SREDNJA TEHNIKA KOLA SOMBOR

SEMINARSKI RAD IZ
FILOZOFIJE




TEMA:
PLATON MIT O PEINI















PROFESOR: UENICA:
Milo Rastovi Maja Hodi


Sombor, Mart 2006.

1
PLATON








Razne podatke nam je tradicija ostavila o Platonu. Ali kad se ispitaju izbliza,
najvei broj njih izgleda kao da je dobijen naknadno, iz Platonovih tekstova,
pre nego iz same istorije.


2
UVOD




Platon (427-347. g.p.n.e.) je bio neposredni Sokratov uenik. Posle
njegove smrti putovao je po tada poznatom svetu. Bio je kod pitagorejaca u
Italiji, a posetio je i Egipat. Po povratku u Atinu, osnovao je prvu pravu
filozofsku kolu Stare Grke koja se zvala Akademija.
Napisao je puno dijaloga. Neki nose imena po uesnicima i slavnim
sofistima kao "Fedon", "Protagora", "Gorgija", "Parmenid", "Teetet", a drugi po
temi ili prilici u kojoj su odrani, kao "Drava", "Zakoni", "Sofist", "Gozba".
Svaki dijalog posveen je jednom pitanju koje Sokrat (osim u dijalogu "Zakoni")
raspravlja zastupajui Platonove stavove, koji opet sigurno nisu daleko od
stavova njegovog uitelja, samog Sokrata.
Platon je eleo da novim argumentima osnai Sokratov stav o jednom
ispravnom etikom poretku i jednoj istini. U tu svrhu smislio je ontoloku podelu
stvarnosti gde je vidljivoj stvarnosti dodao posebnu nevidljivu i duhovnu
stvarnost - svet ideja.



SVET IDEJA MIT O PEINI


Izraz "teorija ideja" priblino odgovara naem izrazu "posmatranje
oblika", mada ne doslovno, jer tu nije re o nekom vizuelnom posmatranju niti o
nekim oblicima kao to bi mogli biti vetaki napravljeni oblici geometrijskih
figura, umetnike forme (statue, slike, ili muzike kompozicije koje se sluaju
pomou sluha), jezike i gramatike forme ili, najzad, prirodni oblici koji se
mogu posmatrati ulima. ulna saznanja su u "teoriji ideja" iskljuena na svaki

3
nain, osim kao pomono sredstvo koje slui kao polazna taka za "dugo
putovanje" onim putem koji je oznaen imenom "dijalektika" i koji na svom
zavretku treba da ima uvid, tj. shvatanje i razumevanje onoga to je postavljeno
kao predmet istraivanja i posmatranja. Platon smatra da su sve pojave u prirodi
samo senke venih oblika ili ideja. Po njemu velika veina ljudi je zadovoljna u
svom ivotu meu senkama. Misle da su senke sve to jest. Ne doivljavaju
senke kao senke. Tako zaboravljaju besmrtnost vlastite due, a ive tek u
treptereim odsjajima pravih stvari. (Gaarder, 1995.) Tek retki pojedinci
pogledaju na otvor peine visoko gore, jo rei se pokuaju popeti, a posve retki
su oni koji zaista iz peine (neznanja) izau.
Ideje su za Platona nepromenljivi, objektivno postojei entiteti, u
kojima su smeteni ispravni odgovori na pitanja o pojedinim predmetima
miljenja. One su i modeli prema kojima su stvorene stvari i njihovim saznanjem
saznaje se istovremeno i sutina stvari. Re "Ideja" smo do sada pisali velikim
slovom da bi naglasili da za Platona ideje nisu samo pojmovi u razumu, ve neto
to realno postoji, izvan razuma.
Ovaj apstraktan odnos Ideja i stvari, Platon je pokuao da priblii i
naoj mati kroz alegoriju poznatu kao Mit o peini. U njemu on opisuje ljude
privezane u peini tako da uvek gledaju u njenu unutranjost. Iza njih je vatra, a
neto ispred nje promiu razne stvari. Ljudi su u stanju da vide samo senke tih
stvari na zidu ispred sebe i ne znaju za drugo. Meutim, ako se neko od njih
oslobodi i izae iz peine video bi stvari u svetlu sunca, to bi potpuno promenilo
njegovu sliku sveta. Senke na zidu vie za njega ne bi bile prave stvari. Za
Platona, ova pria o izlasku iz peine govori o moguem usponu oveka od sveta
ulima opaljivih stvari do Sveta Ideja.
Ideje se ne mogu saznati ulima, poto su nevidljive, nego su
shvatljive samo umu. Da bi doli do neke ideje moramo podrobno pretresti sve
argumente vezane za neko pitanje. Tek tako se, pomou dijalektike, moemo
pribliiti ispravnom pojmu o nekoj stvari, ime istovremeno saznajemo njenu
Ideju. Ono to nas najvie interesuje je da saznamo ta je pravda, vrlina, znanje,
lepota i usmerimo vlastiti ivot. Da je takvo saznanje mogue, Platon dokazuje
preko primera matematike, u kojoj imamo posla sa brojevima ili idealnim
geometrijskim oblicima kojih nema u prirodi i ulnom iskustvu, a ipak su
saznatljivi sa potpunom tanou.
Osim toga, Platon smatra da kada otkrivamo svrhe koje otkrivaju
sutinu nekog predmeta, odnosno, kada otkrivamo zato je dobro da taj predmet
bude ba onakav jeste, mi koristimo iskljuivo um. Predmeti mogu biti dati preko
iskustva, ali njihove svrhe su poznate samo umu. Rekonstruisati taj boiji plan
koji povezuje stvari je zadatak filozofije, a stvari, koje su se ponegde pokvarile i
ispale iz boanskog plana treba popraviti u skladu sa njim.
Najvia Ideja koja odreuje taj plan je Ideja Dobra i ona obuhvata sve
ostale ideje. Ispod nje su Ideje istine, znanja, lepote, pravde, vrline; ispod ovih su
ideje matematikih oblika, a najnie Ideje su Ideje o materijalnim stvarima.


4
Mi moemo da saznajemo svet Ideja zato jer su sve ideje ve sadrane
(uroene) u dui, iako ih ona nije odmah svesna. Meutim, potreban je napor
miljenja da bi osvestile ideje koje su ve bile u nama. Po Platonu dok uimo
polako se seamo ideja koje postoje u naoj dui. To je istovremeno i argument
za besmrtnost due, jer ona sadri ideje koje nisu dobijene putem iskustva. Dua
izvorno pripada svetu ideja i zbog toga je besmrtna.
U kasnom dijalogu Timaj, Platon opisuje Boga kome svet ideja slui
kao model da po njemu oblikuje svet.
U Idejama se nalazi Platonov argument protiv relativizma sofista.
Odbacujui taj relativizam, Platon je filozofiji dao oblik razlone rasprave u kojoj
se maksimalno osvetljavaju sve strane nekog problema. Jedan primer takve
rasprave je i dijalog "Drava".



5


LITERATURA:

1. Platon Drava
2. Internet pretraivai




SADRAJ


PLATON
1
UVOD
3
SVET IDEJA MIT O PEINI
3
GRAFIKI PRIKAZ
5
LITERATURA
6