www.puskice.

org


1



Matematika 3

zbirka zadataka sa reenjima i uputstvima za reavanje


<!-- Ispravke, sugestije, miljenja i ostalo aljite na download@puskice.org -->



Hijavata
www.puskice.org


2

Predgovor
Pismeni ispit iz matematike 3 obuhvata 4 zadatka. Ova zbirka e biti odraena tematski, za svaki tip
zadatka ponaosob.
Prvi zadatak
Obine diferencijalne jednaine prvog reda:
Jednaina sa razdvojenim promenljivim
Homogene diferencijalne jednaine prvog reda
Linearne diferencijalne jednaine prvog reda
Bernulijeva jednaina prvog reda
Jednaina sa totalnim diferencijalom (sa/bez integracionog faktora)
Prvi zadatak je uvek jedna diferencijalna jednaina prvog reda. Najee dolaze Bernulijeva i
Jednaina sa totalnim diferencijalom, mada nema pravila.
Drugi zadatak
Diferencijalne jednaine vieg reda:
Diferencijalna jednaina oblika

Diferencijalna jednaina oblika

Homogene diferencijalne jednaine vieg reda
Nehomogene diferencijalne jednaine vieg reda
Sistemi obinih diferencijalnih jednaina prvog reda:
Homogeni sistemi odj
Nehomogeni sistemi odj
Nelinearni sistemi odj
Parcijalne diferencijalne jednaine
Linearne parcijalne diferencijalne jednaine
Kvazilinearne parcijalne diferencijalne jednaine



www.puskice.org


3

Trei zadatak
Trei zadatak je neto vezano za funkciju kompleksne promenljive. Dolaze ravnopravno dva tipa
zadatka:
Koi-Rimanovi uslovi
Izraunavanje integrala funkcije kompleksne promenljive (Reziduum)

etvrti zadatak
etvrti zadatak je vezan za Laplasovu transformaciju
Reavanje diferencijalne jednaine vieg reda primenom Laplasove transformacije
Reavanje sistema diferencijalnih jednaina primenom Laplasove transformacije

www.puskice.org


4

Prvi zadatak
Jednaina sa razdvojenim promenljivima
Najjednostavniji tip diferencijalne jednaine. Treba imati na umu da vai

Reavanje jednaina:

reenje dobijamo iz:

reenje dobijamo iz:

Dakle, razdvajamo x i y (i njihove diferencijale) na razliite strane znaka jednakosti i
nalazimo integrale.
Pri reavanju diferencijalnih jednaina, moe se dogoditi da reenje ima drugaiji
oblik nego ono dato u ovoj zbirci. Zato pokuajte da transformacijama, vae reenje
svedete na ono dato u zbirci kako biste proverili da li ste tano uradili zadatak.
U sluaju da je opte reenje jednaine u zadacima gde se trai partikularno reenje
drugaijeg oblika od opteg reenja datog u zbirci, to znai da e najverovatnije i
konstanta C biti drugaija nego ovde u zbirci, ali mora se dobiti isto opte reenje.


www.puskice.org


5

Postoje tri osnovna tipa zadataka:
1. Obina diferencijabilna jednaina sa razdvojenim promenljivima (

ili

)
2. ODJ sa razdvojenim promenljivima - partikularno reenje
3. ODJ sa razdvojenim promenljivima - smena za svoenje na 1. tip zadatka
Zadaci:

Reenje:

Transformiemo konstantu na sledei nain:

ime dobijamo novu konstantu

www.puskice.org


6

za uslov imamo:

www.puskice.org


7

vratimo u opte reenje:

dakle, Partikularno reenje je:





Odrediti partikularno reenje pri uslovu

za uslov

imamo:

kad vratimo u opte reenje, dobijamo Partikularno reenje:

www.puskice.org


8

kad vratimo u opte reenje, dobijamo Partikularno reenje:

(smena ,

www.puskice.org


9

Zadaci za samostalan rad:
Odredi opte reenje jednaine:
1.

Odredi partikularno reenje jednaine pri uslovu:

www.puskice.org


10

Jednaine koje slede svesti smenom na jednaninu sa razdvojenim
promenljivim a zatim nai opte reenje

www.puskice.org


11

Homogena diferencijalna jednaina prvog reda
Reavanje jednaina:

Polazna jednaina

smena

vratimo u polaznu jednainu

reenje dobijamo iz integrala

zatim vratimo smenu u reenje


Ova vrsta jednaine se svodi na jednainu sa razdvojenim promenljivim. Vrlo esto, diferencijalna
jednaina se transformacijama izraza (deljenje sa x ili y) svodi na homogenu.


www.puskice.org


12

Zadaci za samostalan rad:

www.puskice.org


13

www.puskice.org


14

Linearna diferencijalna jednaina prvog reda

Opti oblik:

Reenje:







Ova vrsta jednaine je lako prepoznatljiva. Reava se primenom ove formule ije izvoenje nije
potrebno znati za praktini deo ispita.
Koraci:

www.puskice.org


15

Zadaci za samostalan rad:

www.puskice.org


16

Odrediti partikularno reenje date linearne diferencijalne jednaine

Odredi reenje linearne jednaine po x

www.puskice.org


17

Bernulijeva diferencijalna jednaina

Koraci:

www.puskice.org


18

Zadaci za samostalan rad:

www.puskice.org


19

www.puskice.org


20

Jednaine sa totalnim diferencijalom

Algoritam reavanja:

Postupak reavanja:

www.puskice.org


21

Ukoliko na ispitu doe ovaj zadatak, obino napomenu da treba da se trai odreeni faktor
(po x ili y). Ako ne napomenu, svejedno je koji ete, procenite sami koji je lake izraunati.

www.puskice.org


22

www.puskice.org


23

Zadaci za samostalan rad:

www.puskice.org


24

Odredi integracioni faktor, i rei jednainu:

www.puskice.org


25

Reenja zadataka:

jedan #6 i jedan tablini
integral

tri tablina integrala
dva #7

dva #1
jedan #1 i jedan #8

jedan tablini i jedan slian #2

smena -y=t, pa #1

dva #1
, C=1

jedan tablini i jedan #8

, C=0

#6 i jedan tablini

dva tablina

izvlaenjem 1/3 ispred
integrala, dobiju se dva #1




#1 i #8

tablini i #1
www.puskice.org


26

smena , integral #7

smena ,
integral slino kao #7

smena #7
smena , slino #7

tablini i #9

tablini i #10

tablini i #1

tablini i #1
dva tablina

#11 i tablini

dva tablina

tablini i #1

tablini

tablini i #12
#6 i tablini

#13 i tablini

#14 i tablini

tablini i smena

tablini integrali

tablini integrali
www.puskice.org


27

tablini integrali

tablini i #15

tablini i #16

tablini i #17

#1 i #18
slian #8 i tablini

#1 i tablini
#1 i tablini

slian #5 i 2 tablina


tablini i #19

slian #5 i tablini

tablini integrali

2 tablina i #15

tablini i #20

tablini i #21

#1 i tablini


tablini i #22

tablini i #23

tablini i #23

tablini i #24
tablini i #25
svi tablini

svi tablini

tablini i #26
www.puskice.org


28

svi tablini

tablini i #23

#1 i tablini

#8 i tablini

tablini




tablini i #23

tablini i #23
tablini i slian #26

#1 i #27

tablini i #28

tablini i #29

tablini

tablini

tablini

tablini

tablini

tablini

tablini

tablini

tablini

tablini

tablini i #29

#30 i tablini

#31 i tablini
www.puskice.org


29

tablini

tablini i slian #27

tablini i slian #27

tablini

tablini

tablini

tablini i slian #3

tablini

tablini

tablini

tablini

tablini i slian #3

tablini

tablini

tablini, #32, i slian #16,

tablini

tablini

tablini

tablini i #33

tablini

tablini i slian #8
www.puskice.org


30

tablini

tablini

tablini

tablini

tablini


www.puskice.org


31

Integrali potrebni za reavanje zadataka iz zbirke:

www.puskice.org


32

www.puskice.org


33

www.puskice.org


34

www.puskice.org


35

www.puskice.org


36

www.puskice.org


37

www.puskice.org


38

www.puskice.org


39

www.puskice.org


40

www.puskice.org


41

Drugi zadatak
Homogene diferencijalne jednaine vieg reda

Reavanje:
Prvo pravimo karakteristinu jednainu na sledei nain:

Zamenom u polaznu jednainu dobijamo karakteristinu jednainu:

Dobijemo sledee sluajeve:
1.

2.

3.

Kvaka je u tome to dolaze jednaine drugog i treeg (ree etvrtog) reda, pa
ovo nije toliko komplikovano kako izgleda na prvi pogled. Kroz primere e biti
jasnije.

www.puskice.org


42

Zadaci za samostalan rad:

www.puskice.org


43


www.puskice.org


44

Nehomogene diferencijalne jednaine vieg reda

Reavanje:
Reenje je oblika

Postoje dva naina pronalaenja partikularnog reenja: metoda neodreenih
koeficijenata i metoda varijacije konstanti.
Metoda neodreenih koeficijenata

www.puskice.org


45

Pri tom, A i B su koeficijenti koje treba odrediti.

Postupak:

Metoda varijacije konstanti

www.puskice.org


46

Dakle, konstante variramo u funkcije. Nepoznate funkcije

dobijamo iz
sistema:

www.puskice.org


47

www.puskice.org


48

metoda varijacije konstanti

www.puskice.org


49

metoda varijacije konstanti

www.puskice.org


50

Zadaci za samostalan rad:

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

www.puskice.org


51

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

Resenja:

1.

2.

3.

www.puskice.org


52

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

www.puskice.org


53

18.

19.

20.

21.

22.

23.

www.puskice.org


54

Jednaine kojima se moe sniziti red
Postoje dva tipa ovakvih jednaina: one koje ne sadre y, i one koje ne sadre x.
Prvi tip

Reavanje: smena:

gde je

Reavanjem homogene jednaine dobijamo:

Parcijalnom integracijom dobijemo reenje:

Zadaci:

www.puskice.org


55

Reenja

Drugi tip

Reavanje: smena:

gde je

Reavanjem jednaine dobijamo:
www.puskice.org


56

Integracijom dobijemo reenje:

Zadaci:

Reenja

www.puskice.org


57


Sistemi obinih diferencijalnih
jednaina
Homogeni sistemi
Sistem je oblika (sistem 3. reda):

gde su

Reavanje: Prvo se odrede sopstvene vrednosti matrice K:

Dakle iz dobijamo tzv. karakteristinu jednainu (jednaina
treeg reda po ). Reavanjem ove jednaine dobijemo sopstvene vrednosti

.
Ostatak emo kroz zadatke, poto je teko jasno objasniti. Ono to je bitno, da li
je sopstvena vrednost jednostruka ili viestruka. Formiramo matricu:

Zatim vrimo transformacije matrice. Transformacija II-3I znai da prvi red
mnoimo sa 3, i zatim to oduzmemo od drugog reda. Itd. Transformacijama
dobijamo matrice

formulom

(u sluaju jedinstvene
sopstvene vrednosti).
www.puskice.org


58

Reenje je oblika:

gde je

Odatle dobijemo:

Sad se radi odvojeno za svaku vrednost:

odavde (na osnovu II i III reda) sledi da je:

iz prvog reda sledi:

www.puskice.org


59

Sada formiramo matricu

sada za

uzimamo neku bilo koju vrednost razliitu od nule. Nije bitno koju,
jer e se, kako emo kasnije videti, pomnoiti sa konstantom, pa je svejedno.
Uzeemo

iz drugog reda: fiksiraemo jednu vrednost. Neka to bude

Iz prvog reda:

uzmemo da je

www.puskice.org


60

iz drugog reda: fiksiraemo jednu vrednost. Neka to bude

Iz prvog reda:

U razvijenom obliku, reenje je:

www.puskice.org


61

Ovde se vidi da nije bitno koje smo vrednosti birali. Da smo za

birali

imali bismo

. U reenju bi bilo

to je isto to i

. Ako uzmemo da je neka nova konstanta

onda dobijemo

to je i bilo prvobitno reenje. Zato ako ne dobijete identino
reenje kao u ovoj zbirci, pogledajte da li vam je odnos vrednosti u matrici
odgovarajui. U ovom primeru, to je 1:-3:-5.

Reenje:

Odatle dobijemo:

na osnovu II reda:
iz prvog reda sledi:
www.puskice.org


62

iz drugog reda:
Iz prvog reda:

iz drugog reda:
Iz prvog reda:

www.puskice.org


63

U razvijenom obliku, reenje je:

Reenje:

Odatle dobijemo:

www.puskice.org


64

na osnovu II reda:
iz prvog reda sledi:

Kada imamo dvostruka reenja, radi se malo drugaije. Prvi deo, za

je slian
(ne isti!)

iz drugog reda:
Iz prvog reda:

sada ne biramo nikakvu vrednost za

ve ovo ostavljamo zasad ovako.

www.puskice.org


65

Matrica

se odreuje iz formule:

iz drugog reda:

. Ovde treba da fiksiramo jednu od

vrednosti

. Neka bude

. Onda dobijemo:

Iz prvog reda:

Dakle sad imamo

. Cilj je bio pronai

(u kojoj se pojavljuje samo

jedna promenljiva:

. Onda, kada smo to uradili, pravili smo novu

matricu

u kojoj treba da se pojavljuje promenljiva iz

i jo jedna
promenljiva vezana za matricu

.
www.puskice.org


66

Sledei korak je odreivanje

. Oni se odreuju u dva koraka. U prvom

koraku, jedna od vrednosti iz matrice

se menja sa 0, a druga sa nekim

realnim brojem. U drugom koraku je obrnuto.

se rauna po formuli:

se rauna po formuli:

U razvijenom obliku, reenje je:

www.puskice.org


67

Reenje:

Odatle dobijemo:

na osnovu II reda:
iz prvog reda sledi:

www.puskice.org


68

Kada imamo dvostruka reenja, radi se malo drugaije. Prvi deo, za

je slian
(ne isti!)

iz prvog reda:
Iz treeg reda:

Matrica

iz prvog reda:

.
Iz treeg reda:

www.puskice.org


69

U razvijenom obliku, reenje je:

www.puskice.org


70

Reenje:

Odatle dobijemo:

na osnovu prvog reda:

iz drugog reda sledi:

U sluaju konjugovano komplekcnih brojeva, biramo jedan od njih. Recimo
.
www.puskice.org


71

iz prvog reda:

Iz treeg reda:

Na osnovu

odrediemo

.
Po definiciji (ili nekoj teoremi, ne znam ba sigurno) vai:

www.puskice.org


72

Iz ovoga sledi:

Reenje:

www.puskice.org


73

Odatle dobijemo:

Ovo je sad specifino jer imamo trostruko reenje. Reavaemo na drugaiji
nain, polazei od reenja.
Zadatak je oblika:

A reenje je oblika (zbog viestrukog reenja):

, za i=1,2,3
Izvedimo sad

Sad to izjednaimo sa

. Pri tom,

emo zameniti reenjem:

Iz ovoga sledi:

Imajte na umu da je jedinina matrica, da je matrica dimenzija 3x3 a da su:
www.puskice.org


74

Dobijamo 3 sistema:

tj.

Sistem reavamo po

. Odmah se vidi da je

Kad to malo sredimo:

odnosno

www.puskice.org


75

Za razliite vrednosti parametara imamo:
1. za

2. za

3. za

Reenje:

Odatle dobijemo:

www.puskice.org


76

na osnovu III reda:

iz prvog reda sledi:

U ovom sluaju, kad su sve vrste linearno zavisne radimo na sledei nain.
Izrazimo tu jednu vrstu:

sada imamo dva sluaja:
1.

. Odatle sledi

2.

. Odatle sledi

www.puskice.org


77

Zadaci za samostalan rad:

1.

11.

2.

12.

3.

13.

4.

14.

5.

15.

6.

16.

www.puskice.org


78

7.

17.

8.

18.

9.

19.

10.

Reenja:

1.

2.

3.

4.

5.

www.puskice.org


79

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

www.puskice.org


80

15.

16.

17.

18.

19.

www.puskice.org


81

Nehomogeni sistemi
Sistem je oblika (sistem 3. reda):

ili u razvijenom obliku:

gde su

su funkcije.
Postoje dve metode za reavanje ovakvih sistema: metoda neodreenih
koeficijenata i Lagranova metoda varijacije konstanti.
Metoda neodreenih koeficijenata:
Ova metoda se moe koristiti onda kada su svi elementi vektora

funkcije oblika:

Odreujemo:
1. m - najvei stepen za P i Q u vektoru
2. k + viestrukost korena u karakteristinoj jednaini.
Onda je reenje oblika (polinomi

su stepena m+k, sa neodreenim

koeficijentima):

www.puskice.org


82

Zatim to vraamo u polaznu jednainu

i dobijemo
reenje

.
Konano reenje je oblika

Vai princip superpozicije:

Reenje:
Prvo reavamo odgovarajui homogeni sistem:

Njegovo reenje je:

Sad traimo

. Pri reavanju homogenog sitema dobili smo da su reenja

karakteristine jednaine

, tj.

.
U ovom nehomogenom sistemu, imamo tri vektora funkcija:
1. Vektor funkcija oblika

odavde je . To se poklapa sa reenjem

. To znai da je

.
Poto su polinomi koji stoje uz

u samom sistemu nultog stepena,

.
Zato e polinomi uz

u reenju biti prvog stepena (

).
www.puskice.org


83

2. Vektor funkcija oblika

odavde je . Poto se ovo ne poklapa ni sa jednim reenjem i
polinomi uz

u sistemu su nultog stepena, polinomi u reenju uz

e biti
prvog stepena.

3. Vektor funkcija oblika

odavde je . Poto se ovo ne poklapa ni sa jednim reenjem i
polinomi uz

u sistemu su nultog stepena, polinomi u reenju uz

e biti prvog stepena.

Sve ovo emo spojiti (prema principu superpozicije) u:

Sad vraamo to u polazni sistem

. Za poetak treba da
odredimo

Sad odreujemo postupno

www.puskice.org


84

Kad izjednaimo

dobijemo tri sistema jednaina:

1)

2)

p
3)

1)

2)






www.puskice.org


85

3)

Reenje:

kad uvedemo smenu

Reenje:
Reenje homogenog sistema:

Reenja karakteristine jednaine

.
U ovom nehomogenom sistemu, imamo dva vektora funkcija:


www.puskice.org


86

Prva vektor funkcija oblika

odavde je . Nijedno od reenja karakteristine jednanine nije
oblika pa je stepen polinoma u reenju 0.

Druga vektor funkcija oblika

odavde je . Nijedno od reenja karakteristine jednanine nije
oblika pa je stepen polinoma u reenju 0.

Sve ovo emo spojiti (prema principu superpozicije) u:

Sad vraamo to u polazni sistem

. Za poetak treba da
odredimo

Sad odreujemo postupno

Kad izjednaimo

dobijemo dva sistema jednaina:

www.puskice.org


87

1)

2)

1)

2)

Reenje:

Reenje:
Reenja karakteristine jednaine

, tj.

Sad vraamo to u polazni sistem

. Za poetak treba da
odredimo

Kad izjednaimo

dobijemo dva sistema jednaina:

www.puskice.org


88

1)

2)

Odatle dobijamo: .

Konano reenje:

Reenje:
Reenja karakteristine jednaine

Sad vraamo to u polazni sistem

. Za poetak treba da
odredimo

Kad izjednaimo

dobijemo sistem jednaina:

Odatle dobijamo: .
www.puskice.org


89


Konano reenje:

Reenje:
Reenja karakteristine jednaine

Sad vraamo to u polazni sistem

. Za poetak treba da
odredimo

Kad izjednaimo

dobijemo sistem jednaina, ijim

reavanjem dobijamo: .
Reenje:

www.puskice.org


90


Metoda varijacije konstanti

Homogeno reenje (sistema drugog reda) je oblika:

gde je

Konstante variramo u funkcije (umesto da je to konstanta, pretvaramo se da je
to funkcija argumenta t)

Izvode funkcija

dobijamo iz

Nakon toga, integraljenjem dobijamo funkcije

. Njih uvrstimo u homogeno

reenje koje onda postaje konano reenje sistema.

Reenja:
Reenja karakteristine jednaine

. Reenje homogenog sistem je:

www.puskice.org


91

Odreujemo

Odatle sledi:

Konano reenje (menjamo konstante):

www.puskice.org


92

Nelinearni sistemi
Nelinearni sistemi su oblika:

Reavaju se tako to se pronau nezavisni prvi integrali. Ima ih uvek onoliko
koliko je znakova jednakosti u sistemu, odnosno za jedan manje od broja
'izraza' koje povezuju ti znakovi jendakosti:

Prvi integrali moraju biti meusobno nezavisni. Dobijamo ih nalaenjem
integralnih kombinacija i polaznog sistema. Reenja su definisana prvim
integralima. Za odreivanje prvih integrala ne postoji jedinstven 'recept'. Zato
je potrebno provebati zadatke, kako bi se stekao 'oseaj' za njihovo
pronalaenje.
Uslov za postojanje reenja je:

Za reavanje, e biti potrebno poznavati osobine razmera i diferencijala.
Osobine razmera:

www.puskice.org


93

Osobine diferencijala:

Za reavanje nelinearnih sistema, ne postoji uverzalan 'recept' kao to postoji
kod linearnih (tu spadaju sistemi koje smo dosad radili). Potrebno je koristei
osobine proporcije i diferencijala doi do meusobno linearno nezavisnih prvih
integrala. Postoje neki abloni kako se dolazi do njih, a ta rutina se stie
vebom.

Reenje:

Dobijamo sistem:

www.puskice.org


94

Imaemo dva prva integrala:
1.

2. koristei osobinu proporcije dobijamo:

Provera uslova:

Prema uslovu iz zadatka, ovo je uvek razliito od nule. Prema tome, reenje je
odreeno prvim integralima:

Reenje:
Imaemo dva prva integrala:
1.

Dakle, imamo:

www.puskice.org


95


2. koristei osobinu proporcije dobijamo:

Oigledno je da su ova dva reenja linearno nezavisna, pa nema potrebe za
proverom uslova. Reenje sistema je, dakle, odreeno prvim integralima:

Reenje:
Imaemo tri prva integrala:
1. koristei osobinu proporcije dobijamo:

Dakle, imamo:

www.puskice.org


96

2. koristei osobinu proporcije dobijamo:

3. koristei osobinu proporcije dobijamo:

Dakle, imamo:

Oigledno je da su ova tri reenja linearno nezavisna, pa nema potrebe za
proverom uslova. Reenje sistema je, dakle, odreeno prvim integralima:

Reenje:
Svoenjem na diferencijale dobijamo:

www.puskice.org


97

Imaemo dva prva integrala:
1. koristei osobinu proporcije dobijamo:

2. koristei osobinu proporcije dobijamo:

Reenje:
Imaemo dva prva integrala:
1.

2.

Reenje:
Imaemo dva prva integrala:
www.puskice.org


98

1.

2.

Reenje:
Imaemo dva prva integrala:
1.

2.

Reenje:
Imaemo tri prva integrala:
1.

2.

www.puskice.org


99

3.

Reenje:

Imaemo dva prva integrala:
1.

2.

Reenje:
Imaemo dva prva integrala:
1.

2.

www.puskice.org


100

Reenje:
Imaemo dva prva integrala:
1.

2.

Reenje:
Imaemo dva prva integrala:
1.

2.

www.puskice.org


101

Reenje:
Imaemo dva prva integrala:
1.

2.

Reenje:
Imaemo dva prva integrala:
1.

2.

www.puskice.org


102

Parcijalne diferencijalne jednaine
Ove jednaine su oblika (linearne):

kvazilinearne:

Prilino lako se svode na nelinarne sisteme i tako se reavaju. Svoenje je:
Linearne:

Kvazilinearne

Reenje:

Reavanjem ovog sistema dobije se prvi integral

www.puskice.org


103

Reenje:

Reavanjem ovog sistema dobije se prvi integral

Reenje:

Reavanjem ovog sistema dobiju se prvi integrali

pa je konano reenje oblika:

Reenje:

Reavanjem ovog sistema dobiju se prvi integrali

www.puskice.org


104

pa je konano reenje oblika (jer se funkcija pojavljuje samo u jednom
integralu):

Reenje:

Reavanjem ovog sistema dobiju se prvi integrali

pa je konano reenje oblika (poto se funkcija pojavljuje u oba integrala):

Reenje:

Reavanjem ovog sistema dobiju se prvi integrali

pa je konano reenje oblika (poto se funkcija pojavljuje u oba integrala):
www.puskice.org


105

Reenje:

Reavanjem ovog sistema dobiju se prvi integrali

pa je konano reenje oblika (poto se funkcija pojavljuje u jednom integralu):

www.puskice.org


106

Treci zadatak
Funkcija kompleksne promenljive
Funkcija kompleksne promenljive je oblika (algebarski oblik)

Svaka funkcija se sastoji iz realnog i kompleksnog dela:

Moduo kompleksnog broja - :

Argument kompleksnog broja - :

www.puskice.org


107

Vai i:

Ako su i

kompleksni brojevi onda vai:

Pri tom je i . Dakle, funkcija je
vieznana.
Izvod funkcije kompleksne promenljive. Koi-Rimanovi
uslovi.
Funkcija je diferencijalna u

ako postoji:

Funkcija je regularna (analitika) u

ako je diferencijabilna u svakoj taki

neke okoline

. Take u kojima funkcija nije analitika se nazivaju singularnim

takama. Taka

je izolovani singularitet ako je analitika u svim takama

neke okoline take

osim u

. Izolovani singularitet je pol funkcije ako je

Ako je funkcija diferencijabilna u taki

i
tada postoje svi parcijalni izbodi funkcija i vae Koi-
Rimanovi uslovi:

Suprotno: ako su diferencijabilne u

i vae Koi-Rimanovi
uslovi u

, tada je diferencijabilna u

.
www.puskice.org


108

Ako vam ovaj zadatak zapadne, tekst se moe razlikovati tu i tamo, ali je poenta
ista: daju ili a vi preko K-R uslova treba da odredite ono drugo.
Jedina teina u ovim zadacima mogu biti integrali.
Hiperbolike funkcije
Ovo je klasa funkcija koje ste dosad uspeno izbegavali, ali vreme je da ih
nauite. Za ovaj tip zadataka, ali i za Laplasovu transformaciju (4. zadatak)
potrebno je znati hiperboliki sinus i kosinus:
hiperboliki sinus naziv hiperboliki kosinus

definicija

izvod

integral
Odrediti sve analitike funkcije
ako je:

Reenje:
Prvo odreujemo

iz Koi-Rimanovih uslova sledi:

Sada treba da dobijemo . To se najlake radi reavajui odgovarajuu
jednainu sa totalnim diferencijalom:

www.puskice.org


109

Dakle,

Odrediti sve analitike funkcije
ako je:

Reenje:

Sada treba da dobijemo . To se najlake radi reavajui odgovarajuu
jednainu sa totalnim diferencijalom:

www.puskice.org


110

Dakle,

sve to vratimo u polaznu funkciju

Odrediti sve analitike funkcije
ako je:

Dakle

www.puskice.org


111

Odrediti sve analitike funkcije
ako je:

Reenje:
Prvo odreujemo

iz Koi-Rimanovih uslova sledi:

www.puskice.org


112

Odrediti sve analitike funkcije
ako je:

Koja je vrednost za ?

Reenje:

pa imamo partikularno reenje:

Zadaci za samostalan rad:

www.puskice.org


113

1.

2.

3.
4.

5.
6.

Reenja:

1.

2.

3.

4.

5.

6.

www.puskice.org


114

Integral funkcije kompleksne promenljive. Reziduum.
Ovde bi trebalo prei sve vezano za integral kompleksne promenljie i Koijeve
formule. Poto zadaci iz toga ne dolaze na ispitu, ovde to neemo pominjati, ali
bi bilo zgodno da proete to sa slajdova. Ono to dolazi na ispitu je raunanje
integrala preko reziduuma.

- izolovani singularitet funkcije u taki

, ogranien konturom C.
Definicija:

odavde sledi:

u sluaju da imamo vie singulariteta u oblasti ogranienoj konturom C:

Pomou Koijevih formula, mogu da se izraunaju reziduumi u singularitetima
koji su polovi:
1. Ako je

onda je

pol 1. reda i vai:

2. Ako je

www.puskice.org


115

onda je

pol 1. reda i vai:

obratite panju da znai stepen izvoda. Tako, na primer, za (pol
treeg stepena), traiemo izvod drugog reda.
Neke granine vrednosti:

Izraunati integral:

Reenje:
Prvo emo nacrtati konturu C:

Dakle, kontura je krunica sa centrom u taki (0,0) i
poluprenikom
Zatim traimo polove. Polove nalazimo kad imenilac
razlomka u integralu izjednaimo sa nulom:

Polovi su i (jednostruki pol)

www.puskice.org


116


prvo proveravamo uslov (da li je ovo pol i otklonjiv prekid)

Dakle, je pol drugog reda.

Reenje je zbir reziduuma prema formuli (obratite panju kako se menja znak u
zavisnosti od toga kako obilazimo konturu:

).

www.puskice.org


117

Izraunati integral:

Reenje:
Prvo emo nacrtati konturu C:

Dakle, kontura je krunica sa centrom u taki (1,1) i
poluprenikom
Zatim traimo polove.

Polovi su (jednostruki pol), (jednostruki pol), (jednostruki
pol), (jednostruki pol). Iz uslova (kontura C) vidimo da i
ne pripadaju konturi, pa ih ne raunamo. Ostaju dva pola:

www.puskice.org


118

Reenje je zbir reziduuma prema formuli (obratite panju kako se menja znak u
zavisnosti od toga kako obilazimo konturu:

).

Izraunati integral:

Reenje:
Prvo emo nacrtati konturu C:

Dakle, kontura je krunica sa centrom u taki (1,0) i
poluprenikom
Zatim traimo polove. Ovde izgleda kao da postoji jedan pol i da je
trostruki. Meutim, nije tako (probajte da uradite, dobiete 0 za graninu
vrednost, a to ne moe biti reziduum). Zato treba da razvijemo funkciju:

Polovi su ,

.
www.puskice.org


119

Poto je pol viestruki, prvo ispitujemo postojanje granine vrednosti
(uslov postojanja reziduuma, stavka 2). Ve smo videli ovaj pol nije trostruki.
Probajmo za dvostruki.

Dakle, pol je dvostruki.

Jedina vrednost celobrojnog parametra k, za koju taka z pripada konturi C je 1,
pa imamo

uvodimo smenu:

www.puskice.org


120

Izraunati integral:

Polovi su . Iz uslova (kontura C) vidimo da ne
pripada konturi, pa ga ne raunamo. Ostaju dva pola:

Ovo je otklonjiv prekid, nema reziduuma.

www.puskice.org


121

Konano reenje je zbir reziduuma. Poto imamo samo jedan:

Izraunati integral:

Reenje:
Prvo emo nacrtati konturu C:

Dakle, kontura je krunica sa centrom u taki (1,0) i poluprenikom
Zatim traimo polove.
www.puskice.org


122

Polovi su , . Iz uslova (kontura C) vidimo da
ne pripada konturi, pa ga ne raunamo. Ostaju tri pola:

Pol je dvostruki:

www.puskice.org


123

Konano reenje je zbir reziduuma:

Izraunati integral:

Polovi su , . Iz uslova (kontura C) vidimo da
i ne pripadaju konturi, pa ga ne raunamo. Ostaju dva pola:

Pol je dvostruki:

www.puskice.org


124

Konano:

Izraunati integral:

Polovi su ,

Pol je trostruki:
www.puskice.org


125

Konano:
Poto nam nije data oblast D, definisana konturom C, razmatramo sledee
sluajeve:
1.

2.

3.

4.

www.puskice.org


126

Izraunati integral:

Reenje:
Prvo emo nacrtati konturu C:
1.
2.
3.
4.



Kad razvijemo ovo po definiciji dobijamo:

odavde dobijamo:

Sada traimo vrednosti k (celobrojno) za koje e dobijena taka

pripadati
oblasti ogranienoj konturom C.
www.puskice.org


127

nema smisla da ispitujemo za i dalje, jer sigurno nee biti u oblasti D.

nema smisla da ispitujemo za i manje, jer sigurno nee biti u oblasti D.

Polovi su

www.puskice.org


128

Konano reenje:

Izraunati integral:

Reenje:
www.puskice.org


129

Kontura je krug poluprenika 1, sa centrom u .
Pol je .

Pol je trostruki:

Konano:

Izraunati integral:

Reenje:
Konturu odreuje krunica poluprenika 5, sa centrom u .
Zatim traimo polove.
www.puskice.org


130

nema potrebe da idemo dalje. Sad idemo u minus:


Dakl
Polovi su , ,

Konano reenje:
www.puskice.org


131

www.puskice.org


132

etvrti zadatak
etvrti zadatak je vezan za Laplasovu transformaciju. Laplasova transformacija
funkciji realne promenljive pridruuje funkciju kompleksne promenljive (tj.
transformie realnu funkciju u funkciju kompleksne promenljive, koja je
algebarskog oblika). Koristi se za reavanje diferencijalnih jednaina i sistema
diferencijalnih jednaina. Logika je sledea:
1. Imamo diferencijalnu jednainu realnog argumenta
2. Transformiemo diferencijalnu jednainu u algebarsku jednainu
kompleksnog argumenta
3. Reimo algebarsku jednainu
4. Vratimo reenje jednaine inverznom Laplasovom transformacijom u
realni domen.
Osobine i tablice Laplasove transformacije su date u prilogu na kraju zbirke. A
sada malo formalnijih stvari:
Data je funkcija realne promenljive . Njoj se pridruuje funkcija
kompleksne promenljive . Pravilo po kom se vri ovo pridruivanje naziva se
Laplasova transformacija i zapisuje se kao: . Formula po kojoj se
pridruivanje vri:

Odskona funkcija. Definie se ovako:




Laplasova slika je:

www.puskice.org


133

Nalaenje Laplasove transformacije
Trebalo bi da proete one primere na onetovim slajdovima a ovde u dati
nekoliko. Dakle koriste se osobine i tablica. Za ispit nisu potrebni neki sloeni
primeri.

Inverzna Laplasova transformacija
Inverznom Laplasovom transformacijom, vraamo funkciju iz s domena u t
domen. Postoje dva naina nalaenja inverzne Laplasove transformacije: Preko
inverznih razlomaka i preko reziduuma.
Zapis inverzne Laplasove transformacije:

1. Svoenje na inverzne razlomke:
a) jednostruki pol

b) viestruki pol

c) konjugovano-kompleksni pol
www.puskice.org


134

2. Pomou reziduuma
1)

je pol I reda

2)

je pol vieg (k-tog) reda

Na kraju

Osobina konvolucije:
Ako je funkcija zadata kao proizvod dveju funkcija:

Onda se inverzna osobina moe odrediti preko osobine konvolucije (znak *). Pri
tom su

poto je osobina konvolucije komutativna:

www.puskice.org


135

Odredi inverznu Laplasovu transformaciju funkcije:

Reenje:


1) Reziduum:
Imamo dva pola,

. Oba su jednostruka:

2) Razlomci

www.puskice.org


136

Odredi inverznu Laplasovu transformaciju funkcije:

Reenje:
Ovaj zadatak emo odraditi preko inverznih razlomaka. Vi probajte i preko
reziduuma, dobiete isto.

- Ovo je impulsna funkcija. Samo zapamtite da je

Laplasova transformacija te funkcije 1, a inverzna L. transformacija od 1 je

potrebno znati.
Odredi inverznu Laplasovu transformaciju funkcije:

Reenje:
Imamo dva pola,

(jednostruki) i

(dvostruki):

www.puskice.org


137

Odredi inverznu Laplasovu transformaciju funkcije:

Reenje:
itamo iz tablice (stavka 5)

Odredi inverznu Laplasovu transformaciju funkcije:

Reenje:
Rastavimo na razlomke:

www.puskice.org


138

Odredi inverznu Laplasovu transformaciju funkcije. Ovaj zadatak
je uraen na slajdovima sa vebi netano. Zato emo ga ovde uraditi na oba
naina.

Reenje:
Prvi nain (reziduum)
Imamo tri pola,

(jednostruki):

www.puskice.org


139

Drugi nain (razlomci)

www.puskice.org


140

Odredi inverznu Laplasovu transformaciju funkcije:

Reenje:
Rastavimo na razlomke:

www.puskice.org


141



Odredi inverznu Laplasovu transformaciju funkcije:

Reenje:
Rastavimo na razlomke:

www.puskice.org


142

Odredi inverznu Laplasovu transformaciju funkcije:

Reenje:
Predstavimo ovu funkciju na sledei nain:

Iz tablice osobina, koristimo osobinu odskone funkcije:

Sada treba nai inverznu Laplasovu transformaciju od .

Odredi inverznu Laplasovu transformaciju funkcije:
www.puskice.org


143

Reenje:
Ovaj zadatak emo reiti primenom osobine konvolucije.

gde su

Traena funkcija je (osobina konvolucije):

www.puskice.org


144

Zadaci za samostalan rad (napominjem da ove zadatke nisam proverio runo, tako da je
mogua greka, samo sam ih prepisao (sa reenjima) iz jedne zbirke). Potrebno je odrediti
inverznu Laplasovu sliku za datu funkciju :
1.

17.

2.

18.

3.

19.



4.

20.

5.

21.

6.

22.

7.

23.

8.

24.

9.

25.

10.

26.

11.

27.

12.

28.

13.

29.

14.

30.

15.

31.

www.puskice.org


145

16.

32.

Reenja:
1.

2.

3.

4.
5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.
12.

13.

14.

15.

16.

www.puskice.org


146

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

25.

26.

27.

28.

29.

30.

31.

32.

www.puskice.org


147

Reavanje diferencijalnih jednaina preko Laplasove
transformacije
Linearne (ne)homogene jednaine je mogue reiti i preko Laplasove
transformacije. Pri tom trai se partikularno reenje pri zadatim uslovima. Neka
je data jednaina:

Traimo funkciju takvu da je . Zatim inverznom Laplasovom
transformacijom dobijamo traenu funkciju .
Koristi se osobina izvoda Laplasove transformacije:

Dakle, upotrebimo ovu osobinu za svako

, dobijemo jednainu iz koje

izrazimo , zatim ga inverznom transformacijom prevedemo u traenu
funkciju.
Koristei Laplasovu transformaciju, reite jednainu:

pri uslovima:

Reenje:

www.puskice.org


148

Odatle:

Koristei Laplasovu transformaciju, nai opte reenje jednaine:

Nalaenje opteg reenja je slino kao kod partikularnog. Samo, ovog puta
emo pretpostaviti da je

.
Reenje:

Vratimo to u jednainu:

www.puskice.org


149

Odatle:

Neka su

Koristei Laplasovu transformaciju, nai opte reenje jednaine:

Nalaenje opteg reenja je slino kao kod partikularnog. Samo, ovog puta
emo pretpostaviti da je

.
Reenje:

www.puskice.org


150

Vratimo to u jednainu:

Sada bi trebalo razloiti

na izloioce

. To
se radi na sledei nain:
Imamo funkciju

. Koristimo Tejlorov razvoj:

u taki (izjednaimo imenilac sa nulom).

www.puskice.org


151

Takoe, isti rezultat bi se dobio kada bismo uradili:

Vratimo to:

Inverznom Laplasovom transformacijom dobijamo:

Koristei Laplasovu transformaciju, nai opte reenje jednaine:

pri uslovima

Reenje:
Kreemo sa transformacijom:

www.puskice.org


152

Da bismo odredili preostalu Laplasovu transformaciju (integral) Koristimo
osobinu 12. (konvolucija) iz tablice Laplasovih transformacija. Osobina glasi

dakle

Vratimo to u jednainu:

Odatle:
www.puskice.org


153


Koristei Laplasovu transformaciju, nai opte reenje jednaine:

Reenje:
Za poetak treba da prevedemo u analitiki oblik. To se radi preko
hevisajdove (odskone) funkcije. Prvo pogledamo koliko intervala imamo. U
ovom sluaju su dva:

U ovom sluaju funkcija je:

U ovom sluaju funkcija je:

Ukupno je:

Sad se vraamo na zadatak. Pretpostavimo da je

Vratimo to u jednainu:

www.puskice.org


154

Odatle:

Koristei Laplasovu transformaciju, nai opte reenje jednaine:

pri uslovima:

Reenje:
Prevodimo u analitiki oblik.

U ovom sluaju funkcija je:

U ovom sluaju funkcija je:

Ukupno je:

Sad se vraamo na zadatak:

www.puskice.org


155

Vratimo to u jednainu:

Odatle:

Zadaci za samostalan rad:
1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

www.puskice.org


156


Reenja:
1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.
8.

www.puskice.org


157

Reavanje sistema diferencijalnih jednaina preko
Laplasove transformacije
Sisteme nehomogenih diferencijalnih jednaina je mogue reiti putem
Laplasove transformacije. Ovog puta traimo dve funkcije: i
. Dobija se sistem dve jednaine sa dve nepoznate
Reavanjem ovog sistema dobijamo ove dve funkcije. Zatim inverznom
Laplasovom transformacijom iz njih dobijamo traene funkcije .
Koristei Laplasovu transformaciju, nai reenje sistema:

Reenje:

Sistem emo reiti Kramerovom metodom.
Kramerova metoda za sistem sa dve jednaine sa dve nepoznate:
Sistem:



Determinante:

Reenja:

www.puskice.org


158

Dakle, konano reenje je:

www.puskice.org


159

Zadaci za samostalan rad:
1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

www.puskice.org


160

Reenja:
1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

www.puskice.org


161

12.

13.

www.puskice.org


162

JEDNAINA SA RAZDVOJENIM PROMENLJIVIMA.............................................................. 4
HOMOGENA DIFERENCIJALNA JEDNAINA PRVOG REDA ............................................11
LINEARNA DIFERENCIJALNA JEDNAINA PRVOG REDA ...............................................14
BERNULIJEVA DIFERENCIJALNA JEDNAINA ..................................................................17
JEDNAINE SA TOTALNIM DIFERENCIJALOM .................................................................20
REENJA ZADATAKA: ...........................................................................................................25
INTEGRALI POTREBNI ZA REAVANJE ZADATAKA IZ ZBIRKE: ...................................31
HOMOGENE DIFERENCIJALNE JEDNAINE VIEG REDA ...............................................41
NEHOMOGENE DIFERENCIJALNE JEDNAINE VIEG REDA ..........................................44
Zadaci za samostalan rad: ..................................................................................................................................................... 50
Resenja: .................................................................................................................................................................................... 51
JEDNAINE KOJIMA SE MOE SNIZITI RED ......................................................................54
Zadaci: ....................................................................................................................................................................................... 54
Reenja...................................................................................................................................................................................... 55
Zadaci: ....................................................................................................................................................................................... 56
Reenja...................................................................................................................................................................................... 56
HOMOGENI SISTEMI .............................................................................................................57
Zadaci za samostalan rad: ..................................................................................................................................................... 77
Reenja: .................................................................................................................................................................................... 78
NEHOMOGENI SISTEMI ........................................................................................................81
Metoda neodreenih koeficijenata: .................................................................................................................................. 81
Metoda varijacije konstanti ................................................................................................................................................. 90
NELINEARNI SISTEMI ...........................................................................................................92
PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNAINE................................................................... 102
www.puskice.org


163

FUNKCIJA KOMPLEKSNE PROMENLJIVE ....................................................................... 106
IZVOD FUNKCIJE KOMPLEKSNE PROMENLJIVE. KOI-RIMANOVI USLOVI. ............ 107
Zadaci za samostalan rad: ................................................................................................................................................... 112
Reenja: .................................................................................................................................................................................. 113
INTEGRAL FUNKCIJE KOMPLEKSNE PROMENLJIVE. REZIDUUM.............................. 114
Nalaenje Laplasove transformacije................................................................................................................................. 133
Inverzna Laplasova transformacija ................................................................................................................................... 133
Reenja: .................................................................................................................................................................................. 145
REAVANJE DIFERENCIJALNIH JEDNAINA PREKO LAPLASOVE TRANSFORMACIJE
............................................................................................................................................... 147
Zadaci za samostalan rad: ................................................................................................................................................... 155
Reenja: .................................................................................................................................................................................. 156
REAVANJE SISTEMA DIFERENCIJALNIH JEDNAINA PREKO LAPLASOVE
TRANSFORMACIJE ............................................................................................................. 157
Zadaci za samostalan rad: ................................................................................................................................................... 159
Reenja: .................................................................................................................................................................................. 160




( ) ( ) , ( ) f t g t ( ) ( ) , ( ) F s G s

1. ( ) ( ) f t g t ( ) ( ) F s G s
2. ( ) f at
1
( ), 0 >
s
F a
a a

3. ( ) ( ) f t a U t a ( ), 0

>
as
e F s a
4. ( )
at
e f t ( ) F s a
5. ( ) t f t ( ) F s
6. ( )
n
t f t
( )
( 1) ( ),
n n
F s n
7.
( ) f t
t
( )

s
F z dz
8. ( ) f t ( ) (0) sF s f
9.
( )
( )
n
f t
1 (
( ) (0) ... (0)


n n n
s F s s f f
1)
10.
0
( )

t
f x dx
( ) F s
s

11.
1 1
1 2
0 0 0
... ( )

n
t t
n n
t
dt dt f t dt
( )
,
n
F s
n
s

12. ( )
1 2 1 2
0
( ) ( ) ( ) =

t
f f t f t x f x dx
1 2
( ) ( ) F s F s
12. ( ) 0 ( ) ( > = + t f t f t ) T
0
1
( ) ( )
1

T
T
st
s
F s e f t dt
e






1. 1
1
, Re( ) 0 > s
s

2.
n
t
1
!
, Re( ) 0,
+
>
n
n
s n
s

3. ( ) U t a , Re( ) 0, 0

> >
as
e
s a
s

4.
at
e
1
, Re( ) >

s a
s a

5. sin at
2 2
, Re( ) 0 >
+
a
s
s a

6. cos at
2 2
, Re( ) 0 >
+
s
s
s a

7. ( ) (
n
t a U t a)
1
!
, Re( ) 0, 0

+
> >
as
n
n
e s
s
a
8. si n ( ) ( ) b t a U t a
2 2
, Re( ) 0, 0

> >
+
as b
e s
s b
a
9. co s ( ) ( ) b t a U t a
2 2
, Re( ) 0, 0

> >
+
as s
e s
s b
a
10.
at n
e t
1
!
, Re( ) ,
( )
+
>

n
n
s a n
s a

11. sin
at
e bt
2 2
, Re( )
( )
>
+
b
s a
s a b

12. cos
at
e bt
2 2
, Re( )
( )

>
+
s a
s a
s a b

13. sin t at
2 2 2
2
, Re( ) 0
( )
>
+
as
s
s a

14. cos t at
2 2
2 2 2
, Re( ) 0
( )

>
+
s a
s
s a

15.
sinat
t
arctg , Re( ) 0
2

>
s
s
a

16. shat
2 2
, Re( ) | | >

a
s a
s a

17. chat
2 2
, Re( ) | | >

s
s a
s a