Obligaciono Pravo Skripta

Obligaciono Pravo opti deo
POJAM I PREDMET OBLIGACIONOG PRAVA

Obligaciono pravo je deo graanskog prava, u koje spadaju jo i porodino, nasledno, stvarno i graansko
procesno pravo.
Obligaciono pravo u obje!ivno" #"i#lu je #up pravni$ nor"i oji"a #e reguli#ani obligacioni
%&u'nico(poverila)i* o&no#i+ , #ubje!ivno" #"i#lu !o #u onre!na prava i obave-e oje pripa&aju
o&re.eno" licu %poveriocu i &u'niu i- onre!nog obligacionog o&no#a*/ a oja #u reguli#ana pravili"a
obje!ivnog obligacionog prava+
Obligaciono pravo u objektivnom smislu nastaje mimo volje subjekata, voljom zakonodavca ili obiaja i morala,
dok obligaciono pravo u subjektivnom smislu nastaje voljom pravnih subjekata
Obligaciono pravo regulie promet roba i usluga, i ono odraava dinamiku pravnog prometa, za razliku od
stvarnog prava koje je statino.
Pre&"e! obligacionog prava su prava i obaveze koji proizilaze iz obligacionog odnosa, pri emu poverilac ima
prava da zahteva neko ponaanje koje se sastoji u injenju, neinjenju ili trpljenju! a dunik ima obavezu da to
uini.
"ama re obligare znai vezati, zavezati
Pravna pravila obligacionog prava su nastala sa naputanjem naturalne privrede i razvojem robno#novanih
odnosa. $nogi instituti rimskog prava se i danas primenjuju. % &eudalnom drutvu se vra'a naturalna razmena
pa obligaciono pravo doivljava stagnaciju, da bi prelaskom na kapitalizam i pojavom buroazije doivelo razvoj
posebno u ()( i (( veku! i taj trend se i danas nastavlja. Ono se stalno menja i razvija sa razvojem robno#
novanih i drugih drutveno#ekonomskih odnosa, a obligacioni odnosi predstavljaju naje'e pravne odnose u
savremenom drutvu.
ODNO0 OBLIGACIONOG PRAVA I DR,GI1 0RODNI1 GRANA
o&no# obligacionog i #!varnog prava
Obligaciona prava su relativna i deluju izmeu tano odreenih ugovornih strana, dok su stvarna prava apsolutna
i deluju erga omnes prema svima!. )zuzeci su obligacioni odnosi koji proizvode stvarnopravno dejstvo* ugovori
u korist tre'eg lica, kolektivni ugovori, ugovor o zakupu nepokretnosti koji je upisan u zemljine knjige,
paulijanska tuba koja se podie protv tre'eg lica sa kojim poverilac nije u pravnom odnosu.
+ruga razlika je u predmetu, dok je predmet stvarnih prava stvar, predmet obligacionih je ponaanje dunika.
,azlikuju se i po nainu sticanja, stvarna se stiu predajom i upisom u zemljine knjige, a obligaciona na osnovu
ugovora i drugih obligacionih poslova.
"tvarna prava se tite reivindikacionom, a obligaciona akvilijanskom tubom tuba za naknadu tete!
"tvarna prava su taksativno nabrojana u zakonu princip numerus clausus!, a obligaciona nisu zakonom
ograniena i njihov broj se stalno menja.
"tvarna prava ne zastarevaju, za razliku od obligacionih.
o&no# obligacionog i na#le&nog
Obligaciono pravo regulie odnose meu ivima inter vivos!, a nasledno pravo odnose za sluaj smrti mortis
causa!. "toga je nasledno pravo neprenosivo i neotuivo.
-asledna prava su speci&ina. Po svom dejstvu, erga omnes, se pribliavaju stvarnim pravima, a sa druge strane i
kod njih dolazi do prelaza imovine sa jednog na drugo lice, kao to je sluaj sa obligacijama. $eutim, za
razliku od obligacija, taj prenos se ostvaruje u sluaju smrti.
o&no# obligacionog i poro&i)nog
Prema kodi&ikacijama graanskog prava u buroaskom drutvu, porodino pravo je svrstavano u oblast
.
graanskog prava. % socijalistikom periodu porodino se izdvaja, ali se kasnije opet vra'a u porodicu
graanskog prava. $nogi porodini odnosi su imovinsko#pravnog karaktera i predstavljaju izvore obligacija
predbrani i brani ugovor, izdravanje itd!
I2VORI OBLIGACIONOG PRAVA I I2VORI OBLIGACIJA
I-vori obligacionog prava u &ormalnom smislu su propisi kojima su regulisani obligacioni odnosi* %stav ,",
/OO i drugi zakoni, podzakonski akti, meunarodne konvencije i opti akti.
2OO je donet 3456 godine kako bi se pojedini obligacioni odnosi regulisali na saveznom nivou, a ostali
republikim i pokrajinskim zakonima, kao to su poklon, ortakluk, posluga. $eutim, ovi zakoni nisu
doneti.
u-an#e i &rugi !rgovin#i obi)aji ( +o donoenja /akona bilo je dosta u primeni uzansi i drugih
trgovinskih obiaja, -akon donoenja /OO, obiaji i uzanse se mogu primeniti ukoliko stranke izriito
ugovore njihovu primenu, i ukoliko nisu u suprotnosti sa imperativnim normama /akona. Opte uzanse
za promet robe koje je donela 0lavna dravna arbitraa 1ugoslavije .234. imale su ogroman praktini
znaaj jer su predstavljale vie pravila obligacionog prava nego trgovinske obiaje!
#u&#a pra#a koju ine naelni stavovi, shvatanja i odluke sudova, &ormalnopravno nije izvor
obligacionog prava iako ima velik uticaj. -ae pravo spada u kontinentalni pravni sistem, i za njega nije
karakteristino precedentno pravo. +elatno'u sudova dolo je do konkretizacije odreenih apstraktnih
pojmova iz pravnih normii do de&inisanja pravnih instituta.
Od izvora obligacionog prava treba razlikovati izvore obligacija. I-vori obligacija #u pravne )injenice oje
#!varaju obligacije7
ugovori
prou-roovanje 8!e!e
#!icanje be- o#nova
po#lovo&#!vo be- naloga
je&no#!rana i-java volje
% izvore obligacija moemo svrstati i injenice kao to su brak, srodstvo, suvlasnitvo, susedski odnosi isl, koji
su regulisani drugim propisima a ne /akonom o obligacionim odnosima.
Obligaciono pravo #e &eli na op8!i i po#ebni &eo+ Opti deo obuhvata norme koje imaju opti znaaj i koje
vae za obligacione odnose u celini naela, nastanak, dejstvo i prestanak obligacija i ugovora, promena
subjekata u ugovornom odnosu, obezbeenje ispunjenja ugovornih obaveza prouzrokovanje tete, sticanje bez
osnova, jednostrana izjava volje itd!, a posebni deo obuhvata pravila koja vae za pojedine vrste obligacionih
ugovora.
NA9ELA OBLIGACIONOG PRAVA
1. na)elo au!ono"ije volje znai da subjekti svojom voljom zasnivaju, menjaju i gase obligacione odnose.
Od volje ugovornih strana zavisi sa kim 'e zasnovati obligacioni odnos, koje vrste, koje sadrine, &orme
ako nije zakonom propisana obavezna &orma! itd. Ovo naelo najvie dolazi do izraaja u oblasti
ugovora, a manje u materiji naknade tete. Ogranieno je imperativnim propisima, javnim poretkom,
moralom i dobrim obiajima
5
2. na)elo &i#po-i!ivno#!i znai da ugovorne strane mogu svoj ugovor da urede i drugaije od onoga to
predviaju dispozitivne norme. One mogu da zakonsku normu izmene ili iskljue, ili da koriste zakosnke
norme kao dopunu onoga to su regulisale ili propustile da reguliu ugovorom
3. na)elo ravnopravno#!i : ravnopravnost mora postojati kako u momentu nastanka, tako i u toku trajanja
obligacije. Odstupanja postoje kod tipskih i adhezionih ugovora
4. na)elo #ave#no#!i i po8!enja znai da su strane dune da se ponaaju savesno i poteno u toku
izvravanja svojih obaveza. "tranke su dune da jedna drugu obavetavaju o svim okolnostima koje su
od znaaja za njihove odnose i da uzajamno sarauju. Ovo je jedno od temeljih naela ne samo
obligacionog, ve' itavog graanskog prava. "voju primenu je nalo u mnogim lanovima /akona,
recimo kod posledica nitavosti ugovora, gde sud vodi rauna o savesnosti stranaka, kod naknade tete,
sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga itd. 6umaenjem ovog naela ne sme da se dovodi u
pitanje pravna sigurnost
5. na)elo -abrane -loupo!rebe prava znai da je zabranjeno vrenje prava protivno cilju zbog kojeg je
ustanovljeno /OO polazi od objektivnog pojma zloupotrebe!. Ovo naelo je usko povezano sa naelom
savesnosti i potenja
6. na)elo je&nae vre&no#!i &avanja znai da ugovorne strane prilikom zasnivanja obligacionih odnosa
moraju imati u vidu ekvivalentnost davanja. Ovo naelo je nalo svoju primenu kroz institute
prekomernog ote'enja i zelenakog ugovora
7. na)elo -abrane #!varanja i i#or8i;avanja "onopol#og polo'aja je uvedeno da bi se spreile
negativne posledice monopola na tritu, jer se njegovim postojanjem ugroava naelo ravnopravnosti i
jednake vrednosti davanja
8. na)elo -abrane prou-roovanja 8!e!e se odnosi kako na ugovorne i vanugovorne odnose, tako i na
pregovore. /OO predvia da je svako duan da se uzdri od postupaka kojima se drugome prouzrokuje
teta.
9. na)elo &u'no#!i i#punjenja obave-e znai da je svako duan da ispuni svoju obavezu i odgovara za
neispunjenje
10. na)elo pona8anja u i-vr8enju obave-a i o#!varivanju prava podrazumeva postupanje sa panjom
dobrog doma'ina panja koja se zahteva kod obligacionih odnosa van privrede!, privrednika panja
koja se zahteva kod obligacionih odnosa u privredi! i strunjaka panja koja se zahteva kod
obligacionih odnosa u obavljanju pro&esionalne delatnosti, u nekoj struci!. "ubjekti moraju da se uzdre
od postupaka kojima bi oteali izvrenje obaveze druge strane
11. na)elo "irnog re8avanja #porova podrazumeva da stranke svoje sporove pokuaju da ree na miran
nain, i to direktnim pregovorima, posredovanjem i mirenjem koncilijacijom!. %koliko ovi naini
mirnog reavanja ne daju rezultate, stranke se mogu obratiti sudu ili arbitrai, ukoliko je ugovorena
12. na)elo pri"ene &obri$ po#lovni$ obi)aja vai pre svega za privredne subjekte koji obavljaju
privrednu delatnost. % privrednim odnosima postoje poslovni obiaji i poslovni moral kojih se privredni
7
subjekti moraju pridravati. 6u su i kodi&ikovani poslovni obiaji uzanse! iju primenu stranke moraju
ugovoriti. %zanse ne smeju biti u suprotnosti sa imperativnim normama.
13. na)elo po#!upanja u #la&u #a op8!i" a!i"a nalae pravnim licima da postupaju u skladu sa svojim
optim aktima u zasnivanju obligacionog odnosa. 8kt koji je zakljuen suprotno aktima ostaje na snazi
ako je druga strana znala ili morala znatik za to.
POJAM I <ARA<TERI0TI<E OBLIGACIJA
Obligacija je pravni o&no# i-"e.u naj"anje &va lica u o"e je&no lice %poverilac* i"a pravo &a -a$!eva
o& &rugog lica %&u'nia* &a ne8!o pre&a/ u)ini ili !rpi+
% uem smislu obligacija je obaveza dunika, odnosno dug.
<ara!eri#!ie7
pravni o&no# zati'en sankcijom. /atita se realizuje putem tube i prinudnim putem u izvrnom
postupku, kao i prigovorima koji stoje na raspolaganju
to je odnos i-"e.u o&re.eni$ lica, poverioca i dunika. Poverilac ima pravo da zahteva od dunika
neko injenje neinjenje ili trpljenje!, a dunik ima obavezu da to ispuni. % zavisnosti od toga da li se
prava i obaveze nalaze na obe strane ili samo na jednoj, razlikujemo jednostrano i dvostrano#obavezne
obligacije
odnos #a o&re.eno" #a&r'ino". "adrinu ine prava i obaveze ugovornih strana davanje, injenje,
neinjenje, trpljenje!. Davanje je obaveza dunika da preda neki stvar, injenje da izvri odreenu
radnju, neinjenje da se uzdri od injenja na koje bi inae imao pravo, trpljenje obaveza da dozvoli
poveriocu da uini neto to bi inae imao pravo da mu zabrani. 6rpljenje treba razlikovati od stvarne
slubenosti, jer je slubenost apsolutnog karaktera, a tgrpljenje relativnog i deluje samo u odnosu na
konkretnog poverioca i dunika, a slubenost u odnosu na bilo kod vlasnika povlasnog dobra.
odnos koji ima i"ovin#u vre&no#!
rela!ivnog ara!era, to znai da ima dejstvo samo u odnosu na lica koja su zakljuila obligacioni
odnos, pri emu poverilac ima pravo samo od dunika da zahteva ispunjenje obaveze. )zuzeci od ovog
su u sluaju upisa zakupa nepokretnosti u zemljine knjige pri emu ovaj obligacioni odnos dobija
stvarnopravni karakter i deluje prema svima!, i u sluaju paulijanske tuzbe gde poverilac pobija
raspolaganje dunika sa tre'im licem iako nije ni u kakvom pravnom odnosu sa tre'im licem!
+a bi bila punovana obligacija mora da bude*
"ogu;a to znai da se dunik obavezuje na neto to je mogu'e izvriti. -emogu'nost moe da bude
objektivna kad obligaciju ne moe izvriti ni jedno lice!, subjektivna kad obavezu ne moze izvrsiti
duznik!, poetna kad je nemogu'nost postojala u momentu nastanka obligacije!, naknadna kad je
obligacija bila mogu'a prilikom nastanka ali je postala nemogu'a kasnije!, &izika kad je predmet
propao!, pravna obavezu pravno nije mogu'e izvriti!
o&re.ena=o&re&iva odnosno i jedna i druga strana moraju znati svoje prestacije prava i obaveze! ili
moraju znati kriterijum na osnovu kojeg 'e ih odrediti
&opu8!ena to znai da ne sme biti u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim
obiajima inae je apsolutno nitava!
<LA0I>I<ACIJA OBLIGACIJA
4
1. pre"a #a&r'ini ra&nje
po-i!ivne kada se prestacija sastoji u davanju ili injenju
nega!ivne, kada se prestacija sastoji u proputanju ili trpljenju, pri emu dunik mora da se
uzdri od ponaanja na koje bi inae imao pravo
2. pre"a vre"enu !rajanja ra&nje
!renu!ne, kada se prestacija izvrava u jednom trenutku
!rajne, kada se izvrava u duem periodu pla'anje zakupnine, alimentacije!
#uce#ivne, kada se izvrava u delovima pla'anje komunalija, struje, tele&ona!
3. pre"a pre&"e!u obligacije
&eljive kada se deobom ne menja sutina i vrednost predmeta obligacije! i ne&eljive kada
deoba utie na vrednost predmeta, i predmet nije mogu'e deliti!. Obligacije davanja su preteno
deljive, a obligacije injenja nedeljive. %koliko se ugovori da neka stvar koja je po prirodi
deljiva ne sme da se deli, radi se o pravnoj nedeljivosti obligacije
nov)ane prestacija je izraena u novcu! i nenov)ane. -ovane imaju ve'i znaaj u praksi, a
vrednost svih stvari se moe izraziti u novu, pa tako i nenovane mogu postati novane.
-ovane su po pravilu regulisane imperativnim normama i naje'e su sloene jer se pored
glavne obaveze glavnice! javljaju isporedne kamate!
in&ivi&ualne kod kojih je predmet odreen individualno! i generi)ne obaveza se sastoji u
predaji bilo koje stvari odreenog roda!
4. pre"a #ubje!u oji i-vr8ava obligaciju
li)ne intuitu personae! kada je obligacija vezana za linost dunika. Ove obligacije se ne mogu
preneti na drugo lice, ustupiti, naslediti i ne moe se dati jemstvo
neli)ne inter partes!, obligaciju moe izvriti i drugo lice
5. pre"a broju lica i broju pre&"e!a
pro#!e su one kod kojih postoji samo jedan poverilac, samo jedan dunik i samo jedan predmet
obligacije
#lo'ene obligacije #a vi8e lica* zajednike, solidarne, nedeljive. 9od ovih obligacija se
pojavljuje vie lica na strani poverioca ili dunika
#lo'ene #a vi8e pre&"e!a* kumulativne, alternativne i &akultativne. 9od ovih obligacija se
pojavljuje vie predmeta obaveze
6. # ob-iro" na -a8!i!u oju u'ivaju
#ancioni#ane utuive! kod kojih poverilac ima pravo da trai zatitu interesa pred sudom
na!uralne=priro&ne neutuive! nisu zati'ene aparatom dravne prinude i tu spadaju* zastarele
obligacije, ugovor o igri, opkladi, kocki izmeu &izikih lica ako predmet opklade nije predat
tre'em licu, obaveza izdravanja izmeu srodnika gde ne postoji zakonska obaveza izdravanja,
obaveza iz ugovora koji je zakljuilo poslovno nesposobno lice. 9arakteristino je da ukoliko
dunik ispuni svoju obavezu ne moe zahtevati natrag ono to je dao
3
0,BJE<TI OBLIGACIJA
"ubjekti obligacija su &izika i pravna lica izmeu kojoh postoji konkretan obligacioni odnos. 6o su poverilac
kreditor! i debitor dunik!
PROMENA 0,BJE<ATA , OBLIGACIJI
% toku obligacionog odnosa moe do'i do promene subjekata obligacije putem ugovora, zakona, testamenta ili
sudske odluke!, a da se ne menja sadrina obligacije.
1. ce#ija je preno8enje po!ra'ivanja je&nog poverioca na &rugo lice/ pri )e"u #e #a&r'ina obligacije i
li)no#! &u'nia ne "enjaju+ Prenoenje se vri putem ugovora. 6ri lica* ustupilac ce&en!!, novi
poverilac ce#ionar! i dunik ce#u#!.
/a cesiju se ne zahteva saglasnost dunika, ali ako nije obaveten dunik svoju obavezu moe ispuniti i starom
poveriocu. "a glavnim potraivanjem prenose se i sporedna potraivanja.
:esijom se mogu preneti novana potraivanja i injenje, dok se obligacije vezane za linost naknada
nematerijalne tete, izdravanje! ne mogu ustupiti. ;orma zavisi od &orme ugovora koji je posluio kao osnov
cesije
/akljuenjem ugovora o cesiji nastaje trostrani odnos. +unik vie nije u obavezi prema starom poveriocu, ali se
pravni poloaj dunika ne menja.
Po#ebni #lu)ajevi ce#ije7
ustupanje potraivanja bez obavetavanja dunika, tako da dunik svoju obavezu ima samo
prema starom poveriocu
ustupanje potraivanja umesto ispunjenja i radi napla'ivanja, pri emu dunik umesto da ispuni
svoju obavezu prema poveriocu, ustupa svoje potraivanje koje ima prema tre'em licu.
+unikova obaveza se gasi do iznosa ustupljenog potraivanja. 8ko je u pitanju ustupanje radi
napla'ivanja, dunikova obaveza se gasi tek kad poverilac naplati potraivanje
ustupanje radi obezbeenja slui samo za obezbeenje potraivanja, i kad se poverilac naplati
moe da zadri za sebe koliko iznosi njegovo potraivanje, a ostalo da vrati duniku
ustupanje hartije na donosioca ustupanjem hartije ustupa se i samo potraivanje i nikakvu
drugu radnju nije potrebno izvriti za valjanost cesije. %koliko se radi o ustupanju hartije po
naredbi, potrebno je upisati ime novog poverioca
,azlika izmeu cesije i subrogacije* cesija nastaje na osnovu saglasnosti poverioca, a subrogacija i mimo
njegove volje< kod cesije cedent garantuje za postojanje potraivanja, a kod subrogacije nema garancija<
u sluaju steaja poverilac kod subrogacije ime prvenstvo, dok se cedent i cesionar napla'uju
istovremeno i proporcionalno.
2. preu-i"anje %prije"* &uga pre&#!avlja pro"enu &u'nia u obligaciono" o&no#u za koji se zahteva
saglasnost i pristanak poverioca. Poverilac se poziva da u odreenom roku da svoj pristanak, a ukoliko
se ne izjasni smatra se da ga nije dao. ;orma zavisi od &orme ugovora koji je posluio kao osnov
preuzimanja duga. +ugovi koji su vezani za linost se ne mogu preneti.
+ejstva* preuzimanjem duga novi dunik stupa na mesto starog i ima sva prava i obaveze koje je imao i stari
dunik. %koliko poverilac nije znao za insolventnost novog dunika tada obaveza starog ne prestaje, ve'
preuzimanje duga ima dejstvo ugovora o pristupanju duga. =icna obezbedjenja potrazivanja se moraju ponovo
dati jemstvo, zaloga! inace se gase prema novom duzniku.
Preuzimalac ne odgovara za nenapla'ene kamate koje su dospele pre preuzimanja. 9ad je dug obezbeenjen
hipotekom, smatra se da je poverilac dao pristanak ukoliko se u roku do 7 meseca ne izjasni, ali mora biti
upozoren na rok do 7 meseca u kome treba da se izjasni. % protivnom, smatra'e se da poziv nije ni upu'en.
>
3. pri#!upanje &ugu #e -alju)uje i-"e.u poverioca i !re;eg lica/ pri )e"u #e !re;e lice obave-uje &a
;e i#puni!i njegovo po!ra'ivanje o& &u'nia+ 6re'e lice stupa u obavezu pored dunika. 9ada na neko
lice pree imovina drugog lica ono odgovara za dugove koji se odnose na tu imovinu pored dotadanjeg
imaoca imovine, solidarno s njim, ali samo do vrednosti aktivne imovine koja je na njega preneta. Ova
odgovornost se ne moe ograniiti ili iskljuiti ugovorom
4. preu-i"anje i#punjenja po#!oji a& #e -alju)i ugovor i-"e.u &u'nia i neog !re;eg lica oji" #e
!re;e lice obave-uje &a ;e i#puni!i obave-u pre"a poveriocu+ Poverilac nema pravo prema tre'em
licu, nego samo prema duniku, jer tre'e lice nije preuzelo dug, niti pristupilo dugu. "amo dunik moe
zahtevati od tre'eg lica da ispuni njegovu obavezu.
OBLIGACIJE 0A VI?E OBJE<ATA %PREDMETA*
1. u"ula!ivne obligacije ( dunik je u obavezi da ispuni vie predmeta istovremeno i tek poto preda sve
stvari obligacija se gasi. %koliko propadne jedna od stvari dunik je u obavezi da preda ostale. $eutim,
ukoliko poverilac moe da ostvari cilj zbog koga je zakljuio ugovor tek predajom svih stvari, a jedna od
njih propadne, obligacija se gasi a dunik ima obavezu da nadoknadi tetu koju je poverilac pretrpeo
2. al!erna!ivne obligacije ( dunik duguje vie predmeta ali se oslobaa obaveze predajom jednog od njih.
Pravo izbora pripada duniku ako nita drukije nije odreeno. )zbor predmeta predstavlja jednostranu
izjavu volje i bez toga je nemogu'e realizovati obligaciju. )zjava se moe dati usmeno, pismeno,
konkludentnom radnjom, ali ne sme da bude data pod uslovom ili vezana za rok. )zvren izbor se ne
moe opozvati. Pravo izbora moe da ima i tre'e lice.
8ko usled vie sile propadnu svi predmeti, obligacija se gasi.
8ko od dva predmeta propadne jedan, usled dogaaja za koje je kriv dunik, on ima obavezu da preda preostali
predmet, a ako pravo izbora pripada poveriocu, on moe traiti preostali predmet ili naknadu tete.
%koliko je predmet obaveze postao nemogu' usled krivice poverioca, dunikova obaveza prestaje, a u sluaju da
njemu pripada pravo izbora, on moe izvriti svoju obavezu preostalim predmetom i traiti naknadu tete. 8ko
pravo izbora pripada poveriocu on moe dati naknadu tete i traiti preostali predmet.
3. @aul!a!ivne obligacije ( dunik je u obavezi da preda jedan odreen predmet, ali se moe osloboditi
obaveze i predajom drugog predmeta jedan predmet je u obligaciji, vie predmeta je u isplati!. %koliko
propadne predmet koji se duguje usled vie sile, poverilac nema pravo da zahteva drugi predmet. 9ada
predmet propadne zbog dogaaja za koje je kriv dunik poverilac moe da zahteva samo naknadu tete,
a dunik se moe osloboditi obaveze pla'anjem naknade ili predajom drugog predmeta
OBLIGACIJE 0A VI?E 0,BJE<ATA %LICA*
1. -aje&ni)e %&eljive* obligacije : pojavljuje se vie lica na strani poverioca ili na strani dunika i
obligacija se deli na onoliko lica koliko ih ima. Obaveza je deljiva ako se moe ispuniti u delovima ali
tako da svaki deo zadrava svoja svojstva i vrednost. 8ko u obligaciji ima vie dunika, obaveza se deli
na jednake delove i svaki do njih odgovara samo za svoj deo obaveze
% zavisnosti da li ima vie poverilaca ili vie duznika razlikujemo a!ivne ili pa#ivne zajednike obligacije.
?
Obligacija ima dejstvo za svako lice pojedinano, povoljne ili tetne posledice nastupaju samostalno za svakog
poverioca ili dunika i bez uticaja na druga lica npr ukoliko jedan dunik postane insolventan poverioci ne
mogu zahtevati od ostalih duznika da plate i njegov deo duga!
2. ne&eljive obligacije : obligacije kod kojih je predmet nedeljiv i mora se ispuniti odjednom u celosti.
6akoe mogu biti pa#ivne i a!ivne. 9od pasivnih svaki dunik je u obavezi da ispuni poveriocu celu
obavezu jer je predmet nedeljiv!. 8 kod aktivnih svaki poverilac moe da trai izvrenje obaveze u
celini. 9ada dunik ispuni obavezu prema jednom poveriocu obligacija se gasi.
3. #oli&arne obligacije : obaveza se ispunjava u celini iako je deljiva, to znai da je svaki poverilac
ovla'en da zahteva ceo dug, i svaki dunik je u obavezi da isplati ceo dug. 6akoe mogu biti a!ivne ili
pa#ivne/ a nastaju kao i ostale na osnovu ugovora, zakona i testamenta.
+unik moe da ozvri dug prema bilo kom od poverilaca i obligacija se gasi, osim ako je neki od poverilaca
pokrenuo tubu. 6ada moe da ispuni dug samo njemu. -akon isplate duga od strane bilo kod dunika obligacija
se gasi a nastaje odnos izmeu dunika i poverilaca meusobno. -aslednici solidarnog dunika ne odgovaraju u
celini ve' srazmerno njegovom delu.
Propast stvari usled vie sile ne oslobaa od odgovornosti sve solidarne dunike. 8 ukoliko do propasti stvari
doe krivicom jednog od njih, samo on odgovara poveriocu. Otpust duga prema jednom nema uticaj na ostale,
kao ni kon&uzija spajanje poverioca i dunika u jednom licu!
DEJ0TVA OBLIGACIJE
se sastoje u ovla8;enju poverioca &a !ra'i o& &u'nia i#punjenje obave-e na oju #e &u'ni obave-ao/ i u
obave-i &u'nia &a i#puni ovaj -a$!ev. 8ko dunik ne ispuni obavezu poverilac moe traiti naknadu tete
obine i izmakle koristi!. "trana koja se poziva na tetu duna je da preduzme sve razumne mere da bi se
smanjila teta, u protivnom druga strana moe da istakne prigovor i zahteva da joj se smanji naknada tete.
+unik se moe osloboditi odgovornosti za neipunjenje ako dokae da je do toga dolo usled okolnosti koje se
nisu mogle spreiti ili izbe'i, a koje su nastale nakon zakljuenja ugovora.
&ocnja &u'nia : pada u docnju kad ne ispuni obavezu u roku koji je ugovoren, a ako rok nije ugovoren
dunik pada u docnju kada ga poverilac opomene i pozove da ispuni svoju obavezu. Poverilac ne mora
da opominje dunika kod &iksnih ugovora gde je rok precizno odreen!, kada dunik izjavi da ne'e
ispuniti obavezu, kad se odrekne prava na opomenu ili kad obe'a ispunjenje obaveze na tano odreen
dan. 9rivica dunika nije uslov za padanje u docnju obje!ivni poja" &ocnje!. % sluuju docnje rizik
sluajne propasti stvari prelazi na dunika, duan je da nadoknadi tetu koju je poverilac pretrpeo zbog
docnje, i poverilac moe da zahteva raskid ugovora i trai naknadu tete zbog neispunjenja obaveze
&ocnja poverioca : pada u docnju ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje obaveze od
dunika, ili ako svojim ponaanjem spreava dunika da ispuni svoju obavezu. 8ko pak dokae da
dunik nije bio u mogu'nosti da ispuni svoju obavezu ne pada u docnju. Poloaj dunika se olakava
tako to rizik sluajne propasti prelazi na poverioca, prestaju te'i kamate, duan je da nadoknadi tetu
duniku, a dunik moe stvar da preda u sudski depozit i time se oslobodi obaveze
PA,LIJAN0<A T,ABA
@
je !u'ba ojo" poverilac pobija pravne ra&nje &u'nia oji"a je &u'ni u"anjio #voju i"ovinu &a bi
o#uje!io poverioca u napla!i njegovog po!ra'ivanja+ Ovom tubom se ne ponitava pravni posao dunika sa
tre'im licem, ve' se stavlja van snage u odnosu na poverioca, i to do iznosa potraivanja.
Pravo na ovu tubu ima svaki poverilac ije je potraivanje dospelo, i to protiv svake pravne radnje kojom se
dunik dovodi u insolventan poloaj. Poverilac ne moe pobijati pravne radnje koje su vezane za linost dunika
odricanje od prava da opozove poklon!, kao ni pravne radnje poklone! koji su srazmerni materijalnim
mogu'nostima dunika. 6eret dokazivanja je na poveriocu osim u sluaju dobroinih poslova!.
8ktivnu legitimaciju ima poverilac, a pasivnu tre'e lice na koje je dunik preneo svoju imovinu. +unik nije
tueni u ovoj parnici. Paulijanska tuba se moe podneti i protiv univerzalnih i protiv singularnih sukcesora, ali
uspeh tube zavisi od savesnosti tih lica. Ova tuba ima relativno dejstvo deluje samo u odnosu na poverioca i
to samo u visini njegovih potraivanja!
,#lovi -a po&i-anje !u'be7
da je poverilac ote'en ovom radnjom
da je dunik imao nameru da oteti poverioca
da je tre'e lice bilo nesavesno
6eret dokazivanja je na poveriocu, osim u sluaju besplatnih raspolaganja npr poklon!
Roovi7
kod teretnih raspolaganja rok je godinu dana od momenta preduzimanja pravne radnje
kod dobroinih ili kad je tre'e lice blizak srodnik brani drug, krvni srodnih u pravoj liniji
neogranieno, a u pobonoj i po tazbini do 4tog stepena!, rok je 7 godine od momenta preduzimanja
pravne radnje koja se pobija
/akon ovde iz razloga pravne sigurnosti odreuje samo objektivne rokove
PRAVO 2ADRAAVANJA %I,0 RETENCIONI0*
je pravo poverioca &a -a&r'i #!var oja je u njegovo" po#e&u &o &u'ni ne i#pla!i &o#pelo po!ra'ivanje/
a ao je &u'ni in#olven!an on&a i pre &o#pelo#!i po!ra'ivanja+
Poverilac ne"a pravo da zadri stvar*
ako dunik zahteva da mu se vrati stvar koja je iz njegove dravine izala protivno njegovoj volji
ako je data poveriocu na uvanje ili na poslugu
kada se radi o stvarima koje se ne mogu prodati legitimacije, isprave, pisma!
Poverilac ima pravo da se naplati iz zadrane stvari ali je duan da prethodno obavesti dunika o nameri da stvar
proda i namiri svoje potraivanje.
PRE0TANA< OBLIGACIJA
3+ i#punjenje %i-vr8enje* obave-e po#!oji a&a &u'ni i#puni #voju obave-u i- ugovora+ Obavezu moze
ispuniti i tre'e lice i poverilac je duan da primi to ispunjenje. $eutim, ako je dunik ponudio da on
odmah ispuni obavezu, poverilac ne moe prihvatiti ispunjenje od tre'eg lica. 9od ugovora intuitu
personae samo dunik moe ispuniti obavezu.
9ada tre'e lice ispuni obavezu povericu radi se o #ubrogaciji i on stupa na mesto poverioca u odnosu na
dunika. "ubrogacija je zamena/ i razlikujemo realnu zamena stvari, predmeta ugovora! i personalnu zamena
linosti poverioca!. "ubrogacija moe biti zakonska npr jemac! i ugovorna.
+unik mora da ispunjenje izvri poslovno sposobnom poveriocu. %koliko poverilac nije poslovno sposoban,
dunik se oslobaa obaveze samo ako je ona bila korisna za poverioca i ako se stvar nalazi u imovini poverioca.
2
8ko je stvar otuena, dunik i dalje ima obavezu iz ugovora. +unik ne moe obavezu da ispuni poveriocu nad
ijom je imovinom otvoren steaj.
% naelu isplatom tre'em licu dunik se ne oslobaa obaveze osim ako je tre'e lice ovla'eno da primi
ispunjenje, ako se ispunjenje vri putem hartije od vrednosti na donosioca ili ako se ispunjenje vri cedentu a
dunik nije bio obaveten o cesiji.
+unik se oslobaa obaveze ako poloi stvar u sudski depozit ali samo ako je poverilac nepoznat, poslovno
nesposoban a nema zastupnika ili u docnji. 9ada stvari nisu podesne za uvanje u sudskom depozitu kvarljiva
roba, ivotinje! ili kad trokovi uvanja prelaze vrednost same stvari, dunik moe da proda stvar na javnoj
drabi stvari male vrednosti ili stvari koje imaju trisnu vrednost moe prodati iz slobodne ruke!. +unik mora
da obavesti poverioca o svojoj nameri da proda stvar, a dobijenu cenu da poloi u sudski depozit.
Poverilac moze da odbije delimino ispunjenje ako nisu u pitanju sukcesivne prestacije!.
Davanje ra&i i#punjenja postoji kada dunik da poveriocu neku stvar da je ovaj proda i da se namiri iz dobijene
vrednosti. Poverilac ne postaje sopstvenik stvari ve' radi po nalogu dunika.
$esto i vreme ispunjenja obaveze strane sporazumno odreuju i zavisi od prirode obaveze. -ovane se ispla'uju
u mestu prebivalita poverioca, pokretne se predaju u mestu zakljuenja ugovora, a nepokretne u mestu gde se
nalaze
B+ o"pen-acija %prebijanje* je na)in pre#!ana obave-e a& &u'ni #voju obave-u o"pen-uje -a
po!ra'ivanje oje on i"a pre"a poveriocu i i#pla;uje #e #a"o ra-lia+ % savremenom prometu
kompenzacija ima veliki znaaj pogotovo u meunarodnom!, a poznate su i multilateralne
kompenzacije.
Opti uslovi za kompenzaciju* uzajamnost da postoje meusobna dugovanja! i istorodnost potraivanja da
potraivanje glasi na novac ili zamenljive stvari istog roda ili kvaliteta!, kao i dospelost isplata po pravilu ne
moe da se vri pre roka dospelosti, izuzetak je steaj* otvaranjem steajnog postupka sva potraivanja i
dugovanja u vezi sa imovinom su dospela!. %tuivost kako istiu pojedini teoretiari! nije opti uslov jer je
mogu'e izvriti kompenzaciju i naturalnih obligacija.
+ejstvo kompenzacije se ogleda u gaenju prava i obaveza koja su na taj nacin izmirena. /a kompenzaciju se
zahteva izjava o prebijanju.
,azlikujemo ugovornu nastaje na osnovu sporazuma i stranke same odreuju uslove!, #u&#u nastaje na
osnovu odluke suda po prigovoru dunika kompenzacioni prigovor ili ako je njegovo potraivanje ve'e od
poverioevog onda mu stoji na raspolaganju kompenzaciona protivtuba. Postoje razlike izmeu prigovora i
protivtube. Prigovor je akcesorne prirode i ukoliko poverilac povue tubu, o kompenzacionom prigovoru se
ne'e ni raspravljati. Prigovor moe da se istakne samo do visine tubenog zahteva! i -aon#u o"pen-aciju
nastaje po sili zakona, kad se sretnu dva potraivanja koja ispunjavaju usloveza kompenzaciju!.
Obligacija se ne moe ugasiti kompenzacijom kada se radi o potraivanju koje se ne moe prinudno izvriti npr
socijalna pomo'!, potraivanja stvari koje je dunik uzeo bespravno ili koje su mu date na poslugu, potraivanje
koje je nastalo namernim prouzrokovanjem tete, potraivanje koje potie iz zakonske obaveze izdravanja i
potraivanja naknade tete priinjene ote'enjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti.
C+ novacija %prenov* potie iz rimskog prava koje nije dozvoljavalo promenu subjekata obligacije. +anas
je to na)in pre#!ana obligacije na o#novu #pora-u"a poverioca i &u'nia &a po#!ojec;u obligaciju
-a"ene novo" # !i" &a #e ra&i o &rugo" pre&"e!u i &rugo" %ra-li)i!o"* pravno" o#novu+
%koliko se u postoje'oj obligaciji menja rok, mesto i nain ispunjenja, ili sporedni elementi kamata,
ugovorna kazna!, tad se ne radi o novaciji.
%slovi za nastanak novacije* postojanje punovane stare i punovane nove obligacije, kao i postojanje razlike u
pogledu predmeta i osnova izmeu ove dve obligacije. %govorom o novaciji ranija obligacija prestaje a nova
nastaje. Prigovori iz stare obligacije se ne mogu koristiti kod nove. "poredna potraivanja zaloga, jemstvo! se
gase sa starom obligacijom ako neto drugo nije ugovoreno!
.A
D+ on@u-ija %#pajanje* je na)in pre#!ana obligacije #je&injenje" &uga i po!ra'ivanja u je&no" licu+
9od &izikih lica do kon&uzije naje'e dolazi putem nasleivanja univerzalna sukcesija!, a kod pravnih
lica u sluaju statusnih promena spajanje, pripajanje!. $ogu'a je i kon&uzija putem singularne
sukcesije, kad poverilac ustupi svoje potraivanje duniku.
+ejstva kon&uzije* kon&uzija automatski proizvodi dejstvo bez nekih posebnih uslova, osim u sluaju kad je
obaveza upisana u javnoj knjizi mora se izvriti upis brisanja!, kad jemac nasledi poverioca obaveza glavnog
dunika ne prestaje! i kad poverioci zahtevaju odvajanje zaostavtine od imovine naslednika
E+ opro8!aj %o!pu#!* &uga %acep!ilacija* je ugovor -alju)en i-"e.u poverioca i &u'nia oji"
poverilac i-javljuje &a ne;e !ra'i!i o& &u'nia &a i#pla!i &ug oji i"a pre"a nje"u/ a &u'ni
i-javljuje &a je #agla#an #a !o" i-javo"+ Otpust duga je dvostrani pravni posao, jer se zahteva
saglasnost dunika
,azlikujemo potpuni gase se i glavna i sporedna potraivanja poverioca prema duniku! i delimini otpust duga
poverilac mu oprata samo deo duga!. Otpust duga uinjen jednom solidarnom duniku ima dejstvo samo u
odnosu na njega dok se prema ostalima obligacija ne gasi. % sluaju zakonske obaveze izdravanja nije mogu'
otpust duga
F+ Pac!u" &e non pe!en&o je je&no#!rana i-java %obe;anje* poverioca &a ne;e !ra'i!i i#pla!u &uga o&
&u'nia+ Ovo je jednostrana izjava volje kojom se dunik ne oslobaa svoje obaveze, ve' moe da
istakne prigovor ako poverilac zahteva isplatu. "poredna prava poverioca se gase.
2A0TARELO0T
je pro!e o&re.enog vre"ena naon ojeg obligacija po#!aje neu!u'iva+ Obligacija ne prestaje, samo se gubi
pravo da se trai ispunjenje obaveze. /astarelost nastupa kad protekne zakonom odreeno vreme u kome je
poverilac mogao traiti ispunjenje obaveze.
"ud na zastarelost pazi po prigovoru tuenog, ne po slubenoj dunosti. Prigovor se moe ista'i samo do
zakljuenja glavne rasprave. 9ad zastari glavno potraivanje zastarevaju i sporedna potraivanja kamate,
plodovi!.
/astarelost po)inje !e;i prvog &ana po &o#pelo#!i po!ra'ivanja/ tj kad poverilac ima pravo da zahteva
ispunjenje obaveze, a nastupa kada je istekao poslednji dan roka koji je zakonom odreen. Odredbe koje reguliu
rokove zastarelosti su imperativnog karaktera, a dunik se ne moe unapred odre'i prava na prigovor
zastarelosti. Potraivanja iz zakonske obaveze izdravanja i pravo na deobu zajednike stvari ne zastarevaju.
8ko je potraivanje bilo obezbeeno zalogom ili hipotekom, poverilac se i po proteku roka moe naplatiti iz
vrednosti dobijene prodajom zaloene stvari ako zaloenu stvar ima u posedu ili ako je hipoteka upisana u
javnim knjigama!
Roovi -a#!arelo#!i7
opti rok je 3G go&ina
za E go&ina zastarevaju* povremena potraivanja, potraivanja ugovaraa osiguranja iz ugovora o
osiguranju ivota
u roku od C go&ine zastarevaju potraivanja povremenih davanja koja dospevaju godinje ili u kra'im
periodima zakupnina!, meusobna potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga,
naknada tete objektivni rok 3 godina, subjektivni 7 godine!, potraivanja osiguravaa iz ugovora o
osiguranju
u roku od 3 go&ine zastarevaju potraivanja za isporuenu toplotnu i elektrinu energiju, plin, vodu,
odravanje isto'e, radio i 6B pretplate, pote, tele&ona, pretplate na povremene publikacije
..
2a#!oj -a#!arelo#!i -na)i &a ro ni ne po)inje &a !e)e7
izmeu suprunika, roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo, za vreme mobilizacije u pogledu
potraivanja lica na vojnoj dunosti, potraivanja koja imaju lica zaposlena u tuem doma'instvu prema
poslodavcu sve dok traje radni odnos
zastarevanje tee i prema maloletniku i drugom poslovno nesposobnom licu ali zastarelost potraivanja
koja imaju ova lica, ako nemaju zakonskog zastupnika, ne moe nastupiti dok ne protekne dve godine od
kad su postali poslovno sposobni ili dobili zastupnika
Prei& -a#!arelo#!i -na)i &a -a#!arelo#! oja je po)ela &a !e)e #e prei&a -bog o&re.eni$ )injenica7
kad dunik prizna dug ili kad poverilac podigne tubu ili preduzme neku drugu procesnu radnju ako
poverilac povue tubu ili ona bude odbaena ili tubeni zahtev odbijen, smatra se da do prekida nije ni
dolo!
Posle prekida zastarevanje tee iz poetka
9od prelu-ije nema zastoja ni prekida i gubi se pravo, odnosno prestaje obaveza dunika za razliku od
zastarelosti, kada pravo postoji samo je neutuivo!. O prekluzivnim rokovima sud vodi rauna po slubenoj
dunosti.
,GOVORI : POJAM/ 2NA9AJ
I <ARA<TERI0TI<E
,govor je pravni po#ao oji na#!aje #agla#no8;u volja &va ili vi8e lice #a cilje" &a #e po#!igne neo pravno
&ej#!vo+ Obligacionopravno dejstvo ugovora se sastoji u stvaranju, izmeni ili gaenju obligacija. 1edno od
osnovnih naela je na)elo #lobo&e ugovaranja, meutim ova sloboda ne sme biti protivna imperativnim
normalna, javnom poretku, dobrim obiajima i moralu. "loboda ugovaranja se ogleda u slobodnom izboru
svakog lica da li 'e zakljuiti ugovor, sa kim, koju vrstu ugovora, koja 'e biti sadrina i &orma uz ogranienje
zakonom propisane &orme!, kako 'e urediti svoja prava i obaveze, kako 'e menjati ugovor, kako 'e ugovor
prestati isl.
I-u-eci*
sluajevi obaveznog osiguranja, prevoznika u javnom saobra'aju i ostalih javnih preduze'a
sloboda ugovaranja je ograniena kod tipskih kod kojih su pravila unapred odreena javnopravnim
propisima ili pravilima odreenih organizacija! i adhezionih ugovora
sloboda ugovaranja je ograniena i u pogledu &orme kod odreenih ugovora recimo kod kupoprodaje
nepokretnosti gde se zahteva pismena &orma!
OP?TI ,0LOVI 2A 2A<LJ,9ENJE ,GOVORA
1. #agla#no#! volja i po#lovna #po#obno#! ugovorni$ #!rana
%govorne strane moraju da postignu saglasnost o bitnim elementima ugovora, a izjavljena volja mora biti
slobodno data. "aglasnost volja se postie kroz ponudu i prihvat ponude.
ponu&a je i-java volje je&nog lica ojo" po-iva &rugo lice na -alju)enje ugovora po& u#lovi"a
&a!i" u ponu&i+ Ponuda mora biti ozbiljna, data sa namerom da se zakljui ugovor animus
contrahendi!, mora biti data odreenom licu ili odreenom krugu lica i mora da sadri bitne elemente
ugovora. Ponudilac moze dati ponuenom rok da se izjasni o ponudi. 9ada se radi o ponudi uinjenoj
odsutnom licu, ponudilac je vezan ponudom onoliko koliko je potrebno da ponuda stigne do ponuenog
.5
i da ovaj odgovori. "ve do momenta dok ponuda ne stigne do ponuenog ponudilac je moe opozvati.
Punuda obavezuje i naslednike za ovo vreme ukoliko je nastupila smrt u meuvremenu!
pri$va!anje ponu&e je i-java volje ponu.enog ojo" pri$va!a pre&log ponu&ioca -a -alju)enje
ugovora po& u#lovi"a o&re.eni" u #a"oj ponu&i+ Prihvat ponude se mora u potpunosti slagati sa
ponudom, mora biti dat od strane ponuenog ili njegovog ovla'enog zastupnika, izjava mora biti data
u nameri da se zakljui ugovor, mora da se dostavi u roku ukoliko je rok odreen!, odnosno
blagovremeno. Ponueni ne sme da menja ponudu mora je prihatiti u celosti! inae 'e se smatrati da je
ponuda odbijena i da je uinjena nova ponuda od strane ponuenog. Ponuda se ne moze prihvatiti
pre'utno osim u sluaju kada su stranke zakljuile ugovor na odreeno vreme. 6ada se isti moe
pre'utno produiti. 9ao i kada su ugovorne strane u stalnom poslovnom odnosu, ili ako se sporazumeju
da 'utanje jedne od njih znai da je ugovor zakljuen.
9od prisutnih lica ugovor se smatra zakljuenim od trenutka kada je ponueni dao izjavu o prihvatu. 9od
ugovora izmeu odsutnih lica razlikujemo teoriju izjave ugovor je zakljuen kad je ponueni dao
saglasnost na ponudu!, teoriju slanja kad je ponueni poslao izjavu o prihvatu!, teoriju prijema kad je
ponudilac primio izjavu o prihvatu! i teoriju saznanja kad je ponudilac saznao za sadrinu izjave!.
6eorija slanja i teorija izjave su povoljnije za ponuenog, meutim ponudilac jo ne zna kakva je
njegova izjava a ugovor se smatra zakljuenim. 9od nas je prihva'ena !eorija prije"a ugovor je
zakljuen kad ponudilac primi izjavu o prihvatu!
2. po#!ojanje pre&"e!a ugovora
Predmet ugovora su obaveze koje ugovorne strane treba da izvre, odnosno neko injenje, trpljenje, neinjenje.
Predmet mora biti odreenCodrediv, mogu' i dozvoljen. -emogu'nost moe biti*
subjektivna kada odreeno lice ne moe da ispuni obavezu i dunik je u obavezi da naknadi tetu! i
objektivna
poetna i naknadna
pravna kada nije mogu'e ispuniti obavezu zbog imperativnih normi, recimo prodaja stvari van prometa!
i &aktika
% sluaju objektivne, poetne ili pravne nemogu'nosti ugovor nije ni nastao.
3. po#!ojanje o#nova %au-e*ugovora
Osnov ugovora je ono zbog ega se dunik obavezuje, odnosno pravni cilj obave-ivanja.
,azlikujemo objektivno i subjektivno shvatanje*
subjektivno shvatanje de&inie osnov kao psiholoku kategoriju vezanu za izjavu volje, odnosno to je
razlog koji je stranke naveo da zakljue ugovor takav kakav su zakljuile
objektivno shvatanje osnov poistove'uje sa ciljem koji je naveo stranke na preuzimanje obaveza
subjektivno#objektivno shvatanje polazi od toga da osnov ima i subjektivne i objektivne elemente. Pri se
ogledaju u izjavi volje da se zakljui ugovor sa odreenim ciljem, a drugi elemenat je u prenosu imovine
sa jedne na drugu stranu
)z ovoga dolazimo do zakljuka da osnov nije psiholoki ili ekonomski, ve' pravni cilj obavezivanja.
/a razliku od osnova "o!iv predstavlja pobude koje su navele stranke da zakljue ugovor i preuzmu obaveze, i
on je psiholoka kategorija. Osnov ugovora je uvek isti za odreenu vrstu ugovora i poznat je i drugoj ugovornoj
strani, dok motiv nije.
PO0EBNI ,0LOVI 2A 2A<LJ,9ENJE ,GOVORA
1. o&re.ena @or"a
>or"a ugovora je na)in na oji ugovorne #!rane i-ra'avaju #voju volju+ 9roz &ormu se ispoljava sadrina
.7
ugovora. % zavisnosti od toga da li je &orma bitan element ugovora razlikujemo &ormalne i ne&ormalne ugovore.
-e&ormalni se mogu zakljuiti u bilo kojoj &ormi, dok se kod &ormalnih zahteva propisana &orma za panovanost.
% rimskom pravu je preovlaivao princip &ormalizma, dok u savremenom pravu preovlauje on#en-uali-a"/
to znai da je dovoljna saglasnost volja ugovornih strana u bilo kojoj &ormi. )zuzeci su ugovori za koje zakon
propisuje pismenu &ormu kao to su ugovor o prometu nepokretnosti, o graenju, o licenci, osiguranju, jemstvu,
doivotnom izdravanju isl. -aknadne izmene i dopune ugovora moraju biti u &ormi koja se zahteva za osnovni
ugovor
2. &avanje #agla#no#!i ili pri#!ana na -alju)enje ugovora
/a zakljuenje nekih ugovora zahteva se saglasnost tre'eg lica ili odobrenje nadlenog dravnog organa kao npr
za kupovinu pitolja, izvoz odreenih proizvoda itd!, prethodno ili naknadno. +ozvola, odnosno odobrenje
moraju biti u &ormi propisanoj za ugovor za koji se daju. %koliko se zahteva naknadna saglasnost, tj odobrenje, i
ono bude dato, ugovor proizvodi pravno dejstvo od momenta zakljuenja. "aglasnost se zahteva kod zakljuenja
ugovora sa maloletnim licima i licima koja ne mogu da se sama staraju o sebi, kao i radi zatite javnih interesa.
<LA0I>I<ACIJA >ORMI
1. pre"a na)inu i#poljavanja
pi#"ena @or"a znai da sadrina ugovora mora biti data u pismenom obliku i da ugovor mora
biti svojeruno potpisan ispod teksta ugovora. 9od dvostranih ugovora mora da stoji potpis obe
strane, dok kod ugovora gde se samo jedna strana obavezala mora da stoji njen potpis. Potpis se
stavlja ispod teksta ugovora. 9od ugovora o kupoprodaji nepokretnosti &orma je bitan elemenat
ugovora, a potpisi se moraju overiti kod suda.
% sluaju da su strane ve' izvrile ugovor ali nisu ispotovale &ormu kod &ormalnog ugovora, zakon
predvia mogu'nost konvalidacije takvog ugovora uz odreena pravila* ako se radi o usmenom
ugovoru, on se ne moe konvalidirati. %koliko se radi o pismenom ugovoru ali potpisi nisu
overeni kod suda, takav ugovor se moe konvalidirati ukoliko je izvren u celosti ili preteno,
ukoliko nije povreeno pravo pree kupovine ili prinudni propis.
#ve)ana @or"a %@or"a javne i#prave* je u odreenim situacijama uslov punovanosti ugovora.
"veana &orma podrazumeva ue'e dravnog organa, kao to je to sluaj sa kupoprodajom
nepokretnosti, gde se radi o pasivnom ue'u dravnog organa. 9od ugovora o doivotnom
izdravanju ili kod ugovora o ustupanju i raspodeli za ivota zakon propisuje aktivno ue'e
dravnog organa na taj nain to 'e sudija pred kojim stranke zakljuuju ugovor prethodno
upozoriti stranke na pravne posledice i tek nakon toga overiti ugovor. 8ko se ovakvi ugovori
overavaju preko punomo'nika i njegovo punomo'je mora prethodno biti dato u &ormi javne
isprave. Postoji i no!arijalna @or"a za ugovore koji se overavaju kod notara kao to je ugovor
o poklonu, brani ugovori, konstituisanje hipoteke isl!.
realna @or"a podrazumeva pored saglasnosti volja i predaju stvari. ,anije su to bili ugovor o
zajmu, zalozi, kapari, prevozu robe isl, a savremeni pravni sistemi naputaju realnu &ormu. /OO
propisuje da su ugovor o zajmu, ostavi i zalozi konsezualni i nastaju prostom saglasno'u volja,
dok se za ugovor o poklonu, posluzi i kapari koriste predratna pravila "0/, O0/ ili 80/ i oni
su ostali relani ugovori.
2. pre"a na)inu na#!ana
-aon#a @or"a postoji kad je zakon propisao &ormu, kao ius cogens, kao uslov punovanosti.
% situacijama kada nije dovoljno jasno da li se radi o bitnoj &ormi ili ne polazi se od svrhe &orme
i njenog znaaja.
.4
,govorena @or"a postoji kada se stranke dogovore da posebna &orma bude uslov punovanosti
ugovora. %govorena &orma ne sme biti slabija od zakonom propisane za tu vrstu ugovora.
3. pre"a pravno" &ej#!vu
bi!na @or"a %a& #ole"ni!a!e"* je &orma koja se zahteva za punovanost ugovora, a
nepotovanje ove &orme povlai nitavost
&oa-na @or"a %a& proba!ione"* znai da ugovor nastaje i bez te &orme, &orma nema
konstitutivni karakter, ali slui kao dokazno sredstvo i jedino se u toj &ormi moe dokazivati
postojanje ugovora.
Od ovog treba razlikovati @or"alno#! publici!e!a koji slui da bi se zatitila tre'a lica, recimo upis
u zemljinim knjigama! i @i#alne @or"alno#!i koje slue radi naplate poreza i zatite &iskusa,
npr ugovor o kupovini putnikog vozila se zakljuuje u pismenoj &ormi radi naplate poreza a ne
zato to je pismena &orma uslov punovanosti!
PREGOVORI : PRAVNA DEJ0TVA
%Culpa in Con!ra$en&o*
Pre nego to doe do zakljuenja ugovora po pravilu se vre pregovori. Pregovori ne obavezuju i svaka strana ih
moe prekinuti kad ho'e. $eutim, ukoliko je jedna strana vodila pregovore bez namere da zakljui ugovor ili
odustane bez valjanog razloga, duna je da nadoknadi tetu drugoj strani koju je imala u vezi sa pregovorima
primena naela savesnosti i potenja!. +rugim reima, na zakon propisuje da iako pregovori ne obavezuju,
stranke se moraju ponaati u skladu sa naelom savesnosti i potenja.
T,MA9ENJE ,GOVORA
6umaenje znai odreivanje smisla ugovora u situaciji kada su odredbe ugovora nejasne ili neprecizne, pa o
njima postoji nesaglasnost izmeu ugovornih strana. 9ao tuma se javlja sud.
,azlikujemo tri metoda tumaenja*
subjektivni metod cilj tumaenja je prona'i zajedniku volju ugovornih strana
objektivni metod ugovor treba tumaiti prema obiajima sredine u kojoj je ugovor zakljuen
danas preovlauje subjektivno#objektivni metod koji polazi od stvarne volje ugovornih strana ali ne
zanemaruje ni pravila javnog poretka i morala odreenog drutva
-a /OO predvia da se ugovorne odredbe primenjuju onako kako glase, pa se jasne odredbe i ne tumae. 9od
spornih odredbi se istrauje stvarna volja ugovornih strana. Pored ovog osnovnog pravila postoje i neka
dopunska* ugovornu odredbu treba tumaiti tako da ugovor ostane na snazi< pojedinane odredbe se tumae u
duhu celine ugovora< kad se radi o &ormularnim i adhezionim ugovorima nejasne odredbe se tumae u korist
druge strane, koja je pristupila takvom ugovoru< nejasne odredbe u ugovoru bez naknade se tumae u korist
strane koja je u obavezi, a u teretnom tako da se postigne uzajamnost davanja ugovornih strana
VR0TE ,GOVORA
1. pre"a -aon#o" reguli#anju
.3
i"enovani su oni koji su navedeni u zakonu kupoprodaja, zakup, zajam, ortakluk!
nei"enovani su oni koji postoje u praksi ali nisu regulisani zakonom ugovor o &aktoringu!
"tranke su slobodne da zakljuuju kako imenovane tako i neimenovane ugovore, a neimenovani ugovori koji su
esti u praksi uglavnom vremenom prerastu u imenovane kao to je sluaj sa ugovorom o alotmanu
Pra!i)ni -na)aj se ogleda u tome to kod imenovanih ugovora dovoljno je da se stranke sporazumeju o bitnim
elementima ugovora a ostali su regulisani zakonom i stranke ih ne moraju posebno ureivati. 9od neimenovanih
ugovora sva pitanja se moraju detaljno regulisati uz potovanje imperativnih propisa, javnog poretka i morala!
2. pre"a o&no#u prava i obave-e
je&no#!rano(obave-ni %unila!eralni* i &vo#!rano(obave-ni %#inalg"a!i)ni*
9od unilateralnih obaveza nastaje samo za jednu ugovornu stranu poklon, zajam, ostava, posluga
bez kamate ili naknade!, dok kod sinalgmatinih obaveze postoje na obe strane kupoprodaja,
zakup, ugovor o delu!
Ovo se razlikuje od jednostranih pravnih poslova. %govor je uvek dvostran pravni posao, a
jednostrani poslovi nastaju izjavom volje jedne strane testament, javno obe'anje nagrade !
9od dvostrano-obaveznih ugovora vae slede'a pravila* ako jedna ugovorna strana nije ispunila
obavezu, druga strana ima prigovor neispunjenja< ako jedna strana ne ispuni obavezu druga
moe traiti raskid ugovora< pravo na ponitaj ugovora zbog prekomernog ote'enja ili
zelenaenja< rizik sluajne propasti stvari je mogu' samo kod dvostrano#obaveznih ugovora<
razliita su pravila o tumaenju spornih odredbi< ustupanje ugovora tre'em licu je mogu'e samo
kod sinalgamtinih ugovora
!ere!ni %onero-ni* i &obro)ini %lura!ivni*
6eretni su oni kod kojih jedna ugovorna strana daje naknadu za ono to prima od druge, dok se kod
dobroinih ne daje nikakava naknada.
Ovu podelu treba razlikovati od prethodne. +vostrano#obavezni ugovori su svi teretni, ali svi
jednostrano#obavezni nisu dobroini npr. zajam sa kamatom, posluga ili ostava sa naknadom!
/a ove ugovore vae i neka posebna pravila* kod teretnih ugovora odgovara se za pravne i &izike
nedostatke, a kod dobroinih samo za zlu nameru< dobroini se lake ponitava ili prestaje
opoziv poklona!< uslovi za paulijansku tubu kod dobroinih su laki< tumaenje je drugaije
o"u!a!ivni i alea!orni
Komutativni su one kod kojih se prava i obaveze znaju u momentu zakljuenja ugovora, precizno su
odreeni i ne zavise od nekog budu'eg dogaaja, a prestacije su po pravilu ekvivalentne.
Aleatorni su oni kod kojih strane u momentu zakljuenja ne znaju tane vrednosti prestacija ugovor
o doivotnom izdravanju, igre na sre'u itd!.
Prekomernom ote'enju podleu samo komutativni ugovori.
3. pre"a nu'ni" u#lovi"a -a na#!ana ugovora
@or"alni su oni kod kojih se za punovanost zahteva odreena &orma kupoprodsja
nepokretnosti, osiguranje itd!. ;orma moe biti ad solemnitatem ili ad probationem u kom
sluaju ugovor nastaje i bez te &orme ali u sluaju spora moe se dokazivati jedino u toj &ormi
,azlikujemo konsezualne i relane ugovore. 9od on#e-ualni$ ugovor nastaje prostom saglasno'u
volja, dok se kod realni$ zahteva i predaja stvari poklon, kapara!
ne@or"alni su oni koji se mogu zakljuiti u bilo kojoj &ormi
4. pre"a &u'ini !rajanja pre#!acije
ugovori #a !renu!ni" pre#!acija"a su oni kod kojih se prestacije izvravaju u jednom trenutku
poklon, kupoprodaja!
ugovori #a !rajni" pre#!acija"a se ne izvravaju u jednom momentu, ve' periodino zakup,
.>
doivotno izdravanje!
Ovde razlikujemo ugovore sa periodinim izvrenjem u tano odreenim vremenskim razmacima i
na isti nain! i ugovore sa sukcesivnim izvrenjem u delovima u ugovorenim rokovima!
Ova podela ima i praktini znaaj jer se primenjuju razliita pravila u zavisnosti od vrste* ugovori sa
trajnim prestacijama se zbog neizvrenja raskidaju otkazom koji vai za ubudu'e, dok kod
ugovora sa trenutnim prestacijama otkaz deluje retroaktivno vra'a se ta je dato!< klauzula
rebus sic stantibus se moe primeniti samo kod ugovora sa trajnim prestacijama
5. pre"a ara!eru pre#!acije
je&no#!avni %pro#!i* su oni koji se sastoje od jednog tipa ugovora zajam, ostava, prodaja,
poklon!
"e8ovi!i ugovori su oni koji se sastoje od elemenata koji su karakteristini za vie tipova
ugovora, i naje'e su neimenovani se&, ugovor o pansionu itd!. Postavlja se pitanje koja pravila
'e se primeniti na ove ugovore i razvile su se tri teorije* teorija apsorpcije primeni'e se pravila
za vrstu ugovora koji je dominantan!, teorija kombinacije primeni'e se kombinacija ugovora! i
teorija kreacije ostavlja sudu ovla'enje da primeni pravila koja smatra da su najcelishodnija u
konkretnom sluaju!
6. pre"a !e$nici i na)inu -alju)enja
ugovori #a #pora-u"no o&re.eno" #a&r'ino" i ugovori po pri&#!upu
ole!ivni i in&ivi&ualni ugovori
Kolektivni ugovori su oni kod kojih prilikom zakljuenja uestvuju lica koja su predstavnici
odreenih kolektiviteta. )ako sva ta lica nisu uestvovala uzakljuenju ugovora nego samo
njihovi predstavnici!, ugovor se odnosi na sve njih.
Individualni ugovori proizvode dejstvo samo prema strankama koje su zakljuile taj ugovor.
/a obligaciono pravo su karakteristini individualni, a za radno pravo kolektivni ugovori. % s&eri
obligacija kolektivni ugovori se javljaju u oblasti osiguranja.
generalni i po#ebni ugovori
0eneralni ugovori se uglavnom zakljuuju na due vreme i obaveze stranaka su regulisane na
uopten nain recimo kod izgradnje velikih investicionih objekata!, dok se posebni zakljuuju
na kra'i period i obaveze ugovorih strana su utvrene na konkretan nain. % praksi se obino
zakljuuje jedan opti i vie posebnih ugovora, pri emu posebni zavise od opteg, a poto se
zakljuuju na kra'i period njima mogu da se otkloni uticaj promenjenih okolnosti.
7. pre"a -avi#no#!i je&ni$ o& &rugi$
#a"o#!alni %glavni* samostalno egzistiraju i ne zavise od drugog ugovora ugovor o delu,
kupoprodaji, poklonu, zakupu!
ace#orni %#pore&ni* ugovori su vezani za glavni ugovor i bez glavnog nemaju znaaj. $ogu
nastati istovremeno sa glavnim ili naknadno, kao njegov sastavni deo ili kao poseban ugovor
ugovor o kapari, jemstvu, zalozi!
Praktini znaaj se ogleda kod prestanka* kad prestane glavni ugovor, sporedni se ne moe odrati
bez njega
8. pre"a vi&ljivo#!i o#nova %au-e*
au-alni su oni ugovori kod kojih je vidljiv osnov kupoprodaja!
ap#!ra!ni ugovori su oni kod kojih osnov nije vidljiv to ne znai da ne postoji!, kao to je
sluaj sa menicama i ekovima.
.?
9. pre"a li)no#!i ugovorni$ #!rana
in!ui!u per#onae su onih kod kojih je bitan elemenat ugovora svojstvo linosti ugovor o delu,
ortakluku, doivotnom izdravanju!. %glavnom se zakljuuju izmeu lica koja uivaju
meusobno poverenje. Praktini znaaj* kod ovih ugovora ne vai sukcesija, ve' smr'u
ugovorne strane prestaje ugovor< izvrenje obaveze se ne moe preneti na drugo lice, i ne moe
se prinudno izvriti obaveza
ugovori -alju)eni be- ob-ira na #voj#!vo li)no#!i %in!er par!e#*
10. pre"a ugovornoj obave-i &a #e -alju)i &rugi ugovor
pre&ugovor %pre!$o&ni ugovor* prethodi konanom ugovoru i njime se stranke obavezuju da
'e zakljuiti konani ugovor. Predugovor sadri sve bitne elemente konanog ugovora. 9ada je
za glavni ugovor predviena &orma i predugovor mora biti u toj &ormi. /a predugovor vae
pravila o promenjenim okolnostima, pri emu predugovor ne obavezuje ugovorne strane
Od predugovora treba razlikovati pregovore koji u naelu ne obavezuju ali stranka koja vodi
pregovore bez namere da zakljui ugovor i drugoj strani prouzrokuje tetu, duna je da je
nadoknadi.
ona)ni %glavni* ugovor # zakljuenje glavnog ugovora moe se zahtevati u roku od > meseci
od isteka roka predvienog za zakljuenje u predugovoru, a ako rok nije odreen onda od dana
kada je prema prirodi posla trebao da se zakljui. %koliko jedna strana odbije da zakljui
ugovor, druga strana ima pravo na naknadu tete
Od glavnog ugovora treba razlikovati pun!aciju koja je pismeni koncept ugovora koji su potpisale
obe strane. -ije konani ugovor ali sadri sve bitne elemente ugovora, i ukoliko ne doe do
zakljuenja pismenog ugovora punktacija vai kao ugovor i obavezuje strane u pogledu onoga
to su predvidele u punktaciji.
OP?TA DEJ0TVA ,GOVORA
1. &ej#!va ugovora "e.u ugovorni" #!rana"a : ugovor proizvodi obligaciono#pravna dejstva, ugovor je
justus titulus pravi osnov!, a da bi proizvodio stvarno#pravno dejstvo mora da postoji modus aDuirendi
upis u zemljie knjige recimo!. +alje, ugovor proizvodi relativno dejstvo, to znai da u naelu ne
proizvodi dejstva u odnosu na tre'a lica. %govorna dejstva se prostiru na univerzalne sukcesore izuzev
ugovora intuitu personae! bez obzira to oni nisu uestvovali u zakljuenju ugovora. %govor ne
proizvodi dejstvo prema nasledicima i kad ugovorne strane same to ugovore. %govorne strane mogu
zakljuiti ugovor preko zastupika ili punomo'nika, ali ova lica nisu tre'a lica, jer zakljuuju ugovor u
ime i za raun stranke.
2. &ej#!va ugovora pre"a !re;i" lici"a : ugovori po pravilu ne proizvode dejstva prema tre'im licima,
uz izuzetak ugovora u korist tre'eg lica. %govori na teret tre'eg lica nisu dozvoljeni.
ugovor u ori#! !re;eg lica je ugovor kod koga se jedna strana obavezala prema drugoj da 'e
uiniti neku prestaciju u korist tre'eg lica. %govorne strane su #!ipulan! i pro"i!en!, a tre'e lice
je bene@icijar bene&icijar nije ugovorna strana!. /a nastanak ugovora ne zahteva sa saglasnost
bene&icijara. Eene&icijar iako nije stranka u ugovornom odnosu ima pravo da zahteva ispunjenje
od dunika. 6re'e lice moe biti svako lice sem promitenta i stipulanta i njihovih univerzalnih
sukcesora!, ne mora biti poslovno sposobno, ni precizno odreeno. Ovo je ne&ormalan ugovor.
Fto se tie pravne prirode ovog ugovora imamo razliite stavove* prema teoriji ponude radi se o dva
odnosa u ovom ugovoru izmeu stipulata i promitenta i izmeu promitenta i bene&icijara!. Ova
.@
teorija je naputena. Prema drugom shvatanju ovaj ugovor je poslovodstvo bez naloga, prema
tre'em jednostrana izjava volje, a prema etvrtom miljenju radi se o samostalnom nezavisnom
ugovoru
obe;anje ra&nje !re;eg lica postoji kada jedna ugovorna strana preuzima obavezu da se zauzme
kod tre'eg lica da ono neto uini drugoj ugovornoj strani, pri emu ne garantuje da 'e tre'e lice
tu radnju i izvriti. 8 druga situacija je kada jedna ugovorna strana strana garantuje jemi!
drugoj da 'e tre'e lice izvriti odreenu radnju. % sluaju da tre'e lice ne izvri radnju, ugovorna
strana koje je garantovala mora nadoknaditi tetu
PO0EBNA DEJ0TVA DVO0TRANI1 TERETNI1 ,GOVORA
3+ obave-a -a8!i!e o& pravni$ ne&o#!a!aa %evicija*
"vaka ugovorna strana odgovara za pravne nedostatke koji mogu da prouzrokuju nemogu'nost ispunjenja
obaveze. Evicija je pravno u-ne"iravanje pribavioca #!vari+ Ovo treba razlikovati od &aktikog
uznemiravanja kada pribavilac ima tubu zbog smetanja dravine poseda!. 6re'e lice koje smatra da je vlasnik
stvari pokre'e spor protiv pribavioca reivin&iaciono" !u'bo".
,azlikujemo potpunu i deliminu evikciju. Potpuna evikcija postoji kada je pribaviocu oduzeta cela stvar, a
delimina kad mu je oduzet deo npr deo poseda!, ili kad na stvari postoji teret npr slubenost prolaza!. %
sluaju potpune evikcije ugovor se raskida po sili zakona, dok kod delimine evikcije pribavilac moe da raskine
ugovor ili da zahteva srazmerno umanjenje cene. % oba sluaja mu pripada pravo na naknadu tete osim u
sluaju da je znao da postoji ova mogu'nost. Pravo pribavioca na zatitu od evikcije prestaje posle isteka od
godinu dana od saznanja za postojanje prava tre'eg. /a zatitu od evikcije nije od znaaja da li je prenosilac znao
ili ne za postojanje prava tre'eg, ali jeste od znaaja da pribavilac nije znao za taj nedostatak, kao i da je
nedostatak postojao u mometu zakljuenja ugovora, i da je pribavilac blagovremeno obavestio prenosioca.
B+ obave-a -a8!i!e o& "a!erijalni$ ne&o#!a!aa
$aterijalni nedostaci postoje ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu, ili za naroitu
upotrebu koja je bila poznata prenosiocu, ako nema svojstva koje su strane ugovorile, ili ako nije u skladu sa
uzorkom ili modelom koji je pribaviocu bio prezentovan.
Prodavac ne'e odgovarati za mane koje su kupcu bile poznate ili mu nisu mogle biti nepoznate. -aime, obaveza
kupca je da stvar pregleda i u roku od @ dana a kod ugovora u privredi odmah! obavesti prodavca. %koliko je
pregled obavljen u prisustvu prodavca duan je da mu odmah stavi primedbu na nedostatak. "kriveni nedostatak
je onaj koji se nije mogao otkriti uobiajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari. 9upac je duan da u
obavetenju opie u emu se sastoji nedostatak. Pored subjektivnog roka od @ dana, postoji i objektivni i on
iznosi > meseci od dana predaje stvari. Prodavac odgovara za skrivene nedostatke bez obzira da li je znao ili ne,
ali ukoliko je prodavac znao za nedostatak, kupac ne gubi pravo ni nakon > meseci. 9upac koji kupi stvar na
prinudnoj javnoj prodaji nema pravo na zatitu od materijalnih nedostataka.
9upac ima pravo da zahteva da se otkloni nedostatak ili preda druga stvar, snienje cene, moze da raskine
ugovor. 9upac nema pravo da raskine ugovor* ako je stvar potpuno ili delimicno propala ili ote'ena, ako je
potroen deo stvari pre nego to je otkriven nedostatak, ako je izmenjen deo stvari u toku redovne upotrebe, ako
se radi o neznatnom otecenju stvari.
9ad je u pitanju tehnika roba maine, aparati!, prodavac garantuje i za ispravno &unkcionisanje stvari. %koliko
stvar ne &unkcionie kupac moe da trai da se obavi popravka u razumnom roku, a ako se ne obavi popravka da
se zameni drugom stvari. Ovo pravo kupac ima i prema prodavcu i prema proizvoau. Eitno je da je zahtev
podnet u garantnom roku. 9upac takoe ima pravo i na naknadu tete koje je pretrpeo to nije mogao da koristi
stvar. %koliko je stvar bila na popravci garatni rok se produava, a kod zamene poinje da tee od poetka.
"tranke se mogu dogovoriti da prodavac ne odgovara za &izike nedostatke robe iili da se njegova odgovornost
.2
suzi recimo kad se kupuje uture!. Ova odredba 'e ipak biti nitava ako je u momentu zakljuenja prodavac
znao za nedostatak i nije to saoptio kupcu, ili ako je tu odredbu nametnuo koriste'i svoj monopolski poloaj
C+ preo"erno o8!e;enje
Prekomerno ote'enje postoji ako je u vreme zakljuenja ugovora postojala oigledna nesrazmera izmeu
obaveza ugovornih strana u dvostranom teretnom ugovoru. %govorna strana koja nije znala i nije mogla znati za
pravu vrednost uzajamnih obaveza, moe traiti ponitenje ugovora. )nstitut prekomernog ote'enja postoji da bi
se zatitilo naelo ekvivalecije jednakosti uzajamnih davanja!
,#lovi -a pri"enu ovog in#!i!u!!a7
ugovor mora biti teretan i komutativan kod dobroinih ugovora nema uzajamnih davanja, a kod
aleatornih sama priroda ugovora ne doputa primenu ovog instituta
nesrazmera u davanjima mora biti oigledna &aktiko pitanje koje se utvruje u svakom konkretnom
sluaju!
ote'ena strana nije znala niti je mogla znati za pravu vrednost prestacija
Ote'ena strana moe zahtevati raskih ili ponitaj ugovora. % oba sluaja vri se restitucija svaka strana vra'a
oo to je primila! a ako se ne moe vratiti onda se vra'a novana protivrednost. %govor se moe i odrati na
snazi, uz smanjenje vrednosti prestacije koja je u oiglednoj nesrazmeri
,ok za ponitaj ili raskid je prekluzivan i iznosi godinu dana od momenta zakljuenja ugovora.
D+ ra#i& ili i-"ena ugovora -bog pro"enjeni$ oolno#!i %rebu# #ic #!an!ibu#*
Prilikom zakljuivanja ugovora imaju se u vidu okolnosti koje postoje u tom mometu. $eutim, mogu'e je da u
meuvremenu doe do promene okolnosti koje oteavaju ili onemogu'avaju izvrenje ugovora. -aime ugovorne
strane su obavezne da izvre ugovor samo ukoliko su okolnosti ostale iste kao i u vreme zakljuenja ugovora.
+a bi klauzula rebus sic statibus imala uticaj moraju biti ispunjeni slede'i uslovi*
ugovor mora biti dvostran i teretan, sa trajnim prestacijama
nove okolnosti znato oteavaju ili onemogu'avaju izvrenje ugovora
zakljueni ugovor vie ne odgovara oekivanjima stranaka i nije ga pravino odrati na snazi
proenjene okolnosti su se desile nezavisno od volje ugovornih strana i bez njihove krivice
"trana na iju tetu su se okolnosti promenile moe da raskine ugovor al ora drugu stranu blagovremeno
obavestiti o raskidu, im su promene nastupile. +ruga strana, pak, moe ponuditi da izeni ugovor kako bi se
prilagodio novih okolnostima.
/ahtev za raskid se postavlja tubo, eventualno protivtubom ili prigovorom.
E+ ne"ogu;no#! i#punjenja
9od dvostrano teretnih ugovora mogu'e je da naknadno nastupi nemogu'nost ispunjenja ugovorne obaveze za
jednu ugovornu stranu. ,izik u ovoj situaciji snosi strana koja ne moe da ispuni obavezu jer gubi pravo na
protivinidbu. ,azlikujemo tri situacije*
nemogu'nost za koju je odgovoran dunik obligacioni odnos se ne gasi ve' poverilac ima pravo na
naknadu tete, ime se zamenjuje prvobitna obaveza dunika teorija zamene i surogata!. -aknada tete
pokriva kako vrednost celokupne prestacije tako i eventualnu tetu. Poverilac, takoe, mora da izvri
svoju obavezu prema duniku. +ruga solucija je da poverilac odustane od ugovora, pri emu ne mora da
ispuni svoju obavezu, a ako je ispunio moe da zahteva da mu se vrati ono to je dao. %koliko je
pretrpeo tetu ima pravo na naknadu.
neomogu'nost za koju je odgovora poverilac obaveza dunika se gasi ali on zadrava svoje
potraivanje prema poveriocu
neomogu'nost za koju nije odgovorna ni jedna strana obligacioni odnos se gasi i ugovorne strane nisu
dune da izvre svoje obaveze
F+ prigovor nei#punjenja ugovora %eHcep!io a&i"ple!i con!rac!u#*
5A
9od dvostrano teretnih ugovora obe ugovorne strane imaju i prava i obaveze. %koliko jedna ugovorna strana ne
ispuni svoju obavezu druga moe da istakne prigovor neispunjenja i nije duna da izvri svoju obavezu.
%slovi za isticanje prigovora su*
mora da se radi o dvostrano teretnom ugovoru
prestacije moraju da budu trenutne, odnosno mora da postoji istovremenost u izvravanju obaveza
da druga strana nije izvrila svoju obavezu
da se radi o glavnim obavezama akcesorna obaveza ne moe biti osnov za isticanje ovog prigovora, a
takoe se ne moe isticati ni ako je obaveza delimino izvrena!
da je druga strana, koja je podigla tubu za ispunjenje ugovorne obaveze, nije navela u tubi da 'e
izvriti svoju obavezu istovremeno sa izvrenjem obaveze tuenog
Ovaj prigovor suspenduje izvrenje obaveze tuenog, i titi subjekte od nesavesnog ponaanja druge ugovorne
strane. 9ad se istakne ovaj prigovor, teret dokazivanja je na drugoj ugovornoj strani, tj na tuiocu.
Od ovog treba razlikovati prigovor nei-ve#nog i#punjenja koji se istie kod dvostrano teretnih ugovora gde ne
postoji istovremenost ispunjenja ugovornih obaveza, i drugi uslov je da se strana kojoj prvoj treba da se izvri
obaveza, nalazi u looj materijalnoj situaciji za koju druga strana nije znala u momentu zakljuenja ugovora ili
joj se situacija pogorala, pa nije izvesno da li 'e biti u mogu'nosti da ispuni svoju obavezu. +ejstvo ovog
prigovora ogleda se u odlaganju izvrenja dok druga strana ne ispuni svoju obavezu ili ne prui garanciju.
,0T,PANJE ,GOVORA
%stupanje postoji kad se menja jedna od ugovornih strana u dvostrano obaveznom ugovoru. 1e&na ugovorna
#!rana %u#!upilac* i- &vo#!rano obave-nog ugovora u#!upa #voja prava i obave-e !re;e" licu %prije"niu*/
&o pre&"e! i o#nov o#!aju nepro"enjeni+
%stupanje je mogu'e samo kod dvostrano obaveznih ugovora, koji nisu izvreni i koji nisu zakljueni intuitu
personae. 9od jednostrano obaveznog ugovora se radi o cesiji promena poverioca! ili prijemu duga.
/a ustupanje se zahteva saglasnost druge ugovorne strane i to u &ormi koja se zahteva za punovanost
ustupljenog ugovora. Ovo iz razloga to nije svejedno ko 'e biti nova ugovrna strana, od znaaja su kako
njegova lina svojstva tako i imovinske prilike. Pristanak se moe dati prilikom zakljuenja ugovora o ustupanju,
pre zakljuenja, ili naknadno.
Fto se tie pravih dejstava, prijemnik preuzima sva prava i obaveze ustupioca, osim neki akcesornih kao to su
jemstvo, zaloga tre'ih lica isl. +a bi dolo do prelaska i ovih prava i jemac i zalogodavac moraju dati saglasnost.
%stupilac odgovara prijemniku samo za punovanost ustupljenog ugovora ali ne i da 'e druga strana izvriti
svoju obavezu. +ruga strana moe da istakne sve prigovore koje je imala prema ustupiocu.
2ELENA?<I ,GOVOR
2elena8i ugovor je -abranjen i ao !aav ap#olu!no ni8!av
/a postojanje zelenakog ugovora moraju biti ispunjeni slede'i uslovi*
oigledna nesrazmera uzajamnih davanja, to procenjuje sud u svakom konkretnom sluaju
namera da se iskoristi teko materijalno stanje, stanje nude ili nepovoljan poloaj druge strane.
Potrebno je da je zelena znao ili mogao znati da se druga ugovorna strana nalai u stanju nude
/elenaki ugovor moe biti i delimino nitav, u onom delu koji se odnosi na zelenaenje.
Ote'ena strana moe zahtevati da se njena obaveza umanji, i ovaj zahtev moe podneti u roku od E go&ina od
zakljuenja ugovora+ 8 !u'ba -a poni8!aj ne -a#!areva jer se radi a apsolutno nitavom ugovoru.
0li)no#!i i-"e.u -elena8og ugovora i preo"ernog o8!e;enja7
5.
oba se primenjuju kod dvostrano obaveznih teretnih ugovora
postoji oigledna nesrazmera davanja
Ra-lie i-"e.u -elena8og ugovora i preo"ernog o8!e;enja7
kod prekomernog ote'enja strana se nalazi u zabludi ili je prevarena, dok kod zelenakog ugovora nije
u zabludi ve' u tekom materijlanom poloaju ili stanju nude
zelenaki ugovor je apsolutno nitav, a prekomerno ote'enje ruljiv ugovor u roku od jedne godine od
zakljuenja!
OP?TI ,0LOVI >ORM,LARNI1 ,GOVORA
% savremenim uslovima razvijene trzisne privrede na znacaju dobijaju opsti uslovi poslovanja koji su najcesce
sadrzani u &ormularnim ugovorima. To #u pravila oja je&na ugovorna #!rana #a#!avlja unapre& i oja #e
pri"enjuju na #ve bu&uce poje&inacne ugovore o&re.ene vr#!e+ Obino su odtampana na odreenom
&ormularu+ Ova pravila se primenjuju samo ukoliko je druga strana upoznata sa njima i ukoliko se saglasila sa
njihovom primenom strana koja je sastavila opte uslove duna je da upozori na njih i da drugoj strani omogu'i
da se sa njima upozna!. Opti uslovi se moraju objaviti na uobiajen nain. %koliko doe do neslaganja izmeu
optih uslova i onoga to su stranke dogovorile, vai'e ono to su se stranke sporazumele.
9od &ormularnih ugovora stranke mogu da menjaju uslove, dok kod adhezionih stranka koja pristupa ugovoru ne
moe da ga menja, ve' samo da prihvati propisane uslove
0RED0TVA OBE2BEIENJA I2VR?ENJA ,GOVORA
0re&#!va obe-be.enja #lu'e &a #e poverilac -a8!i!i o& even!ualnog nei#punjenja ili neblagovre"enog
i#punjenja obave-e o& #!rane &u'nia+
0TVARNA 0RED0TVA
1. apara je #u"a novca ili -a"enljivi$ #!vari oja #e pre&aje prilio" -alju)enja ugovora+ " jedne
strane to je znak da je ugovor zakljuen, a sa druge obezbeenje ispunjenja obaveze. 6o je realan i
akcesoran ugovor. ,azlikuje se od avansa jer je avans delimino izvrenje novane obaveze, uvek se
vra'a u sluaju neispunjenja, a kod konane isplate se uvek uraunava u ukupan iznos duga.
Pravna &ej#!va kapare*
ako je ugovor izvren kapara se vra'a ili uraunava
ako je za neispunjenje kriva strana koja je dala kaparu, gubi je
ako je za neispunjenje kriva strana koja je primila kaparu duna je da vrati dvostruki iznos
ako za neizvrenje nije kriva ni jedna strana kapara se vra'a
u sluaju deliminog izvrenja kapara se vra'a ili se uraunava u naknadu tete zbog
neispunjenja ili zadocnjenja!
2. aucija je #u"a novca oju &u'ni &aje prilio" -alju)enja ugovora+ ,ealan i akcesoran ugovor.
/a razliku od kapare kaucija uvek propada kad doe do neizvrenja, bez obzira na to ko je kriv. 9aucija
se ne moe smanjiti
55
3. %ru)na* -aloga je obave-ivanje &u'nia ili !re;eg lica &a ;e povericu pre&a!i neu pore!nu #!var i-
oje "o'e na"iri!i #voje po!ra'ivanje ao &u'ni ne i#puni #voju obave-u i- glavnog ugovora o
&o#pelo#!i+ Poverilac je obavezan da stvar uva i da je po ispunjenu ugovora vrati. /alogoprimac nema
pravo da koristi zaloenu stvar niti da je da drugom na kori'enje, ve' mora da je uva s npanjom
dobrog privrednika, odnosno doma'ina. % naem pravu je zabranjeno ugovaranje leG commisoriae,
odnosno ugovorne strane ne mogu ugovoriti da 'e u sluaju neispunjenja zaloena stvar pre'i u svojinu
zalogoprimca automatski. "tranke se samo mogu sporazumeti da 'e zalogoprimac mo'i prodati stvar i
tako se namiriti, ili je po prodajnoj ceni zadrati za sebe. 8ko zaloena stvar daje plodove, poverilac
moze da ih zadrzi ali se u tom sluaju oni odbijaju od trokova uvanja zaloene stvari, kamate i na kraju
glavnice. 8ko zaloena stvar ima materijalni ili pravni nedostatak zalogorpimac ima pravo da trai drugu
stvar. %koliko ne naplati svoje potraivanje ima pravo od suda da trai prodaju zaloene stvari i iz te
cene namiri svoje potraivanje. /aloni poverilac ima pravo da naplati svoje potraivanje pre svih ostaih
poverilaca. /alono pravo prestaje prestankom potraivanja ili kada zaloena stvar izae iz dravine
zalogoprimca.
4. $ipo!ea je -alo'no pravo na nepore!no#!i"a
LI9NA 0RED0TVA
3+ ugovorna a-na %#!ipula!io poenae* je #re&#!vo obe-be.enja po!ra'ivanja g&e #e &u'ni obave-uje
&a ;e pla!i!i o&re.enu #u"u novca u #lu)aju &a ne i#puni #voju obave-u ili u #lu)aju &a je ne
i#puni na vre"e+ %govorna kazna je akcesorne prirode a moe se zakljuiti kao posebna klauzula u
okviru glavnog ugovora ili kao poseban ugovor. $oe se odrediti u &iksnom iznosu ili procentualno. %
sluaju neispunjenja obaveze poverilac moe da bira da li 'e traiti ispunjenje ili ugovornu kaznu. 8ko
je ugovorna kazna ugovorena za zadocnjenje poverilac moe traiti i ispunjenje i ugovornu kaznu za
zadocnjenje. % sluaju nesrazmerno visoke ugovorne kazne u odnosu na vrednost i znaaj predmeta
obaveze! sud je na zahtev dunika moe smanjiti. %govorna kazna moe biti i via od iznosa pretrpljene
tete i poverilac ima pravo da je zahteva, ak i u situaciji kada nije nastupila teta. %koliko je ugovorna
kazna manja od stvarno pretrpljene tete, poverilac moe zahtevati i razliku do iznosa stvarne tete.
/a razliku od ugovorne kazne penali su propisani zakonom i ne mogu se smanjiti. % sluaju da postoje i penali i
ugovorna kazna, poverilac moe odabrati jedno od ova dva, ali se ne moe naplatiti po oba osnova.
B+ o&u#!anica je o&re.ena #u"a novca %naj)e8;e* oja #e ugovara -a #lu)aj &a #!rane 'ele &a
o&u#!anu o& ugovora+ Ona se ne daje unapred jer bi bila kapara ili avans!. Odustanica moe da bude
ugovorena za jednu ili za obe ugovorne strane. %koliko je odustanica ugovorena strana koja odustaje od
ugovora zajedno sa izjavom o odustajanju daje i odustanicu. /a razliku od ugovorne kazne odustanica je
pravo da se odustane od ugovora ime se ugovor ujedno i gasi! i nikad se ne kumulira sa izvrenjem
ugovora, za razliku od ugovorne kazne kad se ugovara za zadocnjenje u kom sluaju se moe traiti i
ugovorna kazna i ispunjenje ugovora!.
C+ je"#!vo je li)no #re&#!vo obe-be.enja oji" #e je"ac obave-uje poveriocu &a ce i-vr8i!i obave-u
&u'nia ao &u'ni !o ne u)ini+ Obaveza mora biti punovana i dospela. /a jemstvo se ne zahteva
saglasnost glavnog dunika. 1emstvo moe nastati na osnovu zakona npr kad drava garantuje za tedne
uloge banaka! i na osnovu ugovora. /a jemstvo se zahteva pi#"ena @or"a+ 1emstvo je akcesorne
prirode i ako prestane obaveza glavnog dunika gasi se i jemstvo, ne moe se dati za prirodnu obligaciju,
obaveza jemca ne moe biti ve'a od obaveze glavnog dunika, jemstvo ne moe da se prenese na drugo
lice i odvoji od glavnog duga, jemac ima pravo na sve prigovore koje ima i glavni dunik prema
poveriocu
57
obi)an je"ac je duan je da isplati dug tek ukoliko to ne uini glavni dunik poverilac prvo
morada se obrati glavnom duniku!
je"ac pla!ac solidarno odgovara za obavezu glavnog dunika, ali za razliku od solidarnog
dunika on ne odgovara ako ne postoji glavna obaveza, odnosno nije glavni dunik, i ima
pravo na regres u potpunosti, dok solidarni dunik ima pravo da zahteva regres umanjen za
svoj deo duga
#aje"ci postoje kada vie lica garantuje za obavezu glavnog dunika, i odgovaraju solidarno
povericu, to znai da poverilac od bilo kog jemca moe naplatiti ceo iznos duga. "ajemac
ima pravo regresa prema gllavnom duniku, a ako glavni dunik ne isplati moe da se obrati
ostalim sajemcima ali ne za ceo iznos, ve' za izno sumanjen za njegov deo
je"ac -a nana&u 8!e!e garantuje drugom jemcu da 'e mu naknaditi tetu koju ovaj trpi
zato to je isplatio glavni dug poveriocu. Ovo nije poznato u naem /OO
je")ev je"ac garantuje da 'e isplatiti dug poveriocu ako to ne uine glavni dunik i jemac,
s tim to se ova dva jemca ne nalaze u odnosu solidarnosti. Poverilac prvo mora traiti od
prvog jemca isplatu pa tek onda od jemevog jemca. 1emev jemac regresni zahtev moe da
postavi samo prema glavnom duniku ali ne i prvom jemcu.
PRE0TANA< ,GOVORA
3+ i#punjenje"
B+ ra#i& ugovora : gasi se obligacioni odnos i prestaju sva prava i obaveze. Bri se restitucija vra'aju se
i plodovi! uz obavezu naknade tete zbog neizvrenja obaveze. % odnosu na tre'a lica raskid ne
proizvodi dejstvo ako se radi o savesnom tre'em licu to je &aktiko pitanje!
#pora-u"ni ra#i& postoji kad se ugovorne strane sporazumno dogovore da im prestaje
obligacioni odnos. /ahteva sa saglasnost obe strane. -ije potrebna posebna &orma, osim u
sluaju kada zakon propisuje posebnu &ormu jer to zahteva cilj ugovora npr kupoprodaja
nepokretnosti!. 9od ugovora sa trenutnim prestacijama raskid ima retroaktivno dejstvo, dok kod
ugovora sa trajnim prestacijama vazi za ubudu'e. "porazumni raskid nije mogu' kod trenutnih
ugovora koji su u potpunosti izvreni jer takvi ugovori vie i ne postoje prestali su
ispunjenjem!.
ra#i& -bog nei-vr8enja, pri emu se pravi razlika da li se radi o &iksnim ili ne&iksnim
ugovorima. 9od &iksnih ugovora rok je bitan element i u sluaju zadocnjenja ugovor se raskida
po sili zakona. 9od ne&iksnih ugovora gde rok nije bitan elemenat moraju biti ispunjeni neki
drugi uslovi* da je dvostranoobavezan i teretan ugovor, da dunik nije izvrio svoju obavezu, da
poverilac jeste ispunio svoju obavezu. -e&iksni ugovori se ne mogu odmah raskinuti nego
poverilac ostavlja duniku primeren rok za ispunjenje i tek po proteku tog roka ugovor se
raskida, uz obavetavanje dunika koje je deklarativnog a ne konstitutivnog karakatera!.
-aknadi rok ne mora da se ostavi kada je oigledno da dunik ne'e ili ne moe da ispuni svoju
obavezu
C+ poni8!aj ugovora znai da ugovor od samog poetka nije pravno valjan. %govorne strane nisu potovale
imperativnu zakonsku normu koja propisuje opte uslove za zakljuenje kao to su poslovna sposobnost,
saglasnost volja, predmet ugovora, osnov ugovora i &orma kod onih kod kojih je propisana kao
konstitutivni element!
54
ap#olu!no ni8!avi ugovori #u ugovori oji #u pro!ivni i"pera!ivni" nor"a"a/ javno"
pore!u i &obri" obi)aji"a. -itavi su ugovori bez osnova, sa nedozvoljenim osnovom, iji je
predmet nedoputen, nemogu', neodreen, gde nije potovana konstitutivna &orma isl. Ovi
ugovori ne vae od samog poetka eG nunc!. -itavost jedne odredbe ne povlai za sobom
nitavost celog ugovora ukoliko on bez nje moe da se odri. Bri se restitucija uz obavezu
naknade tete strane koja je kriva za zakljuenje nitavog ugovora. -a apsolutnu nitavost sud
pazi po slubenoj dunosti, a tuba za ponitaj ne zastareva.
rela!ivno ni8!avi %ru8ljivi* ugovori su oni koji sadre nedostatak koji pogaa interese jedne
ugovorne strane, a tu spadaju pre svega "ene volje zabluda, prevara, prinuda!. %govori koje je
zakljuilo maloletno poslovno nesposobno lice, kao i ugovori kod kojih postoji prekomerno
otecenje. Ovi ugovori se mogu konvalidirati, a tubu moe podi'i samo ugovorna strana ija je
volja bila manljiva. "ubjektivni rok je godinu dana, a objektivni 7 godine od zakljuenja
ugovora. "ud ne vodi rauna o ruljivosti po slubenoj dunosti nego po prigovoru stranke. ) u
ovom sluaju se vri restitucija uz obavezu naknade tete nesavesne strane.
3. -bog #"r!i
4. -bog propa#!i #!vari %pre&"e!a* ugovora
5. -bog pro!ea vre"ena
6. -bog o!a-a
PO0LOVOD0TVO BE2 NALO1A
%NE2VANO VR?ENJE T,II1 PO0LOVA*
negotiorum gestio
Ovo je prema /akonu o obligacionim odnosima jedan od izvora obligacija. Po#lovo&#!vo be- naloga je vr8enje
!u.i$ po#lova be- naloga ovla8;enog lica/ ali -a njegov ra)un i ra&i -a8!i!e njegovi$ in!ere#a+ % ovom
odnosu imamo dva lica, poslovou bez naloga i gospodara posla, i oba lica se nalaze u duniko#poverilakom
odnosu.
Brenju tueg posla se moe pristupiti ako*
posao ne trpi odlaganje
ako predstoji teta ili proputanje oigledne koristi
,#lovi za poslovodstvo bez naloga*
posao &aktiki ili pravni! mora biti tu
poslovoa preduzima posao bez naloga, i bez dunosti da ga preduzme. %koliko je postojala dunost za
preduzimanjem posla ne moemo govoriti o poslovodstvu bez naloga
posao je preduzet da bi se zatitio tu interes
Ra-lie i-"e.u po#lovo&!#va be- naloga i #!icanja be- o#nova je u tome to poslovoa preduzima posao da bi
spreio tetu, ili uve'ao tuu imovinu, a kod sticanja bez osnova lice uve'ava svoju imovinu na raun drugog
lica i bez pravnog osnova
Poslovoa bez naloga ima pravo na naknadu nunih i korisnih trokova, kao i tete koju je imao u vezi sa
vrenjem posla, kao i pravo na odgovaraju'u nagradu. 0ospodar posla je duan da preuzme sve obaveze i koristi
iz posla bez naloga.
Vr#!e*
nuno kad poslovoa preduzima posao da bi otklonio nastupanje tete, pri emu je irelevantno da li je
u tome i uspeo
53
korisno poslovodstvo preduzima se radi ostvarivanja oigledne koristi
nedozvoljeno postoji kad postoji zabrana vrenja poslovodstva bez naloga, ali ga poslovoa ipak
izvri. % ovom sluaju poslovoa nema pravo na naknadu trokova, a odgovara za tetu nastalu i bez
njegove krivice. /abrana gospodara mora biti u skladu sa zakonom npr ne moe se staviti zabrana na
pla'anje alimentacije za maloletno dete!
nepravo postoji kad neko vri tu posao u nameri da pomogne ali nisu ispunjeni uslovi za
poslovodstvo bez naloga
0TICANJE BE2 O0NOVA
%NEO0NOVANO OBOGAJENJE*
/a prelaz imovine sa jednog na drugo lice potreban je pravni osnov, naje'e ugovor. %koliko taj osnov ne
postoji radi se o sticanju bez osnova. 6o je #!icanje ori#!i je&nog lica na ra)un &rugog lica/ a be- pravnog
o#nova kao to su pravni posao, sudska odluka ili zakon!
Ra-lia i-"e.u #!icanja be- o#nova i nana&e 8!e!e
9od sticanja bez osnova jedno lice se obogatilo na raun drugog bez pravnog osnova, a kod naknade tete jedno
lice je drugom prouzrokovalo tetu i duno je da je nadoknadi.
Oblici #!icanja be- o#nova7
i#pla!a ne&ugovanog # naje'i sluaj sticanja bez osnova. Postoji kad jedno lice u zabludi isplati tu
dug, ili isplati svoj postoje'i dug pogrenom licu. Ovaj oblik postoji i ako jedno lice kod alternativnih
obligacija isplati obavezu kao kumulativnu. )splata nedugovanog ne postoji ako lice isplati svoj dug pre
roka
i#pla!a # ob-iro" na o#nov oji #e nije o#!vario : postoji kad lice izvri isplatu oekuju'i da 'e se
ostvariti osnov koji se na kraju ne ostvari. )splatilac nema prava na vra'anje onog to je isplatio ako je
znao ili mogao znati da se osnov ne'e ostvariti ili ako je on kriv za to
i#pla!a # ob-iro" na o#nov oji je &ocnije o!pao : lice je izvrilo isplatu kad je osnov postojao ali je
on kasnije otpao npr pla'anje zakupnine unapred za godinu dana, ali nakon > meseci ugovor prestane!
upo!reba #!vari u !u.u ori#! : tada je tre'e lice duno da vrati stvar ili nadoknadi njenu vrednost. -ije
relevantno da li je lice upotrebilo svoju ili tuu stvar i da li je to bilo poznato licu u iju korist je
izvreno sticanje bez osnova
upo!reba !u.e #!vari u #voju ori#! : imalac stvari ima pravo da zaheva da mu se naknadi korist
ostvarena od stvari, kao i teta koju je pretrpeo. Eez uticaja je savesnost lica koje je upotrebilo tuu
stvar.
i-&a!a -a &rugog : postoji kad neko lice plati ili uini neto za drugo lice to je ovo bilo duno da
uini po zakonu . )splatilac ima pravo na naknadu ukoliko je isplatu izvrio s namerom da trai naknadu
kasnije
#!icanje be- o#nova priro&ni" &oga.aje" : nastaje mimo volje privrednih subjekata, ka to je
nanoenje zemljita sa jedne parcele na drugu.
Dej#!vo7
zasniva se obligacioni odnos izmeu oboga'enog i osiromaenog, u kom oboga'eni ima poloaj dunika a
osiromaeni poloaj poverioca. Oboga'eni mora da vrati ono to je uzeo. 8ko je savestan plodove do dana
podnoenja zahteva za vra'anje ne mora da vrati, a ako je nesavestan vra'a i sve plodove. -esavestan sticalac je
duan i da naknadi tetu usled propasti stvari zbog vie sile. "avesni sticalac ima pravo na naknadu nunih i
korisnih, a nesavesni samo nunih trokova.
5>
<on&icija %!u'ba -bog #!icanja be- o#nova*
6uba se podie u situaciji kad su ispunjeni uslovi za sticanje bez osnova i uperena je protiv oboga'enog lica i
njegovih naslednika. 6re'a lica koja su stekla svojinu nad stvarima putem pravnog posla nisu pasivno
legitimisana. 6ubom se trai ono to je oboga'eni primio bez osnova.
O&no# on&icije #a &rugi" !u'ba"a7
odnos sa tubom za naknadu tete ove dve tube konkuriu i dopunjuju se. 8ko je do sicanja bez
osnova dolo nedozvoljenom radnjom osiromaeno lice ima pravo da bira koju 'e podi'i. % sluaju
zastarevanja prava na naknadu tete moe se podi'i tuba zbog sticanja bez osnova jer je ovde rok dui,
.A godina
odnos sa svojinskom tubom ove dve tube ne mogu konkurisati, jer je svojinska po prirodi
stvarnopravna i ne zastareva, a moe se podi'i protiv svih koji dou u posed stvari
odnos sa tubom zbog neispunjenja ugovora takoe ne konkuriu jer kod neispunjenja ugovora postoji
valjan pravni osnov#ugovor, a kod kondikcije nema valjanog osnova
JEDNO0TRANA I2JAVA VOLJE
9od ovih pravnih poslova nastaju samo obaveze, a ne i prava. Pravo nastaje tek kad se pojavi lice koje zahteva
ispunjenje obaveze. Je&no#!rano" i-javo" volje #e je&no lice obave-uje &rugo" licu/ ili neo&re.eno"
broju lica/ &a ;e u #la&u #a -aono" i propi#ani" u#lovi"a i-vr8i!i o&re.enu obligaciju+
JAVNO OBEJANJE NAGRADE
je je&no#!rana i-java volje u)injena neo&re.eno" broju lica ojo" #e je&no lice %obe;avalac* obave-uje
&a i#pla!i o&re.enu nagra&u &rugo" licu oje bu&e i-vr8ilo neu ra&nju ili po#!iglo o&re.eni re-ul!a!+
Obe'anje mora biti izvreno javnim oglasom, i upu'eno neodreenom broju lica. %koliko je upu'eno odreenom
broju lica radi se o ponudi. Predmet mora biti odreen, kao i nagrada.
Pravna &ej#!va
javno obe'aje nagrade proizvodi obligaciono#pravno dejstvo. =ice koje je obe'alo nagradu duno je da je isplati,
i ta obaveza nastaje momentom davanja obe'anja. Pravo na nagradu ima lice koje je izvrilo radnju. 1avno
obe'anje se moe opozvati dok neko nije izvrio radnju, a opoziv se mora izvriti na isti nain kao i obe'anje. %
tom sluaju tre'a savesna lica koja su uestvovala u konkursu do opoziva imaju pravo na naknadu trokova koja
su imali u vezi sa tim.
1ARTIJE OD VREDNO0TI
su pismene isprave kojima se izdavalac obavezuje da 'e ispuniti obavezu koja je upisana na hartiji zakonitom
imaocu hartije. Ovo su strogo &ormale isprave koje imaju slede'e bitne elemente*
vrsta hartije od vrednosti enica, ek, skladinica!
ime i prezime, prebivalite ili sedite izdavaoca
podatke o korisniku po ijoj naredbi! ili naznaku da se radi o hartiji na donosioca
obaveza izdavaoca
mesto i vreme izdavanja
potpis izdavaoca
Vr#!e7
prema inkorporisanom pravu razlikujemo lino#pravne, stvarno#pravne i obligaciono#pravne
5?
prema linosti titulara razlikujemo hartije na donosica izdavalac 'e ispuniti naznaenu obavezu svakom
licu koje donese hartiju!, na ime samo upisan poverilac ima pravo na isplatu, npr tedna knjiica, polisa
osiguranja! i po naredbi ime poverioca je naznaeno, ali to moe biti i drugi poverilac koje naredbom
odredi prethodni poverilac. 6u spadaju menica i ek. Prenos prava kod ovih hartija vri se
indosamentom. )ndosament je izjava poverioca koji je upisan na hartiji da prenosi pravo iz hartije na
naznaeno lice!. 8ko vlasnik izgubi hartiju moe da pokrene vanparnini postupak za ponitenje
amortizaciju! izgubljene hartije
1ARTIJE 0LI9NE 1ARTIJAMA OD VREDNO0TI %legi!i"acione $ar!ije i legi!i"acioni -naci*
legitimacione hartije su pismene isprave gde njen imalac ima pravo da zahteva od izdavaa izvrenje
radnje naznaene u hartiji bonovi, ulaznice u pozorite, utakmicu, autobuske karte itd!. 8ko nije
naznaeno ime izdavalac hartije je duan da izvri radnju svakom donosiocu
legitimacioni znaci nisu pismene isprave, ve' samo znaci za raspoznavanje na kojima je utisnut broj ili
druga oznaka garderobi broj, potvrda o predaji prtljaga isl!
GRAIAN0<OPRAVNA ODGOVORNO0T
je obave-a @i-i)og ili pravnog lica &a nana&i 8!e!u oju je prou-roovalo &rugo" licu+
H9o drugome prouzrokuje tetu duan je da je naknadi, ukoliko se ne dokae da je teta nastala bez njegove
kriviceI # /OO je prihvatio pojam subjektivne odgovornosti Hbez njegove kriviceI!
Vr#!e7
3+ ugovorna o&govorno#! nastaje iz povrede ugovorne norme
B+ vanugovorna %&eli!na* o&govorno#! nastaje iz povrede zabrane da se drugome prouzrokuje teta
naelo zabrane prouzrokovanja tete drugome!
Ra-lie i-"e.u ugovorne i vanugovorne o&govorno#!i7
kod ugovorne odgovornosti i pre tete je postojao pravni odnos izmeu tetnika i ote'enog, dok kod
vanugovorne nije
vanugovorna je regulisana imperativnim normama
po osnovu ugovorne odgovornosti mogu da odgovaraju samo poslovno sposobna lica
kod ugovorne odgovornosti vazi princip pretpostavljene krivice, dok kod vanugovorne vazi i princip
pretpostavljene i princip dokazane krivice
kod vanugovorne odgovornosti pored tetnika mogu da odgovoraju i tre'a lica podstreka, pomaga,
roditelji i staratelji itd!
kod vanugovorne odgovornosti ote'eni ima pravo na potpunu naknadu tete, a kod ugovorne na
naknadu proste tete i izmakle koristi
kod vanugovorne odgovornosti subjektivni rok je 7 godine od saznanja za tetu i uinioca, a objektivni 3
godina od nastanka tete, a kod ugovorne odgovornosti rok zavisi od vrste obaveze, a tee od dospelosti
O&no# gra.an#e i rivi)ne o&govorno#!i7
1ednom radnjom se moe uiniti i krivino delo i graanskopravni delikt prouzrokovati teta!.
krivina odgovornost je ua jer pretpostavlja postojanje krivinog dela, a krivina dela su taksativno
nabrojana u zakonu dok je graanskopravni delikt na uopten nain de&inisan
kod graanske odgovornosti radnja ne mora biti protivpravna odgovornost za opasnu stvar i opasnu
delatnost!, dok krivina odgovornost zahteva protivpravnost
5@
u krivinom pravu krivica je vezana za linost, dok kod graanske odgovornosti postoje i sluajevi kad
odgovara neko drugi umesto tetnika
krivica mora da se dokae, dok se graanska odgovornost pretpostavlja a teret dokazivanja je na
tetniku.
u krivinom parvu se ne odgovora za nehat ako nije predvien zakonom
razlika izmeu graanske i krivine odgovornosti je i u posledici, naime posledica krivinog dela je
krivina sankcija, dok je posledica graanskopravnog delikta naknada prouzrokovane tete
O0NOVI GRAIAN0<OPRAVNE ODGOVORNO0TI
1. o&govorno#! po o#novu rivice %#ubje!ivna o&govorno#!*
=ice koje je priinilo tetu duno je da je nadoknadi osim ako dokae da je teta nastala bez njegove krivice.
Postoje razliiti stepeni krivice, pri emu se obi)na nepa'nja pretpostavlja, dok tee oblike krivice treba da
dokaze ote'eni.
u"i8ljaj %&olu#* znai da je radnja preduzeta s namerom da proizvede takve posledice. Direktni
umiljaj je htenje nastupanja posledice, a eventualni umiljaj je pristajanje na posledicu
nepa'nja %culpa* se odreuje objektivno, tako sto se ponaanje tetnika uporeuje sa
ponaanjem drugih ljudi. Gruba nepanja postoji kad tetnik u svom radu nema panju koju bi
imao svaki prosean ovek, a obina nepanja postoji kad tetnik nema panju koju bi imao vrlo
paljiv ovek razlikujemo panju dobrog doma'ina, privrednika i strunjaka!. Obina nepanja
moe da bude apstraktna kada se ponaanje tetnika poredi sa ponaanjem prosenog oveka! i
konkretna kada se ponaanje tetnika poredi sa njegovim redovnim ponaanjem!
2. o&govorno#! be- ob-ira na rivicu %obje!ivna o&govorno#!* je odgovornost za tetu od stvari ili
delatnosti od kojih postoji pove'ana opasnost tete za okolinu.
opa#na #!var nije de&inisana u zakonu, ni sudskoj praksi. % teoriji je de&iniciju dao pro&.
$ihajlo 9onstantinovi'* imaonik stvari, pokretnih ili nepokretnih, iji poloaj ili upotreba, ili
osobine, ili samo postojanje, predstavljaju pove'anu opasnost tete za okolinu opasne stvari!,
odgovara za tetu koja potie od njih eksplozivne materije, butan#boce, li&t, automobil u
pokretu, puka itd!
opa#na &ela!no#! je svaka ovekova delatnost od koje preti ve'a neuobiajena opasnost tete,
koja se ne moe izbe'i ni uz najve'u panju delatnost u rudniku, kamenolomu isl!
/a tetu odgovara imalac stvari i lice koje obavlja opasnu delatnost, osim ako je imaocu oduzeta opasna stvar na
protivpravan nacin. 6ada 'e za tetu odgovarati lice koje mu je oduzelo opasnu stvar.
E#ulpacija %o#lobo.enje* o& obje!ivne o&govorno#!i7
vi8a #ila je spoljni dogaaj koji je nepredvidiv, neotklonjiv i koji se nije mogao izbe'i ni spreiti
zemljotres, poplava, poari!. )malac se moe osloboditi odgovornosti ako dokae da teta potie od
uzroka koji se nalazi van stvari a ije se dejstvo nije moglo predvideti, izbe'i ili otkloniti.
ra&nja !re;eg lica koja se nije mogla predvideti i ije posledice se nisu mogle izbe'i ili otkloniti
oslobaaju imaoca stvari od odgovornosti. %koliko je, pak, tre'e lice samo delimino doprinelo teti,
odgovara solidarno sa imaocem
ra&nja o8!e;enog oslobaa imaoca opasne stvari od odgovornosti ukoliko je teta nastala iskljuivo
radnjom ote'enog. % sluaju da jemote'eni delimino doprineo teti, imalac stvari se delimino
oslobaa odgovornosti
52
3. o&govorno#! po o#novu pravi)no#!i
kada je tetu prouzrokovalo lice koje nije odgovorno za nju, a naknada se ne moe dobiti od lica
koje je bilo duno da vodi nadzor nad njim, sud moe osuditi tetnika da naknadi tetu potpuno
ili delimino, po principu pravinosti, vode'i rauna o materijalnom stanju tetnika i ote'enog
kad je tetu prouzrokovao maloletnik sposoban za rasuivanje koji nije u stanju da je nadoknadi,
sud moe kada pravinost to zahteva da obavee roditelje da nadoknade tetu, iako nisu krivi,
vode'i rauna o materijalnom stanju
ako je odgovorno lice slabog imovinskog stanja sud moe dosuditi da isplati manju naknadu
nego to iznosi teta samo ako teta nije prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom!
ODGOVORNO0T 2A DR,GOG
je izuzetak od pravila da svako odgovara za svoje radnje, i linost tetnika i lica koje je duno da nadoknadi tetu
se razlikuju. Ovaj institut je poznat jo od rimskog prava kad je otac odgovarao za tetu koju priini maloletno
dete.
1. o&govorno#! ro&i!elja i &rugi$ lica -a "alole!na lica
/a tetu koju priini maloletno dete po pravilu odgovaraju roditelji, s tim to se prvo mora utvrditi deliktna
sposobnost maloletnika. /a tetne radnje maloletnika do ? godina odgovaraju roditelji bez obzira na krivicu, a od
? do .@ godina po principu relativne pretpostavke o krivici to znai da roditelji mogu da dokazuju da je teta
nastala bez njihove krivice!. ,oditelji ne odgovaraju za tetu koja je nastala dok je dete bilo povereno drugom
licu osim ako to lice dokae da je teta nastala usled loeg vaspitanja deteta a ne zbog nevrenja nadzora nad
detetom. 8ko dete ivi u zajednikom doma'instvu sa roditeljima, oba roditelja odgovaraju solidarno, a u sluaju
razvoda braka odgovara roditelj kojem je dete povereno. /a deliktnu sposobnost maloletnika bitne su godine
ivota i sposobnost za rasuivanje. Od ? do .4 godina maloletnik odgovara ako je bio sposoban za rasuivanje, a
od .4 do.@ solidarno sa roditeljima
2. o&govorno#! ro&i!elja i &rugi$ lica -a punole!na lica li8ena po#lovne #po#obno#!i
Punoletna lica potpuno liena poslovne sposobnosti nisu sposobna za rasuivanje te za tetu koju priine ova lica
odgovaraju subjekti koji vre nadzor nad njima. )zuzeci su* kad je teta prouzrokovana u tzv Hsvetlim
trenucimaI, i kada je staralac slabog, a tetnik dobrog imovnog stanja
Punoletno lice koje je delimino lieno poslovne sposobnosti odgovara za svoje tetne radnje po optim naelima
o odgovornosti za tetu
3. o&govorno#! pravnog lica -a #voje organe
Poto pravno lice izraava svoju volju preko svojih organa, za tetu koju priini organ, odgovara pravno lice.
%slov je da je teta priinjena u vrenju &unkcija tog organa. Pravna lica odgovaraju po principu objektivne
odgovornosti s tim to imaju pravo regresa ako je teta priinjena namerno ili uz grubu nepanju. %koliko je
teta priinjena namerno organ neposredno odgovara ote'enom licu, zajedno sa pravnim licem. Pravno lice se
moe osloboditi odgovornosti ako je teta priinjena usled vie sile, krivicom oste'enog ili krivicom tre'eg lica
4. o&govorno#! po#lo&avca -a -apo#lene
,egulisano /OO i /akonom o radu. Poslodavac odgovara za tetu koju priini njegov zaposleni na radu ili u
vezi sa radom, osim ako dokae da je zaposleni postupao kako je trebalo s panjom dobrog strujaka!, to je
&aktiko pitanje i sud ceni u svakom konkretnom sluaju. Poslodavac ima pravo regresa ako je teta priinjena
namerno ili krajnjom nepanjom. 8ko je tetu prouzrokovalo vie zaposlenih svaki odgovara srazmerno svojoj
krivici. %koliko se ne moe utvrditi koliko je ko doprineo, zaposleni snose tetu u jednakim delovima. "olidara
7A
odgovornost zaposleih postoji samo u sluaju krivinog dela s umiljajem
5. o&govorno#! -a ra&nje po"ocnia
/a tetu koju prouzrokuje pomo'nik odgovara pored njega i lice koje ga je agaovalo.
9od ugovorne odgovornosti ve' postoji odnos izmeu ote'enog i lica koje je angaovalo pomo'nika. 8ko je
pomo'nik prouzrokovao tetu u obavljanju posla za koji je angaovan, lice koje ga je angaovalo odgovara po
principu pretpostavljene krivice. %koliko lice koje je angaovalo pomo'nika naknadi tetu ima pravo regresa.
9od deliktne odgovornosti izmeu lica koje je angaovalo pomo'nika i ote'enog ne postoji ranije zasnovan
obligacioni odnos. % ovom sluaju lice koje je angaovalo pomo'nika odgovara po principu relativno
pretpostavljene krivice, odnosno odgovara ukoliko nije pokazao potrebnu panju pri izboru pomo'nika.
8ko je teta priinjena opasnom stvari ili u vezi sa opasno delatno'u, tada lice koje je agaovalo pomo'ika
odgovara po principu objektivne odgovornosti.
PO0EBNI 0L,9AJEVI ODGOVORNO0TI 2A ?TET,
3+ o&govorno#! u#le& !erori#!i)i$ aa!a/ javni$ &e"on#!racija ili "ani@e#!acija
za ovu tetu odgovara drava iji su organi bili duni da je spree. +rava treba da obezbedi sigurnost graana i
njihove imovine. % zvornom tekstu /OO drava je odgovarala samo za tetu nastalu usled smrti ili telese
povrede. Od .2@3. odgovornost je proirena i za tetu nastalu unitenjem ili ote'enjem imovine. %koliko je
tetnik poznat drava ima pravo i obavezu da zahteva ono to je platila. Pravo na naknadu tete po ovom osnovu
nemaju organizatori, uesnici, podstreka i pomaga
B+ o&govorno#! organi-a!ora prire&bi
organizator odgovara po principu objektivne odgovornosti za tetu nastalu usled smrti ili telesne povrede nekog
lica ne i za ote'eje stvari!. Organizator je duan da preduzme sve mere da do tetnih dogaaja ne doe i odatle
izvire njegova odgovornost.
C+ o&govorno#! -bog u#ra;ivanja neop$o&ne po"o;i
uslovi koji moraju kumulativno biti ispunjeni da bi postojala odgovornost po ovom osnovu su*
da je nekom licu oigledno ugroen ivot ili zdravlje
da spasilac ne ugroava sebe pruanjem pomo'i
da je spasilac mogao predvideti da 'e do'i do tete
D+ o&govorno#! u ve-i #a obave-o" -alju)enja ugovora
odgovornost proizilazi iz zakonske obaveze odreenog subjekta da zakljui ugovor sa svakim licem koje
ispunava uslove npr. drutvo za osiguranje, za javni prevoz, komunalna preduze'a itd!
E+ o&govorno#! u ve-i #a vr8enje" po#lova o& op8!eg in!ere#a
ukoliko preduze'a koja se bave poslovima od opteg interesa snabdevanje gasom, vodom, strujom, grejanjem!
bez opravdanih razloga obustave ili neredovno vre svoju uslugu, ote'eno lice ima pravo na naknadu tete
F+ o&govorno#! proi-vo.aca #!vari #a ne&o#!a!o"
je deliktna odgovornost, koju treba razlikovati od ugovorne odgovornosti za materijalne nedostatke stvari.
Proizvoe odgovora po principu objektivne odgovornosti bez obzira na krivicu, a oslobaa se ako dokae da je
teta nastala radnjom ote'enog ili tre'eg lica.
5+ o&govorno#! -a 8!e!u na#!alu u #lu)aju u&e#a i-a-vanog "o!orni" vo-ilo" u pore!u
7.
ovde imamo dva odnosa*
odnos izmeu imaoca motornih vozila koja su uestvovala u udesu
odnos izmeu imaoca motornih vozila i tre'ih lica koja su pretrpela tetu
Fto se tie odnosa izmeu imaoca motornih vozila, njihova odgovornost zavisi od krivice i srazmerna je krivici.
%koliko nema krivice odgovaraju podjednako.
Fto se tie tre'ih lica, imaoci motornih vozila odgovaraju po principu objektivne odgovornosti, i to solidarno.
OP?TI ,0LOVI 2A O0TVARENJE PRAVA NA NA<NAD, ?TETE
9O+ OBJE<TIVNE ODGOVORNO0TI*
1. po#!ojanje 8!e!e
Fteta je povreda neijeg subjektivnog prava ili pravno zati'enog interesa. Fteta predstavlja umanjenje neije
imovine obina teta! ili spreavanje njenog uve'anja izmakla korist!, kao i nanoenje drugome &izikog ili
duevnog bola i straha materijalna i nematerijalna teta!. Obe vrste tete se mogu ispoljiti kao postoje'a i kao
budu'a teta.
2. u-ro)na ve-a i-"e.u 8!e!niove ra&nje i 8!e!e
da bi dolo do odgovornosti za naknadu tete mora da postoji uzrona veza izmeu tetnikove radnje i priinjene
tete, to znai da priinjena teta mora biti rezultat tetnikove radnje.
Prema !eoriji a&eva!ne u-ro)no#!i uzrokom se smatra samo ona okolnost koja je pravno relevantna i koja po
redovnom toku stvari prouzrokuje tetnu posledicu. =judska radnja se uvek smatra glavnim uzrokom nastanka
tete. Ova uzrona veza mora biti u kontinuitetu neprekinuta! i mora se dokazati, s tim to je teret dokazivanja
na ote'enom licu. Praktini znaaj uzrone veze sastoji se u tome to ona po pravilu ukazuje na odgovorno lice.
Teorija u#lova znai da je uzrok tete svaki uslov koji je mogao da je prouzrokuje, bez obzira kad se desio.
Teorija nepo#re&ne u-ro)no#!i smatra da samo neposredan uzrok moze biti osnov za naknadu tete.
9O+ 0,BJE<TIVNE ODGOVORNO0TI "J /8K6JB81% )*
3. pro!ivpravno#! 8!e!niove ra&nje
Ftetnikova radnja je protivpravna ako je njome povreeno neko pravilo predvieno pozitivnim propisima. %
graanskom pravu protivpravnost obuhvata i protivnost moralu i obiajima. Protivpravnost ne postoji u sluaju
nune odbrane osim kad doe do prekoraenja iste!, u sluaju kada je teta prouzrokovana uz pristanak
ote'enog, u sluaju vrenja javne dunosti i to u granicama ovla'enja! i u sluaju vrenja svog prava kad ne
postoji zloupotreba, npr dozvoljena samopomo'!
Fto se tie zloupotrebe postoje tri teorije* prema subjektivnoj teoriji zloupotreba postoji u nameri da se drugome
nanese teta, dok prema objektivnoj teoriji zloupotreba postoji u vrenju prava protivno cilju zbog koga je
ustanovljeno. 6re'a teorija je subjektivno#objektivna. -a /OO prihvata objektivnu teoriju.
4. rivica 8!e!nia
% pravnoj teoriji postoji podela na dokazanu i pretpostavljenu krivicu.
% /OO usvojena je koncepcija o pretpostavljenoj krivici, i poznate su dve osnovne teorije o pojmu krivice u
graanskom pravu!*
objektivna teorija posmatra krivicu kao ponaanje koje odstupa od oekivanog ili zakonski predvienog
ponaanja, odnosno odstupa od ponaanja dobrog doma'ina, dobrog privrednika ili strunjaka.
subjektivna teorija polazi od odnosa tetnika prema svom ponaanju i priinjenoj teti, tj. da li je hteo da
preduzme takvu radnju i da li je hteo nastupanje tetne posledice ovde se radi o umiljaju, tj nameri i
75
nepanji kao oblicima krivice!
$oderno graansko pravo nana&u 8!e!e o&re.uje ne-avi#no o& #!epena rivice i to prema visini tete
saglasno naelu potpunosti naknade i naelu odtete. Ote'ei ima pravo na naknadu obine, tj stvarne tete i
izgubljene dobiti
NA<NADA ?TETE
Obaveza naknade tete nastaje samim inom prouzrokovanja tete. 6o je graanskopravna sankcija za
prouzrokovanje tete. Fteta moe nastati povredom ugovorne odredbe zbog neispunjenja ili zadocnjenja! ili
deliktnom radnjom
?!e!a je u"anjene ne)ije i"ovine/ ili #pre)avanje njenog uve;anja/ ili nano8enje neo" @i-i)og ili
&u8evnog bola i #!ra$a+
Osnovna podela je na $86J,)18=-% i -J$86J,)18=-% F6J6%
$aterijalna teta se moe podeliti na*
#!varnu 8!e!u i i-gubljenu &obi!
onre!nu konkretna se moe dokazati i tano utvrditi u vreme donoenja sudske odluke! i ap#!ra!nu
8!e!u koja se pretpostavlja i propisuje unapred!
$aterijalna i nematerijalna teta se mogu podeliti na*
po#!oje;u nastupa nakon preduzete radnje! i bu&u;u 8!e!u izvesno nastupa u budu'nosti!
nepo#re&na nastaje neposredno nakon tetne radnje! i po#re&na 8!e!a proistie iz povrede neke stvari
ili pravom zati'enog interesa i predstavlja tetu izvan ote'ene ili unitene stvari!
Ne"a!erijalna 8!e!a se moe podeliti na*
duevne bolove
&izike bolove
strah
NA<NADA MATERIJALNE ?TETE
Ma!erijalna 8!e!a je u"anjene i"ovine @i-i)og ili pravnog lica+ -aje'e se mani&estuje kroz ote'enje ili
unitenje neke stvari, ili kod spreavanje vlasnika da stvar koristi. $eutim, usled povrede lica takoe moe do'i
do materijalne tete npr trokovi leenja, sahrane, rehabilitacije itd!
#!varna 8!e!a je protivpravno umanjenje vrednosti neije imovine
i-gubljena &obi! je spreavanje uve'anja neije imovine. )zgubljena dobit moe da se javi kako kod
ote'enja stvari, tako i kod povrede lica
Nana&a "a!erijalne 8!e!e je na)in o!lanjanja 8!e!e oji o"ogu;ava o8!e;eno" licu &a #e u#po#!avi #!anje
oje je po#!ojalo pre prou-roovanja 8!e!e+ -aknada je obaveza tetnika koja nastaje kao posledica
prouzrokovanja tete. Obaveza naknade tete je &o#pela od momenta nastanka tete i od tog trenutka tee rok
zastarelosti.
Nana&a "o'e &a #e i-vr8i na &va na)ina*
%na!uralna* re#!i!ucija je primarni nain otklanjanja tetnih posledica. %koliko se uspostavljanjem
preanjeg stanja teta ne ukloni potpuno, odgovorno lice je duno da ostatak isplati u novcu. ,estitucija
moe da bude vra'anje protivpravno oduzete stvari, popravka ote'ene ili pak zamea stare ote'ene
77
stvari novom
nov)ana nana&a se primenjuje ukoliko restitucija nije mogu'a ili kad to zahteva ote'eni, i moe se
isplatiti u jednokratnom iznosu ili u vidu nov)ane ren!e/ i to u sluaju smrti ili telesne povredeCote'enja
zdravlja, moe se dosuditi doivotno ili za odreeno vreme. Ova renta se pla'a mesecno unapred.
%koliko prema okolnostima sluaja postoji opasnost da dunik ne pla'a redovno novanu rentu
poverilac moe zahtevati da mu ona bude ispla'ena jednokratno. Nov)ana ren!a je nana&a 8!e!e
&o#u.ena u novcu !ao &a #e pla;a perio&i)no ili #uce#ivno pu!e" &o#peli$ poje&ina)ni$ ra!a+
Pravo na naknadu tete u vidu novane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela i ote'enja
zdravlja ne moe se preneti drugom licu. $eutim, dospeli iznosi naknade se mogu preneti drugome ako
je iznos naknade odreen pismenim sporazumom strana ili pravosnanom sudskom odlukom. -ovana
renta moe da se dosudi i za nematerijalnu tetu ukoliko bi to predstavljalo odgovaraju'u satis&akciju
npr kod tekih sluajeva telesnog ote'enja bez izgleda za poboljanje pri emu su oteane svakodnevne
ivotne aktivnosti, kao i kod tee povreenih mladih koji 'e tetne posledice trpeti dui vremenski
period!. /natnije promene u okolnostima utiu na mogu'nost izmene visine rente.
O#novni principi in!egralne nana&e 8!e!e7
ote'eni ima pravo na naknadu obine tete i izmakle koristi
visina se odreuje prema vrednosti stvari u momentu donenje sudske odluke
pri odreivanju visine izmakle koristi uzima se u obzir dobit koja se mogla osnovano oekivati prema
redovnom toku stvari
u sluaju da je stvar unitena krivinim delom, sud moe visinu naknade odrediti prema vrednosti koju
je ona imala za vlasnika ote'enog!
8ko je odgovorno lice slabog imovnog stanja, a nije tetu priinilo namerno ili krajnjom nepanjom, sud moe
dosuditi manju naknadu nego to iznosi teta. )sto vai i kada je teti doprine ote'eni, ili kada nije spreio njeno
dalje uve'anje.
Nana&a "a!erijalne 8!e!e i-a-vane !ele#no" povre&o"/ o8!e;enje" -&ravlja ili #"r!i lica7
trokovi leenja nabavka lekova, proteza i drugih pomagala, trokovi leenja u banji, pregledi i
snimanja, putni trokovi lanova ue porodice koji pose'uju bolesnika itd!
izgubljena zarada zbog privremene spreenosti za rad bolovanja! ote'eni moe da trai naknadu tete
do iznosa pune zarade koju bi ostvarivao da nije na bolovanju
izgubljena zarada zbog trajne spreenosti za rad u ovom sluaju se naknada obino dosuuje u vidu
mesene novane rente. Ovde spada i prena!alna 8!e!a pravo na naknadu ima zaeto a neroeno dete
koje se usled tetnog dogaaja rodi sa nekom &izikom manom!
8ko je dolo do #"r!i lica7
trokovi leenja dok ote'eni nije umro, trokovi sahrane, trokovi podizanja nadgrobnog spomenika kao
i teta zbog izgubljenog izdravanja pravo na naknadu, u vidu mesene rente, imaju lica koja je
pokojnik izdravao i traje do momenta do kojeg bi pokojnik da je iv imao obavezu izdrvanja!
Vi#ina "a!erijalne 8!e!e i nana&e7
Fteta se utvruje u vreme donoenja sudske presude a ne u momentu nastanka tete ili u momentu podnoenja
tube!. % sluaju budu'e tete iznosi se mogu korigovati na ime promenjenih okolnosti.
Procena visine tete se moe odrediti*
prema objektivnom kriterijumu trina vrednost stvari koja je jednaka za svako lice, u datom momentu!
prema subjektivnom kriterijumu vrednost se odreuje prema znaaju koji je imala za ote'enog u
smislu konkretne, praktine vrednosti te stvari, ne a&ekcione koja predstavlja nematerijalnu tetu!
pravo na a&ekcionu vrednost ote'eni ima samo ako je do tete dolo umiljajnim krivinim delom.
8&ekciona vrednost ne predstavlja naknadu materijalne, nego nematerijalne tete.
74
O&govorno#! vi8e lica -a 8!e!u7
"vi uesnici, podstreka, pomaga, kao i lica koja su spreila da se uinioci otkriju odgovaraju solidarno.
"olidarni dunik koji isplati vie nego to iznosi njegov deo moe traiti od svakog duika da mu isplati ono to
je za njega dao. %deo svakog dunika odreuje sud na osnovu njegove krivice i teine posledice koje su nastale
iz njegovog dela. %koliko ne mogu da se odrede udeli u teti, solidarni duici odgovaraju u jednakim delovima.
Odnos solidarnih dunika prema isplatiocu ije solidaran, odnosno svaki odgovara samo za svoj deo.
NA<NADA NEMATERIJALNE ?TETE
Ne"a!erijalna 8!e!a je povre&a li)ni$ prava i in!egri!e!a li)no#!i/ o&o#no povre&a @i-i)og i!egri!e!a+
-aknada ove tete nije ekvivalent teti ve' predstavlja satis&akciju, kojom se ublaava ili popravlja poreme'eni
duevni ili &iziki integritet.
Prilikom odmeravanja visine naknade sud vodi rauna o intenzitetu i trajanju duevnih ili &izikih bolova, ili
straha. Fto se tie zastarelosti, potraivanje za naknadu tete zastareva u roku od 7 godine od saznanja za tetu,
njenog obima i intenziteta zavretka leenja, kad je postalo izvesno da se stanje ne'e popraviti!, odnosno u roku
od 3 godina od momenta tete objektivni rok!. %koliko je, pak, teta prouzrokovana krivinim delom, a za
krivino gonjenje je predvien dui rok, zahtev za naknadu tete zastareva protekom tog roka. Ovo ne vai
ukoliko je krivini postupak okonan neosuuju'om odlukom.
OBLICI NA<NADE NEMATERIJALNE ?TETE
1. nana&a -a pre!rpljene &u8evne bolove -bog u"anjenja op8!e 'ivo!ne a!ivno#!i
,adi se o umanjenju ivotnih &unkcija u takvoj meri da se one nadalje mogu ostvariti tek pove'aim naporom, uz
&izike bolove, ili se uopte i ne mogu ostvariti. -aknada se moe dosuditi i u sluaju kad je umanjenje ivotne
aktivnosti privremeno, ako je jaeg intenziteta i dueg trajanja. Ova teta se sastoji u duevnim bolovima koje
ote'eni zbog toga trpi. Ftetu utvruje sud nakon zavretka leenja, medicinskim vetaenjem, a iskazuje se
procentualno. Prilikom odmeravanja visine naknade sud ceni i inenzitet i trajanje bolova, kao i druge okolnosti
ivotnu dob, pol, zanimanje isl!. "atis&akcija se ne moe dosuditi za pojaane napore pri obavljanju ivotnih
&unkcija u vreme leenja mirovanje, kretanje sa takama itd!, ali se duina leenja moe uzeti u obzir prilikom
odmeravanja visine naknade. 8ko se stanje ote'eog u budu'nosti pogora, moe se menjati visina naknade zbog
promenjenih okolnosti. -aknada se ispla'uje u jednokratnom novanom iznosu, ili na zahtev ote'enog u vidu
novane rente. Ovu tetu treba razlikovati od umanjenja radne sposobnosti koja predstavlja materijalnu tetu.
2. nana&a -a pre!rpljene @i-i)e bolove
+a bi se dosudila naknada nuno je utvrditi prirodu i obim povrede, poto je &iziki bol uvek posledica telesne
povrede. Ovaj bol moe biti* neuralgian najjai, javlja se u jednakim vremenskim intervalima!, pulsirajui
neto slabiji od neuralginog pojaava se sa svakim otkucajem srca i onda se smanjuje!, di!uza bol sluznice ili
koe konstatnog intenziteta, slabiji od prva dva! i vegetativni ima karakter arenja i paljenja, ali se retko javlja!.
Prema trajanju moe biti kratkotrajan, periodian ili povremen i doivotan. Prema intenzitetu moe biti slabog,
srednjeg i jakog itenziteta.
/a odmeravanje visine novane naknade znaajan je intenzitet &izikog bola, trajanje, mera krivice ote'enog,
znaaj telesnog bola, kao i druge okolnosti broj operativnih zahvata, dugotrajno leanje, &izikala terapija, oteao
kretanje itd!
3. nana&a -a pre!rpljen #!ra$
73
+osuuje se samo ako je strah bio itezivan i trajao do tog stepena da kod ote'enog izazove traumu, odnosno
psihiki ok. "trah moe nastati kao posledica telesne povrede ali i ne mora. "trah se uvek javlja ad se ovek
nae u kriznm situacijama, on predstavlja emocionalnu reakciju na opasnu situaciju.
Prema intenzitetu strah moe biti slabog, srednjeg ili jakog intenziteta.
"ud donosi odluku o zahtevu za naknadu po obavljenom vetaenju, od strane neuropsihijatra uz pomo'
psihologa. Oni treba da se izjasne o naiu kako se doivljeni strahmani&estovao, koliko je bilo trajanje i intezitet,
o uzrocima pojave straha i posledicama koje je ostavio na psihu ote'enog.-ovana naknada se dosuuje u
jednokratnom iznosu.
4. nana&a -a pre!rpljene &u8evne bolove -bog naru'eno#!i
-aruenost podrazumeva potpuni ili delimini gubitak nekog ekstremiteta, naruenje izgleda ili dela tela. "amo
postojanje estetskog de&ekta bez duevnog bola nije dovoljan osnov za dosuivanje ove vrste nakade.
Potrebno je da je naruenost nastala na vidljivim delovima tela i da je de&ormitet znaajan i izraen objektivni
uslovi!, kao i sam doivljaj naruenosti subjektivan uslov!. Pored ovog sud ceni i druge okolnosti uzrast, pol,
zanimanje itd!. "vakako bi trebalo dosuditi ve'i iznos naknade za naruenost na delovima koji se ne mogu
sakriti lice, izraena hromost itd!
Pravo na naknadu imaju i deca koja jo nisu svesna naruenosti ali je izvesno da 'e u budu'osti trpeti duevne
bolove. Pravo na naknadu po ovom osnovu pripada samo neposredno ote'enom, ne i njegovim srodnicima
5. nana&a -a pre!rpljene &u8evne bolove -bog #"r!i bli#og lica
Ova naknada se dosuuje bliskim lanovima porodice branom drugu, deci, roditeljima, bra'i i sestrama i
vanbranom drugu ukoliko je postojala trajnija zajednica ivota! ukoliko su ova lica trpela trajne psihike bolove
usled smrti bliskog lica. Pod duevim bolom podrazumeva se stanje stalne tuge koje je nezavisno od spoljanjih
dogaaja. Opte je poznato da je smrt roditelja, naroito majke za detetom najve'i, da je bol roditelja trajniji od
suprunika naroito ako se radi o mladoj osobi! itd. "ve ovo sud mora uzeti u obzir prilikom odmeravanja
visine naknade. )zuzetno sud 'e priznati pravo na naknadu babi i dedi, unucima, ma'ehi, ouhu i pastorcima
ukoliko su izmeu njih postojali takvi odnosi koji se mogu izjedaiti sa odnosom roditelja i dece. 6akoe, majka
ima pravo na naknadu zbog smrti zametka. Pravo na naknadu se priznaje i detetu koje se rodilo posle smrti
roditelja.
6. nana&a -a pre!rpljene &u8evne bolove -bog naro)i!o !e8og invali&i!e!a bli#og lica
Ova naknada pripada braom drugu, deci, roditeljima i vanbraom drugu ukoliko je postojala trajnija zajedica
ivota. Od velike vanosti je miljenje medicinskog vetaka. -aroito tekim invalidom se smatra lice kome je
telesni izgled tako narue da je nesposobno &aktiki za obavljanje i osnovnih ivotnih &unkcija, da vegetira, da
mu nedostaju pojedini vidljivi delovi tela koji kod bliskog srodnika izazivaju duevne bolove. -aknada se moe
priznati samo onom licu koje je u svakodnevnom kontaktu izloeno tome neguju'i povreenog. Od vanosti je i
procenat ivaliditeta
7. nana&a -a pre!rpljene &u8evne bolove -bog -bog povre&e ugle&a i )a#!i
%stav ," garantuje &iziki i psihiki integritet linosti. 9rivini zakon je ast i ugled zattio tako to sankcionie
klevetu, uvredu i iznoenje linih i porodiih prilika. -aje'i sluajevi povrede asti i ugleda vre se putem
uvrede i klevete. %vreda predstavlja neistinitu ili istinitu izjavu o &izikom ili pravnom licu kojom se naruava
ugled i ast ote'enog lica. %vreda se moe naneti reima, pismom, gestom i na drugi nain. 9leveta predstavlja
iznoenje ili prenoenje neistinitih injenica o nekom &izikom ili pravnom licu. 9levetom moe da nastane i
materijalna teta ukoliko se lice bavi privrednom delatno'u!, u kom sluaju lice ima pravo na naknadu i
materijalne i nematerijalne tete. Pitanje uvrede i klevete se moe da se rei u graanskoj parnici kao glavno.
$eutim, ukoliko postoji krivina presuda povodom ovog pitaja ona obavezuje sud u parninom postupku
8. nana&a -a pre!rpljene &u8evne bolove -bog povre&e #lobo&e
7>
"vaki ovek u svojoj sredini uiva odreeni ugled, a ugled u velikoj meri zavisi od dostojanstva. -eosnovanim
lienjem slobode povreeno je jedno do najosnovnijih ovekovih dobara, dostojanstvo.
Pravo na slobodu nije povreeno ako je*
do obustave postupka ili presude kojom se optuba odbija dolo zbog toga to je tuilac odustao od
gonjenja, a do odustanka je dolo na osnovu sporazuma sa okrivljenim
ako je optuba odbaena zbog nenadlenosti suda
ako ej svojim lanim priznanjem ili na drugi nain namerno prouzrokovao osudu
/a ovu tetu odgovara drava, a naknada moe biti u novcu ili na drugi nain objavljivanjem oslobaaju'e
krivine presude npr!. Prilikom odmeravanja visie naknade vodi se rauna o duini trajanja neosnovanog lienja
slobode, uslovima npr boravak u samici!, prisilnom odvajanju od porodice, da li je imeC&otogra&ija objavljeno u
sredstvima javog in&orisanja itd
9. nana&a -a pre!rpljene &u8evne bolove -bog povre&e prava li)no#!i
Prava linosti se odnose na ivot, telo, zdravlje, slobodu, ime, ast, lik itd, i neprenosiva su. Ftetne posledice se
nekad mogu otkloiti i restitucijom povlaenjem izjave tetnika, objavljivanjem ispravke o troku tetnika ili na
drugi slian nain!. /a ve'i broj povreda restitucija ipak nije mogu'a i tada se nematerijaslna teta adoknauje
putem novane naknade
10. nana&a -a pre!rpljene &u8evne bolove -bog rivi)nog &ela pro!iv polnog i!egri!e!a/ &o#!ojan#!va
li)no#!i ili "orala
=ice koje je prevarom, prinudom, zloupotrebom nekog odnosa poverenja, zavisnosti! navedeno na kanjivu
obljubu ili kanjivu bludnu radju, kao i lice prema kome je izvreno neko drugo krivio delo protiv dostojastva
linosti i morala silovanje, obljuba zloupotrebom poloaja, podvoeje i omogu'avaje polnog odnosa, obljuba
nad detetom itd!ima pravo na naknadu tete.
7?

Obligaciono Pravo Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Obligaciono Pravo Skripta

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Obligaciono Pravo Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Obligaciono Pravo opti deo

POJAM I PREDMET OBLIGACIONOG PRAVA

You might also like