16. Pojam i tipovi dr.

delanja
Sociologija treba da znai: nauka koja hoe da razume i tumai dr.delanje i time objasni ono to je
uzrono u njegovom toku i njegovim posledicama. Pri tome, delanje treba da znai ljudsko ponaanje, ako
onaj ili oni koji delaju povezuju s njim neko subjektivno znaenje. A dr.delanjem treba da se naziva
delanje koje se po smeranom znaenju onog ili onih koji deluju dovodi u vezu sa ponaanjem drugih.
Dr. delanje moe biti orijentisano prema prolom, sadanjem ili buduem oekivanom ponaanju drugih.
Ti drugi mogu biti pojedinci i poznati, ili neodreeno mnotvo i sasvim nepoznati.
Nije svako delanje drutveno delanje. Nema svaki dodir izmeu ljudi dr.karakter. Sudar dvojice biciklista
je prost dogaaj kao to je neko prirodno zbivanje. Ali bi njihov pokuaj da izbegnu sudar, grdnja, tua ili
mirno raspravljanje posle sudara bili dr.delanje.
Dr.delanje nije identino sa jednakim delanjem vie lica. U trenutku kada pada kia mnotvo ljudi otvara
kiobrane u isto vreme, tu delanje jednog nije orijentisano prema delanju drugog oveka, ve je delanje
svih na isti nain orijentisano ka odbrani od kie.
Dr. delanje moe da bude odreeno:
1. ciljnoracionalno: kada se dela u skladu sa oekivanjem ponaanja predmeta spoljnjeg sveta i drugih
ljudi, koristei se tim oekivanjima kao sredstvima za postizanje sopstvenih ciljeva kojima se racionalno
tei.
2. vrednosnoracionalno: kad se svesno veruje u etiku, estetsku, religioznu ili bilo kakvu drugu
apsolutnu vrednost nekog odreenog ponaanja, zbog toga to je ona takva i nezavisno od uspeha.
3. afektivno, naroito emocionalno: kad se dela u skladu sa aktuelnim afektima i duevnim stanjem.
4. tradicionalno: kada se dela u skladu sa ustaljenim navikama.
Strogo tradicionalno ponaanje je vrlo esto samo tupo reagovanje na naviknute nadraaje, reagovanje
koje se odvija na ve ustaljen nain.
Strogo afektivno moe da bude reagovanje bez ustruavanja na nesvakidanji nadraaj.
Vrednosna orijentacija svesno stvara krajnji cilj delanja i planski se orijentie prema njemu, ali smisao
delanja ne lei u postizanju cilja ve u delanju odreene vrste kao takvom. isto vrednosno racionalno
dela onaj ko dela bez obzira na mogue posledice, uveren u ono to mu se ini da nalau dunost,
dostojanstvo, boija zapovest ili vanost neke druge stvari bilo koje vrste.
Ciljnoracionalno dela onaj ko svoje delanje orijentie prema cilju, sredstvima i propratnim posledicama i
pri tome racionalno odmerava odnos sredstava prema ciljevima, ciljeva prema posledicama, meusoban
odnos razliitih ciljeva...
Delanje, naroito dr.delanje, vrlo retko je orijentisano na samo jedan ili na drugi nain.