SAUESNITVO

PLURALITET UINILACA
KRIVINOG DELA
Concursus plurium in idem delictum
SAUESNITVO
POJAM: Zajedniko uestvovanje vie lica u
razliitim ulogama u ostvarenju krivinog dela.
Podrazumeva dobrovoljnost.
KRIVINOPRAVNA PITANJA:
OBLICI
INTENZITET NJIHOVOG UEA
DOPRINOS SVAKOG OD NJIH
MEUSOBNA POVEZANOST
KRIMINOLOKI ZNAAJ KRIMINALITET U
GRUPI I ORGANIZOVANI KRIMINALITET

SAUESNITVO
Kada povezanost vie lica sa KD nije
sauesnitvo:
1. pasivno uee
2. concursus necessarius (nuno sauesnitvo)
3. sauesnitvo post delictum
TEORIJSKI KONCEPTI O SAUESNITVU:
1. MONISTIKA TEORIJA (vie njih ostvaruju jedno
krivino delo KOD NAS PRIHVAENO)
2. PLURALISTIKA TEORIJA (svaki sauesnik
ponaosob ini samostalno KD)
SAUESNITVO
PROBLEM ODREIVANJA GRANICA
KRIMINALNE ZONE na osnovu:
Klasificiranja razliitih uloga uinilaca
Identificiranja pojedinanog uea kao
izvrilatva ili sauesnitva.
SAUESNITVO
ODREENJE SAUESNIKIH RADNJI
ZAVISI OD SHVATANJA IZVRILATVA
Ue shvatanje: izvrilac je onaj ko preduzima
radnju izvrenja (objektivne teorije
sauesnitva) PRIHVAENO KOD NAS
ire shvatanje: svi sauesnici su izvrioci KD
(subjektivne teorije sauesnitva)
IZVRILATVO
l. 23 st. 1. Izvrilac krivinog djela je lice
koje preduzima radnju izvrenja krivinog
djela ili koje podsredstvom drugog lica
izvri krivino djelo, ukoliko se to drugo
lice ne moe smatrati izvriocem krivinog
djela.
1. objektivno shvatanje izvrilatva
2. konstrukcija posrednog izvrioca
SAUESNITVO
U zavisnosti od ueg ili ireg shvatanja
saizvrilatva, sauesnitvo delimo na:
VRSTE: u uem smislu (podstrekavanje i
pomaganje)
u irem smislu (sauesnitvo u uem
smislu+ saizvrilatvo)

SAUESNITVO
1. SAIZVRILATVO (vie lica zajedniki
preduzimaju radnju izvrenja ili drugom radnjom
preduzetom sa umiljajem bitno doprinose
izvrenju dela),
2. PODSTREKAVANJE (neko kod drugog izaziva
odluku da izvri KD, a sam ga ne izvrava)
3. POMAGANJE (neko olakava drugom da izvri
svoje KD).
SAUESNITVO
NEPOSREDNI, GLAVNI IZVRILAC
(SA)IZVRILAC
PODSTREKA
POMAGA
SAUESNITVO
NAIN REGULISANJA SAUESNITVA
Izvrilatvo (opti deo KZ l. 23 st. 1 i posebni
deo)
Radnje sauesnika opti deo (l. 23 st. 27)
Pri pravnoj kvalifikaciji kombinuju se norme
opteg i posebnog dela: npr. ubistvo u
podstrekavanju, pranje novca u pomaganju i sl.
SAUESNITVO
VEZE SAUESNIKA (OBJ.SUBJ.
KONCEPCIJA SAUESNITVA):
OBJEKTIVNA zajedniko ostvarenje
bitnih obeleja krivinog dela (da je svaki
uesnik uzrono doprineo zajednikom
rezultatu)
SUBJEKTIVNA svest o zajednikom
delovanju i o KD koje ine
SAUESNITVO
USLOVI ZA SAUESNITVO:
1. POSTOJANJE GLAVNOG IZVRIOCA
2. UZRONA VEZA IZMEU RADNJI SAUESNIKA U
UEM SMISLU I KD
3. KRIVICA SAUESNIKA
NEPOSREDNI IZVRILAC MORA UI U
KRIMINALNU ZONU, jer su radnje sauesnika
zavisne (akcesorne) od radnji glavnog izvrioca.

SAUESNITVO
(SA)IZVRILATVO def. zavisi od prihvatanja
restriktivnog ili ekstenzivnog pojma
Izvrilac je ono lice koje samo preduzima radnju
izvrenja dela ili jednu od radnji (kod sloenih KD).
Izvrilac je i lice koje posredstvom drugog lica
izvrava KD (ako to lice ne moe biti smatrano
izvriocem).
Njegovom radnjom se prouzrokuje kriminalni
rezultat, dok se radnjama sauesnika stvara
dopunski uslov.
SAIZVRILATVO
Teorijska shvatanja o saizvrilatvu:
1. FORMALNO-OBJEKTIVNA TEORIJA - radnja
2. SUBJEKTIVNA TEORIJA usmerenost volje
3. MEOVITE TEORIJE:
Teorija podele uloga preduzima radnju po
zajednikoj odluci, prema podeli rada
Teorija vlasti nad delom tok izvrenja i rezultat
odluujue zavise od njegovog doprinosa
SAUESNITVO - SAIZVRILATVO
Formalno-objektivna teorija: restriktivan pojam
izvrioca koji preduzima radnju izvrenja
sadranu u zak. opisu KD
Subjektivna teorija: ekstenz. pojam izvrioca -
sve radnje sauesnika doprinesu uspostavljanju
kauzalne veze pa je odluan subjektivni
kriterijum (izvriteljska animo auctoris ili
sauesnika volja animo socii)

SAUESNITVO - SAIZVRILATVO
MEOVITE TEORIJE: teorija vlasti nad
delom (gospodar i sauesnik u sporednoj
ulozi), teorija podela uloga (dogovor o
zajednikoj akciji, podela uloga,
preuzimanje odreene radnje po
zajednikom dogovoru)
SAUESNITVO - SAIZVRILATVO

Izvrilac: jedinstven ili neposredni = lice koje
svojom radnjom ostvaruje objektivna i
subjektivna obeleja zakonskog bia KD
Posredni izvrilac = lice koje posredstvom
drugog lica ostvaruje obeleja KD
Saizvrilatvo postoji (PO l. 23 st. 2 KZ):
Ako vie lica uestvovanjem u radnji izvrenja sa
umiljajem ili iz nehata izvre krivino djelo ili
ostvarujui zajedniku odluku drugom radnjom sa
umiljajem bitno doprinesu izvrenju krivinog djela.
SAUESNITVO - SAIZVRILATVO
VRSTE (po KZ)
1. Uestvovanje u radnji izvrenja KD sa
umiljajem (redovna situacija)
2. Zajedniko izvrenje KD iz nehata (izuzetna
situacija)
3. Po zaj. odluci drugom radnjom izvrenom sa
umiljajem bitno doprinosi izvrenju KD
(redovna situacija)
SAIZVRILATVO
OBJEKTIVNA VEZA: preduzimaju radnju
izvrenja (najee injenje), deo radnje
(sloeno KD) ili drugu radnju kojom se bitno
doprinosi KD
SUBJEKTIVNA VEZA: svest i volja da zajedniki
delaju: dogovor (izriit, preutan, konkludentne
radnje)
VREME PREDUZIMANJA RADNJI: pre
zapoinjanja dela ili sukcesivno (naknadno)
saizvrilatvo
SAUESNITVO - SAIZVRILATVO
Iz nehata: sporno, vezuje ih samo
objektivni element
Trei oblik: radnje pomaganja koje se
cene kao saizvrilaki doprinos:
Objektivni element: RADNJA NUNA ZA
OSTVARENJE KD I PREDUZIMA JE PO
ZAJEDNIKOM ZLOINAKOM PLANU
Subjektivni element: IMA IZVRILAKU
VOLJU
SAUESNITVO-SAIZVRILATVO

Uslovi za trei vid saizvrilatva
Umiljaj
Zajednika odluka o podeli rada
Radnja koja nije radnja izvrenja ali njome bitno doprinosi izvrenju
dela
ZA EKSCES (KVALITATIVNI, KVANTITATIVNI) ODGOVARA ONAJ
SAIZVRILAC KOJI GA UINI
KOD DELICTA PROPRIA SAIZVRILAC MOE BITI SAMO ONAJ KO
MOE BITI I SAMOSTALNI IZVRILAC
PRIVIDNO (PARALELNO, NEPRAVO) IZVRILATVO (samostalno
delovanje) treba razlikovati od saizvrilatva
NUNO SAIZVRILATVO nije saizvrilatvo
SAUESNITVO-PODSTREKAVANJE
Podstreka = moralni autor dela
Ko drugog sa umiljajem podstrekne da
izvri KD, kaznie se kaznom propisanom
za to delo (zak. definicija podstrekavanja).
U teoriji podstrekavanje znai umiljajno:
Stvaranje, izazivanje ili
Uvrivanje odluke kod drugog da izvri KD
SVAKOM RADNJOM ZA TO PODOBNOM.
SAUESNITVO - PODSTREKAVANJE
Psiholoki uticaj na drugog da stvori vrstu odluku da
izvri konkretno krivino delo (aktivna radnja, postoji ak
i kada je inicijativa na strani izvrioca).
Vrste
Direktno sam podstie izvrioca ili sapodstrekavanje
Indirektno podstie drugo lice da podstrekne izvrioca
(podstrekavanje na podstrekavanje)
Umiljaj podstrekaa mora da obuhvati svest o izvriocu i
delu

PODSTREKAVANJE
Podstrekavanje se odnosi:
1. na odreeno lice
2. na odreeno KD
1. Lice ili krug lica iz koga potie uinilac. Mora
postojati komunikacioni uticaj! Podstrekavani ne
mora da zna da je podstrekavan!
2. Zna bitna obeleja dela! Podstreka odgovara
u granicama sopstvenog umiljaja (mogui su
ekscesi: neuspelo podstrekavanje, kvalitativan ili
kvantitativan eksces)

PODSTREKAVANJE
Umiljaj dvostruki:
1. Uticaj na izvrioca
2. Usmeren na KD koje e izvrilac uiniti (na dovreno
delo a ne na zapoinjanje)
Umiljaj obuhvata bitna obeleja dela, osim
subjektivnih (ali mora znati da su prisutna kod
izvrioca). Nebitna odstupanja se ne raunaju.
Posredni izvrilac kada podstrekava dete ili
neuraunljivo lice
SAUESNITVO-PODSTREKAVANJE
MODIFIKACIJA ODLUKE IZVRIOCA POD
UTICAJEM PODSTREKAA
1. Ako izvri neko sasvim drugo KD od prvobitno
planiranog (postoji podstrekavanje),
2. Ako izvri tee KD ili tei oblik istog KD (postoji
podstrekavanje)
3. Ako izvri lake KD (neuspelo podstrekavanje zbog
vrste odluke izvrioca da izvri tee KD koje
obuhvata i lake)
4. Ako izmeni odluku u pogledu odreenih elemenata
dela (vreme, mesto, sredstvo) = PSIHIKO
POMAGANJE
SAUESNITVO-PODSTREKAVANJE
KANJAVANJE PODSTREKAA: KAO DA JE SAM
IZVRIO DELO
Podstrekavanje kao radnja izvrenja samostalnih
KD: npr. navoenje i pomaganje pri
samoubistvu, omoguivanje uivanja opojnih
droga, posredovanje u vrenju prostitucije
Podstrekavanje ireg kruga lica: pozivanje na
nasilnu promenu ustavnog ureenja, pozivanje
na otpor i slino.
SAUESNITVO-PODSTREKAVANJE
NEUSPELO PODSTREKAVANJE = pokuaj
podstrekavanja - IZUZETAK OD AKCESORNE
TEORIJE KA PRINCIPALNOJ
Ko drugog sa umiljajem podstrekava na
izvrenje KD iji pokuaj je po zakonu kanjiv, a
delo ne bude ni pokuano, kaznie se kao za
pokuaj KD (zak. def.).
KANJAVANJE: za KD iji je pokuaj po zakonu
kanjiv, a kanjava se kao za pokuaj
(MOGUNOST BLAEG KANJAVANJA)
SAUESNITVO-POMAGANJE
Ko drugom sa umiljajem pomogne u
izvrenju KD, kaznie se kaznom
propisanom za to KD, ili ublaenom
kaznom (zak. definicija).
Teorijski: oblik sauesnitva kod koga se
sa umiljajem doprinosi ili olakava
izvrenje KD.
Po pravilu injenje (mogue i neinjenje)
SAUESNITVO-POMAGANJE
VRSTE:
PSIHIKO (saveti, obeanje prikrivanja i sl., potrebno
razgraniiti od podstrekavanja)
FIZIKO (nabavka sredstava KD, otklanjanje prepreka
i slino, moe i neinjenjem)
POSREDNO POMAGANJE (pomaganje preko treeg
glavnog pomagaa) kao:
SAPOMAGANJE (vie pomagaa koji imaju neposredan
kontakt sa izvriocem)
POMAGANJE POMAGAA (lanano pomaganje)
POMAGANJE
RADNJE POMAGANJA (navedene u KZ tipine):
Davanje saveta ili uputstava kako da se izvri KD
(psihiko pomaganje),
Stavljanje uiniocu na raspolaganje sredstava za
izvrenje KD (fiziko pomaganje),
Stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvrenje
KD (fiziko pomaganje),
Unapred obeano prikrivanje KD, uinioca, sredstava
izvrenja, tragova, predmeta pribavljenih KD (psihiko
pomaganje)
POMAGANJE
VREMENSKA DIMENZIJA
1. PRE IZVRENJA DELA (fiziko pomaganje
ima karakter pripremnih radnji)
2. U TOKU IZVRENJA DELA do dovrenja dela
u materijalnom smislu
3. POSLE NIJE MOGUE OSIM AKO POMO
NIJE OBEANA PRE IZVRENJA KD (u
suprotnom: KD prikrivanja ili pomo uinioca
posle izvrenog KD)
SAUESNITVO-POMAGANJE
VEZA IZVRIOCA I POMAGAA: jednostrana
dovoljno da pomaga zna za izvrioca
DVOSTRUKI UMILJAJ obuhvata svest:
1. Da svojim radnjama doprinosi ostvarenju dela
2. O bitnim obelejima tog krivinog dela (bez
pojedinosti u pogledu naina, vremena, mesta,
sredstva osim ako to nisu bitna obeleja KD)
KANJAVANJE: kaznom propisanom za to KD ili
se moe blae kazniti.
NAPOMENA: Kao najlaki oblik sauesnitva
supsidijarno je podstrekavanju ili saizvrilatvu.
POMAGANJE
Propisano kao samostalno KD kada druga
radnja nije KD: navoenje i pomaganje pri
samoubistvu, nedozvoljeni prekid
trudnoe, ili kada se nastoji otrije kazniti:
pomaganje neprijatelju, omoguavanje
begstva licu lienom slobode.
ODGOVORNOST SAUESNIKA
Granice razliito postavljenje u zavisnosti od AKCESORNE
ili PRINCIPALNE TEORIJE sauesnitva
KVANTITATIVNA AKCESORNOST = VEZIVANJE
SAUESNITVA ZA STADIJUM KOJI JE NEPOSREDNI
IZVRILAC OSTVARIO
AKCESORNA TEORIJA se deli na:
TEORIJU EKSTREMNE AKCESORNOSTI (potrebno je da je
izvrilac uao u kriminalnu zonu i da je kriv za KD)
TEORIJU LIMITIRANE (OGRANIENE) AKCESORNOSTI (dovoljno
je da je izvrilac uao u kriminalnu zonu i ostvario objektivna
obeleja dela) OVA TEORIJA PRIHVAENA JE KOD NAS
ODGOVORNOST SAUESNIKA

ODGOVORNOST SAUESNIKA JE
NEZAVISNA OD KRIVICE GLAVNOG
IZVRIOCA
ODGOVORNOST SAIZVRIOCA: u
granicama svog umiljaja ili nehata.
ODGOVORNOST PODSTREKAA I
POMAGAA: u granicama svog umiljaja.

ODGOVORNOST SAUESNIKA
ESCESI - ODSTUPANJA ONOG TO IZVRILAC
OSTVARI OD UMILJAJA SAUESNIKA:
1. KVALITATIVNI EKSCES - KAD IZVRI POTPUNO
DRUGO KD (nema odgovornosti sauesnika, osim
neuspelog podstrekavanja)
2. KVANTITATIVNI EKSCES - KAD IZVRI TEE KD
(sauesnik odgovara za osn.oblik obuhvaen
njegovim umiljajem)
3. NEGATIVNI KVANT. EKSCES - KAD IZVRI LAKE
KD (sauesnik odgovara za lake, u skladu sa
teorijom akcesornosti i l. 37 st.2, OSIM AKO NIJE
TEA KANA ZA NEUSPELO PODSTREKAVANJE)
ODGOVORNOST SAUESNIKA
KANJAVANJE ZA POKUAJ u skladu sa
kvantitativnom akcesornou
1. sauesnici se kanjavaju za KD koje je ostalo
u pokuaju (ako je kanjiv pod optim uslovima)
2. ako je izvrilac ostvario lake KD od onog
obuhvaenog umiljajem sauesnika
KANJAVAJU SE ZA UINJENO KD sem ako bi se
podstreka kaznio tee po pravilima o
kanjavanju za neuspelo podstrekavanje.
ODGOVORNOST SAUESNIKA
SVAKO ODGOVARA U OKVIRU SVOJE KRIVICE
(npr. ostvaruje kvalifikatorne okolnosti KD)
LINI ODNOSI, SVOJSTVA I OKOLNOSTI
UZIMAJU SE U OBZIR KOD ONOG SAUESNIKA
KOD KOGA POSTOJE (i utiu na krivicu ili na
odmeravanje kazne)

ODGOVORNOST SAUESNIKA
IZUZETAK od prethodnog: AKO JE LINI
ODNOS, SVOJSTVO ILI OKOLNOST BITNO
OBELEJE KD DOVOLJNO JE DA POSTOJI
KOD IZVRIOCA, A SAUESNIK BEZ TOG
SVOJSTVA SE MOE BLAE KAZNITI
MOGUNOST OSLOBOENJA OD KAZNE
AKO JE SAUESNIK DOBROVOLJNO
SPREIO IZVRENJE KD