ESTETIKA I Semestar

1. IDEJA ESTETIKE
Termin estetika dolazi od grke rei aisthesis, to znai oset, opaaj, senzacija,
ulno opaanje. Specifan obim znaenja ove rei oznaava senzaciju koja je
istovremeno i ulno opaanje i proces saznanja. Medjutim, treba ovde naglasiti da su
Grci ovime mislili na dvostruku prirodu nae oseajnosti! "# kao oset i $# kao du%ovni
proces. Senzacija moe razviti svoju delatnost samo polazei od konkretni%, ulni%
predmeta, ali ona dalje skree i intelekt na apstraktne puteve& jer, ona se formira u du%u
iako su ulni organi njeni instrumenti.
Sa druge strane, nasuprot terminu estezisa sa ova dva znaenja, u grkoj se kulturi
koristi termin noesis za umnu, racionalnu spoznaju. 'va distinkcija ulno(racionalno bie
predmet filozofski% razmatranja sve do )antove *)ritike istog uma.+ ,a filozofiju je
karakteristino da preferira noezis, jer nasuprot opaanju koje je varljivo, umno saznanje
predstavlja pravo znanje i podrazumeva i pravilno delovanje. 'va e opozicija biti
nepomirljiva sve do -ajbnica, koji uvodi skalu stupnjeva saznanja u kojoj se nalazi
mnogo vie od samo ulnog i umnog opaanja. Tako e -ajbnic napraviti revoluciju u
teoriji saznanja i, dajuci posebno mesto ulnom saznanju, prvi u bitnoj meri uticati na
razvoj estetike i njeno osamostaljenje kao zasebne nauke.
.storijski razvoj estetike
-ajbnic/0olfov sistem uzima se za mesto rodjenja estetike, bar u idejnom pogledu.
Gotfrid 0il%elm -ajbnic, nemaki racionalista, kao i mnogi njegovi pret%odnici i
savremenici pokuavao je da nadje reenje za prevazilaenje kartezijanskog jaza u
filozofiji. 1roblem karezijanskog2eksplanatornog# jaza u filozofiji postavio je jo 3ene
4ekart i on se tie jednog problema u procesu saznanja! rascepa svesti i predmeta. )od
Grka ovaj problem nije postojao jer su oni smatrali da se predmet moze spoznati onakav
kakav je, jer su i predmet koji se posmatra i ljudska svest proeti istom du%ovnom
osnovom. 5 "6. veku, veku gnoseologije, predmet polemike izmedju racionalista i
empiriara izmedju ostalog je i poreklo naseg saznanja. 3acionalisti dovode u pitanje
pouzdanost ulnog saznanja u celokupnom procesu. -ajbnic, iako racionalista, na
odbacuje kategoriki ulno saznanje, ve mu ostavlja mesto u postupku saznanja i time
ga ini nerazdvojnim delom i cak predstupnjem svi% ostali% saznanja. 1o njemu, ulno
saznanje je nie od logikog, ali ono ipak +ima svoju vlastitu du%ovnost.+ 'vim
uzdizanjem opaanja na nivo du%ovnosti, -ajbnic eli da kae da svet ulnog i svet
pojmovnog nisu vie odvojeni, ve su samo stupnjevi istog procesa saznanja. Tako su
postavljene osnove za izdvajanje podruja ulnosti kao filozofskog podruja kojim se jo
ne bavi ni jedna posebna disciplina. 'vaj nedostatak jedne nauke ce naroito istai
-ajbnicov sledbenik, 0olf, u svojoj podeli filozofije.
7ilozofija )ristijana0olfa zapravo je bila -ajbnicova filozofija, ali dopunjena i
sistematizovana. 'n deli ljudski du% na "#pars inferior i $#pars superior 2nii i vii deo# i u
tom smislu i spoznaju na niu2ulnu, aposteriornu# i viu2razumsku, apriornu#. 0olf ovime
pravi otru granicu izmedju ulnog i intelektualnog saznanja, ali je njegova zasluga u
injenici da je on prvi koji je istakao da dok se razumskom spoznajom bavi logika,
neposrednom spoznajom se ne bavi nijedna nauka8 5 ovu prazninu koju je 0olf ostavio
u svojoj sistematizaciji, 9aumgarten smeta estetiku.
:leksandar Gotlib 9aumgarten, namaki filozof i uenik -ajbnicov, prvi put je ikada
upotrebio termin *estetika+ u smislu zasebne filozofske discipline, najpre u svojoj
magistarskoj tezi 2poznatim *Meditacijama+# "6;<, a zatim u svom velikom delu
*=stetika+ 2Aesthetica#, iji je prvi deo objavljen "6<>, a drugi "6<?. godine. .ako je
1
termin aesthesis poznat jo od poetka filozofske tradicije, on mu daje znaaj
samostalnog filozofskog principa.
9aumgarten je prvi koji u estezisu vidi istinska saznanja, iako *ulna+ u svojoj osnovi.
'vaj nii, ali poseban nivo saznanja ima sopstvenu evidenciju 2u stanju je da stvori
svojevrsne predstave ili ideje#, svoje kriterijume i svoju logiku koja se razlikuje od naune
logike8 Te zakone lne spoznaje 9aumgarten smatra normama umetnikog stvaranja.
Medjutim, umetnost je samo jedan od oblika ulnog saznanja oveka, ali njegov savreni
oblik. 'vo savrenstvo je lepota. 9aumgarten novu disciplinu naziva estetikom zato to
lepotu s%vata kao svojstvo predmeta, a ideju lepog svodi na oseanje. 5gledajui se na
-ajbnica i 0olfa, on savrenstvo vidi kao %armoniju u mnotvu ili slaganje nekog
predmeta sa njegovom idejom, te tako ne uspeva da se otrgne staroj ideji kalokagatie.
:li, da bi prevaziao ovaj problem, on ini jedan veoma bitan korak za dalji razvoj
estetike! 9aumgarten doputa ulno savrenstvo, to je umetnost, i stavlja lepo u ulno.
1ored toga, on e proiriti pojam estetike od ulno/estetskog na podruja emocija i
raspoloenja koja se tiu subjektivni% stanja itave licnosti. 1rema tome, njegova
estetika koncepicija sabira u sebi teoriju ulnosti, teoriju umetnosti i teoriju lepog, tri
instance koje e se kasnije esto preplitati i razilaziti u razliitim tradicijama u estetici.
. nemaki klasini filozofi bavie se u "6. veku pitanjem estetike. )ant e u svojoj
*)ritici istog uma+ uvesti pojam transcendentalne estetike. 5 skladu sa njegovom
filozofijom, naroito sa izvanrednim kantijanskim reenjem eksplanatornog jaza u
gnoseologiji, on kae! *opaaji su bez oseta slepi, a oseti bez opaaja prazni.+ 4rugim
reima, za%valjujuci nji%ovoj materijalnoj formi oseti mogu dobiti du%ovni znaaj, jer
samo ulnim utiscima svest moe da bude nadraena, a sa druge strane ako nema
aktivnosti naeg du%a, ulni utisci su samo sirovi materijal. Stoga su ova dva elementa
saznanja ne samo neodvojivi, vec i uzajamno komplementarni. *)ritika moi sudjenja+ je
trei korpus )antove filozofije koji se 2do odredjene mere8# bavi estetikom, 5 njemu on
pokuava da upravo u estetici nadje zajedniki imenilac za podruja empirijskog znanja i
spekulativnog miljenja. 'seaj ili *mo sudjenja+ posreduje izmedju posebnog i opteg,
instinkta i razuma. Sud ukusa za )anta izraava slaganje nai% duevni% moi, rodjeno
iz nji%ove slobodne igre.
Slino )antu, @egel je pisao da *umetniko delo stoji na sredini izmedju neposredne
ulnosti i idealne misli.+ 7ilozofski pojam lepog treba da ujedini metafiziku optost sa
odredjenosu realni% stvari. Sam @egel daje povoda da se i njegova cela filozofija, poput
)antove, nazove estetinom, kada kae da +filozofija mora dorasti poeziji, jer su u njoj
fantazija i razum prevazidjeni kao suprotnosti.+
.pak, nigde nije umetnost dobila tako visoko mesto na osnovu svoje posredjujue
uloge nego kod Aelinga. 7ilozofija i umetnost su naini prikazivanja apsoluta. :li samo
umetnost moze da realizuje ideje filozofije u nji%ovoj istoti.
:ktuelni smisao estetike
'preka izmedju uma i ulnosti lei u korenima filozofije. Ba ulno se najpre gleda
kao na nepostojano i individualno kod stari% Grka, da bi mu srednji vek dodao jos jednu
negativnu kategoriju C grenost. 5 procesu saznanja sve do nemake klasine filozofije,
ulno je bilo odbacivano. :li se sa )antom pokazalo da svako saznanje ima osnove u
ulnom, pa ce estetika ubrzo dobiti veoma vanu ulogu posrednika izmedju dve
podvojene sfere miljenja C umnog i ulnog. =stetika prestaje da bude *nia
gnoseologija+ ili *mlaDa sestra logike+ kako ju je 9aumgarten nazivao. Termin estetika,
koji je grkog porekla, znaio je najpre prouavanje ulnog saznanja, da bi se zatim
njeno podruje se proirilo na refleksiju o lepom, posmatranu kao ulnu formu istinitog
2budui tako posredjujui momenat izmeDu ulnosti i razuma# i, naroito posle )anta,
ona sve vie postaje naziv za teoriju umetnosti.
2
=stetika danas ima irok dijapazon znaenja.
"# 'na moe predstavljati svest o onome to je lepo i o odreDenim vrednostima
umetniki% dela 2iz perspektive obinog posmatraa#.
$# Moe biti i znanje o lepoti i umetnosti koje poseduju odreDeni strunjaci iz
ovi% oblasti / kritiari, istoriari, pa i stvaraoci 2u tom sluaju govorimo o
implicitnoj estetici#.
;# . najzad nauka u punom smislu te rei, dakle kao uredjeno, obu%vatno znanje
o estetskim pitanjima i o dvema kategorijama! kategoriji lepog i kategoriji
umetnosti. 4a bi svaka nauka mogla da bude konstituisana kao samostalna i
pozitivna, ona najpre mora da razgranii svoj predmet i metodu.
-egitimacijski problem u koji je zapala filozofija odreDujui samu sebe kao
svoj predmet, dogodio se i estetitici, jer iz pozitivistikog ugla njen predmet
2dakle umetnost# nije realno postojei, a i nema jedinstvenog principa u
smislu uniformnosti estetski% iskustava u svim umetnikim delima. .pak, u "E.
veku dolazi do revolucije u nainu sagledavanja um. dela 2to je poelo jo
od Fota# i proiren je korpus znanja o tome ta je umetniko delo, pa su se tu
otad ubrajale i egipatske piramide, na primer. 1rogramski pravac ove nauke,
dakle, moze se odrediti kao estetika i opta nauka o umetnosti, a predmetna
podruja se podudaraju sa onim koje je odredio rad :leksandra
9aumgartena! "# lepota, $# umetnost i ;# aest%esis 2kao ulno opaanje#.
2. RAZLIKOVANJE TRI VRSTE LEPOTE
1rirodna lepota uvek upuuje na inteligibilnu lepotu koja postoji samo kao uslov
svake ulne lepote, bez obzira da li se ona javlja u prirodi ili u umetnikim tvorevinama.
Sutina nosi u sebi pretenziju na postojanje, pa tako inteligibilna lepota nuno
postavlja problem svog otelotvorenja. . nalazi je u umetnosti, ija lepota najpotpunije
otelovljuje inteligibilnu lepotu. :li kako umetnik zna ta je idealna lepota, ako se ona
nikada nije pojavila u ulnom oblikuG Moe se pretpostaviti da to radi uzdiui se do
idealne lepote preko lepi% proizvoda prirode, i to sagledavajui i% svojim du%ovnim
oima. Ba osnovu toga dugo se verovalo da lepota umetnosti nije nita drugo do
podraavanje prirode. -epa priroda pobuDuje ideju lepog, koja nalazi svoje otelotvorenje
u lepoj umetnosti. ,ato problem lepote u njenom trostrukom znaenju 2idealnom,
prirodnom i umetnikom# ne moe da zaobiDe nijedan od njeni% osnovni% vidova, ve
mora da i% tematizuje sve, kako posebno, tako i u nji%ovim meDusobnim odnosima.
Metafizika lepog je, dodue, uvek davala prednost idealnoj lepoti, ali je od samog
poetka bilo jasno da put njenog razumevanja mora voditi preko ulne lepote, koja se
ispoljava u prirodnim i umetnikim tvorevinama. .dealna lepota, bar u naem poimanju,
dolazi na prvo mesto, jer, logiki, mogunost uvek pret%odi stvarnosti. 4alje, teorijski, ali
i u stvarnosti, priroda pret%odi umetnosti. Beki umetnici i kritiari slau se u nastpjanju
da se ujedine ove dve vrste lepote C prirodna i umetnika, jer, kako kau, efekti koje obe
proizvode su identini, a i zato to je jedna 2umetnost# nita drugo do reprodukcija druge
2prirode#. Treba priznati da prizor prirode ima vie sjaja, raznolikosti, bogatstva. 5 tome
treba traiti razlog to 1igmalionova imaginacija, oivljujui statuu proizilu iz njegovi%
ruku, neosetno prelazi od skulpturalne na ivu lepotu, ne menjajui pritom u osnovi nita
u kvalitetu, ve samo intenzitet doivljaja. Tako da se ova zadovoljstva mogu razlikovati
jedino po intenzitetu, a nikako po svojoj sutini.
'duevljenje prirodom kod mnogi% autora je toliko, da se oni proglaavaju
Hucenicima prirode*. 1ririoda je princip umetnosti, pa stoga umetnost ne moe biti izvan
prirode. 1rirodna lepota javlja se kao objektivna forma, saglasno sa pravilima jednog
mogueg opaanja.
3
=stetsko opaanje prirode preuzima predmet posmatranja u svoj konkretni totalitet C
ne zanemaruje ni jednu od posebni% komponenti prizora, od koji% svaka ima svoju ulogu
i odnos sa celinom. @armonino jedinstvo celine nije postavljeno iznad nji%, ve ini
jedno sa njima. ,a razliku od nauke koja stavlja u zagrade delujuu uzronost 2kao mo
da se materijalni fenomeni proizvedu takvi kakvi jesu#, i posmatra samo
meDufenomenalne odnose, estetsko opaanje se istovremeno i intuitivno poistoveuje
sa fenomenalnom pojavom i sa moi koja je proizvodi.
@egel je kategoriju prirodno lepog iskljuio iz estetike kao discipline koja treba da se
bavi pre svega du%ovnim fenomenima. 1riroda oitava samo spoljanje ili, jo
odreDenije, ona je spoljanja sama po sebi. 1ravilnost, simetrija, zakonitost i %armonija
javjaju se u prirodi kao lepota apstraktni% formi. @egel smatra da lepota prirode zadobija
jedan naroiti odnos prema nama na osnovu nai% duevni% raspoloenja koja se
izlivaju u nama na osnovu skalada sa njima. 'n pie! HTu znaenje ne treba vie traiti u
predmetime kao takvim, ve u izvesnom duevnom raspoloenju.* .ako @egel prizanaje
da sadraj jednog umetnikog dela moe biti prikazan samo u prirodnoj formi, on se ne
odrie stava o nadmonosti umetniki lepog. 5 skladu sa svojom filozofijom du%a, on
tvrdi da je umetniki lepo proizvod du%a, a poto je du% nadmoan u odnosu na prirodu,
svoju nadmonost prenosi na svoje proizvode, pa i na proizvode umetnosti. 5metniki
lepo nije ni logika ni prirodna ideja, ve pripada du%ovnoj oblasti. To je i taka
odvajanja )antove i @egelove filozofije! dok prvi u skladu sa svojom fenomenologijom
tvrdi da ljudski du% nema pristup stvarima po sebi, drugi veruje da se :psolutni 4u% na
neki nain otelovljuje upravo u samim stvarima.
3. KLASINE ODREDBE LEPOG
'no to je zajedniko svim klasicistikim autorima je to da ni kod jednog od nji%
nema izdvojene teorije lepog, ona ne zauzima nikakvo posebno mesto, ali je svuda
prisutna kao atmosfera koja obavija ono bitno. Tako :ristotel nije posvetio nikakvu
posebnu raspravu lepom po sebi, ali zato svom Bepokretnom pokretau kao sutini
postojanja pripisuje preko potrebno savrenstvo i lepotu. )od 1latona je lepota jedno
ontoloko svojstvo koje pripada biu kao takvom& metafizika kategorija koja oznaava
puninu bivstvovanja. -epote ima utoliko vie ukoliko ima vie bia. 9iti lep znai
bivstvovsti, a bivstvovati znai biti lep. 3uno nije nita drugo do nedostatak
bivstvovanja.
)lasina lepota imala je prevas%odno ontoloka svojstva. 0ano je znati da je bie
kao pojam klasine grke ontologije ujedinjavalo ideje dobra, istine i lepote u nji%ovoj
sutinskoj povezanosti. ,ato klasini autori nikada ne razmatraju lepo odvojeno od
ostala dva pojma. MeDutim, rei da ima lepog i runog znai postojanje ontoloke
nejednakosti i pretpostavlja postojanje nii% i vii% egzistencija. )lasinu lepotu
karakterie najpotpunije bivstvovanje koje u najviem stepenu dostie savrenstvo bia.
Takvo bivstvovanje je npr. kod 1latona svet .deja i ideja 4obra, prvi pokreta kod
:ristotela, emanirajue Iedno kod 1lotina, Natura naturas kod :vgustina.
-epota je savrenstvo inteligibilne i idealne sutine, pa ulne stvari mogu samo
delom uestvovati u idealnom biu. Iedna ulna stvar je lepa po tome to se pribliava
svojoj idealnoj definiciji. : ipak demonstriranje moi sutinske definicije u materijalnoj
realnosti dokaz je metafizikog zbivanja. Ba taj nain, realizacijom formalne definicije
lepota otkriva istinu stvari.
'snovne karakteristike klasicno lepog!
"# .stina. -epota je ulima opaljiva egzistencija sutine. .ako je ideja lepote
natulna, za razliku od dobrog i istinitog, lepo se opaa ulima. 1oto ona
oznaava puninu bia i omoguava ulno i teorijsko saznanje o biu, ona
nuno mora biti istinita. -epo se, dakle, razlikuje od dobrog i istinitog samo po
4
nainu na koji se saznaje. Stoga se jedna ista ideja 2npr. bia# ulima
spoznaje kao lepa, a pojmovima kao istinita. @egel e u platonistikom du%u
odrediti umetnost kao ulno pojavljivanje ideje.
$# Sjaj i jasnoa. -epota je nuno istinita, ali istine nema bez njenog iznoenja
na svetlost dana. 1latonistiku analogiju najvise .deje 4obra i
neoplatonisticku analogiju emanirajueg Iednog sa suncem treba s%vatiti
doslovno! klasina lepota je sjaj i blistanje savrenstva bia. 5 tom maniru,
runo je ne samo sve to je mrano ili nevidljivo, ve i neprecizno, konfuzno i
nejasno. Tako estetska jasnoa uvek upuuje na ontoloko sagledavanje
*jasne i razgovetne ideje+ 2isti princip C claire-et-distincte, imae i 4ekart u
"6.veku#.
;# Jelina i celovitost. -ep predmet treba da predstavlja sva svojstva celine kao
jedinstvo u mnotvu. 'vaj %olistiki princip bio je dominantan u celokupnom
grkom kosmosu, iji je red bio ideal zemaljskog reda. 5 tom smislu lepota je
%armonija koja postaje nain spajanja oveka sa boanskim. -epom
predmetu dakle ne sme nita nedostajati. 'n mora biti odreDen, ogranien i
dovren. *Iedinstvo u mnotvu+ jedan je od dominantniji% pojmova o
umetnosti. Susreemo ga jo u pitagorejskom pojmu %armonije, a pominju ga
i 1laton i naroito :ristotel, dajui mu posebno mesto u svojoj *1oetici.+
K# 1oredak i %armonija. 1rincip reda i %armonije u vezi je sa *jedinstvom u
mnotvu.+ 5 tom smislu 1lotin pie da je lepota *slaganje i odnos delova
meDusobno i sa celinom.
<# Iedinstvo i jednostavnost. )lasino jedinstvo podrazumeva jednostavnost.
.deal jednostavnog suprotstavlja se beskorisnoj sloenosti ili nejasnoj
zamrenosti. :ristotel u *1oetici+ pie u vezi sa trajanjem tragedije da ona
treba da *ide za tim da joj se radnja izvri za jedan obilazak sunca ili samo za
neto malo preko toga.+ Iedinstvo u jednostavnosti iskljuuje svaku suvinost
koja ne odraava nikakvu nunu vezu sa glavnom temom ili sieom. .z istog
razloga bie odbaeni i svako prekomerno kienje i ukraavanje.
L# Bepokretnost. Bepokretnost predstavlja jedno od osnovni% estetski% principa
koji iskljucuje sluajnost i promenu, koji uvek vode do izoblienja. -epota
predstavlja neto to traje i ostaje nepromenljivo i zato je treba traiti u sutini
stvari, a ne na nji%ovoj povrini.
6# Srea i blaenstvo. -epo bie je savreno, pa samim tim njegovo stanje treba
da pobuDuje oseaj sree i blaenstva, koji ukazuju na srodnost lepote i
najveeg 4obra. 5 klasinom razumevanju tragedije postoji tenje prema
savrenom blaenstvu boanstva, koja je utoliko jaa ukoliko je blaeno
stanje manje dostino.
?# Mudnja za inteligibilnim. 'snovna kategorija klasinog estetikog
razumevanja bila je ljubav ili elja za inteligibilnim. 0e kod 1latona lepota se
nalazi u bliskom odnosu sa eljom. -epota je uzrok elje za 1latona, ali ta
elja nema poreklo u subjektu, ve u objektu8 -epo je uzrok elje zato to ono
to ima vie bia privlai ono to ga ima manje. )lasino s%vatanje elje
teko je danas objasniti, jer se u mnogome razlikuje od modernog znaenja
ove rei. 4ok bismo mi danas mogli rei! *Melim, dakle, postojim+, stari Grci bi
verovatno rekli!+Melim, dakle, nisam+, jer su verovali da elja u nama znai
tenju upravo za onim to nismo ili to ne uspevamo da budemo8 Nulni ili
fiziki svet tei prema boanskom zato to sve nepotpuno i nedovreno
prirodno tei punini i dovrenosti. MeDutim, takvo boanstvo je samodovoljno
i savreno, te zato ne tei i ne moe voleti svet. Iedini mogui uzajamni
ljubavni odnos koji bi bio legitiman jeste edukativni odnos koji vodi filozofiji C
5
spoznavanje boanskog kroz sticanje mudrosti. :ko su Grci koristili ovo kao
opravdanje za pedofiliju i pederastiju, moe se isto spekulisati i o Svetom
:vgustinu, koji je u %rianstvo preneo ovu temu uzdizanja due prema 9ogu
preko elje za lepotom. 5 svakom sluaju, smisao iskustva lepote je
metafiziki u pravom smislu rei C on se sastoji u nostalgiji za savrenstvom
bia. 1reko elje, iji je ona uzrok, lepota moe da pomogne vaspitanju i
spasavanju due.
4. PLATONOVE DEINI!IJE LEPOG
@ipija vei, rani 1latonov dijalog ije je autorstvo i danas sporno, jedno je od prvi%
zapadni% svedocanstava o tematici lepote. Smatra se da je u njemu u malome odreDen
sveukupni diskurs za razmatranje lepog sve do "E. veka. Starogrki pojam lepote znatno
je iri od pojma lepog u savremenom smislu2povezan je i sa etikim i istinitim# i odvojen
je od umetnosti. Glavni likovi dijaloga su Sokrat i @ipija, a metod koji 1laton koristi je
dijalekticko ispitivanje.
1redmet itavog dijaloga je rasprava o tome ta znai Hbiti lep* 2gr. kalos#. MeDutim,
kako Sokrat, tako i @ipija izbegavaju da govore o lepom u estetikim kategorijama, ve
ga povezuju sa onim to je dobro, H%vale vredno* 2gr. agatos#. 'no u emu se, pak,
razlikuju dva sagovornika jesu naini na koje oni pokuavaju da oznae neto kao lepo.
:rgumentacija im je sasvim razliita. @ipija posmatra lepo u odreDenom kontekstu, on
na pojednianom primeru moe da tvrdi da li je neto lepo ili nije i da to obrazloi& stoga
njegove definicije moemo nazvati katalogizacijom ili, tavie, jednom teorijom
egzemplarnosti. Sa druge strane, Sokrat pokuava da izoluje sam termin lepote i odredi
ga kao pojam& kada se pita HAta je lepota sama po sebiG*, Sokrat zapravo eli da dO
njenu definiciju.
@ipija prvi poinje i kae!
LEP !E LEPA "E#!$A. 'vom definicijom @ipija uoava lepotu pojedinane
stvari. 'vo je jedan razumski zakljuak, sa najmanjom spekulacijom u odnosu na
ostale definicije. @ipija misli da ova definicija ima teinu jer se poziva na
konvenciju argumentom Hsvi tako misle*. Sokrat e dati kontraargument i rei da
lepi mogu biti isto talo i lonac, kobila ili lira. 'igledno je da su @ipijini primeri svi
relativni i zavisni od situacije. 5 pitanju je perspektivistiki pogled na lepo C
nekome je neto lepo u odreDenoj situaciji, a nekome nije. 'vde se takoDe uvodi
i momenat stepenovanja lepote 2kada se Sokrat pozove na jedan @eraklitov
fragment#! i najlepi majmun je runiji i od najrunijeg oveka, najlepi ovek je
runiji od bogova...
LEP !E %LA&. 5 ovoj definiciji nalazimo onaj antiki spoj lepog i
dobrog(vrednog. @ipijin argument je da emu god zlato pridoDe, ono poveava
njegovu vrednost. Ba taj nain on daje zlatu izvesnu transrodnost i tu nalazi
optost u pojedinanim primerima. Sokrat ipak opet relativizuje stvari govorei da
nije za sve predmete zgodno da budu od zlata& neki su bolji izraDeni u slonovai,
kamenu, drvetu... Ba ovom mestu u dijalogu @ipija iznosi i tezu da je lepo ono
to neemu prilii 2i ta relacija bi zaista mogla da bude dokazana#, ali je dalje ne
razraDuje.
LEP !E LEP 'P()*&!N+ P(#E"EN ,)#&. ,a antikog Grka je
pristojan ivot znaio astan ivot, proveden u relativnom blagostanju,
uestvovati u politikom ivotu polisa i biti ugledan, sa%raniti svoje roditelje i biti
sa%ranjen od svoje dece. 9udui i sOm ugledan Grk, @ipija smatra ovu tezu
neoborivom. Sokrat e naravno i nju oboriti C sada za primer uzima :%ila koji je
6
radije %teo poginuti, nego da ovako provede svoj ivot 2a :%il jeste bio ugledni i
cenjeni %eroj#.
9itno je uoiti da @ipija gotovo savreno vlada opteljudskim s%vatanjima o
vrednostima. 1laton ga ovde moda suvie lako odbacuje.
Sokrat za razliku od @ipije tei optosti u svojim definicijama. Begovi odgovori imaju
vie spekulativnosti i on stalnim %odom navie ka optem, odgovara svojim
argumentima!
LEP !E N -& !E P().E(EN '-& P()L)/)+. 2gr. to prepon+. 'n uvodi
u dijalog jednu distinkciju koja je tako karakteristina za Grke! izgledati lepo i biti
lep. Grci prave tu razliku izmeDu bia i privida. ,a nas ova razlika moda nema tu
teinu, jer je na pojam lepote mnogo ui od starogrkog, ali jasnije je ako ga, na
primer, posmatramo iz moralnog aspekta C ono to se izdaje za dobro 2pretvara#
i ono to je zaista dobro. Be mogavi da ree ovo pitanje, obojica se odriu ove
definicije i daju drugi odgovor!
LEP !E N -& !E $()*N. 2gr. hresimon# Stvari su lepe ako
ispunjavaju svoju funkciju i na taj nai opravdavaju svoje postojanje i dopunjuju
svoje bie. 1laton ovde anticipira neto o emu e kasnije :ristotel govoriti kao
svrsi. MeDutim, moralni aspekt se ponovo uplie C mnoge su stvari korisne za
neto to nije dobro8 ,ato je neop%odno napraviti distinkciju!
LEP !E $()*N *A "0(. *#(1.. 2hresimon 2 ofelimon# 'vde se
vidi lino 1latonov filozofski stav! neto ne moe biti lepo ako nije dobro. :li8 :ko
ta dva entiteta stupaju u neki odnos, u ovom sluaju uzroni, jer su meDuzavisni,
onda oni moraju da se razlikuju8 1rincip kalokagatie 2jedinstva lepog i dobrog#
samim tim pada u vodu8
LEP !E %A"#L!*&# P3&E. /3LA #)"A ) *L31A. Sa ve objanjenim
spektrom znaenja termina kalos, ovaj iskaz nije tautologija niti samo/
objanjavajui. Sokrat u ovoj definiciji izdvaja onaj sloj znaenja lepog koji je
nama primarno od interesa i zato se ova teorija moe smatrati jedinom
estetikom u dijalogu. Bo ni ovo ne zadovoljava @ipiju i Sokrata. 5 nastavku e
oni ui u komplikovanu raspravu o ovim pojmovima, pokuae da naprave
sintezu svi% argumenata i uspostave jedan kriterijum univerzalnosti. .pak, u tome
ne uspevaju, i dijalog se zavrava reenicom koja se danas u Grkoj skoro
poslovino upotrebljava! HSve lepo je teko.*
Sokrat, implicitno, ima ; principa u oblikovanju definicije lepog!
". ako odredimo ta je lepota, to odreDenje mora biti univezalno i primenljivo na
svaku pojedinanu stvar&
$. lepo mora biti apsolutno lepo, bezuslovno i nepokvarivo&
;. lepota sama mora u najmanju ruku biti uzrok lepog, Hono zbog ega su lepe
stvari lepe.
". PLATONOVO ODRE # ENJE IDEJE LEPOG
Ba poetku je bitno naglsiti da su se, za razliku od savremene estetike teorije,
pojmovi lepote i umetnosti u antikom dobu posmatrali odvojeno. Tek e u "?. veku doi
do povezivanja ova dva predmeta estetike. 4rugo, obim znaenja pojma Hlepo* je znatno
iri od isto estetikog. -epi su kako devojke tako i deaci, lepi su konji u trku zbog
velianstvene snage, vojnici u boju zbog %rabrosti, lepa je beseda ako je istinita. 1laton
razmatra problem lepote u razliitim dijalozima! 7edar, 4rava, @ipija vei...
1latonovo odreDnje ideje lepog mora se posmatrati u sklopu njegove filozofije i
naroito njegove ontologije. 5 skladu sa njegovom filozofijom, sutina svi% stvari nalazi
7
se u nji%ovim idejama, koje su vene, nepromenljive, nesaznatljive i zbog toga aksioloki
na najvisem nivou u odnosu na pojavne stvari. 5 ranom dijalogu H@ipija vei* Sokrat
21laton# kroz jednu definiciju koja e biti opta, nagovetava svoj stav o tome da je ideja
-epote stalna za razliku od pojedinanog lepog. Sve stvari imaju svoju ideju& ipak 1laton
izdvaja ideje 4obrog, .stinitog i -epog kao najvie. To je njegov takozvani Htrijumvirat
ideja*.
'no to je specifino za starogrko poimanje ovi% ideja, jeste da se u njemu one
konstantno prepliu i nikada jedna konkretna stvar na moe dostii apsolutnu vrlinu u
jednoj, ako ne sadri u sebi i druge dve. :ko slikar nije dobar slikar, on nije slikar uopte&
ako beseda nije istinita, ona nije lepa. To je starogrki princip kalokagatia/e C spoj
dobrog i lepog. Airokom spektru znaenja pojma kalos pridodat je pojam agatos koji
znai dobar u smislu pristojan, dostojan, vredan %vale, te tako u sebe ukljuuje i moralni
aspekt. .deja kalokagatie u pedagogiji znaila je da mladi kroz obrazovanje i gimnastiku
trebaju postati kako dobri, tako i lepi. Ninjenica da za jednog Grka fiziki izgled nije bio ni
malo nebitan, govori o tome koliko je lepota bila cenjena u ono vreme.
3anija 1latonova teorija lepote, koju iznosi u H7edru* naziva se jo i organskom
teorijom lepote. 'na se odnosi pre svega na lepotu besede i govori o skladu delova
kako meDu sobom, tako i sa celinom. 'n tu pravi jednu analogiju sa ivim biima i kae
da je beseda koja je krivo sainjena nalik nekom oveku bez glave ili ruke.
Tek e u svom poznom delu HGozba* 1laton izneti zrelu teoriju lepote. 5 HGozbi*, u
skladu sa njegovim objektivnim idealizmom, lepota je ideja koja pret%odno iskustvu
postoji u naoj svesti, i zbog toga je mi prepoznajemo u predmetnim stvarima. 5
trijumviratu ideja, iako je na treem mestu, uslovno reeno, po vrednosti, ideja lepote je
najsjajnija od svi% ideja jer je jedino ona dostupna naim ulima8 Bju najpre uoimo na
ljudima, na primer, pa tek onda nji%ovu prevednost, razboritost... ,bog toga to je
najuoljivija i po prirodi lako prepoznatljiva, lepota je po 1latonovim reima dostojna
ljubavi.
$. PLATONOVA KRITIKA %I%ETIKE &%ETNOSTI
1laton govori o svom viDenju umetnosti izmeDu ostali% i u dijalozima H.jon* i H4rava*.
5 prvom se bavi pre svega pesnikom vetinom 2tehne rhapsodike# i njenom te%nikom i
manikom stranom. Tu, kao ni u prvim poglavljima H4rave* 1laton jo nema toliko otar
stav prema umetnositi i, tavie, doputa neke njene oblike u Politei/i uz kontrolisanu
cenzuru. ,amerajui pesnicima 2pre svi% @omeru# to to
"# o bogovima govore loe jer i% antropomorfizuju,
$# prikazuju @ad i time slabe borbeni moral ratnika,
;# u tragedijama prikazuju kako pravedni ljudi stradaju, a to je moralno nepri%vatljivo,
on redukuje dozvoljene pesnike vrste na %imne, po%valne pesme i ode, jer one veliaju
osobine i dela bogova i junaka. 5 desetoj knjizi drave 1laton zauzima mnogo radikalniji
stav i za%teva da pesnici budu proterani iz idealne drave, svestan pogubnog uticaja
umetnosti na mlade. .pak u svom poslednjem delu, H,akonima* 1laton poputa u ovom
radikalizmu, i priznaje da su neke umetnosti 2konkretno muzika# korisne ne samo za
obrazovanje, ve su i izvor Hnekodljivog uivanja.*
,a razliku od :ristotela, 1laton govori o umetnosti ne sa ciljem da je objasni, vec je
koristi kao motiv za kritiku. 1osmatrajui umetnost s obzirom na pojam mimesis/a
2podraavanje#, njegov interes za umetnost je pre svega pedagoki i moralni. 5metnost
tetno utie na mlade i samim tim ona predstavlja bure baruta koje moe sruiti temelje
idealne drave. 1laton ne vidi bezinteresni karakter umetnosti i u njoj matu i umetniku
slobodu& fokusirajui se na vaspitno/moralni umetnosti, za njega je ona puko
fotografisanje, preslikavanje.
1laton kritikuje umetnost sa tri aspekta!
8
"# ntolo4ki aspekt. Moe se rei da 1laton ovde razlikuje tri nivoa postojanja, u smislu
koliko bia je prisutno u postojeim stvarima. 5 tom pogledu svet ideja je na
aksioloki nanajviem nivou& ideje su vene, apsolutne i nepromenljive forme i uzori
svega to postoji. Ba sledeem stupnju su konkretni predmeti u prostoru i vremenu,
ali oni su samo odrazi veni% ideja. . na kraju, na najniem stupnju i sa najmanjom
vrednou, tj. sa najmanjom koliinom bia u sebi nalazi se umetnost kao odraz
konkretne stvari i podraavanje podraavanja. Sve vreme 1laton posmatra
umetniko stvaranje u kontekstu mimezisa i vrednuje negativnim predznakom.
1laton uzima za primer krevet. .deju kreveta kao venu formu stvorio je 9og i ona
vai za sve krevete ikada stvorene, najoptija je. )revet kao predmet je stvorio
zanatlija, ali, u kontekstu mimezisa, podraavajui njegovu ideju. .pak, on je opipljiv i
oko njega se moe obii i videti se se sa svi% strana. ,a razliku od njega, krevet koji
je slikar naslikao podraavajui konkretan predmet, moe se videti iz samo jednog
ugla i zato je slika kao senka senke i trea od istine aksioloki na najniem stupnju
stvarnosti kog 1latona.
$# Epistemolo4ki aspekt. 1laton deli sve umetnosti na ". mimetiku 2reproduktivnu#, npr.
slikarstvo, $. poetika 2produktivna# C ar%itektura i ;. hrematika 2upotrebna# C
zanati. 5 desetoj knjizi Sokrat se pita ko bolje poznaje uzde ili Dem C slikar, kova
koji i% proizvodi ili konjanik koji i% koristi. ,akljuuje da slikar ima najmanje znanja o
stvari jer samo podraava ono to vidi, ak i% ni proizvoDa ne poznaje onoliko koliko
onaj ko i% koristi.
;# Psiholo4ki 'afektivni+ aspekt. 1laton uoava $ dela due! razumni 2umni# C logistikon
i nezarumski 2plaljivi#. 5metnost utie upravo na ovaj nerazumski deo due koji u
sebi nema protivlek za njeno tetno delovanje. Tu je upravo i vr%unac 1latonove
argumentacije! +1oezija moe pokvariti i one koji su odlini8+
'. ARISTOTELOVO S(VATANJE PODRA)AVANJA
:ristotel se kao i 1laton bavi pitanjima umetnosti i mimezisa. MeDutim, za razliku od
svog uitelja, :ristotel ima sasvim drugaiji pristup. Bajpre, za razliku od 1latona koji tek
uzgred pominje pitanje lepote u delovima svoji% dijaloga, on ima delo koje je u
potpunosti posveeno umetnosti C H' pesnikoj umetnosti* ili popularno H1oetika*. 4alje,
:ristotelov pojam umetnosti je mnogo iri nego 1latonov. Ba kraju, ali moda i
najznaajnije, obojica referiu na pojam mimezisa, ali dok je kod 1latona on kritikovan
uz jako negativan stav, :ristotel daje jednu objektivniju i slobodoumniju sliku.
:ristotel se gotovo samorazumljivo nadovezuje na 1latonovo objanjenje i ve u
prvim reenicama H1oetike* koristi termin mimezis. MeDutim, on pravi veliki korak u
odnosu na uitelja / dok 1laton stavlja sutinu stvari u svet ideja koji je nezavisan od
ovog, za :ristotela je sutina stvari u njima samima. Sve stvari po njemu sadre
entelehiju C unutranju svr%u, kojom tee da izrastu u svoj pojam i budu idealne, to one
u stvarnosti nikada ne mogu biti.
Ba to mesto dolazi umetnost. Nini se da ona moe bolje da artikulie taj unutranji
smisao nego sama priroda& da idealizuje. )od :ristotela u toj napetosti te%ne C fizis,
ljudska stvaralaka delatnost moe da stupi u konkurentan odnos u odnosu na prirodu.
:ristotel vidi umetnost ija je sutina mimesis, kao i 1laton, ali u aksioloki potpuno
drugaijem svetlu. 5metnik moze da sagleda sutinu, ali ne sa spoljanje, ve
unutranje strane i da je kao takvu prikae u svom delu. 1riroda kroz morphe nije uspela
da se izrazi i zato je neop%odna umetnost koja na nas moe estetski delovati jer
izraava entele%iju stvari koju priroda nije mogla izraziti, ostvarenu mogunost. 5 tom
smislu treba s%vatiti uvenu reenicu iz *7izike+ prema kojoj! 3 celosti, ume5e delom
dovr4ava ono 4to priroda ne mo6e dovr4iti, a delom opona4a. Tako umetnost ulepava
prirodu. 5metnost koja ide za unutranjom svr%om stvari tei da prikae sve bogatstvo
9
mogueg, dok je u stvarnosti data samo jedna jedina mogunost. 5 tom smislu :ristotel
kae da je za njega poezija filozofskija od istorije jer *pesnitvo prikazuje vie ono to je
opte, a istoriografija ono to je pojedinano.+ 'vo je i klju re%abilitacije poezije u
odnosu na 1latona! istorija govori o onome to se dogodilo, a poezija o svemu onome
to se moe dogoditi i zato je ona optija.
5 svojoj definiciji tragedije, :ristotel govori o pojmu katarze. 4ijametralno suprotno
1latonu, njen ergon 2glavna njena funkcija# jeste da izazove emocije kod nas, ali te
emocije nea imati tetno dejstvo, ve katarktiko C proiujue. Glavne dve emocije
koje tragedija u nama treba da probudi su stra% i saaljenje. Ata je za to potrebnoG
:ristotel daje neke glavne odlike tragedije da bi ona bila dobra! glavni lik treba da bude
ovek koji nije ni zao ni predobar, ve negde na sredini 2idealno malo bolji od nas
sami%#, treba postojati obrt gde e on prei iz sree u nesreu usled neke njegove
tragike krivice, i potrebno je da ta oseanja proisteknu iz same kompozicije tragdije, a
ne pukom demonstracijom.
:li kako zapravo deluje katarzaG 4va su mogua tumaenja!
"# =tiko C bazirano na +Bikoma%ovoj etici+, ona nije samo naelno
usavravanje, ve %armonizacija svi% strasti i umerenost u njima 2naelo
umerenosti je inae veoma bitno za :ristotela#.
$# 1atoloko C bazirano na +1olitici+ C katarza kao forma izleenja, gde ak
mentalno oboleli ljudi mogu da se izlee kada sluaju muziku, kao vrstu
umetnosti.
:ristotel dakle ne porie da je umetnost podraavanje, ali na taj nain on re%abilituje
podraavanje kao prirodno. Stvarnost za njega nije predmet umetnosti, ve sama
mogunost ostvarivanja. Spoznaja ideje stvari treba putem umetnosti da se preobrazi u
stvarnost, jer umetnost je u stanju da oponaa entele%iju stvari, da oisti nji%ov pojam i
nji%ovu ideju, i dO im vii ideal nego to one mogu dostii u prirodi.
5temeljenje podraavanja :ristotel nalazi u!
"# psi%oloki urodjenom nagonu za podraavanjem kao takvim. 1repoznavanje
podraavanog predmeta prua zadovoljstvo ljudima koji tako zadovoljavaju
svoju potrebu za uenjem. ,ato deca veoma rano poinju da podraavaju.
$# Saznanju koje izaziva zadovoljstvo. 'no se javlja u podraavanju ak i kad
smo receptivni, a ne delatni. :ristotel kae da *ima stvari koje nerado
posmatramo, ali kada su naslikane izazivaju zadovoljstvo+. . zaista, pravo
estetsko iskustvo nije zavisno od predmeta mimezisa, ve od naina na koji je
on predstavljen8 Ba temeljima ovog zakljuka e skoro dva milenijuma kasnije
@artman izgraditi svoju veliku estetiku teoriju.
VIII. ILOZOSKA ESTETIKA* TEORIJA &LNOG SAZNANJA +BA&%GARTEN,-
TEORIJA LEPOG +KANT,- TEORIJA &%ETNOSTI +(EGEL,
./0102s3a estet.3a je filozofska disciplina koja, voDena filozofskim interesom i
specifinom filozofskom metodom, razmatra dva osnovna problemska kompleksa!
problematiku umetnosti i problematiku lepote. 'na jeste istraivanje estetskog iskustva, bilo
receptivnog bilo produktivnog, u irem ili uem znaenju, koje je u osnovi odreDeno lepotom
i to lepotom u umetnosti kao najistaknutijim i najpovlaenijim tipom estetskog iskustva. 1a
ipak specifinost filozofske estetike je u tome to je to posebnom filozofskom metodom
voDeno istraivanje o ovoj problematici.
10
=stetika kao zasebna nauka jeste jedan irok pojam. 'na najpre moe oznaavati jednu
sasvim nesistemtizovanu svest o lepom ili runom, kao i nekakvo znanje o umetnikim
delima. ,atim, pod tim terminom se moe podrazumevati jedan mnogo organizovaniji
korpus znanja koje poseduju istoriari, kritiari i teoretiari umetnosti, umetnika publika,
kao i sami stvaraoci. Baposletku, pod estetikom bismo mogli da razumemo i jedno sasvim
sistematizovano i organizovano teorijsko znanje i svest u smislu estetike kao nauke. 5nutar
ovog posledenjeg znaenja moemo razlikovati esetitku koja se razvija u okviru neki% drugi%
nauka 2fiziologije, psi%ologije, sociologije# i, na drugoj strani, estetiku u smislu pozitivne
nauke sa sopstvenom specifinom naunom metodologijom.
7ilozofska estetika sa ovim i ostalim podrujima filozofskog istraivanja deli ovo tematsko
podruje, ali se radikalno od nji% razlikuje prema nainu obrade predmetne oblasti koju
reprezentuje estetsko iskustvo od estetike s%vaene kao nauke, ali i od ostali% tipova
estetske svesti.
7ilozofsku estetiku moemo razlikovati u irem i uem smislu. & 4.rem sm.s/5, filozofsku
estetiku posmatramo s obzirom na samu stvar i problem, pa tako moemo gvoriti o estetici
ve na samom poetku ,apadne filozofije. Tako estetiku problematiku otkrivamo ve kod
1itagore, 1latona, :ristotela, preko filozofa klasinog nemakog idealizma pa sve do
razliiti% pravaca savremene estetike. & 56em sm.s/5, pak, estetika kao filozofska disciplina
ne samo s obzirom na problematiku, ve i na samo njeno ime, spada u mlaDe filozofske
discipline i vezuje se za ime :.G. 9aumgartena. 9aumgarten je prvi put u svom
magistarskom radu HMeditacije o prvim uzrocima pesnitva* "6;<, a zatim i "6<>. u
kapitalnom delu H=stetika* 2drugi tom "6<?.# upotrebio grki izraz aisthesis da bi oznaio
novu disciplinu C estetiku. Bajpre joj je pronaao mesto u -ajbnic/0olfovom sistemu, a onda
doveo u sistematsko jedinstvo tri osnovna filozofska kompleksa svake filozofske estetike C
teorije ulnog saznanja, lepog i umetnosti, odnosno prepleo aistetiki, kalistiki i artistiki
momenat estetike.
=stetika kao teorija ulnog saznanja 29aumgarten#
9aumgarten estetiku s%vata kao nauku o ulnom saznanju. 'n kae u H=stetici*!
Aesthetica... est scientia cognitionis sensitivae. 5 analogiji sa logikom koja je u -ajbnic/
0olfovom sistemu odreDena kao nauka o zakonima miljenja i razumskog saznanja, estetiku
je s%vatio kao nauku o zakonima ulnosti i ulnog saznanja. .pak, ulnu spoznaju
9aumgarten prepoznaje kao niu saznanjnu sposobnost 2gnoseoligia inferior#. MeDutim, cilj
estetike nije jednostavno pouavanje ulnog saznanja& Aestetices finis est perfectio
cognitionis sensitivae 2Jilj estetike je sa7r4e8st70 95/80: 0;a6a8<a#. Savrenstvo ovde
podrazumeva lepotu 2pulchritudo#, dok nesavrenstvo znai rauno 2deformitas#. 5 estetici
se zapravo radi o jednoj mogunosti ljudskog uma koja u sebi ima sposobnost
usavravanja.
'vo usavravanje moe da se posmatra se subjektivne i objektivne strane. Sa subjektivne
strane, radi se o sposobnosti subjekta da senzitivno saznaje i prisvaja svet. S objektivne
strane tie se najvee mogue jasnosti u predstavljanju predmeta.
Savrenstvo ulnog saznanja ili senzitivnog poimanja predmeta nalazi se u prvom redu, u
prodruju umetnosti, a pre svega u umatnosti. Tako 9aumgartenu polazi za rukom da ulno
saznanje 2opaanje# i njegovo savrenstvo 2lepota#povee sa umetnou. Tako je za njega
11
estetika teorija slobodni% umetnosti 2theoria artium li7eralium#. 5metnost se pojavljuje kao
odlikovno podruje u kom se realizuje savrenstvo ulnog saznanja.
Ba osnovu ovakvog naina razmiljanja 9aumgarten je zadobio status utemeljivaa
filozofske estetike, mada kod njega ipak preovladava s%avatanje estetike kao teorije ulnog
saznanja.
=stetika kao teorija lepog 2)ant#
.z perspektive )antove filozofije 9aumgartenovo znaanje pojma estetike odgovara
onome to se kod )anta naziva transcendentalnom estetikom, dakle uenje o apriorim
formama opaanja kao to su prostor i vreme. Bjegova zamisao estetike je da se ona
razvije ne samo kao teorija saznanja, ve kao i jedna teorija naeg ragovanja i prosuDivanja
predmeta s obzirom na na oseaj zadovoljstva ili nezadovoljstva. 4odue, u temelju
prosuDivanja predmeta koje nazivamo lepim nalazi se jedan oblik saznanja, premda to nije
pravo saznanje nego forma saznanja ili preciznije forma saznanja uop4te C forma u koju
stupaju nae saznajne moi u toku prosuDivanja lepog predmeta. Tada izgleda kao da se
neto saznaje o predmetu, premda zapravo u tom odnosu nema nikakvog saznanja& samo
oseaja zadovoljstva.
)antu polazi za rukom da nedvosmisleno diferencira dva pojma i termina estetika! s jedne
strane, ona je nauka o opaanju 2od subjekta ka objektu#, a s druge nauka koja se bavi
naim reagovanjem na ono to nazivamo lepim 2od objekta ka subjektu#. 'vim problemom
samorazumevanja filozofske estetike bave se i savremeni nemaki filozofi i estetiari 0el i
,el. 0el u istraivanju poviene relavancije aistetskog* istie vodeu misao promenjene
drutvene funkcije estetske refleksije, ija se glavna misao moe saeti u ideji estetskog
miljenja. =stetsko miljenje je osnova miljenja samog& opaanje je koren svakog saznanja,
a aistetsko je u tesnoj vezi sa njime. Martin ,el istie bitnu razliku u terminima estetsko i
aistetsko C teme aistetskog ograniene su na jednostavno ljudsko opaanje& teme aistetike
su forme opaanja i proizvoDenja koje se odnose na konvencionalno Hlepe* objekte i
naposletku i na umetnost. :istetika je mnogo iri pojam. Sve opaanje je aistetiko, samo je
deo nai% opaanja preko toga i estetski.
=stetika kao teorija umetnosti 2@egel#
,a @egela ni izraz estetika u smislu ulnog opaanja, ni kalistika koja bi trebalo da referie
na lepotu, nisu ono to bi u vezi sa estetikom trebalo da bude naglaeno. 4odue, i za
@egela podruje estetikepredstavlja carstvo lepog, ali to je carstvo lepe umetnosti, tj.
umetniki lepog. ,a razliku od )anta od ne smatra prirodno lepo najuzvienijim. @egel je
pisao da Humetniko delo stoji izmeDu neposredne ulnosti i idealne misli.* Nitava @egelova
filozofija je estetina. 'n pie da Hfilozofija mora dorasti poeziji jer su u njoj fantazija i razum
prevaziDene kao suprotnosti.*
4akle, iako zvanino jedna od najmlaDi% filozofski% disciplina, estetika je jo u 1latonovom
sistemu imala znaajno mesto pored logike i fizike. Ato se tie tri tradicionalne definicije
filozofske estetike, dolazi se do zaljuka da nijedna od nji% nije dovoljna sama po sebi, ve
je neop%odno nji%ovo kombinovanje.
12
Estet.3a 3a0 te0r.<a 5met80st. nije dovoljno jasna jer estetske doivljaje
izazivaju ne samo umetnika dela, ve i prirodne pojave& ovo odreDenje je
usko.
Estet.3a 3a0 te0r.<a /e;0te pokriva obe sfere C i umetnost i priodu, ali ipak8
-epota nije jedini efekat koji umetniko delo na nas moe da ima& mnoga su
umetnika dela stvorena sa namerom da budu runa& irok je dijapazon
estetski% kategorija i van lepog! ljupko, uzvieno, tragino... 'pet je definicija
preuska.
Estet.3a 3a0 te0r.<a 95/8.= 5t.sa3a ponovo nije zadovoljavajua. )ao teorija
saznanja ona je preiroka& u drugom smislu je preuska C npr. mi moemo
doiveti napetost, recimo pri itanju romana, ali to nije utisak koji se moe
neposredno opaziti.
I>. BA&%GARTENOVO S(VATANJE ESTETIKE
:leksander Gotlib 9aumgarten 2"6"K C "6E$# nemaki je filozof i -ajbnicov uenik. Smatra
se osnivaem estetike, pre svega zbog injenice da je on prvi upotrebio taj naziv, najpre u
svojoj magistarskoj tezi H7ilozofske meditacije o nekim aspektima pesnikog dela* "6;<, a
onda i u svojim najznaajnijim delima! H=stetika* 2"6<># i njenom drugom tomu 2"6<?#. 5
celosti, ova njegova dela nikada nisu prevedena, ali postoje prevodi neki% delova na
nemaki i engleski. 9aumgarten je takoDe zapamen kao prvi predava estetike kao
filozofske discipline, na 7rankfurtskom univerzitetu gde je radio.
Moe se rei da je 9aumgarten dovrio posao koji sa pre njega zapoeli njegovi
pret%odnici na ovom polju! G. 0. -ajbnic i )ristijan 0olf. -ajbnic je otpoeo sve
reafirmisanjem ulnosti 2koje je do tada bilo potpuno odbacivano kao mogui izvor
pouzdanog znanja# i stepenovanjem svoji% monada, pri emu je i ulnom opaanju dao
odreDenu ulogu, iako malu 2-ajbnic je ipak bio racionalista8# u procesu saznanja. ,atim je
0olf izvrio sistematizaciju -ajbnicove filozofije. 5 skladu sa delovima ljudske due 2kako i%
je on podelio na pars superior i pars inferior# i ljudska spoznaja deli se na dva dela!
ra15ms35 2viu, apriornu# i 95/85 2niu, aposteriornu#. -ogika se bavi razumskom
spoznajom& neposrednom spoznajom ne bavi se nijedna nauka, po 0olfu. 5pravo e na to
upranjeno mesto u -ajbnic/0olfovom sistemu 9aumgarten ubaciti estetiku.
9aumgarten se primarno oslanja da opoziciju aisthesis-noesis preuzetu iz starogrkog
jezika 2ulno(du%ovno iskustvo#. 'd nji% su sainjeni svi sadraji svesti. Boesisom se bavi
/0:.3a& ali nema filozofske discipline koja bi se bavila aist%esisom.
5 itavoj istoriji filozofije pitanje ulnosti bilo je od drugostepenog znaaja. Nula su po
njima varljiva. Taj stav zauzimaju svi od Sokrata naovamo 2mada moramo izuzeti :ristotela
koji je i prvi filozof koji daje izvestan kredibilitet ulnom#. 'no to je pouzdano su razumska
iskustva. Srednji vek e ulnom pridodati jo jednu negativnu karakteristiku C nemoralnost.
5 tom smislu, 9aumgarten se prvi odvaio da afirmie ulnost.
Ba najviem stepenu u -ajbnicovoj monadologiji nalaze se jasne i razgovetne ideje C ideje
razuma. .pak on kae da postoje i Hjasne, ali mutne ideje* i tu se vidi njegovo stepenovanje
ulnog. 9aumgarten se pita! 4a li postoji neki modalitet kojim bi se pronali principi ovog
podruja ljudskog saznanjaG 4rugim reima C da li sfera ulnog i estetskog ima svoju
sopstvenu evidenciju, svoje kriterijume i zakone, koji se razlikuju od zakona naune
spoznaje. 9aumgarten, dakle, koncipira estetiku u analogiji sa logikom& logika je nauka o
13
zakonima ispravnog miljenja, a estetika o zakonima ulnog saznanja 2Aesthetica scientia
cognitionis sensitivae est.# 'n sledi 0olfovu podelu o nivoima ljudske spoznaje 2
gnoseologia superior, kojom se dakle bavi logika i gnoseologia inferior, kojom se bavi
estetika#.
:li 9aumgarten se na zadrava samo na davanju naziva novoj disciplini i njenom
odreDenju kao Hnauka o ulnoj spoznaji.* Govorei o cilju koji estetika treba da ima. 'n istie
savrenstvo! Aesthetices finis est perfectio cognitionis sensitivae. Nulno poimanje neke
stvari moe biti nepotpuno i potpuno. Jilj estetike je upravo ova potpunost ili savrenstvo, sa
kojim 9aumgarten izjednaava pulchritudo 2lepotu#. Basuprot ovome, u nepotpunoj,
nesavrenoj spoznaji 2imperfectio# mi opaamo deformitas 2runo#. : ono pordruje gde
nalazimo savrenstvo ulnog opaanja, gde se prepoznaje njegov vrednosni ideal u Hlepom
saznanju* jesu slobodne umetnosti C najpre poetske tvorevine, ali i umetnika dela uopte.
,a 9aumgartena estetika nije samo kritika razliiti% umetniki% dela, ve se ona pre svega
bazira na nji%ovim ;r.8?.;.ma C temeljnim osobinama umetniki% dela. Babrojao i% je est!
". 37ertas 2bogatstvo#. .ako su jasne a nerazgovetne, estetske
predstave nose u sebi eksplicitnu kompleksnost, za razliku od logike
potpunosti. TakoDe za razliku od razumskog, ulni opaaj je
%omogen, i u njemu ne postoji nikakva praznina.
$. .agnitudo 2veliina#. 'vo je slino kao kod :ristotela C ne fiziki, ve
u smislu dostojanstva tog predmeta& kao da je u pitanju moralna
veliina.
;. #eritas. 2istina#. 5metniko delo sadri istinu, ali samo ako je ona
ulno saznatljiva. 1oto je umetnost vezana za individualno, mora se
pratiti 585tra48<a /0:.3a predmeta. . kod :ristotela ovo nalazimo u
zakonima verovatnosti i nunosti u tragediji.
K. 8laritas 2jasnoa#. 1onovo se na radi o logikoj jasnoi, je o onoj
koja proizilazi iz samog sklopa umetnikog dela.
<. 8ertitudo 2izvesnost#, tj. uverljivost u samom postupku. 'vaj je princip
blizak istinitosti.
L. ,ivost. Malo govori 9aumgarten o ovome.
.z ovoga se, dakle, vidi da u 9aumgartenovoj filozofiji ulnost vie nije bespogovorno
potinjena nekoj vioj metafizikoj instanci, ve ona ima svoje vlastite kriterijume, zakonitosti
i samim time i samostalnost. TakoDe, vidimo da nije dovoljno rei da je 9aumgartenova
najvea zasluga davanje imena novoj disciplini& kod njega pre svega nalazimo jedan sloen
sistem koji obu%vata sva tri problemska kompleksa estetike C a.stet.93., 3a/.st.93. i
art.st.93.. Stoga sa razlogom moemo rei da je dovoDenjem u vezu te tri meDuzavisne
oblasti 2samim tim i odreDivanjem tri pravca za dalja istraivanja u estetici# i pored toga
zasnivanjemem jednog razvijenog sistema estetski% kategorija, :leksander 9aumgarten
napravio jednu integralnu estetiku koncepciju.

>. KANTOVO &ZDIZANJE PRIRODNOG LEPOG
.ako )ant izbegava da govori o kreacionizmu, teleologija kod njega ipak nalazi svoje
krajnje razjanjenje u teologiji. Mi prema prirodi nai% saznanja i iskustva sa najviim
principom 5ma, moramo zamisliti najvii uzrok takvog sveta koji dela namerno. Mi dakle
14
nismo u stanju da dokaemo postojanje nekog razumnog prabia, ve to moemo uiniti
samo subjektivno na osnovu principa kauzaliteta nekog najvieg uzroka. Sve u prirodi
izgleda kao da ona Hspecifira svoje opte zakone u empirijske zakone, s%odno formi jednog
logikog sistema, radi moi suDenja.* ,ato mo suDenja mora da pretpostavi kao princip a
priori ono to je u posebnim empirijskim zakonima za nae ljudsko saznanje sluajno, da bi
to saznanje bilo podeeno po nekom principu svr%ovitosti. 1rema tome, iako razum ne
moe odluiti, on mora pretpostaviti te apriorne principe& jer se ceo sklop prirode, radi njene
svr%ovitosti u pogledu na nasu mo suDenja, mora da se ini kao sluajan i neop%odan.
'vde su nae moi saznanja prirode kao takve usklaDene sa naim razumom u njegovom
radu na tome da za onu posebnost koju mu prui opaanje naDe ono to je opte, i da
onome to je razliito ponovo naDe jedinstvo u jednom principu. 'no to su kategorije u
svakom pojedinanom iskustvu, to je svr%ovitost prirode za nau mo suDenja.
1riroda, ak i prema empirijskim zakonima, predstavlja jedan sistem koji je s%vatljiv za
ljudsku mo saznanja& za ljude je mogua opta sistematska povezanost prirodni% pojava u
jednom iskustvu. 1repostavka neke svr%e u tom sistemu koja se treba ostvariti prema
zakonima slobode je transcendentalni princip moi suDenja.
1rincip )antove formule Hsvr%ovitost bez svr%e* direktno je i u potpunosti primenljiv na
prirodu, jer u njoj mi pretpostavljamo neku svr%ovitos o kojoj nemamo objektivno znanje. 5
tom sluaju pojam prirodni% svr%e je iskljuivo pojam refleksivne moi suDenja. )antu je bilo
neop%odno da u osnov prirode postavi neku svr%u radi elje da je neprekidno prouava.
5metniko delo, za razliku od prirode, duguje svoju formu jednoj nameri koja je bila
zamiljena pre nego to je ovo delo bilo ostvareno. 1ostoje i sluajevi gde neka dela prirode
izgledaju kao da duguju svoju formu i unutranju organizaciju nekoj umetnikoj aktivnosti. :li
ta nji%ova svr%ovitost ne moe se povezati ni sa kakvim svesnim ciljem koji misli neki razum,
te za osnov nji%ove mogunosti mora da se uzme neka ideja o njima unutar nae moi
suDenja. Samo tako priroda moe da se zamisli kao te%nika tvorevina C sa jedinstvom u
razlici i svr%ovitou bez svr%e. )ant pie! HIa bi%, dakle, kauzalitet prirode u pogledu njeni%
proizvoda nazvao te%nikom prirode. =stetski sud po definiciji u prirodi mora predpostaviti
neki pojam, ali samo po analogiji sa umetnou i to u subjektivnom odnosu prema naoj
moi saznanja.
1rilagoDavanje prirode naoj moi suDenja zasniva se na ideji natulnog u nama i van
nas, tj, jedinstva koje se nalazi u temelju kako slobode, tako i prirode. Tu je dolo i do
distinkcije formalne i subjektivne svr%ovitosti.
4a bi se priroda klasifikovala po nekom drugom kriterijumu sem kriterijum korisnosti,
neop%odno je pretpostaviti jedan princip pogodnosti za mo suDenja da u bezmernoj
razliitosti stvari neDe na osnovu mogui% empirijski% zakona nji%ovu svr%ovitost. Samo mo
suDenja pretvara a priori te%niku prirode u princip svoje refleksije. )ant stalno ispituje
granice naeg saznanja& on priznaje da poto je priroda celina, a celina nam stalno izmie
po definiciji naeg bie, mi moramo pretpostaviti da je priroda sistem zbog naeg saznanja&
jer bi inae itavo nae saznanje bilo dovedeno u pitanje8
Mo suDenja postupa estetski kada ne posedujui pojam o predmetu, opaaj tog
predmeta dovodi u vezu sa pojmom. :li8 )ada bi se opaanje poklopilo sa njegovim
15
pojmom, estetska situacija i potpuno iezla, i onda bismo imali posla sa razumskim
saznanjem.
HSvojim principom a priori za prosuDivanje prirode prema njenim moguim posebnim
zakonima, mo suDenja pribavlja natulnom supstratu prirode mogunost da bude odreDen
pomou intelektualne moi. MeDutim, svojim praktinim zakonom a priroi um daje odredbu
upravo tom istom supstratu prirode& i tako mo suDenja omoguuje prelaz iz oblasti pojma
prirode u oblast pojma slobode.* .z svega ovoga, vidi se da je )anova estetika mnogo vie
povezana sa transcendentalnom antropologijom nego sa teorijom umetnosti, i to najpre u
njegovom isticanju izvesne nadmoi prirodne lepote u odnosu na umetniku.

>I. KANTOVA ANALIZA S&DA &K&SA
0e u svojoj prvoj )ritici )ant uvodi svoj transcendentalni metod saznanja i time pravi
Hkopernikanski obrt* u dotadanjoj teoriji saznanja. Transcendentalnost spoznaje oznaava
onu vrstu spoznaje koja se ne bavi predmetom, ve samom spoznajom predmeta ukoliko je
ona a priori mogua. 'vime je subjekat stavljen u fokus procesa saznanja& ne kruzi predmet
oko nas u tom procesu, ve naa mo saznanja oko njega.
)ant uoava tri nivoa spoznaje! ulnost, razum i um. Ba prvom nivou su apriorni opaaji u
prostoru i vremenu, kao istim formama ulnosti. Ba drugom nalazimo kategorije, koje su
isti pojmovi razuma. )ant izdvaja K kategorije C kvalitet, kvantitet, relaciju i modalitet C i
primenjuje i% u svojim tablicama sudova.
@jum je u ovom pogledu uticao na )anta sa svojim skepticizmom, u kome nije mogua
spoznaja predmeta an sich 2po sebi#, jer naa svest uvek Hdodaje* neto. 'vaj proces
dodavanja )ant naziva tra8s?e8@e8ta/8a @e@53?.<a. 'n se ne zadrava na primeni ovog
principa samo u podrujima prirode i morala, ve eli da ga proiri na itavu stvarnost. Sa
tim ciljem, on u treoj, H)ritici moi suDenja*, uvodi pojam s7r=07.t0st.
Sa jednim neobinim znaanjem, )ant oznaava svr%ovitost kao mogunost da se neka
stvar s%vat kao uzrok mogunosti njenog pojma. 'vde se misli na pjam u aristotelovskom
smislu, ali ne i na svr%u, jer kod )anta sama svr%a nije uzrok pojma. 'n je %teo ispitati
domet principa svr%ovitosti za sve ono to je oko nas.
)ant deli svr%ovitost na!
". 0A<e3t.785 2prema pojmovima#, kojom se bavi teleologija i unutar nje!
a. spoljanju, koja se bavi korisnim u prirodi, jer izgleda kao da
su sve stvari u prirodi povezane, mada mi ne razumemo zato&
b. unutranju, koja se bavi ivim organizmima i uoava neku
svr%ovitost u sistemu celog organizma, iako mi opet ne znamo
zato.
$. s5A<e3t.785 2prema oseanjima#, kojom se bavi estetika!
a. spoljanju, koja za predmet ima uzvieno, i to u dva smisla!
matematiki, kao ono to se dopada veliinom, i dinamiki C
ono to nas privlai snagom.
b. unutranju, iji je predmet lepo C prirodno lepo, ali i umetniki i
primenjeno lepo.
16
Subjektivna svr%ovitost je kod )anta koncipirana tako da kad posmatramo stvari ini nam
se kao da su one podeene prema naim oseanjima. =stetsko se zato od 9aumgartena
kod )anta pomera u znaenju od prostog opaanja ka nainu na koji reagujemo na stvari.
-epo i uzvieno su osnovne dve estetske kategorije kod )anta i one e u treoj )ritici
predstavljati most izmeDu prve dve. 5 analitikom delu H)ritike moi suDenja* i to unutar
analitike lepog, )ant definie sud ukusa.
S5@ 535sa je izraz nae sposobnosti da prosudimo da li je neto lepo ili nije. Sud ukusa bi
%ipotetiki mogao glasiti! H9 je lepo.* )ant polazi od injenice da postoji ovakav jedan sud i
pita se! )ako on izgledaG )ako je on mogu ako je a prioriG )ako se sudovi ukusa mogu
primenitiG 'n uoava K momenata suda ukusa i analizira i% kroz tablice sudova koje se
odnose na pomenute etiri kategorije razuma, dajui istovremeno etiri odgovarajue
definicije lepote!
". 0E%)N&E(E*N "PA"AN!E 2kvalitet#
&35s predstavlja mo prosuDivanja jednog predmeta ili neke predstave pomou
dopadanja(nedopadanja bez interesa. 1redmet takvog dopadanja naziva se /e;.m.
)ant se pita kojoj iroj klasi pripada sud ukusa i u tom smislu razlikuje estetske sudove i
saznajne sudove 2logike#. 5 saznajnima se tvrdi neka osobina& estetski podseaju na nji%
po formi, ali se u njima ne tvrdi objektivna osobina, ve u odnosu predmeta prema oseaju
2ne#zadovoljstva. 5 estetske sudove spadaju na primer sudovi o prijatnosti 2npr. prijatan
miris rue# i sudovi u kojima se sudi da li je neto dobro, ali ne samo moralno, ve i u smislu
koliko odgovara svrsi. MeDutim, )anta zanima kako se se sud ukusa razlikuje od ovi%. S
obzirom na to da je refleksivni ukus krajnje subjektivan, zakljuuje se da se o njemu ne
moe raspravljati. :li o emu moeG ' -epom. Tu on pravi razgraniavanje i zato daje
ovakvu formulaciju. 1o njemu, postoje $ vrste interesa! patoloki C ako mi neto prija
insistiram na egzistenciji tog predmeta da bi me i dalje zadovoljavalo& i isti, bez
involviranosti, suspendovanje svakog interesa, elje, pro%teva...
5 ovom prvom odreDenju suda ukusa vidi se uticaj britanski% empiriara na )anta, koji
takoDe insistiraju na odricanju od svake korupcije predmeta estetskog uivanja. Tree
odreDenje e u tom smislu biti mnogo originalnije.
$. 0E*P!.#NA P-&*& 2kvantitet#
)ant izvodi ovaj momenat suda ukusa iz pret%odnog. 'vde se govori o kvantitetu u smislu
da je svaka tvrdnja o lepom individualni sud! jedinstven je predmet, subjekt, okolnosti...
,bog ovoga je teorijski mnogo tee utvrditi zato je neto lepo nego zato je neto, na
primer, istinito ili lano& pa ak i kad bismo mogli objasniti, to ne bi bilo isto kao kad bi taj na
sagovornik sam sagledao tu lepu predstavu. )ant polazi od toga da bismo svi u toj situaciji
tvrdili da je ta stvar lepa ak i da ne raspolaemo pojmom ti% stvari. ,a )anta je neto lepo
ako je opte saoptivo. :li kako saoptiti to, ako estetski sudovi per definitionem nisu
saznajniG Tako to je sa18a8<e 50;4te =arm08.98a .:ra ra15ma . 50Ara1./<e. Moda da
saoptimo tako neto uopte nije potrebno pravo saznanje8 Bae saznajne moi ustvari
stupaju u odnos kao da se neto saznaje8
17
:li kako )ant vidi to saznanjeG )ao prepoznavanje sinteze odreDeni% osobina i jedinstva u
raznovrsnosti putem slinosti sa pojmom koji imamo u svesti. : ono to odluuje da li ta
sinteza osobina odgovara pojmu jeste m0B s5Ce8<a sa vlastitim a priori principom.
MeDutim, poto u estetskom sudu mi ne uspevamo da pronaDemo taj pojam, uobrazilja
pronalazi neku pseudokarakteristiku i nudi je razumu u %armoninoj igri8 1oto nije vezana
ni za kakav pojam, ta igra je slobodna, a upravo zato je i mogua optost8 )lju kritike moi
suDenja je ta pret%odi C oseaj zadovoljstva ili prosuDivanjeG 5 pitanju je, kao to smo
videli, prosuDivanje 2da je obrnuto to bi bio sud o prijatnosti#. ,bog njega je mogu sud
ukusa.
4efinicija lepote u skladu s ovime bila bi da je ona ono to bez pojma izaziva opte
dopadanje.
;. *#(1#)&*& 0E% '"(E:ENE+ *#(1E 2relacija#
0e smo objasnili pojam svr%e kao predmet pojma ako se on posmatra kao njegov uzrok,
kao realni osnov njegove mogunosti. Stoga je pojam i uzrok odreDenog predmeta i upravo
tu nalazimo kauzalitet. MeDutim, u subjektivistikoj )antovoj filozofiji lepo nije objektivno
lepo jeru njemu ne prepoznajemo objektivnu osobinu, ve samo odreDeni kauzalitet.
Za@070/<st70 je u tom pogledu svest o kauzalitetu nekog predmeta u pogledu stanja
subjekta, s tim da se subjekt odri u tom stanju. Bije neop%odno saznati tu kauzalnost
pomou 5ma. Mi intendiramo da predmet okonamo u saznanju, ali je i to dovoljno za
oseaj zadovoljstva. HSud ukusa ima za osnovu formu svr%ovitosti nekog predmeta2ili
njegovog naina predstavljanja#. Ta forma moe biti! H92predmet# je svrha za ;2pojam#.*
1rema tome, u osnovi suda o lepom nalazi se u saznanju uopte, tj. u slobodnoj igri razuma
i uobrazilje kao i forma svr%ovitosti. 'dredbeni osnov suda ukusa je dakle ista forma
subjektivne 2u pogledu stanja zadovoljstva due subjekta# svr%ovitosti bez ikakve svr%e, u
onoj predstavi koja nam je data. -epota je forma svr%ovitosti jednog predmeta ukoliko se
ona na njemu opaa bez predstave o nekoj odreDenoj svrsi. Tvrdnja o lepom nije nije tvrdnja
o subjektivnoj svrsi8, ali jeste tvrdnja o kauzalitetu u odnosu na nae saznajne moi kao da
je ba tako sainjen da u nama dira te emocije.
K. 0E*P!.#NA N3,N*& 2modalitet#
H'naj ko proglasi jednu stvar lepom polae pravo na to da svak treba da odobrava dati
predmet i da ga isto tako oglasi za lepi predmet.* Sudovi ukusa moraju imati neki subjektivni
princip po kome se na osnovu oseanja neto smatra za lepo ili runo, ali ipak na
optevaei nain. Transcendentalni subjekt je subjekt uopte& to je ono to je zajedniko
svim ljudima. Bunost estetskog suda je samo e:1em;/ar8a jer svi treba da pristanu na sud
koji se javlja kao primer jednog opteg pravila koje se ne moe izloiti i obrazloiti. -epo, iz
ove perspektive, jeste ono to se bez pojma saznaje kao predmet nekog nunog dopadanja.
'vaj etvrti moment suda ukusa doputa da se 535s definie kao mo prosuDivanja jednog
predmeta u vezi sa slobodnom zakonitou uobrazilje. 4akle, sud ukusa se javlja kao
primena jednog pravila da deluje subjektivna nunost pod pretpostavkom zajednikog ula,
da se sudi u odnosu sa slobodnom zakonitou imaginacije.
Tako )ant pripisuje sudu ukusa kvalitete koji na prvi pogled izgladaju kontradiktorno!
zadovoljstvo bez interesa, univerzalnost bez pojma, svr%ovitost bez svr%e i nunost bez
zakona. 1redmet estetike je stoga Hsubjektivna slutnja neizrecive svr%e.* Mo suDenja po
sopstvenoj prirodi sluti postojanje vr%ovnog bia i ideju da je priroda smisleno organizovana,
18
ali ipak to ne moe biti saznanje jer mu fali odreDeni pojam.

>II. KANTOVO T&%AENJE ODNOSA PRIRODNO I &%ETNIKI LEPOG
1aradoksalna je situacija ove vrste lepote u odnosu na sud ukusa! s jedne strane prirodno
lepo nam se dopada kao da u njemu prepoznajemo neku te%niku prirode, kao je ono
napravljeno s odreDenom namerom prirode da izazove zadovoljstvo, a s druge strane
umetnika dela su lepa samo onda kada izgledaju kao da su nastala spontano i bez
odreDene namere, ali mi ustvari znamo da tu namera postoji.
)ant se pita o formi estetskog suda, a ne o njegovoj sadrini. ,ato ne dospeva do
odreDenja ontoloke sfere estetski% predmeta koji bi bili lepi. Baravno, postoje uslovi koje
predmet treba da ispuni da bi bio lep, ali ovi uslovi nisu pojmovno odreDeni. Be moe se a
priori odrediti predmet koji e odgovarati naem ukusu. ,a to je neop%odno neposredno
iskustvo. MeDutim, ovo je samo poetni momenat njegove analize. 5skoro e )ant uoiti
razliku izmeDu prirodnog i umetniki lepog i to veoma znaajnu! DPr.r0@8a /e;0ta <e 8e3a
lepa stvar- a 5met8.93a /e;0ta <e lepa predstava 8e3e st7ar..E : ako estetski sud nastaje
u istom stanju samo u iskustvu slobodni% lepota, onda treba priznati prioritet prirodno
lepom& slobodna lepota e se mnogo ee nai u prirodnom, jer je lepota u umetnosti
pridodata 2ad%erentna# i stoga neista. -epo, dakle, moe biti i prirodno i umetniko. :li
)ant istie prednost prirodnog bar iz dva njemu lino bitna razloga! stalni uticaj klasicizma
koji je davao prednost originalu na tetu kopije i slaba umetnika kultura filozofa.
5metnost najpre treba razlikovati od prirode sa gledita 3a51a/.teta. 5 sluaju umetnosti,
produktivni uzrok predmeta je miljen sa nekim ciljem, to nije niti moe biti sluaj sa
prirodom. )ant ovde ponovo uvodi razliku ranije uspostavljenu u H)ritici istog uma* izmeDu
prirodne uzronosti prema zakonima i moralne uzronosti prema predstavama zakona.
'snov ove razlike je dakle u suprotnosti slobode i me%anizma kao produktivnog uzroka.
'vde se neminovno potee pitanje pojma ;0@ra6a7a8<a, koji je, potpuno nezavisno od
klasinog pojma, ovde s%vaen kao ludiki odnos reciprociteta izmeDu umetnosti i prirode!
H1riroda je bila lepa kada je u isto vreme izgledala kao umetnost& a umetnost se moe
nazvati lepom samo kada smo svesni da je umetnost, a ipak nam izgleda kao priroda.*
1odraavanje dakle tei slinosti, ali oigledno ovaj zadatak nije mogue potpuno ostvariti i
iz toga se izvodi inferiornost umetnosti u odnosu na prirodu. )ant kae da je ouvanje
razlike u podravanju primarno. 1o njemu, umetnost je istovremeno i kopija i model u
odnosu na prirodu, isto kao i to je priroda ponekad kopija, a ponekad model u odnosu na
umetnost. 3azlog slinosti se vidi u slobodi svr%ovitosti kojoj refleksija dozvoljava da se
oslobodi i u prirodi i u umetnosti. .ako namerna, svr%ovitost u prirodi ne sme da izgleda kao
namerna, jer Hlepa umetnost mora dati mogunost da se posmatra kao prirodna.*
1red lepom prirodom refleksija nuno navodi na pretpostavljanje nekog cilja, mada on
naravno nikada nije neka objektivna svr%ovitost, ve samo kao psi%oloka nunost& ali on za
mene postoji kao da ima svr%ovitost. 5 tome je lepota prirode C ona je sazdana da bi
podstakla moju refleksiju, jer izgleda kao da u njoj postoji neka preetablirana %armonija
izmeDu nje i stanja moje due. 1rirodna lepota se dakle prikazuje kao jedna slobodna
svr%ovitost, tj. svr%ovitost bez cilja i cilj bez svr%ovitosti. 5metnosti je tee da dospe do ove
slobodne svr%ovitosti, jer se ona odreDuje upravo kao svesna namera proizvoDaa.
1redstava o umetnikom delu i njegovom uzroku morala je zato pret%oditi njegovoj
19
stvarnosti. ,ato lepa umetnost za%teva da produktivna namera postigne iluziju odsutnosti
namere koje karakterie prirodu. -epo umetniko delo treba da ima izgled prirodnog, a da
mi istovremeno znamo da se ne radi o prirodnom produktu.
Badmo prirode nad umetnou manifestuje se na podruju same umetnosti injenicom
da Humetnost ima potrebu za modelom i da njena svr%ovitost moe biti isuvie namerna.
1rirodno lepo ima jo jednu veliku prednost C samo ono moe da inspirie neposredan
interes bez posredovanja, radi naeg zadovoljstva. Samo u sluaju prirode se moe
uspostaviti estetski odnos u potpunoj slobodi. 1riroda je izraz estetski% ideja koje imaju
neeg neizrecivog u sebi i ne mogu se svesti na jedinstvaen pojam, dok priroda, naprotiv,
slobodno sugerie takve ideje.
1rednost prirodna lepote poiva na tome da je ista forma svr%ovitiosti nezavisnija od
svake predstave bilo kog cilja. )ad se estetski sud primenjuje na umetniko delo on vie nije
ist, poto je tu iskustvo svr%ovitosti bez posebnog cilja osujeeno intencionalnim svojstvom
posmatranog predmeta. :li moda najbitnija odlika prirodno lepog je njena neposrednost
zadovoljstva, koje je nezainteresovano i lieno svake elje i utilitarnog interesa. Svaki cilj
ima u osnovi neki interes, a cilj, tj. elja je u osnovi svakog umetnikog dela, jer ono postoji
zato to ga je neko eleo. Tako se naruava istota estetskog suda koji se donosi o
umetnikom delu.
Bije u pitanju to da li smo mi sposobni da predmet svedemo na odreDenu nameru, ve
jednostavno da li mi pretpostavljamo ili ne pretpostavljamo takvu nameru dok posmatramo
neki predmet. 1rirodnim tvorevinama per definitionem ne pretpostavljamo nikakvu nameru.
. na moralnom planu )ant uoava prednost prirode nad umetnou! zadovoljstvo pri
posmatranju umetnosti i estetsko uivanje kod oveka moe postati cilj za sebe i tako ga iz
umetnike kulture odvui u tatinu. 4rugi bitan razlog je da ono praktino uvek pobuDuje
moralni interes. 1rema tome, iako artificijelno lepo moe prevazii prirodno u pogledu forme,
zbog moralnog interesa koji se za njega vezuje njemu nikada ne treba pretpostaviti prirodno
lepo.
1ostoji dakle dvostruko prvenstvo C etiko i estetiko C prirodne lepote nad umetnikim
delom. Ato se same prirode tie, njeni proizvodi izgledaju utoliko lepi ukoliko ona izgleda
da postupa manje finalistiki. 1ravi estetski sud se dovodi u vezu sa Hsvr%ovitou bez
svr%e* koja mu lei u osnovi sa moguim natulnim ciljem, a on se neminovno odnosi na
prirodu.

>III. KANTOVO ODRE#ENJE GENIJA
Teorija umetnikog stvaralatva iziskivala je koncept umetnika kao genija kod )anta&
dakle umetnika kao proizvoDaa lepi% umetniki% dela. Ge8.<e <e @a3/e 5r0Ce8a @54e78a
s;0s0A80st +ingenium, pomou koje ;r.r0@a ;r0;.s5<e 5met80st. ;ra7./0. 1ozitivni
uslov stvaralakog genija jeste prisustvo 4u%a& sam talenat umetnika tako spada u prirodu.
'n je pre svega mesto gde priroda i umetnost postaju nerazdvojive. Genije je prisutnost u
du%u jedne uzronosti prirodnog tipa koja proizvodi umetnost. : uzronost prirodnog tipa
znai svr%ovitost koja nije u funkciji neke posebne namere. Genije je onaj preko koga se
priroda izraava direktno u vidu prirodnog dara. .zmeDu ostalog, ova teorija genija ima i
20
moda najbitniju funkciju u tome da izmiruje umetnost sa estetikom u pogledu svr%ovitosti
bez odreDene svr%e.
)ant definie genija i kao sposobnost za estetske ideje 2pod njima on smatra slike kojima
ne odgovara nikakva intelektualna ideja#. Genije moe stvoriti slike koje prelaze granice
apstraktne misli.
)ant odreDuje etiri osobine koje karakteriu genijalnog umetnika!
". Beop%odan je talenat da se neto proizvede bez pravila& talenat koji je
suprotan bilo kakvoj nauci ili zanatu u tom smislu to se nikakvom
marljivou ne moe nauiti. .z njega sledi 0r.:.8a/80st, koja
istovremeno predstavlja i nepredvidivost. MeDutim nije dovoljno da
delo bude samo originalno, jer i besmislica moe biti uzorna. 1otrebno
je da bude i uzorno.
$. Genije ne sme podraavati nikoga. 'n mora biti primer za druge. 5
tom smislu, njega odlikuje e:1em;/ar80st. 'n ne sledi nikakva
pravila, ali prua uzor po kome se pravila mogu formirati. Bjegova
dela, mada sama nisu postala putem podraavanja, moraju da slue
drugima radi podraavanja, tj. radi upravljanja ili kao pravila
prosuDivanja. 5 tome je paradoks genija C on ne moe da prenese
svoja pravila, pa ipak njegovo delo treba da bude primer drugima.
;. 1oput same prirode, on svoja dela proizvodi po nekim pravilima, ali on
nije svestan odakle mu ta pravila, ba kao ni priroda. . ta priroda ima
jedno naroito svojstvo! ona je regulativna C daje pravila umetnosti.
.pak, to su pravila koja pretpostavlja 5m. ,ato priroda koja deluje u
geniju nije prirodna, ve umetnika. Tako u geniju i umetnost i priroda
postaju nerazdvojive& priroda upuuje na umetnost, a umetost na
prirodu. 5metnost moe da se otvori istom estetskom sudu zato to
u tom spoju prirodnog i du%ovnog ona daje s namerom proizvedeni
predmet u kome namera iezava. ,a umetnika pravila, osim toga
to i% uopte nije neop%odno stvarati, vai pravilo da nji%ov izvor mora
da bude odsutnost pojma. Genije je stoga jedna mo proizvoDenja u
funkciji neodreDeni% pravila, koja se ne mogu zamisliti iz pojma ma
koliko da je on iroko i obu%vatno zamiljen.
)ant istie poseban odnos izmeDu genija i du%a kole! genije zna da napravi delo, ali
ne zna da objasni taj postupak, a kola spoznaje ono to je genije napravio, ali ne
zna da proizvede delo istog ranga.
K. 'vo pravilo, koje umetnik primenjuje, vai upravo za umetnost, a ne
za nauku. Bema naune genijalnosti, jer sve to nauka otkrije moe
se preneti drugima i nauiti.Bjutn je znaajan naunik, ali nije genije,
jer je bio u stanju da sve to je otkrio tano i oigledno pokaze
drugima radi podraavanja i uenja, a drugi su u stanju da naue sve
to je on otkrio. :li @omer je genije& on ne moe objasniti postupak
svog stvaranja, niti ga mi moemo, izuavajui ga, nauiti. Be postoji
nauka o lepom, ve samo kritika lepog& lepa je samo umetnost.*
21
'vo je zapravo jedna ekstremna varijanta teorije umetnosti i stvaralatva, dijametralno
suprotna teoriji podraavanja. 'vde nema pratee svesti, ve samo direktnog upranjavanja
talenta. . u H.jonu* Sokrat inisistira na ovoj 2od dve mogue krajnosti C isto podraavanje i
isti zanos, mania, talenat#, dok .jon nalazi sredinu izmeDu nji%.
'vaj proces nastaje u 4u%u, a kako )ant du% poistoveuje sa .:r0m, najsutastvenija
osobina genijalne umetnosti bie upravo igra.
Genije se sastoji u onoj srenoj srazmeri izmeDu uobrazilje i razuma, koja se ne moe
saznati ni u jednoj nauci niti se moe nauiti nikakvom marljivou. )ada njegova uobrazilja,
suvie mona, tei da se prelije, tada intervenie 535s da bi se izmirio sa razumom. H5kus
je kao i mo suDenja uopte jedna disciplina genija koja mu daje uputstva preko ega i dokle
treba da se protegne da bi ostao svr%ovit.* 'sim toga, on titi lepe umetnosti od
kompromitacije koja bi mogla da i% pogodi zbog nji%ove neposredne veze sa ulnou.
4u%ovna sposobnost preko koje se genije izraava je produktivna imaginacija. Suprotno
reproduktivnoj, ona na neki nain projektuje unutranji opaaj koji ne odgovara nikakvom
relanom prolom iskustvu i kome nikakav pojam ne moe biti adekvatan. Genije je doveden
u vezu sa posebnom sposobnou koja je oznaena kao sposobnost estetski% .deja. 1od
estetskim idejama )ant podrazumeva predstavu imaginacije koja ini da se zamilja vie
nego to se moe izraziti u jednom pojmu. : 4u% daje uobrazilji zama% da zamisli vie nego
to se moe izraziti u pojmu odreDenom reima. )ao plod produktivne uobrazilje genijalno
delo moe da nas uzdigne iznad empirijske realnosti i da ostane ulna odlika ideje 5ma.
Tako genije dozvoljava da se umetniki lepo uzdigne do dostojanstva prirodno lepog. Tako
)ant preko genija vezuje lepe umetnosti za prirodu, poto on oboje eli da i% razlikuje od
svakog intelektualnog saznanja.

>IV. (EGELOVO &ZDIZANJE &%ETNIKI LEPOG
,a razliku od .manuela )anta koji itavog ivota nije napustio svoj rodni )enigsberg i koji
je bio zaljubljenik u prirodu, @egel je putovao po celoj =vropi i imao je oi samo za umetniki
lepo. 'tuda prava devalorizacija umetniki lepog kod )anta i suprotna tendencija kod
@egela da se devalorizuje prirodno lepo. 'bojica referiu na pojmove estetike i umetnosti&
kod @egela, pak, estetika postaje H2./0102.<a /e;0:*, pri emu -epo vie nije subjektivni sud,
ve jedna ideja koja postoji u stvarnosti, u stvarnim i istorijskim umetnikim delima. @egel
priznaje )antu zaslugu to prvi put posmatra umetnost sa gledita filozofije. MeDutim, mada
kod )anta ona ima 2dodue bitnu# ulogu izmirenja du%a i prirode, ovo sasvim subjektivno
gledite nije moglo da zadovolji @egela. 1o njemu 5met80st <e <e@8a ;0seA8a 20rma 5
30<0< se ;0<a7/<5<e @5= +@er Ge.st,- 30<. 8.<e 0:ra8.9e8 8a .8@.7.@5a/8. s5A<e3t- 7eB-
8a;r0t.7- ;re@sta7/<a 1a<e@8.?5 /<5@. 30<a ;0sta<e s7es8a seAe 5 .st0r.<..
@egelove stavove o umetnosti teko je odvojiti od njegovog filozofskog sistema
panlogizma. 'snovna jedinica, da tako kaemo, polazna pozicija ovog sistema je I@e<a. 5
du%u objektivnog idealizma, @egela je nosilo filozofsko uverenje da sve to egzistira ima
samo toliko istine koliko predstavlja egzistenciju ideje. :psolutna ideja, tj. ideja u
apstraktnom mediju miljenja, kao isto miljenje kojim se bavi logika, e kroz svoj napredak
u vremenu, koje kod @egela postaje ontoloka kategorija 2u du%u ideje progresa#, prei u
1rirodu. Pr.r0@a je konkretna, opredmeena ideja, ali jo nesvesna same sebe. 'na nije
du%om proeta, pa zato stoji na niem stupnju od umetnosti, u kojoj je Hlepota u du%u
22
roDena i u njemu preporoDena.* Tek je D5=, kao ono to je istinito jer u sebi obu%vata i
misleu i konkretnu supstanciju, najvii stupanj .deje, kao .deja u svom optem i
univerzalnom svojstvu. . tek tada, kad se ideja identifikuje sa svojom spoljanjom pojavom,
ona postaje lepa. 25 svom dijalektikom postupku @egel razlikuje tri momenta, tri faze!
afirmaciju, negaciju i negaciju negaciji 2ili tezu, antitezu i sintezu#. 1rema tome, poev od
ove trijade )deja < Priroda < "uh, u 7ilozofiji du%a, der =eist dalje prelazi put do
:psolutnog du%a kao sinteze i vr%unca, i unutar njega do filozofije gde ona dolazi do
samosvesti.#
)ategoriju prirodno lepog @egel je iskljuio iz estetike kao filozofije koja treba da se bavi
pre svega du%ovnim fenomenima. 1rirodni predmeti se mogu sistematizovati samo sa
gledita korisnosti, ali ne i sa gledita lepote za iju je neu%vatljivu raznolikost neprimereno
pojmovno miljenje. .pak, prirodno lepo se mora razmotriti poto /e;0ta nije nita drugo do
ulno pojavljivanje .deje, koja se i u prirodi javlja kao njeno odvajanje od same sebe, ali u
niem stepenu u odnosu na 4u%.
5 prirodi se lepota javlja u tri stupnja!
". ;ra7./80st C jednakost, jednako ponavljanje jedinstvene forme kod koje je jedinstvo
apstraktno i spoljanje&
$. s.metr.<a C ovde se jednakosti dodaje nejednakost, a identitetu razlike i to po nekoj
zakonitosti
;. =arm08.<a C odnos kvalitativni% razlika, razliiti elementi koji formiraju jedan totalitet.
1riroda je spoljanja sama po sebi, jer njeno jedinstvo nalazi svoj izraz samo iskrivljeno u
mnotvu i zavisnosti od fenomenalnog. Bedostaje joj odu%ovljena subjektivnost. 1riroda u
svom usponu od kristala 2kao Hnevane ravnotee identini% svojstava*# sve vie pokazuje
obeleja %armonije, postojanosti celine, beskrajne raznovrsnosti i samokretanja, ali nikad
toliko da bi to bila prava lepota. -judski organizam najlepi je proizvod prirode, jer se u
njemu objedinjuju ulno i du%ovno& to telo je oivljeno .dejom. :li, ta ideja, tj. du% kod
oveka je jo subjektivna. ,ato ovek nije sposoban da prenese znaenje :psolutnog, jer
nema osobine beskonanosti i slobode. Tako @egel smatra da lepota prirode moe da se
odnosi prema nama na osnovu duevni% raspoloenja koja se u nama izlivaju. 1rirodna
lepota jeste lepa, ali za nas, za onu svest koja je posmatra. Basuprot )antu, on kae da je
priroda utoliko lepa ukoliko se u njoj oituje svr%ovitost C jer ona je dokaz za prisustvo
4u%a. Beposrednost prirodno lepog je ono to ga kod @egela ini manjkavim. Samo
ovekovo umetniko opaanje daje prirodi njenu lepotu.
5metnost moe biti nazvana lepom zato to je lepota du%ovne sutine. 4u%, koji je
sloboda i subjektivnost, beskrajno nedilazi inertnu objektivnost prirode i tu svoju nadmonost
prenosi na svoje proizvode C umetnika dela. 'na su ulna i opipljiva manifestacija onoga
to su ljudi i narodi, kulture i civilizacije pojmile za%valjujui svom du%u. 'no to podie
umetnost na vii nivo u odnosu na prirodu je i injenica da u se u njoj javlja jedno jedinstvo
sastavni% delova. Svaka komponenta jednog umetnikog dela istovremeno ivi za sebe i u
funkciji celine, jer u osnovi svega stoji jedan jedinstven sadraj. Samo je umetnost sposobna
da izrazi unutranje kroz spoljanje, jer du% koji se u njoj izraava jeste Hslobodna
beskonanost koja u realno odreDenom biu postoji samo za sebe kao neto unutranje.
2...# ,bog toga je jedino du%u dato da svojoj spoljanjosti ipak utisne ig svoje vlastite
beskonanosti i slobodnog vraanja sebi, mada on blagodarei njoj stupa u oblast
ogranienosti.* )ao priroda, tako i ljudski du% su samo konane realizacije :psolutnog du%a
23
koji ga prevazilazi, jer on upravlja celinom misli i ljudski% aktivnosti i koji se razvija u toku
istorije. Iezik i pojam u svom najviem nivou C filozofiji C postaju znak :psoluta. Sama
injenica da ja mogu Hdati ime* 4ui, 4u%u, .deji, 9ogu, ini znak jedne egzistencije koju ja
ne mogu negirati, ak ni pod uslovom da je ne mogu sebi predstaviti. :psolutni du% se mora
ostvariti, a .deja je apstraktna. ,ato umetnost ima svoj raison d>tre u injenici da ona prua
lik du%a na ulan i neposredan nain.
5 lepom i umetnosti @egel razlikuje dve strane! sadrinu i izraz. -epo nastaje kao izraz
slaganja izmeDu pojma i njegove ulne pojave. 1ojam je dua koju realnost obavija fiziki.
Bema niega u stvarnosti to u odreDenom stepenu ne bi bilo manifestacija apsolutnog
du%a. -epome su beskonanost i sloboda imanentne. . tek se u umetnosti oblast lepog
oslobaDa od relativnosti konani% odnosa i zaprljanosti sluajnostima i uzdie se u
apstraktno carstvo ideje i njene istine.
.storijski gledano, u umetnikim delima pronalazimo jednu epo%u, jedan momenat du%a.
,ato stvaranje umetniki% dela ostaje i jedan etiki posao koji odgovara jednom
prevaziDenom momentu samosvesti du%a. -epo se, pak, javlja kao istorijsko iskustvo jednog
naroda 2@egel naroito istie klasinu grku tradiciju# koji je stvorio uslove za ostvarenje
ideala. 5 lepoj eposi grke civilizacije linosti koje delaju i akcije koje preduzimaju bile su
bez ikakvog neslaganja izmeDu unutranjeg i spoljanjeg. 5metnost ulazi u istoriju kao
jedan od naina 2pored religije i filozofije# da prevaziDe suprotnost izmeDu materije u forme.
'na je tako konkretna pojava du%a. :psolut uzima ulnu formu u tri osnovna vida kroz
istoriju!
". simbolika umetnost 2egipatska umetnost npr, gde ideja trai svoju formu, ali je jo
ne nalazi#
$. klasina umetnost 2grka umetnost, koja savreno odrava ravnoteu izmeDu ulnog
i formalnog#
;. romantika umetnost 2umetnost u doba u kome je @egel iveo, koju karekteriu nova
napetost i neslaganje izmeDu materije i forme#.
5metniki lepo je jedan momenat :psoluta, a :psolut prevazilaenje obe konane
realizacije .deje C prirode i ljudskog du%a, tako da umetnost ne moe imati za cilj
podraavanje prirode. :ko se zadovoljimo podraavanjem, dobiemo utisak karikature ive
realnosti. 5 svakom sluaju, kada bi se izjednaila sa prirodom, umetnost ne bi bila
veliana, ve poniena. )opirati neto znai oduzeti neemu slobodu i du%ovnost. 5metnost
dobija svoju vrednost iz du%ovnog, a du% treba da se otrgne od prirode i negira je pre nego
to u njoj otkrije svoj izraz.
Basuprot )antu, @egel ne devalorizuje umetnost jer ne smatra da se delatnost 9oga
ogleda samo u tvorevinama prirode. 5pravo suprotno C boansko ne samo da postoji u
oveku, ve ono dela u njemu u jednoj formi koja odgovara sutini 9oga na sasvim drugi
nain, vii nain nego u prirodi, jer je u oveku 4u%, i to svestan. : ako 9og jeste 4u%, onda
je bolje izraziti se 4u%om nego 1rirodom. Svet umetnosti, kae @egel, zapoinjesvetom
tajnom krtenja, koja simbolizuje uee umetnikog predmeta u slobodnom samosaznanju
ljudske samosvesti. H5metnik, dakle, podraava svet, ali u meri u kojoj se taj svet, kao
otelovljenje du%ovnog, oistio od svega to ga ini nedostojnim da bude otelovljen.*
5metnika nije neko unutranje uobraenje niti mo koja se %rani sopstvenim subjektivnim
snovima. Baprotiv, ona obu%vata posmatranje, pamenje i opseno iskustvo o svetu.
24
25