. Cilj problema (u softveru: Goal) je Nabavka Vozila, kriterijumi (Objectives) su: Karakteristike, Cena, Rok otplate, Avans i kaIstraivanja i projektovanja za privredu 23/24-2009

mata, Tipizacija itd. i alternative (Alternatives) su: Vozilo 1, Vozilo 2, Vozilo 3. Kao i u prethodnom postupku i ovde je potrebno prvo definisati teine kriterijuma u meusobno konzistentnim odnosima. Softver koristi takoe Saaty-evu skalu za uporeivanje odnosa vanosti. Pa je tako, na primer, u poreenju kriterijuma Karakteristike i Rok otplate, prvi kriterijum umereno vaniji (Moderate) u odnosu na drugi (polje Karakteristike*Rok otplate ima vrednost 3.0), itd. (slika 3).

Polja tabele sa slike 3 (red*kolona): Tipizacija*Reference, Garantni rok*Rok isporuke, Garantni rok*Reference, Servisiranje*Rok isporuke, Servisiranje*Reference i Rok isporuke*Reference imaju cifarske oznake crvene (svetlije) boje. Softver na taj nain oznaava inverzne vrednosti teina kriterijuma i prioriteta alternativa (ovi brojevi predstavljaju razlomke: 1/2, 1/3, itd.).

Slika 2. Hijerarhijski model sa devet kriterijuma

Istraivanja i projektovanja za privredu 23 /24-2009

21

 Slika 3. Odreivanje relativnih vanosti kriterijuma primenom Saaty-eve skale u programu Expert Choice

Softver u pozadini vri normalizaciju i rauna srednje vrednost za svaki kriterijum. Tako su dobijene sledee vrednosti teina kriterijuma cilja Nabavka Vozila (slika 4). U poreenju sa

ostalim kriterijumima najdominantniji je kriterijum Karakteristike (teine 0,294), a najmanje znaajni su Garantni rok i Servisiranje (0,032).

Slika 4. Vrednosti teina kriterijuma po prioritetu

Sledei korak je odreivanje relativnih preferencija alternativa u odnosu na zadati kriterijum. Na osnovu informacija o alternativama formira se tablica preferencija (slika 5). I ovde se koristi Saaty-eva skala. U poreenju alternativa, na

primer, prema kriterijumu Karakteristike, Vozilo 1 je manje preferentno u odnosu na ostale alternative, dok je Vozilo 2 preferentnije u odnosu na Vozilo 3.

Slika 5. Preferentnost alternativa prema kriterijumu Karakteristike

22

Istraivanja i projektovanja za privredu 23/24-2009

Slika 6. Rang lista alternativa

Konane vrednosti prioriteta alternativa, sa ukupnom grekom nekonzistentnosti od 2%, prikazane su na slici 6, prema kojoj je najpovoljnija ponuda Vozilo 3 za ukupnim prioritetom 0,378. Slika ujedno predstavlja rang listu ponuda za nabavku vozila specijalne namene. ANALIZA OSETLJIVOSTI Model je zasnovan na dvema procenama, proceni relativnog znaaja kriterijuma javne nabavke i proceni odnosa prioriteta alternativa u odnosu na zadate kriterijume. Ove procene zavise od pristupa i saznanja naruioca, o emu je ve bilo rei. Stabilnost dobijenog reenja, u sluaju promena imputa, utvruje se postupkom analize osetljivosti. Softver [10]

omoguuje ovakvu analizu na vie naina. Jedan od njih je primena dijagrama performansi osetljivosti (Performance Sensitivity slika 7). Na slici 7 dat je prikaz uticaja kriterijuma na sva-ku ponudu tj. alternativu. Ovaj dijagram u softveru Expert Chioce je dinamiki jer omoguuje povlaenje stubaca kriterijuma i menjanje vrednosti njihovih teina na y-osi. Kao odgovor ovim promenama vrednosti teina javljaju se promene vrednosti prioriteta alternativa na pomonoj (desnoj) y-osi. Redosled alternativa sa slike 7 odgovara rang listi sa slike 6. Drugi nain analize osetljivosti je primena dijagrama gradijentne osetljivosti (Gradient Sensitivity - slika 8).

Slika 7. Uticaj promene teine svih kriterijuma na prioritet ponuda vozila

Istraivanja i projektovanja za privredu 23 /24-2009

23

Slika 8. Dijagram gradijentne osetljivosti reenja prema kriterijumu Karakteristike

Posmatrajui sliku 8 moemo doneti zakljuak da poveanje znaaja kriterijuma Karakteristike (iznad dobijene vrednosti 0,294 na x-osi) dovodi do porasta ukupnog prioriteta ponude Vozilo 2. Apsolutnu prednost (prioritet > 0,36) nad ostalim ponudama Vozilo 2 e dobiti ukoliko teina kriterijuma poraste iznad 0,46, jer je to mesto preseka pravaca Vozilo 2 i Vozilo 3. Najmanji ugao nagiba prema x-osi ima pravac Vozilo 3 tako da promene teine kriterijuma Karakteristike najmanje utiu na rang ove ponude, iako je njen trend konstantno opadajui sa poveanjem ovog kriterijuma. Na slian nain primenom softvera [10] moemo

vriti analizu gradijentne osetljivosti reenja i prema ostalim kriterijumima. Uticaj promene kriterijuma na preferenciju alternativa moemo sagledati i pomou dijagrama dinamike osetljivosti (Dynamic Sensitivity slika 9). Povlaenjem jedne od traka ispod naziva kriterijuma u levom delu prozora automatski se menjaju procenti teina svih kriterijuma, kao i prioriteti alternativa u desnom delu prozora. Slika 9 prikazuje stanje nakon promene znaaja kriterijuma Cena. Poveanje znaaja ovog kriterijuma na 40% obezbedilo bi prednost ponudi Vozilo 1 koja bi postala dominantna sa skoro 40% ukupne ponderske vrednosti.

Slika 9. Dijagram dinamike osetljivosti

24

Istraivanja i projektovanja za privredu 23/24-2009

Slika 10. Dijagram Head-to-Head osetljivosti

Ako direktno uporedimo dve ponude i to prvorangiranu (Vozilo 3) i poslednje-rangiranu (Vozilo 2) sa slike 6, po svakom kriterijumu, moemo videti koji kriterijumi su na strani svake od ovih ponuda (slika 10). Tako je Vozilo 3 uspenije prema kriterijumima: Cena, Rok otplate, Avans i kamata, Garantni rok, Servisiranje, Reference, to ini ukupnu prioritetnost, koja je za skoro 7,5% vea od konkurentne ponude. Slinu analizu moemo izvriti i za dva preostala para alternativa: Vozilo 1 <> Vozilo 2, Vozilo 1 <> Vozilo 3. ZAKLJUAK Dva modela odluivanja daju isto reenje kada je u pitanju najpovoljnija alternativa. Prema njima najbolje reenje je Vozilo 3, a vrednost njegovog prioriteta iznosi oko 38% ukupne ponderske vrednosti. Sa druge strane, ako reenjem problema smatramo rang listu alternativa, onda se ova dva modela razlikuju prema redosledu prioriteta. U prvom modelu problema (model 5 kriterijuma) redosled alternativa prema prioritetu je sledei: Vozilo 3 (38%), Vozilo 2 (34%), Vozilo 1 (28%). Drugi model istog problema (model 9 kriterijuma) nudi rang listu neto drugaiju od prethodne, u kojoj je redosled alternativa prema prioritetu sledei: Vozilo 3 (37,8%), Vozilo 1 (31,8%), Vozilo 2 (30,4%). Ako uporedimo ova dva modela videemo da drugi model (9 kriterijuma) sadri veu razliku prioriteta izmeu najbolje alternative i prve sledee, pri emu je razlika izmeu druge i najslabije veoma mala, skoro zanemarljiva.
Istraivanja i projektovanja za privredu 23 /24-2009

Razlike u ovom modelu se nalaze u opsegu 1,47,4%. Kod prvog modela (5 kriterijuma) izmeu ponuenih alternativa postoje izraene razlike koje se kreu u granicama 410%. Moe se rei da vei broj kriterijuma (model 2) pogoduje porastu rejtinga alternative Vozilo 1 u odnosu na model sa manjim brojem kriterijuma, dok istovremeno umanjuje rejting alternative Vozilo 2. Pod navedenim uslovima u konkretnom problemu (formulisanim kriterijumima, ulaznim informacijama, definisanim odnosima kriterijuma meusobom) menadment preduzea, koji treba da donese odluku o izboru najpovoljnije ponude za nabaku specijalnog vozila za sakupljanje smea, nee napraviti greku ukoliko se ta odluka odnosi na izbor alternative Vozilo 3. Ovakva odluka ima uporite u oba modela analize, onom koji je zasnovan na klasinoj primeni metode AHP sa 5 kriterijuma za ocenu alternativa, i onom drugom sa poveanim brojem kriterijuma zasnovanom na primeni softvera podrke [10]. Softver Expert Choice zaista moe imati praktinu primenu u razliitim sistemima, odnosno oblastima interesovanja i predstavlja moan alat za donoenje odluka u mnogim problemima odluivanja. Softver omoguuje menaderima da se koncentriu na sutinu problema, definisanje kriterijuma, prepoznavanje meusobnih odnosa kriterijuma u konkretnim primerima poslovne prakse. Pri tome, softver obavlja sve potrebne matematike operacije u pozadini, ne optereujui korisnika.

25

Slika 11. Gotov model odluivanja iz biblioteke softvera Expert Choice

Inae, softverski paket Expert Choice poseduje i biblioteku gotovih modela za reavanje problema odluivanja. Na slici 11 prikazan je upravo jedan takav model iji je cilj izbor automobila za nabavku. Autori softvera su modelu dodelili 4 primarna kriterijuma za ocenu alternativa (trokove nabavke, trokove odravanja, presti, kvalitet), 9 sekundarnih i 2 tercijalna. Tako trokovi odravanja sadre trokove: osiguranja, garancije, goriva, servisiranja. Sekundarni kriterijumi ili podkriterijumi kvaliteta su: bezbednost, uestanost otkaza, performanse, dizajn, udobnost. Dizajn takoe ima svoje podkriterijume i to: spoljni i unutranji dizajn. Literatura /1/ /2/ /3/ /4/ ***, Zakon o javnim nabavkama, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 39/2002. JKP Mediana Ni, Arhiva konkursne dokumentacije javnih nabavki 2003.-2008. Wikipedija (slobodna enciklopedija). Suknovi, M., Uvod u odluivanje (predavanja), FON Beograd, 2005.

/5/

Saaty, T.L., Multicriteria Decision Making: The Analytic Hierarchy Process, RWS Publications, 4922 Ellsworth Ave., Pittsbugh, PA 15213 Milanovi, D., Rani, D., Risti, LJ., Izbor menadera odravanja primenom sistema za podrku odluivanja, nauno - struni asopis Istraivanja i projektovanja za privredu, br. 18 - 2007, str. 7-12. Milanovi, D. D., Misita, M., Milanovi, LJ. D., Tadi, D., Izbor antivirusnog softvera za zatitu radnih stanica, nauno-struni asopis Istraivanja i projektovanja za privredu, br. 22 - 2008, str. 25 32. Hunjak, T., Jakovevi, D., Viekriterijski modeli za rangiranje i usporeivanje banaka, Zbornik Ekonomskog fakulteta u Zagrebu, UDK 336.71:519.23, br. 1, Zagreb, 2003. http://www.infoharvest.com

/6/

/7/

/8/

/9/

/10/ http://www.expertchoice.com

26

Istraivanja i projektovanja za privredu 23/24-2009