01

Naslov originala:
Alberto Vasconcellos da Costa e Silva
Um Rio Chamado Atlntico, 2012
A frica no Brasil e o Brasil na frica
02
Alberto da Kosta e Silva
REKA ZVANA
ATLANTIK
S portugalskog preveo
Mladen iri
03
Predgovor
U ovoj knjizi, koju posveujem dvojici velikih prijatelja Erbertu Salesu i
ozeu Paulu Paisu, okupio sam razne radove objavljene u novinama i
asopisima ili proitane na naunim skupovima o istoriji Afrike. Najstariji
potiu iz 1961, ali se ak i oni sada pretampavaju onako kako su onda bili
napisani, bez naroitih izmena, samo je gdegde izbaen poneki epitet, ili je
koja re deset stranica posle toga zamenjena nekom drugom, da se izbegnu
ponavljanja i jednolinost. Iskuavala me je, i to prilino, elja da bolje
potkrepim neku tvrdnju, da drugu objasnim, da jedan pasus osavremenim,
drugi da izbacim, a trei pak da proirim, ali sam tom iskuenju odoleo
kako bih ouvao svaki od ovih eseja onako kako sam ih nekada napisao.
A da sam u to iskuenje pao, ve bih imao ta da dodam, na primer,
prvim trima pasusima u radu kojim otvaram ovu knjigu i u kome razmatram
priznavanje nezavisnosti Brazila od strane ologuna, kralja grada Onima ili
Lagosa, i njegovog sizerena obe, tj. kralja Benina. Taj dogaaj, inae, nije
proao nezapaeno, primetio ga je i uveni pisac Mario de Andrade. Saznao
je za njega iz etvrtog poglavlja dela Starine i uspomene iz Rio de aneira
ozea Vieira Fazende, koje je pretampano u 93. svesci, u 147. broju
asopisa Revista do Instituto Histrico e Geogrfico Brasileiro. U radu o
kongoanskom narodu, uvrtenom u knjigu Dramski plesovi u Brazilu, Mario
de Andrade se podsmeva onome to naziva porivom za slanjem delegacija
i otvaranjem ambasada, to je odlikovalo ondanje Afrikance, pa
potcenjuje, naziva beskorisnom onu delegaciju koju je poslao vladar
ologun Ozinlokun, u svoje ime i u ime obe Ozemveda, da bi priznao
otcepljenje Brazila od Portugalije, ponudio prijateljstvo caru Pedru I i
izrazio elju za odravanjem trgovinskih odnosa sa naom zemljom. Gotovo
nita ne znam o njegovom poslaniku, pukovniku Manoelu Alvesu de Limi.
Po optubama koje je on izneo u pismima caru, na raun portugalskih trupa
u Baiji, izgleda da je bio roen ili odrastao u Brazilu. Pjer Vere smatra da
je on bio trgovac u Africi, i to trgovac robljem i, naravno, prijatelj ologuna.
Ne vidim razlog za sumnju u to da je bio vitez Hristovog reda i Reda Sv.
04
Jakova od Maa, po milosti, kako se tvrdi, kralja oaa VI, budui da je kao
takav dostojnik bio primljen u Rio de aneiru. A jo manje treba sumnjati u
to da su ga primili kao ambasadora, jer se pod tim zvanjem pojavljuje u
registrima pasoa iz 1829. i 1830.
Carevina Brazil nije eljno iekivala da joj nezavisnost priznaju afrike
kraljevine, koje je smatrala varvarskim, nego evropske drave. Uprkos
tome, bez ustruavanja tvrdim da nije izostao dobar prijem delegacije iz
Onima, ali ne zato to je ona sluila za utehu usled oklevanja evropskih
dvorova, kako je predloio Vieira Fazenda, nego zato to je Lagos ve bio
postao glavna luka za izvoz robova u Baiju, a rob je bio najvaniji artikal
brazilskog uvoza. Dok su politiari poricali vanost da su dva afrika
kraljevstva (a jedno od njih je bilo vaan trgovinski partner Brazila) priznala
nezavisnost Brazila, poslovni ljudi iz Baije i Rio de aneira ologunov potez
su morali doekati s oduevljenjem. to se tie onih iz Rija, to im je sigurno
donelo olakanje, poto je pretila opasnost da e se luke u Luandi, Kabindi
i Bengeli zatvoriti za njihove brodove.
Iitavam sada ponovo ono to sam napisao i zakljuujem da se malo
toga moe dodati izvornom eseju. Osim toga, razne teme ovoga rada bile su
ponovo razmatrane u naknadnim studijama, koje su takoe pretampane u
ovoj knjizi. One obiluju ponavljanjima. Nisam ih skratio zato to oslikavaju
upornost s kojom su mi odreene teme i linosti budile znatielju tokom
vie od etrdeset godina. Uprkos tom dugom suivotu s njima, ono to
itaocu nudim samo su uvodi u teme koje razmatram, nacrti dugih
pripovesti, skice portret, nedoumice, mnoga pitanja predlozi za dalja
istraivanja koja nikada nisam uspeo da sprovedem. Iako spremnosti i volje
imam napretek, za ta mi istraivanja nedostaju godine.

U Rio de aneiru,
30. marta 2002.
05
NA OBEMA OBALAMA
06
Odnosi Brazila i Crne Afrike od 1822. do Prvog
svetskog rata
1
Pjer Vere
1
donosi u transkriptu pisama izvesnog pukovnika Manoela
Alvesa de Lime, koji se alio zato to je bio prisilno zadran u Salvadoru
tokom poslednjih oruanih okraja nakon proglaenja nezavisnosti Brazila.
Alves de Lima je iz Baije poslao nekoliko pisama caru Pedru I i,
predstavivi se kao ambasador kralja od Onima, izrazio aljenje zbog
nemogunosti da odmah nastavi putovanje u Rio de aneiro kako bi ispunio
svoju diplomatsku misiju.
Vere je naiao na istu tu linost i u dokumentima iz 1827, 1829. i 1830,
otkrivi da je pukovnik bar tri puta putovao od Nigerije do Baije i nazad. U
prevodu svoje knjige na engleski,
2
ovaj autor skree panju na pretpostavku
da je Manoel Alves de Lima, vitez Reda Gospoda naega Isusa Hrista i
Sv. Jakova od Maa, pukovnik Korpusa sa ostrva Sao Nikolau, ambasador
njegovog carskog velianstva od Benina i gospodara svih kraljeva Afrike,
verovatno izvrio svoju misiju. Pouzdano znamo budui da u Narodnom
arhivu Brazila postoji dokument u kome je zabeleeno da je 4. decembra
1824. imenovan i sekretar njegove ambasade
3
da je Alves de Lima bio u
Rio de aneiru da caru Pedru I zvanino saopti priznanje nezavisnosti
Brazila od strane cara Benina i kralja Aana
4
, kao i ostalih afrikih
kraljeva.
Vladari s titulom obe (ob), oba Ozemvede
5
od Benina i oba Ozinlokun
od Lagosa, tako su postali prvi suvereni koji su priznali nezavisnost Brazila.
A u tom diplomatskom inu priznanja, paradoksalno, poslednji put se
zvanino pominje ambasada nekog afrikog kraljevstva u Brazilu.
Diplomatske misije kraljeva iz Abomeja, Onina i Porto Nova bile su
este tokom doba kolonijalizma, budui da se portugalska vlada preko
Baije i Rio de aneira uglavnom usredsreivala na saradnju sa afrikim
07
dravama i svojom kolonijom Angolom.
Ima raznih pria o dolascima i odlascima tih delegacija. O onoj koju je
1796. zvanini Lisabon poslao iz Baije abomejskom kralju Andaruzi VIII
6
dugo i ivo se pripovedalo, protkano opisima zgoda i nezgoda delegat,
svetenika Siprijana Piresa Sardinje i Visenta Fereire Piresa, kao i
prikazima drutvenih normi i politikih dahomejskih struktura.
7
Brazilac
Fereira Pires igrom sluaja se naao na ceremoniji sahrane Andaruze VIII i
stupanju na presto njegovog naslednika Adandozana. Opisao je te dogaaje
detaljno, ali ne razumevi ih dobro, uz sve predrasude svog vremena i
teolokog obrazovanja. Dokument koji je ostavio, meutim, dragocen je
zbog obilja detalja i realistinog opisa dogaaja i linosti o kojima govori.
Delegacija pukovnika Alvesa de Lime ukazuje na to da proglaenje
nezavisnosti Brazila nije prolo neprimeeno u Africi. U Angoli, s kojom je
Brazil tradicionalno bio bliskiji nego s portugalskom metropolom, vest o 7.
septembru 1822. snano je odjeknula i uinila svoje. Ubrzo se u Bengeli
pojavila politika struja koja se zalagala za pripajanje te teritorije Brazilu.
A od trojice angolskih poslanika u Portugalskom dvorskom savetu dvojica
su na putu za Lisabon prihvatila brazilsku nezavisnost i ostala u Brazilu:
Euzebio de Keiros Kotinjo Matozo Kamara i Fernando Martins do Amaral
Gurel Silva. Trei je nastavio put za prestonicu tek nakon dueg
oklevanja.
8
Toliko se javno mnjenje u Angoli bilo podelilo i toliki su neredi i borbe
buknuli izmeu brazilske i portugalske partije da se u Lisabonu
strahovalo kako e se ta teritorija na kraju zaista pripojiti Brazilu. Kada je
Portugalija priznala nezavisnost Brazila, potpisavi sporazum uz
posredniku ulogu Velike Britanije 29. avgusta 1825, vladu u Lisabonu
donekle e umiriti 3. lan tog akta, na osnovu koga je zabranjeno
nastojanje da se bilo koja portugalska kolonija pripoji Brazilu.
Odmah nakon proglaenja nezavisnosti Brazila, pojavile su se glasine
kako je Fransisko Feli de Soza moda u ime kralja Geze (ili Gheze),
svog velikog prijatelja ponudio caru Pedru I protektorat nad oblau Sao
oao Batista de Auda, u Dahomeju.
9
Meutim, Brazil nije eleo da
prisvaja tue teritorije, o emu svedoe i deavanja iz ikitosa, kada je
vlada u Rio de aneiru odbila da se carstvu pripoji istona Bolivija, to su
08
traili revolucionari koji su kontrolisali tu oblast. Izbegavanje oruane
borbe protiv separatista iz Provincije Sisplatina takoe dokazuje da su
Brazilci, prirodno, zbog antikolonijalistikog oseanja odbijali da se s
drugim narodima uspostave neravnopravni odnosi.
2
Na poetku suverenog ivota Brazila, sav njegov diplomatski napor bio je
usredsreen na to da ostale drave priznaju njegovu nezavisnost. Kada je to
priznanje dobijeno, u spoljnjoj politici su poeli da preovladavaju problemi
na polju trgovine robljem i trgovake plovidbe izmeu Brazila i Afrike.
Sada se ve vie nije radilo o neposrednom dijalogu s kraljevstvima i
nezavisnim gradovima-dravama u Africi, ve o diplomatskoj debati, ubrzo
rasplamsanoj raspravi, izmeu Brazila i Velike Britanije. Britanija e
uskoro dobiti saveznike, kolebljive odanosti, u vladama Francuske,
Portugalije i drugih evropskih sila. Razlog za ta neslaganja bila je trgovina
crnakim robljem.
U prvim decenijama XIX veka ekonomski interesi Velike Britanije ili su
iz krajnosti u krajnost. Od velikog trgovca robljem, ona se pretvorila u
ustrog i ratobornog pobornika ukidanja te trgovine. Smo postojanje
robovlasnitva kosilo se s njenim novim politikim i ekonomskim ciljevima,
koje je nametnula Industrijska revolucija. I kao to je prva od tih
industrijskih revolucija u Evropi, ona iz XV veka, prekinula dugu tradiciju
luzitansko-hispanskog moreplovstva, ona iz druge polovine XVIII veka
dovee do nove ekspanzije nautrb ostatka sveta.
Velika Britanija je ve bila uspostavila robovlasniki sistem, vrsto i
temeljno, u svim njegovim oblicima kakvi su postojali u obe Amerike, to
Erik Vilijams
10
opisuje detaljno, ali s gnuanjem.
Prva rtva su bili Indijanci. Odmah potom, Englezi su na Karibe i u
severnoamerike kolonije otpravljali itave grupe politikih, verskih i
drugih zatvorenika, ukljuujui i radnike pod ugovorom (indentured
servants), regrutovane na sve mogue naine, najee otmicom odraslih
09
ljudi i nasilnim oduzimanjem dece. U XVI veku su na Antile ve poeli
dovoditi prve afrike robove. Kasnije je sama britanska kruna postala jedan
od glavnih zagovornika trgovine crncima iz Afrike, i to ne samo iz svojih
kolonija ve i iz kolonija panske imperije.
Britanski kapitalizam se brzo razvijao zahvaljujui novanoj dobiti od
trgovine robljem, to je pospeivalo industriju Ujedinjenog Kraljevstva i
jaalo njegovu mornaricu, ali i zahvaljujui dobiti od proizvodnje eera na
Karibima i dopremanju zlata i ostalih plemenitih metala, koji su se,
posredstvom Portugalije i panije, slivali iz Amerike u englesku dravnu
kasu i banke.
Poto se uvrstila nova ekonomska struktura Velike Britanije, njeni
interesi na slobodnom evropskom i svetskom tritu poeli su da se kose s
monopolistikom pozicijom u proizvodnji eera na Antilima. Kapitalisti su
osuivali dotadanji kolonijalni sistem i pokuavali na nove naine da dou
do prevlasti na tritu. Nezavisnost Sjedinjenih Drava i uvrivanje
Britanije na Indijskom potkontinentu jo su vie bacali u zasenak posede na
Antilima, pod okriljem novog politikog i ekonomskog poretka Ujedinjenog
Kraljevstva.
Iste one sile koje su ranije podravale trgovinu crnakim robljem poele
su da je osuuju. Druge su sada bile povoljnosti i prioriteti, ne samo
britanske industrije i mornarice ve i same trgovine eerom, nad kojom je
Velika Britanija nastojala da zadri kontrolu.
Rastao je pritisak protiv uvoza robova u Ameriku, u meri u kojoj su se
engleski interesi irili u Indiji, gde se, zahvaljujui sistemu posredne
organizacije vlasti, a pod izgovorom da se ne eli meanje u unutranje
stvari tamonjih drava, podravao i podsticao ropski rad na plantaama
eerne trske. Englezi su eleli da smanje konkurentske prednosti amerike
proizvodnje eera zarad jaanja one u Indiji i, osim toga, da pred javnou
pokau da su zadovoljili interese britanskih Antila, koje je pogodio slom
nekadanjeg kolonijalnog monopola. Iako je bila usredsreena na podstrek
proizvodnje eera u Indiji, Velika Britanija nije mogla da napusti svoje
koloniste na Karibima, koje je podravala jaka, bogata i jedinstvena struja u
londonskom parlamentu. Da bi se oni umirili, drava je bila primorana da
pojaa pritisak na Brazil i Kubu.
10
Poto nije doputalo svojim kolonijama na Karibima da dri robove,
Ujedinjeno Kraljevstvo nije moglo dozvoliti ni da oni nastave da se
dopremaju u brazilske luke. Spreavanje priliva afrike radne snage bilo je
kljuno za spreavanje rasta proizvodnje eera u Brazilu. Tamo se eer
proizvodio po cenama niim od onih u Indiji ili na Karibima.
Razni ideoloki faktori udruili su se kako bi podstakli i rasplamsali
kampanju protiv trgovine robljem. Kao prvo, oseanje humanosti, koje se
protivilo nejednakosti svojstvenoj robovlasnikom reimu. Kao drugo,
evropsko verovanje u nunu istorijsku evoluciju koja bi bila ista za sve
narode, te bi tako oni napredniji trebalo da nastoje da pomognu onima
zaostalim na putu tog napretka. Kao tree, hriansko uenje je opet imalo
jak uticaj. Kao etvrto, raslo je zanimanje za slobodnu trgovinu. Zbog tog
gustog ideolokog tkanja, borba za ukidanje trgovine robljem i za
osloboenje robova zadobila je gotovo religiozne razmere, a u Evropi se
istovremeno ponovo rodila i elja za sticanjem novih kolonija.
Polako ali sigurno, borba humanistiki nastrojenih snaga protiv trgovine
robljem, evropska civilizatorska misija i koncept slobodne trgovine
doveli su do toga da u Velikoj Britaniji i u ostalim delovima Evrope
shvatanje da Afriku treba potpuno kolonizovati preovlada nad vienjima
onih koji su zastupali ideju kolonizovanja samo trgovakih mesta. Borba
protiv trgovaca robljem postala je glavno oruje za sistematsko ruenje
afrikih politikih struktura.
11
Gotovo svi mehanizmi vlasti u Africi vrtoglavo se rue. Kako stolee
odmie, to se odvija sve bre. Pod izgovorom da treba iskoreniti trgovinu
robljem i obezbediti slobodnu razmenu, eliminie se komi,
12
zatiru se kanali
komunikacije i trgovaki punktovi lokalnih posrednika u trgovini biljnim
uljem, smolom, kauukom, slonovaom i drvetom, zbog ega afrike voe
ostaju bez sredstava te tako i bez mogunosti da se snabdeju orujem i
mobiliu vojsku kako bi sauvale svoju nezavisnost.
Neki Brazilci su veoma rano prozreli britanske namere u Africi. Ve 2.
jula 1827, kada se u Narodnoj skuptini raspravljalo o Konvenciji o
konanom ukidanju trgovine robljem, potpisanoj 23. novembra prethodne
godine izmeu Brazila i Kube, Kunja Matos, napadajui sporazum koji nam
je engleska flota praktino nametnula, izjavio je: Engleska eli da vlada
11
celom Azijom, a isto tako, to s pravom pretpostavljamo, sudei po njenim
kolonijalnim ratovima u Africi, eli u potpunosti da pokori i tu veliku
teritoriju.
13
Konvencija iz 1826. predstavljala je pootrenu verziju sporazuma koji su
1817. potpisale Portugalija i Velika Britanija. Ona je neposredno i estoko
pogaala suverenitet Brazila, budui da je engleskoj floti davala pravo da
plovi brazilskim brodovima u susret i da opkoljava one koji se koriste za
prevoz robova.
Zbog te konvencije zapoee diplomatska rasprava izmeu Brazila i
Ujedinjenog Kraljevstva, burna i teka rasprava u kojoj e se Britanci
koristiti svojom nadmenou, a Brazilci pokazati strpljiv i vrst otpor. Ta
tema zauzima najvei deo Izvetaja Ministarstva spoljnih poslova Brazila
do 1850, kada Brazil, nakon to je odvraen od Afrike, svoje interese sve
vie i jasnije premeta sa Atlantika na zaliv Mar del Plata, a spoljnu
politiku privremeno usmerava iskljuivo na okruenje.
3
Poetkom XIX veka Velika Britanija je nastojala da uvrsti politiku
prevlast u Indiji i ojaa trgovaku poziciju u Africi. Ali tek e kasnije
osvajaka sila njene dravne moi i interesi njene industrije eljne da
odri redovno i jeftino snabdevanje primarnim sirovinama iz tropskih
predela zameniti trgovinu imperijom.
Velika Britanija je, zapravo, poela sve vie da kolonizuje Afriku,
protivno volji njenih politiara i diplomata. Engleski lideri su prieljkivali
sigurne trgovake vorove koji bi donosili dosta prihoda, a ne protektorate i
kolonije. Meutim, jak naboj britanske dravnike moi nije se dao
obuzdati, niti mu se moglo suprotstaviti. U ime borbe protiv trgovine
robljem, konzuli eljni pustolovina, odvani trgovci i zakleti misionari
potpisali su, bez odobrenja krune ili pak uz jasno protivljenje izdatim
nareenjima, sporazume o protektoratu sa afrikim voama, primorali
englesku mornaricu da se bori protiv mnogih od njih, a britansko kraljevsko
12
velianstvo doveli pred sijaset nepovoljnih okolnosti, zbog kojih je stvoreno
carstvo kratkog veka, kakvo u poetku nije bilo planirano.
14
Prelaz sa ekonomske na kolonijalnu politiku logino je objanjenje za
dogaaje koji su usledili. Od 1870. naglo opada otpor prema zagovaraima
novog kolonijalnog poretka, kako u Velikoj Britaniji, tako i u Francuskoj i u
drugim monim evropskim zemljama, koje tada poinju da se otimaju za
prevlast u Africi.
Protivrenosti izmeu naela britanske politike i njenih stvarnih poteza
nisu ba uvek bile sasvim jasne intelektualcima toga vremena. Istrajna
borba koju su vodili istinski humanisti, kao to su bili Grendvil arp,
Tomas Klarkson i Vilijam Vilberfors u Velikoj Britaniji, ili oakim
Nabuko, Luis Gama i Kastro Alves u Brazilu, bila je energino usmerena
iskljuivo na ukidanje trgovine robljem i na iskorenjivanje robovlasnikog
poretka u Americi. Retko se, i gotovo uvek bojaljivo, spominjala tema
ropskog rada u Indiji i u raznim oblastima Azije i Afrike pod uticajem ili
upravom Evropljana. Raspravljalo se uglavnom o ukidanju robovlasnitva
na zapadnoj polulopti.
U dobrom delu Afrike robovlasniki sistem e preovladavati i odrati se
sve do druge i tree decenije XX veka. Paradoksalno, taj sistem je upravo u
tom delu sveta, gde su Evropljani podsticali trgovinu primarnim sirovinama
kako bi njome zamenili trgovinu ljudima sa Amerikom, poprimio nove
oblike i razmere. Ropski rad je postao kljuan za razvoj poljoprivredne
proizvodnje usmerene ka izvozu. Zbog toga je organizacija rada irom
Afrike sve vie liila na onu na velikim amerikim plantaama.
15
Dovoljno
je setiti se ogromnih plantaa uljanih palmi koje su zasadili Gezo i Gelele
(ili Glele).
16
One su pripadale kralju i monicima Dahomeja a zasnivale su
se na ropskom radu, koji se slabo razlikovao od amerikog po neovenosti
i surovosti. Slian sistem, koji se odlikovao velikim brojem robova na
obradivom zemljitu, postojao je i u hausanskom drutvu, kao i na velikim
posedima u oblasti naroda Fula.
17
Plantae karanfilia u Zanzibaru, na
kojima su radili robovi, opstale su gotovo do naih dana.
Kada su javno govorile da se ponaaju u skladu s naelima slobodne
trgovine, evropske sile su zapravo, paradoksalno, ponovo zatirale
trgovinsko posrednitvo, nadmeui se za preimustvo u razmenama u
13
glavnim afrikim lukama na zapadnoj obali. Prvenstveno su se, i to zverski,
borile protiv afrikih posrednika, kako bi direktno i ekskluzivno pristupale
izvorima proizvoda u unutranjosti kontinenta. Kada bi neki Afrikanac,
kreol ili mestik iz Brazila ili sa Antila, nastanjen u Africi, pokuao sam da
trguje sa Evropom ili Amerikom, odmah bi bio optuen da je trgovac
robljem, te bi se na sve naine njegov posao osujeivao. Pria o ai iz
Opoba to odlino oslikava.
18
U Africi su trgovina i politika mo bile tesno povezane. Spoljna
trgovina, koja je skoro uvek bila privilegija prineva, predstavljala je
osnovno sredstvo za ouvanje politike bezbednosti monarhija u usponu.
Tako je slom neke trgovake strukture zapravo znaio unitenje itavog
politikog sistema. I obrnuto.
Greh ae iz Opoba bio je u tome to je vaio za velikog trgovca. Imao
je nameru da se takmii sa Evropljanima u meukontinentalnoj trgovini i da
palmino ulje izvozi pravo u Liverpul. To je isuvie smetalo zagovornicima
otvaranja Afrike ka slobodnoj trgovini, koja se iskljuivo obavlja izmeu
Evropljana i u korist Evropljana.
Sa interesima Velike Britanije kosili su se interesi afrikih kraljevstava i
gradova-drava koji su se borili da odre politiku tradiciju, trgovaki
poredak i nezavisnost.
Za afrike vlasti prodaja robova bila je veoma vana jer su se tako
snabdevali vatrenim orujem, municijom i svim onim to obezbeuje
drutveni status i presti. Razmena ljudi (najee ratnih, kao i politikih i
drugih zatvorenika) za vatreno oruje i drugu robu uvrivala se vekovima,
od prvog kontakta Evropljana sa Afrikom, pa nije bilo lako zameniti je
pravom trgovinom. Ima i onih koji misle da je interes nekih Afrikanaca da
odre trgovinu robljem bio vei od interesa onih koji su brodove za prevoz
robova snabdevali orujem ili od interesa vlasnika plantaa na amerikom
kontinentu.
19
Bilo kako bilo, nema sumnje da je trgovina robljem bila
veoma vana, ako ne i neophodna za ouvanje nezavisnosti raznih afrikih
politikih entiteta u vreme tekih sukoba sa Evropljanima.
Ne treba isticati koliko je vatreno oruje uticalo na istoriju Afrike, ali se
mora priznati da je ono odigralo vanu ulogu u jaanju poluapsolutistikih
monarhija i uvrivanju drava u usponu, kao to su Akuamu, Denkira,
14
Aanti i Dahomej.
20
Moda puke nisu uvek uticale na ishod bitaka u
kojima su strelci i kopljanici inili glavninu trupa kraljevstava iz predela
pod praumom, dok su laka ili teka konjica bile glavne snage vojski iz
savana. Meutim, vatreno oruje je svakako uticalo na ishod sukoba vojnih
sila, uprkos loem kvalitetu puaka koje su se proizvodile iskljuivo za
afriko trite, naroito u Birmingemu. To oruje je bilo toliko loe da bi
esto nakon due upotrebe eksplodiralo samo od sebe pri pranjenju, pa bi
ranilo vojnika.
21
Ono je, meutim, neprijatelju ulivalo strah i po njemu se
mogla proceniti snaga odreene vojske.
Kao to se drave u usponu, kakve su Aanti i Dahomej, nisu mogle
odrei uvoza vatrenog oruja, koji je sve vie rastao (pre svega jer se
oruje, budui da je bilo loe napravljeno, brzo habalo), to je vailo i za
manje drave. One su se borile da ouvaju nezavisnost, koju su ugroavali
moni susedi.
Od kraja XVIII veka Afrika se suoava s novim nevoljama: evropsko
politiko, ekonomsko i vojno prisustvo, svaki put sve vre i zahtevnije. A
poto je Evropa bila snabdeva Afrike vatrenim orujem, ne samo da je u
nju slala proizvode loeg kvaliteta nego i one koji su odavno zastareli.
Sredinom XIX veka, kada su evropski vojnici ve uveliko koristili puke
kremenjae, afrike vojske su bile opremljene starim pukama koje se pune
spreda.
Kada je poela kampanja protiv robovlasnitva u Velikoj Britaniji,
Afrikancima je postalo teko da pribave ak i takve puke, zastarele i loe
sklopljene. Trgovina primarnim sirovinama nije mogla ak ni delimino da
zadovolji potrebe Afrikanaca za naoruanjem, izmeu ostalog i zbog toga
to su Evropljani odbijali da ih snabdevaju. Prodavati oruje lokalnim
centrima moi, koji su kontrolisali pristizanje robe na obalu i njen utovar na
brodove, znailo bi osnaiti politike organizme koje su Evropljani eleli da
oslabe i rasparaju. S vremenom se na razne naine osujeivalo
snabdevanje afrikih voa vatrenim orujem. A ovi su, kako bi pribavili
oruje, bili primorani da se okrenu gotovo iskljuivo ilegalnoj trgovini
robljem, kao to e to kasnije uiniti Samori i Rabah u jeku borbe protiv
francuskih kolonizatora.
Sukob interesa Afrike i Evrope dostizao je vrhunac. Afrike voe su
15
elele da ouvaju nezavisnost, dok su Evropljani nastojali da kontroliu
odnose afrikih drava sa inostranstvom, kako bi odrali prevlast u trgovini.
Afrikanci su se trudili da sauvaju svoju administrativnu, pravnu i
religijsku tradiciju; Evropljani su pak, smatrajui ih varvarima i divljacima,
nameravali da ih proiste i civilizuju, korenito menjajui njihove
obiaje. Dok su afrike voe teile da svoje zemlje odre zatvorenima,
kako bi ouvale suverenitet, Evropljani su eleli da ih otvore za trgovce i
misionare, da u njima izgrade utvrenja za posredniku trgovinu, da bez
ogranienja koriste reke, grade puteve i pruge, kao da su na niijoj zemlji.
Sve te namere Evropljana, koje su poele da se ostvaruju, polako ali
sigurno, u prvim decenijama XIX veka, a potom sve bre, krupnim
koracima, kako se primicao kraj stolea, uobliie se u doktrinu, koja je
odobrena na Antirobovlasnikoj konferenciji u Briselu 1890. Na toj
konferenciji, borba protiv robovlasnitva se jasno i odluno poistovetila s
kolonijalnom prevlau Evrope nad afrikim kontinentom.
4
Proglaenje nezavisnosti u Brazilu nije sutinski izmenilo kolonijalnu
ekonomsku strukturu koja se zasnivala na velikim posedima i na
robovlasnitvu. vrsta spona izmeu veleposednika i ropskog rada ak je i
ojaana, budui da se, uz dostizanje politikog suvereniteta, rasturila
struktura kolonijalnog monopola, a velika evropska trita su se otvorila za
uvoz brazilskih proizvoda.
U novoj dravi mo je bila koncentrisana u klasi poljoprivrednih
proizvoaa, a oni su zavisili od robovlasnikog sistema. Oni koji su se
izborili za nezavisnost i uvrstili je nisu ni obratili panju na to koliko je
protivreno po Ustavu garantovati slobodu pojedinca i jednakost svih
graana pred zakonom a, s druge strane, ne dirati u robovlasnitvo. Malo
njih je razumelo da je robovlasniki reim inherentno nemoralan. A skoro
svi su zapuili ui pred povicima protiv nasilnikog i nepravednog
karaktera robovlasnitva, pred upozorenjima i optubama jednog ozea
Bonifasija de Andrade e Silve, jednog Ipolitoa ozea da Koste, jednog
16
ozea Eloja Pesoa da Silve, jednog Masijela da Koste, svih tih boraca
protiv robovlasnitva, pripadnika generacije koja je izborila nezavisnost
Brazila.
Portugalska kolonija u Americi svojevremeno je bila poela da se iri od
malih skupina ljudi, koncentrisanih na jednom mestu, koje su inili
prognani, novi hriani, nezatiena siroad, osiromaeno plemstvo,
slobodni ili porobljeni Indijanci, polu-Indijanaci polu-Evropljani. Polazei
od tih skupina, u koje e se uskoro umeati i prvi crni robovi i u kojima e
se ubrzo roditi i prvi mulati, zapoee proboj ka unutranjosti zemlje. Zbog
sve veeg priliva afrikih robova rasla je proizvodnja eera, prinosi s
plantaa duvana i pamuka, irila se podruja pod kafom, razvijalo se
stoarstvo i rudarstvo dve privredne grane kojima su Afrikanci
poduavali ostale narode, jer su u Brazil doneli iskustvo iz jedne oblasti
sline po klimi i reljefu, kao i tehnologiju proizvodnje za koju njihovi
gospodari nisu znali.
22
Pandija Kaloeras, na primer, kae da je zasluga za
uvoenje proizvodnje alata od gvoa u jednostavnim kovanicama u
Minas eraisu pripadala upravo Afrikancima.
23
A Ajres da Mata Maado
Filjo ukazuje na znaaj crnaca za iskopavanje dijamanata i naseljavanja
onih oblasti gde se to iskopavanje vrilo.
24
Tokom veeg dela XVIII veka iseljavanje Portugalaca u Brazil bilo je
intenzivno. Njih je privuklo otkrie zlata i dijamanata. Meutim, tek to je
poelo da se troi rudno bogatstvo, odmah se smanjio priliv stanovnitva iz
Evrope. Afrika je postala jedini izvor koji je Brazilu mogao ponuditi radnu
snagu da se nastani na njegovoj prostranoj teritoriji, da obezbedi njegovo
jedinstvo i da ga uini velikom nacijom. A Afrikanci su tu ulogu odigrali,
iako su bili ugnjetavani i poniavani u robovlasnikom sistemu. Ostavili su
dubok trag u svim segmentima ivota u Brazilu.
25
Teka, duga, a esto i nasilna bila je rasprava izmeu onih koji su
zagovarali ukidanje trgovine robljem i osloboenje robova u Brazilu i onih
koji su se tome odupirali. Protivnici robovlasnitva su postepeno jaali, a
ukidanje ropstva je s oduevljenjem doekano u narodu. Upravo zbog toga
je zakonsko ukidanje ropstva u Brazilu proteklo ne samo u miru ve i u
slavljenikoj atmosferi. Zbog novih ekonomskih prilika koje su se poele
stvarati u dravi krajem XIX veka nastanak industrijske proizvodnje,
17
razvoj eleznice i modernizacija ostalih prevoznih sredstava, usavravanje
tehnologije za proizvodnju eera, zarada od prodaje kafe i priliv stranog
kapitala nije se vie moglo tolerisati robovlasnitvo, protiv koga je ustala
intelektualna elita, ali i ire javno mnjenje. Kratak zakon
26
izglasan 8. maja
1888. (gotovo bez protivljenja opozicije u parlamentu, sa osamdeset pet
glasova za i devet glasova protiv), a potpisan 13. maja u optenarodnom
slavlju, samo je potvrdio stvarno stanje, budui da su, u tom trenutku,
crni robovi inili manje od pet posto populacije;
27
njena veina bili su
mestici i potomci istih Afrikanaca.
Ukidanjem ropstva osloboeno je sedamsto pedeset hiljada robova u
itavoj zemlji. Manje od desetine obojene populacije.
28
I zaista, ako pogledamo rezultate popisa brazilskog stanovnitva iz 1872,
videemo da je bilo etiri miliona mulata i mestika, i dva miliona crnaca, od
ukupno deset miliona stanovnika. Ponovljen popis iz 1890, dve godine
nakon ukidanja robovlasnitva, pokazao je da ima 6.302.198 belaca,
5.934.291 mestik i 2.097.426 crnaca. Bilo bi oekivano, budui da su se
rase sve vie meale, da e mestici 1890. godine biti brojnija grupa. Broj
belaca se, meutim, poveao, poto je ponovo dolo do priliva Evropljana,
to e se naroito pojaati poev od 1884. Od tada do 1893. u Brazil se
doselilo 883.668 imigranata, od kojih su 510.533 bili Italijani.
29
5
Dana 13. maja 1888. brazilski narod gotovo se jednoduno sloio da se
ropstvo ukine. Sasvim je drukija bila situacija tokom prve tri decenije
nakon sticanja nezavisnosti. Trgovinu robljem su odravali ne samo interesi
monih veleposednika i trgovaca robljem nego i politiki potresi u zemlji
koja je tek stekla nezavisnost i koja je uviala kako joj se jedna velesila
suprotstavlja na svim poljima. Brazil nije mogao prestati da reaguje na
spoljne pokuaje nametanja pravila politikog i pravnog ponaanja. A
upravo je to nameravala Velika Britanija.
Polemika izmeu pristalica ukidanja ropstva i zagovornika odravanja
18
robovlasnikog sistema, koja je tada nastala u Brazilu, odlino oslikava da
su simetrini ideoloki stavovi prava retkost. Tokom debate o trgovini
robljem bilo je i onih koji su, kako bi izrazili protivljenje toj pojavi, uz
svoje humanistike stavove pridodali i pseudonaune teorije iz Evrope tog
vremena. Po tim teorijama, ljudske rase se razlikuju po stepenu vrednosti.
Po miljenju onih koji su se ponosili time to prate savremene naune
tokove trebalo je hitno zaustaviti prinudno doseljavanje Afrikanaca, kako se
razmnoavanjem nie rase ne bi jo vie ugrozila budunost Brazila, koja je
ve dovoljno kanjena surovim klimatskim odlikama. Koncepcija
inferiornosti crne rase, shvatanje po kome su mulati degenerisana ljudska
bia, a tropski predeli podruje kao stvoreni za leglo poroka, zajedno su
inili jedinstveno i gusto ideoloko tkanje.
Srea za istoriju razvoja pokreta za ukidanje ropstva bila je ne samo u
tome to su njegovi najvei lideri odbijali da prihvate tako nemoralan
sistem kao to je robovlasniki, ve i u tome to su bili osloboeni
rasistikih predrasuda to nam dokazuju rei i dela Ruija Barboze, Kastra
Alvesa, ozea do Patrosinija, Luisa Game i Andrea Rebosasa. Ova
poslednja trojica su bili crnci, odnosno mulati.
S druge strane, bilo je i onih koji su se zalagali za odravanje trgovine
robljem, makar na jo neko vreme, jer su verovali da afriki robovi za
Brazil predstavljaju inilac kulturnog bogaenja, budui da donose vana
iskustva iz tropskih predela u kojima su ranije iveli. Po onima koji su tako
mislili, kao to je bio Bernardo Pereira de Vaskonselos, Afrika nije samo
naseljavala nego i civilizovala Brazil.
30
Dana 2. juna 1827, Raimundo oze da Kunja Matos jasno i glasno je
izgovorio ove rei u Parlamentu: Ja nipoto nisam spreman da predloim
da se trgovina robljem u Carevini Brazil ozakoni i da se ustali za sva
vremena; [...] spreman sam da dokaem da jo nije doao trenutak za prekid
dopremanja robova, budui da je to, iako jeste loe, loije nego da ih ne
nastanjujemo ovde.
31
Po Kunji Matosu, Brazil nije smeo da odbije
znaajan priliv crnih ljudi, jer e nam on dovesti sposobne i neustraive
graane, branitelje otadbine. Otkrio je da nema rasistikih predrasuda
tako to je izneo koliki je doprinos Afrikanaca u formiranju i uvrivanju
brazilske drave. Upozorio je jo i na to da je prava namera Britanije,
19
prikrivena borbom protiv trgovine robljem, zapravo bila da uniti bilo koji
oblik trgovine izmeu afrikih luka i Amerike, ne bi li lake zagospodarila
Afrikom.
Nakon to je 23. novembra 1826. izglasana Konvencija o ukidanju
trgovine robljem, koju su potpisali njihova velianstva brazilski car i
engleska kraljica, te posle donoenja Zakona 7. novembra 1831, na osnovu
koga su uvedene sankcije uvoznicima robova i svaki rob koji se nije rodio
u Brazilu proglaen slobodnim, sve je nastavilo da se odvija kao da ti
pravni dokumenti ne postoje.
Kao odgovor na tromost i nemar brazilskih vlasti, svemona engleska
flota poela je da upotrebljava i zloupotrebljava svoje pravo presretanja i
pretresanja brazilskih brodova. Opkoljavala bi svaki brod trgovaca robljem.
Zaustavljala bi i brodove koji su se bavili trgovinom brazilskih proizvoda
(alkoholnih pia, duvana, mesa, eera i zanatskih proizvoda), kao i afrikih
(mirisnog i palminog ulja, tkanina i kola oraia) robe koja je bila
zastupljena na obe strane Atlantika. Bilo je dovoljno da brod istakne
brazilsku zastavu i da odmah bude osumnjien za trgovinu robljem.
Neprekidno neprijateljsko delovanje britanske mornarice polako je
unitavalo legitimne trgovinske veze koje su se bile ustalile izmeu Brazila
i Afrike, kao pratea pojava trgovine robljem.
32
ak je i protok putnika
koji je odravao vezu izmeu lanova jedne porodice, podeljene na dva
kontinenta, poeo da slabi i da se polako gasi.
Pod izgovorom da ini sve kako bi okonala nemoralnu trgovinu, Velika
Britanija je pokuavala da preuzme kontrolu nad junim delom Atlantika,
ispod junog povratnika. A taj se cilj nije sasvim ispunio samo zato to su u
igru uli i drugi, pre svega Francuska.
Evropa je postepeno trgovaku politiku prema Africi zamenjivala
kolonijalnom. Politiku proizvodnje politikom imperijalizma. Politiku
trgovine politikom porobljavanja. Velika Britanija, Francuska, a kasnije i
druge evropske sile, nastojale su da obezbede podelu afrikog kontinenta na
zone trgovakog monopola.
U poetku su se usredsredile na to da pokuaju od Afrikanaca da dobiju
ekskluzivno pravo na kupovinu palminog ulja, bogatog stearinom, koje se
koristilo za proizvodnju svea i sapuna. To je isto ono palmino ulje koje se
20
u rafiniranom obliku esto upotrebljava u afrikoj i brazilskoj kuhinji.
Ulje, smola, vosak i kauuk bili su sirovine od presudnog znaaja za
razvoj evropske industrije. Evropljani su u to vreme opet mnogo polagali na
linu higijenu, tj. kupanje navika koja u Brazilu i u Africi nikada nije ni
prestala da se upranjava svakodnevno. Sapun je postao sasvim uobiajen i
neophodan proizvod za svaki dom.
33
A palmino ulje je bilo omiljeni
sastojak u proizvodnji sapuna, naroito nakon to je fabrika Mezon Reis,
u vlasnitvu marseljskih trgovaca Viktora i Luja Reisa podstrekaa
kolonijalnog proboja Francuske u Afriku 1892. godine iznala nain da se
snabdeva ovim uljem, zbog ega je njihov proizvod, takozvani marseljski
sapun, postao veoma popularan.
34
Britanci i Francuzi su morali da ogranie, umanje i ugue prisustvo
brazilskih trgovaca u Africi, kako bi preuzeli punu prevlast nad spoljnom
trgovinom na toj atlantskoj obali. Trgovina robljem bila je, dakle, samo
jedan aspekt ire politike protiv koje je ustao brazilski narod, makar dok je
jo imao snage za borbu. Kako u Brazilu, tako i na otvorenom moru i u
samoj Africi.
Kako se razvijala britanska, francuska i portugalska trgovina, tako je
rasla i usavravala se i mrea ilegalne trgovine sa obeju strana Atlantika.
Na brazilskoj strani, trgovci su zadobili izvesnu podrku u narodu,
zahvaljujui otporu prema britanskoj aroganciji. Na afrikoj strani pak
kraljevi, plemstvo, poglavice i voe lokalnih brazilskih zajednica obezbedili
su kako krijumarenje robova, tako i legalnu trgovinu raznim proizvodima.
Uticaj Engleza nije bio dovoljan da uniti trgovinu robljem, ali je nanosio
velike tete Brazilskoj trgovakoj mornarici. Polazei od pretpostavke da je
svaki brazilski brod osumnjien za krijumarenje robova, Britanci su ih
toliko progonili i napadali da su brazilski trgovci izgubili volju za poslom,
posle ega se dobar deo trgovine izmeu Evrope i Amerike odvijao pod
drugim zastavama, meu kojima se naroito isticala zastava Ujedinjenog
Kraljevstva.
Britanci su otili toliko daleko da su ak uznemiravali i one brazilske
brodove koji su plovili uz sopstvenu obalu. Posle izglasavanja
Aberdenskog zakona (1845), engleski ratni brodovi nisu oklevali da se
priblie brazilskim brodovima koji su plovili u svojim vodama ili bili
21
usidreni po brazilskim zalivima.
6
Sva ta krenja meunarodnog prava inila su se u ime dunosti i namera
civilizovanih naroda. Upravo su civilizovani narodi zahtevali ukidanje
trgovine robljem i uvoenje slobodnog trita. A po tim narodima, koje su
sve vie pothranjivale pseudonaune predrasude nastale kao posledica
nametanja iskrivljenih darvinistikih teorija evropskoj misli, zemlja kao to
je Brazil nije mogla biti civilizovana, budui da ju je odlikovalo izuzetno
meanje rasa. U toj zemlji, kako je izjavio Gobino, izaslanik Francuske u
Rio de aneiru od 1869. do 1870, niko nije iste krvi i meoviti brakovi
belaca, Indijanaca i crnaca toliko su esti da je pogano potomstvo postalo
bezbrojno, to je dovelo do najtunije mogue degeneracije ne samo niih
drutvenih klasa nego i onih viih.
35
Moemo zamisliti negodovanje francuskog diplomate kada je morao da
sarauje s politiarima u Carevini Brazil, jer su neki od njih, i to vrlo
eminentni, bili afrikog porekla, kao na primer vikont od ekitinjonje,
vikont od Injomirima, ili baron od Koteipa, mestik koji je bio predsednik
vlade tokom perioda monarhije. Isti e sluaj biti i s potonjim
predsednicima republike, kaboklom Florijanom Peiotom i mulatima Nilom
Pesanjom i, sudei po fotografijama, Kamposom Salesom, Rodrigesom
Alvesom i Vaingtonom Luisom.
Uprkos pritiscima civilizovanih naroda na tropsku zemlju izmeanih
rasa, krijumarenje robova je prestalo tek onda kada je to odluila brazilska
vlada. Tokom perioda engleskog progona, trgovina robljem ak je dostigla i
vee razmere. Rizik tog nemoralnog posla povisio je cene robova i
podsticao smelije trgovce.
Cene su toliko porasle da ropski rad vie nije bio isplativiji od
unajmljivanja slobodnih radnika, naroito u novim oblastima poljoprivredne
proizvodnje. Veleposednici su se prezaduivali kod krijumara crnakog
roblja, plaajui robove po visokoj ceni, tako da im je ukidanje ropstva ilo
22
naruku.
36
Osim toga, trebalo je ulagati u nove privredne grane, podstaknute
ekonomskim rastom drave, a ne u trgovinu robljem. Zato ministar pravde,
Euzebio de Keiros, Brazilac roen u Angoli, nije imao potekoa da u
Parlamentu dobije izglasavanje Zakona od 4. septembra 1850. Taj zakon je
vladi dao iroka i pravosnana ovlaenja da ukine trgovinu robljem.
Posledice su bile delotvorne i usledile su odmah: unitene su barake
koje su sluile za smetaj robova, proterani su strani trgovci robovima
(mnogi od njih su uivali poverenje kod veleposednika iz ruralnih sredina),
zapoeta je potera za krijumarskim brodovima, a Afrikanci koji su ilegalno
uli u zemlju bili su osloboeni, makar u teoriji.
Godine 1842. u Brazil je ulo 17.435 robova; 1846. taj broj je iznosio
50.324; 1848. bilo ih je 60.000; 1850. 23.000; a 1851. samo 3.287.
37
Godine 1852, 700 robova stupa na brazilsko tlo, meutim, u naredne dve
godine, nema podataka o prokrijumarenim Afrikancima.
Poslednji pokuaji datiraju iz 1855. i 1856. Oktobra 1855. Brazilska
mornarica je uz obalu Serinjaima, u Pernambuku, opkolila jedan portugalski
brodi, izgraen u Angoli, sa 162 roba.
38
A u januaru 1856, u priobalju Sao
Mateusa, u Espirito Santu, opkoljen je severnoameriki mali brod Mati E.
Smit, sa 350.
39
Nakon toga, nije zabeleen nijedan sluaj krijumarenja
robova. Trgovina crncima u Brazilu bila je i teoretski i praktino
iskorenjena.
Meutim, britanska zloupotreba nije se time okonala. Ukidanje trgovine
robljem se ostvarilo zahvaljujui akcijama Brazilaca, po volji Brazilaca, ali
su Englezi nastavili da se ponaaju kao da Brazil mora da polae raune za
svoje poteze Velikoj Britaniji. Jo koju godinu posle 1850. nastavilo se s
korienjem prava na presretanje brodova, to je opet dovelo do
nezadovoljstva i napetosti.
Godine 1852, lord Palmerston je u britanskom parlamentu tvrdio da
Velika Britanija i Brazil sarauju, na osnovu sporazuma, na ostvarenju
velikog cilja, ukidanja trgovine robljem. Odgovor Paulina ozea Soaresa
de Soze, ministra spoljnih poslova Brazila, bio je otar: Ta saradnja nikada
nije postojala na osnovu sporazuma, niti bi se moglo oekivati da se on
sklopi, sve dok nae luke i vode budu izloene nasilju koje poslednjih
godina trpimo. Borili smo se protiv trgovine robljem i moramo se boriti i
23
ubudue, sve dok je potpuno ne iskorenimo, u skladu sa sporazumom s
britanskom vladom ili ne, odnosno u skladu sa bilo kakvim sporazumom ili
bez ikakvog sporazuma, jer smo duni pred svetom da tako postupamo, jer
bez toga nema dostojanstva, bezbednosti, morala i istinske sree nae
domovine.
40
injenicu da je ilegalni uvoz robova u Brazil uguen dejstvom brazilskih
vlasti i Mornarice, a ne svojevoljnim potezima Velike Britanije, dokazuje i
to da engleska flota nije uspela da sprei trgovinu robljem u koju je bila
umeana Kuba, u ije luke je, poev od 1849, godinje pristizalo blizu dve
hiljade brodova s robovima. Izmeu 1857. i 1862. broj robova uvezenih na
Kubu premaivao je deset hiljada godinje. Uvoz robova na Kubu ukinut je
tek 1865. odlukom panske vlade.
41
Ukidanje uvoza robova u Brazil dogodilo se u istorijskom trenutku, u
jeku industrijske revolucije na planu evropske poljoprivredne strukture.
Ponuda rada, bar od kraja srednjeg veka, uvek je u Evropi bila vea od
potranje; te zbog vika jeftine bele radne snage porobljavanje crnaca nije
postalo vaan faktor na evropskom kontinentu.
42
Tokom XIX veka jo je
vie naruena ravnotea na relaciji selograd, te se pojavio viak radne
snage. Viak radnika e omoguiti smanjenje trokova industrijske
proizvodnje jer e zaposleni raditi za male plate, a kasnije e, tokom XIX
veka, izazvati velike talase iseljavanja u Ameriku. Politiki motivi, progoni
nacionalnih i verskih manjina, pogromi i sistemi prinudne naplate poreza na
mala poljoprivredna imanja, zajedno sa siromaenjem ruralnih podruja u
prostranim evropskim oblastima i s tekim uslovima ivota u industrijskim
gradovima naterae ljude da potrae novu otadbinu.
Od 1850. do danas u Brazil se doselilo blizu pet miliona Evropljana i
Azijaca, a meu njima se po brojnosti istiu Portugalci, Italijani, panci,
Nemci, Japanci, Rusi, Austrijanci, Libanci, Sirijci i Poljaci. Njima treba
dodati i Afrikance, koji su dovedeni prisilno vie od tri i po miliona
ljudi
43
kao i potomke starih portugalskih kolonizatora, Indijance i
mnogobrojne meance. Tako i dan-danas traje proces etnikog meanja i
ukrtanja kultura koji je zapoet jo u XVI veku.
24
7
Odnose izmeu Brazila i Velike Britanije tokom etrdeset pet godina
ugroavalo je pitanje trgovine robljem. ak i nakon ukidanja te trgovine,
nisu prevaziene tekue diplomatske nesuglasice, a pritube pojedinaca
zbog nasilnog oduzimanja brodova i robe potrajae jo dve decenije.
Sukob oko trgovine robljem remetio je odnose pre svega s Velikom
Britanijom,
44
ali nisu izostajali ni pojedinani incidenti u odnosima sa
Francuskom, Portugalom i drugim evropskim zemljama. Brazilska
diplomatija je odbila da prihvati obaveze koje bi je na neki nain gurnule u
podreenost britanskoj kruni i uporno odbijala pokuaje jedne sile u poletu
imperijalizma da Brazil svede na poluprotektorat, sve u ime humanistikih
principa kojima se ova koristila da pokori dobar deo Afrike.
Diplomatski pregovori oko neutralizacije britanskih tenji i oko
odgovora na napade na brazilski suverenitet obavljali su se prvenstveno u
Rio de aneiru, Londonu, Parizu, Lisabonu i Vaingtonu. Politiko prisustvo
Brazila u supsaharskoj Africi bilo je krajnje ogranieno. Naa zemlja je
imala male izglede da utie na afrike strukture vlasti, koje je ve bilo
uzdrmalo meanje Evropljana. Tokom XIX veka, malobrojni predstavnici
brazilske vlade u Africi vodili su razgovore samo sa slubenicima
evropskih sila koje su vrile kolonijalnu kontrolu nad odreenim oblastima
tog kontinenta.
Na neko vreme, zvanino prisustvo Brazila u Africi ograniilo se na
njegove poslanike u Meovitoj britansko-brazilskoj komisiji u Sijera
Leoneu, oformljenoj na osnovu 4. lana Konvencije od 23. novembra 1826.
Ta Komisija, kao i njeni nadreeni u Rio de aneiru, imala je zadatak da
sudi u sluajevima krijumarenja robova i pritubi vlasnika nepravedno ili
grekom zarobljenih brodova.
lanovi komisije nisu uvek bili Brazilci; nekoliko godina u njoj nije bilo
nijednog brazilskog predstavnika, ili bi to bio tek jedan lan, to je teko
povreivalo brazilske interese. Aprila 1833, komesar sudija je bio oze de
Paiva, dok Mateus Eidio da Silveira, iako je bio imenovan za komesara
sudiju, jo uvek nije bio stigao u Fritaun. Sledee godine, brazilski deo
25
komisije bio je potpun, kao i 1835, kada je Mateus Eidio postao komesar
sudija, a komesar arbitar Manoel de Oliveira Santos. Godine 1836. obojica
trae dozvolu za odsustvo zbog zdravstvenih problema, a ubrzo potom
Mateus Eidio umire. Godine 1837. Manoel de Oliveira Santos vraa se u
Sijera Leone, kao komesar sudija, dok komesar arbitar postaje oakim
Felisijano Gomes. Mesto komesara sudije upranjava se 1838, a ve 1839.
i mesto komesara arbitra. Ermeneildo Frederiko Niteroj imenovan je 1840.
za komesara sudiju, dok komesar arbitar postaje oakim Tomas do Amaral,
koji e ostati zapamen u istoriji brazilske diplomatije kao vikont od Kaba
Frija. Maja 1844. u Komisiji su ve bili Orlando Magno de Melo Matos,
kao komesar sudija, i Manoel de Oliveira Santos, kao komesar arbitar.
Sledee godine se Komisija gasi, budui da je brazilska vlada smatrala da
konvencije o trgovini robljem vie ne vae.
45
Dok su te konvencije vaile, robovi koje je na brodovima za ilegalnu
trgovinu pronala i uhapsila engleska flota bili su upuivani u Sijera Leone.
Od njih potie dobar deo afrike elite te zemlje koja je toliko usluga uinila
politikom, ekonomskom, vojnom, kulturnom i verskom proboju Velike
Britanije u Afriku, da bi se potom vie puta pobunila protiv njene nepravde,
ba kao i protiv samog kolonijalizma.
46
Kako bi se suoio s problemom robova koje je zarobila brazilska flota ili
koji su ilegalno dovedeni u Brazil, zakon od 7. novembra 1831. godine
predviao je pregovore sa afrikim vlastima, sa ciljem da se tim
Afrikancima odobri azil, da se vrate afrikim obalama. Iako su mnogi od
njih izrazili elju da ostanu u Brazilu, gde je zajednica slobodnih Afrikanaca
ve bila brojna, tome se vrsto protivilo Ujedinjeno Kraljevstvo.
Pred tekoom da se pregovara neposredno sa afrikim vlastima i pred
strahom od ponovnog porobljavanja tih povratnika u Afriku, Brazil je
britanskoj vladi predloio da im prui utoite u Sijera Leoneu.
47
U
odgovoru na taj brazilski zahtev, Palmerston je izjavio da e oni biti
primljeni u Fritaun samo pod uslovom da Brazil plati izdravanje svakoga
od njih.
48
Kasnije se Velika Britanije pokazala spremnom da ih otpremi na
Trinidad, gde joj je nedostajala radna snaga.
49
Nijedna velesila koja je osnovala svoje protektorate u Africi nije
26
pokazala dobru volju da rei taj problem. Sjedinjene Drave su tvrdile da
ne mogu uestvovati u tome, budui da je Liberija bila privatni projekat u
okviru kolonizacije.
50
Brazilski predstavnik u Vaingtonu neposredno je
kontaktirao s upraviteljima Liberije i od njih dobio odgovor da e pruiti
utoite Afrikancima koje Brazil oslobodi, ali samo ako se za njih plati
pedeset panskih pezosa po osobi.
51
Francuska i Portugalija nisu dale
nikakav odgovor.
Neko vreme se raspravljalo o tome da se u Africi oformi neka vrsta
brazilske Liberije, tako to bi se kupilo neko zemljite od Portugalaca,
52
kuda bi bili poslati prokrijumareni robovi koje je oslobodila brazilska flota
ili vlast. No tu zamisao nije bilo lako sprovesti u delo.
Kada je Konvencija od 23. novembra 1826. prestala da vai, i ovaj je
problem prestao da postoji. Afrikanci koje bi Brazilska mornarica pronala
na zarobljenim brodovima mogli su da ostanu u Brazilu. A oni koje bi
uhapsila engleska flota surovo su premeteni u njene kolonije: na Rt dobre
nade, u Demereru, ili na Antile.
Godine 1847, Brazil je u Fritaunu osnovao Poasni vicekonzulat, a
njegov nastojnik je bio Don Logan Huk.
53
A 1850, Ermeneildo Frederiko
Niteroj isti onaj koji je bio komesar-sudija u Sijera Leoneu bio je
izabran za konzula i otpravnika poslova u Liberiji, dravi koja je 1847.
proglaena suverenom republikom. Tako je Niteroj postao prvi diplomatski
predstavnik Brazila u nekoj nezavisnoj afrikoj vladi.
54
Polovinom XIX veka, Brazil je takoe imao konzulate na Rtu dobre
nade,
55
na ostrvu Sveta Jelena
56
i u Luandi. Osnivanje tog konzulata u
Angoli nije prolo bez potekoa i o tome postoji itava jedna pria.
Sasvim je bilo prirodno, imajui u vidu veze Brazila s portugalskim
teritorijama u Africi, da brazilska vlada, im je dobila priznanje
nezavisnosti od Lisabona, pokua da osnuje konzulat u Luandi. Po Dekretu
od 30. oktobra 1826. za konzula Brazila u Angoli imenovan je Rui ermak
Posolo.
Odmah nakon toga, guverner Angole, Nikolau de Abreu Kastelo Branko,
obavestio je prestonicu da je primio brazilskog konzula da privremeno
obavlja tu dunost, ali da mu je odredio rok od osam meseci, dok ne
27
dobije i zvaninu potvrdu o akreditaciji. Ta vest nije bila dobro primljena
u Lisabonu, koji nije gubio vreme da podseti Kastela Branka kako se
strogo zabranjuje izdavanje dozvole boravka strancima u portugalskim
kolonijama, dodajui da spomenuti konzul u odreenom roku mora
pribaviti od vladara akreditaciju, inae e mu se uskratiti ukazano
gostoprimstvo.
57
Prisustvo prvog brazilskog konzula u Luandi bilo je, zbog toga, kratkog
veka. U jednom od poslednjih dopisa poslatih guverneru Angole, krajem
novembra 1827, on je izrazio nezadovoljstvo zbog toga to mu nije ukazano
dovoljno panje u Luandi.
58
Brazilska vlada, meutim, nije odustala od svoje namere. Smatrala je da
je veoma vano da ima svog konzula u Luandi, sa ciljem da nadzire utovar
robe na afrike brodove, budui da su njima u brazilske luke esto
dovoeni krijumareni robovi.
59
Godine 1850. jo se moglo uti kako Paulino oze Soares de Soza,
ministar spoljnih poslova, izraava aljenje zbog prepreka koje portugalska
vlada namee prihvatanju brazilskih konzula u lukama svojih
prekomorskih poseda, koje su otvorene za meunarodnu trgovinu po
Zakonu od 5. juna 1844. On je istakao da se brazilski zahtev zasniva na
principu recipronosti i potrebi da se neko brine o interesima brazilskih
poslovnih ljudi u Angoli, pomaui im u neprilikama koje im u poslednje
vreme prireuju portugalske vlasti
60
.
Politike rasprave, zavere, potresi i pokuaji pobuna koji su se nizali
jedan za drugim, naroito u Bengeli, nakon proglaenja nezavisnosti Brazila,
objanjavaju zato se Portugalija protivi osnivanju brazilskog konzulata. S
druge strane Atlantika bila se pojavila brazilska partija koja se zalagala
za pripajanje Angole Carevini Brazil.
61
Situacija je postala toliko napeta da
su poele kruiti zastraujue, ali potpuno neosnovane glasine o tome da e
doi do oruanog napada brazilske flote, pod komandom lorda Kokrana.
62
Portugalske vlasti su se plaile da bi brazilski konzul u Luandi svojim
prisustvom i aktivnostima mogao dati podstreka independentistikoj partiji
ili zagovornicima ujedinjenja sa Carevinom Brazil, iako je ta poslednja
mogunost izriito zabranjena na osnovu Sporazuma od 29. avgusta 1825.
28
Bilo je jo i strepnji da bi konzul mogao pojaati plovidbu brazilskih
brodova
63
izmeu luka sa obeju obala junog Atlantika. Tako bi se broj
brodova s portugalskom zastavom smanjio i osujetila bi se namera
Portugalaca da preusmere izvoz angolske robe, koji je pre brazilske
nezavisnosti tradicionalno bio vezan za Rio de aneiro, Baiju i Resife.
64
Kako je Brazil 1850. odluio da ukine trgovinu robljem, tako je sve vie
teio da u Angoli otvori konzulat. Samo se tako mogao suoiti s
krijumarenjem robova, koje je odatle poticalo, a obavljalo se brodovima
pod portugalskom, amerikom, panskom, argentinskom, ileanskom ili
urugvajskom zastavom. Problem je konano reen 17. marta 1854, kada je
vlada u Lisabonu odobrila da Brazil osnuje konzulate u svim prekomorskim
lukama otvorenim za meunarodnu trgovinu.
65
Osnovan je konzulat u
Luandi,
66
a na dunost konzula 23. avgusta 1854. postavljen je Ermeneildo
Frederiko Niteroj, ovek koji je imao bogato iskustvo u afrikim pitanjima.
On nije stupio na dunost u predvienom roku, iz nepoznatih razloga, tako
da ga je januara 1856. zamenio Inasio oze Nogeira da Gama.
67
On je
ostao u Angoli do 1858,
68
kada je dobio naslednika.
Godine 1863, Eduardo Serendat preuzima dunost poasnog konzula
Brazila na Mauricijusu.
69
Vicekonzulat je osnovan 1868. na ostrvu Sao
Tome,
70
a 1871. i na ostrvu Prinsipe.
71
To je bila ta mala grupa predstavnitava koje je Brazil u doba monarhije
odravao u Africi. Broj tih konzulata se nikako ne slae sa injenicom da je
Brazil sa afrikim kontinentom tada intenzivno saraivao.
itav taj sistem pretrpeo je veliku tetu od ukidanja trgovine robljem, jer
mu je upravo ona bila osnova i razlog za odravanje. Jo vea ogranienja
su mu nametnuta kada su evropske zemlje poele da osvajaju Afriku.
8
Poetkom XIX veka bilo je vie brodova koji su plovili od Angole i Brazila
nego onih koji su povezivali angolske luke s Portugalijom. Pomorski
saobraaj izmeu Brazila i luka na teritorijama dananjih drava Benina,
29
Toga i Nigerije nije bio nita manje intenzivan nego onaj izmeu takozvane
Robovske obale i Evrope. Ta e se slika potpuno izmeniti za neto manje
od sto godina.
Krajem XIX veka, trgovina brazilskim i afrikim proizvodima naglo je
opala i odvijala se pre svega posredstvom evropskih brodova. to se tie
putnikog saobraaja, moglo bi se rei da je praktino nestao na kraju
stolea, ime su prekinute gotovo sve veze izmeu pripadnika brazilskih
zajednica osnovanih na afrikoj obali i njihovih roaka i poslovnih partnera
u Brazilu.
Kako svedoi Nina Rodriges, neki jedrenjaci su, u poslednjoj deceniji
XIX veka, i dalje tri-etiri puta godinje plovili od Baije do Lagosa i natrag.
Neki brodovi su takoe isplovljavali iz Resifea i Rio de aneira. Tim
brodovima su Brazilci putovali da posete Afriku, da tamo osnuju trgovaka
preduzea, a njima su se skoro uvek vraali ljudi iz naroda Nago, koji
govore jezik joruba ili engleski, donosei kola oraie, obredne predmete,
sapun, tkanine, itd.
72
ak i kada su direktne pomorske veze ukinute, bilo je onih upornih koji
su se ukrcavali na engleske brodove i putovali u Dakar, da bi odatle
manjim brodovima nastavili za Lagos
73
i druge afrike luke, nosei robu, ili
su pak na put kretali iz porodinih ili verskih razloga. Sve do 1930. bilo je
pripadnika brazilske zajednice u Lagosu koji su uvozili govee
suhomesnate proizvode iz Brazila. Ti proizvodi su prelazili dug put, od
Baije ili Pernambuka do Las Palmasa, pa tek odatle do Nigerije.
74
Jo od poetka XVIII veka, a naroito nakon pobuna muslimana u Baiji
1807. i 1835. to su bili odjeci svetog rata koji su u Africi pokrenuli
Usuman dan Fodio i njegovi sledbenici du afrike obale formirale su se
zajednice Brazilaca. Oni su se posvetili trgovini robljem, prekookeanskoj
trgovini raznim proizvodima, proizvodnji duvana, kakaoa, manioke i
pamuka, graevinarstvu, zanatstvu i slobodnim zanimanjima.
Pripadnici tih zajednica su bili belci, mameluci, mestici, mulati i crnci
roeni u Brazilu, te crnci roeni u Africi koji su u Brazil otpremljeni kao
robovi, pa potom iz njega prognani kao oni posle ustanka u Baiji 1835.
75
ili koji su se, budui osloboeni, svojevoljno vratili u Afriku. Bili su to i
robovi koje su ovi ljudi kupili u Africi i koji nikada nisu bili u Brazilu, ali
30
su prihvatili od svojih gospodara brazilski nain ivota.
76
Treba tu
pridodati i mulate i crnce koji su se u Afriku vratili iz hispanoamerikih
zemalja, kao to su Kolumbija, Kuba i Venecuela, pa su se povezali s
Brazilcima usled slinosti po jeziku, poloaju i nainu ivota, te se na kraju
s njima stopili. Te zajednice su inili i potomci Brazilaca i Brazilaca,
roeni u samoj Africi.
Deo nekadanjih robova koji su se vratili u Afriku nastanio se u
oblastima koje, u kulturnom smislu, nisu bile ni pribline onima u kojima su
roeni. ak i oni koji su se vraali u rodni kraj zaticali su tamo zatvorene
plemenske strukture i obiaje koji su im bili potpuno strani. U izgnanstvu
su se bili pobrazilili. Zato su nastojali da se ujedine i da stvore vlastite
drutvene grupe.
Sebe su jo od poetka nazivali Brazilcima, a tako se danas izjanjavaju
i njihovi potomci, uprkos estokom protivljenju britanskih upravitelja u
Lagosu njima je u interesu bilo, po njihovoj kolonijalistikoj logici, da
raskinu svaku vezu Afrike i Brazila. Engleske vlasti u oblasti koja e se
kasnije nazvati Nigerijom oduvek su uporno nastojale da se oni oznae kao
Jorube povratnici. To su, meutim, bili uzaludni pokuaji, pa e ak i u
prepiskama sa engleskim upraviteljima pripadnici ovih zajednica sebe,
svoju decu i unuke nazivati Brazilcima.
77
Uglavnom su se nastanjivali u sopstvenim delovima grada, kao to su
Brazilian Quarter u Lagosu, ili Quartier Brsil i Quartier Mar u Audi
(ili Uidi). A u Akri su mi 1961. rekli da je narod Tabom (dobro je
nadimak za brazilsku zajednicu) imao sopstveni kraj grada, koji je izgubio
karakteristina obeleja, to se desilo i sa etvrti u Lagosu, smetenoj u
kraju poznatom po skupim nekretninama. Neke druge zajednice su podigle
sela i gradove, kao to su Atoeta i Porto Seguro u Togu. Prvo naselje je
osnovao oakim dAlmeida,
78
a drugo osloboeni povratnici iz naroda
ee.
Te zajednice u Akri, Lomeu, Porto Seguru, Aneou, Ageu, Kotonuu,
Uidi, Abomeju, Porto Novu, Badagriju, Lagosu i du itave atlantske obale
sve do Gabona (gde sam 1972. uo da se jo pamte brazilske porodice)
ojaale su talasima povratnika u Afriku, u velikom broju u drugoj polovini
XIX veka, a posebno nakon potpunog ukidanja ropstva 1888.
31
Brazilske zajednice postoje i danas u Nigeriji, Beninu, Togu i Gani,
gde su mnogi njihovi pripadnici igrali i gde igraju zapaene uloge u
politikom, kulturnom i umetnikom ivotu. Tokom borbe evropskih
zemalja za prevlast u Africi, Brazilci su se protivili britanskim,
francuskim i nemakim interesima, ili su se udruivali jedni protiv drugih. U
kolonijalnom periodu pruali su usluge evropskim upravama, ili su bili prvi
koji su im se suprotstavljali, kao to je to uinio Nigerijac brazilskog
porekla Mozes da Roa.
79
On je od samog poetka XX veka pokuavao da
stupi u kontakt sa crncima intelektualcima iz Sjedinjenih Drava i sa Kariba
te tako podstakne stvaranje afrike ideologije. Jedan potomak Brazilaca, i
to indijanske krvi,
80
Silvanus Olimpio, bio je prvi predsednik Republike
Togo.
Brazilci potpuno prihvataju nacionalni identitet zemalja kojima
pripadaju. Meutim, ba kao to su pripadnici naroda Joruba i ee po
Baiji posejali svoje kulturne vrednosti i time je trajno obeleili postavi
na izvestan nain odgovorni za njenu osobenost i kao to su Kongoanci i
Angolci ostavili dubok trag irom Brazila, tako su i roeni ili
naturalizovani Brazilci, koji su se odselili u Afriku i u njoj se trajno
nastanili, tamo preneli svoje obiaje, tehnologiju proizvodnje, tradiciju i
ukuse to su se razvijali na zapadnoj obali Atlantika.
Njihovi potomci ne samo da su neodoljivo baijanizovani, tj. ne samo
da ih je Baija pripitomila, urbanizovala i izbrusila, kako to objanjava
ilberto Freire,
81
nego su ih isto tako oblikovali i Rio de aneiro i
Pernambuko. Iz Resifea su mnogi otili u Afriku 1972. na jednom ruku s
uglednicima lokalne brazilske zajednice u skuptini grada Abomeja mnoga
jela koja su nam posluili bila su ista ona koja bi se mogla nai na trpezi na
bilo kom porodinom nedeljnom ruku u Pernambuku.
Brazilci i Brazilci su u Afriku odneli svoja jela tipina za mestike, kao
to su pasulj s kokosovim mlekom, kola od kokosa, paprika, riblju orbu
i kuvano meso s povrem,
82
jela koja su po tim nazivima, dodue neto
izmenjenim, i danas tamo poznata. U Kotonuu sam pojeo paprika. A u
Nigeriji sam kupio kokadu (kola od kokosa).
Ostali su verni svojim svetkovinama, plesovima i slavljima. Na primer,
festivalu Bumba-meu-boi, koji u Lagosu zovu samo Boi, a u Beninu
32
Burinja ili Burinjao. Nisu se odrekli maskenbala za karneval,
83
kome
sam prisustvovao 1972. godine u dvoritu kue jednog plemia s titulom
ae, u Uidi, i u kraljevskom hramu u Porto Novu. Pevaju i pleu uz pratnju
udaraljki, a dva takva instrumenta, pandeiro i udri noem po tanjiru, u
atlantskom delu Afrike postoje samo u brazilskim zajednicama, koliko sam
uspeo da primetim.
Proirili su kult Gospoda Isusa Hrista od Bonfima i Svetih Kozme i
Damjana.
84
A novim drutvenim klasama svojih potomaka nametnuli su
novi stil kua: neoklasinu jednospratnicu, ponekad s tragovima baroknog
stila.
85
Ta vrsta arhitekture, koja se moe nai u svim selima i varoicama
86

ak i unutar dvorita tradicionalne palate u Abomeju, gde postoji
jednospratnica koju je aa Fransisko Feli de Soza sagradio za kralja Gezu
u Africi je postala poznata kao brazilski stil. Kako je vreme odmicalo,
neoklasine crte su pretrpele izmene, a dekorativni elementi su do krajnosti
prenaglaeni. Ba onako kako se to desilo i sa takozvanom brazilskom
kuom u Portugaliji.
Brazilci su bili majstori graevine i rukotvorina u evropskom stilu.
Svojim stilom obeleili su spomenike na katolikim grobljima, a odatle se
njihovo vienje estetike iri i na nadgrobne spomenike lokalnog plemstva i
vanih linosti. Od glinenih ili gipsanih figura ivotinja koje krase
kolonijalne i neoklasine kue u Brazilu potie i jedna od najvanijih novih
umetnikih formi u Nigeriji izgleda da je to ona na koju misli Uli Bejer
87
skulptura od betona. Odlinih primeraka ima na fasadama balkona
bogatakih i plemikih kua, kao to je, recimo, Palata Akure.
Ako brazilske zajednice i danas verno uvaju emotivnu vezu s jednim
Brazilom koji je, pre svega, njihova idealizacija detinjstva ili oseanje
nostalgije, s roditelja preneto na decu, i ako odravaju jaku svest o
jedinstvu (u kojoj se ogleda odlunost da se ouva veza sa zajednikim
poreklom i prolou, ista kao i kod drugih grupa iz njihovog okruenja),
onda je veza izmeu tih zajednica imigranata i povratnika u XIX veku
morala biti mnogo jaa.
Veina njih su bili katolici, ali je bilo i dosta muslimana i sledbenika
33
afrikih kultova. Meutim, uticaj Brazila je bio toliko dubok i jak na
muslimane poreklom iz te zemlje da su oni po drutvenom ponaanju i
nainu ivota bili blii katolicima nego ostalim muhamedancima.
88
U Porto
Novu su ih nazivali kreolskim muslimanima da bi ih razlikovali od ostalih.
esto su se enili devojkama katolikinjama te su tako stavrali svojevrsni
most izmeu katolianstva i islama.
89
Njihovi hramovi, zatim hramovi
doseljenika iz Sijera Leonea, kao i uvene damije u Lagosu, iitska
90
i
centralna, bili su izgraeni u brazilskom stilu.
Brazilske zajednice du itave obale odravale su kontakte i pratile
novosti s druge strane Atlantika. O vanim datumima, brazilska zastava se
vijorila na kui plemia ae u Uidi, a verovatno i na kuama ostalih voa
brazilskih grupa, budui da su neki od njih prihvatili politiku i drutvenu
organizaciju zajednica iz okruenja, kao to je to bio sluaj s narodom
zvanim Tabom u Akri.
91
Brazilci su u Africi nastavili da obeleavaju svoje praznike. Tako su 8.
decembra 1880, na primer, Brazilska dramska trupa i njen orkestar u
Lagosu izveli veliku pozorinu predstavu u ast roendana cara Pedra II.
92
Ista ta trupa i isti orkestar izveli su slian nastup i 23. maja 1882, povodom
proslave roendana engleske kraljice.
93
Ogromno je bilo slavlje u Africi kada je primljena vest o ukidanju
ropstva u Brazilu. Ta dobra vest je stigla u Lagos tek u avgustu 1888, a
onda se slavilo nekoliko dana; prireeni su: sveana misa, povorke, balovi,
pozorini komadi, karnevalski defile i maskenbali.
94
Proslave i radost ne mogu prikriti injenicu da su neke od tih brazilskih
zajednica nastale u slubi trgovine robljem, ili ak oko nekih uvenih
trgovaca robljem, kao to su Fransisko Feli de Soza ili Domingos oze
Martins. Mnogi trgovci i kapetani brodova za prevoz robova bili su
Afrikanci ili Brazilci afrikog porekla, to i nije tako udno, ako
posmatramo stvari iz perspektive tog doba, imajui na umu da su mnogi
osloboeni crnci u Brazilu i sami esto bili vlasnici robova.
9
34
Odravanje veza tih zajednica Brazilaca s Brazilom tokom itavog XIX
veka ne objanjava se samo kulturnim i sentimentalnim naklonostima ve
prvenstveno time to su se interesi njihovih pripadnika podudarali s
interesima brazilske spoljne trgovine, o emu svedoi ono to je ostalo od
bogate prepiske izmeu trgovinskih preduzea i poslovnih ljudi sa obeju
strana Okeana.
95
Upravo zato se Afrikanci i Brazilci nisu ograniili samo
na protivljenje britanskim merama protiv trgovine robljem; obraunavali su
se i s evropskim kolonijalistikim duhom, koji je guio posredniku
trgovinu palminim uljem, voskom, smolom, drvetom i slonovaom.
Vanost koju su brazilske zajednice svojim trgovinskim vezama du
itave obale izvojevale na kraju e ih na fatalan nain uvui u unutranju
politiku borbu kraljeva i gradova--drava koji su ih prihvatili, u sukobe
raznih etnikih grupa, u nepravednu borbu protiv britanskih, francuskih i
nemakih interesa, a uplee ih i u itav niz saveza, paktova i alijansi sa
evropskim politikim grupama, to e produbiti i oduiti sukobe razliitih
kolonijalnih interesa.
Ve 1778. Brazilci pod vostvom Antonija Vasa Koelja uestvovali su
u borbi izmeu Porto Nova i Uide, kao i protiv Akpenua.
96
U prvim
godinama XIX stolea, Fransisko Feli de Soza proterao je Komalagana,
gospodara ostrva Glii, nakon to ga je pobedio u oruanoj borbi.
97
Kasnije, 1818. godine, isti taj Feli de Soza dovee kralja Gezu na presto
Abomeja.
98
Vidimo da su Brazilci takoe bili umeani u borbu Britanaca i Francuza
za protektorat nad Porto Novom. Lokalni Brazilci su vodili antibritansku
partiju
99
i podstakli su kralja Soija da 1863. potpie s Francuskom
sporazum o protektoratu. Meutim, dok je Brazilac oakim Manuel de
Karvaljo, partner kralja Soija u trgovini robljem i snabdevanju palminim
uljem fabrike Mezon Reis, bio voa antibritanske politike, drugi veliki
trgovac, Domingos oze Martins, podravao je pretenziju kralja Glelea od
Abomeja da postane vladar Porto Nova i skoro itave dananje obale
Benina. Martins se otvoreno protivio Francuzima, koji su pretili da ugroze
monopol na trgovinu koji je on do tada drao u Kotonuu.
100
Nakon Soijeve smrti (1864) Karvaljov stav se potpuno izmenio.
35
Poinje da se ophodi neprijateljski prema Francuzima i uspeva da dovede
kralja Mepona na presto Porto Nova.
101
Ne zadrava se, meutim, samo na
tome da se suprotstavi francuskim interesima i svom bivem saradniku
Viktoru Reisu. Ostaje i na antibritanskoj liniji: udruuje se s Kozokom,
koga su Englezi iz Lagosa bili proterali u Epe, i razgranava s njim novu
mreu trgovine robljem.
102
Epizoda o padu Kozoka moda najbolje oslikava otpor Brazilaca
britanskom proboju u Afriku. Ba kao i njihove borbe za prevlast.
Borba za titulu ologuna od Onima ili Lagosa, sloen problem
unutardinastijskog nasleivanja, datira iz 1811. Kada je 1834. preminuo
Adele, stari sukob se ponovo rasplamsao, a Kozoko je zatraio pravo da
bude kralj Onima. Pobedio ga je Oluvole, jedan od sinova pokojnog
ologuna. Tada se povukao u Uidu, gde je pridobio podrku Brazilaca, koji
su bili eljni da na nekom bezbednijem mestu osnuju novu luku za
ukrcavanje robova, kakvu engleska flota ne bi mogla lako uoiti.
Oluvole je umro 1841. Kozoko se ponovo kandidovao, ali je izabran bio
njegov stric Akitoje, koga su podravali Britanci. Poto se nije mirio sa tim,
Kozoko je, uz brazilsku podrku, sa svojom vojskom porazio Akitoja 1845,
pa je odmah nakon toga poeo da proiruje trite robova, to je uslovilo
gradski razvoj Lagosa.
Akitoje je pobegao u Badagri i tamo se svesrdno priklonio engleskoj
partiji. Privremeno se pretvorio u borca protiv robovlasnitva. Meutim,
kako su Britanci oklevali u pruanju pomoi, 1847. pribavio je ekonomsku
podrku Domingosa ozea Martinsa. On je iveo u Porto Novu i eleo je da
kontrolie Lagos, grad u kome je mogao bezbedno da trguje robljem. Na
Kozoka je, uz Martinsovu podrku, pokrenuta vojna kampanja. Martins je
opremio tri velika broda koja je dovezao iz Brazila
103
i mobilisao trupe iz
svih priobalnih gradova severno od Lagosa, sve do Uide. Meutim, njegovi
napori bili su uzaludni.
Poto su Englezi reili da ponovo preuzmu inicijativu, odveli su Akitoja,
pod izgovorom da ga tite, do mesta Fernando Po. Tamo im se tvrdo
zarekao da e iskoreniti trgovinu robljem pod uslovom da se vrati na presto
ologuna.
Kozokova sudbina je bila reena. Decembra 1851. engleski brodovi su
36
opkolili Lagos, proterali Kozoka i njegove saveznike Brazilce iz grada i
vratili Akitoja na vlast.
104
Velika Britanija je tako faktiki uspostavila
kontrolu nad Lagosom.
Simptomatino, prvi pucanj iz topa na britanske ratne brodove koji su
blokirali grad opalila je grupa od dve stotine naoruanih ljudi, pod
komandom nekog Brazilca po imenu Lima.
105
Meu prvim potezima koje
su Britanci nainili kada su ponovo zauzeli Lagos bilo je i proterivanje
mnogobrojnih Brazilaca. Mnogi od njih su se pridruili Kozoku povlaei se
u Epe, odakle e se on 1852. vratiti u Lagos da pokua ponovo da preuzme
vlast. Ostali su se rasuli du Robovske obale. A nije malo bilo ni onih koji
su poeli da sarauju s Englezima, pokuavajui da odre svoj trgovaki
poloaj, bavei se prodajom palminog ulja i drugih proizvoda.
Britanci i Francuzi su i dalje ugroavali trgovinu Brazila na itavoj
afrikoj obali. Po njima su Brazilci i Brazilci bili nepopravljivi krijumari
robova, ak i nakon radikalnih mera koje je preduzela vlada u Rio de
aneiru 1850. U tome ima dosta istine, jer se neki od njih nisu odrekli
krijumarenja robova, ali su bili usmereni ka drugim lukama, naroito ka
Kubi. Drugi su se pak posvetili trgovini palminim uljem, slonovaom,
kauukom, kola oraiem, drvetom i drugim proizvodima.
Razaranje brazilske trgovinske mree dogodilo se u isto vreme kada i
ruenje afrike vlasti po itavoj atlantskoj obali Afrike. Voe priobalnih
gradova su se, jedan za drugim, poeli klanjati pred monim Englezima,
Francuzima i Britancima, i gledali su kako im se teritorije pretvaraju u
kolonije, kao to se to dogodilo u Lagosu 1861. Sledee godine, broj
brazilskih trgovaca se u jednom tako velikom gradu smanjio na pet.
106
U
Uidi, Porto Novu, Badagriju, Porto Seguru i Kotonuu, brazilska trgovinska
preduzea polako su poela da slabe.
Posmatrano iz brazilske perspektive, englesko osvajanje Lagosa iz 1851.
i njegovo pretvaranje u koloniju, deset godina kasnije, predstavljali su
poetak neprekidne trke evropskih sila za prevlast nad Afrikom. Na prelazu
iz XIX u XX vek, okupacija je bila zavrena, iako je u nekim oblastima
afriki otpor istrajavao skoro do poetka Prvog svetskog rata. Kada se taj
veliki sukob zavrio, itava Afrika osim Etiopije i Liberije bila je pod
vlau Evrope. Kasniiji pokreti za osloboenje od evropske vladavine
37
pripadaju drugom istorijskom periodu, onom koji e dovesti do nezavisnosti
afrikih nacija oko 1960.
10
Afrika je neko vreme nestala iz spoljnopolitikog interesa brazilske drave,
to je bila neposredna posledica kolonijalizma. Narod je na nju gledao kao
na Jerusalim afrikih kultova. Neka verska uporita potomaka Joruba, kao
to je Ae Opo Afona, gotovo da su postigli udo imajui u vidu da su
kolonijalne sile posred Atlantika podigle nevidljiv zid udo odravanja
istote svojih verskih rituala, putem povremenih kontakata s Gvinejskim
zalivom i zahvaljujui strogoj pravovernosti nekih portvovanih potomaka
Afrikanaca, kao to su Euenija Ana Santos, zvana Aninja,
107
i uveni
Martinijano do Bonfim.
108
On je studirao u Lagosu, bio je profesor
engleskog i afrike veronauke u Baiji te postao jedan od najveih
poznavalaca afrobrazilskih kultova.
Brazilski narod je tokom vie decenija prestao da gleda na Afriku kao na
geografski entitet, ona je postala simbol sveprisutne nostalgije. Folklor joj
je omoguio da ivi u bledim i statinim seanjima, kao to to obino biva
sa onim to je bilo i prolo, to u svakodnevnom ivotu gubi vanost. iva
je istina da, kako kae Luis da Kamara Kaskudo,
109
nijedan grad na ovom
svetu nije toliko opevan u brazilskim narodnim pesmama kao Luanda; no,
do pre neku godinu, veina onih koji su te pesme pevali nije ni znala gde se
tano nalazi taj grad, kao to je sluaj i sa Kongom, Kabindom, Gvinejom,
Mozambikom ili Ketom koji i dalje ive kao mona kraljevstva na
brazilskim narodnim svetkovinama.
Na duhovnom polju, ti nazivi kraljevstava, oblasti i gradova mnogo su
puta posluili kao sinonimi za jednu Afriku koja je u Brazilu nastavila da
ivi. Ali samo unutar njega. To je njegova stvar, tajanstvena i lina. Slika
izgubljenog raja ili obeane zemlje dve strane medalje koje nikada ne
blede, kao uspomene i proroanstva.

38
1976.
39
Brazil, Afrika i Atlantik u XIX veku
Poetak XIX veka odlikuje se rasplamsavanjem nacionalizma, ne samo u
Evropi nego i na obema obalama junog Atlantika. U Americi panske i
portugalske kolonije stiu nezavisnost; u Africi se uvruju velike etnike
grupe.
Devetnaesto stolee je i period u kome Velika Britanija pokuava od
Atlantika da stvori britansko more; to je vek u kome je unitena trgovina
izmeu Evrope, Amerike i Afrike, kada su raskinute bilateralne veze
izmeu ta dva poslednja kontinenta; to je takoe vek u kome u
meunarodnu zajednicu poinju da se integriu, dodue nepotpuno, afriki
narodi, kojih do tada nije bilo na velikim rutama karavana i brodova.
Afrika se tada, zapravo, sasvim malo otvorila. A tako je oduvek i bilo.
Stranci su se zaustavljali u Sudu, na jugu Nubije, u Ualati, Gani, Gaou,
Timbuktuu i tamo odakle su kretali karavani u Saelu, Kiloi, Mombasi,
Angoeu, Zanzibaru, te na drugim mestima za utovar robe na obali Indijskog
okeana, a od otvaranja atlantskih luka i na mestima za posredovanje u
trgovini i utvrenjima u Goreji, Kaeuu, Mini, Uidi, Luandi, Bengeli i
mnogim drugim. Sve do polovine XIX veka, tek su u malobrojnim oblastima
Evropljani izlazili nekoliko koraka izvan zidina i palisada tih utvrenja, a i
to su, u veini sluajeva, inili uz pomo i podrku Afrikanaca, ili pod
njihovim nadzorom.
To nije spreilo stvaranje jakih veza izmeu afrike i amerike obale
Atlantika, jo od XVII, a naroito od XVIII veka. Bila je to posledica
trgovine robljem. Kupoprodaja ljudi nije samo zbliila obale koje se nalaze
jedna naspram druge ve je proirila domet i do duboke unutranjosti obaju
kontinenata, budui da je nemali broj robova, doveden u Brazil i otpremljen
na rad u Minas ili Gojas, doao iz unutranjosti afrikog kontinenta, s
rubova pustinje ili iz savane. Prema tome, stihovi u kojima Kastro Alves
peva o robovima koji dolaze iz arkih i sunih predela Afrike nisu
izmiljeni, kao to su mislili mnogi itaoci i kritiari. Taj pesnik je dobro
znao o emu govori, kada je u pesmi Brod za prevoz robova opisao
40
zarobljeniki ples u potpalublju:

sinovi pustinjske praine,
tamo gde zemlja sunce grli,
gde se slobodom ire tiine,
nagih ljudi pleme u beskraj hrli...

Ili, recimo, kada je u Afrikanevoj pesmi o svojoj zemlji rekao da:

tamo sunce sve pred sobom pali,
a pesak se pod njim sav uari.

Iako u Africi neposredni kontakti izmeu Evropljana, Amerikanaca i
Afrikanaca nisu ili dalje od obale, novosti su dopirale i do unutranjosti, a
neke od njih, samo one prijemive, brzo su se irile. Tako su u Africi
primljeni i afrikanizovani neki ameriki proizvodi: lealjka za spavanje,
manioka i kukuruz, dok su Brazil i Kuba prihvatili palmino ulje, ljute
papriice i tkanine s afrike obale.
Razmene su se vrile u oba smera. Ni jednoj ni drugoj obali Atlantika
nije bilo nepoznato, niti svejedno, ta se deava na onoj suprotnoj. Sticanje
nezavisnosti Brazila, na primer, nije prolo neprimeeno u Africi dokaz za
to su potezi dvojice Afrikanaca, prvih kraljeva koji su tu nezavisnost
priznali, obe Ozemveda od Benina i ologuna Aana (tj. obe Ozinlokuna) od
Eka, Onima, ili Lagosa.
110
Dogaaji iz 1822. snano su odjeknuli u Angoli,
to je uslovilo ak i stvaranje politike struje koja se zalagala za
otcepljenje od Portugalije i pripajanje Brazilu.
Na brazilskoj teritoriji, afriki plemii i kraljevi, koje su njihovi
neprijatelji prodali kao robove, ponekad su pokuavali da ponovo
uspostave makar neto od politike i verske strukture zemlje iz koje su
oterani. To je potvreno da navedem primer o kome se najvie
raspravljalo u sluaju Nan Agontime (ili Na Agotime odnosno Naje
Agontinme), udovice kralja Agongla i majke kralja Geza od Danomeja,
Dangomeja, Daomeja ili Dahomeja. U ruke trgovcima robljem predao ju je
kralj Adandozan. Izgleda da je ona ponovo napravila svetilite u hramu
41
zvanom Kaza das Minas (Casa das Minas ili Qerebetam de Zombadonu) u
gradu Sao Luis do Maranjao.
111
Drugi robovi su sanjali o tome da se vrate
u Afriku i povrate izgubljen poloaj u vlasti, a ne treba iskljuiti ni
mogunost da su neki zarad toga kovali zavere. Nisu im nedostajali ljudi
koji bi nosili poruke njihovim pristalicama u otadbini, koji su bili
razoarani njihovim progonstvom, budui da su posadu brodova za prevoz
robova dobrim delom inili Afrikanci. Jedan od tih prineva skoro da je
uspeo da ostvari ovaj san. Zvao se Fruku od Danomeja, a Brazilu ga je
prodao kralj Tegbezu. U Baiji je iveo dvadeset etiri godine, ali se onda
vratio na takozvanu Robovsku obalu pod imenom D. eronimo. I kao
Brazilac D. eronimo, princ Fruku se borio za presto Danomeja posle
smrti kralja Kpengle. U tesnoj borbi je izgubio od Agongla.
112
Ponavljam: mnogo toga to se dogaalo u atlantskoj Africi imalo je
uticaja na Brazil, i obrnuto. Prekookeanska komunikacija je bila
neprekidna: zarobljenici koji su dolazili donosili su novosti iz svojih
krajeva, a mornari, bivi robovi, tj. povratnici i trgovci nosili su vesti iz
Brazila, kao i poruke Afrikanaca koji su tu iveli, u Afriku koja je tada,
poetkom XIX veka, i dalje bila slobodan kontinent.
Jedine kolonije su bile Rt dobre nade i portugalski posedi. Meutim, one
tada nisu bile onakvih razmera kakve e kasnije biti predstavljene na
mapama. Svaka od njih je bila tek mala skupina gradova, sela, varoica,
plantaa i trgovakih mesta, s ogranienim pristupom oblastima koje su ih
okruivale i sa jo manje prave kontrole nad njima. Brojna naseljena mesta
koja su osnovali Evropljani plaala su zakup, porez ili takse na trgovinu
lokalnim vladarima, plemiima ili poglavicama. Trgovaki punktovi, kao
to su Sen Luj, Gorea, Kaeu, Mina i Kejp Koust, skoro su se uvek zapravo
bavili trgovinom robljem. Meu stanovnicima tih gradova bilo je i neto
mulata. Oni su se mogli videti i u zajednicama bivih robova, povratnika iz
Brazila i sa Kube, kao to je Atoeta, ili u brazilskim etvrtima u Akri,
Aneou, Ageu, Uidi, Porto Novu, Badagriju i Lagosu. Poseban sluaj je bio
Fritaun u Sijera Leoneu, gde su Britanci kao kolonizatore, u kraljevstvu
Koja, postavili bive robove koji su se s njima borili u Ratu za nezavisnost
Sjedinjenih Drava. Taj e primer kasnije slediti i u Baterstu, Monroviji i
Libervilu. Ta utoita za bive robove pretvorie se u zametke kolonija
42
ono u Sijera Leoneu ve 1808. ali i u jednu republiku po amerikom
modelu, Liberiju.
Prema tome, evropsko politiko prisustvo u Africi bilo je veoma
ogranieno. Diskretno. Ne moe se ni uporediti sa islamom, koji je jo u IX
veku preao pustinju i polako poeo da se sputa niz Sael i savane. Na
poetku XI veka, kraljevi Gaoa i Takrura ve su primili islam, a u drugoj
polovini XIII veka, jedan vladar s titulom manse, to jest kralj Malija, otiao
je u Meku na hodoae. U istom tom stoleu, Timbuktu i ene postali su
sredita islamskog uenja. Njihovim koracima kasnije su krenuli i utvreni
gradovi etnike grupe Hausa. Na poetku XIX veka, od savana u Senegalu
do visoravni Adamave, politike institucije teile su muslimanskom modelu
ureenja, uglednici su itali na arapskom i prouavali Kuran, dok su ire
narodne mase ostale odane tradicionalnim verovanjima. Znatno pre dolaska
prvih muslimanskih prosvetitelja, u mnoge krajeve iz Egipta, Libije, Maroka
ili Saela pristizala su muslimanska obeleja turban, sedlo i uzengije za
jahanje, svakodnevni obiaji, pa ak i primerci Kurana, na koji se gledalo
gotovo kao na magijski predmet.
Otvaranje atlantske obale za trgovinu vie je uticalo na Afriku nego sve
manji broj Evropljana po obodima kontinenta. Sve vie su se koristile
amerike biljne vrste, naroito manioka i kukuruz, koje su sutinski
izmenile ishranu mnogih naroda. Ogledao se i u uvoenju vatrenog oruja u
vojnu upotrebu. Zatim, u novoj, sve veoj potranji robova, dinaminijoj od
one u zemljama Magreba, na Srednjem istoku, ili na obalama Indijskog
okeana. Ogledao se i u atlantizaciji dobrog dela trgovine na daljinu, to je
karavanskim rutama u Saelu i po pustinji, kao i politikim strukturama koje
su od trgovine zavisile, donelo velike gubitke.
Prekookeanska trgovina postepeno je postajala vanija od starih
saharskih ruta. Trgovaku vezu praumasavanaSaelpustinjaMediteran
delimino je zamenila veza savanapraumaobala, ili se na nju makar
nadovezala, produujui je tako do Atlantskog okeana. Zbog toga je
uvrena saradnja izmeu mnogih taaka na atlantskoj obali, to je
intenziviralo sve delatnosti du itave te obale i pomorska putavanja koja
su preduzimali uveni veslai iz Liberije, poznati pod nazivom kru. Ta
putovanja nisu donela ugled samo njima nego i svima ostalima koji su
43
veslali od jedne do druge obale, ili se sputali niz vodopade, kao to su to
inili Ioi u delti reke Niger, ije je amie u knjizi Esmeraldo de situ
orbis
113
ovako opisao Duarte Paeko Pereira, na samom poetku XVI
veka: Svi su sainjeni od jednog debla [...], ima i tolikih da mogu poneti
osamdeset ljudi, a oni se sputaju niz Kraljevsku reku, prelaze put od
stotinu i vie milja te prevoze mnogo jama [...], i mnogo robova i grla stoke,
te koza i ovaca.
Kao to je dolazak konja, nove ratnike ivotinje, u sune stepe i savane
zapadne Afrike izmenio taktiku ratovanja i unutarafrike odnose, isto to se
dogodilo i nakon uvoenja vatrenog oruja u ratovanje. Ojaala je
centralizovana vlast kraljeva, koji su pokuavali da ostvare monopol u
spoljnoj trgovini te da tako nabavljaju puke i barut. Neke nove drave su
se uobliile od plemena koja su nadzirala put do obale, dok su se druge
uvrstile i proirile i na osnovu snanog nacionalnog identiteta.
U Africi je oduvek bilo nacija, u onom smislu kako ih definie Renan: to
su bili narodi koje ujedinjuje svest o zajednikom poreklu, jezik, prolost,
verovanja, elja za zajednikim ivotom i zajednikom budunou. Uvek
je bilo i nacija koje su stvorile vlastite drave. Dovoljno je setiti se Gane,
koju je stvorio narod Soninkve, ili Malija, ije je jezgro inio narod
Mandinga. Predrasuda je nazivati afrike nacije plemenima, zato to
plemena nisu grupacije od preko ezdeset miliona ljudi, kao to je etnika
grupa Hausa, jer broje vie pripadnika nego drave kao to su Belgija, ile
ili vedska, a Argentinu i paniju da i ne spominjemo. Koncept nacije u
Africi imao je moda jo dublji smisao od onoga koji mu pripisuje Renan.
To je bio sluaj sa Dahomejom. Dahomej je bio vie od nacionalne drave,
bio je duhovni kontinuitet: savez svih preminulih iz naroda Fona, jo od
postanka sveta, sa ivima i sa onima koji e se tek roditi. Ta nacija nije
uzimala u obzir vreme, smatrala se venom: iz nje i iz njenog otelotvorenja
u dravi nisu bili iskljueni ni preci ni potomci.
Oseanje nacionalnog identiteta ubrzano se iri Afrikom u XIX veku.
Bilo je snanije u najstarijim dravama, onima koje su imale vievekovnu
istoriju, kao to su Ife, Benin, Ojo, Bornu, Kano i Kacina. Ono se uvruje
i u novim kraljevstvima, koja su nastala i osnaila se zbog trgovine robljem.
Takav je bio Aanti, drava koja je imala razvijenu proizvodnju i trgovinu
44
zlatom i kola oraiima, pre nego to se upustila u trgovinu robljem.
Dahomej je trgovao robljem od samog poetka. I druge drave su ojaale
zbog te trgovine, da bi kasnije nastavile da razvijaju trgovinu kauukom,
voskom, kola oraiima, palminim uljem i slonovaom.
Iz nacionalizma se iznedrila nova koncepcija drave. Drave koje se ire
ne nastoje vie samo da pokore druge etnike grupe, kako bi im one plaale
danak i popunjavale vojsku ljudstvom, kao i da pokorene narode integriu u
svoj sistem, uvajui njihove obiaje i drutvenu strukturu. Takav je bio
poredak u carstvima Gane, Malija, Bornua i Songaja. Model Malija, zemlje
u kojoj se narod Mandinga nametnuo ostalima, ne zahtevajui pritom od
ostalih da se odreknu jezika, obiaja, pa ak ni vlastitih kraljeva (koji su
zaista ostajali na prestolu, ali kao vazali vladara manse), sada je dobio
konkurenciju nov model drave. Po tom novom modelu, kakav e se
ostvariti u Francuskoj, a kasnije i u Nemakoj i Italiji, raznolike etnike
grupe ujedinjuju se oko dominantnog naroda, asimiluju se, te se tako nacija
oblikuje kao jedinstvena. Jedna drava, jedna nacija to su naelo sledili
narodi Zulu i Anguni. Nije mnogo drugaiji bio ni cilj svetih ratova
Usumana dan Fodija, Sekua Ahmadua i El Hadija Omara: uspostaviti
strukture vlasti u kojima e puna graanska prava imati samo onaj ko
prihvati islam. Meutim, nisu samo nove drave, poput onih koje je
osnovao narod Fula, teile jedinstvu. I stara kraljevstva su imala ambiciju
da postanu teokratska. Vladar Samori Ture nikada nije odustao od zamisli
da stvori carstvo u kome e se svi okrenuti ka Meki.
Sveti ratovi u Africi proizali su iz preporoda uzavrelog i militantnog
islama u drugoj polovini XVIII veka. Primer tog preporoda jesu vehabije u
Arabiji, kao i ponovni procvat sufizma i vitekog reda kadirija u Egiptu i u
zemljama Magreba. Taj red je bio uticajan u Zapadnom Sudanu, jo od
kraja XV veka, kada je El Maghili otiao u Bornu i Hausalandiju da prorie
dolazak carstva Bilad el Sudan, zemlje crnaca, istinskog islama, s tim to
je tu zemlju prethodno trebalo oistiti od sinkretizma i zauvek unititi sve
paganske veroispovesti, kao to je kult bori, koji su potovale Hause.
Najpoznatiji dihad, onaj koji najvie ima veze s Brazilom, bio je rat koji
je pokrenuo Usuman dan Fodio, eik, pesnik, teolog i mislilac iz naroda
Fula, sufist i pripadnik reda kadirija. Roen je u kraljevstvu Gobir, na
45
severu Nigerije, odrastao meu intelektualcima, ali u okruenju punom
protivrenosti, meu uglednicima naroda Fula, etnikoj manjini okruenoj
pripadnicima Hausa, primoranoj da slui kralju s titulom sarki, koji je
navodno bio musliman, ali nedovoljno uverljiv da bi se mogao smatrati
pravovernim. Po Usumanu i njegovim prijateljima Fulama bilo je
nedopustivo da vernicima upravljaju nevernici i da muslimani odlaze u
ropstvo. Zahtevao je od vladara Gobira da ugui preovlaujui sinkretizam
u Hausalandiji, da zatvori paganska svetilita, da iskoreni ritualno moljenje
za plodnost zemlje, koje nije bilo u skladu sa islamom. Poto ga je kralj
odbio, budui da nije mogao da se ogrei o tradicionalnu veroispovest na
kojoj se zasnivala njegova vlast, Usuman dan Fodio je ostvario svoju
zamisao u Guduu, gde se proglasio imamom jedne male teokratske drave.
Godine 1804, nakon to je imao viziju da je od osnivaa reda kadirija,
Abd el Kadira, primio ma vere, dok je pokraj njega stajao prorok
Muhamed, proglasio je sveti rat protiv vladara sarkija od Gobira i protiv
drugih hausanskih kraljeva. Njegovi propagandni tekstovi na jezicima
hausanskom, arapskom i fulfuldu (to je jezik naroda Fula) brzo su se irili
gradovima i privlaili uene ljude i trgovce njegovoj vojsci, a njima su se
pridruili i Fule, iako nisu ni bili muslimani, animistiki svetenici koji su
iveli blizu hausanskih utvrenih naselja i s njima imali sporazum o
korienju zemlje. Kampanja je tako poprimila obrise rata koji nije bio
samo verski, muslimanski, nego i nacionalni.
Godine 1812. usledile su sve same pobede, pa je Usuman dan Fodio
postao kalifa velikog carstva Sokota, kojim je vladala aristokratija
sainjena od pripadnika naroda Fula, ali se ona ubrzo hausanizovala. To
carstvo nije pokrivalo samo najvei deo hausanskih oblasti nego i sever
Joruboa, tako da su se Fulama pokorile i one oblasti koje su prethodno bile
vazali Ojoa, kao to je Ilorin. Tek su gusta polja, ipraje i ume, ti prirodni
neprijatelji konjice, zaustavili estoko napredovanje muslimana. Fule su
jahali konje, ugledajui se na Hause, koji su sada ve inili glavninu
njihovih trupa. Upravo su od konjice muslimani izgubili u bici kod Oogba,
1840. Porazila ih je ibadanska vojska. Muslimanski rat Usumana dan
Fodija, meutim, proirie se i na praume, proi e roz Jorubo i nastavie
se u Brazilu, u vidu takozvanih pobuna Malea u Baiji.
46
Nina Rodriges
114
je jasno uoio da treba sagledati sva politika i
drutvena previranja u srcu Afrike toga vremena kako bi se razumeo stvarni
istorijski znaaj tih pobuna. On ih je povezao sa dihadom koji je vodio
Usuman dan Fodio po mom miljenju, bio je u pravu.
115
Ono malo Fula,
ali i mnogi Hausi i Jorube (poslednji su primili islam), zarobljeni u ratovima
i ukrcani kao robovi na brodove za Brazil, tamo su nastavili da sanjaju svoj
san o velikom kalifatu. Baijci su dali odgovarajui naziv nekim pobunama
iz XIX veka, poto su pronikli u njihov politiko-verski karakter. To se
naroito odnosi na najveu pobunu, onu iz 1835, u kojoj su Jorube i Nagoi
bili najbrojnija etnika grupa, a pridruili su im se i narodi Hausa, Nupe,
ee, Bornu i Bariba. Narod je te pobune nazvao ratovima Malea, to znai
muslimana, jer imale znai musliman ili Joruba.
Molitve, spisi i amajlije koje je policija zaplenila 1835. bili su ispisani
na arapskom. U veini sluajeva bio je to knjievni arapski, pisan u skladu
s pravopisom, magrepskom varijantom kurzivnog pisma koja je bila u
upotrebi meu Fulama Usumana dan Fodija i koja je vaila kao zvanino
pismo u Zapadnom Sudanu.
116
To je isto ono pismo s brojnih svitaka koje
je Nina Rodriges uspeo da prikupi meu crncima muslimanima u Baiji, na
kraju XIX veka.
117
Jedan od tih tekstova koje je prikupio autor knjige
Afrikanci u Brazilu nikada nije preveden, iako je bio napisan arapskim
pismom. Nina Rodriges je pretpostavio da je tekst pisan na hausanskom
jeziku.
118
U tom sluaju, re je o adamiju, arapskom pismu koje se
koristilo u hausanskom jeziku i fulfuldu. Amajlija koju Nina Rodriges nije
uspeo da rastumai moda sadri molitvu. Meutim, moda u njoj nema
nijednog stiha iz Kurana, jer je to bilo protivno strogom islamu za koji se
zalagao Usuman dan Fodio. On je pisao na hausanskom molitve u stihu. U
jednom trenutku je ak poeo i da prevodi Kuran na taj jezik. Nije,
meutim, dovrio taj posao poto je shvatio da nije na njemu da prevodi re
koju je na arapskom zapisao Muhamed i da sveta knjiga mora ostati na
jeziku na kome oduvek postoji.
Zna se o tome nas obavetava Nina Rodriges da su nareenja za
pobunu u Baiji iz 1835. dola od imama, limana (ili limanua), po imenu
Mala Abubakar, koji je verovatno bio poslat nazad u Afriku.
119
U toj
47
pobuni su uestvovali i drugi svetenici, takozvani marabui ili malani,
meu kojima su neki bili Nupe, drugi Hause, a jedan svetenik velikog
ugleda bio je iz naroda Nago. Poto su osloboeni robovi inili veinu
pobunjenika (od onih protiv kojih je kasnije pokrenuta tuba, sto dvadeset
est su bili slobodni crnci a sto ezdeset robovi
120
), neki su se dobrovoljno
vratili na afriku obalu, pratei one koji su ranije tamo otili. Da li je meu
njima bio i Mala Abubakar, pod zatitom prijatelja iste vere? Da li je on bio
prvi verski voa muslimanskih Brazilaca u Lagosu?
Robovi i slobodni crnci koji su pokrenuli takozvane ratove Malea u Baiji
nalazili su se u istom onom poloaju nepodnoljivom za jednog
pravovernog muslimana u kome su bili i Usuman dan Fodio i njegovi
saborci u Gobiru: pod vlau nevernika. Oni osloboeni smatrali su vladu
Carevine Brazil nelegitimnom, poto se ona nije zasnivala na islamskoj veri
i pravu; porobljeni pak nikako nisu mogli da prihvate svoj poloaj, protivan
bojem zakonu, budui da, po islamu, samo nevernik moe biti rob.
121
Pre dolaska osloboenih Brazilaca i Saroa (bivih robova koje su
Britanci otpremili u Sijera Leone), ve je bilo islamskih zajednica u Lagosu,
Badagriju i ostalim gradovima na jugu Joruboa. Iako je meu njima bilo i
nekih Nagoa, veinu su inili stranci, neto malo trgovaca i mnogo robova
iz naroda Hausa, Nupea i Bornua. Naroito posle pobune Ilorina protiv
Ojoa, na kraju stolea, i njihovog prikljuenja carstvu Sokoto, ije je irenje
prema jugu plailo Jorube, ti muslimani su shvatili da ih diskriminiu i
progone. Skoro uvek su se molili u tajnosti. Kako su dolazili muslimani iz
Baije iz Zaliva Fura i Fula Tauna, oni su bivali sve brojniji, a dotad
potcenjen islam osnaen je dvema novim uglednim etnikim grupama,
Agudama (Brazilcima) i Saroima (bivim robovima iz britanskih kolonija),
koji su brzo napredovali, budui da su dobro poznavali zanate koje su
nauili u Brazilu, odnosno u Sijera Leoneu, sve potrebnije u priobalnim
gradovima, gde je jaao evropski uticaj.
122
Oni su otvoreno upranjavali
svoje verske obiaje i prvi su u Lagosu sagradili damije. Centralnu
damiju u Lagosu, koja je donedavno postojala, zapoeo je jedan brazilski
umetnik, oao Baptista da Kosta, a dovrio njegov uenik Saro Sanusi Aka.
Poto je prvi glavni imam u Lagosu, Idris Salu Gana, bio Hausa,
verovatno doseljenik sa severa, i poto su afriki muslimani sa izvesnim
48
podozrenjem gledali na one koji su primili njihovu veru s druge strane
Atlantika,
123
Brazilci su brzo postali jedni od najznaajnijih islamskih
velikodostojnika. A i danas su meu njima. Godine 1983, kada sam otiao
iz Lagosa, glavni gradski imam bio je brazilskog porekla po majci, i time se
ponosio. Zvao se Alhadi Lijadi Ibrahim.
Meutim, meu Brazilcima i pobraziljenima koji su se naselili na
atlantskoj obali Afrike nisu najbrojniji bili muslimani. Stanovnitvo je
uglavnom bilo hriansko ili hristijanizovano. Ovi potonji su istovremeno
praktikovali i afrike religije i veroispovest u koju su se preobratili s druge
strane okeana. Bilo je meu njima neto malo belaca i mulata, dok su ostali
bili crnci roeni u Brazilu ili u Africi. Mnogi su, ba kao i imalei, postali
trgovci robljem. Neki su se proslavili, kao Fransisko Feli de Soza, plemi
s titulom ae od Uide, ili Pedro Koio, ili Domingos oze Martins, monik
iz Kotonua, ili oakim Manuel de Karvaljo iz Porto Nova. Trgovina je
podelila neke porodice: jedan brat u Lagosu, drugi u Salvadoru, jedan roak
u Aneou, drugi u Resifeu. Davali su robove, palmino ulje, kola oraie,
sapun i obalsko platno za duvan, kaasu, zlato i sve ono to se koristilo na
ulici, u kui, spavaoj sobi i kuhinji. Veliki trgovci ljudima i robom,
vlasnici radnji i prodavci sa ulice, uzgajivai pamuka, duvana, kakaoa i
kafe, umetnici i zidari, krojai, pekari i poslastiari, uitelji i muziari, svi
su oni osnovali gradove kao to su Atoeta i Porto Seguro, ili su se naselili u
vlastitim etvrtima u Akri, Lomeu, Ageu, Aneou, Uidi, Porto Novu,
Badagriju i Lagosu, gde su sagradili, za sebe i za druge etnike grupe,
crkve, damije, palate, zgrade, vile i dvorita prizemnih kua s jednim, dva
ili etiri prozora. Sve to u arhitektonskom stilu izvedenom iz baroknog ili
neoklasinog stila ili rokokoa, u skladu s kojim su nauili da grade u
Brazilu. Tako su, sopstvenim naporom, stvorili svoje Sijera Leonee i svoje
Liberije.
To je jedna strana. Druga je ona o borbi protiv trgovine ljudima koja je
britanskoj politici sluila da prikrije kontrolu nad Atlantikom i putevima za
Indiju. Istorija je ironina. Humanistiki pokret za ukidanje trgovine robljem
brzo e dovesti do toga da itava Afrika postane evropska kolonija. Pod
izgovorom da se bore protiv krijumarenja robova, Britanci i Francuzi su
zauzeli afrike gradove i luke, ponizili i porobili politike voe, plemstvo i
49
kraljeve, nakon to su ih oslabili, zabranivi im da kupuju vatreno oruje,
spreivi ih da naplauju takse za prolaz stranih trgovaca kroz njihove
zemlje i unitivi trgovaki monopol, na kome su mnogi od njih zasnivali
svoju mo.
Odlazak poslednjeg broda s robovima na Kubu, 1865. godine, nee
oznaiti kraj trgovine ljudima. Ona e se odvijati, ak sve do posle Prvog
svetskog rata, drugim putem, onim od pre vie vekova, mnogo pre otkria
Amerike: kroz Saharu, preko Indijskog okeana i Crvenog mora, ka
islamskom svetu. to je jo vanije, porastao je broj robova u Africi i
meuregionalna trgovina zarobljenicima. Sa ciljem da se zadovolji potranja
na evropskom tritu, a na podsticaj istih onih sila koje su se borile protiv
prekookeanske trgovine robljem, u Africi se poveala poljoprivredna
proizvodnja namenjena izvozu proizvodnja palminog ulja, kikirikija,
karanfilia, bibera, kafe, kakaoa i susama a razvile su se i velike plantae
amerikog tipa, kakve su se ranije mogle nai samo u Hausalandiji i
Bornuu. Na hiljade jorupskih zarobljenika bilo je poslato na ropski rad na
plantaama palmi u Dahomeju. Za rad na plantaama karanfilia na ostrvu
Zanzibar porobljavali su se i kupovali robovi u unutranjosti kontinenta. To
su robovi koji ogroman put prevale peice, nosei na leima slonovau,
kauuk, vosak i druge proizvode koje su Evropljani kupovali u sve veim
koliinama. Tako je u unutranjosti afrikog kontinenta otpoeta borba za
pribavljanje radne snage za plantae i karavane.
Nije promenjen samo smer trgovine robljem. I velike afrike trgovake
rute skreu s puta za Ameriku. Na kraju XIX veka bilo je malo brodova
koji su iz Afrike plovili za Havanu, Kartahenu de Indijas, Resife, Salvador i
Buenos Ajres, ba kao i onih koji su isplovljavali iz karipskih i
junoamerikih luka za Dakar, Porto Novo, Malembo, Luandu, Kabindu i
Bengelu. Evropa praktino prisvaja za sebe trgovinu sa Afrikom: oni koji su
u ime slobodne trgovine unitili monopol afrikih vladara sada pobedom
dolaze do monopola.
Poto je promenjen pravac trgovinskih ruta, menjaju se i uloge afrikih
drava i nove raspodele moi. Neke drave propadaju: Lunda i Loango, na
primer. Druge se transformiu: Dahomej poinje da se oslanja na izvoz
palminog ulja, a narod Ovimbundo iz Bijea menja crnu slonovau za belu i
50
za bakar iz abe. Ima i onih koji jaaju. Narod Kioko, na primer, za manje
od pedeset godina postaje trgovinska i vojna sila u Angoli: voskom,
slonovaom i kauukom pribavlja sredstva za kupovinu vatrenog oruja i
ena, koje su im bile potrebne kako bi poveali natalitet. Drugi narodi, oni
koji su pruili vie otpora Evropljanima, uniteni su ili politiki
onesposobljeni.
Poetak evropske kolonizacije Afrike, posmatrano iz brazilske
perspektive, zbio se 1851. godine. Te godine Britanci zaposedaju grad
Lagos kako bi okonali trgovinu robljem. Prvi pucanj iz topa uputila im je
grupa pod komandom jednog Brazilca, izvesnog Lime.
124
On i njegovi
susedi sa Trga Kamposa i iz ulica Bambgoze, Kakava, Tokumbo, Martins i
Igbozere shvatili su da e dolazak Britanaca oznaiti kraj robne razmene s
Brazilom, a samim tim i kraj njihove trgovinske prevlasti u gradu.
Od 1851. Velika Britanija e sve izraenije ispoljavati tenju da
nezvanino upravlja Afrikom. London je nameravao da obezbedi trgovinsku
prednost na kontinentu, a da u borbi ne gubi ljudske ivote, da ne troi
novac, da ne preuzima odgovornost za kolonizaciju. Britanska mona
mornarica imala je prevlast uz obalu, na rekama i u lukama. Ubrzo e,
meutim, zbog pritiska njenih ambicioznih trgovaca, konzula i mornarikih
oficira, kao i odgovora drugih evropskih zemalja, u prvom redu Francuske,
na njeno sve vee zaposedanje Afrike, britanska vlada preduzeti korake
koje je uzaludno pokuavala da izbegne.
Godine 1870. Evropa o Africi nije znala mnogo, ogromne su bile rupe u
tom znanju. S druge strane, veina afrikih zajednica nije ni znala da postoje
belci, iako su one koristile njihove proizvode. Prisustvo Evropljana na
kontinentu sve do 1900. osetila je samo manjina, a i kasnije je bilo mnogih
koji nikada nisu videli Portugalca, Engleza, Francuza ili Nemca, niti su znali
da njihovim zemljama gospodare prekomorske sile.
Britanci su brzo preuzeli kontrolu nad Atlantikom, za ta su se borili i
drugi narodi. Zauzeli su Svetu Jelenu, Ano Bom, Malvinska i druga ostrva,
izmeu ostalog i brazilsko ostrvo Trinidad, s koga su se povukli pod
pritiskom portugalske krune. Nisu zaposeli Zelenortska Ostrva samo zato
to su bili u zabludi da e ostvariti nameru i naterati Portugaliju da im
slobodno ustupa, po potrebi, sve svoje teritorije u Africi.
51
Svaki napredak u politici na kraju dobije svoju razvojnu putanju.
Nameravajui da uspostavi nezvaninu kontrolu nad Afrikom, pomou flote
i konzula koji su titili britanske interese u trgovini, Velika Britanija je
polako poela da stvara afriku imperiju kakvu nije isprva planirala. Slino
neto e se desiti i s Francuskom, koja je ipak teila da zaista zauzme neke
luke i oblasti.
Oko 1870. u evropskim rukama su bile samo portugalske oblasti u
Gvineji, Angoli, Mozambiku, zatim Alir, Lagos i okolina, Rt dobre nade,
neki krajevi u Junoj Africi i nekoliko utvrenja na zapadnoj obali. Mnoge
od tih oblasti Afrikanci su smatrali svojim posedima koje su samo iznajmili
ili privremeno prepustili Evropljanima, kao to su u prolosti ve vie puta
inili sa drugim narodima. Evropljani su razmiljali drugaije: te oblasti,
iako male, postale su njihovi protektorati. Sudar tih dvaju gledita bio je
neizbean.
Nastao je fenomen koji su Britanci, a potom i ostali evropski narodi,
nazvali civilizatorskom misijom, a kasnije maskom belog oveka. To je
bio lani darvinizam koji se sveo na rasizam i kulturnu netrpeljivost. Nije
bilo ni najmanjeg razumevanja za razlike u nainu ivota: sve to nije bilo u
skladu sa evropskim obrascima smatrano je izrazima divljatva i
varvarstva. Konzuli i upravitelji evropskih enklava u Africi eleli su da se
politike strukture i drutvo u zajednicama koje su ih smatrale samo
gostima promene, kako bi se prilagodile evropskom modelu, da se razlike
svedu na spolja nametnutu homogenost. Napor da se te razlike umanje,
esto potpomognut orujem, nije mogao da rezultira niim drugim do
stvaranjem imperije.
Evropljani su Afriku, budui da u njoj skoro i nije bilo belaca, videli kao
prazan kontinent koga treba naseliti i u koga treba ulagati. A u Evropi je
ljudi i novca bilo napretek. Afrika se Evropljanima inila kao Eldorado, sa
zlatom iz Burea, Lobija, Aantija, Monomotape i Transvaala, s neiscrpnim
zalihama slonovae, bakra, gvoa, kalaja, aluminijuma, voska, kauuka,
biljnih ulja i sa ogromnim prostranstvima obradive zemlje. U Ujedinjenom
Kraljevstvu je zapoela industrijska revolucija, a u Afrikancima su Britanci
videli nove kupce za svoju robu, uopte ne poznajui njihove navike u
potronji, potpuno drugaije od evropskih. Ta vizija je mnogo obeavala,
52
tako da je u XIX veku nastao san o beskrajnom napretku. Primeri tog sna su
uveni projekat, koji je do danas ostao na papiru, o transsaharskoj eleznici,
kao i plan, potpuno sumanut proistekao iz mate profesora Kaksimbouna,
nacrtan u Jantoku na stranicama knjige Tiko-Tiko francuskog inenjera
Amedea Sebijoa, o eleznici kombinovanoj sa pomorskim putevima koja bi
povezala (putovalo bi se manje od dve nedelje) London i Rio de aneiro,
preko Agadesa, Alira i Uide, kao i London s Bombajem, preko Oboka,
Johanesburga i ada.
125
elja za trgovinskom kontrolom brzo je zamenjena ambicijom za
potpunom teritorijalnom dominacijom. Za kratko vreme, Ujedinjeno
Kraljevstvo poelo je sebe toliko da namee kao pretendenta na Afriku da
je otilo ak dotle da odbaci istorijsko pravo Portugalije na mnoge teritorije
koje je na mapama oznaavala kao svoje, ali gde uglavnom nije imala trupe,
niti koloniste. Britanci su se protivili ak i portugalskoj vlasti nad obalama
na uu reke Zair. Prihvatili su je tek kada je za Portugaliju bilo ve kasno,
kada su te obale preuzeli Francuzi, 1882. godine, zajedno s Brazom, u
dananjem Kongo Brazavilu. Tada je ve dolo vreme da se i Francuska i
Nemaka usprotive Portugaliji.
Velika Britanija je neko vreme nastojala da kontrolie teritoriju koja se
protee du obale, od Angole do Mozambika, uz pomo Portugalije, koju je
smatrala svojim partnerom, nieg ranga, naravno, to je bilo slino njenom
odnosu s Egiptom i Sudanom. Godine 1877, britanski ambasador u
Lisabonu, ser Robert Morijer, zvanino je predloio da se Portugalija
pridrui dvema afrikim dravama koje su bile klijenti Ujedinjenog
Kraljevstva: Egiptu i Zanzibaru.
126
Taj predlog je verovatno iao od jednog
pregovarakog stola do drugog, a moda je izgledao i bespotreban onim
dravnim slubenicima koji su umeli da ocene razliku izmeu britanske
moi i izbledele portugalske vlasti u Africi. Uvereni u tu razliku, oni su
videli Ujedinjeno Kraljevstvo kao prirodnog naslednika jednog oslabljenog
carstva, koje istorija, sama po sebi, nije vie mogla da podrava.
Meutim, ponovo se probudio portugalski interes u Africi. Isto koliko i
Portugalija, i Francuska, Nemaka i Italija pruale su jai otpor britanskim
pretenzijama. Portugalci su a dokaz za to nam je podela kontinenta koju
su ocrtali Kapelo, Ivens i Serpa Pinto pokuali da uvrste svoju vlast u
53
oblastima koje razdvajaju Luandu i Lorenso Markes. Nisu raunali na
arogantan odgovor svojih dugovekovnih saveznika, na ultimatum iz 1890,
po kome se Lisabon obavezuje da Ujedinjenom Kraljevstvu ustupi oblasti
koje e kasnije initi Malavi, Zambiju i Zimbabve.
Ponienje Portugalije sasvim oekivano je kulminiralo na Berlinskom
kongresu, koji se odravao od novembra 1884. do februara naredne godine.
Meu odlukama Kongresa isticala se ona o evropskim pravima na afrike
oblasti. Po toj odluci, prava na afrike oblasti su prvenstveno proisticala iz
zaposedanja teritorija i sporazuma potpisanih s tamonjim stanovnitvom.
Posle Kongresa nastupila je jagma oko sporazuma o protektoratu s
kraljevima, sitnim plemstvom, pa ak i s plemenskim poglavicama, i irenje
oruanih akcija kako bi se ti sporazumi postigli.
Francuska je, polazei od Alira i Senegala, u unutranjosti Saela i po
sudanskim savanama dakle, tamo gde je mogla da izbegne suoavanje s
britanskom prevlau nad okeanskom obalom nastojala da opkoli enklave
i oblasti pod uticajem Ujedinjenog Kraljevstva (izvor reke Gambije, Sijeru
Leone, Zlatnu obalu, koloniju Lagos i protektorat nad takozvanim Uljanim
rekama), kao i oblasti u zapadnoj i jugozapadnoj Africi, na koje je
pretendovala i Nemaka. panija je gospodarila Zlatnom rekom. Belgijski
kralj Leopold II postao je gospodar ogromnog prostranstva Konga, nakon
to mu je propao pokuaj da prisvoji brazilsku oblast Mato Groso i da od
nje naini svoje carstvo.
127
U pretposlednjoj deceniji XIX veka ubrzana je trka za podelu Afrike.
Pod pretnjom orujem, afriki vladari su prihvatali vlast komandanata
evropskih trupa. Neki su potpisivali sporazume o protektoratu, ne znajui
da strancima predaju u vlast svoju zemlju i svoj narod. Mislili su da im
samo privremeno ustupaju vei ili manji deo zemlje kao i obino, a za njih
je bila i privilegija i ast kada bi neki stranac eleo da ivi i trguje kod njih.
Nisu mogli da se naude gledajui kako se dve grupe belaca koji govore
razliitim jezikom svaaju, ponekad i uz upotrebu sile, za tu njihovu
privilegiju i ast, kad ve mogu u miru da ih podele. Meutim, mnogi
afriki kraljevi prozreli su evropske namere.
Godine 1885, Portugalija je uz pomo tadanjeg upravnika Uide, ae
ulijaa de Soze, uspela da s kraljem Gleleom od Dahomeja potpie
54
sporazum u Aguanzumu, po kome je na dahomejskoj obali uspostavljen
portugalski protektorat. Francuzi, koji su prethodno sa tim istim kraljem bili
obnovili sporazum o Kotonuu, brzo su reagovali, obavezujui Lisabon da se
odrekne pretenzija 1887. Za Glelea su, meutim, i dokument potpisan s
Francuzima i onaj s Portugalcima imali samo trgovinski znaaj i bili su isto
to i iznajmljivanje teritorije koja i dalje ostaje pod njegovom upravom.
128
Kada je Glele saznao ta se zapravo deava, nije oklevao, naredio je da se
uhapsi aa, nakon ega mu se gubi svaki trag. Pretpostavljalo se da je
pogubljen. Meutim, ulijao de Soza je, moda i nehotice, ponovo probudio
stari projekat prvog ae, Fransiska Felia de Soze. On je, u ime kralja
Geza, kome je svojevremeno pomogao da doe na presto, ponudio caru
Pedru I protektorat nad Dahomejom,
129
ili makar vlast nad utvrenjem Sao
oao Batista de Auda.
130
Na Berlinski kongres nadovezao se jedan drugi meunarodni sastanak,
jo opasniji po Afrikance, onaj u Briselu iz 1890. Nazvali su ga
Antirobovlasnikom konferencijom, a tekst koji je odatle proistekao
predstavlja jedan nasilan kolonizatorski program, sve u skladu s najboljom
politikom logikom, budui da je Evropa poela da osvaja Afriku navodno
sa ciljem da prekine trgovinu robljem. Poto su Evropljani krenuli od
pretpostavke, iz temelja pogrene, da u Africi ne postoje vlade, u Prvom
lanu Opteg akta Konferencije preporuuje se postepeno progresivno
uspostavljanje administrativnih, pravosudnih, verskih i vojnih slubi na
teritorijama pod vlau ili protektoratom civilizovanih nacija, zatim,
podizanje utvrenja u unutranjosti kontinenta i na obalama reka, te
izgradnja eleznica i puteva, nadgledanje rene plovidbe, ak i u onim
oblastima gde Evropljani nisu ni imali jurisdikciju. Jedna od najvanijih
odluka Konferencije ograniila je Afrikancima kupovinu vatrenog oruja,
smatrajui ga sredstvom za porobljavanje, za sticanje novih robova.
Poto je nametnuta kolonijalna vlast, Evropljani se vie nisu tako
savesno zalagali za ukidanje trgovine robljem. Ona je bila legalna delatnost
do 1900. na jugu Nigerije, do 1910. u Angoli i u Kongu, do 1922. u
Tanganjiki, do 1928. u Sijera Leoneu. injenica je da se prilino dugo
odrala. Kolonizatori su izmislili nove oblike prisilnog rada, kao to je
takozvani obavezan rad, o kome dokaz, izmeu ostalih, prua i Andre id
55
na stranicama punim gorine u knjigama Put u Kongo i Povratak iz ada.
Zaboravljena je i slobodna trgovina, budui da je odigrala ulogu
imperijalistike zastave. Obavljena je raspodela robe. Svaka kolonijalna
sila pokuala je da iskljui ostale iz trgovine u lukama koje je drala. Za
Brazil je prekinut utovar afrike robe, a Atlantik vie nije bio reka laka za
prelaenje.
Potpuna opsada Afrike dogodie se tek poslednjih godina XIX i prvih
godina XX veka. A trajae vrlo kratko. Ako izuzmemo priobalna podruja
u portugalskom posedu, Rt dobre nade i neke oblasti u Junoj Africi,
kolonijalna faza najkrai je period u dugoj istoriji Afrike. Potrajala je pola
veka. U nekim sluajevima neto malo due. Ponegde je izuzetno kratko
trajala. U nekim oblastima bila je to samo farsa Engleza i Francuza, tamo
gde je evropska metropola zadrala lokalnu politiku strukturu, koja je
nastavila da reava svakodnevne probleme ljudi, da obavlja policijsku
slubu i da donosi presude na niim instancama na osnovu erijatskog
prava.
Afrika carstva, kraljevstva i gradovi-drave nisu ni postojali za
evropske diplomate koji su uestvovali na Berlinskom kongresu i
konferenciji u Briselu. Nisu ih pozvali da uestvuju. Meutim, kada je
trebalo okupirati njihove zemlje i podeliti plen na mapi, te kada je trebalo
ubediti njihove vojskovoe da prihvate sporazume o protektoratu, koji su
zapravo bili predaja suvereniteta, tada su se Evropljani suoili sa vrstim
politikim strukturama i nacionalno osveenim zajednicama.
Pobedili su ih, zahvaljujui poluautomatskim i automatskim pukama,
kao i velikim pokretnim topovima, na ta su Afrikanci odgovorili kopljima,
sekirama, lukom i strelama, kremenjaama koje se pune spreda i glomaznim
ukopanim topovima, koje je bilo teko prenositi iz bitke u bitku. Pobedili
su ih i time to su umeli veto da okreu vazale protiv sizerena, a
tradicionalno neprijateljske narode jedne protiv drugih. Tako su Britanci
iskoristili narod Ibadan protiv Iebu Oda, a Fante protiv Aantija. Tako su i
Francuzi svojim trupama pridruili trupe naroda Keto u borbi protiv
Dahomeja, a Bambare su okrenuli protiv Ahmadua. Pobedili su ih, ali je to
ponekad zahtevalo teku borbu i velike gubitke.
Britanci su protiv Aantija vodili osam ratova. Godine 1896. konano su
56
uli u Kumazi. etiri godine kasnije, Aanti se ponovo digao na ustanak, ali
je poraen. Pokleknuo je pred Britancima, ali je to trajalo manje od pola
veka, jer je Republika Gana, kojoj pripada i oblast Aanti, nezavisnost
stekla ve 1954.
Francuzi su se orujem i diplomatskim sredstvima borili vie od trideset
pet godina protiv Elhadija Umara ben Saida Tala, koji je stvorio ogromno
carstvo, Kaartu, u severnom delu Senegala i u gornjem toku reke Niger, kao
i protiv njegovog sina i naslednika, sultana Ahmadua. Poraeni su nakon
mnogobrojnih bitaka tek 1892.
Dahomej je pao tek nakon zarobljavanja Behanzina, 1894. Francuzi su se
tokom esnaest godina borili u Gvineji, Obali Slonovae, Gani i Liberiji,
protiv velikog Samorija, sve dok ga konano nisu zarobili 1898.
Fulahausansko carstvo Sokoto predalo se Britancima tek kada je 1903.
preminuo sultan Atahiru Ahmed.
Slika Afrike XIX veka, koja se posle svega toga namee, jeste slika
kontinenta kojim vladaju Afrikanci, kontinenta u kome se Evropljani nisu
mnogo razlikovali od Hausa, Arapa, Fula i drugih naroda koji su tamo
oduvek iveli. I Evropljani su bili trgovci i slubenici u gradovima i
kraljevstvima kojima nisu pripadali po roenju. Mapa Afrike iz 1889.
pokazuje da su najvei deo afrikog prostranstva zauzimale suverene
politike strukture, kao to su Kaarta, carstvo Samori, koje je bilo
promenljivih granica, kraljevstva Aanti, Dahomej, Benin, Ojo i
mnogobrojni gradovi-drave naseljeni Jorubama, sultanati Sokoto, Bornu i
Vadaj, kraljevina Bamum, kalifat Madi, Etiopija i kraljevstvo Gungunhana,
da navedemo samo neke primere, pored hiljada slobodnih gradia i sela pod
upravom sitnog plemstva i poglavica.
Mnoge od tih politikih struktura, gde su predstavnici vlasti bili neto
vie od pukih vazala, odrae se tokom kolonijalnog perioda u oblastima
gde je usvojen model posredne vlasti, onako kako ga je ustanovio lord
Lugard, ili tamo gde Evropljani nisu mogli da se odreknu posrednitva
tradicionalnog sitnog plemstva, ili pak tamo gde je vladara zamenio neki
kolonijalni guverner, ali je on ipak nastavio da obavlja svoje ceremonijalne
dunosti, da prinosi rtve boanstvima i duhovima predaka. Kako bi takve
postupke to bolje prikrili, Afrikanci bi se esto sluili takozvanim
57
modelom lanog voe lani vladar bi obavljao samo ceremonijalne
dunosti, dok bi pravi, skriven u narodu, nastavljao da vodi drutvo kao i
ranije.
Vrlo je verovatno da je u Brazilu bilo afrikih vladara koji su iveli
meu obinim robovima ili osloboenim Afrikancima te da su i oni traili
da ih zamene lane voe, ne bi li zavarali svoje gospodare. Ni do danas
nisu proueni, gledano iz afrikog ugla, fenomeni kilomba zajednica
odbeglih robova, marakatua, crnakih katolikih bratstava, pa i samog
kandomblea, kao mogui naini opstajanja afrikih politikih struktura u
Brazilu.
U svom delu o brazilskim tradicionalnim plesovima, Mario de Andrade
pripoveda kako poinje povorka marakatua u Resifeu.
131
On opisuje rituale
izvoene oko lutke Kalunge, koju je nosila plesaica, i tvrdi, veoma
intuitivno, da je lutka imala i politiko znaenje. I imala je. Kako u Africi,
tako i u Brazilu. Kalunga je simbol vlasti u Angoli. Moda je to ostala i u
Brazilu, kroz ples marakatu, koji je slika i prilika afrike kraljevske
povorke. Zar nije sm marakatu bio nain da se sa ove strane okeana odri
sistem poslunosti i solidarnosti, dok je Kalunga imala samo simbolinu
ulogu? Moda se pod maskom svetkovine kakav skriveni kralj prikazivao
svojim podanicima? Moda je dokazivao svoje prisustvo skrivajui se iza
nekog lanog voe koji je, kao u Africi, igrao i pevao pod velikim
suncobranima?
Bilo bi udno da nije bilo tako, uzimajui u obzir intenzivnu razmenu
izmeu dveju atlantskih obala. Brazil je izuzetno afrikanizovana zemlja.
Samo onome ko ne poznaje Afriku moe promai koliko toga afrikog ima
u postupcima, u nainu ivota i u ukusu Brazilaca. S druge strane, du
itave atlantske obale Afrike lako se uoava brazilski uticaj. Ima brazilskih
jela u Africi, kao to ima i afrikih u Brazilu. Ples, obiaji, nain rada,
muziki instrumenti, jezik i drutvene norme iz Brazila uklopili su se u
afriku svakodnevicu. Nije nita udno ako ljudi tamo ne znaju da neko
jelo, ili obiaj, potie iz Brazila. I mi ovde esto zaboravljamo koliko nam
je ivot prepun Afrike. Kod kue. Na ulici. Na pijaci. U gradu. U selu. Rob
je ostao da ivi u svima nama, kakvog god da smo porekla. Na kraju
krajeva, bez robovlasnitva Brazil danas ne bi ni bio ovakav. ak ne bi ni
58
zauzeo sve te ogromne prostore koje su mu odredili Portugalci. S griom
savesti ili bez nje, mora se priznati da je robovlasnitvo najvanija pojava u
naoj istoriji.

1989.
59
Brazil, Afrika i Atlantik u vekovima trgovine
robljem
Kada je holandska flota 1641. isplovila iz Resifea i otila da osvoji Luandu,
pored svojih vojnika povela je i tri ete Brazilaca
132
dvesta Indijanaca
133
i, verovatno, manji broj mameluka i kabokla. U sastavu triju ekspedicija
koje su iz Brazila, u ime Portugalije, ponovo pole u pohod na onaj deo
Angole koji je bio u rukama Flamanaca nalazile su se i trupe Indijanaca. A
bar u jednoj od njih bilo je i vojnika crnaca, vojnika iz puka Enrikea
Dijasa.
134
Veina njih je bila roena u Brazilu. Dok se jedan od njih, vii
narednik Paulo Pereira, proslavio u borbi protiv Holanana u Angoli,
135
o
ostalima znamo vrlo malo, ili ne znamo gotovo nita, mada se moe
pretpostaviti da su mnogi poginuli, da su se neki vratili u Brazil, a neki
ostali u Africi, to se takoe dogodilo i sa Indijancima, o ijem ueu u
ratu imamo neke pohvalne spise, kao to su oni portugalskog upravitelja
Fransiska de Sotomajora, koji ih je opisao kao vredne i umene prilikom
podizanja utvrenja, izgradnje konjunica, ljudi spremni da prue pomo
ostalim vojnicima i mornarima kada god je to bilo potrebno
136
.
Pre tih ekspedicija, verovatno je u Luandi i u oblastima koje su bile pod
njenom kontrolom ve ivelo neto malo mameluka brazilskog porekla,
budui da pouzdano znamo da su oni, bar od kraja XVI veka, bili popisivani
u kraljevstvu Kongo, gde je njihov broj dostigao blizu pet stotina.
137
I u
gradovima kao to su Salvador, Resife i Rio de aneiro bilo je malo
slobodnih Afrikanaca, crnaca i mulata, koji su se moda ve tada
razlikovali od robova po tome to nisu ili bosonogi. Sigurno je bilo tako,
jer se pri organizovanju ekspedicija za ponovno osvajanje Angole traio
upravo odreen broj velikodostojnika iz naroda Andongo kako bi se
pridruio trupama. Njih su Portugalci bili prebacili u Brazil iz politike
predostronosti, ili su ih Flamanci pak prognali tamo zajedno s
Portugalcima, koji su im bili saveznici. Neki od tih plemia koje su
Portugalci uurbano proterali u Brazil odmah po iskrcavanju pretvoreni su u
60
robove i poslati da rade na plantaama iji su vlasnici bili upravitelji i
visoki dravni slubenici iz Luande ili je to bila samo prituba koju su tim
zemljoposednicima stalno upuivali njihovi neprijatelji. Meutim, ostali
afriki plemii, kao to su ovi koje je portugalska kruna elela da uvrsti u
svoje oruane trupe i poalje u Angolu, nikada nisu prestali da budu
slobodni graani. Neki su u Brazilu dobili i pare zemlje kako bi se
izdravali,
138
ali je veina ipak bila ukljuena u oruane trupe, to se vidi iz
tadanjih registara. Imamo pouzdane podatke o tome da su se neki vratili u
Afriku. Na primer, mnogi od onih dvadeset est zapovednika koji su u
Brazil odvedeni 1622, posle poraza vladara s titulom mani kasanze, vratili
su se u Angolu pre 1640, a jedan od njih, zapovednik sa titulom pani a
ndona, izmeu donjih tokova reka Dande i Bengo ponovo je stvorio
kraljevstvo Kasane.
139
Mnogi proterani afriki plemii putovali su vojnim brodovima. Ostali,
bilo ambasadori bilo poslovni ljudi, prelazili su Okean isto kao i trgovci i
slubenici bele rase, odnosno njihove sluge mulati i crnci: brodovima
opremljenim za trgovinu robljem. Bilo je malo putnika na brodovima koji su
plovili za Afriku. to se pak tie plovidbe od Afrike do Brazila, ogoreni
putnici su ve morali da se tiskaju po okovima broda na kojima je
vladalo nasilje, broda pretovarenog gladnim, ednim, umornim i preplaenim
ljudima.
Po pristizanju u Brazil odmah bi ih prodali kao roblje, te bi se ponekad
sluajno sretali s ostalim robovima iz svog kraljevstva, iz susedstva ili sela,
ponekad ak i iz istog plemena, pa i iz iste porodice. Pri takvim susretima
priali bi im novosti s druge obale. Deo posade brodova za prevoz robova
inili su bivi robovi koji su u Afriku mogli nositi i novosti iz Brazila;
brodovi su, dakle, imali ulogu novina i pote. Tek su ponekad te novosti
poticale od kakvog obinog roba, ali pretpostavljam da nisu retke bile
poruke od onih za koje je porobljavanje bilo jedan vid politikog
progonstva i koji su i dalje imali porodicu i saveznike u Africi. Samo se
tako moe objasniti sluaj dahomejskog princa Fruka ili D. eronima. Da
Kapengla nije znao, po vestima koje su mu stigle brodom za prevoz robova,
gde se nalazi njegov prijatelj iz detinjstva, nikada ne bi mogao da ga vrati u
Dahomej.
140
61
Takvim temama brazilska istoriografija jo uvek nije posvetila panju
koju oekuje pravi italac, kakvim se i sam smatram. One izgledaju
beznaajne pred velikim temama o trgovini robljem, ili o tome kako smo mi,
Brazilci, u Africi kupovali one koji e nam postati preci, ili o tome kako je
robovlasnitvo bilo najdui i najvaniji proces koji se u naoj istoriji
odvijao. Tano je da izgledaju beznaajno, ali bacaju svetlo na jainu i
sloenost odnosa izmeu brazilske i afrike obale Atlantika. O tim
odnosima, ili, preciznije reeno, o odnosima izmeu Baije i Beninskog
zaliva postoji, naravno, kapitalno delo Pjera Verea.
141
Ima i mnogo radova
o bivim robovima koji su se iz Brazila vratili u zapadnu Afriku, poevi od
pionirskog eseja iz 1949. o odnosima Brazila i Dahomeja, autora . F. de
Almeide Prade.
142
Ima i podsticajnih radova, kao to je onaj ilberta Freira
o groblju Pernambukanaca u Mosamedesu (dananja Namibija) i o
afrohrianskim grobovima, pod moguim brazilskim uticajem, na drugom
groblju u tom istom gradu.
143
Ili, recimo, radovi koje je Luis da Kamara
Kaskudo sakupio u knjizi Made in Africa.
144
Na jednom drugom planu, i
ire posmatrano, ne moemo da ne spomenemo knjigu ozea Onorija
Rodrigesa Brasil e frica: outro horizonte (Brazil i Afrika: iz drugog
ugla).
145
Uopteno govorei, meutim, brazilski istoriari a isto vai i za
socijalne antropologe i sociologe prouavali su robove od trenutka
njihovog iskrcavanja u Brazil, ne povezujui njihovo porobljavanje i
ropstvo s dogaajima u Africi, kao da ti robovi nisu sa sobom doneli i
svoju istoriju. Znaajan izuzetak je Nina Rodriges i njegova studija Os
africanos no Brasil (Afrikanci u Brazilu),
146
mada njegova pouka dugo nije
imala kontinuitet meu istoriarima. Verno ju je sledio jedan od njegovih
uenika, Artur Ramos, u brojnim studijama koje je posvetio brazilskim
crncima, ili, bolje rei, crnim Brazilcima budui da se u njegovim delima
vie pojavljuje pridev crn od imenice crnac a naroito u osam dugih
poglavlja iz dva obimna i vana toma dela Introduo antropologia
brasileira (Uvod u brazilsku antropologiju),
147
koju je posvetio istoj temi.
Po bibliografiji tog dela, u ono doba veoma aktuelnoj, moemo videti da se
Artur Ramos marljivo posvetio prouavanju Afrike i afrikog uticaja na
Brazil prouavanju koje je zaustavljeno njegovom preranom smru, u
62
etrdeset estoj godini ivota. Iako se nije oslobodio jorubocentrizma,
budui da je bio iz Baije, Artur Ramos je nastojao da otkrije iz kojih naroda
potiu brazilski robovi, da ispria prolost tih naroda (onakvu za kakvu se
onda znalo), da opie okruenje u kom su iveli, njihove obiaje te politiko
i drutveno ureenje, kao i da popie sve ono to su oni uneli u brazilsku
svakodnevicu.
Gotovo jedan vek kasnije, nastavljamo put Nine Rodrigesa ponovo.
148
Poinjemo, dakle, da ispravljamo, mada i dalje stidljivo, iskrivljenu
perspektivu koja obeleava bogatu brazilsku istoriografiju o robovlasnitvu,
gde je afrika strana zanemarena, kao da su robovi roeni na brodovima.
ak i to se tie tih brodova, ja bar nikada nisam video neku sistematinu
studiju posveenu njima, u kojoj bi se sabrali, analizirali i sistematizovali
podaci, danas rasejani po raznim radovima, o tim brodovima, koji su
saobraali vie od trista godina, o njihovim vrstama i veliini, o izgradnji, o
posadi, o prihodima koje su donosili, o logistici i o upravljanju, kako
prilikom isplovljavanja iz luka, tako i tokom plovidbe. O nekim rutama
recimo, o onima koje su povezivale Kaeu, grad Santjago na Zelenortskim
Ostrvima i Gornju Gvineju s Parnaibom i lukama u dravi Maranjao malo
toga znamo. To je zato to jo uvek nismo valjano objedinili podatke koje
posedujemo o brazilskom izvozu robova u Buenos Ajres i o trgovini
robljem izmeu brazilskih, karipskih i severnoamerikih luka, iji su se
pravci i intenzitet menjali u skladu s ekonomskim prilikama.
Kako razumeti stvaranje saveza za bekstvo robova, koji su u odreenim
oblastima Brazila bili veoma aktivni, bez prouavanja jorupskih drutava
esusu, koja su prikupljala novac za otkup? Kako prouavati i razumeti ono
malo podataka koje imamo o zajednici odbeglih robova Kilombo de
Palmares, bez pokuaja da se utvrde njeni afriki koreni? Da li je u toj
zajednici ponovo uspostavljena dravna struktura naroda Ambundu ili
Ovimbundu, ili su se pak u njoj pomeale razne strukture politike moi,
okupljene oko jedinstvene elite naroda Ambundu? Koju su ulogu u njoj
odigrali Indijanci? Zato iskopavanja u Palmaresu nisu dovela do otkria
afrike keramike, nego, izmeu ostalog, do otkria keramike indijanskog
naroda Tupinamba?
149
Da li je za to zasluno vee prisustvo Indijanaca
(mnogo vee nego to smo mislili), a naroito Indijanki, ili se to moe
63
objasniti nedostatkom afrike grnarije, koja se nije prodavala trgovcima
robljem, pa su zato stanovnici Palmaresa prihvatili lokalni stil obrade
keramike? Ve je pisano o tome, i to s pravom, po mom miljenju, da se
zajednica Kilombo de Palmares nije ograniila na planinu Bariga, nego je
nastanjivala, sudei po arheolokim nalazitima, obalu, unutranjost,
Evropu i Afriku
150
. Kakve je veze, iako moda posredne i povremene,
drava koja se proglasila anga Angolom, Malom Angolom, poznata pod
nazivom Palmares, odravala s narodom Ambundu i s kraljevstvom vladara
angola a kiluane? Zato se potomci naroda Mandinga nisu pridruili
Maleima u pobuni u Baiji iz 1835, kako tvrdi Manuel Kerino?
151
Da li
moemo smatrati da su u pravu bilo Nina Rodriges, bilo oao oze Reis,
koji razliito tumae tu pobunu, pre nego to detaljno prouimo arhiv u
sultanatu Sokoto? Da li u tom arhivu uopte ima nekog pisanog traga o
pobuni u Baiji?
Lako bih mogao nastaviti da niem pitanja opominjui na ono to je
potpuno zaboravljeno i oigledno: ne moe se pisati o istoriji Brazila i o
etvorovekovnom periodu robovlasnitva ako se ne uzme u obzir ono to se
dogaalo na drugoj strani Atlantika, u svakoj oblasti odakle je naa zemlja
dobijala prisilnu radnu snagu kojom je naseljavala svoju teritoriju. Ono to
mi, itaoci istorijske literature, oekujemo jeste da nam njeni autori kau iz
kojih su oblasti onog kontinenta stalno dolazili ljudi koji su izmenili profil
stanovnitva dobrog dela ovog kontinenta. I zato ba iz tih oblasti, a ne iz
nekih drugih.
Svako od nas s lakoom razlikuje italijanskog doseljenika od nemakog,
uloge doseljenika pristiglih polovinom XIX veka od uloga onih koji su se
ovde iskrcali na kraju tog stolea ili u prve tri decenije sledeeg. Jasno
razlikujemo i nain ivota i drutvene organizacije doseljenika koji su
stvorili homogene zajednice od onih koji su se nastanili tamo gde su etnike
grupe bile raznovrsnije te su se ubrzo s njima pomeali. ak i tada nije nam
teko da razdvojimo italijansko kulturno naslee od nemakog. Trebalo bi
da tako bude i kada su u pitanju pripadnici naroda Kongo, Teke, Vili, Gan,
Ondo i Iea.
Nije nam nepoznata injenica da su strah, nesigurnost i prihvatanje nove
sredine kod ljudi koji su u Brazil dolazili okrueni strancima, okrueni
64
jezicima koje ne razumeju, bili drugaiji od onih koji su ovamo dolazili
brodovima, u drutvu sunarodnika te se nastanjivali na plantaama ili u
gradskim etvrtima, gde im je utoite pruala drutvena grupa njihovog
etnikog porekla. Moemo tvrditi da upravo zato onoj maloj grupi
pripadnika naroda Fon moda uopte nije bilo teko da ponovo uspostavi
normalan ivot posle beanja iz ropstva; ona je doavi verovatno istim
brodom u Brazil, u grad Sao Luis do Maranjao, gde je ve bilo dosta njenih
pripadnika, sa sobom donela ako je pria istinita obredne predmete te
osnovala hram Kaza das Minas (Casa das Minas).
152
to se pak tie onih
iz naroda Pepel ili Biago, privuklo ih je to dahomejsko svetilite iz
jednostavnog razloga bilo im je blizu, te su tako oni pretrpeli dvostruku
promenu: ne samo da su se prepustili, kao ljudi iz naroda Fon, novom
nainu ivota koji su im nametnuli njihovi beli gospodari nego su delimino
promenili i svoj pogled na svet i obogatili se jednim drukijim, prihvativi
verovanja, duhovne, porodine i ljudske vrednosti naroda Fon dakle,
preobrativi se, u kulturnom smislu, u Mine, ali ne u one Mine sa obala
afrike drave Togo, ve u Mine sa obala brazilske oblasti Maranjao.
Meutim, istorija Kaza das Minasa ne poinje u Brazilu: koreni su joj u
starom kraljevstvu Dahomej. Isto kao to i drugi istorijski tokovi koji ine
brazilsku istoriju imaju svoje zaetke na drugoj obali Okeana. Ali ne u
nekakvoj mitskoj Africi, nego u svakoj od tih toliko raznolikih afrikih
nacija koje imaju vlastitu prolost. Samo ako saznamo kakve su te nacije
bile, tokom nekoliko vekova u kojima je deo njihovog stanovnitva prisilno
premeten u Ameriku, moi emo koherentno da objasnimo kako su u
Brazilu primile nov identitet i na kraju se meusobno izmeale, ispreplitale
poput klupka, koje je danas gotovo nemogue razmrsiti.

2000.
65
Trgovina ljudima
Uvek sam se divio uvenim delima velikih slikara, na kojima se tei
skladu i jedinstvenom znaenju pokreta figura koje su protivrene, budui
da su neke u prvom planu, a druge u pozadini. uvam jednu od takvih
slika. To je, zapravo, knjiga Luisa Felipa de Alenkastra O troto dos
viventes: formao do Brasil no Atlntico sul, sculas XVI e XVII
(Trgovina ljudima: stvaranje Brazila u junom Atlantiku u XVI i XVII veku)
(Sao Paulo, Companhia das Letras, 2000). Ruke koje su ovo delo veto
oblikovale ugradile su u njega skup ideja koje trae ponovno promiljanje,
ili su sasvim nove i podsticajne. Nikada nisam sumnjao u to da je Brazil
stvoren tokom robovlasnikog perioda, najdueg u naoj istoriji, niti sam
sumnjao u to da nikako ne moemo objasniti Brazil ako ne prouimo
Afriku, iz koje smo uvezli najvei deo svojih predaka. Kod Alenkastra
nalazim jo neto: trgovina robljem je upravljala naom ekonomijom, a
Brazil se uobliio u sistemu objedinjene kolonijalne eksploatacije, koji je
podrazumevao da se s jedne strane okeana odvija proizvodnja pomou
ropske radne snage, a s druge strane se ta radna snaga obnavlja. Knjiga ima
ubedljiv zakljuak. U njemu se iznosi kako se ne mogu razumeti dogaaji u
Brazilu bez znanja o tome ta se deavalo u Angoli, i obrnuto, i da su
prolosti tih dveju zemalja tokom tri veka inile jednu jedinstvenu istoriju.
Tema knjige je atlantska veza izmeu Angole i onoga to Alenkastro
naziva ropska sr Brazila. Kljune take za odravanje te veze bile su
luke u Luandi i Rio de aneiru. Oigledna je autorova namera da naini
samo jednu sliku. Paljiv italac bi mogao zahtevati da se dodaju i druge
slike, itava galerija. Centralno platno mogla bi upotpuniti druga jedno
posveeno Zlatnoj obali, gde su se, krajem XVII veka, tragai za zlatom
pretvorili u trgovce robovima, koje su prodavali za brazilsko zlato; drugo
platno moglo bi biti posveeno obali koja se ve onda nazivala Robovska
obala, gde je duvan iz Baije postao sredstvo plaanja; tree platno bi
prikazivalo najstariju afriku trgovinu, onu u Senegalu i oko reka u Gvineji;
etvrto bi prikazivalo Gabon i okolna kraljevstva, severno od izvora reke
66
Zair, gde je bilo luka koje su predstavljale konkurenciju Luandi meutim,
autor nije nameravao da nam ponudi takvu galeriju. On je eleo da nam
objasni kako je Brazil stvoren izvan Brazila, na Atlantskom okeanu,
neraskidivo povezan s Angolom.
Autor je svakako napravio skice i za te druge slike koje bi inile veliku
galeriju. Prikazao je i veliki most koji je spajao Japan i Lisabon, most kojim
su prolazili trgovci, razni narodi i njihovi obiaji. Iako je jo ilberto Freire
pozivao naunike da proue uticaj Indije na Brazil, takva studija jo uvek
nije napisana. Ona bi nam moda otkrila da se vode Zaira, Kvanze, Nigera,
Oguna i Gambije ulivaju u brazilske reke, kao i da Indijski okean
zapljuskuje nau obalu. Poznato mi je da je Mozambik sluio kao veza
izmeu Goe i Brazila, ali ne mogu tek tako da prihvatim Alenkastrovu
tvrdnju da su brazilski trgovci robljem tokom prve polovine XIX veka
izvrili atlantizaciju Mozambika. Ne bi oni to uspeli uz pomo dvesta
pedeset hiljada robova tokom samo pedeset godina. I pre i posle toga, skoro
celokupna trgovaka i kulturna razmena Mozambika sa inostranstvom
odvijala se preko Indijskog okeana. Iako su tim okeanom krstarili i
Evropljani jo od davnina, redovne pomorske linije i uspeni trgovinski
centri, koji su se zasnivali na ogromnom protoku brodova i efikasnom
nainu kreditiranja, tokom XVI i XVII veka i dalje su bili daleko od toga da
se potpuno uklope u svetsku privredu.
Ni Afrika nije lako kapitulirala. Alenkastro istie osobenosti kraljevstva
Angole, kako su Portugalci nazivali svoje posede oko grada Luande i reka
Bengo i Kvanza. Izvan tih oblasti, pa ak i veoma blizu, na ostrvu Luanda,
Afrikanci su zadrali vlast. Kraljevstvo Angole bilo je jedno od mnogih,
iako najmonije. Meutim, njegova mo bila je relativna, to nam pokazuje
injenica da mu je trebalo pedeset godina da pobedi vladara s titulom mani
kasanze, plemia koji je upravljao oblau nedaleko od Luande na severu.
Portugalska enklava irila se uz brojne potekoe. Rezultat veine njenih
oruanih akcija nije bila prevlast nad novim teritorijama ili pretvaranje
lokalnog plemstva u vazale koje bi bilo trajnije. Sa oprezom moramo itati,
u portugalskim spisima, navode o kraljevima vazalima, jer su mnogi od njih
smatrali da im je Luanda samo saveznik. Tako je najverovatnije bilo i s
kraljem Donga, po imenu Angola Ari, koga je Luanda smatrala vazalom, ali
67
je on koristio portugalske trupe protiv neprijateljske kraljice ange isto
onako kako su Portugalci koristili njegove u borbama.
Alenkastro opisuje Angolu u strogom smislu tog toponima. Iako u
jednom od dodataka u knjizi pie da on koristi taj naziv u irokom znaenju,
da pod njim podrazumeva sve oblasti koje obuhvata dananja Republika
Angola; on tako postupa samo kada iznosi podatke o broju robova ukrcanih
za Brazil. Ima pravo, budui da Portugalci na kraju XVII veka nisu uspeli
da pokore kraljevstva naroda Kisama i Libolo, da kontroliu trgovinu kojom
se bavio narod Sojo, niti da uspostave monopol na kupovinu robova u
Matambi i Kasaneu, iji su vladari u XVII vek uli toliko jaki da su podigli
cene robova. Kraljevstva Loango, Kakongo i Angoja, severno od izvora
reke Zair, pripadala su drugoj trgovinskoj zoni; nju su kontrolisali
starosedeoci, koji su iz unutranjosti donosili slonovau, tkanine i robove i
prodavali ih u svojim lukama. Tako je bilo i u ostalim delovima Afrike, gde
su Evropljani morali da se oslone na trgovinske veze naroda Uangara,
Akane, Hausa i Ii, kao i da pregovaraju s kraljevima koji su nadzirali
izvoz.
Kako Alenkastro pokazuje, trgovina robljem je u Luandi bila drugaija.
Oni koji su se tamo naselili, sanjajui o rudnicima srebra, nisu dozvolili da
zavise od afrikih trgovaca. Krenuli su u potragu za robovima, sa orujem u
ruci. Ili su daleko da bi ih pribavili, sve do Makoka i Kuanga. Verovatno
su iskoristili trgovinske rute koje su postojale i pre dolaska Portugalaca te
ih delimino proirili. Meutim, iako nas Alenkastro podstie na
razmiljanje piui o tim lovcima na robove, ne prua nam podatke o tome
da li su meu njima, jo od samog poetka, preovladavali mulati i crnci, niti
kako su se organizovali, kako se posredovalo u trgovini i kakvi su bili
trgovaki karavani.
Portugalci su u Luandi iznali jo jedan nain za pribavljanje robova,
skoro bez ikakvih trokova, koristei se jednom institucijom koju je
osnovao narod Ambunda. Meu Ambundama je postojao obiaj da se neki
stranac poveri na brigu nekom njihovom velikodostojniku, koga su
Portugalci nazivali domainom. Taj domain je igrao ulogu posrednika
izmeu svoje zajednice i stranca, pomaui mu da se privikne na novo
okruenje. Gost je zauzvrat domainu davao prednost u trgovini. Poto je
68
to bio ve ustaljen obiaj, Portugalci nisu imali potekoa da primene taj
sistem na afrike voe koje su pokorili, ili s kojima su sklopili savez. Tim
voama nije dugo trebalo da shvate da im portugalski domaini uopte ne
slue i da se ponaaju kao gospodari, zahtevajui od njih radnu snagu,
plaanje poreza i, naroito, robove, koje su ovi morali da im obezbede
kupovinom, otmicama ili nasilnim porobljavanjem. Po mom miljenju, taj
sistem se pretvorio u odnos line zavisnosti afrikog voe iz naroda
Ambundo i Portugalca, bilo da se radilo o guverneru, vojniku ili jezuitu.
Lokalni voa, meutim, nije Portugalcima preputao vlast nad svojim
narodom. Portugalac je mogao da kontrolie lokalno stanovnitvo samo u
izuzetnim sluajevima, ako se afrikanizuje. Sistem domaina nije bio isti
kao sistem indijanskih naselja u Brazilu. Teko mi je da poverujem da su se
jezuiti tako postavili prema starosedeocima i u Africi, kako Alenkastro
tvrdi. Moda je tu i tamo neki jezuit i uspeo da preobrati u hrianstvo
nekog afrikog vou, pa da tako preuzme kontrolu nad njegovom vojskom,
ali su ti sluajevi izuzetni, tako da ih moramo paljivo tumaiti. Verujem,
tavie, da moje miljenje samo potkrepljuje Alenkastrovu tvrdnju da je
neuspeh u pokrtavanju Angole bio osnova za jezuitsku tezu da se
Afrikanac moe pokrstiti samo ako se udalji od Afrike, to je bilo
opravdanje za trgovinu robljem. U svakom sluaju, sistem domaina, na
portugalski nain, nije postojao izvan kraljevstva Angole.
Smatram da je i sistem u Zambeziji bio drugaiji od indijanskih naselja i
od sistema domaina. On je nastao u vidu fenomena mogano, to je bilo
ustupanje zemlje i njenih stanovnika vazalima od strane vladara s titulom
monomotape, kralja naroda ona Karanga. Vazali su zauzvrat morali da mu
slue. I Portugalci su to prihvatili, pa su pomagali monomotapi u ratovima.
Polovinom XVI veka, Portugalci koji su sklopili takav sporazum s
monomotapom zahtevali su od svojih vlasti da im priznaju pravo na
posedovanje ustupljene zemlje. Nastavili su, meutim, da se oduuju kralju
i da mu pomau. Neki su pokuali i da zloupotrebe svoj vazalni poloaj
tako to su se ponaali kao lokalni plemii, uvek spremni na pobunu.
Meutim, tek su 1632, kada na presto dolazi Mazura, Portugalci poeli da
kontroliu monomotapu. To je trajalo samo tri decenije, jer se nov kralj,
Mukombue, nametnuo kao sizeren mnogim Portugalcima, a uspeo je i da
69
povrati mnoge posede. Tokom XVI i XVII veka, taj sistem je bio
istovremeno i evropski i afriki. Narod ona je mislilo da je posredi
ustupanje zemlje za usluge, a Portugalci su smatrali da time proiruju svoju
vlast.
Alenkastro na vie mesta u knjizi izraava aljenje to Portugalci, piui
o svojim pobedama, nisu istakli ulogu svojih afrikih saveznika. Oni to ine
samo u sluaju naroda aga ili, kako ja vie volim da ga zovem,
Imbangala, da bi se izbeglo meanje s narodom aga koji je 1568. godine
osvojio Kongo, a koji nije, smatra se, isti taj narod. Uprkos tom autorovom
aljenju, Afrikanac, bilo rob u Americi, bilo slobodan ovek u Africi,
izostaje sa stranica Trgovine ljudima kao suosniva atlantskog sveta, to je
nesumnjivo bio. Budui da je prevashodno zainteresovan za to da pokae
jedinstvo kolonijalistikih delatnosti Portugalaca u junom Atlantiku,
Alenkastro je na svojoj slici naao mesta samo za misionare, vojnike,
trgovce i slubenike portugalskog kralja, kao i za Brazilce koji su
uestvovali u organizaciji kolonije u Angoli. Zato se sve i dogaa u Luandi
i oko nje, kao da je Luanda bila u nekom praznom prostoru, kao da joj u
susedstvu nije bila samo kongoanska monarhija Sojo, koja se otcepila od
nje i osamostalila, nego i kraljevstva Libolo, Matamba, Kasane i Makoko,
te drave naroda Dembo, Kisama, Ovimbundo, Lunda i Kuba. Ta su
kraljevstva, zapravo, bila glavni snabdevai i klijenti brodova koji su
plovili za Luandu.
Alenkastro istie, kao to je to ve ranije rekao Pjer Vere o odnosu
Brazila i Beninskog zaliva, injenicu da izmeu Brazila i Angole nije
preovladavala trilateralna trgovina, koja se smatrala karakteristinom za
izvoz robova, nego bilateralna, izmeu Luande i brazilskih luka. Iako nije
preovladavao, taj trilateralni model svakako je postojao u poslovanju
Brazila s Angolom, ba kao to je bio sluaj s njegovim pandanom na
Karibima, koji nije iskljuio direktna putovanja izmeu Havane, Bostona i
afrikih luka. Pre nego to su duvan, kaasa, zlato i obredni predmeti iz
Brazila postali nezamenljivo sredstvo plaanja u trgovini robljem, razvila se
itava jedna trgovinska struktura koju, u nedostatku boljeg termina, nazivam
poligonalnom, budui da su se (iako nam Alenkastro ukazuje da je manioka
igrala bitnu ulogu) u Africi kao sredstvo plaanja koristili ne samo evropski
70
proizvodi, tkanine sa Zelenortskih Ostrva i nakit iz Ifea nego i pamuk iz
Indije, svila iz Kine, korali sa Maldiva i vuna iz Magreba, koji su se
utovarivali na brodove u Lisabonu, Rio de aneiru i Salvadoru.
Ono to ne nedostaje Trgovini ljudima jesu teme za razmiljanje i
raspravu. itanje knjige prua nam obilje podataka i podstie nas na dalja
istraivanja, ali bismo voleli da je autor podrobnije objasnio svoje tvrdnje
zna on, izmeu ostalog, da poloaj mulata u Africi nikada nije bio toliko
jednostavan kao to nam on to u knjizi poruuje bilo zato to im je
tematika marginalna, bilo zato to se radi, u prvom redu, o istim
provokacijama. Mogao je, meutim, da nam odgovori Kamoiovim
stihovima, jer njegova pesma odlazi dalje, mnogo dalje, i koliko god se on
trudio, ne moe stati sva voda morska u au malenu.

2000.
71
NA NJIHOVOJ OBALI
72
U poseti Lagoskom muzeju
Drugi put poseujem Lagoski muzej. Ponovo gledam umetnika dela koja
bismo, optereeni predrasudama, nazvali neoklasinim, dela koja su bila
oblikovana po zverski strogim pravilima to im daju veliinu. Ona se
ogleda u tome to ta dela nisu roena po slobodnoj volji jednog oveka, ili
kao proizvod njegovog linog sna. Nisu autobiografska. Nisu sainjena da
bi izrazila prolaznu bol.
Muzej se nalazi u dnu jednog dvorita s tropskim rastinjem. To je mala
moderna zgrada, bez iega to bi podsetilo na talasanje i mekou kojima se
odlikuje tradicionalna jorupska arhitektura, tako bogata inventivnou i
ritmom. Stroga i hladna, ova zgrada je suta suprotnost malim
muslimanskim hramovima u Ilorinu, iji su zidovi ispresecani blagim
geometrijskim formama, u kojima nema ni preciznosti ni otrine.
Na tim damijama, prozorski kapci od iste su gline od koje su
napravljeni i zidovi. Oblik im je etvorouglast, romboidan ili trouglast, a
linije nepravilne te odaju utisak mekoe. Nazubljeni portici, uski ili iroki
otvori, prozori iju prazninu prekidaju rustini cilindri i loptasta glinena
ispupenja svaki ugao tih graevina krivih je linija, oblika koji izazivaju
neku prijatnu setu, kako nita od svega toga ne bi podsealo na otrice
oruja i kako bi se sve talasalo umiljato i smireno. Geometrijska preciznost
se povlai pred jednim drugaijim ritmom, a zidovi od grube gline kao da
odiu nekom svetlom lakoom te itavoj graevini omoguavaju da die,
dajui joj hlad i sveinu.
Prvi put sam kroio u Lagoski muzej jedan dan nakon proglaenja
nezavisnosti Nigerije, oktobra 1960. A sada, nekoliko meseci kasnije, zbog
tog tananog stuba od bronze, tankog kao list drveta banane, o kome je
sanjao Ben Evonvu i koji se istie na fasadi zgrade, oseam se kao da sam
se vratio u to popodne.
Dirljivo je gledati sve te slike ovde, iako su to samo muzejski eksponati.
Treba im prii ne mislei na Derena, Vlamenka ili Pikasa. Ne razmiljajui
o tome ta sve njima dugujemo i ta nam je sve od njih ostalo. Ne
73
uvravajui ovu bronzu, glinu i drvo, makar ne zasada, u tradiciju i
revoluciju jedne druge kulturne provincije ovog sveta.
Briem oi od itave jedne ideologije civilizacije u kojoj su podjednako
uestvovali Sveti Toma Akvinski, Gibon, Darvin, Tajlor, Morgan, Marks,
Engels, Burhart i Nie, a koja se veoma dobro ogleda u upornom i
tvrdoglavom Hegelovom odbijanju da Ameriku upie u Istoriju. S griom
savesti piem ovu re velikim slovom, jer ona pokriva izmiljeni metod
kojim su u ime samo jedne prolosti izbrisane sve druge prolosti. Ta
drama nerazumevanja i ponosa zapravo je uvek inila da varvarski narodi
odnose pobede. Evropljani nisu ni pomiljali da e, po njihovom dolasku u
Afriku, njihovo otkrie sveta i izmiljanje novog naina meunarodnog
parazitiranja oznaiti nastavak sudbine onih koji su stvorili srednji vek. Kao
to ni gospodari ostataka Rimskog carstva nisu mogli predvideti da e se
dogoditi renesansa po antikom uzoru, ne moe se ni sada rei da su oni
koji ive od Urala do Portugala u pravu kada misle da se budunost
oblikuje po njihovim snovima.
Afrika, dakle, nije bila samo geografska oblast u trenutku kada je prvi
put ugledala Evropljane. Afrika istorija ne poinje njihovim dolaskom
njime poinje samo legenda koju su oni stvorili niti se nuno kree u
evropskom pravcu.
Nauiti od osvajaa kako se koriste maine, kako se iskorenjuju glad i
bolest, kako se bori protiv hladnoe ili vruine ne znai i prikloniti se, bez
promiljanja i preispitivanja, njihovom nainu ivota i odbaciti prolost koja
se iznova otkriva kreativnom pamenju, iako Evropa, zarad ispunjenja
vlastitih interesa, porie njeno postojanje.
Koliko jue, spomenuti filozof je amerikoj praksi poricao istorinost,
zato to nije bio sposoban da razume njegov najoriginalniji izum:
federalizam. Vreme koje je od tada proteklo nije spreilo Evropljane da
nastave da svrstavaju druge narode u grupe koje su sami izmislili i da
istoriju dele na odeljke po sopstvenom nahoenju.
Padam u iskuenje da pravim poreenja izmeu rimskih kamenih reljefa i
ovih jorupskih umetnina pogleda uprtog u tajanstvenost, toliko
usredsreen da mi se i telo ukoilo kao kada se priprema da naini kakav
pokret ali to poreenje ne podrazumeva nikakav vrednosni sud. (Moram
74
ovo da naglasim da ne bih ispao sauesnik iste one izopaene tradicije koja
rei evropski uvek pridaje pozitivnu konotaciju. Na evropskom nivou
to je reenica koja, po mom miljenju, ne znai nita. Kolevka brazilskih
domorodaca, ostrvo Marao, koje je u svojoj umetnosti velialo lepotu
gline s vlastitog tla, udaljenija je od evropske lane realistine umetnosti
nego zec sa Meseca, koji Budi toli glad, od obinog zeca.
Prolazim prstima po ovim izrezbarenim vratima. Tu su ratnici, velike
divlje make, ljudi koji se veru uz kokosove palme, ene koje na glavama
nose vreve. Oslukujem zvuk tih duguljastih bubnjeva na kojima su
izrezbareni konjanici i peaci, majke koje doje decu, guteri, kornjae i
palme. Oseam ogromnu snagu koja se raa iz jednog kolektivnog rituala
pred tim umetninama koje su svojevremeno krasile mesta kuda su prolazili
kraljevi u odedama ivih boja, koraajui kao bogovi.
Ne vidim ovde nijedan stub koji bi bio potpuno presvuen metalnim
reljefnim ploicama, kao to su bili oni u staroj palati obe od Benina. No
dovoljno je i ovo malo bronzanih predmeta neka nam poslui ta re, iako
su skoro svi ovi predmeti od legure bakra, cinka i olova ne samo da me
zadivi nego i da mi oivi sliku palate koje vie nema.
Uprkos proboju evropskih metoda proizvodnje, vajarski ateljei i dalje su
veoma aktivni u Beninu. Promene drutvene strukture oduzele su
umetnikim drutvima ulogu zatitnika slave kraljeva ili vladara s titulom
obe to je bilo uobiajeno za civilizaciju u kojoj je umetnost bila trajni
inilac drutvenog jedinstva, a ne samo nain da se iskoristi slobodno
vreme. Bila je obeleje ivota, a ne razonoda ivotu.
Danas se ti ateljei bave obradom bronze da bi udovoljili potranji turista.
Mnogi od tih zanatlija odlaze u potragu za slinim zanimanjima u industriji,
koja je tamo tek u zaetku. Ali u tim radnjama jo uvek se mogu nai lepe
bronzane ploe. Po reprodukcijama fotografija poznajem onu koju je oba
Azenkua II naruio za proslavu rtvovanja slona. Na jednoj drugoj, novijeg
datuma, vidimo istog tog kralja kako stoji pored poglavice Avolova, a
pozdravlja ga kraljica Elizabeta II.
Ponovo posmatram neke divne primerke starih bronzanih reljefa. Eto obe
od Benina, naboranog nosa i zverski ljutitog pogleda, okruenog
podanicima. Tu akrobate vebaju verui se po granama drvea tamo
75
portugalski vojnici, velikih noseva, sa arkebuzama u rukama, s pitoljima o
pojasu i izduenim lemovima, pokazuju na brdo. Odea, ogrlice, oruje,
lie i stabla drvea, krzna ivotinja, tlo, pozadina i nebo sve je to
upisano u bronzu oblikovanu do detalja, kao da sadri sunevu svetlost.
Metal je prihvaen sa istom brzinom kao i glina, pa su tako nastale
posude u obliku ivotinja ili prekrivene reljefima koji prikazuju zveri:
gutera, velikih maaka kako prodiru ljude, leinara kako kljucaju
odrubljene glave.
Znaajni primerci te prefinjene i ive umetnosti, pored prigodnih
bronzanih ploa, jesu i statue konjanika, leoparda, glave vladara oba i
kraljica majki, i ovi petlovi ije perje izgleda toliko verodostojno, jer je
nastalo u nadahnutom otkriu kombinovanja gustine i kontrasta.
U beninskoj umetnosti, u kojoj je bronza izgleda bila obraivana dobrim
alatom, ima neega i od one asirske lavlje okrutnosti. Njeni ratnici miriu
na krv i na veliinu. U njoj statue i impozantne bronzane figure glava iz Ifea
postaju jo velianstvenije.
Oponaanje stvarnosti, to je pitanje na koje pokuava da odgovori
skulptura iz Ifea, udaljava je, na izvestan nain, od ostalih afrikih
umetnikih tvorevina, iako u njenoj potencijalnoj naslednici, beninskoj
umetnosti, obiluju primeri tako okrutnog naturalizma.
Ono to nam mrsi raune jeste injenica da je mnogo slinosti pronaeno
meu iskopinama koje poinju s arheologom Frobenijusom. Identian stil
svih tih realistinih figura glava Laave, zvanog Nametljivac, zatim
Obalufona II, pa onda mnogih dostojnika i lepih devojaka, kao i ostalih
pronaenih u Vunmonieu i Ivinrinu doveo je do nastanka slabih teorija o
poreklu i kretanju jednog vajara, ili jedne vajarske kole, i do nerazreivih
hipoteza o tome ta je za grupu ljudi koja je ponizno sluala volju onija
predstavljalo ivotnu istinu.
Meutim, ako potraimo korene svega toga, iskrsavaju nam keramike
skulpture iz Noka. Izmeu petstote godine pre nae ere i dvestote nae ere
izvajane su te muke i enske glave trouglastih lica, veoma irokih nozdrva
i usredsreenog izraza lica.
Prolazim pored maski vraeva, koje su sluile za posetu duhovima
predaka, pored obrednih upova, posuda i rogova Igbo-Ukvua. Ta glava
76
ovna, iupana sa nekog rtvenika kulta predaka, ima ljudski pogled.
Zaustavljam se pred reljefnim stubovima i drvenim statuama naroda
Joruba. Izuzetno retko je umetnost uspevala toliko da se priblii duhovnosti
kao to je to sluaj sa ovom verskom skulpturom, nakienom i
intrigantnom. Noche oscura to je taj prigueni sjaj zemaljskih sila,
zgusnutih u svim tim ljudima sa sloenim ukrasima, koji jau na konjima
kao u snovima, u tim majkama kojima deca vise o bujnim nedrima, u tim
enama s vrevima u rukama i decom na leima, u svim tim stanovnicima
brojnih rtvenika afrikih kultova. Ima nekog ivotnog besa u tim figurama
to kao da se po inerciji kreu, koji su sinteza kulture gde se ne razlikuju
sveto i profano i u kojoj svaki trenutak i svaki in kao da predstavljaju
molitvu.
Jorupska umetnika dela poseduju trajnu i duboku mistinost. Na njima
se ne primeuje nikakav trag bola ili radosti. ekaju da budu obdareni od
boga. Muero porque no muero.
Jo uvek se takve umetnine prave meu Jorubama. Za njih vajati ne
znai pokuati pobediti venost putem jednog imena ili jednog umetnikog
dela. To bi bila beskorisna i jadna igra. Vajati znai prevazii amor
venosti i stvarati deo ivota, sadanji trenutak.
Evo ovde skulpture, spremne da je oboje za svetkovinu, da joj stave
turban od arenog platna i ogrlice od perli. Na svetkovini e biti postavljena
meu sve ostale, a deca e se igrati trkarajui izmeu njih. Te skulpture su
korisne, prijateljske i svete. Meutim, ako ih izjedu crvi ili ih neko polomi,
ljudi iz naroda Nago e ih zameniti drugima, sasvim prirodno i bez aljenja.
Stvorene su, ba kao i ljudi, da bi umrle.
U jorupskim statuama ostvaruje se istinska sudbina umetnosti. One su se
potpuno oslobodile svoga tvorca i postale su vlasnitvo svih. Zato, kada
gledam uarene oi tih stabala u ljudskom obliju, koja se s dogaajima u
svetu suoavaju aktivno u njima uestvujui, priseam se dijagnoze Eriha
Froma iz Zdravog drutva, koja govori o ponosnom evropskom svetu i
njegovoj sujevernoj uenosti. Deo zakljuka tog eseja jeste i sledea
tvrdnja: selo u kome jo uvek postoje prave svetkovine i umetniki izrazi u
kojima uestvuju svi zajedno, iako su ljudi potpuno nepismeni, kulturno je
naprednije od naih gradova u kojima ive itaoci novina i sluaoci radija.
77

1961.
78
Brazilske jednospratnice u Lagosu
Onaj ko poseti prestonicu Nigerije i proe ulicama Tokumboh, Bamgboze i
Igbozere i danas moe videti kolonijalne brazilske jednospratnice. Mnoge
od njih, neke od najlepih, kao to je ona koja je pripadala oakimu Branku,
ive samo na fotografijama, budui da su sruene kako bi ustupile mesto
modernim visokim lagoskim zgradama. Meutim, one koje i danas postoje u
brazilskoj etvrti identine su takozvanim brazilskim kolonijalnim kuama
ili, u veini sluajeva, neoklasinim graevinama iz doba carevine.
Takva arhitektura uvedena je u Nigeriju posredstvom Hausa i Joruba
koji su se, nakon to su dobar deo ivota proveli u Brazilu kao robovi ili
osloboeni robovi, vratili u Afriku, naroito u XIX veku. U prethodnih
dvesta godina, neki od njih su se ve bili vratili na afriku zapadnu obalu,
naroito da bi se posvetili trgovini robljem.
Prve velike grupe stigle su u Lagos posle muslimanskih pobuna u Baiji.
Neki uesnici tih pobuna bili su deportovani iz Brazila u Afriku. Tokom
itavog XIX veka njima su se pridruivali brojni osloboeni robovi koji su
se svojevoljno tamo vraali.
Iskustvo ivljenja u Brazilu ujedinilo je sve njih na obali Afrike.
Osnovali su svoje zajednice i ostali su verni, najveim delom, nainu ivota
koji su u Brazilu prihvatili. Zato su i kue sagradili po ugledu na brazilske.
A i crkve i damije takoe su podigli u brazilskom stilu. Samo bi oko
znalca moglo razlikovati fasadu Centralne damije u Lagosu, sagraenu po
nacrtima brazilskog umetnika oaa Batiste da Koste, od fasade neke
jezuitske crkve.
Najstarije damije u Lagosu podigli su brazilski muslimani. Ljudi koji su
se prezivali Soza, Kardozo, Kampos, Matos, Silva i Barboza. Na zidu jedne
od njih skromne, vie nalik na neku obinu staru prodavnicu u Ulici
majora Fakunda u Fortalezi, ili u Ulici Marekas u Rio de aneiru plavom
bojom na utoj podlozi ispisane su ove rei: Brazilska damija.
Mnogi bivi robovi su se vratili iz Brazila sa neto novca. Drugi su se
obogatili u Nigeriji, zahvaljujui razvijenoj trgovini izmeu dve obale
79
Atlantika, koju e kasnije poremetiti izolacija to e je evropska
kolonizacija nametnuti Africi. A bilo je i onih koji su se obogatili
zahvaljujui umenosti u poslu koju su stekli u Brazilu. Ili zahvaljujui
znanju koje su iz njega doneli, kao to je bio sluaj sa uvenim vlasnikom
kue Voter haus, koji je tamo postavio runu pumpu za izvlaenje vode iz
bunara te tako njome snabdevao susedstvo, za novac.
Drugi bivi robovi radili su kao posluga u Lagosu tokom engleske vlasti.
Bili su zidari, krojai, umetnici, stolari, nii inovnici, kuvarice i kune
pomonice u slubi Britanaca. Bilo da su pripadali klasi bogatih,
siromanih, ili pak srednjoj klasi, znali su ih kao Brazilce, a Brazilcima
i danas zovu njihove potomke. Meu njima samo malobrojni i dalje govore
portugalski.
Nije bilo malo bivih robova i njihove dece koji su putovali na relaciji
izmeu Brazila i Nigerije, iz verskih ili trgovakih razloga, ili pak da bi
posetili roake, prijatelje i zemlju u kojoj su roeni ili proveli dobar deo
ivota. Na poetku XX veka, na primer, Nina Rodriges prevodi obredne
pesme Lorensa A. Kardoza, roenog u Lagosu, gde je radio kao nastavnik,
trgovac i trgovaki putnik. Lorenso Kardozo je dolazio u Salvador da
prodaje afrike proizvode, a iveo je u Lagosu, u Ulici Bamgboze.
153
Zbog
tih estih putovanja u Baiji je zaiveo nigerijski duh, a u Nigeriji brazilski.
Ta pojava se nije odnosila samo na Nigeriju. I Brazilci iz Toga i
Dahomeja takoe su sagradili neoklasine jednospratnice, a i danas jedu
kolae od kokosa, riblju orbu, brano od manioke, kuvano meso s
povrem, pasulj s kokosovim mlekom sve to na brazilski nain. U Porto
Novu se plee na svetkovini Burinjao, to je zapravo isto ono slavlje koje
je u Brazilu poznato pod nazivom Burinja ili Bumba-meu-boi. Peva se
na portugalskom, a pesme su prenoene s kolena na koleno, usmenim
putem. Tamo se proslavlja i praznik Gospoda Isusa Hrista od Bonfima,
istog dana kada i u Salvadoru.
Uli Bajer
154
smatra betonske skulpture, kojih meu Jorubama i Ibibijima
ima u izobilju, najvanijom novom umetnikom formom u Nigeriji. Istie i
to da one potiu od gipsanih figura na kuama u brazilskom stilu.
Brazilska arhitektura je nastavila da ivi u Nigeriji tokom prve polovine
XX veka. Buroazija u usponu izabrala je taj model kue, kao simbol
80
bogatstva i moi.
Jednospratnice od cigle ili kamenih blokova presvuenih betonom
proteu se jugozapadom zemlje. Ako se putuje, recimo, od Lagosa do
Ibadana, moe se videti na desetine njih, s balkonima ije su ograde od
kovanog gvoa, sa aluzinama, zaobljenim prozorskim oknima, velikim
ulaznim vratima. Na tim relativno novim kuama nedostaju keramike
ploice i crepovi, to je bio sastavni deo starih zgrada u Lagosu, koliko
znamo. Na ouvanim starim jednospratnicama ponovo nalazimo fasade s
betonskim ardinjerama, gipsane saksije na okovima krovova, betonske
balkone, barokne ornamente, sve one elemente tipine za portugalske
kolonijalne jednospratnice prilagoene brazilskom nainu ivota. Danas se
krovovi kua, pa ak i tih jednospratnica u Lagosu, skoro uvek pokrivaju
cinkanim ploama. Ili azbestnim.
Na starim graevinama u Lagosu isticale su se ardinjere, ivotinjske
glave, orlovi i lavovi od gipsa ili gline, uvezeni iz Brazila, to je morala biti
vana roba u trgovini izmeu tog grada i Baije tokom XIX veka. Pri poseti
jednoj staroj brazilskoj kui u Ulici Bamgboze imao sam priliku da vidim
tavan i hodnik koji su potpuno isti kao oni kakvih ima u jednospratnicama
na brazilskom severoistoku. I sm raspored prostorija bio mi je poznat.
Drveno stepenite, blago zakrivljeno, to vodi od prizemlja do sprata, moglo
bi biti stepenite kakve stare kue u Rio de aneiru. Hodnik poploan
velikim ploama bio je opran i uglaan, ba kao to se to radilo u Fortalezi
kada sam ja bio dete.
Brazilski stil je ostavio dubok trag u nigerijskoj arhitekturi. Neke
damije, i to ne samo one brazilske nego i one druge, kao to je
Oogboova, bile su sagraene u tom stilu. Na toj damiji su sjedinjeni
arapskih elemenati, stil evropskih crkava i brazilskih kolonijalnih
jednospratnica.
Na nekim novim zgradama moe se primetiti nigerijska varijanta stila
brazilskih kua. Zbog materijala koji je kasnije korien prozorska krila su
bila teka i neprilagodljiva. Drveni kapci su ipak deblji. Na ogradama
balkona niu se male betonske skulpture. Na zidovima finijih kua kao
to su palata Akura, Ado-Ekitija i Ikera javljaju se povremeno i reljefi s
tradicionalnim afrikim apstraktnim motivima i stilizacijama ivotinja
81
zmija, pre svega kao i reljefi s motivima vojnika, gutera, majmuna,
kornjaa, palmi, jatagana i sablji.
Zanimljivo je da na kuama iji su krovovi pokriveni cinkanim ploama i
dalje ima oluka koji skupljaju kinicu. I ovde se ljudi njome ponekad
rashlade...
Na novim graevinama, na vrhu fasada, uoavamo krupne betonske
skulpture: slonove, konjanike, divlje majmune, lavove s grivama kako se
polovinom tela pruaju po fasadi i pokazuju sabljaste zube. Eto naslednika
nimfi, orlova i lavova, tako estih motiva na gradskim jednospratnicama i
vilama na plantaama brazilskog carstva.

1961.
82
Brazilci iz Lagosa
Nosio je belu tuniku, ukraenu smeim ipkama i tradicionalnu kapu. Bio
je ogroman, veoma debeo. Zagrlivi me, pitao je:

Brazilian, what are the meaning of idi u p. m., sranje and
bitango jedna? Are they bad words?
Jesu odgovorio sam mu.

A nigerijski novinar, smejui se na sav glas, priznao mi je da ga je otac
nazivao samo pogrdnim imenima. Seao se malo rei starog Brazilca, ovih i
jo ponekih, koje je nabrojao za samo minut.
Jedan od novinara je onda upitao da li u Brazilu ima mnogo muslimana.
Rekao sam mu da ih ima veoma malo. Iznenadio se jer su mnogi Brazilci iz
Lagosa muhamedanci. Moda oni ine ak i jedno od najstarijih islamskih
bratstava na jugu Nigerije.
Organizovali su se, ili makar ojaali, nesumnjivo posle 1835, godine
koju pamtimo po pobuni u Baiji i progonu. Mnogi od Joruba ili Hausa koji
su uestvovali u muslimanskoj pobuni bili su izgnani iz Brazila, a veina
njih je zavrila u Lagosu. Po predanju, a to potvruju i neki nepotpuni spisi,
meu njima se naao i imam iz Salvadora.
Usuman dan Fodio, koji je zapoeo fulanski sveti rat protiv nevernika,
nikada nije ni mogao da sanja, a nije to napisao ni u pesmama, da e se
njegovi prognani uenici vratiti na nigerijsku obalu, kako bi koliko-toliko
ljudi preobratili u islam, to vojske sa severa nisu uspele, poto su ih na
ulazu u Oogbo zaustavile praume i naoruani ljudi iz Ibadana.
Prisustvovao sam defileu fulansko-hausanske konjice tokom proslave
nezavisnosti Nigerije. Pod arkim suncem, grupa konja, pokrivena arenim
platnom, ula je na lagoski hipodrom. Jahali su ih ratnici u zelenim
uniformama ukraenim zlatom i simulirali su juri. Neosporno je da su
glavninu trupa Usumana dan Fodija inili peadinci i da je on pomou
peadije pobedio Hause, konjanike i nevernike. Meutim, kasnije se carstvo
83
Fula irilo zahvaljujui konjanicima.
Nekoliko meseci kasnije, u jednom malom muzeju u Kamerunu,
prekinuo sam samotno jahanje kroz savanu. Video sam, u svega nekoliko
primeraka, odeu i znamenja ratnika Ful i njihovih konja. Bilo je tamo
tunika sa bogatim arama otrih linija, metalnih lemova slinih onima koje
su koristili Tatari i Mongoli, ukraenih konjskim vlasima i krznom drugih
ivotinja, oklopa i titova oslikanih ritualnim crteima, metalnih ploica i
amblema, kopalja, maeva, sablji, buzdovana i sekira. A u senci, veiti lik
koji stvara carstva pod topotom konja.
Brazilski trgovci iz Lagosa su postigli ono to je tim muslimanskim
konjanicima Fulama, Hausama i Jorubama ostalo nedostino; uspeli su
bosih nogu punih uljeva, nogu koje su gazile uzengiju kao noge stoara sa
severoistoka Brazila, vrsto je stiskajui meu prstima. Islam se na jug
Nigerije probio poavi iz jedne ovakve damije, koju su sagradili Brazilci,
na ijim vratima sada vidim starca kako se izuva. Iz Lagosa su se trgovci iz
naroda Nago vraali u svoje gradove nosei sa sobom, uz brazilsko sueno
govee meso, manioku i kaasu, novosti iz islamskog ili katolikog sveta.
Stigavi u taj grad, sredinom ezdesetih godina XIX veka, radi prve
velike misije na jugu Nigerije, katoliki misionari su podrku dobili od
propovednika koji su pripadali brazilskoj koloniji. Isto to se dogodilo i s
njihovim francuskim kolegama u Porto Seguru, Ageu, Uidi, Porto Novu,
Popo Grandeu i Aneou.
Istorija pamti ime brazilske mulatkinje ili, bolje rei, brazilske
mulatkinje, moda bez trunke brazilskog porekla koja se udala za slavnog
kralja Gezu od Dahomeja, Fransisku. Venanje je obavljeno u katolikoj
Crkvi Svetog Jovana Krstitelja u Uidi, a Fransiska se u Abomeju starala o
jednoj kapeli posveenoj Gospodu Isusu Hristu od Bonfima.
Opat Lafit
155
pripoveda kako su ga, nakon to je stigao u Age, potraili
brazilski crnci i mestici pa ga odveli do jedne male kapele koju je jedan od
njih bio sagradio. Svi su oni praktikovali katoliko-afriki sinkretizam, tako
tipian za Brazil i Baiju, na ta se misionar zgrozio.
Moda je ta kapela bila posveena Gospodu Isusu Hristu Spasitelju,
koju je 1835. sagradio oakim dAlmeida, trgovac roen u Brazilu. U njoj
su portugalski i francuski svetenici krstili vie od osamsto ljudi. Opat Pjer
84
Bu
156
, koji je zasluan za nae saznanje o ovom dogaaju, pie da je u
Ageu iveo neki brazilski uitelj koji je predavao portugalski jezik i osnove
hrianske veronauke.
U Lagosu su Brazilci jo od prvih iskrcavanja, mada preteno tek u XIX
veku, izvrili jak uticaj na tamonji svakodnevni ivot, arhitekturu, ivote
pojedinaca, gradske vonjake i vrtove. Setimo se toga da su imali prevlast
u spoljnjoj trgovini ne samo Lagosa nego i skoro svih utvrenja u zalivu
Benina.
Brazilci iz Lagosa su izvozili za Brazil robove, palmino ulje, kola
orai, tkanine, sapun, smolu i potreptine za verske obrede, a uvozili su
kaasu, brano od manioke, duvan, eer, suhomesnate proizvode od
govedine, oruje i barut, pored drugih proizvoda: formicida, alata, kone
obue, cigara, pera za pisanje, reetki od kovanog gvoa, glinenih i
gipsanih figurica, keramikih ploica, crepova, nametaja, knjiga i novina.
Mona i bogata je bila njihova zajednica, a u Brazilskoj etvrti
(Brazilian Quarter) esto se odluivalo o tituli ologuna, tj. kralja Lagosa,
za ta su se nadmetali, kao to je to bio obiaj u mnogim delovima Afrike,
srodnici svih linija kraljevske porodice.
Kada je 1834. preminuo Adele, sedmi ologun od Lagosa, jedan od
njegovih roaka, Kozoko, tvrdio je da polae pravo na tu titulu i na mesto
vrhovnog gradskog upravitelja, kao i ubiraa poreza koji bi mu gradski
plemii, kao vazali, redovno plaali. Odricao je to pravo plemiu s titulom
obe od Benina. Kozokovoj pretenziji nije pridata vanost, pa je umesto
njega izabran jedan od Adelovih sinova. Kozoko se povukao u Uidu na est
godina, tamo se sprijateljio s brazilskim trgovcima i od njih je ubrzo
zadobio podrku.
Sedam godina kasnije, kada je preminuo osmi ologun, Kozoko se ponovo
kandidovao za tu titulu. Pobedio ga je jedan od strieva, Akitoje. Poto su
mu pomogli Brazilci iz Lagosa i Uide, snabdevi ga orujem i ostalim
potreptinama, Kozoko je zbacio s prestola Akitoja, proterao predstavnika
obe od Benina i znaajno proirio trgovinu robljem s Brazilom i Kubom.
Akitoje je priao Englezima, koji su, borei se protiv trgovine robljem,
na atlantskoj obali Afrike irili kolonijalnu vlast. Dana 6. decembra 1851.
britanska flota je opsela Lagos i primorala Kozoka i njegove saveznike
85
Brazilce da se predaju.
Sledee godine, Kozoko je bezuspeno pokuao da povrati vlast. A
1854, uprkos tome to je od Engleza dobio novac pod uslovom da se ne
udaljava iz Epe, gde je iveo, ponovo je uspostavio ilegalni izvoz robova u
saradnji s Brazilcem oakimom Manuelom de Karvaljom i njegovim
saveznikom i ortakom, kraljem Soijem iz Porto Nova.
Kozokov poraz je oznaio kraj dominacije Brazilaca u trgovini u Lagosu.
Meutim, 1862, godinu dana nakon to je Akitojev sin, ologun Dozumo,
potpisao sporazum po kome predaje Lagos Velikoj Britaniji, jo uvek je u
gradu bilo pet brazilskih izvoznika, pored esnaest britanskih, tri nemaka,
dva italijanska i jednog francuskog. Brazilska zajednica je tada imala sto
trideset porodica. Deset godina kasnije, u Lagosu je prema procenama
ivelo hiljadu dvesta trideset sedam Brazilaca. Taj broj se verovatno
poprilino poveao u pretposlednjoj deceniji XIX stolea.
Neposredna trgovina izmeu Brazila i Lagosa postepeno je opadala, da
bi se potpuno ugasila tokom Prvog svetskog rata. Meutim, ak i pod
engleskom vlau, ona je bila dovoljan razlog da se neki od tek pridolih
Brazilaca obogate. Drugi su se posvetili unutranjoj trgovini i bili su
posrednici izmeu britanskih izvoznika i lokalnih proizvoaa palminog
ulja. Neki su se bavili proizvodnjom kakaoa i pamuka, ili radili kao privatni
preduzetnici ili inovnici. Mnogi su bili uvene zanatlije, slikari, stolari,
kovai i krojai. Jedan od njih, Fransisko Nobre, sagradio je zvonik
nekadanje katedrale u Lagosu. Lazaro Bores i oao Batista da Kosta bili
su takoe dvojica uvenih arhitekata; njima treba zahvaliti na nekim od
najlepih vila u gradu.
Bivi brazilski robovi su pristizali u Lagos do poetka XX veka. U
jednoj od poslednjih grupa koje su se tamo iskrcale stigao je, zajedno sa
suprugom i decom, otac gospoe Romane da Konseisao. A ta starica iz
Pernambuka, koja sada stanuje u Ulici Bamgboze 196, na portugalskom sa
simpatinim naglaskom pita, smeei se:

Kako ste, zemljaci moji dragi?

Jo je bila dete kada je stigla u Lagos. S roditeljima je priala na naem
86
jeziku. Meutim, dugo nije ula nijednu re portugalskog, niti kakvu novost
iz Brazila. Nedostaje joj Pernambuko. Tu nostalgiju je prenela na jednu od
keri, Luizu, iji je san da poseti Resife.
Nekoliko sati kasnije, istog tog majskog dana 1961, sluajno smo naili i
na Alfreda de Medeirosa. Slubenik je kompanije Er Liban iz Toga i unuk
je Brazilaca. Njegov otac jo uvek govori portugalski.
Dok sam razgovarao s Medeirosom, priseao sam se mnogobrojnih slika
koje sam video u Togu. Viao sam tamo prezime Soza, koje se pod
francuskim uticajem izgovara Suza. Bilo je ispisano na sve strane, na
natpisima po radnjama i preduzeima i na tablama s nazivima ulica. Imao
sam prilike da proitam i prezimena kao to su Andrada, Freitas, Almeida,
Silva i Barboza. Ta tako poznata prezimena jo su mi vie pojaavala
utisak da prolazim kakvom plaom na severoistoku Brazila. Drvoredi palmi
u Togu bili su mnogo vii, ali su nebo i more bili iste boje kao u Brazilu, a
deca koja su bosa trkarala po plai liila su na ribare to se vraaju svojim
amcima s mora, i sve to u predelu koji kao da sam ve video i doiveo.
Prelazak preko okeana, u odlasku ili u povratku, verovatno je u oima
Afrikanaca ili Brazilaca izgledao kao prelazak preko reke.
Po povratku u Afriku, bivi robovi ve su se razlikovali po nadimcima:
Tata, Mama, Bata i Seka. Pripadnici te prve dve grupe, to saznajemo od A.
B. Laotana
157
, bili su roeni u Africi, a onda su ih, kao robove, otpremili u
Brazil. Pripadnici one druge dve grupe bili su roeni u Brazilu. Kasnije,
kada je zapoeo proces povratka u Afriku, znaenje ovih nadimaka se
izmenilo. Tata i Mama su bili nadimci starijih ljudi roenih u Brazilu, a
Bata i Seka nadimci Brazilaca koji su na svet doli u Lagosu.
Brazilski obiaji nestaju iz ovog grada. Nekada se raskono proslavljao
praznik Gospoda Isusa Hrista od Bonfima, odravao se plesni festival
Bumba-meu-boi, a Brazilci i Brazilci povremeno su se okupljali na
izletima i za praznike uz ples i muziku. Najpoznatiji plesa sambe iz Lagosa
bio je Tata Manuel oakim dos Reis, poznat i kao Tata Brzonogi. Bio je
nastavnik portugalskog i engleskog, a jedan od njegovih sinova, Ipolito,
vratio se u Brazil i kasnije umro u Baiji (pre skoro trideset godina).
Moj prijatelj Lorens A. Fabunmi ispriao mi je i o tome kako je umro jo
jedan Brazilac, te kakve je posledice taj dogaaj imao. Starac se uvek
87
oblaio po evropskoj modi. Ponekad bi nosio pantalone, prsluk i sako od
crnog kamira. Hodao je sa tapom. Bio je bogat i ostavio je mnogo dece s
raznim enama. Oni su, sudei se oko nasledstva, praktino itavo njegovo
bogatstvo potroili na advokate.
Prie o toj raspravi koja je dugo trajala svakako su doprinele tome da
stari Brazilac ostane u ivom seanju. Stanovao je u jednoj uvenoj vili s
gipsanim ukrasima na fasadi i reetkama od kovanog gvoa. Ujutro bi se
etao po dvoritu, koje je bilo potpuno isto kao i dvorita s nae strane
Atlantika. Umro je nakon mnogo godina proivljenih u Africi, ali se moda
ivo seao i svog Brazila. Njegov otac je, nema sumnje, pripadao
poslednjoj generaciji Brazilaca i Brazilaca koji su iz Afrike u Baiju ili
Rio slali svoje satove na popravku, porudbine za tampanje posetnica i
lekarske recepte za naoare.

1961.
88
Jedne nedelje u kraljevstvu Dangomej
Jue, 5. novembra 1972, svi mi koji smo bili u pratnji ministra spoljnih
poslova, Marija ibsona Barboze, tokom posete zemljama atlantske Afrike,
proveli smo dan pun burnih oseanja.
U osam asova i trideset minuta ujutro ukrcali smo se u dva amca i
odvezli u grad Ganvije, sagraen na jednom jezeru. Osnovali su ga
pripadnici naroda Asuvije koji su tamo potraili utoite, beei od rata
koji je zapoeo abomejski kralj. Kada su se nai amci nali na pola puta, u
susret su im ili mnogobrojni kanui ivih boja; njima se upravlja oblim
veslima, poput kanua s brazilskog ostrva Marao. U njima su se nalazili
mnogi vani ljudi iz uprave grada, obueni u obredne odede, sa arenim
suncobranima, to je simbol kraljevske vlasti, u pratnji muziara i plesaa,
koji su igrali po dugim amcima veto odravajui ravnoteu sve to u
ivom ritmu i veoma veselo.
Uli smo u Ganvije uz pozdrave koje su nam upuivali iz svih kua. Te
su kue podignute na vodi, a krovovi su im pokriveni palminim liem.
Ponegde su vrata i prozori bili ukraeni crnim, crvenim ili utim
rombovima. Preplovili smo ceo grad, a sve vreme su nas pratili veseli kanui
s gradskim upraviteljima.
Ganvije se nalazi na nekoliko kilometara od kopna, pa je njegovo
stanovnitvo, koje ivi od ribolova, utemeljilo svoju kulturu na vodi. Ulice
su vodene. Odrasli ih prelaze kanuima. Deca plivajui prelaze put od kue
do kue. Odjednom, reklama za pivo, francuske cigarete, ili osveavajue
pie. Na vratima jedne kolibe, maina za ivenje. Ili ovek koji slua
tranzistor.
Skoro itav sat, brazilska delegacija praena je dobovanjem bubnjeva,
poletnim pesmama i neopisivim veseljem. U povratku na obalu, nastavili
smo kolima za Abomej, prestonicu starog kraljevstva koje se zvalo
Dangomej, Danomej, Dahomej ili Daomej, kraljevstva koje je bilo usko
povezano sa istorijom Afrikanaca u Brazilu.
Prvi put posle prelaska Brazilskog carstva na republiko ureenje, naa
89
zastava ponovo se zavijorila u prestonici zemlje koja je nekad bila jedna od
najmonijih vojnih sila Afrike. Nekada se pak esto ona vijorila tokom
svetkovina, ravnopravno s kraljevskim barjacima, zajedno sa zastavama
Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Portugalije, Holandije i Danske.
Tamo su ibsona primili predstavnici vlasti, a onda je odveden u palatu
poglavice velikog plemena Behanzin, unuka uvenog abomejskog vladara,
koji se uporno opirao francuskim osvajaima i koji je u svojoj vojsci na
raspolaganju imao i brazilske artiljerce. Behanzin je poraen u poslednjoj
deceniji XIX veka i preminuo je u progonstvu na Martiniku.
Poglavica Kamij Behanzin nas je primio u dvoritu stare palate od gline,
sa zidovima punim reljefa koji podseaju na dela nekadanjih dahomejskih
kraljeva. Bio je u pratnji svojih ena i keri, kao i dvorskih
velikodostojnika. Svi su sedeli na podu, po prostirkama, na afriki nain.
Princeze su nam pokazale kako su nekada plesale amazonke, trupa
sastavljena od ena koja je predstavljala elitnu jedinicu zaduenu za
obezbeenje nekadanjih kraljeva. Odmah potom, poglavica Behanzin,
obuen u kraljevsku odoru, sa insignijama abomejskog kralja, najavio je
ibsona, koji e, u njegovu ast i u ime tradicionalnog prijateljstva izmeu
ovog kraljevstva i Brazila, s njim zaplesati.
Ustao je, onako krupan i trom. Prebacio je preko ramena zeleni plat. I
im je siao s podijuma gde mu stoji tron, sve ene, keri, plemii, dvorski
slubenici i prisutni kleknuli su i nisu podizali pogled s poda, pevajui i
kliui od radosti u isti mah. Poglavica je nainio nekoliko tromih, ali
elegantnih i sveanih koraka, a potom je pozvao ibsona da s njim zaplee,
to je veliki znak potovanja.
Zatim smo otili u posetu Abomejskom muzeju, koji je smeten u
najstarijoj palati u gradu skupini kua i dvorita sa zemljanim podovima,
ograenim visokim i debelim zidom. Odmah na ulazu vidimo vilu
dvospratnicu potpuno je ista kao kakva kolonijalna graevina iz Rija ili
Baije s poetka XIX veka. Fransisko Feli de Soza, plemi s titulom ae
(chach), naredio je da se ona sagradi za njegovog prijatelja, kralja Gezu.
Muzej je impresivan. Tamo su smeteni eksponati koji nas podseaju na
mo starog kraljevstva Dangomej: presto ije su nogare od lobanja
neprijatelja kralja Geza, na primer. I upovi od meke gline, koji su se
90
koristili za davanje ritma, poto imaju zvuk slian kontrabasu. Dahomejci
su, inae, udarali u obraze lepezama od perja ili slame. Ima i velikih
tapiserija na kojima su prikazani ljudi. I starih puaka. I obrednih sablji. A
u jednom dvoritu nalazi se kua koja kao da je ukopana u zemlju, jer joj je
krov priblino na metar od tla. Patos, kae nam vodi, i on sm kraljevske
krvi, bio je pokriven najfinijim ilimima. ene bi ulazile obuene u
skupocenu odeu i s nakitom. Popile bi neki napitak od koga bi zaspale.
Tek to bi zaspale, ulaz bi se zatvarao. Uz njih bi rtvovali i mnogo
robova.
Kada smo izali iz muzeja, u dvoritu smo se sreli s princem Sagadenom,
bratom kralja Behanzina, koji je ratovao sa Francuzima. Veoma je star.
Sedeo je pod tremom okruen rodbinom i dvorjanima.
Gradonaelnik nas je odveo na bogat ruak u vili koja po svemu
podsea na brazilske plantae. Imala je stepenite koje vodi na visoko
prizemlje, iznad prostranog podruma. Patos je bio od irokih ploa. Desna
strana kue neto izdignutija. Prozori iroki, s kapcima koji proputaju
neto malo svetlosti. A sto velik, s belim stolnjakom, po kome su se nizala
jela to su iz Brazila preneta u Dahomej: pasulj s kokosovim mlekom, riba
s maniokom (takozvani pirao, koji ovde zovu piron), paprika mokoto,
koji su ovde nazvali motokoto, kuvano meso s povrem i feioada, ije
ime Dahomejci nisu promenili. Bilo je i jela koja su iz Afrike preneta u
Brazil, kao to je efo.
Na ruku je, osim predstavnika gradskih vlasti, bilo i raznih ljudi
brazilskog porekla brani parovi Silva, Barboza i Soares koji i dalje
uvaju obiaje svojih dedova, nekadanjih robova ili trgovca robljem,
donete iz Brazila.
To, meutim, nije bio na prvi susret s velikom i znaajnom zajednicom
potomaka Brazilaca koja ivi na nekadanjoj Robovskoj obali. Ve na
aerodromu u Kotonuu, doekali su nas Dahomejci iji su preci doli iz nae
zemlje. Mukarci su nosili bela, besprekorno ispeglana odela, to se strogo
potovalo na brazilskom severoistoku i u Baiji. Na odlasku s aerodroma,
jedna grupa je odsvirala sambu ili neto to je tek nalik na sambu. Svirali
su brazilske instrumente: pandeiro, daire i gle uda! na uveni
instrument zvani udri noem po tanjiru.
91
Na kraju dana posetili smo Uidu, gde smo prisustvovali obredu
posveenom afrobrazilskom bogu angou, pod ogromnim svetim drvetom
potkresanih grana, tik pored stare portugalske tvrave Sao oao Batista,
koju je 1961. spalio njen poslednji komandant. Restaurirana je, pa je u njoj
osnovan istorijski muzej, u kome su tri prostorije posveene Brazilu. Na
ulazu u tu graevinu, koja ni po emu vie ne podsea na tvravu, ve vie
na kakvu seosku kuu, na udoban dom kakvog zemljoposednika, nalaze se
grb Portugalije i nekoliko raspea.
Izaavi odande, zaputili smo se u jednu od brazilskih gradskih etvrti, u
onu koja je nikla u okolini kue Fransiska Felia de Soze, oveka koji je
svojevremeno bio jedan od najmonijih ljudi na Robovskoj obali. ibsona
su tamo primili direktni potomci Felia de Soze i odveli ga da poseti grob
tog uvenog trgovca robljem, o kome se u Uidi i dan-danas pria s
potovanjem.
Fransisko Feli de Soza je sahranjen u sopstvenoj sobi. Mermerna
nadgrobna ploa, s natpisom na portugalskom i statuom svetog Franje
Asikog, nalazi se pored kreveta u kome je spavao, visoke i prostrane
postelje od brazilskog drveta akaranda. U dvoritu na koje soba gleda
nalazi se brazilsko groblje. A u salonu kue, portreti svih dostojnika s
titulom ae.
Kad smo uli u unutranje dvorite s vrtom, okrueno terasama, doekale
su nas ovacije. Bila je to tamonja brazilska zajednica, a meu njenim
lanovima i dr Olimpio de Medeiros, roak prvog predsednika republike
Togo. On je lekar iz grada Lomea, ali je doao u Uidu samo da bi svojim
sunarodnicima poeleo dobrodolicu.
Usledila je skromna sveanost s muzikom i plesom. Muzika koju su
svirali uopte se nije razlikovala od sambe iz Rija. inilo se da dug prekid
u kontaktima izmeu dveju atlantskih obala nikada nije ni postojao. Izveli
su i Burinjao, isti onaj ples koji se na brazilskom severoistoku zove
Bumba-meu-boi. A pesme potpuno iste kao one koje sam ja kao deak
pevuio. Pevali su na portugalskom, na iskvarenom portugalskom, ali ipak
na portugalskom.
Nastalo je neto poput karnevalske povorke. Neki Brazilci su nosili
maske sline onima kakve su se mogle videti na karnevalu u Riju poetkom
92
XX veka. Maske sa likom belaca. Pojavio se i neki zabavlja hodajui na
tulama, s De Golovom maskom. Uskoro smo svi plesali, i mi, Brazilci iz
ibsonove delegacije, i potomci Brazilaca iz Uide. Kao da su iznenada
nestali i geografija i istorija, i prostor i vreme. I kao da je more koje nas
razdvaja samo privid.
Bilo je toplo. Sputao se mrak.

1972.
93
Brazilci ili Agude i kolonijalna okupacija zapadne
Afrike: sauesnitvo, prilagoavanje i otpor
Oko 1733. jedan osloboeni Afrikanac, po imenu oao de Oliveira, vratio
se iz Brazila u Afriku kako bi trgovao robljem. Toliko je bio uspean u tom
poslu da je, nekoliko godina kasnije, otvorio, od sopstvenog novca, dva
nova magacina za utovar robova: prvi, jo pre 1758, u mestu koje se tada
zvalo Porto Novo, a drugi, pre 1765, na ostrvu gde se nalazio grad drava
Eko ili Lagos.
158
Tako je zapoela preraspodela moi na tom delu afrike
obale, u korist kralja Ardre ili Alade, i vladara sa titulom eleko, oloriogun
ili ologun od Ekoa, to je verovatno bio Akinsemojin (oko 17601777),
159
koji je, obogativi se u trgovini robljem, uvrstio svoju vlast nad ostalim
voama, naroito nad ideoima (gospodarima zemlje).
160
Godine 1778, trupe kralja Alade, koje su prethodno napale grad Epe,
uspele su da se povuku iz bitke samo zahvaljujui dva mala kanua koje im
je ustupio Antonio Vas Koeljo. Na kanuima je bilo po etiri mala topa i
dvadeset etiri puke. Taj Antonio Vas Koeljo bio je slobodan crnac, roen
u Brazilu. Poto je nasledio neto novca, vie puta je odlazio na Robovsku
obalu, dok se nije konano nastanio u Aladi, gde se oenio enom iz jedne
od najboljih porodica u tom kraljevstvu. Stekao je ugled i poeo aktivno da
uestvuje u lokalnoj politici i u ratovima. Njegovi vojnici bili su naoruani
pukama, a on je koristio i kanue opremljene topovima prvo oruje takve
vrste na Robovskoj obali. Tokom prve polovine XVIII veka, uspostavio je
kontrolu nad dobrim delom okoline Porto Nova.
161
Jedanaest godina kasnije, kada je, nakon smrti kralja Kpengle (1774
1789) osloboen pristup prestolu Dahomeja, jedan od pretendenata bio je i
princ Fruku, poznatiji kao D. eronimo Brazilac. To ime i nadimak dobio je
zato to je u Brazilu iveo dvadeset etiri godine; dobar deo tog vremena
proveo je kao rob, jer ga je prodao kralj Tgbezu (17231774), zajedno sa
ostalim lanovima njegove porodice. U Afriku ga je ponovo pozvao
Kpengla, njegov prijatelj iz detinjstva. Zahvaljujui odlinom znanju
94
portugalskog jezika, on je obavljao veoma vanu ulogu kraljevog izaslanika
u pregovorima o trgovini s Evropljanima u Uidi. U borbi za presto, D.
eronima je pobedio Agonglo (17891797), iako je ovaj raunao na
podrku velike brazilske zajednice u Dahomeju, iji su glavni deo inili
trgovci robljem.
162
Godine 1818, u dravnom udaru, ili u takozvanoj dvorskoj revoluciji,
163
zbaen je s prestola kralj Adandozan (17971818), a nasledio ga je princ
Gape (Gakpe ili Gankpe), koji je koristio ime Gezo (ili Ghezo, 18181858).
U sreditu tih dogaaja naao se jedan Brazilac iz Baije, Fransisko Feli de
Soza, kome je na upravu dodeljena portugalska tvrava Sao oao Batista
de Auda, ali su ga potom zaboravili i Lisabon i Salvador.
164
Upravo je
Fransisko Feli de Soza, komandujui iz Uide i Popo Pekena, gde je imao
manji trgovinski punkt, finansirao zaveru protiv kralja, obezbedivi oruje
trupama princa Gapea, s kojim se ranije bio pobratimio.
165
Poto je Gezo stupio na dahomejski presto, Feli de Soza postao je jedna
od najznaajnijih i najmonih linosti u kraljevstvu ako ne i najuticajnija
linost posle monarha.
166
Ima i onih koji tvrde da je on upravljao
dahomejskom obalom tokom prve polovine XX veka.
167
Meutim, njegov
sluaj ipak je izuzetan, pa ne bi trebalo da ostavi u senci ostale primere
ima ih bar tri, ali bi se lako mogli pridodati i mnogi drugi Brazilaca koji
su uticali na politiki ivot na Robovskoj obali, jo od poetka XVIII veka.
Tim mulatima, crncima, belcima, kaboklima i raznim drugim meancima u
Africi su se pridruile ene, deca, radnici i robovi. Svi su oni smatrani
Brazilcima. Neki od njih su u Akri, Popo Grandeu, Popo Pekenu (Aneou,
Aneou ili Anehou), Uidi, Porto Novu, Badagriju i Lagosu predstavljali
velike uvoznike robova iz Salvadora, dok su ostali poslovali pomou
vlastitih brodova, ili su snabdevali robljem tue brodove, pod ijom god
zastavom da su oni plovili. Drugi su pak poslovali s braom i roacima koji
su ostali u Brazilu, ali su Atlantik prelazili malim jedrenjacima, donosei
duvan, kaasu i obredne predmete, a odvodei sa sobom obino dvadesetak
robova.
Brazilska zajednica se proirila i stekla ugled posle 1835, u godini kada
se odigrala takozvana pobuna Malea u Baiji. Mnogi koji su bili optueni za
95
uee u pobuni kasnije su deportovani u Afriku. Veina je otila iz Brazila
protiv svoje volje, ostavljajui za sobom porodicu, prijatelje i drutveno
okruenje na koje se navikla.
168
Drugi su kasnije krenuli njihovim stopama,
ali svojevoljno, ili zato to su smatrali da ih progone, ili pak, ako su bili
muslimanske vere, zato to vie nisu mogli da podnesu da njima vladaju
nevernici. Jo su brojniji meu povratnicima bili hriani i potovaoci
afrikih boanstava, oria i vudua. Osloboeni robovi nisu mogli vie da
trpe diskriminaciju zbog boje koe, oseali su se nepoeljnim, tako da su
zakljuili da za njih u Brazilu nema budunosti, da e zauvek ostati
obeleeni kao robovi, te da e im i u slobodi ta zemlja biti tesna, ba kao i
cipele, koje su zbog te iste slobode morali da nose. Mnogi su otili u
Afriku, ponekad istim onim brodovima koji su odande dovozili nove
robove. Neki su se kasnije, posle dueg ili kraeg vremena provedenog u
Africi, ponovo vratili u Brazil. Ili su makar sanjali o tome.
Mnogi su se osetili prevarenima kada su stupili na drugu obalu mora.
Nije to bila ona Afrika kakvu su pamtili. A jo manje ona o kojoj su
roditelji esto priali svojoj deci roenoj u Brazilu. Te roene Brazilce
afrikog porekla ekala su velika iznenaenja i razoaranja po povratku u
Afriku. to se tie roenih Afrikanaca, svi su oni bili baijanizovani,
Baija ih je oplemenila, kako je u svom pionirskom radu o toj tematici
napisao ilberto Freire.
169
Ili pak pernambukanizovani. Ili
kariokizovani. Doivljavali su sebe kao strance u Africi. Poeli su da
oseaju nostalgiju za Brazilom. Nostalgiju koju je teko razumeti, s obzirom
na nasilje koje su pretrpeli u ropstvu u Brazilu. (Otvoriu ovde zagradu radi
navoenja jednog sluaja koji e nam moda pomoi da bolje shvatimo tu
nostalgiju. Godine 1974. jedan novinar intervjuisao je u Rio de aneiru
neku staricu koja je bila robinja u mladosti. Iako je ona potanko opisala
zverstva koja su joj poinili dok je bila robinja, i iako je nazvala gospodara
besramnikom, poalila se i na vlastitu porodicu dvanaestoro dece,
dvadeset petoro unuadi i dvadeset etvoro praunuadi koja vie nije
mogla da slua njene prie, traei od nje da se ostavi tih alopojki. Na
kraju intervjua, otvorila je srce i duu: Ne znam da li je sve bilo ba tako
crno samo zato to sam bila robinja. Mnogo smo propatili, ali to mi je bilo
najsrenije doba ivota! Bila je to moja mladost!)
170
96
elja da se s nekim podeli nostalgija, kao i oseaj da su postali
drugaiji, dva su osnovna razloga to se povratnici nisu uklopili u zajednice
iz kojih su potekli. Umesto toga, postali su deo zajednica trgovaca robljem i
njihovih saradnika. U jednom trenutku, postali su du itave obale, od Toga
do Nigerije, poznati pod nazivom Agude (to je nadimak kojim su se
nazivali, a i dalje se nazivaju, u Nigeriji, Portugalci i bivi robovi s Kube,
kao i njihovi potomci),
171
ponekad i Amaroi, a u Gani ak i Tabom.
172
To,
meutim, nisu bili jedini razlozi, a moda ak ni najvaniji. Mnogi koji su se
vratili svojim naseljima nisu ih vie mogli prepoznati. U njima nisu zatekli
svoju rodbinu. Nisu se ponovo mogli naviknuti na zaviaj, ili su se u njemu
oseali odbaenima. U veini sluajeva, kako u zaviaju, tako i u lukama
du obale, oseali su se izoptenim zbog toga to su bivi robovi. I u Africi
su im ostavili malo prostora za napredak. Izgubili su prvobitni identitet,
tako da su morali da stvore nov. Osnova im je bio zajedniki jezik,
portugalski, kao i crkva ili damija, koje su ubrzo podigli. Osnovali su
etvrti u gradovima, drugaije od ostalih, sa jednospratnicama kakve se
viaju na drugoj obali Atlantika. Tu su organizovali i tradicionalne
svetkovine proslavu praznika Na Gospod od Bonfima, karneval, nedeljnu
fejoadu ali i dalje uz podozrenje drutvene sredine. Mukarci su nosili
bela odela i kravate, a ene haljine, afrike turbane i obalsko platno, isto
kao u Brazilu.
173
Povratnici nisu imali na umu da stvaraju geta. eleli su da se lepo slau
sa lokalnom aristokratijom i da se sugraani prema njima odnose kao prema
Evropljanima. Mahom su se tako i odnosili prema njima, kao prema
belcima. Meutim, prema seljacima su se ljudi iz gradova obino ophodili s
nepotovanjem, ak i s prezirom. Veina povratnika ipak je uspela da se
povee s lokalnim vlastima. Mnogi su postali birokratski slubenici ili
vojnici, prevodioci, trgovinski agenti ili kraljevski sekretari, instruktori za
upotrebu oruja, arhitekte i graevinari. Oni koji su se obogatili trgovinom
robljem, ili na drugi nain, nisu mogli da izbegnu uplitanje u politike
borbe.
Kapetani trgovakih brodova i predstavnici evropskih kompanija nailazili
su u tim povratnicima iz Brazila na odline posrednike u trgovini s
Afrikancima. Pretvorili su ih u saradnike, isto to su uradili i sa
97
Portugalcima u Senegambiji i Gvineji, u XVI i XVII veku. U nekima od tih
Brazilaca ogledali su se trgovinski interesi Britanaca, Francuza, Nemaca,
Portugalaca, Amerikanaca i panaca. Neki su istovremeno radili za
kompanije iz Baije, Njujorka i Havane. Drugi su poslovali samostalno, a
oni najuspeniji posedovali su i skladita i brodove.
Ta poslednja grupa poela je da upoljava i ostale, od onog trenutka
kada je britanska flota odluila da se bori protiv trgovine robljem. Veliki
trgovci koji su se nastanili u Africi, Fransisko Feli de Soza, Domingos
oze Martins, Pedro Koio i Fransisko Olimpio da Silva, posluili su se u
organizovanju svojih poslova rodbinskim vezama koje su se razvile u
zajednici Aguda, budui da su se u meuvremenu mnogi pripadnici
zajednice venavali, ne obazirui se na to da li im je izabranik, odnosno
izabranica iste vere.
174
Krijumarenje robova mnoge je uinilo monima. Ne samo bogataima
nego i politikim voama, koji su imali pravo da koriste suncobrane, simbol
moi u Africi. Kako bogati, tako i oni koji su sanjali o tome da zarade
uvideli su da im britanske akcije predstavljaju pretnju. U tome su bili slini
afrikim kraljevima, koje su Britanci spreavali da kupuju vatreno oruje.
Neki od tih kraljeva, uostalom, bili su i izvoznici robova (kao, recimo,
Kozoko iz Lagosa, vlasnik jednog broda za prevoz robova),
175
ili su pak
bili partneri drugih trgovaca (kao, na primer, kralj Soi iz Porto Nova, iji je
partner bio oakim Manuel de Karvaljo).
Britanska borba protiv trgovine robljem nije se svodila samo na
dejstvovanje mornarice. Proirila se i na kopno. Tamo su delovali konzuli i
misionari, koji su od lokalnih vlasti pokuavali da iznude odluku o zabrani
trgovine ljudima. Britanci su, radi ostvarenja ciljeva, ak i u ratovima
poeli da pomau kraljevima koji su tvrdili da e ukinuti trgovinu robljem.
Kad god bi dolo do borbe za presto, Britanci bi podravali jednog
pretendenta, a Portugalci i Brazilci drugog.
Pogledajmo, na primer, ta se dogodilo u Lagosu. Grad je brzo
napredovao zahvaljujui preduzimljivosti oaa de Oliveire i Irca Riarda
Brua, koji je tamo ranije osnovao trgovaki punkt, oko 1770, kako bi
obezbedio protok robe i ljudi iz Iebua,
176
kao i zahvaljujui delatnostima
drugih Britanaca oko 1789. sagraena je jedna britanska fabrika
177
a
98
naroito zahvaljujui Portugalcima iz metropole i kolonija. Na poetku XIX
veka, Lagos je postao sredite trgovine robljem te regije. Godinje se
izvozilo izmeu sedam i deset hiljada dua.
178
Na grad se jo vie skree
panja kada su Britanci poeli borbu protiv trgovine robljem. Imao je
lagunu koja je predstavljala pogodan zaklon.
Prema predanju, ologun Akinsemojin ne samo da je pozvao portugalske
trgovce robljem da se nastane u njegovom gradu, nego im je davao i
povlastice, pokuavajui tako da otera Britance i druge Evropljane.
179
Meutim, ologun koji ga je nasledio, Adele (18111821)
180
usvojio je
drugi model: slobodnu trgovinu.
181
Uinivi to, zadobio je mnogo
neprijatelja meu iteljima naselja Portugalski grad (kasnije je to bila
brazilska etvrt). Oni su verovatno zbog toga podrali njegovog brata i
rivala, Elizoguna ili Ozinlokuna.
182
Adele je zato morao da se povue u
Badagri. Odatle se obratio Britancima za pomo, pa su oni 1825.
bombardovali Lagos, ali to nita nije promenilo.
Elizogun e umreti 1829. Adele je pokuao da se vrati na vlast, ali su
njegove trupe poraene. Vlast e preuzeti Elizogunov sin Idevu Oulari.
Meutim, kratko se zadrao na prestolu, bio je primoran da se ubije 1832.
(ili 1834). Njegov brat Kozoko se kandidovao za presto, ali su politiari
ipak odabrali Adela, koga su pozvalli da se vrati iz Badagrija. Ni Adele
nije dugo vladao. Kada je preminuo, dve godine kasnije, Kozoko je ponovo
pokuao da se vrati na presto, ali ni tada nije imao uspeha. Izgubio je od
Adelovog sina, Oluvola. Kozoko se zato povukao u Uidu, gde se
sprijateljio s tamonjim Brazilcima i Portugalcima, od kojih su mnogi imali
veze s Lagosom. Osim toga, Brazilci iz Uide oseali su da im Britanci
predstavljaju sve veu pretnju, tako da su u Kozoku videli potencijalnog
saveznika.
Godine 1841. sluajno je eksplodiralo bure baruta i ubilo ologuna.
Kozoko se zato vratio u Lagos da se ponovo bori za presto. Izgubio je.
Izabrali su njegovog strica Akitoja. Ovaj je, meutim, doavi na vlast,
uinio neto neuobiajeno: pozvao je bratanca da se vrati u Lagos. im je
stigao, Kozoko je poeo da kuje zaveru, potpomognut brazilskim novcem i
orujem.
183
Proterao je Akitoja 1845. Kad je preuzeo vlast, prekinuo je
99
vazalski odnos sa obom od Benina i proirio trgovinu robljem.
Akitoje je odmah poeo da priprema osvetu u Badagriju, kuda je
pobegao. Kao to je Kozoko raunao na pomo Brazilaca iz Uide, i Akitoje
se okrenuo saradnji s jednim Brazilcem, Domingosom ozeom Martinsom
(ili Domingom Martinesom, kako su Englezi pisali njegovo ime). Taj
Domingos oze Martins zvao se isto kao otac, koga su Portugalci streljali u
ustanku u Pernambuku 1817. Stigao je u Afriku 1833, kao mornar na brodu
Fransiska Felia de Soze. U Lagosu je postao slubenik izvesnog trgovca
robljem Dos Amigosa, nakon ije smrti je preuzeo posao. Brzo je postao
jedan od najbogatijih trgovaca robljem. Smatra se da je 1839. posedovao
oko deset miliona dolara.
184
U Baiju se vratio 1844, kao bogata. Meutim,
nije se snaao. Ne zato to su se prema njemu ophodili kao prema
parveniju
185
nego verovatno zato to su se njegovi partneri i prijatelji
osetili ugroenima u prisustvu sina jednog revolucionara, zakletog
republikanca. Ne treba iskljuiti ni mogunost da je Martins u Baiji oseao
nostalgiju za afrikom obalom. U svakom sluaju, Martins je 1846. ponovo
preao Atlantik. Umesto Lagosa, odluio se za Porto Novo, iako ga
tamonji kralj nije voleo. Za kratko vreme je uspeo da obnovi svoje veze sa
dahomejskim kraljem i sa ostalim vladarima, naroito sa onima iz
unutranjosti. Bio je trgovac robljem, ali se posvetio i proizvodnji i izvozu
palminog ulja.
Poto je Fransisko Feli de Soza preminuo 1848, Martins je postao
glavni savetnik dahomejskog kralja, zaduen za odnose sa Evropljanima.
Gezo nije preduzimao nita bez njegovih preporuka. Verovatno zato to je
samo uz njegovu pomo uspevao da izvozi robove, jer bi Martins uvek
naao naina da izbegne britansku pomorsku blokadu. Jedan britanski
kapetan je izraunao da je Martins, uprkos blokadama, samo u 1847. godini
izvezao etrdeset pet hiljada robova.
186
Iako se lako snalazio u mnogim lukama na afrikoj obali, nikada nije
odustao od zamisli da gospodari i trgovinom u Lagosu. Zato je odluio da
se osloni na Akitoja te da mu pomogne u borbi za presto. Tri broda koja je
dovezao iz Brazila pretvorio je u ratne brodove,
187
a na oruane snage
potroio ak pet hiljada dolara.
188
Napad s mora i kopna otpoeo je u
100
martu 1846. Bio je to potpuni krah.
Akitoje je moda shvatio da ne moe da pobedi Kozoka orujem kojim
raspolae, tako da je odluio da se obrati za pomo misionarima iz
Badagrija i Abeokute. Oni su pristali da sarauju s njim. To su uinili i
mnogi saroi, robovi koji su uspeli da pobegnu s brodova i da odu, pod
britanskom zatitom, u Sijera Leone, gde su uili da itaju, piu i raunaju,
gde su bili pokrteni. Oni su se lako proirili po itavoj obali, ali im je
pristup Lagosu onemoguio kralj Kozoko. Otuda mrnja prema njemu.
Osim toga, mnogi su bili iz naroda Egba, tako da su zajedno sa Abeokutom
neprijateljski bili nastrojeni prema dahomejskom kralju. Smatrali su Lagos
svojim zaviajem, pa im je teko pala zabrana da se u njemu nastane. Ni
oni nisu bili potpuno izvan tokova trgovine robljem, neki su se njome bavili
u tajnosti.
189
Veina se ipak uzdala u Britance i Akitoja. A on je, uprkos
svojoj prolosti, postao protivnik robovlasnitva.
Bez obzira na to, Domingos oze Martins nastavio je neko vreme da
pomae Akitoju, u nadi da e ovaj uspeti da se izbori s Britancima. Na
kraju je, meutim, uspostavio saradnju s Kozokom, verovatno zato to su
mu to savetovali neki partneri iz Brazila. Kozoko je u Baiji imao poslovne
partnere koji su ga snabdevali robovima. Osim toga, jedan od njegove
trojice sinova studirao je u Salvadoru.
190
Meu prepiskama iz kraljevske
palate u Lagosu pronaeno je i pet pisama koja su razmenili Martins i
Kozoku.
191
Martinsova podrka Akitoju nije bila u skladu s poloajem Brazilaca u
Lagosu. Oni su se plaili britanske flote, kao i osnivanja evropskih
trgovakih punktova na obali, jaanja uticaja misionara, Saroa iz Abeokute
i britanskog konzula Dona Bikrofta, koji ih je stalno nadzirao. Mnogi su
shvatili da Ujedinjeno Kraljevstvo polako menja svoju politiku i da
namerava da uvrsti pozicije u Lagosu, kako bi kontrolisalo trgovinu, koja
se ranije ograniavala samo na puteve do reke Niger i severno od nje.
192
Polovinom 1850, ili poetkom 1851, Britanci su Akitoja ve smatrali za
svog oveka, a on se obavezao da e, kada preuzme vlast, zabraniti
trgovinu robljem. Britanski konzul ga je iz Badagrija odveo u svoje sedite
u mestu Fernando Po, i odande nije prestajao da se mea u prilike u
Lagosu. Novembra 1851, otplovio je do tog grada, u pratnji etiri broda,
101
gde je pokuao da natera Kozoka da potpie sporazum o prekidu trgovine
robljem, ali je ologun to odbio. Britanski brodovi su za kaznu otvorili vatru,
ali je s kopna doao tako snaan odgovor da je poginulo esnaest mornara i
dva oficira.
Ta drskost nije smela proi nekanjeno. Na Badnje vee, Britanci su
pristupili gradu preko lagune, dok su Akitojeve trupe krenule kopnom.
Doekala ih je paljba iz topova. Bitka je trajala etiri dana. Nije se oduila
samo zato to je jedan projektil pao na kraljevsko skladite sa orujem.
Poto Kozoko vie nije imao dovoljno sredstava za borbu, morao je da
prizna poraz i da preda Lagos.
Kada je prvi put doao u Lagos, britanski konzul je prvo razgovarao s
dvojicom Brazilaca, Markosom i Nobrom. Markos ga je odveo do kralja.
193
Poto su pregovori propali, odmazda je bila usmerena i ka Brazilcima. S
britanskih brodova sili su naoruani vojnici i otvorili vatru na skladita u
vlasnitvu te dvojice Brazilaca, kao i na posed jo jednog, koji se u
engleskim spisima pojavljuje pod imenom Lemon.
194
Pretpostavljam da je
taj Lemon zapravo bio Lima, Kozokov savetnik koji je imao veliku kuu u
Lagosu.
195
On je prvi zapucao na Britance iz topa za Boi, u sledeoj
bici.
196
Kada su zagospodarili Lagosom, Britanci su Portugalcima i Brazilcima
zagoravali ivot. Neki od njih su pobegli iz grada s Kozokom. Drugi su
otili nekoliko dana kasnije, a to su uinili i panski, francuski, kubanski,
ameriki, italijanski, pa ak i britanski trgovci robljem. Neki su odluili da
ostanu i da se prilagode novim vlastima. Uglavnom su to bili izvoznici
palminog ulja. Bilo je meu Agudama i takvih koji su smatrali da nisu u
obavezi da brane Kozoka, tavie, gledali su ga s podozrenjem. On im je
mnogo tekoa prouzrokovao kada su se nastanili u Lagosu. Iao je toliko
daleko da je nekima konfiskovao i imovinu. Nije blagonaklono gledao na
doseljavanje bivih robova.
197
Jasno je da je neprijateljski bio raspoloen i
prema Saroima. Po jednom predanju, poslao je izaslanika Oodija Tapu u
Baiju, gde je trebalo da izdejstvuje spreavanje iseljavanja bivih robova u
Lagos.
198
Akitoje je stupio na presto 1. januara 1852. Britanci su se okrenuli
102
drugim brigama i poslovima. Trebalo je odrati Akitoja na prestolu.
Kozoko je iveo veoma blizu, s druge strane lagune, meu Iebuima.
Nastavio je da prodaje roblje Kubi. Mnogi stanovnici Lagosa su siromaili,
nije bilo vie posla u trgovini robljem. Novi konzul nije imao poverenja u
Akitoja, smatrao ga je prikrivenim trgovcem robovima koji namerava da se
vrati poslu. A ologunu su se za to vreme stalno alile lokalne politike
voe, nezadovoljne britanskom okupacijom, koja im je umanjila mo.
Avgusta 1861, Akitojev sin i naslednik, Dosumo (Dosemo ili Dosunmu) bio
je primoran, pod topovskom paljbom, da konano preda Lagos Britancima.
Kao to e se mnogo puta kasnije ponoviti, borba protiv trgovine robljem
dovela je do kolonizacije. Spreivi afrike vladare da trguju robljem,
Evropljani su im potom oduzeli i najvredniju i najtraeniju robu, vatreno
oruje. To je bilo neophodno sredstvo za politiko preivljavanje, ali
vladari i politike voe nisu vie uspevali da zarade dovoljno da bi mogli
da ga kupuju. Prihodi od voska, kauuka, palminog ulja, tkanina i drugih
proizvoda nisu im bili dovoljni. Trgovina palminim uljem bila je veoma
razvijena, ali nije donosila onolike prihode na koje su kraljevi i aristokrate
navikli dok su trgovali robljem. Tako su postepeno gubili mo oni koji su
se nekada oslanjali na trgovinu ljudima. Nisu imali sredstava da kupuju
vatreno oruje.
Pored toga, i oruje je gubilo na kvalitetu, budui da su, u nedostatku
sredstava, kraljevi morali da ga nabavljaju iz ilegalnih izvora. Evropljani
nisu hteli da im ga prodaju, pod izgovorom da se ono koristi za
porobljavanje. Prodavali su ga samo onima koje su smatrali saveznicima.
Prema tome, borba protiv trgovine robljem, pod ijim izgovorom je uvedena
i zabrana uvoza vatrenog oruja, posluila je Evropljanima da slome
politiku mo Afrikanaca.
Zato se ne treba uditi to su glavni protivnici evropskog
imperijalistikog irenja u Africi, od Madam Tinubu pa sve do Samorija,
istrajavali u krijumarenju robova. ak i kada je iskorenjena
prekookeanska trgovina, oni su nastavili da prodaju ratne zarobljenike.
199
Svi su oni bili kontroverzne linosti borili su se protiv mnogo monijih
neprijatelja, ali su istovremeno podravali zversko robovlasnitvo.
Ne treba zaboraviti da su u tom otporu uestvovali i mnogi Portugalci i
103
Brazilci. U borbi protiv Britanaca i drugih Evropljana vodili su ih lini
interesi, koji su se zasnivali na beasnoj trgovini ljudima. Mnogi su ostali
verni kraljevima i politikim voama koji su ih primili u svoje zemlje. Ta
odanost se naroito isticala kod onih ije je srce otvrdnulo pred zverstvima
koja su inili u svom poslu, pravdajui se da je on bio sasvim dobro
prihvaen u njihovom okruenju. Bilo je i onih koji su se od robe pretvorili
u trgovce,
200
koji su pretrpeli ponienja u ropstvu u Americi, a zatim se
vratili u Afriku, da bi se i sami posvetili kupovini i prodaji ljudi, ili, bolje
rei, kupovini i prodaji neprijatelja, kao da je to jedan sasvim normalan
posao. Neki su se afrikanizovali, neki pak zavrili na margini drutva, ali je
veina prihvatila evropske vrednosti i nain ivota. Fransisko Feli de Soza,
na primer, bio je dahomejski velikodostojnik, imao je ezdeset pet ena, po
predanju, ali je iveo u kui opremljenoj po poslednjoj evropskoj modi, dok
su mu se deca kolovala u Salvadoru. Svi su se oni na kraju upleli u
lokalne politike razmirice, u konflikte sa susednim zemljama i u rivalstvo
koje je vladalo meu evropskim silama, najpre zbog afrike trgovine, potom
zbog afrikih teritorija.
oakim Manuel de Karvaljo, na primer, neko je vreme bio saveznik
Francuza. Poto je bio trgovinski partner kralja Soija (18481864) od
Porto Nova, ubedio ga je da prihvati francuski protektorat, 1863. On ga je i
zatraio, zajedno sa jo sedam brazilskih trgovaca iz Porto Nova. Uinivi
to, zaotrio je odnose sa ozeom Martinsom, koji je smatrao da e
francuske kompanije ugroziti trgovinu u Kotonuu i osujetiti njegove namere
da podri politike pretenzije dahomejskog vladara Glelea (18581889).
to je jo gore, Karvaljo je izazvao Gleleov bes, tako da su ga kraljevi
vojnici zarobili u Kotonuu. Francuzi nisu hteli da mu pomognu, tako da je
on poeo da podrava kralja Mepona u borbi protiv njih. Karvaljo je na
kraju otiao iz Porto Nova u Lagos, ali nije postao probritanski orijentisan,
izmeu ostalog i zbog toga to je sklopio savez s odbeglim Kozokom, kome
je pomogao da ponovo oivi trgovinu robljem. Iz Lagosa je nastavio da
sarauje i s Meponom. Upornost s kojom je sluio tog kralja objanjava se,
makar delimino, injenicom da je Francuska odustala od protektorata.
201
Nisu svi Brazilci iz Porto Nova podrali Karvalja. Mnogi su imali dobro
iskustvo s Francuzima, tako da su odluili da se bore za njihovu naklonost,
104
a ne za dobre odnose sa dahomejskim vladarima. Neki nisu ni mogli da se
opredele izmeu podrke onima iju su strogost ve osetili na svojoj koi i
onima o ijem vladanju su samo sluali prie. Kolebali su se izmeu Afrike
i Evrope, to nimalo ne udi, jer su svi oni bili ili evropeizovani, ili
afrikanizovani, poto su iveli u oblastima gde su se mnoge kulture meale;
kulture koje su i Francuzi i Dahomejci i podravali i odbacivali, ve prema
potrebi.
Tokom neto vie od pola veka, razne grupe Aguda ujedinjavale su se u
brobi za svoje interese, protiv onih koji su se zalagali za potpuno unitenje
trgovine robljem. Kada su brazilske luke zatvorene za uvoz robova (1850),
prilike su se promenile. Svaka ugledna porodica imala je nove interese, koji
su se mogli poprilino razlikovati od interesa drugih porodica. Podele su se
nekada javljale i unutar porodica. Iako su se robovi i dalje povremeno
izvozili na Kubu, u tajnosti, trgovina robljem je sve slabije uticala na
politike podele u zapadnoj Africi, makar to se tie Brazilaca, ije je
uee u takozvanom krijumarenju robova sve vie opadalo. U tom poslu
prednjaili su Amerikanci i Portugalci iz Njujorka. U Lagosu, Badagriju,
Porto Novu, Uidi, Ageu, Popo Grandeu i drugim gradovima na obali,
Brazilci su nastojali da uvrste poslove u legalnoj trgovini drugim
proizvodima te da se nadmeu, sa vie ili manje uspeha, s velikim
evropskim kompanijama.
Oni koji su nosili ig trgovaca robljem polako su meu Agudama
postajali manjina. Negde ak i zanemarljiva. Mnogi su pobegli iz Lagosa, ili
su bili proterani, tako da je 1862. tamo bilo samo pet brazilskih trgovaca
robljem.
202
Protivtea je bio rast brazilske zajednice: 1853. ona je brojala
oko sto trideset porodica;
203
trideset godina kasnije, od trideset sedam
hiljada etiristo osamnaest stanovnika tri hiljade dvesta dvadeset jedan je
bio Brazilac, doseljenika iz Sijera Leonea hiljadu petsto trideset tri, a
Evropljana sto jedanaest.
204
Tokom druge polovine XIX veka stalno su
pristizali novi Brazilci; nije ih bilo manje ni nakon ukidanja ropstva. Bili su
to ljudi s dovoljno novca da plate putovanje brodom, a sa sobom su
donosili i svoju imovinu, esto i u zlatu,
205
kao i svoja zanimanja i vetine,
zahvaljujui emu su dobijali poslove u britanskim kolonijalnim slubama.
Budui da su se odvaili za povratak u Afriku, jasno je da su posredi
105
veoma nadareni pojedinci. Nisu ih slomile bolne uspomene iz ropstva.
Verovatno su, nakon sticanja slobode u Brazilu, dobro zaraivali,
zahvaljujui izuenim zanatima, jer se samo tako moe objasniti to to su
imali dovoljno novca za put i ulaganje u posao po dolasku. Te nove Agude
nisu imale nikakve veze s trgovinom robljem, iako se zna da su za mnoge
od njih u Africi radili robovi. Neki su se posvetili trgovini na veliko.
Uvozili su iz Brazila duvan i kaasu, a izvozili u tu zemlju palmino ulje,
tkanine, kola oraie i sapun. Meutim, veina novopridolica stekla je
ugled u graevinarstvu (treba spomenuti makar trojicu: Lazara Boresa da
Silvu, Fransiska Nobra i oaa Batistu da Kostu, izuzetne arhitekte).
206
Mnogi su se proslavili kao zidari, stolari, vajari (jedan od njih, Baltazar dos
Reis, postao je veoma poznat u Lagosu), slikari, zlatari, tapetari, krojai i
poslastiari.
Trgovci ili zanatlije, katolici, muslimani ili sledbenici afrobrazilskih
kultova, svi su se oni razlikovali od ostalih povratnika jer su govorili
portugalski, dok su Saroi govorili engleski i bili uglavnom protestantske
vere. Toj drugoj grupi povratnika nije bilo lako da se uklope u sredinu,
budui da su s gnuanjem gledali na paganske obiaje, a nisu bili
blagonakloni ni prema muslimanskoj veroispovesti. Zauzvrat su dobili samo
diskriminaciju i nepoverenje. Agude su pak prihvatali i paganske obiaje,
iako su bili hriani ili muslimani. Ponekad su u istom danu umeli da
posete i crkvu, odnosno damiju, i svetilite posveeno oriama ili vudu
boanstvima. Bila je to njihova lina vera. Saroi su bili britanski miljenici,
budui da su govorili engleski. Usvojili su mnoge engleske obiaje, ak i
neizostavan aj u pet sati. Nije im bila daleko via srednja klasa. to se
tie Aguda, njihovi potomci su ponekad postajali deo lokalne elite, poto su
se kolovali u inostranstvu. Nekad u Londonu, ali i u Baiji. Mnogi,
meutim, nisu uspeli da izau iz okova sitne trgovine ili zanata.
Saroi i Agude su iveli u odvojenim etvrtima i odlazili u razliite crkve.
Bilo je i onih, iako malobrojnih, koji su se od samog poetka venavali
pripadnicima druge zajednice.
207
iveli su slinim nainom ivota i oblaili
se po evropskoj modi. I jedni i drugi su teili da stvore crnu buroaziju,
koju bi zatvoreni svet belaca prihvatio kao jednaku.
208
I jedni i drugi su
nastojali da postanu saveznici kolonizatora. Tamo gde su Britanci
106
gospodarili Saroi su bili u prednosti. Tamo pak gde su kolonizatori bili
Francuzi ili Nemci Agude su bili poeljniji saveznici.
To je bio sluaj i sa Ignasiom Nonasom Suleom (ili Sulejmanom)
Paraizom. Bio je sin ozea Pikina (ili Pekena) Paraiza. To ime je u Brazilu
prisvojio ovek koji je nekada moda bio jorupski aristokrata i koga su u
roblje prodali politiki protivnici. U Salvadoru je postao berberin i primio
je islam, dodajui svom imenu i nadimak Abubakar. Domingos oze
Martins ga je kupio jer mu je trebao dobar berberin. S njim je ponovo
preao Atlantik 1849. Kad je Martins umro, u januaru 1864, i kada su
njegove plantae palmi za proizvodnju ulja dospele u vlasnitvo kralja iz
Porto Nova, oze je postao njihov upravitelj, a potom i kraljev savetnik za
odnose s Evropljanima. Kasnije je kralj predao ozeovom sinu plantae,
tako da se on veoma obogatio, to mu je omoguilo da postane voa
brazilske muslimanske zajednice u Porto Novu. Bio je i pokreta izgradnje
damije u tom gradu. Kao saveznik Francuza u ratu Porto Nova protiv
Behanzina, pomogao je njihovim trupama da jednostavnijim putem stignu do
Dahomeja. Nagrada mu je bila to to je dugo bio i ostao jedini crnac u
Izvrnom savetu kolonije.
209
Iako je bio musliman, Ignasio Paraizo nije odravao naroite veze s
ljudima iste vere koji su dolazili s reke Niger i donosili kola oraie,
tkanine, korale, oruje, bakar, ali i robove, ije je odredite bila severna
Afrika. Verovatno mu je vie odgovaralo da odrava veze s Francuzima.
to se tie veza s Portugalcima, Brazilci, naroito oni iz Uide, smatrali su
ih veoma vanim. Mnogi su bili dvojnog porekla, neki ak nisu ni znali ko
su im preci, to je bilo uobiajeno za doseljenike od pre 1822. I sm aa
spada meu njih.
Zna se, uostalom, da je Fransisko Feli de Soza drao u svojoj kui i
brazilsku i portugalsku zastavu, ve prema potrebi.
210
Zna se i da je velika
tvrava u Uidi to je zapravo bila kua okruena debelim zidinama, s
dvoritem, vonjakom, kapelom i grobljem u kraljevstvu Dahomej oduvek
predstavljala simbol identiteta Aguda. aa je bio uporan u tome da odri
upravu nad njom. Iako se smatrao Brazilcem, nije se, dakle, odricao ni
Portugalije. Moda razlog za to lei u njegovim linim interesima u trgovini
robljem. Portugalske brodove sve do 1839. britanska flota nije imala pravo
107
da zaustavlja i kontrolie, tako da je aa to veoma veto koristio.
211
Fransisko Feli de Soza se verovatno razoarao odlukom cara Pedra I da
odbije njegov predlog da Brazil u Dahomeju uspostavi protektorat.
212
Njegov sin Izidoro (18501858) zauzeo se za ponovno uspostavljanje
portugalske uprave nad tvravom u Uidi. Komandant je postao upravo on.
Ponosno je nosio uniformu poasnog pukovnika.
213
etvrti aa, ulijao
(18801887), takoe komandant tvrave, istog ina, ne samo da se prema
Portugaliji odnosio isto kao i njegov deda nego je bio i posrednik u
potpisivanju dva sporazuma izmeu Portugalije i Dahomeja, 1885. godine,
po kome bi trebalo da dobar deo te afrike zemlje postane portugalski
protektorat.
Ima i onih koji misle da je ulijao eleo da prevari obe strane, a naroito
da je od kralja Glelea skrivao pravi smisao sporazuma.
214
Ja, meutim, ne
iskljuujem mogunost da je on bio samo rtva, kao i toliki drugi posrednici
u pregovorima, koji moraju prilikom prevoenja reima da daju ono
znaenje koje monici oekuju da uju. ulijao nije uivao isti ugled kao
njegov deda kod kralja Geza, tako da sumnjam da se usudio da prevari
Konda, Gleleovog sina, te da ga naini portugalskim vazalom. Dahomejski
kraljevi borili su se mnogo decenija da se oslobode prevlasti Ojoa. Ne bi
prihvatili da se pokore ni nekoj drugoj dravi, i to mnogo zahtevnijoj, poto
su znali da Evropljani zamenjuju lokalne institucije svojima i zabranjuju
drevne obiaje. Treba dodati i to da je Abomej nastojao da nadzire Porto
Novo, smatrajui taj grad dravu svojim vazalom, kao i neke druge dravice
du obale. Dahomejski vladar verovao je da je njegova drava najjaa na
svetu.
215
U spisima francuskih savremenika, ulijao se pojavljuje kao prevarant,
dvolian i koristoljubiv. Nisu mu oprostili to to im nije posvetio dovoljno
panje kada su mu traili da im pomogne u pregovorima sa Gleleom, a jo
manje to to je izdejstvovao portugalski protektorat u Dahomeju. Time je u
opasnost doveo francuski poloaj na obali koja se i dalje smatrala
dahomejskom, ali i u gradu Kotonuu. Meutim, u francuskim spisima se
navodi i razgovor koji je aa sa svojom braom, Antoniom i Linom
Feliom de Sozom, vodio sa viceguvernerom Senegala, anom Bajolom.
108
Francuzi su u razgovoru istrajno odbijali da prepuste Dahomej
Portugalcima, ali mu garantuju suverenitet pod uslovom da s njima sklopi
savez.
216
Tako bi Portugalci samo na papiru imali neku vrstu protektorata,
a u Dahomeju bi se spreilo ostvarenje francuskih i britanskih
kolonijalistikih tenji.
To je ubrzo primetio portugalski zvaninik zaduen za sprovoenje
potpisanih sporazuma, Augusto Sarmento. Tek to je taj upravitelj Sao
Tomea i Prinsipea stigao u Uidu, shvatio je da u rukama ima mrtvo slovo
na papiru.
217
Nijedan politiar iz Dahomeja nije mu priznavao ni minimum
vlasti. Glele nije ni hteo da ga primi. Svi su mislili da je on doao na ostrvo
samo da obavi neki posao Dahomejci su pretpostavljali da je doao da
trguje robljem, a Portugalci da se tamo nalazi radi unajmljivanja radnika,
koji nisu zvanino bili robovi, ali su imali dunost da pet godina prinudno
rade.
218
Glele je verovatno u to vreme ve poeo da sarauje sa ulijaovim
neprijateljima. Meu njima su bili Kandido Rodriges i drugi Brazilci,
nezadovoljni to se ulijao ponaao kao portugalski guverner. Izgleda da je
ulijao hteo da iskoristi protektorat radi sticanja vlastite moi. On i veina
Brazilaca ponaali su se kao gospodari te zemlje. U progonstvo su terali ne
samo Francuze nego i starosedeoce. ulijaovi neprijatelji su istrajavali u
optubama na raun Glelea i Konda. Tvrdili su da je aa prevario kralja i
prodao ga strancima, kao i da je prisvojio novac od prodaje robova Sao
Tomeu. Sve te optube dovele su do toga da ga kralj zarobi, odvede u
Abomej i u tajnosti ubije, verovatno trovanjem.
Tako je propao pokuaj da Portugalija dobije protektorat nad
Dahomejom. Taj protektorat za Dahomejce nikada nije ni postojao. On nije
bio nita vie od portugalske zastave podignute u Uidi, Zomaju, Godomeju i
Kotonuu, kao ni od gomilanja brodova pred Uidom, koji su ekali na utovar
robova za Sao Tome.
Meutim, pokuaj uspostavljanja portugalskog protektorata uplaio je
Francuze. Oni su se diplomatskim putem poalili zvaninom Lisabonu.
Konano su, 1883. godine, potpisali sporazum za uspostavljanje
protektorata s kraljem Tofom (18741908) iz Porto Nova, koji je na taj
nain pokuaao da se odvoji od Dahomeja. Dve godine kasnije, slian
109
sporazum potpisali su i s kraljem Atanleom. Tako su zadobili i Age i Popo
Grande. (U tim sporazumima nai e se i brazilski potpisi, a dvojica sinova
ae Izidora bila su i prevodioci na sastancima). Ti uspesi, meutim, nisu
umirili Francuze. Oni su se najvie brinuli za Kotonu, koji je ve bio poznat
kao najvea luka za izvoz palminog ulja. Francuska je smatrala da polae
legitimno pravo na taj grad i njegovu okolinu, po sporazumima sa
Dahomejom iz 1868. i 1878.
I ovog puta je svaka strana na svoj nain tumaila sporazum. Mogue je
da prevodioci nikada nisu ni preveli dahomejskom kralju onaj deo teksta u
kome je pisalo da se Francuskoj ustupa teritorija Kotonua,
219
kao i da su
pogreno preveli lan u kome je pisalo da dahomejske vlasti i dalje imaju
pravo da privremeno naplauju carinske takse.
220
Ne treba iskljuiti ni
mogunost da su klauzule pisali nestruni francuski trgovci
221
te da se one
nisu mogle dovoljno dobro objasniti dahomejskim predstavnicima. Glele je
verovatno zakljuio iz sporazuma da samo treba da nastavi ono to je
oduvek inio: da strancima koji ele da se nastane u njegovom kraljevstvu
ustupa zemlju. To su, meutim, bili samo gosti, dok je on zadravao vlast
nad celom dravom, jer nijedan deo Dahomeja nije smeo da se otui od
kralja, koji je predstavljao itavu naciju, sastavljenu, po verovanju, od svih
ivih i preminulih Dahomejaca, kao i od onih koji tek treba da se rode.
Poto je Francuska smatrala da joj Kotonu pripada, naplaivala je u
tamonjoj luci carinske takse. A poto je dahomejski kralj inio isto,
trgovci su morali da plaaju i njemu. Situacija je postala jo zamrenija
kada su Dahomejci poeli da nadziru prevoz palminog ulja do Kotonua, na
tetu snabdevanja Francuza.
222
Evropski trgovci su se oseali neprijatno u
okruenju opasnih dahomejskih vojnika. Francuzi su primetili da
dahomejske trupe ak i u Porto Novu tragaju za potencijalnim robovima,
kako bi kaznile kralja Tofu, koji se usudio da zbaci njihovog vladara.
U tom komplikovanom okruenju i tekoj svakodnevici, polako se
pravio jaz meu Agudama. U Porto Novu, mnogi Brazilci, poevi od
Ignasija Paraiza, podravali su Francuze. U Uidi su svi podravali
dahomejskog kralja. U Kotonuu je bilo mnogo tabora: oni koji su podravali
Francusku, oni koji su nameravali da ostanu uzdrani, a bilo je i onih koji
su se okrenuli Nemakoj. Ta drava je ve uvrstila poloaj na teritoriji
110
dananjeg Toga, i to uz pomo tamonjih Aguda.
Najvei ugled meu njima uivao je Oktavijano Olimpio, jedan od
osnivaa grada Lomea. On je prvi prihvatio Nemce i u njihovo ime je
pregovarao s lokalnim voama, tako da je kasnije postao najvaniji
kolonijalni posrednik u pregovorima. Bio je stariji sin jednog kabokla iz
Rija, Fransiska Olimpija da Silve, koji je u Afriku stigao sa sedamnaest
godina, kao mornar na jednom brodu s robovima. Fransisko Olimpio se
bavio raznim poslovima, trgovao je robljem, ali se onda konano nastanio u
Ageu, polovinom XIX veka. Tamo mu je pomogla Brazilka koja nikada
nije bila u Brazilu. Zvala se Jia (to znai majka) Fransiska Mondukpe
Pereira Santos. Bila je udovica biveg roba kome je gospodar ostavio svu
imovinu i robove. Poto ih je ona nasledila, odluila je da ih oslobodi, a
kupovala je i mnoge druge, samo da bi i njima obezbedila slobodu. Tako je
postala voa jedne velike zajednice bivih robova. Fransisko Olimpio se
oenio jednom od njenih keri, po imenu Jaja Talabi Konstansija Pereira
Santos. Postao je jedan od vodeih prodavaca palminog ulja u toj
oblasti.
223
Njegov unuk Silvanijus Olimpio postae voa u borbi za
osloboenje Toga i prvi predsednik nove nezavisne republike.
Oktavijano Olimpio je ostvario san svakog Agude: u visokom drutvu
belaca zauzeo je vano mesto. Izdvojio se ak i od lokalne aristokratije.
Agude su uvek teile tome da ih belci ne tretiraju isto kao i pripadnike
naroda Fon, Gun, Joruba ili Mina. Nisu svi u tome i uspevali. Osim
Oktavijana Olimpija, samo je jo jedan od oko 200250 Brazilaca uspeo od
Francuza da dobije takvo potovanje: Ignasio Paraizo.
Kad je Behanzin doao na vlast, decembra 1889, rat izmeu Francuske i
Dahomeja postao je neizbean. Behanzin je bilo drugo ime princa Konda,
koji nije imao nameru da prihvati da ulijao Feli de Soza dobije vodeu
ulogu u pregovorima s Francuzima o Kotonuu. Nameravao je da Dahomej
oisti od stranaca. Naredio je da se mulati i povratnici iz zemalja belaca
uvek dre pod prismotrom.
224
Meutim, nije se udaljio od svih Aguda.
Krug njegovih bliskih saradnika inili su mnogi od njih, izmeu ostalih i
Portugalac Masimo de Karvaljo, koji ga je savetovao u odnosima sa
strancima, Aleandre da Silva, koji mu je bio prevodilac, Feli Lino, koji se
brinuo o njegovom zdravlju, eores Feli de Soza, ulijaov bratanac, kao i
111
njegov roak, Siril Feli de Soza.
225
Najuticajniji meu njima bio je jedan
kraljev prijatelj iz detinjstva, isti onaj Kandido Rodriges koji je prijavio
ulijaovu dvostruku igru. Kandido je bio neka vrsta kraljevog linog
sekretara, bio mu je glavni savetnik, rukovodio je tajnom slubom i
pregovarao je s Nemcima koji su du itave obale prodavali oruje.
226
injenica da je Behanzin odluio da prihvati mnoge Agude pokazala se
presudnom u njegovom otporu Francuzima. Dok su trajali neprijateljski
odnosi, upravo je zahvaljujui Agudama dahomejski kralj uspeo da povea
svoje trupe i zalihe vatrenog oruja. Brazilci su ga kupovali uglavnom od
Nemaca iz Toga i uspevali su da ga prenesu do Abomeja. To je vie puta
uinio i ulio de Medeiros. On je bio sin jednog portugalskog trgovca
robljem, koji se rodio na Madeiri,
227
ili moda u Sjedinjenim Dravama,
228
Fransiska ozea de Medeirosa. On se nastanio na Robovskoj obali oko
1850. Jedna od njegovih ena bila je najmlaa ker prvog ae. ulio je
uspeo da pribavi za Behanzina osam stotina puaka marke linder i vie od
petnaest hiljada metaka. Drugom prilikom nabavio je est stotina puaka, a
zatim jo pet hiljada, kao i potrebnu municiju, pored dva topa, koji su u
Abomej dopremljeni direktno iz Berlina.
229
U periodu izmeu januara
1891. i avgusta 1892, Dahomej je samo od nemakih trgovaca iz Uide
kupio hiljadu sedamsto puaka, est topova, pet mitraljeza i etristo hiljada
metaka.
230
to se tie Sirila Felia de Soze i Felia Lina, oni ne samo da su
uspeli da nabave oruje za Behanzinove trupe nego su ih i obuavali. Njih
su najpre dvojica Nemaca, Rihter Ernst i Peter Busa, u Uidi nauili da
rukuju topovima, tako da su se oni posvetili obuavanju dahomejskih
artiljeraca. Veruje se da su oni zasluni za udare koje je pretrpeo francuski
komandant Dod.
231
Siril i Feli nisu bili jedini Brazilci u Behanzinovoj vojsci, koja je brojala
izmeu osam i dvanaest hiljada vojnika, niti se pomo Aguda svela samo na
oruje. Oni su oformili i jednu efikasnu pijunsku mreu, tako da su od sela
do sela, od oveka do oveka, prenosili sve vane informacije o akcijama
Francuza. Dobar deo tih informacija pruali su im drugi Brazilci, od kojih
su mnogi bili i na strani Francuza, tako da su zauzvrat dobijali informacije o
Dahomejcima. Prema tome, iako su bili na razliitim stranama u ratu,
112
Agude su ostali vrsto povezani.
Behanzin je izgubio rat. Zarobljen je i proteran na Martinik 1894. S njim
su otili neki od njegovih Brazilaca, pod prinudom ili svojevoljno. Drugi su
proterani u Gabon. Neki su pobegli u Badagri, Lagos ili Togo, meu
Nemce. Bilo je i mrtvih, i to na obe strane.
Brazilce koji su se priklonili francuskoj strani moda je privukla harizma
pukovnika, kasnije unapreenog u generala. Dod je bio mulat, ba kao i
veina njih. Oni siromaniji su radili za njega kao vodii u oblastima koje
su dobro poznavali. Oni imuniji su mu ak i trupe popunjavali ljudstvom.
Ignasio Paraizo je regrutovao svoje ljude, naroito Jorube i muslimane.
Moda je vest o prisustvu Joruba u trupama osvajaa izazvala i pobunu
robova, pripadnika te etnike grupe, na dahomejskim plantaama palmi.
Uostalom, u unutranjosti je bilo dosta plantaera Aguda koji nisu
blagonaklono gledali na konkurenciju na kraljevske plantae, niti na
visoke takse na izvoz ulja i badema.
Poto su Francuzi pobedili, Brazilci koji su se borili na Dodovoj strani
oekivali su povlaen poloaj u drutvu, kojim e ubrzo poeti da
rukovode upravitelji iz Evrope. Nadali su se tome zato to su upravo oni
bili malobrojni stanovnici te zemlje koji umeju da piu i itaju na
portugalskom, francuskom i, gotovo bez izuzetka, na nekom afrikom
jeziku. U francuskom Dahomeju Agude igraju onu ulogu koju su Britanci u
Lagosu i ostalim delovima budue drave Nigerije ranije dodelili Saroima.
Za razliku od tih protestanata, koji su bili ubeeni da je njihova misija da
Afriku oiste od paganske vere, robovlasnitva, prinoenja rtava,
poligamije i drugih primitivnih i divljih obiaja, Agude katolike vere
potovali su orie i vudu boanstva, imali su vie ena i lake su se
prilagodili afrikim politikim strukturama, koje nisu nameravale da
prihvate evropske novine. Saroi su eleli da postanu Englezi, Agude su se
smatrali Brazilcima, to znai da su na sto iznosili fejoadu, bakalar,
manioku, kuvano meso, kolae od kokosa i kikirikija. Spavali su i u
krevetu, ali i u indijanskoj lealjci, ili na afrikoj prostirci od trske. eleli
su da se istovremeno obogate i na evropski i na afriki nain (u prvom
sluaju, u novcu, nekretninama i nametaju, a u drugom, u enama i
robovima), i nikakvu protivrenost nisu videli u tome da istovremeno budu
113
slubenici kolonijalne vlasti i velikodostojnici starosedelakih kraljeva,
ijim su se podanicima oduvek smatrali.
Prema tome, evropski upravitelji su imali dovoljno razloga da s
nepoverenjem gledaju na Agude. Oni se nisu uklapali u kolonizatorske
planove, a nekad su ih smatrali i otvorenim neprijateljima evropskog
kolonijalizma. Iako nisu toga bili svesni, Agude su zapravo stvorili
sopstvene kulturne enklave koje su, kako ih je nazvala Edna Bej,
232
bile
nezvanine kolonije Brazila. Ne bismo preterali ni ako bismo tvrdili da su
Agude nehotice proirili svoju kulturu po afrikoj obali, nameui one
kulturne modele koji nisu bili ni sasvim afriki, ni sasvim evropski, ve
afrikanizovani i indijanizovani portugalski kulturni modeli. Nisu ih proirili
samo meu Afrikancima nego i meu Evropljanima. Britanci, na primer,
nisu morali da se odreknu svog naina izgradnje kua i da prihvate tipine
brazilske jednospratnice, ili kue od cigle, s balkonima i drvenim kapcima
na prozorima, no ipak su to uinili. Ni oni, kao ni Francuzi, niti Nemci, nisu
morali da zamene strogo prave linije, tipine za njihove graevine (koje su
vie liile na skladita i vojnike barake), baroknim i neoklasinim linijama
kakve su stvarali brazilski majstori arhitekture. Meutim, brazilski stil je
bio toliko popularan da su Britanci unajmili Agude da u Lagosu sagrade
rezidenciju guvernera. Unajmljivali su ih i pri izgradnji crkava. I muslimani
su im naruivali damije, iji je eksterijer podseao na katolike crkve.
Portugalska arhitektura, uobliena u Brazilu, postae omiljeni stil afrike
buroazije, koja se postepeno formirala tokom kolonijalnog perioda, kao i
kraljeva i sitnijeg plemstva, kao to se moe videti na palatama Ado-
Ekitija, Ikera i Akura.
233
Brazilci, naalost, nisu uspeli da prenesu
Afrikancima postupak pokrivanja krovova crepovima. Uprkos brojnim
pokuajima da otvore fabrike za proizvodnju crepova na afrikoj obali,
posao bi im uvek propadao zbog evropskih fabrika za proizvodnju
pocinkovanih ploa.
Kada se uvrstila kolonijalna vlast, Agude i Saroi ubrzo su primetili da
im se prostor suava. Neto malo njih pozivao bi guverner da rade za njega,
ali je ostalima, ak i onima koji su se obogatili, mogunost za napredovanje
na drutvenoj lestvici bila onemoguena. Stalno je rastao broj doseljenika iz
evropskih metropola. Oni su dolazili s porodicama i dobijali posao u
114
dravnoj slubi, radili kao trgovci, raunovoe i oficiri. Tako se postepeno
obrazovalo drutvo u kome za crnce i mulate nije bilo mesta. ak su i u
hrianskim crkvama novi svetenici polako potisnuli lokalne, koji su
nekada svojom delatnou irili evropski imperijalizam. Mnoge Agude su
se priklonile tradicionalnim politikim strukturama, veoma oslabljenim,
budui da ih je vlast kolonizatora ve pokorila i prilino rasturila. Drugi su
poeli da se bore protiv kolonizatora, pokuavajui da u drutvu uspostave
prave evropske vrednosti, pre svega pravo glasa i pravo na kandidovanje za
mesta u zakonodavnim telima. To je, meutim, druga pria: pria o
Agudama koji su bili pioniri u borbi za nezavisnost afrikih zemalja, poput
onih koji su u Porto Novu, od 1920. do 1924, izdavali list Gid di Daome i,
kasnije, La Vua di Daome. Ili poput nigerijskog novinara Mozesa da Roe.
Ili Kazimira dAlmeide. Ili Luisa Ignasija Pinta. Ili pak Silvanusa Olimpija.

1999.
115
NA NAOJ OBALI
116
Biti Afrikanac u Brazilu u XVIII i XIX veku
Posveeno Eduardu Porteli

Kada bi neko u Brazilu u XVIII i XIX veku spominjao Afrikanca, najee
je posredi bio rob, budui da je u tom poloaju veina mukaraca i ena,
dopremljenih iz Afrike, tu teko ivela. Meutim, mogao je posredi biti i
osloboeni Afrikanac, to jest bivi rob. Ili pak takozvani emancipovani
Afrikanac, crnac spasen s broda za krijumarenje robova prilikom
presretanja. Znatno ree, moglo se raditi i o slobodnom oveku koji nikada
nije dopao ropstva. Bili oni robovi, osloboeni, emancipovani ili slobodni,
veina njih se brzo navikavala na brazilske predele, zato to su oni
uglavnom bili slini predelima kakve su svi oni ostavili za sobom, u Africi.
Slinosti su se postepeno umnoavale zahvaljujui dopremanju raznih
biljnih vrsta putevima izmeu Indijskog i Atlantskog okeana, biljnih vrsta
kao to su manioka, kukuruz, jam, bamija, kokos, mango, ananas, tamarind,
duvan, marihuana, indijski orah i dekfrut. Zato je dolazak iz Afrike u
Brazil bio neto poput prelaska preko velike reke.
Naravno da je upravo robovima afrika obala delovala najdalje, budui
da im je bilo oduzeto pravo da prelaze okean. Meutim, tokom
dugogodinjeg ivota u ropstvu, ovek koji je bio prisiljen da pree
Atlantik nikada se nije potpuno otuio od svoje Afrike i, kada bi ga srea
posluila, u zarobljenitvu bi ponekad uo i novosti iz svog zaviaja ili
susednih mesta.
Poto niska stopa nataliteta nije mogla da zadovolji sve vee zahteve za
radnom snagom, Brazil je morao da obnavlja i upotpunjava zalihe robova
putem uvoza. Zato su afriki robovi u Brazilu bili svedoci stalnog
pristizanja novih ljudi s druge obale okeana, ponekad i iz naroda u
susedstvu njihovog zaviaja, kao to su Andongo, Kongo, Mahi, Hausa,
Iea, Mandinga, Ovimbundo ili Keto. Zbog neprekidnog uvoza robova,
Afrika je neprekidno unosila u Brazil svoje narode, a s njima i svoje
vrednosti. Tako je proces kulturne asimilacije Afrikanaca u Brazilu stalno
117
bivao prekidan. Umesto da u potpunosti prihvati nain ivota belaca, rob iz
naroda Iebu, na primer, uvrivao bi svoja verovanja i svoje obiaje sa
svakim novim iskrcavanjem crnaca s broda koji je pristigao iz Lagosa, a
svoj bi duh bogatio i u kontaktu sa Afrikancima iz drugih krajeva.
To se naroito deavalo u brazilskim gradovima, ali pokatkad i u
njegovim ruralnim sredinama. U veim gradovima, kao to su Salvador, Rio
de aneiro, Resife i Sao Luis bili su uobiajani takozvani radniki okovi,
gde su osloboeni robovi ekali da ih neko unajmi. Na svakom takvom
oku okupljali su se sunarodnici, oni koji su govorili istim jezikom, ili
poticali iz susednih oblasti u Africi, ili su pak doli u Brazil istim brodom.
Meu njima su bili pripadnici naroda Nago, ee, Kabinde, zatim Angolci,
pa onda Mozambikanci. Oni koji su bili srodni po poreklu i slini po nainu
ivota udruivali su se u nove zajednice i obnavljali veze s afrikim
krajevima iz kojih su doli.
Po radnikim okovima gde su se sastajali, kao i po dvoritima, po
barakama gde su ih drali, po skrovitima u umama, robovi su na sve
mogue naine pokuavali da obnove svoju nasilno naruenu drutvenu
organizaciju. Tu su pristizale novosti iz zaviaja, a moglo bi se pretpostaviti
da su na isti nain i te aristokrate, nasilno pretvorene u robove, slale poruke
u zaviaj. Taj protok vesti i poruka bio je mogu zato to su brodovi za
trgovinu robljem, koji su za Afriku isplovljavali iz Salvadora, Rio de
aneira ili Resifea, za posadu imali uglavnom crnce, a mnogi od njih bili su
i roeni Afrikanci. Ti brodovi su, dakle, mogli da igraju ulogu potanskih
brodova, pa ak i brodova za prevoz dravnih delegacija, iako to nije bilo
u skladu s njihovom pravom namenom. U takvom prenoenju vesti i poruka,
koje ponekad ne bi ni dole do pravih primalaca, uestvovali su i robovi
koji su svoje bele gospodare pratili na putu za Afriku, kao i bivi robovi
koje su njihovi nekadanji gospodari redovno slali na afriku obalu da im
pribave novu radnu snagu.
To objanjava zato su mnogi dogaaji u Africi imali snaan odjek u
Brazilu. Guverner Rija de aneira je to dobro znao, ili je makar predoseao.
On je u pismu portugalskom kralju iz prve treine XVIII veka, izvetavajui
o pobunama robova, tvrdio da je razlog te neposlunosti veliki broj
brodova koji dolaze sa Kosta da Mine. Brodovi sa Kosta da Mine donosili
118
su, zajedno s novim robovima, i vesti o ratovima koji su se vodili u Africi,
to je bio povod za pobune robova u Brazilu. Upravo je zbog toga Nina
Rodriges tvrdio da je sveti rat Usumana dan Fodija najpre proao kroz
jorupske ume, zatim preao okean i odjeknuo u Baiji, gde je podstakao
takozvane pobune Malea.
Mnogi ljudi umeani u te pobune bili su osloboeni robovi. A takvih je
bilo prilino, jo od XVII veka, budui da u Brazilu, za razliku od Severne
Amerike, nije bilo pravnih prepreka da se robovi oslobode i ostanu u svojoj
novoj zemlji. Zato, iako deca robova nisu i sama postajala robovi te je
potreba za novom radnom snagom rasla tokom tri veka, u Brazil je
uvezeno izmeu tri i pet miliona porobljenih Afrikanaca, ali je 1850. bilo
samo milion robova u Brazilu je konstantno rastao broj stanovnika
afrikog porekla. Prema rezultatima popisa iz 1872, u Brazilu je ivelo dva
miliona crnaca i etiri miliona mulata, od ukupno deset miliona stanovnika,
to dokazuje da su crnci, Afrikanci ili Brazilci afrikog porekla imali
pozitivan prirodni prirataj, ali kao slobodni ljudi. Osamnaest godina
kasnije, posle dogaaja 13. maja, od etrnaest miliona stanovnika bilo je
est miliona belaca (od kojih su bar jedan milion inili tek pristigli
imigranti), dva miliona crnaca i est miliona mulata. Meutim, koliko je
belaca iz tih popisa i statistika zaista bilo bele rase? Koliko je meu njima
bilo mulata svetlije puti, koje je drutvo smatralo belcima? Zbog seksualnih
odnosa s robinjama, koje su na to ili pristajale ili su bivale prisiljivane, u
Brazilu se pojavilo mnogo meanaca, i oni su u XIX veku predstavljali
veinu stanovnitva.
Nije bilo neuobiajeno da rob otkupi slobodu novcem koji je tekom
mukom utedeo, ili koji je dobio od dobrovoljnih priloga tipino afrikih
drutava kakva su u Brazilu bila veoma aktivna, kao to je to bilo jorupsko
drutvo esusu. Jednom nedeljno ili meseno, drutvo bi od svojih lanova
prikupljalo malu svotu novca te, skupivi dovoljno, predavalo bi taj novac
jednom od lanova, koga bi prethodno izabralo rebom, kako bi taj kupio
slobodu. Robovi sa istog imanja, ili iz istog naroda, redovno su davali
priloge u te svrhe, to ih je jednog po jednog oslobaalo. Osim toga,
ponekad bi i neki robovlasnik oslobodio neku robinju zato to mu je
podarila dete, ili nekog roba zato to mu je spasao ivot. Ili pak iz
119
zahvalnosti za neki izuzetan postupak. Ili onda kada bi eleo da rob zameni
njega, ili njegovog sina, kao vojnik u ratu, to se esto deavalo tokom
Paragvajskog rata.
Kako god da je povratio slobodu, Afrikanac je pred sobom imao izbor, a
ponekad i teku nedoumicu: da ostane u Brazilu, gde zajedno sa slobodom
nije stekao i dravljanstvo i graanska prava to su sticali samo
novoroeni slobodni Afrikanci ili da se vrati u Afriku. Mnogi su se vratili
u Afriku. Neki su ivot podelili izmeu Afrike i Brazila. Bili su to trgovci
afrikim proizvodima u Brazilu, odnosno brazilskim proizvodima u Africi.
Bili su to takoe i trgovci robljem, kao oao de Oliveira, na primer. Bio je
poreklom iz naroda Joruba i vratio se u Beninski zaliv kada je osloboen,
pa je tamo u Porto Novu i Lagosu uspostavio trgovinu robljem s Baijom,
sagradivi o svom troku svu neophodnu infrastrukturu za ukrcavanje
zarobljenih Afrikanaca.
234
Kao drugi primer moe nam posluiti oakim
dAlmeida, koji je vie puta odlazio u Afriku da trguje za svog biveg
gospodara, dok nije ostao na Robovskoj obali, u Ageu, gde se obogatio kao
trgovac robljem i osnovao grad Atoetu.
235
Naveu i primer ozea
Fransiska dos Santosa, poznatijeg pod nadimkom Kroja, ije je trgovake
prepiske, ukupno sto dvanaest pisama, Pjer Vere pronaao u Uidi.
236
Te
prepiske pokazuju kako su bile povezane dve obale Atlantika, obale
izmeu kojih su itave porodice esto ostajale podeljene, kako bi to bolje
trgovale: jedan brat bi ostao u Brazilu, a drugi bi se odselio u Afriku.
A ko su bili oni Afrikanci u Brazilu koji nikada nisu robovali? Takvih je
bilo malo. Bili su to oni afriki trgovci koji su u Brazil dolazili s tkaninama
iz Iebua, iz Benina, ili sa Zelenortskih Ostrva, sa kola oraiima,
sapunima, palminim uljem, nekim vrstama papriica i svim ostalim
proizvodima koji su prokrili put do trita u ogromnoj afrikoj zajednici i u
jo veoj zajednici crnaca i mulata roenih u Brazilu. Ovi drugi su ostali
verni Africi, u emotivnom, religijskom i kulturnom smislu.
Bili su to i deca i mladi koje su roditelji u Brazil slali da se koluju. Nije
bilo neuobiajeno, meu ljudima iz Gane i Kameruna, da afriki kraljevi,
politike voe i trgovci alju svoju decu u kole u Baiji. To je sa trojicom
svojih sinova uinio i oba od Lagosa, Kozoko, polovinom XIX veka.
237
Devojice i mlae devojke u Salvadoru su predavali na uvanje brazilskim
120
trgovcima koji su poslovali sa Afrikom. Jedna od tih devojaka koje su
studirale u Salvadoru bila je i erka plemenskog voe Komalangana, ili
iibua, koja se kasnije udala za Fransiska Felia de Sozu, uvenog
plemia iz Uide.
238
Drugi Afrikanac, mladi princ, zavrivi prethodno
studije u prestonici Baije, postao je engen, to jest upravnik naselja
Avhanigbo i jedan od najznaajnijih politikih voa u Badagriju. On se u
spisima pojavljuje pod imenom Gingem ili Gangan, ali to nije bilo njegovo
pravo ime, nego iskvaren oblik naziva njegove titule, engen.
239
Taj
Gingem ili engen dva puta je boravio u Brazilu: prvi put kao student, drugi
put, 1782. godine, kao politiki iseljenik, jer su ga iz Badagrija prognali, pa
je otiao u Salvador.
240
Politiki progonjenici su ponekada pretvarani u robove, a ponekad su
dolazili u Brazil i slobodni. Pod kojim su uslovima stupili na brazilsko tlo
to uglavnom nije zabeleeno, ali se moe pretpostaviti da su robovi bili
brojniji, jer je porobljavanje bilo vid politikog progona. Postoji jo
poznatiji sluaj, koji Aribald Dalzel opisuje u knjizi o ranom Dahomeju.
To je sluaj princa Fruka, koga je u Brazil prognao njegov neprijatelj, kralj
Tegbezu.
241
Verovatno su mu osloboeni robovi iz naroda Fon u Brazilu
kupili slobodu. injenica je da je u Baiji proveo dvadeset etiri godine, a
da sa Dahomejom nije izgubio kontakt. Ne treba gubiti iz vida ni mogunost
da je on svoje sunarodnike ohrabrivao da se vrate u Afriku. Kada je na
vlast doao kralj Kpengla, njegov prijatelj jo od detinjstva, poslao je svoje
ljude u Brazil da ga potrae. Lako su ga pronali, to dokazuje da se
pouzdano znalo gde je iveo. Njegov brazilski gospodar verovatno nije
imao pojma o tome da meu svojim robovima ima i vanog dahomejskog
princa; nemamo podataka o tome da li je ikada saznao. Posle smrti kralja
Kpengle, 1789. godine, Fruku je uzeo novo ime, brazilsko, D. eronimo, i
postao pretendent na presto. Izgubio je od Agongla.
Drugi uveni sluaj odnosi se na Nan Agontime, majku kralja Geza, koju
je kralj Adandozan prodao u roblje sa itavom njenom dvorskom svitom.
Kad je Gezo u Dahomeju doao na presto, u Brazil i na Karibe poslao je
nekoliko delegacija da pronau njegovu majku, ali bez uspeha. Tek e je u
XX veku pronai Pjer Vere, pod uslovom da je tano da je Nan Agontime,
kako Vere tvrdi, a sa tim se slae i Serio Fereti, osniva grupe Kerebatam
121
de Zomadonu, to jest Kaza das Minas, u gradu Sao Luis do Maranjao.
242
Jo jedan primer koji se moe pridodati sluaju engena od Badagrija
pronaao sam, iako mnogo kasnije, u dravi Rio Grande do Sul. oze
Kustodio oakim de Almeida, poznatiji kao princ od Uide, nije otiao u
Brazil kao politiki iseljenik bez novca: postao je uven po tome to je u
Porto Alegru iveo u izobilju.
243
Nisu, dakle, afriki kraljevi i plemii iveli samo po zajednicama
odbeglih robova. Mnogi kraljevi i poglavice iveli su kao i svi ostali u
tekom ropstvu, a da to niko nije znao. Iako su bili robovi, njihovi podanici,
koji su zajedno s njima dopali ropstva, i dalje su ih potovali. Ba kao onog
Makambira iz romana Crni kralj Koelja Neta. Ili kao one koji se na
svetkovinama maskiraju u kraljeve. Te svetkovine danas su samo folklorne
priredbe, ali moda u njima ima i neto vie od pukih uspomena iz
prolosti.
Mislim, pre svega, na marakatu. Marakatu je svetkovina koja podsea na
kraljevsku povorku. Prireuje se u severoistonom Brazilu. U ritmu
bubnjeva, koraaju kralj i kraljica sa ogromnim suncobranima, kao da su u
Africi, a podanici ih pozdravljaju. Pred kraljevskim parom plee devojka
koja u ruci dri lutku. Lutka se zove Kalunga to je simbol moi, jer lunga
ili kalunga znai mo na jeziku naroda Pende i drugih naroda iz Angole.
Sve doskora ne znam da li je jo uvek tako pre nego to krene
marakatu, svaki uesnik odlazi do lutke, dodiruje je i klanja joj se.
244
Eto
pokazatelja da je ta povorka, prikrivena folklornom sveanou, nekada
sluila da prikrije jednu drugaiju stvarnost, ne samo religijsku nego i
politiku, to nas navodi da pomislimo da je kralj marakatua u prolosti bio
zapravo afriki kralj koji je izlazio pred svoje podanike u izgnanstvu i tako
upravljao, a da to robovlasnici nisu ni znali, itavom mreom uzajamne
pomoi, zajednicom koja je mogla biti ratrkana na vie seoskih gazdinstava
i gradskih etvrti, ali koja je nastojala, na svoj nain i onako kako joj je to
bilo dozvoljeno, da ouva svoju Afriku u Brazilu.
Svetilita kandomblea, angoa i umbande nisu bila samo mesta na
kojima se ovek obraao nadzemaljskim biima, bila su to i arita
robovskog otpora surovim silama, ouvanja vlastitih vrednosti i uzajmnog
pomaganja. U Brazilu je, meutim, tokom XVIII i XIX veka bilo i evropskih
122
organizacija koje su prihvatale robove i bive robove, obavezavi ih da rade
za njih. Posebno treba napomenuti katolika dobrotvorna udruenja. Neka
od njih, kao to su to bile crkve posveene crnim svecima, na primer
Svetom Benediktu ili Svetoj Efigeniji, ili zatitnici robova, Naoj Gospi
Rozario, inili su iskljuivo Afrikanci i njihovi potomci, esto i pripadnici
samo jednog naroda.
Brojni su svodovi crkava, pre svega u Minas eraisu, koje su oslikali
Afrikanci, ili njihova deca, likovima crnih anela ili svetaca mulata. A ni na
skulpturama ne nedostaju belci dugog i iljastog nosa (istog onakvog kakav
se esto via na bronzanim kipovima Portugalaca u Beninu) prikazani kao
muitelji ili neprijatelji. Takva je i Aleiadinjova Vija Sakra u mestu
Kongonjas do Kampo.
Afrikanac je proeo svoje kulturne vrednosti sa onima koje potiu iz
Evrope. U muzici, u plesu, u kulinarstvu, u ureenju kue ili naselja. On je
takoe usvojio neke od tih evropskih vrednosti bez ikakvih izmena.
Naveu kao primer nekadanje orkestre robova, bivih robova i njihovih
potomaka, koji su po unutranjosti Brazila izvodili dela Hajdna,
Manhajmske kole i Mocarta. Stvarali su svoja dela kao da ive u
Nemakoj ili Austriji. To je, pored mnogobrojnih, inio i oze oakim
Emeriko Lobo de Meskita.
Najea je ipak bila meavina afrikih i evropskih kulturnih vrednosti
sa onim indijanskim, pre svega u organizovanju porodinog ivota,
rodbinskih veza i u odevanju. Dovoljno je uzeti za primer turban i tzv.
obalsko platno koje nose ene u Baiji. Izgleda da je turban preao put od
Afrike do Amerike i nazad, od Amerike do Afrike. Njega su moda prvi put
poele da nose luzitanskoafrike ene u Senegambiji ili Gvineji, a moda i
potomkinje Afrikanaca u Brazilu i na Karibima. U ostalim delovima Afrike,
enski turban se dugo nadmetao s pletenicama u kosi. to se tie
obalskog platna, nema sumnje da su Brazilke prve poele da ga nose kao
al preko ramena. Prenet je u Afriku i postao neizostavan deo odee
potomkinja robova koje su se vratile u domovinu predaka. Meutim, odea
ena iz Baije, iji je glavni odevni predmet svakako obalsko platno, ne bi
bila potpuna bez triju predmeta portugalskog kulturnog naslea: iroke
suknje, ipkane bluze i nanula.
123
Na sve strane nalazimo dokaze tog proimanja, meanja i stapanja
kulturnih vrednosti. U brazilskim gradovima, afrika naselja se meaju sa
evropskim. U narodnoj muzici zajedno sviraju afriki i evropski
instrumenti. Neko bi se ovde odmah setio i meanja verskih obiaja
kandomblea s katolikim na primer, na svetkovini Gospoda Naeg od
Bonfima, obiaj da se crkva pere, to ine ene prosipajui vodu s laticama
cvea iz upova, jeste ritual proienja svetog mesta koji se upranjava i
na jugu Republike Benin.
Afrikanac u Brazilu, i slobodan i osloboen, a naroito rob, igrao je
vanu ulogu u civilizovanju drutva, kao to je to dobro primetio jo
Bernardo Pereira de Vaskonselos, jedan od znaajnih brazilskih politiara iz
XIX veka. Bernardo Pereira de Vaskonselos je u Senatu, 1843. godine,
izgovorio ovu istinu: Afrika civilizuje Ameriku. Tu reenicu imam na
umu kada se setim porobljenog Afrikanca koji je iveo na brazilskom tlu
tokom XVIII i XIX veka. Pitao bih ga kako bi voleo da ga se seamo mi,
dananji Brazilci. Verujem da bi voleo da ne zaboravimo kako je bio na silu
ovamo doveden, da je proao kroz ponienja i patnju, ali bi voleo da se
setimo i kreativnosti koju je poklonio zemlji koja mu je ubrzo postala
domovina, da ju je uzdigao svojim radom i obasuo lepotom. Bili bismo ne
samo nepravedni i nezahvalni nego i posramljeni pred progonom,
ponienjem i patnjom robova kada bismo zaboravili njihovu vrlo znaajnu,
odluujuu ulogu u stvaranju Brazila. Ako neko zasluuje da bude
nacionalni heroj Brazila, onda je to rob.

1996.
124
Jedan afriki voa u Porto Alegru
Nisu Afrikanci uvek prelazili Atlantik okovani u potpalublju broda za
prevoz robova tokom robovlasnikog perioda. Bilo je, na primer, raznih
diplomatskih misija koje su u Brazil poslali kraljevi iz Beninskog zaliva,
kao to su zabeleili . F. de Almeida Prado
245
i Pjer Vere
246
. U Salvador
su se iskrcali dahomejski ambasadori 1750, 1795, 1805. i 1811. godine;
kralj Porto Nova poslao je svoje ambasadore 1810, a ologun od Onima ili
Lagosa 1770, 1807. i 1823, s tim to je te poslednje navedene godine
delegat nosio poruku o priznavanju nezavisnosti Brazila, i to ne samo od
kralja Lagosa nego i od njegovog sizerena, vladara obe od Benina. Nije bila
retkost da afriki kraljevi i plemstvo alju svoju decu u Baiju na
kolovanje. esto su obavljali i potanske usluge, ili ili na poslovna
putovanja izmeu takozvane Robovske obale i Brazila. Sve te prie o
ondanjim prilikama veoma su arolike. Donedavno se nita o tome nije
znalo. Dovoljno je podsetiti se, za poetak, trgovinskih aktivnosti Pjera
Tamate, koji je kao deak odveden iz naroda Hausa u roblje, pa se zatim
kolovao u Francuskoj, gde su ga smatrali Brazilcem. Kasnije je postao
sekretar kralja Porto Nova, a potom, kada je vladar alafim od Ojoa odluio
da od tog grada naini punkt za ukrcavanje roblja na brodove, poto je
posao u Uidi ve bio poeo da propada, Pjer Tamata je postao njegov
najznaajniji trgovac.
247
Bilo je i Afrikanaca koje je politiko progonstvo dovelo do Baije. Meu
tim izgnanima bilo je i pripadnika kraljevskih porodica, koji su uglavnom
dolazili kao robovi. Kako bi se zatitili, skoro uvek su skrivali svoj
identitet. Samo pojedini njihovi zemljaci znali su da im je sapatnik u
ropstvu od kraljevske loze. Oni su oseali da moraju uiniti sve kako bi im
kupili slobodu, a jo vie su se smatrali obavezanima da uvaju u tajnosti
njihov identitet. Meutim, bilo je i prineva veoma retkih, dodue koji
nisu bili tako oprezni i koji nisu oklevali da saopte svojim gospodarima
kakve su vane poloaje zauzimali u Africi. Gospodari im uglavnom nisu
verovali.
125
Krajem XVIII veka, uveni trgovac robljem Aribald Delzel ukratko nam
je ispriao priu o oveku koji je, sve do tada, bio engen, to jest upravitelj
etvrti Avhanigo i neko vreme najmoniji velikodostojnik u Badagriju.
248
Nazvao ga je Gingem, pomislivi da mu je vlastito ime a ne titula
249
, te
zapisao tu re onako kako ju je uo. Taj Gingem ili engen dva puta je
iveo u Baiji, ali razliitim ivotom. Prvi put kao student, dok je bio mlad,
verovatno za vreme vladavine svog oca, koji je nosio istu titulu. Nakon
oeve smrti, borio se za vlast u Badagriju s drugim politikim voom,
Sesuom, i pobedio ga 1776. godine. Meutim, nekoliko godina kasnije,
akran, upravitelj etvrti Iegba, doao je na vlast. engen je 1782. proteran
u Brazil.
250
Dvadeset robova je bilo ukrcano na isti brod, kako bi potvrdilo
da je isporuen,
251
to dokazuje da je on zaista bio politiki iseljenik.
Slobodni Afrikanci koji su dolazili u Brazil esto su sa sobom dovodili
robove, umesto da nose novac. Nekada bi ih prodavali jednog po jednog,
ve prema potrebi, kao da su im oni bili devize koje samo treba promeniti
za domau valutu.
Veoma je poznata i pria o Fruku, sinu ili unuku kralja Agae od
Dahomeja (oko 17161740), kojega je u roblje prodao kralj Tegbezu
(17401774), zajedno sa mnogim njegovim srodnicima. Fruku je iveo u
Brazilu dvadeset etiri godine, dok ga njegov prijatelj iz detinjstva i
Tegbezuov naslednik, kralj Kpengla (17741789), nije pozvao da se vrati u
Afriku. U njegovoj vladi, Fruku je obavljao bar jednu vanu funkciju: poto
je teno govorio portugalski, bila mu je poverena trgovina sa strancima u
luci u Uidi. Kada je preminuo Kpengla, 1789. godine, Fruku je tada ve pod
imenom koje je prihvatio u Brazilu, D. eronimo, odluio da se bori za
presto, uz veliku podrku naroda, kako stoji u istorijskim izvorima, ali ga je
pobedio Agonglo, koji je vladao do 1797. Posle izbora Agongla za kralja,
Fruku se vie ne pojavljuje u istorijskim izvorima.
252
Karlj Adandozan (17971818) takoe se posluio robovlasnikim
sistemom u Americi kako bi kanjavao svoje politike protivnike. On je
trgovcima robljem prodao Nan Agontime, majku kralja Geza (18181858),
zajedno s mnogim njenim pratiljama. Pjer Vere je pretpostavio da je Nan
Agontime osnovala svetilite Kerebatam de Zonadonu, ili Kaza das Minas,
126
u gradu Sao Luis de Maranjao, gde se potuju sva vudu boanstva
preminuli kraljevi Dahomeja, od prvog do Agongla.
253
Ako je Vereova
pretpostavka tana, Nan Agontime je promenila ime u Marija ezuina, jer
usmena tradicija kae da se tako zvala osnivaica Kaza das Minasa.
Antropolog Serio Fereti, koji ve dugo prouava Kerebatam de Zonadonu,
tvrdi da stare vudu svetenice nikada ne spominju afriko ime osnivaice i
smatra da razlog za to lei u potrebi da se sauva tajna o osnivanju
svetilita. Svetenice, meutim, otvoreno istiu da su ene koje su osnovale
svetilite dole iz Afrike u Maranjao istim brodom. Fereti pretpostavlja da
Majka (ili Noe) Marija ezuina i Nan Agontime nisu ista osoba. Moda je
kraljica proglasila ovu drugu za svetenicu.
254
Isto je tako mogue da je
Majka ezuina bila roaka ili pratilja dahomejske kraljice te da je
postavljena kao prvosvetenica Kaza das Minasa, kako bi Nan Agontime
svoj identitet odrala u tajnosti.
I kralj Gezo je prodavao ljude kraljevskog roda Baiji, kao, na primer,
Mino, jednu od Adandozanovih ena. Ona se u Salvadoru udala za oakima
dAlmeidu, roba koji se posle oslobaanja vratio u Afriku i postao veliki
trgovac robljem. Verovatno je zbog toga oakim dAlmeida, zvani oki,
otiao u Age, a ne u Uidu, gde bi njegovoj eni mogao nauditi Gezo.
255
Jedan Afrikanac koji je robovao zajedno s njim, Antonio Almeida, takoe
se vratio na afriku obalu da trguje robljem. Pravo ime mu je bilo Olufade.
Bio je, kako stoji u istorijskim izvorima, sin Olukokuma, kralja Izejina.
256
Dvojica samoproklamovanih prineva, koji su na sav glas uzvikivali ko
su, odnosno ko su eleli da budu, zvali su se Benvindo i Kandido da
Fonseka Galvao. Ovaj drugi je bio sin onog prvog, poznat i kao Oba II od
Afrike. Benvindo je bilo ime navodnog sina ili unuka vladara s titulom
alafim, Abioduna (17741789), iz Ojoa. Benvinda su prodali kao roba
Brazilu poetkom XIX veka, ali ga je gospodar oslobodio, pa je on okuao
sreu s traganjem za dijamantima u Baiji, gde se potom rodio Kandido.
U knjizi koju mu je posvetio, Eduardo Silva
257
opisuje Kandida kao
mudrog i izuzetnog oveka. Bio je visok i snaan, istakao se tokom
Paragvajskog rata, iz koga se vratio kao zastavnik. Nastanio se u Rio de
aneiru i postao je poznat kao princ princ u egzilu ne samo meu
127
Jorubama (pre svega meu onima koji su se, doavi iz Baije, okupili u
kraju koji je dobio ime Mala Afrika) nego i meu ostalim Afrikancima i
njihovim potomcima, bili oni robovi, osloboeni robovi ili slobodni graani.
U jednom od lanaka koje je imao obiaj da pie na temu dravnih,
gradskih i narodnih problema, otvoreno je tvrdio da sebe smatra nosiocem
boanskog prava, po nasledstvu od dede Abioduna, dodajui i sledee
rei: omo-obaa me je oba, to znai: sin kralja je kralj.
258
Kako su njegovi savremenici smatrali, Kandido je bio pijanac i
megaloman, ali se car Pedro II nije ustruavao da ga prima na svom dvoru u
Sao Kristovau. Svake subote princ Oba II (njegov otac, Benvindo, bio je
Oba I), ovek dugih brkova, elegantne bradice, s minuom u nosu, u
oficirskoj uniformi, okien odlikovanjima koja je zaradio u ratu,
prisustvovao je ceremoniji celivanja cara u ruku. Ostalim danima u nedelji
nosio je eir, crni frak i bele rukavice. Takoe je nosio i tap i kiobran.
tap je bio obeleje brazilske elite onog vremena, a kiobran obeleje
alafima. Melo Morais Filjo, koji ga je poznavao, pripoveda nam o tome
kako bi mnogi crnci kleknuli pred njim kad bi ga ugledali na ulici, kao i to
da su ga izdravali oni koji su se smatrali njegovim podanicima, plaajui
mu svakog meseca odreenu svotu.
259
Pad i progon brazilskog cara predstavljali su teak udarac za princa Obu
II. Kada je proglaena Republika Brazil, on ne samo da je postao omraen
nego su ga i javno poniavali. Umro je za manje od osam meseci, sam i
nezatien. Eduardo Silva pie: Iznenauje to to je njegova smrt bila
glavna vest na naslovnim stranama dnevnih novina u Riju, a skoro svi lanci
o njemu istakli su koliko je popularan bio taj princ i koliko je veliko bilo
pleme koje ga je potovalo.
260
Sasvim su drugaiji bili ivot i smrt jednog drugog princa, koji je
prihvatio brazilsko ime oze Kustodio oakim de Almeida.
261
On je stigao
u Brazil oko 1864, ne kao rob, ve kao slobodan ovek koga su prognali iz
domovine. Nisu poznati razlozi njegovog dolaska u Brazil. Da li je proteran
zbog nekog politikog razloga? Ili je moda sam pobegao? Ili su ga Britanci
prisili da se odseli? Kustodio oakim je stalno tvrdio da od britanskog
konzula svakog meseca prima novanu nadoknadu u funtama, pod uslovom
da se dri dalje od Afrike.
128
Odakle je doao? Njegovi savremenici iz drave Rio Grande do Sul bili
su uvereni da potie sa Kosta da Mine, to nita ne govori, budui da se
nazivom Kosta da Mina u Brazilu u XVIII i XIX veku oznaavala i Zlatna
obala i Beninski zaliv. Crnac iz Mine mogao je biti Fante, Gan, Aanti,
Gum, Fon, Eve, Mahi, Hausa ili Joruba. Na nekim mestima, kao to je Rio
de aneiro, bilo kojeg Afrikanca koji nije iz Angole, Konga, Gabona ili
Mozambika nazivali su Minom.
Sve to znamo o Kustodiju oakimu potie iz tampe u dravi Rio
Grande do Sul iz prvih decenija XX veka. Prema tim lancima, on je
napustio rodnu zemlju 1862, kad mu je bila trideset jedna godina. Meu
Afrikancima iz Porto Alegra bio je poznat kao Princ iz Uide, ali moda nije
imao naroitih, ili ikakvih veza sa tim afrikim gradom. Moda su mu
pripisali tu titulu jer se tamo ukrcao na brod. Meutim, moda je on bio i
voa zajednice Afrikanaca iz Uide u nekoj susednoj oblasti, poput onih
polunezavisnih, kakvih je bilo u etiri naselja u Badagriju. Jednom od njih
je upravljao engen. Ne mogu da odolim pretpostavci da je Kustodio
oakim bio jedan od voa upletenih u borbu Francuske i Velike Britanije za
prevlast nad Beninskim zalivom. Nee biti da je sasvim sluajno otiao iz
Afrike samo nekoliko meseci nakon britanskog osvajanja Lagosa i
Badagrija.
Kustodio oakim je stigao u luku Rio Grande tek dve godine nakon to
je otiao iz zapadne Afrike, to znai da nije otputovao pravo u Brazil.
Moda je najpre otiao u Veliku Britaniju ili pak u Montevideo ili Buenos
Ajres, budui da su oba ta grada imala vrste veze s Britancima. Ako je
tako bilo, lako je pogoditi zato je odluio da se po dolasku u Brazil nastani
ba u dravi Rio Grande do Sul: bilo je dovoljno samo da pree granicu.
Kustodio oakim je iveo u gradu Rio Grandeu vie godina. Kasnije se
preselio u Bae. U tim je gradovima osnovao afrike hramove, budui da je
bio potovalac vudu boanstva Gum (ili, u afrobrazilskoj tradiciji, orie
Oguma). Postao je poznat i kao strunjak za leenje biljem.
Godine 1901, Kustodio oakim se nastanio u Porto Alegru. Kupio je
kuu u Ulici Lopo Gonsalves, broj 496. U toj vili iveo je sa pet keri i
trojicom sinova u tampi iz tog vremena nigde se ne spominje da je imao
suprugu, ili supruge. Taj kraj su naseljavali uglavnom italijanski imigranti i
129
njihovi potomci. Malo-pomalo, meutim, stari Afrikanci i crni Brazilci
poeli su da se nastanjuju oko prineve kue, verovatno zato to su eleli
da ive blizu oveka koga smatraju voom. Kako su godine prolazile,
rastao je broj njegovih ukuana. Na kraju ih je bilo dvadeset pet (ne
raunajui poslugu), to je predstavljalo pravi mali kraljevski dvor.
Kustodio oakim je iza kue imao konjunicu za trkake konje. Smatrao
se velikim strunjakom za konje i lino se starao o grlima. Svake nedelje,
jedan ili vie njegovih konja trkao se na hipodromu u Porto Alegru. Budui
da je Kustodio oakim poznavao konje, moemo pretpostaviti da se on nije
rodio na afrikoj obali, gde konja zbog cece muva uopte nije ni bilo, nego
u savani. Treba, meutim, imati u vidu i to da je, pre dolaska u Porto
Alegre, Kustodio oakim trideset sedam godina proveo u oblasti uvenoj
po gajenju konja, a mogue je i da je usvojio ukus i navike pravog gaua
tek u Brazilu.
Kustodio oakim je imao i koije, koje je drao u pomonoj zgradi iza
kue. Ta e zgrada kasnije postati garaa za njegov evrolet. U to vreme, na
ulicama Porto Alegra nije se moglo videti vie od desetak ili petnaestak
automobila, jer su samo bogati ljudi mogli da ih priute. Kustodio oakim
je, bez ikakve sumnje, pripadao toj drutvenoj klasi. Imao je jo jednu
kuu, na plai Sidreira. Tamo je obino boravio tokom leta, uvek u
ogromnom drutvu.
U svojoj kui u Porto Alegru ne samo da je doekivao mnoge goste i
posetioce ve je pruao utoite i ljudima s finansijskim ili zdravstvenim
problemima. I dalje je leio bolesnike biljem, koristei se poznavanjem
tradicionalne afrike medicine. U tom poslu dugo mu je pomagao sin nekog
nemakog doseljenika. Momak mu je pokucao na vrata kao pacijent, da bi
mu na kraju postao pomonik te ostao da radi kod njega.
Svake godine, na roendan, princ je organizovao trodnevnu proslavu, i to
na afriki nain. Guverner drave Rio Grande do Sul, Bores de Medeiros,
uvek je prisustvovao proslavi. Posle ukidanja robovlasnitva i proglaenja
republike, ljudi poput Kustodija oakima postali su potencijalni birai. A
Bores de Medeiros je dobro znao da prineva lepa re moe da mu
obezbedi mnogo glasova Brazilaca afrikog porekla.
Bio je visok vie od metar i osamdeset tri, snaan i pun energije. Teno
130
je govorio engleski i francuski, ali, zanimljivo, portugalski nikada nije dobro
nauio. Uglavnom se oblaio u crno, po evropskoj modi; meutim, u
posebnim prilikama, nosio je afriku odeu, ili meavinu afrikih i
evropskih odevnih predmeta iz XVIII veka. Nikada nije proputao da stavi
svoj britanski orden. esto je nosio crveni fes ili belu kapu s naunicama,
slinu konoj kapi iz naroda Akan; na veini fotografija pui veliki tompus i
gleda u depni sat s debelim zlatnim lancem.
Princ iz Uide preminuo je 28. maja 1935; navodno, premaivi stotu.
Ponosio se svojom poodmaklom dobi i nije proputao priliku da to istakne.
Za stoti roendan je napravio slavlje koje su gradske novine opisale kao
najvee ikada vieno u Porto Alegru.
262
Toga dana, uzjahao je jednog svog
konja bez iije pomoi, kako bi dokazao da je jo uvek krepak. Sahranjen
je u skladu sa zapadnoafrikim obiajima: na zaprepaenje njegovih
prijatelja belaca i katolika, svetkovina posle sahrane trajala je nekoliko
dana, uz muziku, ples i posluenje.
Kustodio oakim je iskoristio ugled i bogatstvo da pomogne
Afrikancima iz svoje zajednice, i to u dravi gde je diskriminacija crnaca
bila izuzetno izraena. Zbog harizme, a moda i zato to je bio aristokrata,
belci ne samo da su ga prihvatili nego su ga i voleli, ak mu se divili. Niko
nije znao otkud mu toliko bogatstvo, budui da se nije znalo ime se bavi,
osim to lei biljem i, nesumnjivo, rukovodi zajednicom. Mogue je da je
primao, kao to je tvrdio, mesenu novanu nadoknadu od britanske vlade,
ali ne znamo zato su morali da mu isplauju tu sumu, niti kako su to
izvodili. Do danas nisam pronaao dokaz o tome da ga je izdravao
Britanski konzulat u Porto Alegru, ili diplomatska predstavnitva britanske
krune u Montevideu, Buenos Ajresu ili Rio de aneiru. A u Ministarstvu
spoljnih poslova u Londonu nisam pronaao nikakav trag o ozeu Kustodiju
oakimu de Almeidi, niti potvrdu o plaanju neke svote novca bilo kom
Afrikancu u Porto Alegru.
teta to niko, izgleda, sedamdeset jednu godinu, koliko je Kustodio
oakim iveo u Brazilu, nije bio dovoljno znatieljan da ga upita za njegovu
ivotnu priu, niti se zanimao da je zapie. ak ga ni novinari nisu pitali za
njegovo afriko ime. Nina Rodriges i Manuel Kerino, u Baiji, i Silvio
Romero, u Rio de aneiru, bili su izuzeci, dok je veina savremenika princa
131
od Uide smatrala da crnci nemaju istoriju. Po miljenju Silvija Romera,
sramota je to to Brazilci nisu prouavali Afrikance koji su pokraj njih
iveli i koji su im radili u kui.
263
Poto se posvetio prikupljanju narodnih
pesama i pria, od kojih su mnoge afrikog porekla, znao je koliko je
vredno ono to se proputa. Zato je nagovarao strunjake za afrike jezike i
druge oblasti da naue od bivih robova, pre nego to oni izumru, sve to su
ovi zapamtili o svojim jezicima, narodima, obiajima i rodnim krajevima.
Na nau alost, niko ga nije posluao.

1997.
132
Kupovina i prodaja Kuran u Rio de aneiru u
XIX veku
Dana 22. septembra 1869, grof Gobino, u to vreme francuski ambasador u
Brazilu, zapisao je u jednom politikom izvetaju
264
da francuski knjiari
Foon i Dipon svake godine, u svojoj knjiari u Rio de aneiru, prodaju
gotovo stotinu primeraka Kurana. Iako je bio veoma skup (izmeu trideset i
pedeset francuskih franaka), kupovali su ga skoro iskljuivo robovi i
nekadanji robovi, koji su morali da se odreknu mnogo ega ne bi li je
priutili. Neki su je kupovali na rate i trebalo im je godinu dana da je
otplate. Poto je Kuran napisan na arapskom i to rukom, u ono vreme se
jo uvek nisu tampali (to mi je predoio Don M. Hanvik) Foon i Dipon
su uvozili i gramatike arapskog jezika sa objanjenjima na francuskom,
poto su robovi i nekadanji robovi eleli da naue taj jezik kako bi itali i
razumeli svetu knjigu u originalu.
Gotovo sa sigurnou moemo tvrditi da je Gobino bio stalna muterija
francuskih knjiara. Bio je diplomatski predstavnik Francuske, ali i poznati
pisac, autor kontroverznog dela Esej o inteligenciji ljudskih rasa. Veinu
tek objavljenih francuskih knjiga verovatno je lako uspevao da pronae kod
Foona i Dipona. Navraao bi u njihovu knjiaru svake nedelje, tako da su
dvojica kjiara ubrzo poela bez ustezanja da govore pred njim o prodaji
knjiga (i to naroito onih zabranjenih) robovima. Gobino je, dakle, novosti
dobijao iz najboljeg mogueg izvora, iz prve ruke, pa nije imao nikakvog
razloga da namerno povea broj prodatih primeraka Kurana u svom
izvetaju. Ako pretpostavimo da je on preterao, to je inio u nekim drugim
prilikama, te da su Foon i Dipon prodavali samo pedeset primeraka
godinje, i taj broj dovoljno govori o sledeem: prvo da je broj Afrikanaca
islamske veroispovesti, ili njihovih potomaka, u prestonici Carstva tog
vremena, bio mnogo vei nego to se ini na prvi pogled; drugo,
zakljuujemo da su posredi bili strogi muslimani, budui da nisu prihvatali
svetu knjigu na bilo kom jeziku osim na onom na kome ju je Muhamed
zapisao.
133
Moda mnogi kupci Kurana nisu ni mogli da ga itaju, ali su svakako
hteli da ga poseduju, kao riznicu boje rei, kao stvar prestia, kao izvor
natprirodnih sila, ili kao materijalni dokaz svoje vere. Kako tvrde dvojica
vrsnih istraivaa Nina Rodriges, krajem XIX veka u Salvadru, i oao do
Rio, poetkom XX veka u Rio de aneiru prvo to je privlailo panju
posetioca muslimanske kue bile su svete knjige poreane na stolu.
265
Veina Musulmija, Muurumima ili Malea (kako su katolici i sledbenici
afrobrazilskih kultova nazivali crnce muslimane) mogla je da ita Kuran, ili
je makar elela da se za to osposobi. Verovatno su glavni kupci arapskih
gramatika u knjiari Foona i Dipona bili mladi ljudi koji su se kolovali u
skladu sa islamskim uenjem.
oao do Rio je bio izvrstan novinar, ali ni najmanje nije potovao
veroispovesti Afrikanaca i njihovih potomaka, niti bilo koje druge religije;
bio je ironino i kritiki nastrojen prema svima njima. To objanjava
njegove stavove u spisima o islamu u Rio de aneiru i potvruje nam da su
ti spisi autentini. Zato ne sumnjam u njegove tvrdnje da su mladii morali
marljivo da ue, da bi postali hode, te da je u gradu bilo onih koji su mogli
da ih poduavaju Kuranu. Jedan njegov sagovornik tvrdio je da su uenike
koji uspeno poloe sve ispite za svetenika vodili na konju, i to ulicama
nekog predgraa gde ga ljudi nisu poznavali, odajui im tako poast.
U vezi s muhamedancima iz Rija, oao do Rio tvrdi isto ono to je i
Nina Rodriges zapisao o muslimanima iz Baije: obrazovali su gotovo
potpuno zatvorenu zajednicu. Nina Rodriges je, meutim, pogreio kada je
naivno poverovao u ono to su mu ispriali imam iz Salvadora i mnogi
drugi muslimani. Oni su tvrdili da su Musulmiji u Riju podjednako dobro
organizovani, da poseduju damiju i javno prireuju svetkovine i
ceremonije, bez skrivanja. Kasnije je Nina Rodriges doao do dodatnih
podataka o toj damiji. Prema tim podacima, svi su imali pristup damiji, a
odravala ju je arapska zajednica. Podaci su, meutim, netani. Sve do
kraja XIX veka, broj doseljenika iz Otomanskog carstva bio je gotovo
zanemarljiv: samo tri hiljade dvadeset tri od 1846. do 1889. godine.
266
Osim toga, skoro svi su bili sirijski i libanski hriani koji su beali pred
najezdom Turaka.
Roe Bastid je takoe olako poverovao u postojanje damija u Rio de
134
aneiru i Sao Paulu.
267
Sa sigurnou moemo tvrditi da nisu postojale
graevine za javno ispovedanje islama. Takozvani maakaliji (naziv moda
potie od hausanske rei masallachi), obredne prostorije, verovatno su se
nalazili u kui imam ili hod. U Riju, na poetku XX veka, glavni
maakali nalazio se u Ulici Barona od Sao Felia, u imamovoj kui.
Drugaije nije moglo biti ni u drugoj polovini XIX veka, budui da su
zakoni Carevine Brazil (a naroito Krivini zaakonik iz 1830) zabranjivali
ispovedanje bilo koje religije, osim katolike, u bilo kakvoj javnoj zgradi
koja bi liila na hram. Tek 1870, kako bi se usvojili zahtevi nemake
zajednice imigranata, dozvoljeno je ispovedanje protestantske vere. Pre
toga, u Brazilu nije bilo javnih protestantskih hramova, pa ak ni jedne
jedine sinagoge koja bi izgledala kao pravi jevrejski hram, iako su jevrejski
obredi bili tolerisani, pod uslovom da ostanu iza zatvorenih vrata. Prema
tome, ono to su sagovornici Nine Rodrigesa nazvali damijom verovatno je
bila imamova kua, gde su se vernici petkom okupljali i zajedno molili.
Meutim, ipak je to bila prava damija, slina maakaliju u Salvadoru iz
vremena Nine Rodrigesa, to jest kui imama Luisa, u Ulici Alegrija, broj
3.
268
Gobino je jasan: poto u Brazilu ispovedanje islama nije bilo dozvoljeno,
muslimani su pokuavali da prikriju svoju veru, pretvarajui se da su
hriani. Kada bi ih pitali ko je od njihovih prijatelja musliman, odgovor bi,
gotovo uvek, bio sledei: nema ih mnogo, oni su beznaajna manjina, na
prste se mogu izbrojati. ak i nakon ukidanja ropstva i proglaenja
republike, muhamedanci su tvrdili da ih nema mnogo. Svoju veru i dalje su
ispovedali u tajnosti. Razlog za to bila je njihova prolost.
Istraivanje policijskih arhiva u Rio de aneiru, Sao Luisu, Resifeu,
Salvadoru i drugim brazilskim gradovima pokazalo bi kakvu su
diskriminaciju pretrpeli muslimani u doba carstva. Istraivanje bi takoe
otkrilo potpuno neznanje policijskih slubenika o islamu. Oni su mislili da
su muslimani, pored toga to su bili neposluni, inili opasnu i
nepokolebljivu sektu, uvek spremnu na pobunu.
Neki primeri za primenjivanje sile na muslimane pojavljivali su se i u
tampi, iako veoma retko, budui da su reportae o prestupima robova i
bivih robova bile ve istroena tema. Meutim, u novinama iz XIX veka,
135
pokatkad nailazimo na upeatljive primere diskriminacije muslimana. U
izdanju lista Korejo Merkantil od 21. septembra 1853. objavljen je lanak
izvesnog dopisnika iz Pernambuka,
269
o sledeem dogaaju. Poetkom
meseca, policija u Resifeu uhapsila je grupu Afrikanaca koje je predvodio
neki hoda, pripadnik naroda Nago, izvesni Rufino, poznat i po nadimku
Abunkare. Ta grupa je navodno osnovala novu versku sektu. Kod
Abunkarea je pronaena knjiga za koju je on izjavio naivno pie
novinar da je Kuran, kao i mnogi spisi na hebrejskom (sic!). Policija
je ispriala novinaru da je Abunkare osloboeni rob, jedan od
najposveenijih muslimana, da je pravi fanatik koji nasiljem odgovara na
ispovedanje svake druge religije. Dopisnik je sm dodao da Abunkare
zasluuje da ode u zatvor, poto je obian prevarant koji iskoriava svoje
prijatelje vernike, prisiljavajui ih da ga izdravaju. Zakljuak je bio
sledei: zbog tog Muhamedovog sledbenika, Resife je nekoliko dana proveo
u stanju uzbune, poto su mnogi stanovnici tog grada mislili da robovi
spremaju pobunu.
U reportai od naredne nedelje, isti taj novinar nas obavetava da je
Abunkare puten na slobodu, poto sudske vlasti u njegovom ponaanju
nisu zapazile nita to bi se moglo smatrati opasnim po javni red i mir.
Novinar je na to reagovao ogoreno, predlaui da se Abunkare smesta
protera u Afriku, kako vie ne bi nahukavao druge robove svojim
izopaenim religijskim stavovima.
270
Roe Bastid, ba kao i Artur Ramos
271
pre njega, nisu verovali da su
takozvani Musulmiji istinski sledbenici islama. Obojica su smatrala da ti
crnci nisu pravoverni muslimani, ve sledbenici neke sinkretike
veroispovesti, meavine islama i paganskih kultova, te da su takvu
meavinu doneli sa sobom iz Afrike. Zanimljivo je da su ta dva autora, koja
su uvek blagonaklono gledala na takozvano narodno katolianstvo, bila
veoma stroga u prosuivanju o tome kakav treba da bude pravoverni
musliman. Jo je zanimljivije to oni smatraju dokazima sinkretizma
odreene obredne predmete koji su bili sasvim legitimni u nekim ograncima
islama, kao to su kone torbice sa stihovima Kurana, salat al-itsiqa, to
jest molitva za kiu, verovanje u jiin, ploice sa stihovima Kurana ispirane
vodom koju bi vernici potom pili.
136
oao do Rio nije bio ni antropolog ni sociolog. Nije bio opsednut, za
razliku od mnogih drugih u Brazilu i na Kubi, pitanjima kulturne asimilacije,
odgovorima na tu asimilaciju, niti sinkretizmom. Pisao je o onome to vidi i
o onome to mu drugi priaju. Po njemu, kao i po Manuelu Kerinu i Nini
Rodrigesu, muslimani su samo nastojali da valjano izvravaju svoje verske
obaveze, i to u neprijateljskom okruenju. Progon muslimana u Rio de
aneiru prekinut je nakon ukidanja ropstva i proglaenja republike. Policija
se prema njima ophodila sa vie potovanja nego prema potovaocima
afrobrazilskih kultova,
272
iji su buni obredi esto uznemiravali susede.
U prestonici Republike Brazil, kako tvrdi oao do Rio, afriki muslimani
imali su imama (ili lemana), koji je iveo u Ulici Barona od Sao Felia,
kadije ili alikalije (i to je hausanska re, alkali), sudije nieg ranga i ljude
zaduene za organizovanje zajednikih molitvi i svetkovina. Praktikovali su
i obrezivanje (kola), postili su o Ramazanu i bili su mnogoenci. Strogo su
se molili pet puta na dan (kissium), uz obavezno prethodno obredno pranje.
Nosili su bele tunike (abada) i crvene fesove (fila). Uvee ne bi isputali iz
ruke brojanice (tessuba). oao do Rio ne spominje da su klali ovnove za
praznike Id al-Adha i Id al-Fitr, ali su verovatno i to praktikovali, kao to
su u Baiji zabeleili Nina Rodriges
273
i Manuel Kerino
274
. Obavljali su,
iako u tajnosti, i neku vrstu verskog prirunika. Kako nas obaveteva Nina
Rodriges,
275
supruga lemana iz Salvadora rodila se u Brazilu, a islam je
primila u Rio de aneiru, gde je neko vreme ivela.
Gobino u izvetaju pie da su svi crnci muslimani bili Mine, etnonim
koji je u Rio de aneiru i ostalim krajevima na jugu Brazila oznaavao
svakog Afrikanca koji nije Bantu, odnosno svakoga ko se ukrcao na brod za
Brazil u bilo kojoj luci du itave obale od Senegala do francuskih
zapadnoafrikih kolonija. On je takoe spomenuo da se dobar deo
muslimana iz Salvadora nakon osloboenja vratio u Afriku, ali i da su neki
odluili da se odsele u Rio de aneiro. etrdeset godina kasnije, oao do
Rio je potvrdio Gobinoove rei: mnogi muslimani iz Rija poreklom su bili
iz Baije. Mogue je da oni nisu eleli samo da ive daleko od svojih bivih
gospodara nego i da pobegnu zbog linih razmirica sa sugraanima, ili zbog
nepoverenja i diskriminacije, koji su usledili nakon pobune robova iz prve
etiri decenije XIX veka.
137
Po dolasku u Rio, ti doseljenici iz Baije nalazili su mnoge Mine koji su
se tamo iskrcali doputovavi s afrike obale. Drugi su bili dopremljeni sa
severoistoka, kako bi ih gospodari prodali robovlasnicima u Rio de aneiru
ili Sao Paulu, kada je proizvodnja kafe bila na vrhuncu. Ta meuregionalna
trgovina robljem zapoela je oko 1830, intenzivirana je posle 1850, a
vrhunac je dostigla sedamdesetih godina XIX veka.
276
Posledica te prisilne
migracije bio je rast etnike grupe Bantu u Rio de aneiru koji je trajao pet
decenija. To su bile takozvane Mine, pripadnici raznih naroda, ne samo
naroda Joruba, nego i Fon, Hahusa, Gan, Gun, Eve, Bariba, Fante, Bornu,
Nupe, Grunse, Mahi i Mandinga.
Neposredno pre ukidanja ropstva, odbegli i osloboeni robovi koji su
dolazili sa severa poeli su u Riju da stvaraju zajednice prema poreklu. Ali
ne prema svom afrikom poreklu, ve brazilskom. Crnci iz Baije, naroito
Jorube i Nagoi, ali i mnogi drugi, teili su tome da se nastane u istom kraju,
obino blizu nekog oveka ili ene od ugleda nekog svetenika
babalorie, ili svetenice jalorie, ili pak nekoga ko je tamo doao ranije i
uzdigao se u drutvenom ili ekonomskom smislu. Na prelazu iz XIX u XX
vek, mnogo porodica iz Baije ivelo je u jednom kvartu Rio de aneira,
pored Trga Onze, koji se u narodu nazivao Mala Afrika. U Maloj Africi nije
bilo mnogo ulica u kojima su preovladavali muslimani. Bile su to ulice
Didaka Akalskog, Barona od Sao Felia, Ospisiova, Nunsiova i
Amerika.
277
Muslimani su nastojali da ive u istom naselju. Meutim, nije vera u
afrika boanstva, ili u Alaha, ili pak u Hrista odluivala o tome gde e ko
da ivi, niti je o tome odluivala etnika pripadnost. Presudno je bilo to to
dolaze iz Salvadora. Tako je nastala zajednica koju moemo nazvati
baijskom dijasporom. Taj nov identitet promenio je drutvene i ekonomske
odnose. Preko Salvadora su se iz Lagosa ili Uide uvozili kola oraii,
palmino ulje, korali, sapun i obalsko platno. Tako se u Rio de aneiru
dogodilo isto ono to e se dogoditi i sa Afrikancima koji su se iz Brazila
vratili u Afriku, pa tamo, u gradovima kao to su Akra, Aneo, Uida,
Badagri, Porto Novo i Lagos, osnovali etvrti, stvarajui nov kolektivni
identitet, identitet Brazilaca.
Crnci muslimanske vere u Riju nisu nikada bili toliko brojni kao u
138
Salvadoru, gde je, kako tvrdi Nina Rodriges, svaki trei stari Afrikanac, pre
pobune iz 1835, bio muhamedanac.
278
U Gobinoovo vreme, islam je u Riju
imao dovoljno sledbenika da bi se obezbedilo nekoliko desetina primeraka
Kurana godinje i da bi ta knjiga postala veoma traena u knjiari Foona i
Dipona. Tri i po decenije kasnije, Rio de aneiro vie nije bio povoljno
trite za prodaju Kurana. Kada je oao do Rio u novinama objavio svoj
lanak o veroispovestima u prestonici, broj muslimana ve se bio znatno
smanjio. Moda neki njegovi podaci potiu iz prolosti. Bliske prolosti, ali
ipak iz prolosti. On je bio savremenik nekih vanih muslimana, koji su
ostali zapameni kao prave legende u istoriji grada Rija meu njima je i
ovek koji je iveo u dvospratnici na Trgu Onze, Asumano Mina od
Brazila, poznat ne samo kao hoda ve i po svojoj izuzetnoj lepoti. Ali
nekadanja muslimanska zajednica ipak je polako iezavala.
Mnoge njene pripadnike brazilske vlasti poslale su nazad u Afriku, dok
su se neki tamo vraali svojevoljno, poto nisu vie mogli da podnesu da
njima vladaju nevernici. Vraali su se i oni koji nisu bili zadovoljni
poloajem svoje verske zajednice u Brazilu, kao i oni koji su eleli da
izbegnu ogromno nepoverenje, pomeano sa strahom i potovanjem, koje su
prema muslimanima gajili ostali crnci. Mnogi su i umrli. Neki su se u
starosti razoarali videvi kako im se deca i unuci odriu islama i
priklanjaju drugoj veri. Tako je bilo i u Salvadoru, gde su se Nini
Rodrigesu neki stari muslimani poalili zbog toga to im potomci prelaze iz
islama u katolianstvo ili prihvataju afrobrazilske kultove.
279
U Riju, kao i u Baiji i u drugim delovima Brazila, muslimani su prezirali
afrobrazilske kultove oria i njihove potovaoce, a sledbenici kultova oria
ismevali su muslimanske obiaje. Iako su na muslimane gledali kao na
ozbiljne i sposobne ljude, ponekad su ih se i bojali, zbog njihove
tajnovitosti. Meutim, oni su u Riju bili u zajednici sa svim doseljenicima
iz Baije, pripadnicima drugih religija; ak su meu njima birali sebi ene,
odnosno mueve. Gotovo od samog poetka, oni manje strogi muslimani
poeli su da se meaju s doseljenicima iz Baije druge veroispovesti:
odlazili su na njihove proslave, ak i na igranke sa sambom, iako nikada
nisu pili alkohol, niti su jeli fejoadu, koja se pravi sa svinjskim mesom.
Njihova deca su, dakle, uvidela da su pred izborom. Mogli su da ostanu
139
verni manjini u koju niko nije imao poverenja, ili da prihvate nove obiaje i
nain ivota zajednice u kojoj ive. Zato su neki koji su odrasli i bili
vaspitani kao muslimani lako prihvatili katolianstvo, evangelizam, kult
oria, umbandu ili spiritizam.
Gospoa Karmen Teieira da Konseisao moe nam posluiti kao primer.
Rodila se 1877, a 1893. otila u Rio, gde je nastavila da ispoveda islam.
Kad je odrasla, primila je hrianstvo. Moda je izgubila volju da u tajnosti
ispoveda svoju prvobitnu veru. Moda joj je trebalo drutvo u verskim
obredima. Poto je bila monoteista, pridruila se sebi slinima, iako su oni
itali drugu svetu knjigu. Umrla je kao posveena katolikinja, kao jedna od
najposveenijih, budui da je radila u pet hrianskih dobrotvornih
udruenja i da je, tokom vie od pedeset godina, svake nedelje ila u crkvu
na dve mise. Uprkos tome, u jednom razgovoru pred kraj ivota, oi su joj
se ispunile suzama dok se seala svoje vere iz detinjstva i starih muslimana
iz Rio de aneira.
280

1998.
140
O frevu
Poavi od epigrafa reenice koju sam preuzeo iz knjige Esmeraldo de
Situ Orbis Duartea Paeka Pereire (Iskustvo je majka svega, po njemu
sutinski spoznajemo istinu.), napisao sam pre petnaest godina jedan
kratak spis o plesu frevo. U tom sam spisu izrazio neslaganje sa Pereirom
da Kostom i Valdemarom de Oliveirom oko toga da je frevo nastao u
Pernambuku. Imao sam jedan jedini argument, i to veoma jednostavan:
video sam kako sviraju i pleu frevo oktobra 1972, u Jamusukru, na Obali
Slonovae. A tamo sam ga i ja plesao.
Bilo je to na proslavi prireenoj u ast predsednika Ufue--Buanjija. Mala
muzika grupa, sa udaraljkama, bubnjevima i frulama, uz pratnju plesaa
obuenih u krzno pantera i leoparda, zasvirala je i zaplesala neto to je
nesumnjivo bio frevo, a meni su rekli da je to ples pod ritualnim maskama.
Mi Brazilci, koji smo tu bili prisutni, nismo skrivali oduevljenje. To se
lako primetilo, pa je Ufue-Buanjaji naredio vojnom orkestru da ponovo
odsvira tu numeru. U izvoenju na duvakim instrumentima, frevo je
zvuao potpuno isto kao onaj iz Resifea. A mi smo se prepustili ritmu i
zaigrali.
Nije malo bilo mojih prijatelja iz Pernambuka poevi od uvenog
pesnika oaa Kabrala de Meloa Neta koji su izrazili svoje neslaganje.
Frevo je nastao u Resifeu na prelazu iz XIX u XX vek i njegova istorija je
dobro poznata. Ja sam pogreno uo i video. Ili sam se zaneo tragajui za
afrikim korenima. Nedavno sam, meutim, odahnuo i osetio potrebu da se
vratim ovoj temi. Sa svog univerziteta u Velikoj Britaniji, gde preko trideset
godina predaje istoriju Afrike, pisao mi je 28. januara Paulo Fernando de
Morais Farijas, uveni brazilski afrikanolog meunarodnog ugleda, kako bi
mi ispriao da je i on, negde oko 1966. u Abidanu, na Obali Slonovae, na
jednoj svadbi video jedan ples i bio ubeen da frevo potie iz zapadne
Afrike. Naalost, poto nije imao magnetofon, nije mogao da snimi
muziku.
Nije nemogue da je ono to je Paulu Fernandu de Moraisu Farijasu,
141
Brazilcima koji su tog jutra bili sa mnom u Jamusukru i meni zaliilo na
frevo dolo iz Brazila u Afriku s bivim robovima, povratnicima, isto kao i
Burinja, Bumba-
-meu-boi, samba, gitara, pandeiro i instrument koji popularno zovemo
udri-noem-po-tanjiru. Meutim, nije mi poznato da se neki brazilski
obiaj inkorporirao u afrike rituale pod maskama. Niko ne bi pomeao
brazilski ples boi, koji se igra u Lagosu, s nekom tradicijom naroda
Joruba; svi znaju da je to svetkovina Aguda, Amora, tj. potomaka
Brazilaca.
S druge strane, nije nam nepoznato da je malo robova bilo dopremljeno u
Brazil ba sa Obale Slonovae. Ali zato znamo da je esto jednim brodom
dolazila itava grupa ljudi iz iste oblasti, prilino udaljene od mesta
ukrcavanja. Robovi koje su zarobljavali po Obali Slonovae ili na
jugozapadu Malija sigurno su se ukrcavali u Porto Galinjasu, Akri, Aneou
ili Kaeuu. Grupa robova koja bi sa sobom donela tako ivu i brzu muziku i
ples, za koje su mi rekli da su deo rituala pod maskama, ne bi imala
potekoa da ih i drugima uini dopadljivim.
Bilo kako bilo, neki brazilski muzikolog smesta treba da ode na Obalu
Slonovae i u Mali te da potrai frevo, ili ono to bi mogao biti zaetak
freva. Neka ode brzo! to pre. Dok jo uvek ima onih koji se oblae u
leoparde i sviraju udaraljke i frulice. Jer i u Africi elektrina gitara i
komercijalna muzika ve kaljaju tradiciju i potiskuju je duboko u ruralnu
unutranjost.

1999.
142
O pobuni u Baiji 1835.
Posle objavljivanja izuzetne knjige oaa ozea Reisa pod naslovom Pobuna
robova u Brazilu: istorija ustanka Malea iz 1835,
281
kao i njenog prevoda
na engleski, sa znatno opirnijim tekstom, pod naslovom Slave Rebellion in
Brazil: the Muslim Uprising of 1835 in Bahia,
282
malo istoriara je i dalje
verovalo da je takozvani ustanak Malea 1835. imao, kako je ranije
zakljuio Nina Rodriges, oblik islamskog svetog rata. Ja sam jedan od tih
malobrojnih koji nisu prihvatili argumente oaa ozea Reisa. U ovom radu
u objasniti zato.
Kako bi ispriao priu o toj pobuni to je i uinio ubedljivo i revnosno
Reis je posegnuo za dokumentima koje su pre njega prouili i drugi
istraivai, kao to su Nina Rodriges
283
, Etjen Injas Brazil
284
i Pjer
Vere
285
, ali i za mnogim drugim pisanim izvorima. Paljivo ih je
pregledao, vie puta iitao, sagledao oima naviknutim na
devetnaestovekovnu Baiju, i protumaio ih, sa izuzetnim znanjem o ropstvu,
brazilskom robovlasnikom sistemu i crncima iz Baije. Likovi s njegovih
stranica predstavljeni su toliko ubedljivo da nam se ini kako, prolazei
ulicama Salvadora, sreemo nekog od njih, ili da, provirivi kroz odkrinuta
vrata, primetimo kako se oni mole, kleei na prostirkama, bosonogi i
okrenuti ka Meki.
Nisam prihvatio Reisovu tezu zato to me svi podaci iz njegove knjige
upuuju na sveti rat. Ako tragamo za moguim ideolozima, podstrekaima i
predvodnicima pobune, nai emo samo muslimane. Ako pogledamo ko su
bili mrtvi, ranjeni i pohapeni, videemo samo muslimane, obuene u
tipinu islamsku nonju. Meu predmetima pobunjenika koji su sauvani do
danas ima muslimanskih brojanica, amajlija i knjiga napisanih na arapskom.
I sm Reis me navodi da zakljuim kako je re o dihadu. On pie: U
zaveri iz 1807, kao i u onima koje su usledile (1809, 1814, 1826, 1827. i
1828), a posebno u onima za koje se verovalo da iza njih stoje Hause, nema
dokaza da su muslimani bili njihovi pokretai, pa ak ni glavni uesnici u
njima. Zatim dodaje: Godine 1835. bilo je drugaije,
286
to objanjava
143
sledeim tvrdnjama: Ako hoemo da ukratko objasnimo pokret iz 1835,
moemo rei da je zavera bila muslimanska, a pobuna afrika (kurziv
Reisov).
287
Reis je jasan: ne porie prevlast muslimana u pobunjenikoj grupi, ali
odbacuje mogunost da su bili usamljeni u tom poduhvatu. Muslimanska
ratoborna grupa, odgovorna za pobunu, uspela je da mobilizuje svoje
prijatelje i simpatizere, koji nisu imali nikakve veze sa Muhamedovom
verom, ve su bili sledbenici afrobrazilskih kultova. Oni su pristupili
pobuni iz vlastitih interesa.
288
Iako su Malei inili jezgro pobunjenike
grupe, veina pobunjenika je bila iz naroda Nago.
289
Odluujui faktor u
njihovom zbliavanju i osnivanju grupe bila je etnika solidarnost i
injenica da su svi bili u istom poloaju robovi ili bivi robovi. Pobuna
se zasnivala, citiram Reisa, na uverenju da je svaki Afrikanac
potencijalan saveznik, to se kosi s tvrdnjama onih koji u pobuni vide samo
dihad, klasian muslimanski rat protiv nevernika svih rasa i narodnosti,
kao i s tvrdnjama da su pobunjenici nameravali da istrebe Afrikance
pagane, belce i kreolsko stanovnitvo.
290
Meutim, injenica je da dihad, koji mnogi muslimani, oslanjajui se na
neke stavke iz Kurana,
291
smatraju obavezom svih vernika, u razliitim
sredinama poprima razliite oblike. Na primer, u ratu koji je pokrenuo
Shehu (eik) Usuman dan Fodio (poznat i kao Osman dan Fodio, Utman dan
Fodio, Utman dan Fodije, Usman ibn Fudi, Usman dan Fodio) u
Hausalandiji, poetkom XIX veka, koji je Nina Rodriges povezao s
pobunama Malea u Baiji, pravo na uee imali su i mnogi nevernici, jer je
za njih to bila prilika za revoluciju naroda Fula protiv naroda Hausa tako
je na taj rat gledao i jedan fulanski osvajaki pokret iz Bornua.
292
To je,
zapravo, bila revolucija koju su predvodili muslimani iz naroda Fula,
ogoreni na hausanske kraljeve, koje nisu smatrali dobrim muslimanima.
Meutim, njihovom pokretu pridruili su se i sunarodnici koji nisu bili
muhamedanci. Dok su Fule iz gradova uglavnom bili islamske vere, seljaci
su ostali verni tradicionalnim paganskim obiajima. Bili su, dakle,
nevernici, ali ih eik Usuman nije pobio zbog toga, naprotiv, prihvatio ih je
kao saveznike. Njegove su trupe od samog poetka raunale na podrku
144
nemuslimana. Ponovo bih se posluio tvrdnjama oaa ozea Reisa, koje se
odnose na pobunu iz 1835, ali se mogu primeniti i na dihad Usumana dan
Fodija: iako je islam pozivao na jedinstvo, ne treba iskljuiti ni druge
inioce koji su podstakli na pobunu. Meu njima je svakako i etnika
pripadnost odigrala vanu ulogu.
293
U Hausalandiji, pobunjenici su bili
Fule. U Baiji pak Nagoi ili Jorube. eikovom pokretu niko ne porie odlike
svetog rata, iako su u njemu uestvovali i nemuslimani.
Usuman dan Fodio se borio protiv pagana, idolopoklonika i nevernika.
Meutim, njegov glavni motiv koji se jasno vidi iz njegovog spisa
Obnova istinske vere i istrebljenje novotarija bio je proienje islama
od sujeverja i mnogoboakih elemenata, koje je on poprimio u oblasti
Bilad el Sudan,
294
kao i ispunjenje Sune (kretanje prorokovim stopama).
Usuman se smatrao mudadidom, obnoviteljem vere, koji se pojavljuje
svakog stolea, zaduenim za pripremu Mahdijevog dolaska, a s njim i kraja
vremena. eik i njegovi sledbenici verovali su da je upravo on mudadid,
jedanaesti kalifa, a neko vreme su smatrali da e doi i Mahdi.
295
Poto mu
je glavni cilj bio da obnovi pravoverni islam, Usuman dan Fodio je u
hausanskim kraljevima video glavne neprijatelje. Oni jesu bili muslimani,
ali nisu strogo primenjivali erijat: tolerisali su paganske obiaje, drali su
muslimane za robove, nisu primoravali ene da nose veo, murili su pred
politeizmom.
Nomadi iz naroda Fula, koji su uglavnom bili nemuslimani, ali su s
ljudima iz gradova imali vrste veze, takoe nisu bili zadovoljni
hausanskim gospodarima. Delatnosti od kojih su iveli poele su, na severu
njihove oblasti, da donose sve manje prihoda, poto su im jaka
konkurencija bili stoari Tuaregi. Na istoku su ih potiskivali Arapi, a na
jugu Hause, ije su plantae bile osnova poljoprivrede. Poto su fulanski
stoari bili primorani da seljakaju stada, da ih odvode na jug da pasu
ostatke letine s hausanskih poseda, koje su pogrdno nazivali habi,
nezadovoljstvo zbog raznih obaveza, ukljuujui i nametnute poreze, sve je
vie raslo. Hause i Fule su se sve ee sukobljavale zbog zemlje. Prvi su
se alili to im tua stada brste letinu, a ovi drugi su ih optuivali za
bespravno postavljanje ograda. Te ograde su titile hausanske posede,
katkad male, na kojima je radila samo jedna porodica sa jo dva-tri roba, a
145
katkad i ogromne, koji su pripadali aristokratiji. Kada je Usuman dan Fodio
pokrenuo dihad protiv kralja Gobira, i nomadi su odluili da mu se
pridrue. Bilo je, naravno, i izuzetaka. Neki mu se nisu prikljuili samo zato
to im je bio sunarodnik ve pre svega zato to su imali istog neprijatelja:
hausansku aristokratiju.
296
Nisu se samo Fule pridruile Usumanovim trupama. Vei deo njegovih
mudahedina (svetih ratnika) bilo je iz naroda Hausa. Njima su se
pridruili, privueni eikovom reitou i primernim ponaanjem, brojni
Tuaregi i Hause iz gradova, zakleti muslimani, ali i mnogi seljaci koje je
islam samo dotakao, pa ak i isti pagani, koji vie nisu mogli da trpe
oholost plemstva. Sin Usumana dan Fodija, Muhamed Belo, daje dokaz za
to. Po njegovom miljenju, nije trebalo ukazivati poverenje mnogobocima,
niti se smelo dozvoliti da se oni prikljue trupama. Meutim, pokazalo se
neophodnim da se i oni pridrue vernicima u borbi protiv zajednikog
neprijatelja. eikov sin je podsetio i na to da su nevernici iz Zamfare
pomogli mudahedinima u ratu protiv Gobira, a i oni iz Bauija su se
ukljuili u dihad.
297
U eikove trupe su pohrlili i robovi najrazliitijeg porekla, koji su beali
sa hausanskih poseda u Zamfari, Kebiju i Gobiru. Pridruivi se
mudahedinima i preobrativi se u islam, postali su slobodni ljudi, budui
da islam nije doputao da nevernici dre robove vernike a za nevernike
su, naravno, smatrane Hause.
298
Meutim, nije se ni Usuman odrekao
robovlasnikih navika. Naprotiv, i njegovi sledbenici drali su robove, ali
su nastojali da strogo potuju erijatsko naelo da musliman ne moe biti
rob.
299
Na primer, kada je Muhamed Belo pobedio trupe Abd el Salama,
nekadanjeg oevog saveznika, koji se potom pobunio protiv njega, u
robove je pretvorio samo one zarobljenike koji nisu znali napamet poetak
Kurana i nisu umeli da se mole u skladu sa islamskim obiajima.
300
Jedan
od glavnih razloga Usumanovog pohoda bila je i borba protiv Hausa, koji su
nameravali da porobe samo muslimane.
301
Moda je do neprijateljstva
izmeu eika i Gobira i dolo upravo zbog pitanja robovlasnitva.
302
Kao to se i pobuna iz 1835. vratiu se sada Reisovim tvrdnjama
zasnivala na mogunosti da u njoj uestvuju svi Afrikanci, bez obzira na
146
etniku pripadnost i religiju, tako su i Fule Usumana dan Fodija u
neprijateljima hausanskog plemstva videle mogue saveznike. Kao i Malei
iz Salvadora ponovo u se posluiti Reisovim tvrdnjama i eikovi
sledbenici, makar oni ueniji, znali su da su u manjini te da su okrueni
Hausama sa svih strana. Shvatali su da su u manjini i meu Fulama. Tano
je da je eik ve 1788. ili 1789. raunao na hiljadu sledbenika,
303
ali ta
zajednica nije bila dovoljno brojna da bi se sama borila protiv Gobira.
Meutim, zajednica je ubrzano rasla, poto su podstrekai lako ubeivali
muslimane, i ne samo pravoverne muslimane, da joj se pridrue, pobuujui
u njima neprijateljstvo protiv Hausa.
Kada su Usuman dan Fodio i njegovi saveznici pobedili, nastojali su da
islam oiste od paganstva. Meutim, nisu primoravali svoje podanike
hausanske nemuslimane, takozvane maguzave, da preu u islam. Dozvolili
su im da ostanu u svojoj veri, ali samo pod uslovom da im redovno plaaju
poreze, a naroito porez diziju. Tako su postupali i s hrianima i
Jevrejima, budui da su oni imali status zatienih naroda, takozvanih
dimija.
304
Meutim, nisu odustali od svetog rata protiv paganskih suseda
kako bi proirili teritorije na kojima vladaju erijatski zakoni i kako bi,
istovremeno, doli do novih robova, na ijem se radu zasnivala njihova
privreda.
305
Za Usumana je bilo nedopustivo da loi muslimani a takvima je
smatrao hausanske vladare s titulom sarki, koji se jesu izjanjavali kao
muslimani, ali nisu bili dovoljno vrsti u veri vladaju vernicima. Cilj
svetog rata bio je da se stvari postave na pravo mesto, u skladu sa Sunom,
da se proiri vladavina Alaha i teritorije na kojima e se iveti u skladu s
bojim zakonima, kao i da se sve oblasti vernika iz Bilad el Sudana
objedine u jedinstven kalifat.
Moda se zbog te poslednje stavke dihad poveo i protiv jedne
muslimanske zemlje, Bornua. Verovatnije je pak da su fulanski klanovi
ubedili Usumana da se okrene protiv njihovih neprijatelja u Adeiji i Guibi
te protiv maija, vladara Bornua. Taj kralj je bio musliman, i poticao je od
muslimana, a u svom kraljevstvu je primenjivao i erijatske zakone, iako je
Usuman smatrao da on to nije inio na odgovarajui nain. Ne samo da nije
bilo opravdano da se i protiv njega povede dihad ve su i islamski zakoni
147
zabranjivali da jedan musliman digne ruku na drugog. Kada su ardoi (voe
fulanskih klanova) koji su iveli u Bornuu, ohrabreni Usumanovim
pobedama u Hausalndiji, odluili da se pobune protiv kralja, Usuman ih je
prihvatio kao saveznike, iako ga je zbog toga kasnije grizla savest te ga
naterala da preispita svrhu tog svetog rata, ba kao to je naterala i
njegovog brata Abdulaha dan Fodija, i sina Muhameda Belu. Verski voa
koji je branio Bornu, Muhamed ibn Amin ibn Muhamed el Kanemi, nije
prestajao da objanjava, u pismima, Usumanu dan Fodiju mane tog
poduhvata, tako da je eik, kao i njegov sin Belo, kasnije, morao da se
dovija da opravda svoj pohod i da zadri u tajnosti da dihad nije za cilj
imao da proiri Alahovu zemlju, nego da prikrije pokuaj osvajanja Bornua
i stvaranje monog kalifata, koji e se kasnije nazvati carstvom Sokoto.
306
Na severu Joruboa odvijao se drugaiji proces, a ni dihad nije bio isti.
Muslimana je u takozvanom carstvu Ojo bilo jo u XVII veku, ako ne i
ranije.
307
To nisu bili samo mnogobrojni robovi, pripadnici naroda Hausa,
Bornu, Bariba i Nupe, nego i manjina iz naroda Ojo,
308
na koju je veina
gledala s podozrenjem. Te zajednice su poduavali putujui imami, a
kasnije su poeli da ih poseuju i trgovci muslimani. I meu njima je bilo
trgovaca koji su odlazili daleko da prodaju robu, to se moe videti iz
registara trupa kralja Ojoa.
309
Muslimanski trgovci su uskoro stigli do
obale, tako da su, krajem XVIII veka, vojnici islamske vere inili dobar deo
trupa u vojsci kraljevstva Keto,
310
dok je u Onimu, ili Lagosu, bilo
muslimana ak i na dvoru vladara Adela (17751780).
311
Tokom poslednje decenije XVIII veka, a i kasnije, bale, vladar Ilorina,
po imenu Alfona, koji je istovremeno bio i komandant trupa iz mnogih
oblasti blizu Ojoa, pruao je oruani otpor vladarima iz Ojoa, iju vlast nije
nameravao da prizna. Godine 1817, iako nije bio musliman, odluio je da
sklopi savez s muslimanima. Proglasio je slobodnima sve robove koji
pristupe njegovoj vojsci. U trupe su pohrlili robovi iz susedstva. Veina su
bili Hause. Alfona je uspeo da dobije podrku jednog uticajnog putujueg
imama, El Saliha, poznatijeg po nadimku Alami (to znai mudrac).
Potom je pokrenuo dihad protiv Ojoa. Pridruili su mu se obrazovani
graani, zatim Fule, ali i mnoge Jorube iz Ilorina. Prema tome, mudahedini
148
su u ovom sluaju podrali nevernika. Zato je sukob izmeu njega i
Alamija bio neizbean. Alfona je izgubio, tako da je odmah nakon toga u
Ilorinu uspostavljena muslimanska vlast, osnovan je nov emirat, koji e se
potom prikljuiti kalifatu Sokotu. To e biti najjae uporite dihada u
Jorubou.
312
Dogaaji u Ilorinu istovremeno su predstavljali i sveti rat i pobunu
robova.
313
Etnike podele su u njima ipak odigrale bitnu ulogu. Alfoninu
pobunu protiv Ojoa podrale su Jorube, ali je u njegovim trupama najvie
bilo Hausa, bivih robova. Vladar Ojoa je zato pobunu protiv sebe doiveo
kao pobunu hausanskih robova. Tako ju je i opisao u pismu Hagu
Klepertonu, iz 1826.
314
Dobar deo tih robova bili su muslimani, tako da su
se bez potekoa pridruili imamu Alamiju, koji je komandovao Fulama.
to se tie Joruba muslimana, oni su se priklonili drugom imamu, svom
sunarodniku Solagberuu. im su se obraunale s nevernicima, te dve grupe
su i same ubrzo upale u oruani sukob. Rezultat je bila Solagberuova smrt i
prevlast Fula u Ilorinu.
Dogaaji u Ilorinu su uznemirili, mogli bismo rei ak i zastraili,
gradove-drave u Jorubou. Zato je u mnogima od njih zapoeo progon
muslimana, bilo da su u pitanju robovi ili slobodni ljudi. Mnogi muslimani,
ukljuujui i Jorube, krenuli su put Ilorina, kako bi pobegli od neprilika ili
se svojevoljno prikljuili dihadu.
315
Tokom rata u Ilorinu, u roblje su prodati mnogi muslimani sa severa
Joruboa Ojoi, Ekiti, Jagbe, Abinui i drugi kao i, verovatno, neto malo
muslimana iz naroda Iebu, Iea, Egba, Ondo, Egbado i Keto, koji su ipak
bili u manjini u tim zajednicama. Uglavnom su potovali kultove oria i
vudua. Pre 1817. veina porobljenih bili su Hause i Fule, a neto kasnije,
kada se sveti rat proirio na Gurmu, Bornu i Nupe, bili su to i Gurme,
Kanuriji, Kanembuji i Tape. Nina Rodriges je tvrdio da su se svi ti dogaaji
iz Beninskog zaliva odrazili i na Baiju, to je bilo presudno za kovanje
zavere iz 1807, kao i pobune iz 1809, 1814. i 1816. Meu pobunjenicima
su preovladavali robovi hausanskog porekla.
Meutim, i sam Nina Rodriges se alio na to da nije imao dovoljno
podataka da potkrepi svoje pretpostavke.
316
Ni skoro osamdeset godina
149
kasnije, oao oze Reis nije pronaao podatke koji bi sve to razjasnili. To
to su utvrdili da bi jedan od voa pobune iz 1814. mogao biti malam,
muslimanski voa (re je o malamu oau
317
) nije dovoljno da se taj
ustanak okarakterie kao islamski. Meutim, nita nas ne spreava da
pretpostavimo da je veina tih pobuna bila pod komandom muslimana,
budui da su mnogi robovi dovezeni u Brazil nakon 1804. bili uesnici
svetog rata koji je u Africi vodio Usuman dan Fodio. Kao primer moe
posluiti i sledei podatak: od osam robova iz centralnog Sudana (sedam
Hausa i jedan Nupe) koji su sasluani u Salvadoru 1819.
318
njih estorica
su izjavila da su bila zarobljena tokom dihada.
319
Od 1817. pa nadalje meu ratnim zarobljenicima iz dihada bilo je sve
vie onih koje su nazivali Nagoima, kako muslimana, tako i pagana. Kad se
dihad proirio na Jorubo, veinu zarobljenika inile su Hause. Oni e
podstai pobune u Baiji iz 1826, 1828. i 1830. ak i oni koji tvrde da te
pobune nisu bile odjek svetog rata Usumana dan Fodija, koji se vodio na
drugoj obali Atlantika, moraju priznati da je on uticao na sastav brazilskog
roblja, poto je upravo tokom dihada porobljeno mnogo vojnika, koje e
gospodari kasnije odvesti u centralni Sudan, a odande u Sael i na sver
Joruboa, kao i u atlantske luke. Meu njima je bilo i onih koje su
mudahedini zarobili, ali i samih mudahedina, koje su u roblje prodali
neprijatelji.
I jedni i drugi su u okovima preli Atlantik i obreli se u potpuno
drugaijem okruenju, gde, meutim, nisu prestali da slede primer Usumana
dan Fodija. U svojoj novoj sredini zatekli su sve ono protiv ega su se
nekada borili: nepotovanje erijata, budui da su njima vladali nevernici,
to je, po njihovom miljenju, bilo nedopustivo. elja da se isprave sve
nepravde na svetu i da se osnuje boja drava nije naputala mnoge od njih.
Usuman dan Fodio je bio teolog, pesnik i mistik. Njegova dela na
arapskom, hausanskom i fulfuldeu a ima ih vie od sto otkrivaju, s
jedne strane, izuzetnog retoriara, koji je poznavao sve vane islamske
spise, a s druge, velikog pregaoca, sposobnog da ubeuje, vodi i podstie
one koji ga sluaju. Obraao se podanicima reima kojima je opisao i svoja
prva mistina iskustva, koje sam preuzeo iz njegovog dela Wird ili Litania:

150
Kada sam napunio trideset est godina, Bog je uklonio povez s mojih
oiju, proistio mi je i sluh i miris, nepce mi je uinio osetljivim na ukuse,
razvezao mi je i noge i ruke, a s plea mi je skinuo teak teret. Mogao sam
da vidim i ono to mi je blizu i ono to mi je daleko, i da ujem i bliske i
daleke zvukove, i da osetim miris Boji, najslai od svih, ali i miris
grenika, oporiji od svih. Spoznao sam, po ukusu, ta valja jesti, a ta ne
valja. Mogao sam i dohvatiti rukama, ne pomerajui se, ono to mi je
daleko. Mogao sam koracima pobediti i najvee daljine, bolje nego najhitriji
konj. To je milost koju Bog daje svome izabraniku. Spoznao sam i vlastito
telo, organ po organ, kost po kost, mii po mii, dlaku po dlaku, i sve ono
to ti delovi tela ine. Tada sam video na svom petom rebru, s desne strane,
da je Pero moi zapisalo: Hvaljen bio Bog, gospodar svega vidljivog,
deset puta, i Boe, blagoslovi naeg gospodara Muhameda i njegovu
porodicu, neka poivaju u miru Tvom, kao i Za oprotaj molim Boga
slavnoga, deset puta. Sve me je to zadivilo.
320

Oni koji su ga upoznali i koji su o njemu pohvalno pisali tvrdili su da su
sluaoci teko mogli da zaborave njegove rei. Prema tome, ne treba se
uditi ni ako te rei nisu zaboravili njegovi saborci i sledbenici koji su
kasnije dovedeni u Brazil kao robovi. Usumanove besede lako su privlaile
pristalice. On je nameravao da stvori savreno drutvo, dravu u kojoj e se
ispraviti sve nepravde i sprovesti erijat, boji zakon. Njegov pokret nije
bio samo verski ve i politiki. Uostalom, to se ne bi ni moglo izbei, jer je
islam skup svega to je i religija, i politika ideologija, i pravni sistem, i
kodeks ponaanja.
Teko je prihvatiti da je veina onih koji su se borili u dihadu, pa su
potom dopali ropstva, odluila da zaboravi ideje Usumana dan Fodija.
Ropstvo im nije ugasilo veru, niti elju da nastave da se bore za boju
dravu, takozvani Dar el Islam. Mogue je da su mnogi, u potpalublju broda
kojim su prevoeni u Brazil, sretali i ratne drugove, ili da su neke druge
robove, koji nikada nisu uli za sveti rat, preobraali u islam jo na samom
brodu, ili po dolasku u Brazil, i tako im prenosili ideje Usumana dan
Fodija. Kada su stigli u novo okruenje, verovatno su meu ostalim
robovima pribegavali prozelitizmu te su tako mnogi njihovi sapatnici u
151
ropstvu odluili da ih slede i prihvate Muhamedovu veru, verovatno u nadi
da e im ona doneti slobodu.
321
Mogue je da su mnogi robovi iz
Salvadora, uesnici pobune iz 1835, u ropstvu primili islam.
322
Stari Fula, imam Muhamed Abdulah, verovatno je sa mnogo
posveenosti i ara propovedao islam. On je oko 1850. pokuao da
preobrati i Fransisa de Kastelnoa. U razgovorima s njim isticao je kako
ljudski rod treba da se posveti islamskoj veri kao najvanijoj na svetu. Ni
trideset godina ropstva u Brazilu nije mu unitilo veru i elju da
muslimansko uenje prenese drugima. Verovatno su ga potovali mnogi
hausanski robovi,
323
zato to je bio primeran vernik, mogao je da izrecituje
Kuran od poetka do kraja, ili da ga ispie, kao i mnogi robovi muslimani
na amerikom kontinentu.
Imamo podatke i o drugom imamu, osloboenom Jorubi po imenu
Abunkare. O njemu je pisala ondanja tampa.
324
Tvrdilo se da je
posedovao jedan primerak Kurana i da je nasiljem odgovarao na otvoreno
pokazivanje drugih veroispovesti. Uhapen je u Resifeu, zajedno s grupom
Afrikanaca koji su, prema policijskim izvetajima, nameravali da osnuju
versku sektu. Moda se ipak ne bi moglo rei da su oni inili neku manju
lou sufistikog bratstva Kuadiria, kome je pripadao i Usuman dan Fodio,
ali su sigurno bili slino organizovani.
Da li je Kuadiria prela Atlantik s porobljenim mudahedinima? Oni
koji su sasluavali uhapene pobunjenike pojma nisu imali ni da postoje
sufizam i islamska bratstva. Meutim, ima naznaka da je u Brazilu bilo
sufizma, to se vidi po predmetima koje je policija oduzela pobunjenicima.
Na jednom od njih, Vensan Montej
325
je identifikovao stih iz uvene pesme
Burda El Busirija (nazvane tako po prorokovom platu), napisane krajem
XIII veka. Nju su esto recitovali sufisti na propovedima. Sa sigurnou
moemo tvrditi a to pokazuje i Reisovo istraivanje da je meu
muslimanima u Baiji bilo prozelitizma, kao i da su oni poduavali ostale
crnce itanju i pisanju na arapskom, poetkom XIX veka, kada su brodovi
dopremali ljude uglavnom iz Lagosa, Badagrija i Porto Nova. To su
veinom bili zarobljenici iz dihada i iz takozvanih jorupskih ratova. Sa
iskrcanim robovima pristizale su i svee vesti o dogaajima iz
152
Hausalandije, Bornua, Borgua i Nupea. Vesti su se sigurno brzo irile
salvadorskim ulicama, gde god je bilo muslimana, kojima su uspesi u
dihadu donosili radost i nadu. Posveeni muslimani nisu zaboravili da je
dihad obaveza svakog vernika, obaveza koju je vie puta potvrdio Usuman
dan Fodio.
326
Ponizili bismo ih jo vie nego to su inae bili ponieni
tokom ropstva ako ne bismo rekli da su oni i u Brazilu nastavili da sanjaju
o borbi u svetom ratu, koju im je porobljavanje surovo oduzelo.
Meutim, nisu se svi muslimani iz Salvadora upleli u pobunu. Manuel
Kerino je 1916. u knjizi Afrika rasa i njeni obiaji u Baiji (A raa
africana e seus costumes na Bahia),
327
piui o nainu ivota Malea,
odbacio mogunost da su oni uestvovali u pobuni iz 1835, budui da na
spisku optuenih nije pronaao nijednog Mandea, Malinkea, niti Mandingu
a za njega su to sve bili sinonimi za Malee. Razlozi zbog kojih se Mandinge,
koji su bili manjina u muslimanskoj zajednici u Salvadoru, nisu prikljuili
pobunjenicima, mogli bi, po mom miljenju, da se potrae na drugoj strani
Atlantika. Dok su u Africi muslimani iz naroda Fula, Hausa, Bornu, Nupe i
Joruba sledili ideje magrepskog imama Muhameda ibn Abd el Karima el
Magilija i koje su osnaili eici ibril ibn Umar i Usuman dan Fodio,
Soninke i Mandinge krenuli su sasvim drugaijim putem, sledei Egipanina
po imenu Dalal el Din el Sujuti, kome je vanije bilo sauvati mir nego
voditi rat, kao i Salima Suvarija iz Dije, po kome je musliman okruen
nevernicama morao ostati vrst u veri, ali nije smeo da se uplie u politike
razmirice. Takoe, musliman ne sme da namee svoju veru, osim svojim
primerom, poto samo Alah odluuje kada e koji smrtnik primiti njegovu
veru. Suvari je savetovao da se vodi skladan suivot s nevernicima i, prema
tome, odbacivao je dihad.
328
Kao to je ve naglasio Pol Lavdoj, u Americi su ivele i pristalice
svetog rata i oni koji su ga odbacivali, a prevlast jedne od te dve grupe
mogla bi da objasni ponaanje muslimana u Baiji, poreklom uglavnom iz
Joruboa i centralnog Sudana, kao i onih u Sjedinjenim Dravama, koji su
dopremljeni uglavnom iz Senegambije i sa Zlatne obale.
329
U Baiji,
Mandinge su se verovatno drale podalje od pobuna iz istih razloga iz kojih
su se u Africi klonili dihada. Etnike razlike su tako pridodate i razlikama
u islamskom uenju.
153
U oblasti koja je za muslimane bila zemlja nevernika, a za sve Afrikance
zemlja belaca, pojavili su se novi identiteti: Angola, ee, Nago. to se tie
Nagoa, bili su to pripadnici razliitih etnikih grupa koje e se kasnije u
Africi objediniti u jednu pod nazivom Joruba. Poticali su iz naroda koji su
se nekada u Africi esto borili jedni protiv drugih, ali su se zato u Brazilu
zbliili i stvorili nov identitet. Zbliio ih je isti jezik, slini obiaji i kulturne
vrednosti. S druge strane, kako to ubedljivo dokazuje i oao eze Reis,
osim razlike izmeu belaca, crnaca i mulata, u Brazilu se postepeno stvara
jaz i izmeu Afrikanaca i kreola, to jest izmeu robova dopremljenih iz
Afrike i onih koji su se rodili u ropstvu.
Meu Afrikancima je bilo i imama. Prema njihovoj veri, imam nije smeo
da postane rob, ali, ako ga ta sudbina zadesi, mogao je i dalje da bude
imam i da u ropstvu obavlja svoju dunost.
330
U tom poloaju su bili
muslimani koje nam verno doarava oao oze Reis. On meu njima trai
podstrekae pobune iz 1835. Tvrdi da je povod za pobunu moda bilo i
hapenje nekoga od njih, ili ruenje kuice u kojoj bi se okupljali da
ispovedaju svoju veru svakog petka. Ta kuica je bez sumnje bila
takozvani maakali, improvizovana damija. Poto im je ona sruena,
muslimani su poslednje tri noi Ramazana 1835. obeleili u jednoj
iznajmljenoj sobi. Moda su tamo odluili da doekaju zoru i da, uz boju
pomo, izau na ulice odeveni u bele tunike, sa crvenim fesovima na glavi,
sa amajlijama koje im tite telo i duu, pa da isprave sve nepravde ovog
sveta.
Oekivao sam da oao oze Reis doe do zakljuka na koji nas sve
vreme navodi: pobuna je bila oblik islamskog svetog rata, dihada. U
brazilskom izdanju knjige, on tvrdi sledee: Pobuna je sigurno imala i
verski karakter, ali nije bila klasian dihad.
331
U jednom podsticajnom
lanku koji je kasnije objavio zakljuuje kako nema sumnje da je religija
dala smisao drutvenoj pobuni Malea,
332
dok u drugom lanku prihvata da
je islam u pobuni iz 1835. bio jaka pokretaka snaga i ideologija koja je
okupljala osloboene Afrikance i navodila na borbu protiv onih koji su ih
eksploatisali.
333
U radu koji je objavio u koautorstvu sa Paulom
Fernandom de Moraisom Farijasom
334
on pie da nije sasvim nemogue
154
da je pobuna predstavljala neku vrstu dihada za starije muslimane, ali je
cilj tog dihada bio da se prevazie teak poloaj eksploatisanih i
ugnjetavanih u Baiji. Upravo je to bio razlog i mnogih drugih dihada,
poevi od onog u Hausalandiji koji je poveo Usuman dan Fodio. U
amerikom izdanju knjige o pobuni iz 1835, Reis daje prednost etnikim
faktorima koji su ujedinili Nagoe i udaljava se od teze o svetom ratu:
Uprkos bitnoj ulozi islama u pobuni muslimana, ne moe se tvrditi kako je
taj pokret predstavljao dihad za borce i njihove voe. Autor dodaje i
sledee: Prisustvo, pa ak i preovladavanje ideja, obiaja i simbola islama
nije dovoljno da se pobuna proglasi dihadom.
335
Tano je da nemamo pisani dokaz o tome da su pobunjenici svoj
poduhvat smatrali dihadom. Kako Reis tvrdi: usmena komunikacija je
predstavljala glavno sredstvo mobilizacije pobunjenika, moda i zbog
odravanja poduhvata u tajnosti.
336
Moda je, dakle, proglaenje dihada
kruilo od jednog do drugog uesnika u pobuni usmenim putem, a da to
nisu saznali oni koji su utvrivali uzroke tog pokreta. oao oze Reis
podsea i na to da je veina pobunjenika ostala izvan jezgra koje je
organizovalo pobunu, tako da nisu ni mogli da saznaju prave razloge.
337
Za razliku od Reisa, smatram da su islamski simboli, rituali i ideje u
pokretu iji su predvodnici bili imami, u toj pobuni koja je za cilj imala
preuzimanje vlasti, predstavljali obeleja svetog rata.
Time, meutim, ne elim da kaem da pobuna iz 1835. nije bila pobuna
robova i bivih robova. Oigledno je da je bila, kako tvrdi i oao oze
Reis.
338
Bio je to i ustanak Afrikanaca, i to jedan od najveih do danas. I
pobuna naroda Nago. Meutim, sprovedena je isto kao i sveti rat. Sveti rat
koji nije imao velikog predvodnika, za razliku od onog u Hausalandiji. Sveti
rat u kome se politika ne moe odvojiti od religije, budui da je re o
islamskom poduhvatu.
Ne mogu olako da prihvatim pretpostavku da su muslimanski svetenici,
koji su kao robovi preli okean, sa iskustvom iz afrikog dihada, odustali
od toga da stvore bolji svet
339
svet kakav jedino moe biti dobar za
muslimane, svet u kome vlada islam. Da bi se to postiglo u okruenju gde
su na vlasti nepravedni nevernici, bilo je samo dva naina: da se pobegne ili
155
da se sprovede sveti rat. Rat kakav su ve vodili u Africi, rat o kome su
moda i dalje sanjali u Baiji.
Po mom miljenju, pokret iz 1835. ima sve odlike svetog rata. Ta
pobuna nije nita manje sveti rat zbog toga to se verskim rezlozima
pridruila i etnika solidarnost, to jest muslimanima su se prikljuili i
pripadnici naroda Nago koji nisu bili islamske vere. U Reisovoj knjizi
nisam pronaao nita o tim nemuslimanima. Zbog etnike solidarnosti
pobunjenike grupe su verovatno bile brojnije i snanije. Ona je verovatno i
objanjenje za to to je veina pobunjenika poticala iz naroda Joruba. Ne
smemo zaboraviti da su se upravo Jorube, dve decenije pre toga, u
afrikom dihadu borili za proirenje carstva Sokoto i da je najvei deo
robova u Baiji doao iz njihovih krajeva. Jorube su u Africi stekli iskustvo
svetog rata,
340
ali su spoznali i druge vrednosti, pre svega potrebu da stvore
jedan iri identitet, onaj koji bi se zasnivao na veri te da tako prevaziu sve
etnike i regionalne razlike. I Reis nam daje podatke da su se pripadnici
naroda Nago u Baiji prepoznavali po tome to su nosili dva srebrna ili
gvozdena prstena na levoj ruci, koje su nazivali kende. Po tom znamenju u
Jorubou su se prepoznavali muslimani, sledbenici Afone.
341
Veleasni
Semjuel Donson, koga Reis citira, bio je jo izriitiji: onaj ko nosi kende
potvruje da je uestvovao u dihadu.
342
oao oze Reis odbija da u Nagoima vidi surove separatiste i
neprijatelje ostalih Afrikanaca, koje su smatrali idolopoklonicima. Ne
znamo prirodu pobune, tako da ne moemo tvrditi da je postojala namera da
se pobiju svi belci i mulati, kao i sledbenici afrobrazilskih kultova, kako je
pretpostavljao Nina Rodriges.
343
Pronali smo neke izjave koje su zapisali
policijski islednici. Po njima su pobunjenici nameravali da istrebe sve
belce, mulate i kreole.
344
Zadrao bih se na reima osloboene robinje
Giljermine: zaverenici su nameravali da preuzmu vlast tako to bi najpre
pobili belce i crnce kreole, ali i Afrikance koji odbiju da im se
priklone.
345
Da preuzmu vlast to je znailo da su nameravali da svoje
okruenje pretvore u deli dar el Islama i da iz njega uklone sve nevernike,
ukljuujui i Afrikance koji nisu hteli da im se priklone. Drugim reima,
Afrikanci koji odlue da ih podre bili bi ostavljeni na miru, a isto tako bi
156
se postupalo i sa svakim ko prihvati islamsko uenje. Po tom uenju,
uostalom, rat protiv nevernika nikada se nije dovodio u pitanje.
346
Kuran ne
ostavlja prostor za sumnju u to. Meutim, u etvrtom stihu Sure IX pie da
se ne moraju kazniti nevernici koji se pridrue muslimanima u svetom ratu.
Prema tome, kako smatra oao oze Reis, da su Malei pobedili i da je
uspostavljena nova muslimanska vlast, verovatno bi se sa ostalim crncima
ipak ivelo u miru.
347
To, meutim, ne znai da bi sledbenici afrobrazilskih kultova u novom
drutvenom poretku bili jednaki s muslimanima. Iako je Salvador bio
hrianski grad, muslimanska manjina je s podozrenjem, pa ak i s
gnuanjem gledala na crnce katolike i na potovaoce oria. Smatrali su ih
idolopoklonicima. Da su iz pobune izali kao pobednici, to podozrenje i
gnuanje bi bilo jo gore. U drutvu koje se ureuje po bojem zakonu
kako je govorio i Usuman dan Fodio jasno se razdvajaju vernici od
nevernika. Ovi drugi ak nisu ni sastavni deo drutva; pridodaju mu se kao
robovi ili tienici, koji moraju da plaaju posebne poreze. Nijedan
pravoveran musliman koji zna Kuran napamet ne misli drugaije, bez obzira
na to to i drugi faktori, pored religije, utiu na njegov drutveni ivot.
348
Reis je u pravu: Nema dokaza za tvrdnju da su se Malei borili za
versku prevlast, bilo 1835, bilo u drugim pobunama.
349
Meutim, nema
dokaza ni da se to porekne. Mislim da nam oni nisu ni potrebni. U dugoj
istoriji nasilnog nametanja muslimanske vere ima sluajeva gde se jasno
vidi da je glavni cilj irenje Prorokovih rei iskljuivo iz duhovnih razloga.
Ti sluajevi jesu brojni, ali ne predstavljaju pravilo. Glavni cilj je bio
uspostavljanje erijata u osvojenim oblastima, ali da se pokoreni narodi ne
prisiljavaju na odricanje vere i obiaja, ve da neizostavno plaaju porez.
Tako je bilo jo od poetka islamskog imperijalizma. Jo je drugi kalfa,
Omar, tvrdio da pokorenima treba dozvoliti da nastave da ive svojim
ivotom.
350
Dihad iz Baije nije bio usmeren protiv afrobrazilskih svetilita, ve
protiv Carevine Brazil, Baijske vlade, robovlasnika, belaca i njihovih
saveznika. Bio je protiv nevernika koji su vladali pravovernima i koji nisu
primenjivali boje zakone. Mogue je da bi se on u nekom trenutku kasnije
157
okrenuo i protiv idolopoklonika, ali mu je glavni cilj ipak bio politiki
oslobaanje muslimana okova nevernika, isto ono to je dovelo do rata u
Hausalandiji, pod komandom Usumana dan Fodija.
Kako su trideset godina kasnije Malei iz Baije ispriali turskom imamu
Abdu el Rahmanu ibn Abdulahu el Bagadadu el Dimaki, pobuna iz 1835.
bila je rat protiv hriana, odnosno protiv belaca, iju su zemlju crnci
eleli da preuzmu. Abd el Rahman tvrdi da je koren te pobune u
muslimanskoj zajednici crnaca. On zatim dodaje da muslimani iz Baije
odbijaju da obznane svoju veru zato to se plae da e ih hriani moda
ubiti, oterati ili osuditi na doivotnu robiju.
351
Istraiva koji nam je
uinio dostupnim ovaj imamov spis
352
istie, kako bi potvrdio da pobuna iz
1835. nije bila sveti rat, da je turski imam opisao poduhvat Malea kao
harb, to jest kao obian rat, a ne kao dihad, dodajui da Abd el Rahman
nije mogao ni da zamisli da e se jedna grupica muslimana okruena
ogromnom veinom nevernika usuditi da zapone dihad.
353
Mogue je da
je svetenik iz Istambula zaista tako razmiljao, naroito nakon dve godine
mukotrpnog posla s muslimanima iz Rio de aneira koji nisu postili o
Ramazanu i ije ene nisu nosile veo, pokuavajui to da ispravi. Iako on
ne koristi re dihad da opie pobunu iz 1835, svestan je da su nju
predvodili muslimani, sa ciljem da preuzmu vlast, to je, po mom
tumaenju, koncept svetog rata, u kome se, ostajem pri tome, vera i poltika
nikada ne odvajaju.
Ne znam da li su kalfa Muhamed Belo i ueni ljudi iz Sokota saznali da
na drugoj strani okeana, u Baiji, postoji muslimanska enklava okruena
nevernicima. Ako su za to uli od trgovaca, ne znam da li su znali i za
pobunu iz 1835, pobunu koju oao oze Reis u dve verzije odline studije
opisuje kao pravi dihad, iako odbija da koristi taj termin. Belo je ve
1812. osuivao prodaju robova hrianima. Bio je ogoren na Ojo, jer je to
kraljevstvo muslimane zarobljene u ratu prodavalo kao robove trgovcima sa
obale.
354
Moglo bi se pretpostaviti da se Belo zainteresovao za njihovu
sudbinu na drugoj obali okeana. Kao to je saznao da su se muslimani posle
osloboenja vratili iz Brazila i nastavili da ire islam po Beninskom zalivu,
tako je moda uo i za dogaaje iz 1835. Svetenici iz Sokota i njemu
potinjenih emirata nasledili su od Abdulaha dan Fodija obiaj da piu,
158
tako da su stvorili brojna knjievna, teoloka, pravna i istorijska dela. Ako
su saznali za pobunu Malea, moda su u arhivima u Sokotu ostavili neki
zapis o njoj. Moda e se u tim arhivima, kada postanu dostupni
istraivaima, pronai neki dokaz o vezi pobune iz Baije s poduhvatom
Usumana dan Fodija i njegovih sledbenika. Moda.

2001.
159
Kua roba i biveg roba
Sa svog prvog putovanja automobilom od Akre do Lagosa, 1961. godine,
pored mnogih drugih, pamtim dve upeatljive slike: sliku ene kako,
pogrbljena, isti dvorite metlicom i sliku momia kako sedi, drei
stopalo desne noge uz levu butinu, u dovratku svoje kolibe od blata i trske,
pokrivene palminim liem. Nekoliko takvih koliba nalazilo se u
zajednikom prostoru ograenom trskom. Ta mala metlica, tipian sed i
ograda od trske bili su mi poznati prizori. Pamtim ih iz detinjstva u
Fortalezi. Meutim, trane ograde kojih se seam nisu sluile da se oivii
prostor sa vie koliba, nego su razgraniavale pojedinana dvorita.
Kuice na severoistoku Brazila graene su od blata i trske ili slame, isto
kao u afrikim selima na koja sam nailazio tokom putovanja po
unutranjosti u tom delu atlantske Afrike. One su pak na proelju uvek
imale jedan ili, ponekad, dva prozora, a esto i zadnji izlaz i trem. Usred tog
predela gde i vegetacija veoma lii na onu koju sam iza sebe ostavio na
drugoj obali Atlantika, u oi mi je upala jedna vana razlika: krov. U
Brazilu su krovovi takvih kua skoro uvek na dve vode. U Africi pak, iako
ima i onih na dve, najee se viaju krovovi na etiri vode, ili u obliku
kupe, ili ak piramide.
To to sam na putovanju po Africi video govorilo mi je da su tehniku
zidanja od blata i slame verovatno crnci preneli u Brazil. Ta tehnika se
potom izmeala sa tehnikom zidanja od ilovae, koja je u Brazil preneta iz
Portugalije, gde se i dalje koristi u nekim oblastima, naroito u Estremaduri,
Alenteu i Algarveu. Meavina tih dveju tehnika ubrzo se proirila i poela
da preovladava na graevinama koje su podizali robovi, osloboeni crnci,
meanci, belci, pa ak i brazilski Indijanci. Od svih graevinskih formi koje
postoje u oblastima odakle su ljudi nasilno odvoeni u Brazil kao robovi,
etvrtasta osnova i krov na dve vode preneti su na drugu obalu Atlantika i
tamo su se sjedinili s tipinom portugalskom seoskom kuicom. Tako je
nastala nova forma koja se nametnula svim ostalim. Kua od blata i slame
kad sam bio dete zvali su je kua kabokla etvrtaste osnove, sa samo
160
jednom sobom, ponekad i sa dve-tri manje, postala je dom tipian za
seljake i poljoprivrednike na veem delu brazilske teritorije, a moe se i
danas pronai u zabaenim selima, nekadanjim zajednicama odbeglih
robova, otkrivenim tek pre nekoliko decenija.
S vremenom, poto sam nastavio da putujem po Africi (i to ne samo po
unutranjosti Gane, Toga, Republike Benin i Nigerije, nego i Zaira, Konga i
Angole) i da se druim s knjigama iz perioda od XVI do XIX veka, koje
obiluju opisima i ilustracijama kua kakve su gradili narodi to e se
kasnije pod prinudom naseliti u Brazilu, poeo sam sve vie da se udim
to u Baiji, na primer, nema tipine devetnaestovekovne jorupske
arhitekture, koja se odlikuje odsustvom otrih uglova, debelim nagnutim
zidovima i poploanim unutranjim dvoritima. Ona je i u samoj Nigeriji
sve rea. U Baiji se na svim poljima osea uticaj Joruba. Meutim, ako su
nekada tamo i gradili u skladu sa svojim kanonima a pretpostavljam da
jesu od tih graevina nita nije ostalo, ak ni zapis o tome da su
postojale. Izuzetak su moda duge i uske barake za dranje robova,
takozvane senzale, sa samo jednim tremom, na kome su poreana sva vrata
koja vode u sobice bez prozora. U Brazilu nisam nikada naiao ni na kue
okrugle osnove, niti na one omalterisane smesom palminog ulja, putera i
drugih nesvakidanjih sastojaka, to je za Afriku veoma tipino. Tim
neobinim malterom premazivali su se zidovi i spolja i iznutra, te se tako
stvarao tvrd sloj koji titi od sunca, kie i zuba vremena.
Takva jedna graevinska tehnika, budui vrlo specifina, verovatno ne bi
bila zaboravljena da se u prolosti primenjivala. Isto to se ne moe tvrditi
za izrezbarene stubove koji podupiru tremove na jorupskim kuama,
takozvane agbo ile, u prevodu kuna stada,
355
kao ni za reljefne arabeske
na fasadama kua Hausa, niti za kupole kakve se viaju na njihovim
palatama i damijama. Poto su te forme bile odlika aristokratije, nije bilo
razloga da ih i robovi poznaju. Dodajmo i to da su izrezbareni stubovi
tipini za narod Nago, kao i hausanske fasade i kupole, bili dela cenjenih
umetnika, kao to su i danas, uostalom. Kada bi neka zajednica ulovila
nekog tako vetog umetnika u pohodu na robove, ne bi ga prodavala,
zadravala bi ga za sebe.
Cenjeni umetnici i zanatlije retko su zavravali na brodovima za trgovinu
161
robljem. Tamo gde su se umetnici okupljali u kaste, u roblje se nisu
prodavali kovai, vajari, grnari, keramiari... A tamo gde nisu imali svoju
kastu, mislim da se ne moe tvrditi kako bi neki kralj olako prodao kakvog
sposobnog vajara ili grnara koga bi zarobio u pohodu na robove.
Zadravao bi ih da mu slue. Ako bi i bio primoran da ih proda, traio bi za
njih toliko visoku naknadu da Evropljanin ne bi hteo da je plati. On je
ionako u crncu video samo prostu radnu snagu, slabo se zanimao za njegove
sposobnosti, osim ako je u pitanju kova. Meutim, za razliku od
Evropljana, afrike zajednice, susedi onih koji nude robove, esto su bili
spremni da plate visoku cenu i tako dobiju sposobnog keramiara ili
ciglara, smatrajui to dobrim poslom, pre svega zato to su umeli da cene
njihovu vetinu.
Nedostatak umetnika i zanatlija na brodovima za prevoz robova mogao
bi objasniti zato pri arheolokim iskopavanjima u Palmaresu nije
pronaena keramika afrikog stila, osim malobrojnih izuzetaka, ve ona
indijanskog, tipina za narod Tupi.
356
Moda je to zbog mnogo veeg broja
Indijanaca, pre svega Indijanki, u zajednicama odbeglih robova, nego to se
ranije mislilo, a moda i zbog malog broja, ili ak potpunog odsustva,
afrikih grnara, tokom prvog veka robovlasnitva, to je nateralo odbegle
robove da prihvate lokalne forme. Iako je uticaj raznih afrikih naroda na
brazilsku grnariju vidan, ne znam ima li u Brazilu onih ogromnih afrikih
upova za vodu. ao mi je to je afrika umetnost oblikovanja gline toliko
osiromaila preavi Atlantik.
injenica da se u brazilske luke nisu iskrcali robovi predodreeni da
budu dobri umetnici takoe bi mogla da objasni zato nije bilo obrednih
skulptura u Brazilu. I one malobrojne ne mogu se porediti sa skulpturama
na drugoj obali Atlantika; nedostaje im kvalitet, upeatljivost i iskristalisan
stil. Protivteu tom relativnom siromatvu predstavljaju izvrsne skulpure
katolikih svetaca i svodovi nad oltarima crkava iz XVIII i XIX veka, to je
delo vajara crnaca. Mnogi od tih vajara bili su robovi ili bivi robovi.
Meutim, svi su oni uglavnom roeni u Brazilu i kolovali su se u skladu sa
evropskim tehnikama, ijim su se estetskim modelima rukovodili ak i kada
su svojim skulpturama davali afrike tonove.
Ponekad bi dobar vajar bio prodat kao rob a njegov gospodar uopte ne
162
bi znao da je u pitanju umetnik robovlasnici, uostalom, te afrike
triarije nisu ni smatrali umetnou pa bi ga slao da radi na polju
eerne trske ili na plantau kafe. ak i kad bi rob dobio pravo da zarauje,
i sm bi ubrzo shvatio da mu se vie isplati da se bavi fizikim radom nego
da vaja skulputure, za kojima jeste bilo potranje, ali su se slabo plaale.
Poto su mu muterije bile pripadnici siromanih zajednica potovalaca
afrikih religija i svetilita, na koja se nije blagonaklono gledalo,
umetnikovu vetinu nije imao ko da podri, a jo manje da za nju dobro
plaa, kao u Africi.
357
to se umetnika tie, izgleda da su izuzetak bili zlatari. Za njih su trgovci
robljem poeli da se zanimaju poslednjih godina XVII veka, kada je u
Brazilu otkriveno zlato, kojim su ih ih plaali. Mogue je da su se, isto
tako, za robove koji umeju da obrauju zlato zainteresovali i brazilski
robovlasnici. Zlatari nisu za muterije imali samo belce. Pretpostavlja se da
su im dobar deo muterija bile i robinje, odnosno bive robinje, koje su u
nakitu videle manje-vie siguran nain da sauvaju svojinu. Tako se moe
objasniti jorupski uticaj na zlatarski zanat u Baiji, naroito u izradi
narukvica i ogrlica.
Afriki robovi, jo kao adolescenti, uestvovali su, dok su jo bili
slobodni, u Africi, u izgradnji kua u svom selu, kao i u popravkama zidova
i krovova. Kroz praksu su uili da pletu palmine grane i meaju trsku i
blato.
358
Sve su to mogli da naue i na plantai u Brazilu, sledei tehniku
koju su im nametnuli gospodari, ili neku slinu, jednostavniju i bru, ili pak
onu koju bi tamo zatekli, koju su ve njihovi prethodnici sa sobom doneli,
verovatno sa Robovske obale ili iz Angole. Tehnika iz Angole proirila se
sve do Bengele i Gabona, oblasti u kojima preovladavaju kue s krovom na
dve vode. Robovi, meutim, nisu umeli da zidaju raskonije kue, poput
onih u kojima su iveli jorupski uglednici, Hause i Fule, budui da nisu
mogli da raunaju na pomo majstora u tom poslu. A ni njihovi gospodari
od takvih kua ne bi imali nikakve koristi.
Nisu bile retke senzale sastavljene od vie kuica kvadratne ili
pravougaone osnove, po evropskom modelu, sa zidovima od dasaka,
blokova ili cigala, ili, po afrikom, sa zidovima od blata i trske, zemljanim
podom i sa samo jednim vratima, bez prozora. Uglavnom su bile sasvim
163
male. Kako tvrdi Luj Votje,
359
nisu bile due od tri i po metra. Mogue je
da su graene i kuice cilindrinog oblika, ali kasnije se takav model nije
pojavljivao. to se tie zidova od blata i slame, to je podjednako moglo biti
i portugalsko i afriko, ali i indijansko naslee. Spisi iz XIX veka, koji
inae ne posveuju naroitu panju robovskim kuama, obiluju detaljima o
tehnikama za podizanje zidova i postavljanje krovova, pa tako saznajemo i
na koje se sve naine pletu grane kokosove palme, pindobe, inae, karnaube
i mnogih drugih biljaka.
Na plantaama gde je bilo dosta robova mnogi robovlasnici su, kada je u
pitanju senzala, usvojili model etvrtaste osnove, irokog proelja, sa samo
jednim tremom. Unutranjost je bila podeljena na vie uskih sobica, od
kojih je svaka imala posebna vrata s bravom, nalik na zatvorske elije.
Negde je bilo i velikih zajednikih prostorija za spavanje bez prozora,
prekrivenih crepom, poput pravih skladita, ali za robove. Na jednoj takvoj
senzali, od onih malobrojnih koje nije unitilo vreme, nemar i gria savesti,
moemo videti drveni pod i zidove, kao i daske sa okovima kojima su se
robovi vezivali, privrene za zidove i osigurane dodatnim metalnim
ipkama.
360
Vie puta su se na istoj plantai mogle nai razliite vrste
senzala: robovi koji nisu bili u braku spavali su u velikim zajednikim
prostorijama, podeljenim na odeljke za mukarce i ene, dok su porodice
imale pojedinane kuice, ili makar odvojene prostorije.
Na nekim seoskim gazdinstvima, naroito u razvijenim krajevima s
plantaama kafe, u XVIII veku bilo je senzala s dugakom terasom, dok je
unutranjost bila podeljena na kudikamo vee sobe s prozorima. Meutim,
takve prostrane i osvetljene senzale mogle su se izbrojati na prste. U njima
se ogleda robovlasnikova namera da to vie uloi u svoju radnu snagu. Na
jednoj od takvih plantaa kafe, u oblasti Paraiba do Sul, grof od Kastelnoa
pronaao je 1843. malu bolnicu za leenje robova.
361
A neto kasnije, kada
je okonan uvoz Afrikanaca, lekari koji lee robove postali su veoma
traeni na plantaama kafe u pokrajini Sao Karlos, u dravi Sao Paulo.
362
Meutim, nisu svi brinuli o zdravlju, ishrani i uslovima stanovanja
robova, sve skupljih i malobrojnijih, tada u samo dve oblasti gde se gajila
kafa, koja je donosila ogromnu zaradu. Ova je bila je izuzetak. Dok su
pojedini robovi koji su obavljali kune poslove imali vlastite prostorije na
164
kraju kue, u podrumu, ili ak uz sobe svojih gospodara, naroito dok su im
uvali decu, veina njih je ipak spavala gde je nala mesta: u kuhinji, u
hodniku, na odmoritu stepenita, u tali, u ostavi, u skladitu, ili, ako su
uivali naroito poverenje, pored kreveta gospodara. Robovi su se brzo
navikli na lealjke brazilskih Indijanaca, tako da su ih vezivali gde su stigli.
Ponekad bi se pruili i po podu, rairivi trane prostirke, kao u Africi.
Oni koji su imali svoje sobe esto su spavali i na konim prostirkama ili
slamaricama.
Ni u gradovima nije bilo drugaije.
363
Uopteno govorei, kuni rob nije
imao ni najmanje prostora za sebe. Bilo je, meutim, izuzetaka, kao to je,
recimo, sluaj koji je crteom zabeleio Ruendas:
364
u dvoritu jedne
gradske kue, ispred kolibe kakva bi se lako mogla nai u Popo Pekenu ili
u oblasti Loango kolibe od blata i slame, etvrtaste osnove, pokrivene
palminim granama, s jednim vratima i bez prozora, okruene stabljikama
banane i ananasa nekoliko robova se odmara, dok jedan plete prostirku od
trske.
Vie sree su imali robovi koji su imali pravo na zaradu. Veina nije ni
spavala u gospodarevoj kui; poseivali su ga samo kada je trebalo da mu
predaju deo mesene ili nedeljne zarade. Obino bi iznajmili kuicu,
sobicu, ili deo podruma, a ponekad bi i na nekom zaputenom mestu podigli
baraku.
Njihovi kuerci su bili skoro prazni. Mogla bi se, tu i tamo, nai kakva
glinena pe ili ognjite. U podrumu pak sanduk, nekoliko pletenih korpi, vr
za vodu i pokoja ukrasna tikva. Ti predmeti potiu iz Afrike. Treba
naglasiti da ukrasne tikve uopte nisu bile obraene sa toliko detalja, niti
precizno, kao one koje se jo uvek mogu videti u Africi.
Nita bolje nije bila opremljena ni kuica osloboenog roba, koliko god
on bio uspean u svom poslu. ak i meu ono malo osloboenih koji su
uspeli neto da zarade preovladavale su kue od blata i slame, mada je
ponekad bilo i prizemnih kua od cigala ili kamena, s vratima i
prozorima.
365
Te kue su uvek imale makar jedan prozor sa zadnje strane,
kao i sporedan izlaz. Osloboeni robovi su gradili taj zadnji prozor i
sporedan izlaz izraavajui bunt protiv ivota kojim su iveli u senzali,
366
gde je, uglavnom, svaki sobiak imao samo jedna vrata, budui da je
165
senzala igrala i ulogu zatvora. Zato je sporedni izlaz predstavljao znak
steene slobode.
Osloboeni robovi, kao i oni koji su imali pravo na zaradu esto su
gradili kuice u predgrau, ili tik pored zidina velikih imanja, pa ak i u
uskim krivudavim uliicama i na nepristupanim brdima. Tamo je prostor
mogao da se organizuje na afriki nain, a tako se najee i gradilo.
Tanije govorei: tamo se gradilo na afriki nain sa primesama brazilskog,
na afrobrazilski nain. Naalost, svedoanstva iz XIX veka, toliko detaljna
u opisima drugih aspekata svakodnevnog ivota, veoma malo opisuju kue
robova i siromanih slobodnih crnaca. Zadravaju se na osnovnim
podacima, ne govore nam nita vie od toga jesu li kue bile male ili velike
i od ega su sagraene. Isto to vai i za kue odbeglih robova u njihovim
zajednicama zvanim kilombo.
U ono malo sluajeva kada je osloboeni rob uspevao da stekne neko
vee bogatstvo, pravio bi kuu po ugledu na biveg gospodara. Mogla je to
biti kua srednje veliine, a ponekad i jednospratnica. Nieg udnog nema
ni u tome to su neki od tih bogatijih bivih robova umeli sami da osmisle
fasadu, osnovu i raspored prostorija u kui u evropskom stilu, ili da tako
usmere gradnju. Na kraju krajeva, bili su to robovi koji su nekada zidali
kue gospodarima, a za to su morali da naue da seku kamen u blokove za
nosee zidove, da zidaju dovratke, da podiu i malteriu zidove, da ih kree
i oblau ploicama, da oblikuju daske za pod, da prave kapke za prozore,
da peku crepove i cigle, da podiu stepenite i da zidaju balkone sa
ogradama od kovanog gvoa. Bivi rob koji je uspeo da se izvue iz
siromatva prieljkivao je fasadu punu kamenih ukrasa, a sanjao je i o
stubovima sa ukraenim kapitelima, o ardinjerama, kamenim figurama na
vrhu proelja, ili o lavovima na kapiji.
Taj e san postati java za neke koji su bili primorani da se vrate u
Afriku, ili e se pak tamo odseliti svojevoljno. Meu ovima koji su otili
svojom voljom bilo je mnogo preduzimljivih mukaraca i ena, koji su se
vraali uglavnom zato to u Brazilu nisu imali dovoljno prostora da
napreduju, jer su igosani kao bivi robovi mnogi su bili zidari, vajari,
moleri, vrsni graevinari. Dokaz za to su graevine koje su oni podigli u
drugoj polovini XIX i u prvim decenijama XX veka du itave obale
166
zapadne Afrike. U gradskim etvrtima povratnici iz Brazila Agude ili
Amaroi sagradili su jednospratnice, prizemne kue, crkve i damije,
oivljavajui oblik, dimenzije i ukrase koje su spoznali u Brazilu,
367
i to
sa toliko uspeha da je taj arhitektonski stil, u Africi poznat kao brazilski,
dugo bio omiljen meu pripadnicima buroazije (koja se tamo oblikovala
po evropskim modelima), a uticao je i na ukus vladara, to nam pokazuju
elementi te takozvane brazilske arhitekture na palatama kraljeva Akura,
Ado-Ekitija i Ikera. Unutar zidina palate Abomej nalazi se jednospratnica
koja bi se lako mogla videti na nekom trgu u Rio de aneiru u XIX veku.
Kao to se iz etnje po ulicama brazilske etvrti u Lagosu moe opaziti
da fasade izgledaju kao da su prenete pravo iz Brazila, isti je sluaj i sa
starijim kuama kada je u pitanju raspored prostorija.
368
Ba kao i u
Brazilu, saloni i sobe izlaze na sredinji ili boni hodnik. S vremenom su se
Agude sve vie prilagoavali nainu ivota sredine koja ih je prihvatila,
tako da su njihove kue pretrpele izvesne izmene u unutranjosti. U mnogim
novijim graevinama hodnici su proireni, a sagraena su i unutranja
dvorita, po ugledu na jorupsku tradiciju. Lokalni uticaj se vidi i na
fasadama: postale su kitnjastije, pune kamenih ukrasa i stubova s
kapitelima, koji bi se mogli nazvati dorskim samo da nisu toliko nakieni.
Na prozore su poele da se stavljaju drvene aluzine, a na kapije kameni
lavovi ili slonovi. I na skromnijim kuama moe se videti cvet sa etiri
latice i dva-tri lista iznad vrata. To je verovatno bio potpis neimara Aguda.
Velike ili male, prizemne ili na sprat, kue koje su oni sagradili
opremane su i na brazilski i na afriki nain. Obino su imale fotelje,
kredence, ormare, stolove, stolice, ali i skupocene komade afrikog
nametaja. Verovatno se u tim kuama najee ivelo u skladu sa obema
kulturama.
Bivi brazilski robovi koji su se vratili na zapadnu afriku obalu i
njihovi potomci, isto kao i bivi severnoameriki robovi koji su se nastanili
u Liberiji i njihovi potomci, usvojili su ne samo arhitektonske stilove svojih
gospodara nego i nain opremanja kue. Iako su, i u jednom i u drugom
sluaju, modeli dolazili sa iste strane okeana, pripadali su razliitim
stvarnostima. Dok su Agude zidale od cigle ili meavine blata i trske,
Liberijci su podizali kue skoro uvek od drvenih dasaka, kao to se gradilo
167
u Sjedinjenim Dravama.
369
Nije samo to bilo razliito: u Aringtonu, u
Liberiji, izgled kua neodoljivo nas podsea na Junu Karolinu; u Lagosu
pak na Baiju.

2001.
168
ODLAZAK I POVRATAK
169
Istorija Afrike i njen znaaj za Brazil
Do pre nekoliko godina, brojna publika s velikim zanimanjem za istoriju
Afrike izazvala bi iznenaenje. Do pre nekoliko godina takoe, malo se
ljudi ne bi stidelo da ponovi rei ser Haga Trevor-Hopera, koji je 1963.
tvrdio da ne postoji istorija potsaharske Afrike, ve samo istorija
Evropljana na tom kontinentu, jer je sve ostalo mrak, a mrak nije predmet
istorije. uveni oksfordski profesor nije poricao injenicu da svaki afriki
narod ima svoju prolost. Samo je pretpostavljao da se njeno klupko ne
moe odmotati. To nije rekao, ali je svakako sumnjao da se to klupko moe
odvojiti od mita i poprimiti oblik u kome se, jo od Herodota, istorija
zapisuje i ita.
Meutim, upravo se tako postupalo, i to due vreme. Tri godine pre
nesretne tvrdnje Trevor-Hopera, Cambridge University Press poeo je da
objavljuje, pod urednitvom Rolanda Olivera i J. D. Fejga, asopis The
Journal of African History, koji se bavio iskljuivo istorijom, za razliku od
ostalih posveenih afrikim temama, kao to je Bulletin de lInstitut
Franaise de lAfrique Noire iz Dakara, ili Africa, glasilo Meunarodnog
afrikog instituta iz Londona. Samo letimian pogled na sadraj prvih
brojeva asopisa The Journal of African History, a jo vie itanje lanaka,
otkriva nam da se istorije afrikih naroda, tako razliitih po politikom
ureenju i nainu ivota, mogu prouavati i opisivati slinim metodama kao
istorije mediteranskih naroda iz starog veka ili evropskih iz srednjeg veka.
Kada je Trevor-Hoper izgovorio reenicu slinu onoj koju je sto devet
godina pre njega Hegel zapisao u Filozofiji istorije isti urednici asopisa
The Journal of African History ve su bili objavili u jednoj popularnoj
ediciji (Penguin) knjiicu The Short History of Africa (Kratka istorija
Afrike). Ta malena knjiga e doiveti mnogobrojna reizdanja i, zajedno s
knjigom Old Africa Rediscovered (Stara Afrika, ponovo otkrivena) Bazila
Dejvidsona iz 1959, uticae na stav prosenog oveka, koji razume
engleski, kada je u pitanju kontinent koji se upravo tada oslobaao
kolonijalne vlasti. italac e iz knjige shvatiti da Africi nisu nedostajali ni
170
evolucija ni drutvene promene, ni izumi ni pokreti, jer je ona sve to imala
mnogo pre dolaska Evropljana. Meu onima koji razumeju francuski ve su
kruili pregledi istorije Afrike pisani za iru publiku. Autori su bili Rober
Kornven i njegova supruga Marijan (prva verzija knjige Histoire de
lAfrique des origines nos jours [Istorija Afrike od nastanka do naih
dana] izala je 1956, a knjige Histoire des peuples de lAfrique Noire
[Istorija narod Crne Afrike], 1960).
Ne treba, meutim, misliti kako je otkrie da potsaharska Afrika ima
svoju istoriju dolo iskljuivo sa strane, i to posle XIX veka, u kome se
smatralo da crnci gotovo i nisu ljudi, te da su do njega doli Evropljani, isto
onako kao to su ocrtali nove mape Afrike i odredili joj novu politiku
geografiju. Kao primer moemo navesti publikaciju iz 1954, knjigu African
Glory: the Story of Vanished Negro Civilizations (Slava Afrike: pria o
iezlim crnakim civilizacijama) autora J. K. de Graft-Donsona,
objavljenu u Londonu. Taj autor nije sluajno bio intelektualac sa Zlatne
obale, iz zemlje koja je prva povratila nezavisnost i dala sebi drugo ime,
Gana, ime koje vrvi od istorije. Neophodno je bilo bolje upoznati prolost
kako bi se ouvalo jedinstvo, bezbednost i samopotovanje mladih drava
koje su nastale sa okonanjem kolonijalizma (izuzetak su Etiopija, Ruanda
i Burundi). Zbog toga su ih smatrali vetakim tvorevinama, kao da nisu
nastale i u politikoj borbi, nestabilnosti, sklapanja saveza i nametanja
moi, u emu su uestvovale zemlje poput Francuske, Ujedinjenog
Kraljevstva, panije i Italije.
Istorija narod potsaharske Afrike zapisuje se, zapravo, jo odavno,
poglavlje po poglavlje, postepeno. Jo u IX veku nailazimo na zapise o
prolosti i sadanjosti nekih od potsaharskih naroda u delima uenih
arapskih putopisaca, kao to su El Jakube, El Bakri, El Masudi, El Umari,
Ibn Batuta, Ibn Kaldun i Leon Afrikanac. Na sline zapise nailazimo,
poevi od XV veka, i u delima evropskih moreplovaca i hroniara, kao to
su Kadamosto, Duarte Paeko Pereira, oao de Baros, Pigafeta, Diogo
Gomes i Andre Alvares dAlmeida. I sm Kamois nam pomae, i to
prilino, svojim delom Luzijade, da razumemo ta se deavalo poslednjih
godina XV veka na afrikoj obali Indijskog okeana.
Od XV do XIX veka, mornari, trgovci, pustolovi, misionari, vojnici,
171
diplomatski predstavnici, istraivai i naunici zapisivali su u dnevnicima,
putopisima, memoarima, izvetajima i esejima podatke koje su sakupljali iz
dvorskih hronika, sa onih malobrojnih mesta gde je postojalo pismo, kao to
su Etiopija i istona obala Afrike, gde se govori svahili. Podatke su
sakupljali i sluajui narodne pesnike, putujue zabavljae, besednike,
starce, vodie i sluge. Skoro svi ti Evropljani bili su nadmeni i dolazili su u
Afriku puni predrasuda. Nekada su bili previe lakoverni, nekada pak
veoma skeptini. Nikada nisu bili dobronamerni. Nije im, meutim,
nedostajalo panje i zanimanja. Umeli su da gledaju. Umeli su da sluaju.
Sve su zapisivali paljivo i precizno. A ak i ako u datom trenutku ne bi
imali pri ruci hartiju i olovku, retko kada ih nije sluilo pamenje. Veina
njih je uspela da napravi jasne i ivopisne crtee.
Danas nam izgleda neverovatno da nas je otac Fransisko Alvares toliko
toga nauio o Etiopiji svog vremena kao i o onome to je u njegovo
vreme ve bila prolost Etiopije. Njegova knjiga Verdadeira informao
das terras do Preste Joo das ndias (Istinit spis o zemlji Prezvitera
Jovana od Indije), objavljena 1540, ne samo da nam prikazuje puteve,
gradove, crkve i obeliske nego nam opisuje i kakvi su bili ljudi s kojima se
on susretao, kako su se oblaili i ponaali. On nam pripoveda i o onome to
su mu ti Etiopljani ispriali o precima i prolosti.
Isto to zanimanje za prostrane predele, za detalje, za ono to je vano,
iako deluje prizemno, kao i za burna nadmetanja u borbi za prevlast, za
trgovake igrarije, za porodinu svakodnevicu, obiaje, kulinarstvo, verske
obrede i sve ono to ima veze sa ovekom i njegovim ivotnim putem, sve
do najdalje prolosti do koje mogu dopreti genealogija i tradicija, moe se
nai kako u spisima uenih jezuita iz XVII veka, kao to je otac eronimo
Lobo, tako i u izvetajima trgovaca robljem, poput ana Barboa, pisanim na
prelazu iz XVII u XVIII vek. To zanimanje ne nedostaje ni delu Dejmsa
Brusa, plemia iz XVII veka, niti spisima uvenog poliglote i politiara
Riarda Bartona, iz narednog stolea. Agresivni rasizam tog poslednjeg
autora ipak ne umanjuje vrednost onoga to je zapisao u Dahomeju, kojim
su, decenijama pre toga, kako bi ispunila diplomatsku misiju portugalskog
kralja, putovala dvojica svetenika. Jedan od njih, Brazilac Visente Fereira
Pires, ostavio nam je putopisnu hroniku koju neizostavno treba da proita
172
svako ko eli da pie istoriju tog kraljevstva.
U svem tom naporu da se verodostojno opie stvarnost uestvuju i
Afrikanci koji su nam, pripovedajui o svojim ivotnim iskustvima iz
Afrike, iz ropstva po Americi, ili iz Evrope, ostavili dragocene zapise o
krajevima iz kojih potiu ili kojima su proputovali, kao i o narodima iz
kojih dolaze. Takva je, recimo, knjiga The Interesting Narrative of the Life
of Olaudah Equiano, or Gustavus Vassa, the African (Zanimljiva pripovest
o ivotu Olode Ekvijana, ili Gustava Vase, Afrikanca), objavljena 1789,
izuzetno vredna za prouavanje naroda Ibo iz jugoistone Nigerije.
Osim toga, jo od poetka je bilo smelih pokuaja da se pie istorija
pojedinih naroda na osnovu usmene tradicije ili hronika neke oblasti. Iz
XVII stolea potie Histria da Etipia (Istorija Etiopije), koju je napisao
otac Pero Pais, ogroman i izvrstan mozaik o vievekovnoj pustolovini
naroda Abeina. Iz druge polovine XVIII veka potie A New History of
Etiopia (Nova istorija Etiopije) Hioba Ludolfa. A sto godina kasnije izlazi i
The History of Dahomey (Istorija Dahomeja) koju je napisao jedan trgovac
robljem, Aribald Delzel, ovek koji je mnogo vremena proveo u Africi i u
Uidi sakupio grau za knjigu.
Meutim, ta i druga slina dela samo su najava onoga to e nam doneti
kraj XIX i poetak XX veka. Nametanjem evropske kolonijalne vlasti a
ne sme se zaboraviti da je evropska dominacija u Africi bila kratkoga veka,
osim one portugalske sve vanija postaje i uloga istraivaa, prisutnog jo
od davnina (ali sada u slubi drave ili hrianske crkve, iako je verovatno
nastavio da zavisi od evropskih naunih drutava), a na scenu stupa i nova
linost: upravitelj.
Od onoga to su videli i zapisali istraivai nastala je jedna vana riznica
o Africi. Dovoljno je navesti samo neka imena: Brazilci Laserda i Almeida,
koji su pisali jo krajem XVIII veka, zatim Rene Kaje, Mango Park, Hju
Kleperton, Gustav Nahtigal, Henri Bart, Riard Barton, Don Spik,
Ermeneildo Kapelo, Roberto Ivens, Serpa Pinto i Enrike Augusto Dijas de
Karvaljo.
to se tie kolonijalnih upravitelja, oni su pored ostalih obaveza imali i
zadatak da piu izvetaje o narodima od kojih su ubirali poreze. Mnogi od
tih carskih slubenika posvetili su se tom zadatku marljivo, a neki ak i
173
strasno. Njima, kao i misionarima, lekarima, inenjerima, nastavnicima u
osnovnim i srednjim kolama, pisarima i vojnicima koji su s njima
slubovali, dugujemo zahvalnost za to to su nam opisali poreklo i usmenu
tradiciju raznih naroda, kao i za to to su obelodanjene tradicionalne hronike
onih naroda koji jo odavno znaju za pismo. Takva je bila hronika naroda
Kiloa; pristup njoj imao je oao de Baros, budui da se na nju poziva u VI i
VIII knjizi Prve decenije svog dela sia (Azija). Ili, recimo, Crnica de
Kano (Hronika o narodu Kano) i razni drugi rukopisi koje je H. R. Palmer,
Britanac koji je iveo u provinciji Bornu, preveo i 1928. objavio u delu
Sudanese Memoirs (Memoari iz Sudana). Dakle, neki afriki narodi ve su
odavno zapisivali svoju istoriju, to nam, osim navedenih dela, potvruju i
dve knjige iz XVII veka o sudanskoj savani: Tarikh al-Fattash (Tarik el
Fata) Mahmuda Katija i Ibn el Maktara, i Tarikh al-Sudan (Tarik el
Sudan) El Sadija, kao i mnoge biografije kraljeva, itija monaha i svetaca.
Naveu dva primera prevoda na portugalski tih knjiga pisanih na lokalnim
jezicima: A Vida do Abba Daniel, do Mosteiro de Scet (itije opata
Danijela iz manastira Setea), s kraja XIV ili poetka XV veka, i Histria
de Mins (Adems Sagad), rei da Etipia (Pripovest o Minasu [Ademasu
Sagadu], kralju Etiopije), iz poslednjih decenija XVI veka.
Neki od tih evropskih slubenika i vojnika dolazili su u Afriku radoznali
i eljni znanja; drugi su pak tek po dolasku postali takvi. Da bi efikasno
obavljali dunost dravnog slubenika, morali su nauiti lokalne jezike,
upoznati obiaje, verovanja i drutveno ureenje naroda kojima su
upravljali. Ono to se od njih zahtevalo bio je pravi izazov njihovom
intelektu i interesovanjima, tako da su neki od njih na kraju postali
antropolozi, lingvisti, geografi i istoriari ijim delima ne prestajemo da se
divimo. uveni afrikanolozi, kao to su Amari Talbo, Iber Dean, Antonio
Kareira i Avelino Teieira da Mota, zapoeli su karijeru kao slubenici u
kolonijalnoj upravi. Teieira da Mota je bio mornariki oficir, a Esteves
Pereira, veliki poznavalac i prevodilac hronika iz Etiopije, pripadao je
portugalskoj vojnoj inenjeriji.
Zbog sve veeg broja Evropljana, posveenosti misionara i neizbenog
otpora kolonijalnoj vlasti, kod stanovnika tih oblasti budi se zanimanje za
vlastitu prolost. Usmeno prenoena istorija dobila je podstrek i poto je
174
bilo neophodno da se ona i zapie, poeli su sistematski da je belee na
jezicima koje su primili od Evropljana. Velianstveno i paradigmatino delo
History of the Yorubas (Istorija naroda Joruba), koje je 1897. godine
napisao a tek 1921. objavio jedan jorupski protestantski pastor, veleasni
Semjuel Donson, inie sastavni deo jednog ireg pokreta za obnovu
dvorske tradicije i kolektivnog pamenja narod zapadne Afrike. Usledile
su mnoge istorije pojedinanih oblasti, pisane kako na lokalnim jezicima,
tako i na jezicima kolonizatora. A u okviru jednog drugog kulturnog
kompleksa, onog islamskog, takoe nastavljaju da se objavljuju dela poput
Infaq al-maisur (Infak el majsur), koju je napisao kalif iz Sokota,
Muhamed Belo.
Iako istorijska bibliografija o Africi, i to obimna, traje ve mnogo godina,
istorija Afrike je nova nauna disciplina. Nova je zato to je tek pre dve
decenije uvrtena u univerzitetske programe. A nova je i zbog horizonata
koji su se u njoj otvorili, zahvaljujui smelosti, imaginativnosti i upornosti,
jo od poetka XX veka, ali posebno posle Drugog svetskog rata. Iz
perioda pre tog velikog sukoba potiu studije I. Urvue o Centralnom
Sudanu, arla Monteja o Maliju, Morisa de la Fosa o Gornjem Senegalu i
Gornjem Nigeru te Karla Konti-Rosinija o Etiopiji. Dobar deo tog posla,
koji je predstavljao preteu ove discipline, pokrenula su evropska
geografska drutva i organizacije poput Francuskog instituta za Crnu Afriku
iz Dakara, Meunarodnog afrikog instituta iz Londona i Opte slube za
prekomorska pitanja i Drutva za nauna istraivanja prekomorskih oblasti
iz Lisabona.
Istorija Afrike je redovno bivala i nova i stara, jer je puna i novih
otkria i obelodanjivanja onoga to je ve ranije nekima bilo poznato. Kada
su Adam Renders i Karl Mauh, pred kraj XIX veka, stigli u Veliki
Zimbabve, pronali su utvrenje koje je opisao oao de Baros u prvom
poglavlju X knjige Prve decenije, a za koje su, makar iz usmene tradicije,
znali Portugalci iz XV stolea. A za bronzu iz Benina se znalo jo od XVI
veka. Meutim, sa iznenaenjem, sumnjom, kolebanjem i uenjem bila je
primljena vest o otkriu izvanrednih skulptura iz Ifea. Otkrio ih je Leo
Frobenijus 1910. Putokaz mu je u hamburkoj luci dao jedan jorupski
mornar ispriavi mu da potie iz tog nigerijskog grada-drave, sredita
175
sveta i mesta na kome je nastao ovek.
Leopold Sedar Sengor je izjavio da je Frobenijus osvetlio itavu
preistoriju i istoriju Afrike. Taj mudri Nemac svojom neverovatnom
posveenou uneo je matu u arheoloka istraivanja, u prikupljanje
legendi i usmeno prenoene tradicije, u prouavanje afrike umetnosti i
kulture. I to nije bilo sve; njegovim radom, kao i delima Amerikanca
Melvila Herskovica o Dahomeju, Nigerijca Dejkoba Egarevbe o
kraljevstvu Benin, Dahomejca Pola Azumea o krvnim savezima u starom
Abomeju, istorija Afrike poela se osamostaljivati, odvajajui se od
kulturne antropologije, sociologije i demografije.
Meutim, zlatno doba afrike istoriografije nastupilo je tokom i posle
Drugog svetskog rata. Kolebam se, ali ipak ne mogu a da ne nainim
nepravdu navodei samo neka imena, knjige i radove tek neto malo
imena, knjiga i radova autora koji su pisali i objavljivali u poslednjih pet
decenija XX veka, tokom kojih se istorija Afrike razvila u bogatu i
podsticajnu naunu disciplinu. Sledei spisak predstavlja malu bibliografiju
sa imenima autora i naslovima knjiga u originalu, uz moja kratka
objanjenja koja e itaoce ukratko uputiti i na teme kojima se pojedini
autori bave: Geschichte Afrikas, Dietrrich Westermann; dela S. Biobakua;
Tableau Gografique de lOest africain au Moyen Age daprs les sources
crites, la tradition et larchologie, Rejmon de Moni; radovi o islamu u
Africi koje je napisao Spencer Trimingham; radovi o narodu Songai koje je
napisao an Ru; radovi o usmenoj tradiciji i kraljevstvima po savanama
juno od Zaira iji je autor Jan Vansina; Kingdoms of the Yoruba, Robert S.
Smit; impresivna studija Ife in the History of West African Sculpture , Frank
Vilit; arheoloka iskopavanja sledeih istraivaa: A. J. Arkell (Sudan),
Bernard Fagg (Nok), Nelville Chittick (Kiloa i druga mesta na svahilijskoj
obali), Thurstan Shaw (Igbo-Ukvu), Graham Connah (juno od jezera ad) i
Stuart Munro-Hay (Aum); kratka ali podsticajna studija Technology,
Tradition and State in Africa, Jack Goody; Great Zimbabwe, Peter S.
Garlake; dva toma zbornika History of West Africa koji su priredili J. F.
Ade Ajayi i Michael Crowder; Axum, Yuri Kobishchanov; Meroe, P.L.
Shinnie; Economic Chance in Precolonial Africa, Philip D. Curtin; izuzetno
obimna studija Nubia, William Y. Adams; Ancient Gana and Mali,
176
Nehemia Levtzion; An Economic History of West Africa, A. G. Hopkins;
Kings and Kinsmen, Joseph C. Miller; radovi o narodima Joruba i Fon iji
je autor Robin Law; radovi o robovlasnitvu u Africi iji su autori Claude
Meillassoux i Paul Lovejoy; provokativna, gotovo jeretika studija iji je
autor Walter Rodney; The Kingdom of Kongo, Anne Hilton; knjiga o
Sundijati, D. T. Niane; mnogobrojne knjige i lanci iji su autori E. J.
Alagoa, R. E. Bradbury, David Birmingham, Adu Boahen, Enrico Cerulli,
Desmond Clark, Brian Fagan, Humphrey J. Fisher, Ivan Hbek, John O.
Hunwick, Elizabeth Isichei, Dierk Lange, T. Lewicki, Ade Obayeme,
Bethwell Ogot, Yves Person, David W. Phillipson, Merrick Posnansky, W.
G. L. Randles, Alan Ryder, Abdullahi Smith, J. E. G. Sutton, Taddese
Tamrat, B. G. Trigger, Edward Ullendorff, Ivor Wilks i Monica Wilson
ovaj pravac istraivanja doiveo je vrhunac u publikacijama Histria Geral
da frica, u osam obimnih tomova, iji je izdava Unesko, i The
Cambridge History of Africa, takoe u osam tomova, iji su neumorni
supervizori bili Roland Oliver i J. D. Fage.
Istorija Afrike je sazrela u intelektualnim krugovima i na univerzitetima
u Africi, Evropi i Severnoj Americi. A u Brazilu? U Brazilu, gde je toliko
uznapredovalo prouavanje robovlasnitva, potomaka Afrikanaca i njihove
uloge u oplemenjivanju nae zemlje i konstituisanju nae nacije, do sada
nije bilo entuzijazma da se tako neto uradi, niti se dolo do takvih
rezultata. A sve to uprkos lekciji Nine Rodrigesa iz knjige Os africanos no
Brasil (Afrikanci u Brazilu). Na mnogim mestima u toj pionirskoj knjizi, ali
naroito tamo gde se uspostavlja veza izmeu pobuna naroda Male i svetog
rata koji je vodio Fula Usuman dan Fodio, kao i tamo gde se opisuju
putovanja u odlasku i povratku osloboenih robova i slobodnih crnaca,
izmeu Baije i afrike obale, Nina Rodriges kao da je savetovao da se bolje
upozna Afrika da bi se razumeo Brazil. Njegov primer je preputen
zaboravu. Isto kao i upozorenje Silvija Romera, u knjizi Estudos sobre a
poesia popular do Brasil (Studije o narodnoj poeziji u Brazilu), da bi bilo
poeljno prouavati Afriku koja nam se nalazi u kuhinji pre nego to smrt
ugasi obiaje koje stari Afrikanci jo uvek pamte.
Iako elimo da saznamo to vie o sebi, o svojoj prolosti i sadanjosti,
nismo dovoljno uporeivali vlastito afriko naslee sa onom Afrikom koja
177
je ostala sa druge strane Okeana, veoma raznolikom i u geografskom i u
istorijskom smislu. Meutim, istorija Afrike ili, bolje rei, raznih Afrika
pre i tokom perioda trgovine crnakim robljem, sastavni je deo istorije
Brazila. A kada poinje istorija Brazila? S Kabralovim otkriem?
Verodostojnije bi bilo tvrditi da ona poinje sa seobama
amerikoindijanskog stanovnitva, dogaajima u Portugaliji u vreme Afonsa
Enrikesa i razvojem kultura Afrikanaca, iz vremena dok su jo oblikovali
gvoe i glinu u Noku i irili po itavom kontinentu jezike koje danas
nazivamo bantu. Ako se istorija Brazila nakon 1500. godine ne moe
prouavati bez uvida u promene u portugalskoj politici, kao ni bez uvida u
ono to se zbivalo u carstvu iji smo sastavni deo inili, carstvu koje se
protezalo od Makaa do Lisabona, onda i tri stolea trgovine robljem
neraskidivo povezuju ono to se dogaalo u Africi, a naroito na njenoj
atlantskoj obali, sa istorijskim razvojem Brazila.
Postoji itava jedna istorija Atlantika. Istorija trgovinskih i politikih
sukoba, razvoja moreplovstva i prisilnih migracija. Istorija osloboenih
Afrikanaca i njihove dece, istorija mulata, kabokla, mestika i belaca koji su
otili na afriki kontinent, vratili se u Brazil, pa ponovo otili u Afriku, ili
su se umorili od neprekidne plovidbe izmeu dveju obala. Istorija brodova
za prevoz robova koji su sluili i za potanski saobraaj, a i kao sedita
zvaninih delegacija. Moda su njima donoene poruke i novosti od afrikih
sultana, emira, kraljeva i plemia njihovim roacima i prijateljima u
ropstvu. Moda su njima prenoene poruke kraljica majki i prognanih
prineva jer je ropstvo funkcionisalo i kao politiko progonstvo
njihovim saborcima koji su nastavili svoju borbu za prevlast u Africi. Ono
to se tamo dogaalo moda je stizalo i do baraka u kojima su robovi
iveli, ili do zajednica odbeglih robova, pa je tako moglo da ubrza beanje i
povratak u otadbinu. Upravo se to zbilo sa dahomejskim princom Frukom
ili eronimom, u drugoj polovini XVIII veka.
Opisivanje istorije bivih robova koji su se iz Brazila vratili u Afriku pa
su tamo, u Gani, Togu, Beninu ili Nigeriji osnovali vane zajednice
Brazilaca te na izvestan nain pobrazilili neke gradove na afrikoj
obali, kao to su Lagos, Porto Novo, Age i Aneo, majstorski je nastavio,
tamo gde je Nina Rodriges stao, Pjer Vere, naroito u kapitalnom delu
178
Fluxo e refluxo do trfico de escravos entre o golfo do Benin e a Bahia de
Todos os Santos, dos sculos XVII a XIX (Odliv i priliv robova izmeu
Beninskog zaliva i Baije od XVII do XIX veka). Istu tu temu su obraivali i
Antonio Olinto, Zora Seljan, ulio Santana Braga, Manuela i Marijano
Karneiro da Kunja, i to s velikim uspehom. Meutim, ne bi trebalo da se
udaljim od te teme (a to i ne elim) pre nego to podsetim na jedan pionirski
rad. U pitanju je esej Acontece que so baianos... (Re je o tome da su iz
Baije...) velikog istoriara mentaliteta i privatnog ivota (jo pre nego to su
zvanino poele da postoje, kao naune discipline, istorija mentaliteta i
istorija privatnog ivota). Bio je to ilberto Freire. Taj esej, ukljuen u
knjigu Problemas brasileiros de antropologia (Brazilski antropoloki
problemi), objavljen je prvo u asopisu O Cruzeiro da bi propratio
fotografije Pjera Verea o potomcima nekadanjih robova koji su se vratili
na afriku obalu.
Kao to su bivi robovi, povratnici iz Brazila, na afrikoj obali osnovali
gradove brazilskog lika, poput Porto Segura, i tamo otvorili luke za trgovinu
robljem, kao to su Lagos i Porto Novo, te podigli jednospratnice i
prizemne kue istih arhitektonskih linija, sa istim prozorima sa aluzinama,
istim proeljima i istim ogradama od kovanog gvoa, poput onih u
Salvadoru, Resifeu ili Rio de aneiru, ne treba napustiti ideju ba
naprotiv, treba je slediti da su Afrikanci, pored toga to su u Brazilu
reprodukovali svoje graevinske tehnologije a kue siromanih, du
itave brazilske obale, sagraene su na afriki nain doneli ovamo
rodbinsko i politiko ureenje i tu ih odravali koliko god su mogli.
Ako su na Jamajci neke zajednice Afrikanaca poznatih po nazivu
cimarrones oponaale politiko ureenje Aantija, ako je na ostrvu
Hispanjola postojao jedan palenque, zajednica odbeglih robova kojom su
upravljali vitezovi aristokrate, i ako se isti taj model javlja u Gvajani i
Surinamu kod Fona i Akana, zato ne bismo pretpostavili da su i u Brazilu
razne zajednice odbeglih robova bile mnogo vie od toga, da su pokuale da
osnuju, u jednom podneblju po mnogo emu slinom onome koje su ostavili
u Africi, male drave, neku vrstu produetka onih afrikih, budui da su
pripadali vodeim drutvenim klasama dok su bili u otadbini. Uostalom,
nisu li dobar deo roblja inili nekadanji vojnici? Zar meu njima nije bilo i
179
vojnih zapovednika koje su zarobili u ratovima ili onih koji su pali u
nemilost? Koju je dravu Palmares nastavio da vodi ovde u Brazilu? Ili je
to moda bila potpuno nova politika struktura, stvorena na licu mesta? Ili
je to pak bilo novo kraljevstvo, nastalo kao i tolika druga u Africi, za koja
znamo, okupljanjem ljudi najrazliitijeg porekla oko male grupe plemia
vojnika?
Prouavanje istorije Afrike, iz brazilske perspektive, pomoi e nam da
iznaemo odgovor na ta i na mnoga druga pitanja. Moda mi imamo i
najbolje uslove, uzimajui u obzir i afektivni momenat, da objasnimo kako
su se dve atlantske obale kreolizovale, kako su se uobliili odreeni
kulturni modeli karakteristini za priobalne gradove i varoice koje je
povezivala trgovina robljem. Modeli stanovanja. Ishrane. Odevanja.
Proslava. Skoro svih vidova svakodnevnog ivota. to se tie ishrane, put
koji je ameriko povre prelo do Afrike mogao bi nas prilino iznenaditi.
Znamo da su nam se manioka, kukuruz i kikiriki vratili afrikanizovani u
vidu jela za koja brazilski Indijanci nisu znali. ak su im i nazivi
promenjeni.
Neophodno je i neodlono da se u Brazilu prouava Afrika neumorno
je, polovinom XX veka, ponavljao veliki uitelj Agostinjo da Silva. Pod
njegovim nadzorom je osnovan Centar za afroorijentalne studije na
Univerzitetu u Baiji, gde se obrazovala itava jedna generacija strunjaka
zainteresovanih za Afriku i njenu istoriju. Neki od njih su preli Okean i
otili u Dakar, Ibadan, Ife, Kinasu da studiraju ili predaju. Naveu neka
imena: Jeda Pesoa de Kastro, ulio Santana Braga, Pedro Moasir Maja,
iljerme Kastro, Vivaldo Kosta Lima i Paulo Fernando de Morais Farijas.
Ovaj poslednji je ve trideset godina van Brazila; zaposlen na Univerzitetu
u Birmingemu, pie skoro uvek na engleskom i postao je jedan od
najpoznatijih strunjaka za istoriju Sahare i sudanske savane.
Posle osnivanja Centra u Baiji, usledilo je otvaranje i drugih slinih
institucija: Centar za afrike studije Univerziteta u Sao Paulu i Centar za
afroazijske studije Univerziteta Kandido Mendes. U asopisima tih triju
centara, pod naslovima Afro-sia, frica i Estudos Afro-Asiticos, meu
radovima o istoriji Afrike ipak preovladavaju oni o afrikom uticaju na
Brazil, o odnosima nae zemlje sa Afrikom i o savremenim politikim
180
problemima na tom polju.
Taj napor da se preispita dijalog Brazila sa afrikim kontinentom (a
naroito u spoljnopolitikom delovanju) zapravo potie jo od perioda
neposredno pre sticanja nezavisnosti afrikih drava. Njemu su mnogo
doprinele tri veoma pragmatine knjige: O Brasil e o mundo sio-africano
(Brazil i afroazijski svet), Adolfa usta Bezere de Menezesa, iz 1956.
godine, frica: colonos e cmplices (Afrika: kolonizatori i njihovi
sauesnici) Eduarda Portele, iz 1961. godine, i Brasil e frica: outro
horizonte (Brazil i Afrika: iz drugog ugla) ozea Onorija Rodrigesa, takoe
iz 1961.
Delo ozea Onorija Rodrigesa i dalje predstavlja najbolji rad o
odnosima Brazila i afrikog kontinenta, sagledanim iz brazilske perspektive.
Ono to mu nedostaje kao i delima o robovlasnitvu u Brazilu jeste
saznanje o tome kako je druga strana, Afrika, uticala na uspostavljanje tih
odnosa. Sama istorija trgovine robljem poela je tek odnedavno da se
prouava na obe strane, a primer za to je zadivljujua studija The Way of
Death (Put smrti) Dozefa K. Milera, kao i odlina knjiga Em costas
negras (Na crnakim leima) Manola Florentina. Vie nikome, dakle, ne
izmie to to su sukobi izmeu afrikih drava, potresi u njihovim
unutranjim politikama i potrebe za naoruanjem i jaanjem njihovih vojski
odredili oblasti, starosne grupe i drutvene klase iz kojih e se robovi slati
u Brazil. Istorija robova ne poinje s njihovim ukrcavanjem na brod za
prevoz u Brazil.
Tek treba da se proue uticaji razvoja evropskog kolonijalizma u Africi
na Brazil u XIX veku. ta bi se desilo da su car Pedro I i dahomejski kralj
dopustili da Brazil uspostavi protektorat, kao to je to predloio Fransisko
Feli de Soza? Kakva bi bila sudbina brazilske Liberije, ije je osnivanje
bilo planirano negde oko 1830. godine? Samo se sluti da su Zelenortska
Ostrva podupirala veze izmeu Brazila i Evrope. A jo uvek nam nije jasno
kakvu su ulogu odigrale vojne baze u Natalu, Resifeu i Fortalezi u Drugom
svetskom ratu, u saveznikoj politici prema Dakaru i Francuskoj Africi, u
invaziji na Maroko i u kampanji u severnoj Africi.
Istorija Afrike je vana za nas Brazilce zato to nam pomae da
objasnimo sopstvenu istoriju. Ali vana je i sama po sebi, zbog vlastite
181
vrednosti, kao i zato to nam omoguava da bolje razumemo veliki
kontinent koji se nalazi istono od nas i sa koga potie gotovo polovina
naih predaka. Iako toga nismo ni svesni, vladar sa titulom obe od Benina,
ili vladar angola a kiluane, ili pak kralj naroda Andongo, mnogo su nam
blii nego engleski ili francuski suvereni.

1996.
182
Bibliografija
ADAMS, John. Remarks on the Country Extending from Cape Palmas
to the River Congo. London, 1823.

ADELEYE, R. A. Hausaland and Borno, 16001800. In: AJAYI, J. F.
Ade; CROWDER, Michael (org.), History of West Africa, v. I, 3. ed.
London: Longman, 1985.

__________. Power and Diplomacy in Northern Nigeria, 18041906,
2. ed. London: Longman, 1977. 1. ed. 1971.

ADELEYE, R.A.; STEWART, C.C. The Sokoto Caliphate in the
Nineteenth Century. In: AJAYI, J.F. Ade; CROWDER, Michael (org.),
History of West Africa, v. 2, 2. ed. London: Longman, 1987.

ADERIBIGBE, A. B. Early History of Lagos to About 1800. In:
ADERIBIGBE, A.B. (org.), Lagos: the Development of an African City.
London: Longman Nigeria, 1975.

A FEDERAO. Porto Alegre, 30. maro 1935.

AGBANON II, Fio. Histoire de Petit-Popo et du Royaunme Guin. Paris
/ Lom: Dathala / Haho, 1934.

AJAYI, J. F. Ade. Cristian Missions in Nigeria, 18411891: the
Making of a New Elite. Evanston: Northwestern University Press, 1969.

_________. The Aftermath of the Fall of Old Oyo. In: AJAYI, J.F. Ade;
CROWDER, Michael (org.), History of West Africa, v. 2, 2. ed. London:
Longman, 1987.

183
_________. The British Occupation of Lagos, 18511861, Nigerian
Magazine, n. 69, Lagos, 1961.

AKINDELE, A.; AGUESSY, C. Contribution ltude de lhistoire de
lancien royaume de Porto Novo. Dacar: Mmoires de lInstitute Franais
dAfrique Noire, 1953.

AKINJOGBIN, I. A. Dahomey and its Neighbours. 17081818.
Cambridge: Cambridge University Press, 1967.

AKINSEMOYIN, Kunle; VAUGHANRICHARDS, Alan. Building
Lagos, 2. ed. Jersey: Pengrail, 1977.

ALCORO, Trad. de Jos Pedro Machado. Lisboa: Junta de
Investigaes Cientficas do Ultramar, 1980.

ALENCASTRO, Luiz Felipe de. O trato dos viventes: formao do
Brasil no Atlntico Sul, sculos XVI e XVII. So Paulo: Companhia das
Letras, 2000.

ALHAJI, A. The Meaning of the Sokoto Jihad. In: USMAN, Y. B.
(org.), Studies in the History of the Sokoto Caliphate. New York: Third
Press International, 1979.

AMARO JNIOR. Um prncipe africano morou na Lopo Gonalves,
artigo em duas partes, jornal no identificado, Porto Alegre, s. d.

ANAIS do Parlamento brasileiro: Camara dos Senhores Deputados,
Segundo Ano da Primeira Legislatura, Sesso de 1827, tomo 3.

ANDRADE, Mrio de. Danas dramticas do Brasil, ed. organizada
por Oneyda Alvarenga. So Paulo: Livraria Martins Editora, 1959.

ANENE, J. C. Southern Nigeria in Transition (18851906): Theory and
184
Practice in a Colonial Patronate. Cambridge: Cambridge University Press,
1966.

ARADEON, David. Architecture. In: BIOBAKU, S. O. (org.), The
Living Culture of Nigeria. London: Thomas Nelson, 1976.

ARADEON, Susan B. A History of Nigerian Architecture: the Last 100
Years. Nigerian Magazine, n. 150, 1984.

ARQUIVOS de Angola, 2. srie, v. V (1948), n. 1920.

BARROS, Joo de. sia: primeira dcada. Org. Antnio Baro.
Coimbra: Imprensa da Universidade, 1932.

BASTIDE, Roger. As religies africanas no Brasil. Trad. de Maria
Eloisa Capellato e Olvia Krhenbhl de Les Religions africaines au
Brsil. So Paulo: Livraria Pioneira Editora / Editora da Universidade de
So Paulo, 1971.

_________. Carta de frica, Anhembi, So Paulo, outubro de 1958.

_________. Estudos afro-brasileiros. So Paulo: Perspectiva, 1973.

BATRAN, A. The Nineteenth-Century Islamic Revolutions in West
Africa. In: Unesco (org.), General History of Africa, London: Heinemann /
University of California Press / Unesco, 1989. V. VI org. by J. F. Ade
Ajayi.

BAY, Edna G. Wives of the Leopard: Gender, Politics and Culture in
the Kingdom of Dahomey. Charlottesville: University of Virginia Press,
1998.

BEIER, Ulli. Art in Nigeria 1960. Cambridge: Cambridge University
Press, 1960.
185

BELCHER, Max. A Land and Life Remembered: Amrico-Liberian Folk
Architecture, with an article by Svend E. Holsoe and Bernard L. Heman and
an introduction by Rodger P. Kingston. Athens: University of Georgia Press,
1988.

BELLO, Omar. The Political Thought of Muhamad Bello (17811837)
as Revealed in his Arabic Writings, more Specially Al-ghayt Al-wabi fi
Sirat Al-iman al-adl, PhD thesis. SOAS (University of London), 1983.

BETHELL, Leslie. The Abolition of the Brazilian Slave Trade. Britain,
Brazil and the Slave Trade Question, 18071869. Cambridge: Cambridge
University Press, 1970.

BIVAR, A. D. H. The Wathiqat ahl al-Sudan: a Manifesto of the Fulani
Jihad, The Journal of African History, v. II (1967), n. 2.

BOUCHE, Abade Pierre. Sept ans en Afrique occidentale: la Cte des
Esclaves et le Dahomey. Paris, 1885.

BRAGA, Jlio Santana. Notas sobre o Quartier Brsil no Daom, Afro-
sia, n. 67, Salvador, 1968.

BRAZIL, Etienne Ignace. Os mals, Revista do Instituto Histrico e
Geogrfico Brasileiro, LXXII (1909).

BRUNSCHWING, Henri. French Exploration and Conquest in Tropical
Africa from 1865 to 1898. In: GANN, L. H.; DUIGNAN, Peter (org.),
Colonialism in Africa, 18701960. Cambridge: Cambridge University
Press, 1969.

CADORNEGA, Antnio de Oliveira de. Histria geral das guerras
angolanas, ed. org. Por Jos Matias Delgado. Lisboa: Agncia Geral das
Colnias, 19401942.
186

CAIRUS, Jos. Jihad, Captivity and Redemption: Slavery and Resistence
in the Path of Allah, Central Sudan and Bahia, paper presented at the
meating Slavery and Religion in the Modern World. Essaouira (Morocco),
june 2001.

CALGERAS, Pandi. Formao histrica do Brasil. Rio de Janeiro:
Companhia Editora Nacional, 1930.

CARNEIRO, dison. Antologia do negro brasileiro. Rio de Janeiro:
Edies de Ouro, 1967.

_________. Candombls da Bahia, 3. ed. Rio de Janeiro: Conquista,
1961.

_________. Ladinos e crioulos. Rio de Janeiro: Civilizao Brasileira,
1964.

CARNEIRO, J. Fernando. Imigrao e colonizao no Brasil. Rio de
Janeiro: Faculdade Nacional de Filosofia da Universidade do Brasil, 1950.

CASCUDO, Lus da Cmara. Made in Africa. Rio de Janeiro:
Civilizao Brasileira, 1965.

CASTELNAU, Francis de. Renseignements sur lAfrique centrale et sur
une nation dhommes queue qui sy trouverait, daprs le rapport des
ngres du Sudan, esclave Bahia. Paris: P. Bertrand, 1851.

CASTELO, Jos. Teresa Benta: cansada do tempo e cheia de saudade,
Dirio de Notcias, Rio de Janeiro, 14 maio 1974.

CLAPPERTON, Hugh. Journal of a Second Expedition into the Interior
of Africa, from the Bight of Benin to Soccatoo. London: Frank Cass, 1966
(fac-simile, 1. ed. 1829).
187

CLARKE, Peter B. West Africa and Islam. London: Edward Arnold,
1982.

CODO, Bellarmin C. Les Brsiliens en Afrique de lOuest hier et
aujourdhui, paper presented at the summer meating Identifying Enslaved
Africans: the Nigerian Hinterland and the African Diaspora, organized at
the York University, Toronto, 1997.

COLE, Patrick D. Lagos Society in the Nineteenth Century. In:
ADERIBIGBE, A.B. (org.), Lagos: the Development of an African City.
London: Longman Nigeria, 1975.

_________. Modern and Traditional Elites in the Politics of Lagos.
Cambridge: Cambridge University Press, 1975.

COLSON, Elizabeth. African Society at the Time of the Scramble. In:
GANN, I.H.; DUIGNAM, Peter (org.), Colonialism in Africa, 18701960,
v. I. Cambridge: Cambridge University Press, 1969.

CORNEVIN, Robert. Histoire du Dahomey. Paris: Berger-Levrault,
1962.

_________. Histoire du Togo. Paris: Berger-Levrault, 1962.

CORREIO Mercantil. Rio de Janeiro, 21 e 28 de outubro de 1853.

CROWDER, Michael. The Story of Nigeria. London: Faber and Faber,
1962.

_________. West African Resistence. In: CROWDER, Michael (org.),
West African Resistence: the Military Response to Colonial Occupation,
new ed. London: Hutchinson, 1978.

188
CUNHA, Manuela Carneiro da. Negros, estrangeiros: os escravos
libertos e sua volta frica. So Paulo: Brasiliense, 1985.

CUNHA, Marianno carneiro da. Arte afro-brasileira. In: Histria geral
da arte no Brasil. v. II. So Paulo: Instituto Walther Moreira Salles /
Fundao Djalma Guimares, 1983.

_________. Da senzala ao sobrado: arquitetura brasileira na Nigria
e na Repblica Popular do Benim, Introduo de Manuela Carneiro da
Cunha. So Paulo: Nobel / Edusp, 1985.

CURADO, A. D. Cortez da Silva. Dahom: esboo geographico,
historico, ethnographico e politico. Lisboa, 1888.

CURTIN, Philip D. The Atlantic Slave Trade. A Census. Madison:
University of Wisconsin Press, 1969.

DALZEL, Archibald. The History of Dahomy, an Inland Kingdom of
Africa. 2. ed. London: Frank Cass, 1967. 1. ed. 1793.

DANTAS, Raymundo Souza. frica difcil. Rio de Janeiro: Leitura,
1965.

DELGADO, Ralph. Histria de Angola. Lisboa: Banco de Angola,
[1955].

DENIS, Douhou Codjo. Influences brsiliennes Ouidah, Afro-sia, n.
12, Salvador, 1976.

DESCHAMPS, Hubert. Histoire de la traite de noirs de lantiquit
nos jours. Paris, Fayard, 1971.

DIKE, K. Onwuko. Trade and the Opening up of Nigeria, Nigeria
Magazine, special issue dedicated to the Independence. Lagos, 1960.
189

DRUMMOND, Menezes de. Lettres sur lAfrique ancienne et moderne,
Journal des Voyages, 32 (1826).

DUNGLAS, Edouard. Contribution lhistoire du Moyen-Dahomey
(Royaumes dAbomey, de Ktou et de Ouidah), tudes dahomens, XIX
(1957), XX (1957), XXI (1958).

_________. Le Chacha F.F. Da Souza, FranceDahomey, 2431 (1949).

ECHERUO, Micahel J.C. Concert and Theater in Late Nineteenth
Century Lagos, Nigeria Magazine, n. 74, Lagos, 1962.

_________. Victorian Lagos: Aspects of Nineteenth Century Lagos Life.
London: Macmillan, 1977.

EGHAREVBA, Jacob. A Short History of Benin. Ibadan: Ibadan
University Press, 1960.

ELLIS, A.B. Ewe-speaking Peoples. London, 1880.

FERREIRA, Roquinaldo. Dos sertes ao Atlntico: trfico ilegal de
escravos e comrcio lcito em Angola, 18301860, dissertao de mestrado
apresentada Universidade Federal do Rio de Janeiro, [s. d.].

FERRETI, Srgio Figueiredo. Querebetam de Zomadonu: um estudo de
antropologia da religio na Casa das Minas, tese de mestrado apresentada
Universidade Federal do Rio Grande do Norte, Natal, 1983.

FISHER, Allan G.B.; FISHER, Humphrey J. Slavery and Muslim Society
in Africa: the Institution in Saharan and Sudanic Africa and the Trans-
Saharan TradeI. London: C. Hurst & Co., 1970.

FLORENTINO, Manolo. Em costas negras. Rio de Janeiro: Arquivo
190
Nacional, 1995.

FO, Edouard. Le Dahomey, histoire, gographie, moeurs, coutumes,
commerce, industrie, expditions franaises (18911894). Paris: Hennuier,
1895.

FREYRE, Gilberto. Problemas brasileiros de antropologia, 3. ed. Rio
de Janeiro: Jos Olympio, 1962, 1. ed 1943.

_________. Casa grande e senzala, 8. ed. Rio de Janeiro: Jos
Olympio, 1954, 1. ed 1933.

_________. Em torno de alguns tmulos afro-cristos de uma rea
africana contagiada pela cultura brasileira. Salvador: Universidade da
Bahia / Livraria Progresso Editora, [1959].

_________. Oh de casa. Rio de Janeiro / Recife: Arte Nova / Instituto
Joaquim Nabuco de Pesquisas Sociais, 1979.

_________. Sobrados e mucambos, 6. ed. Rio de Janeiro: Jos
Olympio, 1981, 1. ed 1936.

FUNARI, Pedro Paulo A. A arqueologia de Palmares: sua contribuio
para o conhecimento da histria da cultura afro-americana. In: REIS, Joo
Jos e GOMES, Flvio dos santos (org.), Liberdade por um fio, So Paulo:
Companhia das Letras, 1996.

_________. Archeology Theory in Brazil: Ethnicity and Policy at stake.
In: Historical Archeology in Latin America. Columbia: The University of
South Carolina, n. 12 (1996).

_________. Novas perspectivas abertas pela arqueologia da Serra da
Barriga, palestra realizada em So Paulo, em 25 de maio de 1996, em curso
sobre cultura afro-brasileira coordenado por Lilia M. Schwarcz.
191

GANN, L. H.; DUIGNAN, Peter (org.), Colonialism in Africa, 1870
1960, v. I. Cambridge: Cambridge University Press, 1969.

GARCIA, Luc. Le Royaume du Dahomey face la pntration
coloniale (18751894). Paris: Karthala, 1988.

GBADAMOSI, T. G. O. The Growth of Islam among the Yoruba,
18411908. London: Longman, 1978.

GLL, Maurice Ahanhanzo. Le Danxome. Paris: Nubia, 1974.

GOULART, Maurcio. A escravido africana do Brasil, 3. ed. So
Paulo: Alfa-mega, 1975.

GRAHAM, Maria. Journal of a Voyage to Brazil and Residence there,
during Part of the Years 1821, 1822, 1823. London, 1824.

GURAN, Milton. Agudas les Bresiliens du Bnin: enqute
anthropologique et photographique, tese de doutorado apresentada cole
des tudes en Sciences Sociales. Marseille, 1996.

_________. Aguds, os brasileiros do Benim. Rio de Janeiro: Nova
Fronteira, 2000.

HALLEN, Barry. Afro-Brazilian Mosques in West Africa, Mimar:
Architecture in development, n. 29, Singapore, 1988.

HAMMOND, R. J. Portugal and Africa, 18151910: a Study in
Uneconomic Imperialism. Stanford: Stanford University Press, 1966, p. 69.

HARGREAVES, John D. Prelude to the Partition of West Africa.
London: MacMillan, 1963.

192
HAZOUM, Paul. Le Pacte de sang au Dahomey. Paris: Transactions et
Mmoires de lInstitut dEthnologie, XXV, 1937.

HERISS, A. Le. LAnciene Rozaume du Dahomey. Paris: Larose, 1911.

HERSKOVITS, Melville J. Dahomey: an ancient West African
Kingdom. New York: J.J. Augustin, 1938.

HISKETT, Mervyn. The Development of Islam in West Africa. London:
Longman, 1984.

_________. The Nineteenth-Century Jihads in West Africa. In: FAGE,
J.D.; OLIVER, Roland (org.), The Cambridge History of Africa, v. 5, org.
John E. Flint. Cambridge: Cambridge University Press, 1976.

_________. The Sword of Truth: the Life and Times of the Shebu
Usuman dan Fodio. New York: Oxford University Press, 1973.

HODGKIN, Thomas. Nigerian Perspectives: an Historical Anthology, 2.
ed. London: Oxford University Press, 1975.

IKIME, Obaro. The Fall of Nigeria. London: Heinemann, 1977.

ISICHEI, Elizabeth. A History of Nigeria. London: Longman, 1983.

JAHN, Janheinz. Through African Doors. Trans. by Oliver Coburn.
London: Faber and Faber, 1962.

JOHNSON, Samuel. The History of the Yorubas. Lagos: C.S.S.
Bookshops, 1976. 1. ed. 1921.

KARASCH, Mary C. Slave Life in Rio de Janeiro, 18081850.
Princenton: Prinecenton University Press, 1987.

193
KEA, R. A. Firearms and Warefare on the Gold and the Slave Coasts
from the Sixteenth to the Nineteenth Centuries, The Journal of African
History, v. XII (1971), n. 2.

LAFFITTE, Abade. Au pays de ngres. Tours: Alfred Mame et Fils,
1864.

LAOTAN, A. B. Brazilian Influence on Lagos, Nigeria Magazine, n. 69,
Lagos, 1961.

_________. The Torch Baerers or Old Brazilian Colony in Lagos.
Lagos: The Ife-Loju Printing Works, 1943.

LAPIDUS, Ira M. A History of Islamic Societies. Cambridge: Cambridge
University press, 1988.

LAST, D. M(urray). Reform in West Africa: the Jihad Movements in the
Nineteenth Century. In: AJAY, J.F. Ade; CROWDER, Michael (org.),
History of West Africa, v. 2, 2. ed. London: Longman, 1987.

_________. The Sokoto Caliphate. London: Longman, 1967.

_________. The Sokoto Caliphate and Borno. In: Unesco (org), General
History of Africa, v. VI, org. J. F. Ade Ajayi. London: Heinemann /
University of California Press / Unesco, 1989.

LAW, Robin. A lagoonside Port on the Eighteenth-Century Slave Coast:
the Early History of Badagry, Canadian Journal of African Studies, v. 28
(1994), n. 1.

_________. The Evolution of the Brazilian community in Ouidah,
presented at the meating Rethinking the African Diaspora: the Making of
Black Atlantic World in the Bight of Benin and Brazil, University of Emory,
Atlanta, 1998.
194

_________. The Oyo Empire c. 1600c.1836: a West African
Imperialism in the Era of the Atlantic Slave Trade. Oxford: Clarendon
Press, 1977.

_________. Trade and Politics behind the Slave Coast: the Lagoon
Traffic and the Rise of Lagos, 15001800, The Journal of African History,
Cambridge, v. 24 (1983), n. 3.


LAW, Robin; LOVEJOY, Paul. The Changing Dimensions of African
History: Reappropriating the Diaspora, trabalho apresentado Reunio do
Projeto Rota do Escravo da Unesco, Cabinda, 1996.

LAW, Robin; MANN, Kristin. West Africa in the Atlantic Community:
the Case of the Slave Coast, William and Mary Quarterly, 3. series, v. LVI
(1999), n. 2.

LESSA, Clado Ribeiro de (org.). Crnica de uma embaixada luso-
brasileira Costa dfrica em fins do sculo XVIII, incluindo o texto da
Viagem de frica em o Reino de Dahom, escrita por Padre Vicente
Ferreira Pires, no ano de 1800, e at o presente indita. So Paulo:
Companhia Editora Nacional (Brasiliana), 1957.

LOSI, J.B.O. The History of Lagos. 2. ed. Lagos: 1967. 1. ed 1914.

LOVEJOY, Paul E. Background to Rebellion: the Origins of Muslim
Slaves in Bahia, Slavery & Abolition, v. 15 (1994), n. 2.

_________. Cerner les identits au sein de la Diaspora Africaine:
lislam et lesclavage aux Amriques. Trad. de Raphalle Masseaut,
Cahiers des Anneaux de la Mmoire, n. 1, 1999.

_________. Jihad e escravido: as origens dos escravos muulmanos na
195
Bahia, Topoi, n. 1, Rio de Janeiro, 2000.

_________. Problems of Slave Control in the Sokoto Caliphate. In:
LOVEJOY, Paul E. (org.), Africans in Bondage: Studies in Slavery and the
Slave Trade. Madison: African Studies Program, University of Wisconsin,
1986.

_________. Slavery in the Sokoto Caliphate. In: LOVEJOY, Paul E.
(org.), The Ideology of Slavery in Africa. Beverly Hills: Sage Publications,
1981.

_________. The Muslim Factor in the Trans-Atlantic Slave Trade,
comunicao apresentada Conferncia sobre a frica Ocidental e as
Amricas: Repercusses do trfico de escravos, University of West Indies,
Mona, Jamaica, 2023 de fevereiro de 1997.

MACHADO FILHO, Aires da Mata. O negro e o garimpo em Minas
Gerais. Rio de Janeiro: Civilizao Brasileira, 1964.

MACK, Beverly B. Women and Slavery in Nineteenth-Century
Hausaland. In: SAVAGE, Elizabeth (org.), The Human Comodity:
Perspectives on the Trans-Saharan Slave Trade. London: Frank Cass,
1992.

MAESTRI, Mrio. O sobrado e o cativo: a arquitectura urbana erudita
no Brasil escravista. O caso gacho. Passo Fundo: Universidade de Passo
Fundo, 2001.

MANN, Kristin. Marrying Well: Marriage, Status and Social Change
among the Educated Elite in Colonial Lagos. Cambridge: Cambridge
University Press, 1985.

_________. The Origins of the Diaspora between the Bight of Benin and
Bahia during the Era of the Transatlantic Slave Trade, presented at the
196
annual meating of the African Studies Association. San Francisco, 1996.

MANNIX, Daniel P.; COWLEY, Malcolm. Historia de la Trata de
Negros, trad. espaola de Black Cargoes: a History of the Atlantic Slave
Trade. Madrid: Alianza editorial, 1970.

MARAFATO, Massimo. Brazilian Houses Nigeriane. Lagos: Instituto
italiano di Cultura, 1983.

MARTY, Paul. tude sur lislam au Dahomey. Paris: Ernest Leroux,
1926.

MELLO, Evaldo Cabral de. O norte agrrio e o Imprio. Rio de
Janeiro: Nova Fronteira, 1984.

MILLER, Joseph C.A Note on Casanze and the Portuguese. Canadian
Journal of African Studies, v. VI (1972).

MONTEIL, Vincent. Analyse de 25 documents arabes des Mals de
Bahia (1835). Bulletin de lInstitute Fondamentale dAfrique Noire, B, 29
(1967), n. 12.

_________. LIslam noir. Paris: Editions du Seuil, 1964.

MORAES FILHO, Mello. Festas e tradies populares do Brasil. Rio
de Janeiro: H. Garnier, 1901.

MOURA, Roberto. Tia Ciata e a Pequena frica no Rio de Janeiro, 2.
ed. Rio de janeiro: Prefeitura da Cidade do Rio de Janeiro / Departamento
Geral de Documentao e Informao Cultural, 1955.

MUMFORD, Lewis. The City in History. Harmondsworth: Penguin
Books, 1973.

197
MURRAY, Jack. Old Lagos / Old Houses in Lagos, Nigeria Magazine,
n. 38 / n. 46, Lagos.

NEWBURY, C.W. The Western Slave Coast and its Rulers. Oxford:
Clarendon Press, 1961.

O CARBONRIO, 12 junho 1886.

OLINTO, Antonio. Brasileiros na frica. Rio de Janeiro: Edies GRD,
1964.

OLIVEIRA, Maria Ins Crtes de. O liberto: o seu mundo e os outros
Salvador, 1790 / 1890. Salvador: Corrupio, 1988.

PANTOJA, Selma; SARAIVA, Jos Flvio Sombra (org.), Angola e
Brasil nas rotas do Atlntico Sul. Rio de Janeiro: Bertrand do Brasil, 1998.

PARRINDER, E. G. The Story of Ketu, an Ancient Yoruba Kingdom.
Ibadan, 1956.

PEREIRA, Duarte Pacheco. Esmeraldo de Situ Orbis. Introduo e
anotaes de Damio Peres. Lisboa: Academia Portuguesa de Histria,
1954.

PEREIRA, Nunes. A Casa das Minas. Petrpolis: Vozes, 1979. 1. ed.
1947.

PIRES, Fernando Tasso. Antigas fazendas de caf da provncia
fluminense. Rio de Janeiro: Nova Fronteira, 1980.

_________. Fazendas: solares da regio cafeeira do Brasil Imperial.
Fotografias de Pedro Oswaldo Cruz. Rio de Janeiro: Nova Fronteira, 1986.

PRADO, J. F. de Almeida. O Brasil e o colonialismo europeu. So
198
Paulo: Companhia Editora Nacional (Brasiliana), 1956.

PRIESTLEY, Margaret. West African Trade and Coast Society: a
Family Study. London: Oxford University Press, 1969.

QUERINO, Manuel. Costumes africanos no Brasil, 2. ed., prefcio,
notas e org. de Ral Lody. Recife: Fundao Joaquim Nabuco /
Massangana, 1988.

QUIRING-ZOCHE, Rosemarie. Luta religiosa ou luta poltica? O levante
dos mals da Bahia segundo uma fonte islmica, Afro-sia, n. 1920,
Salvador, 1997.

RAMOS, Arthur. As culturas negras do novo mundo. Companhia
Editora Nacional, 1946. 1. ed. 1936.

_________. Introduo antropologia brasileira. Rio de Janeiro: Casa
do Estudante do Brasil, 1943.

_________. O negro brasileiro. Recife: Fundao Joaquim Nabuco /
Massangana, 1988. 1. ed. 1934.

_________. O negro na civilizao brasileira. Rio de Janeiro: Casa do
Estudante do Brasil, 1956.

RAYMOND, Jean-Franois de. Arthur de Gobineau et le Brsil:
correspondance diplomatique du Ministre de France Rio de Janeiro.
Grenoble: Presses Universitaires de Grenoble, 1990.

READERS, George. Le Comte Gobineau au Brsil. Paris, 1934.

REBELO, Manuel dos Anjos da Silva. Relaes entre Angola e Brasil.
Lisboa: Agncia Geral do Ultramar, 1970.

199
RECONHECIMENTO da Independncia do Imprio do Brasil pelos reis
dfrica, Revista Trimestral do Instituto Histrico e Geogrfico
Brasileiro, tomo LIV (1891), parte II.

REGO, A. da Silva. A dupla restaurao de Angola, 16411648.
Lisboa: Agncia Geral das Colnias, 1948.

_________. Relaes luso-brasileiras, 18221953. Lisboa: Edies
Panorama, 1956.

REICHERT, Rolf. Os documentos rabes do Arquivo Pblico do Estado
da Bahia. Salvador: Centro de Estudos Afro-Orientais, 1970.

REIS, Joo Jos. O levante dos mals: uma interpretao poltica. In:
REIS, Joo Jos; SILVA, Eduardo (org.), Negociao e conflito: a
resistncia negra no Brasil escravista. So Paulo: Companhia das Letras,
1989.

_________. Rebelio escrava no Brasil: a histria do levante dos
mals em 1835. So Paulo: Brasiliense, 1986. 2. ed. 1987.

_________. Slave Rebellion in Brazil: the Muslim Uprising of 1835 in
Bahia. Trans. by Arthur Brakel. Baltimore: The Johns Hopkins University
Press, 1993.

_________. Um balano dos estudos sobre as revoltas escravas na
Bahia. In: REIS, Joo Jos (org.), Escravido e inveno da liberdade:
estudos sobre o negro no Brasil. So Paulo: Brasiliense, 1988.

REIS, Joo Jos; FARIAS, P. F. de Moraes. Islam and Slave Resistence
in Bahia, Brazil, Islam et socits au sud du Sahara, 3, 1989.

RELATRIO apresentado Assemblia Geral legislativa pelo ministro
e secretrio dEstado dos Negcios Estrangeiros em a Sesso Ordinria de
200
1833. Rio de Janeiro, 1833.

RELATRIOS da Repartio dos Negcios Estrangeiros. Rio de
Janeiro, 1833 a 1888.

RIDER, Alan. Benin and the Europeans, 14851897. London:
Longmans, Green and Co. Ltd., 1969.

RIO, Joo do. As religies no Rio. Rio de Janeiro: Nova Aguilar, 1976.
1. ed. 1902.

ROBERTSON, G. A. Notes on Africa. London: Tip. Laemmert, 1819.

RODRIGUES, Jos Honrio. Brasil e frica: outro horizonte. Rio de
Janeiro: Civilizao Brasileira, 1961.

RODRIGUES, Nina. Os africanos no Brasil, reviso e prefcio de
Homero Pires. So Paulo: Companhia Editora Nacional (Brasiliana), 1932.

ROMERO, Slvio. Estudos sobre a poesia popular do Brasil. Rio de
Janeiro: Laemmert, 1888.

ROSS, David, A. Dahomey. In: CROWDER, Michael (org.), West
African Resistence, new ed. London: Hutchinson, 1978.

_________. The Career of Domingo Martinez in the Bight of Benin,
183364, The Journal of African History, London, v. VI (1965), n. 1.

RUGENDAS, Johann Moritz. Viagem pitoresca atravs do Brasil . Belo
Horizonte / So Paulo: Itatiaia / Editora da Universidade de So Paulo,
1989.

SANDERSON, G. N. The European Partiotion of Africa: Origines and
Dynamics. In: FAGE, J. D.; OLIVER, Roland (org.), The Cambridge
201
History of Africa, v. 6, org. by Roland Oliver and G. N. Sanderson.
Cambridge: Cambridge University Press, 1985.

SANNEH, Lamin. The Origins of Clericalism in West African Islam, The
Journal of African History, v. XVII (1976), n. 1.

SARMENTO, Augusto. Portugal no Daom. Lisboa: Livraria Tavares
Cardoso & Irmo, 1891.

SARRACINO, Rodolfo. Los que volvieron a Africa. La Habana:
Editorial de Ciencias Sociales, 1988.

SCHWARCZ, Lilia M. Novas perspectivas abertas pela Arqueologia da
Serra da Barriga, palestra realizada em So Paulo, em 25 de maio de 1996.

SELJAN, Zora. No Brasil ainda tem gente da minha cor? Salvador:
Secretaria municipal de Educao e Cultura de Salvador, 1978.

_________. Xax I e sua histria, Correio da Manh, Rio de Janeiro,
29. jun. 1963.

SHAGARI, Alhaji Shehu; BOYD, Jean. Uthman dan Fodio: the Theory
and Practice of his Leadership. Lagos: Islamic Publications Bireau, 1978.

SHEPPERSON, George. The African Abroad or the African Diaspora.
In: RANGER, T. O. (org.), Emerging Themes of African History. Dar-es-
Salam: East African Publishing House, 1968.

SILVA, Alberto da Costa e. As relaes entre o Brasil e a frica
Negra, de 1822 Primeira Guerra Mundial. Luanda: Ministrio da
Cultura / Museu Nacional da Escravatura, 1996.

_________. Brasileos y Brasileos en la Costa Occidental de Africa,
Revista de Cultura Brasilea, n. 51, Madrid, 1980.
202

_________. O vcio da frica e outros vcios. Lisboa: Edies Joo S
da Costa, 1989.

SILVA, Carlos Eugenio Corra da. Uma viagem ao estabelecimento
portuguez de S. Joo Baptista de Ajud na Costa da Mina, em 1865.
Lisboa: Imprensa Nacional, 1866.

SILVA, Eduardo. Prince of the People: the Life and Times of a
Brazilian Free Man of Colour. Trans. by Moyra Ashfold. London: Verso,
1993. Ed. brasileira: Dom Ob II dfrica, o prncipe do povo. So Paulo:
Companhia das Letras, 1998.

SINOU, Alain; OLOUDE, Bachir. Porto Novo, Ville dAfrique noir.
Marseille, 1988.

SLENES, Roberto. Na senzala, uma flor. Rio de Janeiro: Nova
Fronteira, 1999.

SMITH, Robert S. Kingdoms of the Yoruba. London: Methuen, 1969.

_________. The Lagos Consulate, 18511861. London: The Macmillan
Press / The University of Lagos Press, 1978.

SORENSEN, Caroline. Badagry 17841863: the Political and
Commercial History of a Pre-Colonial Lagoonside Community in South
West Nigeria, PhD thesis, Stirling University, 1995.

SOURDEL, Dominique e Janine. Dictionnaire historique de lislam.
Paris: Presses Universitaires de France, 1996.

SOUZA, Norberto Francisco de. Contribution lhistoire de la famille
de Souza, tudes dahomenes, 13. Porto Novo, 1955.

203
SOUZA, Simone de. La Famille de Souza du Bnin-Togo. Cotonou: Les
Editions du Bnin, 1992.

TALBOT, P. A. Peoples of the Southern Nigeria. London, 1926.

TRIMINGHAM, J. Spencer. A History of Islam in West Africa. London:
Oxford University Press, 1975. 1. ed. 1962.

_________. Islam in West Africa. Oxford: Clarendon Press, 1959.

TURNER, J. Michael. Identidade tnica na frica Ocidental: o caso
especial dos afro-brasileiros no Benim, na Nigria, no Togo e em Gana nos
sculos XIX e XX, Estudos afro-asiticos, n. 28, Rio de Janeiro, 1995.

_________. Les Bresiliens: the Impact of Former Brazilian Slaves upon
Dahomey, PhD thesis, Boston University, 1975.

UNESCO (org), General History of Africa, v. VI, org. J.F. Ade Ajayi.
London: Heinemann / University of California Press / Unesco, 1989.

VARGENS, Joo Baptista M.; LOPES, Nei. Islamismo e negritude. Rio
de Janeiro: Setor de Estudos rabes da Faculdade de Letras da
Universidade Federal do Rio de Janeiro, 1982.

VERGER, Pierre. Bahia and the West Coast Trade (15491851) .
Ibadan: The Institute of African Studies / Ibadan University Press, 1964.

_________. Flux et reflux de la traite des ngres entre le golfe de
Bnin et Bahia de Todos os Santos du XVIIe au XIXe sicle. Paris: Mouton,
1968.

_________. Fluxo e refluxo do trfico de escravos entre o golfo do
Benin e a Bahia de Todos os Santos, dos sculos XVII a XIX. Trad. de
Tasso Gadzanis. So Paulo: Corrupio, 1987.
204

_________. Influence du Brsil au golfe du Bnin. In: Les Afro-
Amricains, Mmoires de lInstitut Franais de lAfrique Noire, n. 27,
Dacar, 1953.

_________. Le Culte des Voudoun dAbomey aurait-il t apport
Saint-Louis de Maranhon par la mre du roi Ghzo? In: Les Afro-
Amricains, Mmoires de lInstitut Franais de lAfrique Noire, n. 27,
Dacar, 1953.

_________. Nigeria, Brazil and Cuba, Nigeria Magazine, special issue
dedicated to Independence. Lagos: 1960.

_________. Trade Relations between the Bight of Benin and Bahia,
17th19th Century. Ibadan: Ibadan University Press, 1976.

WHITE, Gavin. Firearmes in Africa: an Introduction, The Journal of
African History, v. XII (1971), n. 2.

WILKS, Ivor. Consul Dupuis and Wangara: a Window on Islam in Early-
Nineteenth-Century Asante, Sudanic Africa, 6 (1995).

WILLIAMS, Eric. Capitalism and Slavery. London: Andr Deutsch,
1967.

_________. From Columbus to Castro: The History of the Caribbean
14921969. London: Andr Deutsch, 1970.

WILLIS, John Ralph. Jihad and the Ideology of Enslavement. In: WILLIS,
John Ralph (org.), Slaves & Slavery in Muslim Africa. London: Frank Cass,
1985.

WOOD, J. Buckley. Historical Notices of Lagos, West Africa. Lagos,
1878.
205
Bibliografska beleka
Poglavlje Odnosi Brazila i Crne Afrike od 1822. do Prvog svetskog rata
(As relaes entre o Brasil e a frica Negra, de 1822 Primeira Guerra
Mundial) prvobitno je objavljeno na panskom, kao lanak u 51. broju
asopisa Revista de Cultura Brasilea (Madrid, oktobar 1980), a zatim
uvrteno u moju knjigu Afriki porok i drugi poroci (O vcio da frica e
outros vcios, Lisabon: S da Costa, 1989) i urezano na plaketi, pod
naslovom As relaes entre o Brasil e a frica Negra, de 1822 1
Guerra Mundial (Luanda: Museu Nacional da Escravatura, 1996).

Poglavlje Brazil, Afrika i Atlantik u XIX veku (O Brasil, a frica e o
Atlntico no sculo XIX) objavljeno je kao lanak u 52. broju asopisa
Studia (Lisabon, 1994), pretampano u 21. broju asopisa Estudos
Avanados (Sao Paulo, majavgust 1994) i u verziji na panskom u 9. broju
asopisa America Negra (Bogota, 1995); ponovo je objavljeno u katalogu
Crnac u telu i u dui (Negro de corpo e alma), koji je potekao sa izlobe
istog naziva, u okviru ciklusa izlobi Svedoanstvo o ponovnom otkrivanju
(Mostra do Redescobrimento, Sao Paulo: Associao Brasil 500 Anos
Artes Visuais, 2000), kao i u katalogu sa izlobe Da se nikada ne
zaboravi: crna seanja / seanja crnaca (Para nunca esquecer: negras
memrias / memrias de negros, Rio de aneiro: Ministrio da Cultura,
2001).

Poglavlje Brazil, Afrika i Atlantik u vekovima trgovine robljem (O
Brasil e a frica, nos sculos do trfico de escravos) proitano je na
engleskom na otvaranju naunog skupa Enslaving Connections: Changing
Cultures of Africa and Brazil during the Era of Slavery, koji je odran na
Univerzitetu Jork u Torontu, septembra 2000. Objavljeno je kao prilog pod
naslovom AfrikaBrazilAfrika u epohi trgovine robljem (Africa
BrazilAfrica during the Era of the Slave Trade) u zborniku Enslaving
Connections: Changing Cultures of Africa and Brazil during the Era of
206
Slavery, iji su urednici oze K. Kurto i Pol E. Lavdoj (Amherst / Njujork:
Prometheus / Humanity Books, 2003).

Poglavlje Trgovina ljudima (O trato dos viventes) objavljeno je kao
lanak pod naslovom Robovlasnika sr Brazila (O miolo negreiro do
Brasil) u dodatku 66. broja asopisa Jornal de Resenhas da Folha de S.
Paulo, 9. septembra 2000.

Poglavlja U poseti Lagoskom muzeju (Uma visita ao Museu de
Lagos) i Brazilske jednospratnice u Lagosu (Os sobrados brasileiros de
Lagos) objavljena su kao lanak pod naslovom Nigerija: malo Brazila u
Africi (Nigria: um pouco do Brasil na frica) u asopisu Jornal de
Letras (Rio de aneiro, maj 1962), a uvrtena su i u knjigu Afriki porok i
drugi poroci.

Poglavlje Brazilci iz Lagosa (Os brasileiros de Lagos) objavljeno je
kao lanak u 57. broju asopisa Jornal de Letras e Artes (Lisabon, oktobar
1962) a zatim, podeljeno na dva dela, u knjievnom dodatku asopisa
Correio da Manh (Rio de aneiro, 24. novembar 1962. i 9. februar 1963).
Uvrteno je i u knjigu Afriki porok i drugi poroci.

Poglavlje Jedne nedelje u kraljevstvu Dangomej (Um domingo no
reino de Dangom) objavljeo je kao lanak u novinama O Globo (7.
novembar 1972) i uvrteno u knjigu Afriki porok i drugi poroci.

Poglavlje Brazilci ili Agude i kolonijalna okupacija zapadne Afrike:
sauesnitvo, prilagoavanje i otpor (Os brasileiros ou aguds e a
ocupao colonial da frica Ocidental: cumplicidade, acomodao e
resistncia) predstavljeno je na skupu III Reunio Internacional de
Histria da frica, odranom u Lisabonu od 20. do 24. septembra 1999.
Objavljeno je i kao prilog u zborniku poteklom sa tog skupa: A frica e a
instalao do sistema colonial (c. 1885 - c. 1930), koji je uredila Marija
Emilija Madeira Santos (Lisabon: Centro de Estudos de Histria e
Cartografia Antiga do Instituto de Investigao Cientfica Tropical, 2000).
207

Poglavlje Biti Afrikanac u Brazilu u XVIII i XIX veku (Ser africano
no Brasil nos sculos XVIII e XIX) proitano je na skupu Ser africano,
odranom u Luandi jula 1996. Objavljeno je kao lanak u 151. broju
asopisa Tempo Brasileiro (Rio de aneiro, oktobardecembar 2002).

Poglavlje Jedan afriki voa u Porto Alegru (Um chefe africano em
Porto Alegre) predstavljeno je na engleskom na seminaru Identifying
Enslaved Africans: the Nigerian Hinterland and the African Diaspora,
odranom na Univerzitetu Jork u Torontu jula i avgusta 1997. Objavljeno je
kao prilog pod naslovom Portreti afrikih kraljeva u Brazilu (Portraits of
African Royality in Brazil) u zborniku Identity in the Shadow of Slavery,
iji je urednik Pol E. Lavdoj (London / Njujork: Continuum, 2000).

Poglavlje Kupovina i prodaja Kuran u Rio de aneiru u XIX veku
(Comprando e vendendo Alcores no Rio de Janeiro do sculo XIX) na
engleskom je predstavljeno na skupu Rethinking the Africa Diaspora: the
Making of a Black Atlantic World in the Bright of Benin and Brazil,
odranom u prolee 1998. na Univerzitetu Emori u Atlanti. Objavljeno je
kao lanak u 22. broju asopisa Slavery & Abolition (London, april 2001) i
kao prilog u zborniku Rethinking the Africa Diaspora: the Making of a
Black Atlantic World in the Bright of Benin and Brazil, iji su urednici
Kristin Man i Edna G. Bej (London: Frank Cass, 2001).

Poglavlje O frevu (A propsito do frevo) objavljeno je kao lanak u
asopisu Jornal de Letras (Rio de aneiro, februar 2002).

Poglavlje O pobuni u Baiji 1835. (Sobre a rebelio de 1835, na
Bahia) tampano je kao lanak u 31. broju VII serije asopisa Revista
Brasileira (Rio de aneiro, aprilmajjun 2002).

Poglavlje Kua roba i biveg roba (A casa do escravo e do ex-
escravo) proitano je na skupu Colquio Internacional sobre Escravatura
e Transformaes Culturais, odranom na Univerzitetu u Evori, od 28. do
208
30. novembra 2001. Objavljeno je kao prilog u zborniku poteklom sa tog
skupa: Escravatura e transformaes culturais: frica-Brasil-Carabas,
iji je urednik Izabel Kastro Enrikes (Lisabon: Vulgata, 2002).

Poglavlje Istorija Afrike i njen znaaj za Brazil (A histria da frica e
a sua importncia para o Brasil) bilo je plenarno predavanje na skupu II
Reunio Internacional de Histria de frica, odranom u Rio de aneiru,
od 30. oktobra do 1. novembra 1996. Objavljeno je i kao prilog u zborniku
poteklom sa tog skupa: A dimenso atlntica da frica (Sao Paulo: Centro
de Estudos Africanos da USP / Servio de Documentao da CAPES,
1997).
209
1
Flux et reflux de la traite des ngres entre le golfe de Bnin et Bahia de
Todos os Santos du XVIIe au XIXe sicle, Paris: Mouton, 1968, pp. 276
277.
2
Trade Relations between the Bight and Bahia, 17th19th Century,
Ibadan: Ibadan University Press, 1976, p. 241.
3
Revista trimestral do Instituto Histrico e Geogrfico Brasileiro, tomo
LIV, parte II, Rio de Janeiro, 1891, pp. 161162.
4
Aan (ili Ozinlokun) bio je poetkom XIX veka kralj grada Eka, koji se
takoe nazivao Onim ili Lagos, i vazal obe od Benina. (Cf. Verger, op. cit.,
pp. 270272; Robert S. Smith, Kingdoms of the Yoruba, London: Methuen,
1969, pp. 8990).
5
Vladao je od 1816. do 1847. (Jacob Egharevba, A Short History of Benin,
Ibadan: Ibadan University Press, 1960, p. 44, passim)
6
To je ime kojim otac Fereira Pires naziva Agongla, koji je vladao od
1789. do 1797. (Cf. Robert Cornevin, Histoire du Dahomey, Paris: Berger
Levrault, 1962, pp. 115117.)
7
Clado Ribeiro de Lessa (org.), Crnica de uma embaixada luso-
brasileira Costa dfrica em fins do sculo XVIII, incluindo o texto de
Viagem de frica em o Reino de Dahom, escrita pelo padre Vicente
Ferreira Pires, no ano de 1800, e at o presente indita, So Paulo:
Companhia Editora Nacional (Brasiliana), 1957.
8
Jos Honrio Rodrigues, Brasil e frica: outro horizonte, Rio de Janeiro:
Civilizao Brasileira, 1961, pp. 129132.
9
J. F. De Almeida Prado, A Bahia e as suas relaes com o Daom, In: O
Brasil e o colonialismo europeu, So Paulo: Companhia Editora Nacional
(Brasiliana), 1956, p. 183.
10
Capitalism and Slavery, London: Andr Deutsch, 1967, passim.
11
Cf., na primer, C. W. Newbury, The Western Slave Coast and its Rulers,
Oxford: Clarendon Press, 1961; J. C. Anene, Southern Nigeria in
Transition (18851906): Theory and Practice in a Colonial Protectorate,
Cambridge: Cambridge University Press, 1966; John D. Hargreaves,
Prelude to the Partition of West Africa, London: MacMillan, 1963.
12
Taksa koju su vladari nigerijske obale naplaivali evropskim trgovcima
210
da bi mogli da ugovaraju poslove.
13
Anais do Parlamento Brasileiro: Cmara dos senhores Deputados,
Segundo Ano da Primeira legislatura, Sesso de 1827, tomo 3, p. 12.
14
Videti, na primer, C. W. Newbury, op. cit.: J. C. Anene, op. cit., John D.
Hargreaves, op. cit.; Michael Crowder, The Story of Nigeria, London: Faber
and Faber, 1962; L. H. Gann and Peter Duignan (org.), Colonialism in
Africa, 18701960, v. I, Cambridge: Cambridge University Press, 1969;
Alan Rider, Benin and the Europeans, 14851897, London: Longmans,
Green and Co.Ltd., 1969.
15
Hargreaves, op. cit., p. 22.
16
Cornevin, Histoire du Dahomey, p. 126; Hargreaves, op. cit., p. 17.
17
Vincent Monteil, LIslam noir, Paris: Editions du Seuil, 1964, p. 250;
Elizabeth Colson, African Society at the Time of the Scramble, in:
Colonialism in Africa, org. Gann and Duignan, v. I, p. 38.
18
Postoji dobar rezime te prie u J. C. Anene, op. cit.
19
Tako misli i R. J. Hammond, Portugal and Africa (18151910): a Study
on Uneconomic Imperialism, Stanford: Stanford University Press, 1966, p.
42.
20
R. A. Kea, Firearms Warfare on the Gold and the Slave Coasts from the
Sixteenth to the Nineteenth Centuries, The Journal of African History, v.
XII (1971), n. 2, p. 201.
21
Gavin White, Firearms in Africa: an Introduction, The Journal of African
History, v. XII (1971), n. 2, p. 180.
22
Gilberto Freyre, Casa Grande e Senzala, naroito IV poglavlje.
23
Formao Histrica do Brasil, Rio de Janeiro, 1930.
24
O negro e o garimpo em Minas Gerais, Rio de Janeiro: Civilizao
Brasileira, 1964.
25
Videti, na primer, Arthur Ramos, O negro e a civilizao brasileira, Rio
de Janeiro: Casa do Estudante do Brasil, 1956.
26
Tekst zakona, koji je ostao poznat po nazivu Zlatni zakon, ovakve je
sadrine bio: lan 1 Proglaava se ukidanje robovlasnitva u Brazilu, od
datuma stupanja na snagu ovog zakona. lan 2 Odbacuju se svi prigovori
211
na ovu odluku.
27
dison Carneiro, A escravido e a Monarquia, Antologia do negro
brasileiro, Rio de Janeiro: Edies de Ouro, 1967, p. 91.
28
dison Carneiro, Ladinos e Crioulos, Rio de Janeiro: Civilizao
Brasileira, 1964, p. 95.
29
Jos Honrio Rodrigues, op. cit., pp. 61, 71.
30
Govor u Senatu, 25. april 1843: Afrika civilizuje Ameriku.
31
Anais do Parlamento brasileiro: Camara dos Senhores Deputados,
Segundo Ano da Primeira Legislatura, Sesso de 1827, tomo 3, p. 12
32
Videti o tome, Relatrios da Repartio dos Negcios Estrangeiros, Rio
de Janeiro, 1840 a 1870; Nina Rodrigues, Os africanos no Brasil, reviso e
prefcio de Homero Pires, So Paulo: Companhia Editora Nacional
(Brasiliana), 1932; Pierre Verger, Influence du Brsil au golfe du Bnin, Les
Afro-Amricains, Mmoires de lInstitut Franais de lAfrique Noire, n. 27,
Dacar, 1953, pp. 1159; Bahia and the West Coast Trade (15491851) ,
Ibadan: The Institute of African Studies / Ibadan University Press, 1964. i
Flux et reflux de la traite des ngres entre le golfe de Bnin et Bahia de
Todos os Santos; Antonio Olinto, Brasileiros na frica, Rio de Janeiro:
Edues GRD, 1964; Manuel dos Anjos da Silva Rebelo, Relaes entre
Angola e Brasil. Lisboa: Agncia Geral do Ultramar, 1970.
33
Lewis Mumford, The City in History. Harmondsworth: Penguin Books,
1973, pp. 533534.
34
Hubert Deschamps, Histoire de la traite de noirs de lantiquit nos
jours. Paris, Fayard, 1971, p. 223.
35
George Readers, Le Comte Gobineau au Brsil. Paris, 1934. Apud Jos
Honrio Rodrigues, op. cit, pp. 7980.
36
dison Carneiro, Ladinos e Crioulos, pp. 9194.
37
Relatrio da Repartio dos Negcios Estrangeiros, Rio de Janeiro,
1852, p. XIII.
38
Relatrio da Repartio dos Negcios Estrangeiros, Rio de Janeiro,
1856, pp. 1620.
39
Ibidem, pp. 2122.
212
40
Relatrio da Repartio dos Negcios Estrangeiros, Rio de Janeiro,
1852.
41
Hubert Deschamps, op. cit., pp. 220, 222; Eric Williams (From
Columbus to Castro: The History of the Caribbean 14921969, London:
Andr Deutsch, 1970, pp. 311313) tvrdi da je Velika Britanija izgubila rat
protiv trgovine robljem i procenjuje da je, nakon zakonskog ukidanja uvoza
robova na Kubu, 1820. godine, na to ostrvo dopremljeno 200.354 robova.
42
Daniel P. Mannix & Malcolm Cowley, Historia de la Trata de Negros,
trad. espaola de Black Cargoes: a History of the Atlantic Slave Trade,
Madrid: Alianza editorial, 1970, p. 65.
43
Maurcio Goulart (A escravido africana do Brasil, 3. ed, So Paulo:
Alfa-mega, 1975) izraunao je da je u Brazil ulo 3.600.000 crnih robova.
Slino iznosi Philip D. Curtin (The Atlantic Slave Trade. A Census,
Madison: University of Wisconsin Press, 1969): 3.655.000. Renato de
Mendona pak tvrdi da ih bilo 4.830.000, dok taj broj dison Carneiro (A
escravido e a monarquia, Antologia do negro brasileiro, p. 90) smatra
niim od realnog.
44
Cf., na primer, Leslie Bethell, The Abolition of the Brazilian Slave
Trade. Britain, Brazil and the Slave Trade Question, 18071869,
Cambridge: Cambridge University Press, 1970; Jos Honrio Rodrigues,
op. cit.; i Relatrios da Repartio dos Negcios Estrangeiros, Rio de
Janeiro, 1834 a 1870.
45
Relatrios da Repartio dos Negcios Estrangeiros, Rio de Janeiro,
1833 a 1846.
46
Newbury, op. cit., pp. 44, 56, 61, 7879; Crowder, The Story of Nigeria,
pp. 124127; J. F. A. Ajayi, Cristian Missions in Nigeria, 18411891: the
Making of a New Elite, Evanston: Northwestern University Press, 1969.
47
Relatrio apresentado Assemblia Geral legislativa pelo ministro e
secretrio dEstado dos Negcios Estrangeiros em a Sesso Ordinria de
1833, Rio de Janeiro, 1833, pp. 4, 5.
48
Relatrio da Repartio dos Negcios Estrangeiros, Rio de Janeiro,
1834, pp. 4, 5.
49
Relatrio da Repartio dos Negcios Estrangeiros, Rio de Janeiro,
213
1836, p. 6.
50
Relatrio da Repartio dos Negcios Estrangeiros, Rio de Janeiro,
1835, p. 7.
51
Relatrio da Repartio dos Negcios Estrangeiros, Rio de Janeiro,
1836, p.6.
52
Relatrio da Repartio dos Negcios Estrangeiros, Rio de Janeiro,
1834, p. 8.
53
Logan je predstavljao Vicekonzulat do 1871. Od te godine Vicekonzulat
prestaje da se spominje u dokumentima Relatrios da Repartio dos
Negcios Estrangeiros.
54
Ermeneildo Frederiko Niteroj je bio odgovoran za brazilsko
predstavnitvo u Monroviji do 1854, kada je premeten u Luandu, na
dunost koju nije preuzeo. Cf. Relatrios da Repartio dos Negcios
Estrangeiros, Rio de Janeiro, 1852, 1853 e 1856.
55
Konzulat pri Rtu dobre nade prvi put se spominje u dokumentima
Relatrios da Repartio dos Negcios Estrangeiros 1841. godine. Njegov
nastojnik je bio oao tajn, konzul na neodreeno vreme.
56
Dord Mos je 1848. imenovan za poasnog vicekonzula na Svetoj
Jeleni. Unapreen je u poasnog konzula 1880. Ostao je na dunosti do
1888, kada je konzulat, izgleda, zatvoren. Cf. Relatrios da Repartio dos
Negcios Estrangeiros, Rio de Janeiro, 1850 a 1888.
57
Manuel dos Anjos da Silva Rebelo, Relaes entre Angola e Brasil, pp.
233234.
58
Ibidem, pp. 300301.
59
Relatrio da Repartio dos Negcios Estrangeiros, Rio de Janeiro,
1835, p. 5.
60
Relatrio da Repartio dos Negcios Estrangeiros, Rio de Janeiro,
1850.
61
Manuel dos Anjos da Silva Rebelo, op. cit., cap. V.
62
Ibidem, pp. 230233.
63
A. da Silva Rego, Relaes luso-brasileiras, 18221953, Lisboa:
Edies Panorama, 1956, p. 16.
214
64
Manuel dos Anjos da Silva Rebelo, op. cit., posebno pp. 179207 i 262
291.
65
Relatrio da Repartio dos Negcios Estrangeiros, Rio de Janeiro,
1854, pp. XXXVIXXXVII.
66
Relatrio da Repartio dos Negcios Estrangeiros, Rio de Janeiro,
1855, p. X.
67
Relatrio da Repartio dos Negcios Estrangeiros, Rio de Janeiro,
1856, p. 7.
68
Relatrio da Repartio dos Negcios Estrangeiros, Rio de Janeiro,
1859.
69
Ostao je na dunosti samo te godine. Konzulat se ne pojavljuje u
dokumentima Relatrio da Repartio dos Negcios Estrangeiros 1913.
godine.
70
Njegov prvi nastojnik je bio Pedro Zeferino Barboza Paiva, koji je njime
upravljao do 1875. (Relatrios da Repartio dos Negcios Estrangeiros,
Rio de Janeiro, 1868 a 1875).
71
Prvi vicekonzul je bio Domingos Lake Marsijus. Ostao je na dunosti do
1879. (Relatrios da Repartio dos Negcios Estrangeiros, Rio de
Janeiro, 1871 a 1880).
72
Os africanos no Brasil, reviso e prefcio de Homero Pires, So Paulo:
Companhia Editora Nacional (Brasiliana), 1932, pp. 160161. Cf. i Pierre
Verger, Flux et reflux, pp. 626, 629.
73
Nina Rodrigues, op. cit., p. 161.
74
Antonio Olinto, Brasileiros na frica, p. 168.
75
Verger, Flux et reflux, pp. 620626.
76
Roger Bastide,Carta de frica, Anhembi, So Paulo, outubro de 1958,
pp. 335338.
77
Verger, Flux et reflux, pp. 620626.
78
oakim dAlmeida je stigao u Afriku iz Brazila 1835. i preminuo u
Ageu, kako sam proitao na njegovom nadgrobnom spomeniku.
79
George Shepperson, The African Abroad or the African Diaspora, In: T.
O. Ranger (org.), Emerging Themes of African History, Dar-es-Salam: East
215
African Publishing House, 1968, pp. 165166.
80
Robert Cornevin, Histoire du Togo, Paris: Berger-Levrault, 1962, p. 66.
81
Acontece que so baianos..., In: Problemas brasileiros de antropologia,
3. ed. Rio de Janeiro: Jos Olympio, 1962,pp. 263313.
82
Pierre Verger, Nigeria, Brazil and Cuba, Nigeria Magazine, special issue
dedicated to Independence. Lagos: 1960, pp. 113123.
83
A. B. Laotan, The Torch Bearers or Old Brazilian Colony in Lagos.
Lagos: The Ife-Loju Printing Works, 1943.; Gilberto Freyre, Acontece que
so baianos....
84
Freyre, Acontece que so baianos...; A. B. Laotan, Brazilian Influence on
Lagos, Nigeria Magazine, n. 69, Lagos, 1961, p. 165; Verger, Flux et
reflux, fotografije 34 i 42.
85
Osim dva poslednja navedena rada Pierra Vergera i Laotana, kao i
studije Gilberta Freyrea, cf. i Ulli Beier, Art in Nigeria 1960, Cambridge:
Cambridge University Press, 1960; Janheinz Jahn, Through African Doors,
Trans. by Oliver Coburn, London: Faber and Faber, 1962, pp. 23, 81, 183;
Antonio Olinto, Brasileiros na frica.
86
Janheinz Jahn, op. cit., p. 23.
87
Ibidem
88
Monteil, Lislam noire, p. 198.
89
Ibidem.
90
Autor skice obeju damija je oao Batista da Kosta (Laotan, Brazilian
Influence on Lagos, pp. 159161).
91
Raymundo Souza Dantas, frica difcil, Rio de Janeiro: Leitura, 1965,
pp. 4248.
92
Verger, Flux et reflux, p. 629.
93
Micahel J. C. Echeruo, Concert and Theater in Late Nineteenth Century
Lagos, Nigeria Magazine, n. 74, Lagos, 1962, p. 69.
94
Verger, op. cit., pp. 626627.
95
Pierre Verger, Influence du Brsil au golfe du Bnin, pp. 5398.
96
Cornevin, Histoire du Dahomey, p. 113.
97
Robert Cornevin, Histoire du Togo, p. 123.
216
98
Verger u radu Influence du Brsil au golfe du Bnin u transkriptu donosi
najvanije tekstove o ai koje su pisali putnici, konzuli, trgovci i ueni
ljudi tog vremena, kao to su Frederik E. Forbs, Teodor Kenot, Robert
Berton, princ od oinvila, A. B. Elis i Don Dankan. Cf. i Nina Rodriges,
Os africanos no Brasil, pp. 4649; Paul Hazoum, Le Pacte de sang au
Dahomey. Paris: Transactions et Mmoires de lInstitut dEthnologie, XXV,
1937; Norberto Francisco de Souza, Contribution lhistoire de la famille
de Souza, tudes dahomenes, 13. Porto Novo, 1955; J. F. de Almeida
Prado, O Brasil e o colonialismo europeu, So Paulo: Companhia Editora
Nacional (Brasiliana), 1956, pp. 159203; Gilberto Freire, Acontece que
so baianos, pp. 303308; Robert Cornevin, Histoire du Dahomey, pp. 119,
268272; Robert Cornevin, Histoire du Togo, pp. 122123; Pierre Verger,
Flux et reflux, pp. 460467; Zora Seljan, Xax I e sua histria, Correio da
Manh, Rio de Janeiro, 29 jun. 1963; Hubert Deschamps, op. cit., pp. 211,
212; R.J. Hammond, op. cit, pp. 69, 70; Daniel P. Mannix & Malcolm
Cowley, op. cit., pp. 225, 226.
99
Hargreaves, op. cit., pp. 60, 110112.
100
Ibidem, p. 116.
101
Ibidem, p. 118.
102
Newbery, op. cit., p. 63.
103
David A. Ross, The Career of Domingo Martinez in the Bight of Benin,
183364, The Journal of African History, London, v. VI (1965), n. 1, p. 80.
104
Cf. Michael Crowder, The Story of Nigeria, pp. 127, 129, 134, 139,
140, 149; Newbury, op. cit., pp. 4648, 54; J. F. Ade Ajayi, The British
Occupation of Lagos, 18511861, Nigeria Magazine, n. 69, Lagos, 1961.
105
Verger, Flux et reflux, pp. 557, 558.
106
K. Onwuko Dike, Trade and the Opening up of Nigeria, Nigeria
Magazine, special issue dedicated to the Independence. Lagos, 1960, p. 51.
107
Aninha, Estado da Bahia, Salvador, 5 de janeiro de 1938. Apud. dison
Carneiro, Antologia do negro brasileiro, pp. 434436; dison Carneiro,
Ladinos e crioulos, pp. 207, 208.
108
dison Carneiro, Martiniano do Bonfim, Antologia do negro brasileiro,
p. 437; Candombls da Bahia, 3. ed. Rio de Janeiro: Conquista, 1961,
217
glossrio.
109
Made in Africa, Rio de Janeiro: Civilizao Brasileira, 1965, pp. 2022.
110
Kako stoji u dokumentu koji se uva u Narodnom arhivu Rio de
aneira, a koji je objavljen u asopisu Revista Trimestral do Instituto
Histrico e Geogrfico Brasileiro, tomo LIV (1891), parte II, pp. 161162.
111
Pierre Verger, Le Culte des Voudoun dAbomey aurait-il t apport
Saint-Louis de Maranhon par la mre du roi Ghzo? In: Les Afro-
Amricains, Mmoires de lInstitut Franais de lAfrique Noire, n. 27,
Dacar, 1953, pp. 157167; Srgio Figueiredo Ferretti, Querebetam de
Zomadonu: um estudo de antropologia da religio na Casa das Minas,
tese de mestrado apresentada Universidade Federal do Rio Grande do
Norte, Natal, 1983, pp. 4344.
112
Archibald Dalzel, The History of Dahomy, an Inland Kingdom of
Africa, 2. ed. London: Frank Cass, 1967, 1. ed. 1793, p. 223; I. A.
Akinjogbin, Dahomey and its Neighbours. 17081818, Cambridge:
Cambridge University Press, 1967, pp. 116, 171, 178179.
113
Introduo e anotaes de Damio Peres, Lisboa: Academia Portuguesa
de Histria, 1954, p. 156.
114
Os africanos no Brasil, reviso e prefcio de Homero Pires. So Paulo:
Companhia Editora Nacional (Brasiliana), 1932, p. 61.
115
Za drugaije vienje v. Joo Jos Reis, Rebelio escrava no Brasil: a
histria do levante dos mals em 1835, So Paulo: Brasiliense, 1986, 2. ed.
1987.
116
Rolf Reichert, Os documentos rabes do Arquivo Pblico do Estado da
Bahia, Salvador: Centro de Estudos Afro-Orientais, 1970.
117
Nina Rodrigues, op. cit., pp. 97102.
118
Ibiem, pp. 101102.
119
Ibidem, p. 95.
120
Pierre Verger, Fluxo e refluxo do trfico de escravos entre o golfo do
Benin e a Bahia de Todos os Santos, dos sculos XVII a XIX. Trad. de
Tasso Gadzanis. So Paulo: Corrupio, 1987, p. 343.
121
O tome ko je po Usumanu dan Fodiju mogao postati rob v. John Ralph
Willis, Jihad and the Ideology of Enslavement, In: WILLIS, John Ralph
218
(org.), Slaves & Slavery in Muslim Africa, London: Frank Cass, 1985, v. I,
pp. 1626.
122
O uticaju bivih robova iz Brazila i Sijera Leonea na irenje islama u
Jorubou v. T. G. O. Gbadamosi, The Growth of Islam among the Yoruba,
18411908, London: Longman, 1978, pp. 2632.
123
Pierre Verger, op. cit., p. 603.
124
Ibidem.
125
Henri Brunschwig, French Exploration and Conquest in Tropical Africa
from 1865 to 1898, em Colonialism in Africa, 18701960 org. por. L. H.
Gann e Peter Duignan, Cambridge: Cambridge University Press, 1969, v. I,
p. 137138.
126
G. N. Sanderson, The European Partition of Africa: Origins and
Dynamics, em The Cambridge History of Africa, org. por J. D. Fage e
Roland Oliver, v. 6, org. por. Roland Oliver e G. N. Sanderson, Cambridge:
Cambridge University Press, 1985, p. 120.
127
Lino usmeno saoptenje Hilgarda ORajlija Sternberga, koji je imao
pristup belgijskim dokumentima o planu za osvajanje Mato Grosa.
128
O portugalskom protektoratu u Dahomeju v. Augusto Sarmento,
Portugal no Daom, Lisboa: Livraria Tavares Cardoso & Irmo, 1891.
129
J. F. de Almeida Prado, O Brasil e o colonialismo europeu, So Paulo:
Companhia Editora Nacional (Brasiliana), 1956, p. 183.
130
Carlos Eugenio Corra da Silva, Uma viagem ao estabelecimento
portuguez de S. Joo Baptista de Ajud na Costa da Mina, em 1865,
Lisboa: Imprensa Nacional, 1866, pp. 5960.
131
Danas dramticas do Brasil, ed. organizada por Oneyda Alvarenga,
So Paulo: Livraria Martins Editora, 1959, v. II, pp. 140149.
132
Ralph Delgado, Histria de Angola, Lisboa: Banco de Angola, [s.d.], v.
2, p. 217.
133
A. da Silva Rego, A dupla restaurao de Angola, 16141648, Lisboa:
Agncia Geral das Colnias, 1948, p. 31.
134
Arquivos de Angola, 2. srie, v. V (1948), n. 1920, pp. 1923; nota de
Jos Matias Delgado a Antnio de Oliveira de Cadornega, Histria geral
das guerras angolanas, ed. org. por Jos Matias Delgado, Lisboa: Agncia
219
Geral das Colnias, 1940, tomo I, p. 324.
135
Arquivos de Angola, 2. srie, v. I (19431944), n. 36, pp. 136137,
193194.
136
Carta de Soutomaior ao rei d. Joo IV, apud. Delgado, Histria de
Angola, v. 2, p. 308.
137
Prema izvetaju koji je sastavio Domingos de Abreu i Brito, apud.
Delgado, Histria de Angola, v. 1, p. 358.
138
Kako stoji u izvetaju Manoela Severima de Farije, koji se odnose na
period od marta 1621. do februara 1622, koji se navodi u transkriptu u:
nota de Jos Matias Delgado a Antnio de Oliveira de Cadornega, Histria
geral das guerras angolanas, tomo I, p. 103.
139
Joseph C. Miller, A Note on Casanze and the Portuguese, Canadian
Journal of African Studies, v. VI (1972), n. 1, p. 53.
140
Archibald Dalzel, The History of Dahomey, an Inland Kingdom of
Africa, 2. ed., London: Frank Cass, 1967 (1. ed. 1793), p. 223; I. A.
Akinjogbin, Dahomey and its Neighbours, 17841863, Cambridge:
Cambridge University Press, 1967, pp. 116, 171, 178.
141
Flux et reflux de la traite des ngres entre le golfe de Bnin et Bahia
de Todos os Santos du XVIIe au XIXe sicle. Paris: Mouton, 1968; prevod
na engleski redigovanog i proirenog teksta: Trade Relations between the
Bight of Benin and Bahia, 17th19th Century, Ibadan: Ibadan University
Press, 1976; na portugalskom: Fluxo e refluxo do trfico de escravos entre
o golfo do Benin e a Bahia de Todos os Santos, dos sculos XVII a XIX.
Trad. de Tasso Gadzanis. So Paulo: Corrupio, 1987.
142
A Bahia e as suas relaes com o Daom, In: O Brasil e o colonialismo
Europeu, So Paulo: Companhia Editora Nacional (Brasiliana), 1956.
143
Em torno de alguns afro-cristos de uma rea africana contagiada
pela cultura brasileira, Salvador: Universidade da Bahia / Livraria
Progresso Editora, [1959].
144
Rio de Janeiro: Civilizao Brasileira, 1965.
145
Rio de Janeiro: Civilizao Brasileira, 1961.
146
So Paulo: Companhia Editora Nacional (Brasiliana), 1936 (knjiga je
zavrena 1905, ali je objavljena posthumno).
220
147
Rio de Janeiro: Casa do Estudante do Brasil, v. 1, 1943, v. 2, 1947.
148
Naveu nekoliko primera knjiga koje slede ovaj pravac: Joo Jos
Rei s, Rebelio escrava no Brasil, So Paulo: Brasiliense, 1986. (na
engleskom: Slave Rebelion in Brazil, trans. by Arthur Brakel, Baltimore:
The Johns Hopkins University Press, 1993); Manolo Florentino, Em costas
negras, Rio de Janeiro: Arquivo Nacional, 1995; Selma Pantoja & Jos
Flvio Sombra Saraiva (org.), Angola e Brasil nas rotas do Atlntico Sul,
Rio de Janeiro, Bertrand do Brasil, 1998; Roberto Slenes, Na senzala, uma
flor, Rio de Janeiro: Nova Fronteira, 1999; Luiz Felipe de Alencastro, O
trato dos viventes, So Paulo: Companhia das Letras, 2000; Roquinaldo
Ferreira, Dos sertes ao Atlntico, u tampi.
149
Pedro Paulo A. Funari, Archeology Theory in Brazil: Ethnicity and
Politics at Stake, In: Historical Archeology in Latin America, Columbia:
The University of South Carolina, n. 12 (1996), pp. 113; Novas
perspectivas abertas pela arqueologia da Serra da Barriga, palestra
realizada em 25 de maio de 1996, curso sobre cultura afro-brasileira, coord.
por Lilia M. Schwarcz; A arqueologia de Palmares: sua contribuio para o
conhecimento da histria da cultura afro-americana, In: Joo Jos Reis,
Liberdade por um fio, So Paulo: Companhia das Letras, 1996, pp. 3445.
150
Pedro Paulo A. Funari, Novas Perspectivas, p. 6.
151
Costumes africanos no Brasil, Recife: Massangana, 1988, pp. 66, 72
73. Poglavlje o Mandingama napisano je pre 1916.
152
Nunes Pereira, A Casa das Minas, Petrpolis: Vozes, 1979 (1. ed.
1947), pp. 24, 38; Srgio Ferreti, Querebetam de Zamadonu, Natal, 1983,
pp. 43, 117.
153
Nina Rodrigues, Os africanos no Brasil, reviso e prefcio de Homero
Pires, So Paulo: Companhia Editora Nacional, 1932, p. 198.
154
Art in Nigeria 1960, Cambridge: Cambridge University Press, 1960,
pp. 1213.
155
Au pays des ngres, Tours: Alfred Mame et Fils, 1864.
156
Sept ans en Afrique occidentale: La Cte des Esclaves et el Dahomey,
Paris, 1885.
157
The Torch Baerers or Old Brazilian Colony in Lagos, Lagos, 1943.
221
158
Pierre Verger, Bahia and the West Coast Trade (1549-1851) , Ibadan:
The Institute of African Studies / Ibadan University Press, 1964, p. 24;
Pierre Verger, Fluxo e refluxo do trfico de escravos entre o golfo do
Benin e a Bahia de Todos os Santos, dos sculos XVII a XIX, trad. de
Tasso Gadzanis, So Paulo: Corrupio, 1987, pp. 195, 211 e 539 (na
francuskom, Flux et reflux de la traite des ngres entre le golfe de Bnin
et Bahia de Todos os Santos, du XVIIe au XVIIIe sicle, Paris: Mouton,
1968, na engleskom, Trade Relations between the Bight of Benin and
Bahia, 17th-19th Century, Ibadan: Ibadan University Press, 1976); Robin
Law, Trade and Politics behind the Slave Coast: the Lagoon Traffic and the
Rise of Lagos, 15001800, The Journal of African History, Cambridge, v.
24 (1983), n 3, p. 343.
159
Robert S. Smith, The Lagos Consulate, 18511861, London: The
Macmillan Press / The University of Lagos Press, 1978, p. 9; Robin Law,
art. cit., p. 344.
160
A. B. Aderibigbe, Early History of Lagos to About 1800, In: Lagos: The
Development of an African City, org. por A. B. Aderibigbe, Londres:
Longman Nigeria, 1975, p. 1014; Patrick Cole, Modern and Traditional
Elites in the Politics of Lagos, Cambridge: Cambridge University Press,
1975, p. 15; Robert S. Smith, op. cit., p. 5.
161
Archibald Dalzel, The History of Dahomey, Londres: Frank Cass, 1967
(faksimil 1. izdanje, 1793), p. 169.
162
Archibald Dalzel, op. cit., p. 223; Melville J. Herskovits, Dahomey: an
Ancient West African Kingdom, Nova York: J. J. Augustin, 1938, v. II, p.
104; I.A. Akinjogbin, Dahomey and its Neighbours, 17841863,
Cambridge: Cambridge University Press, 1967, op. cit., pp. 116, 171 e 178.
163
V. Maurice Ahanhanzo Gll, Le Danxome, Paris: Nubia, 1974, pp.
115-126.
164
Carlos Eugnio Corra da Silva, Uma viagem ao estabelecimento
portuguez de S. Joo Baptista de Ajud na Costa da Mina em 1865,
Lisboa: Imprensa Nacional, 1866, p. 78; Augusto Sarmento, Portugal no
Dahom, Lisboa: Livraria Tavares Cardoso & Irmo, 1891, p. 59.
165
A. B. Ellis, History of Dahomi, In: Ewe-speaking Peoples, Londres,
222
1880, p. 307, passim.; A. Le Heriss, LAncien Royaume du Dahomey,
Paris: Larose, 1911, p. 5, passim; Paul Hazoum, Le Pacte de sang au
Dahomey, Paris: Transactions et Mmoires de lInstitut dEthnologie, XXV,
1937, pp. 2732; Edouard Dunglas, Le Chacha F.F. da Souza, France-
Dahomey, 2431 (maio-junho de 1949); Norberto Francisco de Souza,
Contribution lhistoire de la famille de Souza, In: tudes Dahomennes,
Porto Novo, 13 (1955), pp. 1721.
166
Tako su nanjih gledali Evropljani: Pierre Verger, Influence du Brsil au
golfe du Bnin, In: Les Afro-Amricains, Mmoires de lInstitut Franais
Afrique Noire, n 27, Dacar, 1953, pp. 2440.
167
Robert Cornevin, Histoire du Dahomey, Paris: Berger-Levrault, 1962,
p. 268.
168
V. Joo Jos Reis, Rebelio escrava no Brasil: a histria do levante
dos mals, 2. ed., So Paulo: Brasiliense, 1987, p. 275; vie detalja u
amerikom izdanju, Slave Rebellion in Brazil, trad. de Arthur Brakel,
Baltimore: The Jonhs Hopkins University Press, 1993, pp. 220223.
169
Acontece que so baianos..., In: Problemas brasileiros de
antropologia, 3. ed., Rio de Janeiro: Jos Olympio, 1962, pp. 263313.
170
Jos Castelo, Teresa Benta: cansada do tempo e cheia de saudade,
Dirio de Notcias, Rio de Janeiro, 14 de maio de 1974, p. 7.
171
Ovo zapaanje potvruje se u: Patrick D. Cole, Lagos Society in the
Nineteenth Century, In: Lagos: the Development of an African City, org.
por A.B. Aderibigbe, Londres: Longman Nigeria, 1975, p. 42; Modern and
Traditional Elites in the Politics of Lagos, p. 45. Naziv Brazilac se koristio
i za robove koji su se vratili sa Kube, pa ak i iz drugih hispanskih zemalja.
Upoznao sam dva oveka u Lagosu, lanova udruenja Brazilian
Descendants Association, koji su se izjanjavali kao Brazilci sa Kube; o
povratnicima sa Kube v. Rodolfo Sarracino, Los que volvieron a Africa,
Havana: Editorial de Ciencias Sociales, 1988.
172
O njima v. Raymundo Souza Dantas, frica difcil, Rio de Janeiro:
Leitura, 1965, pp. 42-48.
173
O Brazilcima, Agudama ili Amoroima videti: A. B. Laotan, The Torch
Bearers, or Old Brazilian Colony, Lagos: The Ife-Loju Printing Works,
223
1943; J. F. de Almeida Prado, A Bahia e as suas relaes com o Daom, In:
O Brasil e o colonialismo Europeu, So Paulo: Companhia Editora
Nacional (Brasiliana), 1956, pp. 115226 (1949, IV Congresso de Histria
Nacional); Gilberto Freyre, Acontece que so baianos..., In: Problemas
brasileiros de antropologia, pp. 263313 (razrada tematike koju je u
raznim lancima objavio 1951. Gilberto Freyre, u asopisu O Cruzeiro, Rio
de Janeiro, fotografije snimio: Pierre Verger); Pierre Verger, Influence du
Brsil au golfe du Bnin, In: Les Afro-Amricains, Mmories de lInstitut
Franais de lAfrique Noire, n 27, Dacar, 1953, pp. 11102; Roger Bastide,
Carta de frica, Anhembi, So Paulo, outubro de 1958, pp. 335338; Pierre
Verger, Nigeria, Brazil and Cuba, Nigeria Magazine, n. especial dedicado
independncia, Lagos, outubro de 1960, pp. 113123; A. B. Laotan,
Brazilian Influence on Lagos, Nigeria Magazine, n. 69, Lagos, agosto de
1961, pp. 156165; Alberto da Costa e Silva, Os sobrados brasileiros de
Lagos, Os brasileiros de Lagos, In: O vcio da frica e outros vcios,
Lisoba: Edies Joo S da Costa, 1989, pp. 1322 (prvobitno objavljeno
u: Jornal de Letras, Rio de Janeiro, maio de 1962, i Correio da Manh,
Rio de Janeiro, 24 de novembro de 1962, 9 de fevereiro de 1963); Antonio
Olinto, Brasileiros na frica, Rio de Janiero: Edies GRD, 1964 (neka
poglavlja objavljena i 1963, O Globo, Rio de Janeiro); Pierre Verger, Fluxo
e refluxo do trfico de escravos entre o golfo do Benin e a Bahia de Todos
os Santos (francusko izdanje, 1968); Jlio Santana Braga, Notas sobre o
Quartier Brsil no Daom, Afro-sia, n. 6-7, Salvador, 1968, pp. 5562;
J. F. Ade Ajayi, Christian Missions in Nigeria, 18411891: the Making of
a New Elite, Evanston: Northwestern University Press, 1969, pp. 4952,
155157; Alberto da Costa e Silva: Um domingo no reino de Dangom, In:
O vcio da frica, pp. 1923 (najpre objavljeno u: O Globo, Rio de Janeiro,
7 de novembro de 1972); Roger Bastide, O leo do Brasil atravessa o
Atlntico, In: Estudos afro-brasileiros, So Paulo: Perspectiva, 1973
(najpre objavljeno u: Revista de Etnografia, n. 31, Porto, 1972); J. Michael
Turner, Les Brsiliens: the Impact of Former Brazilian Slaves upon
Dahomey, tese de doutorado apresentada Universidade de Boston em
1975; Douhou Codjo Denis, Influences brsiliennes Ouidah, Afro-sia, n.
12, Salvador, 1976, pp. 193209; Zora Seljan, No Brasil ainda tem gente
224
da minha cor?, Salvador: Secretaria Municipal de Educao e Cultura de
Salvador, 1978; Robert S. Smith, The Lagos Consulate, pp. 3940; T.G.O.
Gbadamosi, The Growth of Islam among the Yoruba, 18411908, Londres:
Longman, 1978, pp. 28 e 30; Alberto da Costa e Silva: Brasileos y
Brasileos en la Costa Occidental de frica, Revista de Cultura
Brasilea, n. 51, Madrid, 1980, pp. 522; Marianno Carneiro da Cunha, Da
senzala ao sobrado: arquitetura brasileira na Nigria e na Repblica
Popular do Benim, So Paulo: Nobel / Editora da Universidade de So
Paulo, 1985; Manuela Carneiro da Cunha, Negros, estrangeiros: os
escravos libertos e sua volta frica, So Paulo: Brasiliense, 1985;
Simone de Souza, La Famille De Souza du Bnin-Togo, Cotonou: Les
Editions du Bnin, 1992; J. Michael Turner, Identidade tnica na frica
Ocidental: o caso especial dos afro-brasileiros no Benim, na Nigria, no
Togo e em Gana nos sculos XIX e XX, Estudos afro-asiticos, n. 28, Rio
de Janeiro, outubro de 1995, pp. 8599; Alberto da Costa e Silva, As
relaes entre o Brasil e a frica Negra, de 1822 Primeira Guerra
Mundial, Luanda: Museu Nacional da Escravatura, 1996 (publicado em O
vcio da frica, pp. 25-65); Robin Law & Paul Lovejoy, The Changing
Dimensions of African History: Reappropriating the Diaspora, rad
predstavljen na Reunio do Projeto Rota do Escravo da Unesco, Cabinda,
1996; Kristin Mann, The Origins of the Diaspora between the Bight of Benin
and Bahia during the Era of the Transatlantic Slave Trade, rad predstavljen
na godinjem sastanku African Studies Association, San Francisco, 1996;
Milton Guran, Aguds: os brasileiros do Benim, 2000 (tampana verzija
doktorske disertacije Agoudas les Brsiliens du Bnin: Enquet
anthropologique et photografique, cole des Hautes tudes Sciences
Sociales, Marselle, 1996); Bellarmin C. Codo, Les Brsiliens en Afrique
de lOuest, hier et aujourdhui, rad sa letnjeg simpozijuma, University York,
Toronto, 1997; Robin Law, The Evolution of the Brazilian Community in
Ouidah, na simpozijumu Rethinking the African Diaspora: the Making of a
Black Atlantic World in the Bight of Benin and Brazil, University Emory,
Atlanta, 1998; Robin Law & Kristin Mann, West Africa in the Atlantic
Community: the Case of the Slave Coast, William and Mary Quarterly, 3.
ser., v. LVI, n. 2, 1999, pp. 307334.
225
174
Vincent Monteil, LIslam noir, Paris: Editions du Seuil, 1964, p. 198.
175
Prema dokumentima cit. u: Pierre Verger, Fluxo e refluxo, pp. 437-438,
453-454, 458, 573, 574.
176
Margaret Priestley, West African Trade and Coast Society: a Family
Study, London: Oxford University Press, 1969, p. 72, 77, 79, 87, 88, 91;
Robin Law, art. cit., p. 343.
177
Robin Law, art. cit., p. 347.
178
G. A. Robertson, Notes on Africa, London, 1819, p. 290.
179
J. Buckley Wood, Historical Notices of Lagos, West Africa, Lagos,
1878, p. 22; J.B.O. Losi, The History of Lagos, 2. ed., 1967 (1. uzd.,
1914), p. 13.
180
Za datume v. Michael Crowder, The Story of Nigeria, London: Faber
and Faber, 1962, p. 139. Robin Law (The Dinastic Chronology of Lagos,
cit. por Robert S. Smith, op. cit., pp. 14, 15) smatra da je Adele doao na
presto izmeu 1800. i 1805, a da je svrgnut 1820. i 1821.
181
J. F. Ade Ajayi, cit. u Robert S. Smith, op. cit., p. 14.
182
Obaro Ikime, The Fall of Nigeria: the British Conquest, London:
Heinemann, 1977, p. 94.
183
C. W. Newbury, The Western Slave Coast and its Rulers, Oxford:
Clarendon Press, 1961, p. 47.
184
David A. Ross, The Career of Domingo Martinez in the Bight of Benin,
The Journal of African History, London, v. VI (1965), n. I, p. 79.
185
David A. Ross (art. cit., p. 80), tvrdnja na osnovu pisma od 17. marta
1847, trgovca Tomasa Hatona iz Uide svom stricu V. B. Hatonu iz
Londona.
186
J. H. Tompson V.B. Hatonu, 15. jun 1647, cit. u David A. Ross, art.
cit., p. 82, note 15.
187
Ibidem, p. 80.
188
J. F. Ade Ajayi, Christian Missions in Nigeria, p. 38, note 2.
189
Pierre Verger, Fluxo e refluxo, pp. 564565.
190
Ibidem, pp. 264265, 453456.
191
Ibidem, pp. 469, 573.
226
192
J. F. Ade Ajayi, The British Occupation of Lagos, 18511861, Nigeria
Magazine, n. 69, Lagos, August 1961, pp. 9697.
193
P. A. Talbot, Peoples of the Southern Nigeria, London, 1926, v. I, p.
95; Pierre Verger, op. cit., p. 571.
194
Pierre Verger, op. cit., p. 572.
195
Robert S. Smith, The Lagos Consulate, pp. 38.
196
Po komandantu britanskih brodova: Arthur P. Wilmot, cit. u Pierrre
Verger, Fluxo e refluxo, p. 574.
197
Obaro Ikime, op. cit., p. 93; v. tubu britanskog konzula: Benjamin
Campell, In: Pierre Veger, op. cit., p. 612.
198
Robert S. Smith, op. cit., p. 39.
199
Michael Crowder, West African Resistance: the Military Response to
Colonial Occupation, new ed., London: Hutchinson, 1978, (vie povezanih
studija).
200
Reenica iz: Pierre Verger, op. cit., p. 605.
201
John D. Hargreaves, Prelude to the Partition of West Africa, London:
MacMillan, 1963, pp. 60, 110112, 116, 118; C.W. Newbury, op. cit., pp.
63, 68, nota 4; J. Michael Turner, Les Brsiliens, pp. 223237.
202
K. Onwuko Dike, Trade and the Opening up of Nigeria, Nigeria
Magazine, n. especial dedicado independncia, Lagos, 1960, p. 51.
203
Konzul Benjamin Campbell, cit. u Pierre Verger, Fluxo e refluxo, p.
612. Istu brojku navodi i njegov prethodnik, vicekonzul Louis Frazer, cit. u:
J. F. Ade Ajayi, Christian Missions in Nigeria, p. 50.
204
Patrick Cole, Modern and Traditional Elites in the Politics of Lagos, p.
45; Manuela Carneiro da Cunha, op. cit., p. 215.
205
Izjave potomaka Brazilaca, prikupljenih u Lagosu izmeu 1980. i 1982.
206
Jack Murray, Old Lagos e Old Houses in Lagos, Nigeria Magazine, n.
38, 46, Lagos; David Aradeon, Architecture, In: The Living Culture of
Nigeria, org. S. O. Biobaku, London: Thomas Nelson, 1976, pp. 3844;
Kunle Akinsemoyin & Alan Vaughan-Richards, Building Lagos, 2. ed.,
Jersey: Pengrail, 1977, pp. 1622; Marianno Carneiro da Cunha, Da
senzala ao sobrado, op. cit.; Massimo Marafato, Brazilian Houses
227
Nigeriane, Lagos: Istituto Italiano di Cultura, 1983; Susan B. Aradeon, A
History of Nigerian Architecture: the Last 100 Years, Nigeria Magazine, n.
150, Lagos, 1984, pp. 117; Barry Hallen, Afro-Brazilian Mosques in West
Africa, Mimar: Architecture in Development, n. 29, Singapur, September
1988, p. 1623.
207
Videti Kristin Mann, Marrying Well: Marriage, Status and Social
Change among the Educated Elite in Colonial Lagos, Cambridge:
Cambridge University Press, 1985.
208
Videti Michael J. C. Echeruo, Victorian Lagos: Aspects of Nineteenth
Century Lagos Life, London: MacMillan, 1977.
209
Paul Marty, tude sur lislam au Dahomey, Paris: Ernest Leroux, 1926;
Mohamed Paraso, cit. u Pierre Verger, Influence du Brsil au golfe du
Bnin, pp. 2021; J. Michael Turner, op. cit., p. 294; Milton Guran,
Agoudas les Brsiliens de Bnin, p. 67.
210
Carlos Eugnio Corra da Silva, Uma viagem ao estabelecimento
portuguez de S. Joo Baptista de Ajud, p. 60.
211
R. J. Hammond, Portugal and Africa, 18151910: a Study in
Uneconomic Imperialism, Stanford: Stanford University Press, 1966, p. 69;
Robin Law & Kristin Mann, West Africa in the Atlantic Communitiy, p.
328, note 56.
212
J. F. de Almeida Prado, A Bahia e as suas relaes com o Daom, p.
183.
213
Edouard Fo, Le Dahomey: histoire, gographie, moeurs, coutumes,
commerce, industrie, expditions franaises (18911894), Paris: Hennuier,
1895, p. 27.
214
A. Le Heriss, LAncien Royaume du Dahomey, Paris: Larose, 1911, p.
336.
215
To je zabeleeno i u: A.D. Cortez da Silva Curado, Dahom: esboo
geographico, historico, ethnographico e politico, Lisboa, 1888.
216
Jean Bayol, cit. u Michael J. Turner, Les Brsiliens, pp. 254255.
217
Cf. Portugal no Dahom, ed. cit., posebno pp. 311.
218
Augusto Sarmento, op. cit., pp. 32, 33, 42.
219
douard Dunglas, Contribution lhistoire du Moyen-Dahomey
228
(Royaumes dAbomey, de Ktou et de Ouidah), Parte I, tudes
dahomennes, XIX (1957), p. 16.
220
Tekst iz: Robert Cornevin, Histoire du Dahomey, p. 290
221
Prema: David Ross, Dahomey, In: Michael Crowder (org.), West African
Resistance, p. 147.
222
C.W. Newbury, The Western Slave Coast and its Rulers, p. 126.
223
66 Milton Guran, Agouda, p. 67-75. Michael J. Turner (ob. cit., p. 114
116) conta uma histria diferente e d principal das mulheres de
Francisco Olympio o nome de Ermina dos Santos. Seria ela uma princesa
egba, de nome Omodukpe, que fora vendida como escrava ao Brasil.
224
Paul Hazoum, Le Pacte de sang au Dahomey, pp. 3233.
225
Michael J. Turner, op. cit., pp. 316.
226
Michael J. Turner, op. cit., pp. 301, 307, 318.
227
Prema porodinij tradiciji, cf. Milton Guran, op. cit., p. 6163.
228
Prema: Richard Burton, A Mission to Gelele, King of Dahome, uvod i
beleke C.W. Newbury, London: Routledege & Kegan Paul, 1966 (1. ed.,
1864), p. 65, note 14; J. F. de Almeida Prado, op. cit., p. 191.
229
Michael J. Turner, op. cit., p. 304.
230
Prema: A. L. DAlbeca (La France au Dahomey, Pariz, 1895), cit. u
David Ross, Dahomey, pp. 158, 168, note 14.
231
Luc Garcia, Le Royaume du Dahomey face la pntration coloniale
(1875-1894), Paris: Karthala, 1988, pp. 185, 237.
232
Wives of the Leopard: Gender, Politics and Culture in the Kingdom of
Dahomey, Charlottesville: University of Virginia Press, 1998, p. 169.
233
Ulli Beier, Art in Nigeria 1960, Cambridge: Cambridge University
Press, 1960, p. 12, ilustracije na pp. 24, 25, 26.
234
Pierre Verger, Fluxo e refluxo de escravos entre o golfo do Benim e a
Baha de Todos os santos, dos sculos XVII a XIX, trad. de Tasso
Gadzanis, So Paulo: Corrupio, 1987, pp. 211, 528, 539.
235
Ibidem, pp. 473, 537539.
236
Ibidem, pp. 473474; v. i Pierre Verger, Influence du Brsil au golfe du
Bnin, In: Les Afro;Amricains, Mmoires de lInstitut Franais de
229
lAfrique Noire, n. 27, Dakar, 1953, pp. 53100.
237
Pierre Verger, Fluxo e refluxo de escravos entre o golfo do Benim e a
Baha de Todos os santos, dos sculos XVII a XIX, op. cit., p. 264
238
Paul Marty, tude sur lislam au Dahomey, Paris: Ernest Leroux, 1926,
p. 18; J.F. de Almeida Prado, O Brasil e o colonialismo europeu, So
Paulo: Companhia Editora Nacional (Brasiliana), 1956, pp. 205206.
239
Robin Law, A lagoonside Port on the Eighteenth-Century Slave Coast:
the Early History of Badagry, Canadian Journal of African Studies, v. 28
(1994), n. 1, pp. 4042.
240
Archibald Dalzel, The History of Dahomy, an Inland Kingdom of
Africa, 2. ed, London: Frank Cass, 1967. 1. ed. 1793, p. 181; I.A.
Akinjogbin, Dahomey and its Neighbours. 17081818, Cambridge:
Cambridge University Press, 1967, p. 165.
241
Ed.cit., pp. 222223; I.A. Akinjogbin, op. cit., pp. 116, 171, 178179.
242
Pierre Verger, Le Culte des Voudoun dAbomey aurait-il t apport
Saint-Louis de Maranhon par la mre du roi Ghzo? In: Les Afro-
Amricains, Mmoires de lInstitut Franais de lAfrique Noire, n. 27,
Dacar, 1953, pp. 157167; Srgio Figueiredo Ferretti, Querebetam de
Zomadonu: um estudo de antropologia da religio na Casa das Minas,
tese de mestrado apresentada Universidade Federal do Rio Grande do
Norte, Natal, 1983, pp. 4344.
243
Amaro Jnior, Um prncipe africano morou na Lopo Gonalves, lanak
iz dva dela, novine nisu identifikovane, Porto Alegre, s.d.
244
Videti o tome u: Mrio de Andrade, Danas dramticas do Brasil, ed.
organizada por Oneyda Alvarenga, So Paulo: Livraria Martins Editora,
1959, 2. tom, pp. 147148.
245
O Brasil e o colonialismo europeu, So Paulo: Companhia Editora
Nacional (Brasiliana), 1956.
246
Fluxo e refluxo do trfico de escravos entre o golfo do Benin e a
Bahia de Todos os Santos, dos sculos XVII a XIX, (Trad. de Tasso
Gadzanis de Flux et reflux de la traite des ngres entre le golfe de Bnin
et Bahia de Todos os Santos du XVIIe au XIXe sicle, Paris: Mouton,
1968), So Paulo: Corrupio, 1987, pp. 234241, 257284.
230
247
Izgleda da je Don Adams upoznao Pjera Tamatu u poslednjoj deceniji
XVIII veka; v. Remarks on the Country Extending from Cape Palmas to
the River Congo, London, 1823, pp. 8287. V. i Pierre Verger, op. cit., pp.
186188; A. Akindele i C. Aguessy, Contribution ltude de lhistoire de
lancien royaume de Porto Novo, Dacar: Mmoires de lInstitute Franais
dAfrique Noire, 1953, pp. 73, 137; Alain Sinou i Bachir Oloude, Porto
Novo, Ville dAfrique noir. Marseille, 1988, p. 73.
248
The History of Dahomy, an Inland Kingdom of Africa, 2. ed. London:
Frank Cass, 1967. 1. ed. 1793, p. 181.
249
Robin Law, A lagoonside Port on the Eighteenth-Century Slave Coast:
the Early History of Badagry, Canadian Journal of African Studies, v. 28
(1994), n. 1, p. 42.
250
Robin Law, Ibidem; I. A. Akinjogbin, Dahomey and its Neighbours.
17081818, Cambridge: Cambridge University Press, 1967, p. 165;
Caroline Sorensen, Badagry 17841863: the Political and Commercial
History of a Pre-Colonial Lagoonside Community in South West Nigeria,
PhD thesis, Stirling University, 1995.
251
Archibald Dalzel, loc. cit.
252
Archibald Dalzel, op. cit., p. 223; I. A. Akinjogbin, op. cit., pp. 116,
171, 178.
253
Le Culte des Voudoun dAbomey aurait-il t apport Saint-Louis de
Maranhon par la mre du roi Ghzo? In: Les Afro-Amricains, Mmoires de
lInstitut Franais de lAfrique Noire, n. 27, Dacar, 1953, pp. 157160.
254
Srgio Ferretti, Querebetam de Zomadonu: um estudo de antropologia
da religio na Casa das Minas, tese de mestrado apresentada
Universidade Federal do Rio Grande do Norte, Natal, 1983, p. 44.
255
Fio Agbanon II, Histoire de Petit-Popo et du Royaunme Guin, Paris /
Lom: Dathala / Haho, 1934, p. 84.
256
Prema Milton Guran, Aguds, os brasileiros do Benim, u tampi
(objavljeno je 2000. godine, dakle, nakon izlaska ovog mog rada, kod
izdavake kue Nova Fronteira u Rio de aneiru); citat se pojavljuje na
strani 87.
257
Prince of the People: the Life and Times of a Brazilian Free Man of
231
Colour, Trans. by Moyra Ashfold, London: Verso, 1993, Ed. brasileira:
Dom Ob II dfrica, o prncipe do povo, So Paulo: Companhia das
Letras, 1998.
258
O Carbonrio, 12 de junho de 1886, cit. u Eduardo Silva, op. cit., p.
110.
259
Mello Moraes Filho, Festas e tradies populares do Brasil, Rio de
Janeiro: H. Garnier, 1901, p. 536.
260
Op. cit., p. 2.
261
Zanimanje za Kustodija oakima dugujem osnovnim podacima o
njegovom ivotu i odlinom lanku iz dva dela iji je autor Amaro unior:
Um prncipe africano morou na Lopo Gonalves... objavljenom u jednim
novinama iz Porto Alegra. Iseke iz novina, bez oznake datuma i broja,
poslao mi je Alvaro da Kosta Franko.
262
A Federao, Porto, 30 de maro de 1935, cit. u Amaro Jnior: Um
prncipe africano morou na Lopo Gonalves.
263
Slvio Romero, Estudos sobre a poesia popular do Brasil, Rio de
Janeiro: Laemmert, 1888, pp. 1011.
264
Arthur de Gobineau et le Brsil: correspondance diplomatique du
Ministre de France Rio de Janeiro, ed. por Jean-Franois de Raymond,
Grenoble: Presses Universitaires de Grenoble, 1990, pp. 143148.
265
Nina Rodrigues, Os africanos no Brasil, ed. revista e prefaciada por
Homero Pires, So Paulo: Companhia Editora Nacional (Brasiliana), 1932,
p. 96; Joo do Rio, As religies no Rio, Rio de Janiero: Nova Aguilar, 1976
(1. ed. 1902), p. 23.
266
J. Fernando Carneiro, Imigrao e colonizao no Brasil, Rio de
Janeiro: Faculdade Nacional de Filosofia da Universidade do Brasil, 1950,
mapa p. 60.
267
As religies africanas no Brasil (traduo de Les Religions africaines
au Brsil por Maria Eloisa Capellato e Olvia Krhenbhl), So Paulo:
Livraria Pioneira Editora / Editora da Universidade de So Paulo, 1971, v.
I, p. 205.
268
Os africanos no Brasil, p. 95.
269
Manolo Florentino mi je skrenuo panju na taj lanak u listu Correio
232
Mercantil.
270
Correio Mercantil, Rio de Janeiro, 28 outubro 1853.
271
O negro brasileiro, Recifice: Fundao Joaquim Nabuco / Editora
Massangana, 1988, (1. ed. 1934), pp. 6672; As culturas negras do novo
mundo, So Paulo: Companhia Editora Nacional, 1946, (1. ed. 1936), pp.
314329; Introduo antropologia brasileira, Rio de Janeiro: Casa do
Estudante do Brasil, 1943, v. I, pp. 410432.
272
Kao to je rekla Karmem Teieira da Koseisao, koja je imala 105
godina kada je razgovarala sa autorima: Joo Baptista M. Vargens & Nei
Lopes, Islamismo e negritude, Rio de Janeiro: Setor de Estudos rabes da
Faculdade de Letras da Universidade Federal do Rio de Janeiro, 1982, p.
76.
273
Op. cit., p. 92.
274
Costumes africanos no Brasil, 2a ed., Recife: Fundao Joaquim
Nabuco / Editora Massangana, 1988, p. 71 (1. ed. 1916).
275
Op. cit., p. 95.
276
Evaldo Cabral de Mello, O norte agrrio e o Imprio, Rio de Janerio,
Nova Fronteira, 1984, pp. 28, 39.
277
Roberto Moura, Tia Ciata e a Pequena frica no Rio de Janeiro, 2.
ed., Rio de Janeiro: Perfeitura da Cidade do Rio de Janeiro / Departamento
Geral de Documentao e Informao Cultural, 1955, p. 133.
278
Os africanos no Brasil, p. 94.
279
Ibidem, p. 96.
280
Joo Baptista M. Vargens & Nei Lopes, op. cit., pp. 7576.
281
So Paulo, Brasiliense, 1986, 2. ed, 1987.
282
Trans. Arthur Brakel, Baltimore: The Johns Hopkins University Press,
1993.
283
Os africanos no Brasil, reviso e prefcio de Homero Pires, So Paulo:
Companhia Editora Nacional (Brasiliana), 1932.
284
Os mals, Revista do Instituto Histrico e Geogrfico Brasileiro,
LXXII (1909), pp. 69126.
285
Flux et reflux de la traite des ngres entre le golfe de Bnin et Bahia
233
de Todos os Santos du XVIIe au XIXe sicle, Paris: Mouton, 1968; Trade
Relations between the Bight of Benin and Bahia, 17th-19th Century,
Ibadan: Ibadan University Press, 1976; Fluxo e refluxo do trfico de
escravos entre o golfo do Benin e a Bahia de Todos os Santos, dos sculos
XVII a XIX, So Paulo: Corrupio, 1987.
286
Rebelio escrava, p. 136.
287
Ibidem, p. 151.
288
Ibidem.
289
Ibidem, pp. 169196.
290
Ibidem, p. 150.
291
Naroito stih 29, Sura IX (V. prevod Kurana).
292
Murray Last, The Sokoto Caliphate and Borno, em Unesco (org.),
General History of Africa, v. VI, org. J. F. Ade Ajayi (London: Heinemann
/ University of California Press / Unesco, 1989), p. 558.
293
Reis, Rebelio escrava, p. 150.
294
O nekima od tih delatnosti v. R. A. Adeleye, Hausaland and Borno, In:
J. F. Ade Ajayi & Michael Crowder (org.), History of West Africa, v. I, 3.
ed. (London: Longman, 1985), pp. 620-621. Razlozi za sveti rat Usumana
dan Fodioa: A.D.H. Bivar, The Wathiqat ahl al-Sudan; a Manifesto of the
Fulani Jihad, The Journal of African History, v. II (1967), n. 2; Thomas
Hodgkin, Nigerian Perspectives: an Historical Anthology, 2. ed., London:
Oxford University Press, 1975, pp. 247249.
295
Mervyn Hiskett, The Sword of Truth: the Life and Times of the Shehu
Usuman dan Fodio, New York: Oxford University Press, 1973, pp. 42,
121125; Peter B. Clarke, West Africa and Islam, London: Edward Arnold,
1982, pp. 120, 121; Mervyn Hiskett, The Development of Islam in West
Africa, London: Longman, 1984, pp. 160161; Mervyn Hiskett, The
Nineteenth-Century Jihads in West Africa, In: J.D. Fage & Roland Oliver
(org. ), The Cambridge History of Africa, v. 5, org. John E. Flint
(Cambridge: Cambridge University Press, 1976), pp. 133134; A Batran,
The Nineteenth-Century Islamic Revolutions in West Africa, in Unesco
(org.), General History of Africa, v. VI, cit., pp. 539.
296
R. A. Adeleye, Power and Diplomacy in Northern Nigeria, 1804
234
1906, London: Longman, 1977, (1. ed.., 1971), pp. 1921; Hiskett, The
Sword of Truth, pp. 79-80; J. Spencer Trimingham, A History of Islam in
West Africa, London: Oxford University Press, 1975 (1. ed., 1962), p. 200;
Hiskett, The Nineteenth-Centuty Jihads, pp. 132, 138; Elizabeth Isichei, A
History of Nigeria, London: Longman, 1983, p. 205; Hiskett, The
Development of Islam, pp. 104105; Murray Last, Reform in West Africa:
t he Jihad Movements in the Nineteenth-Century, In: J. F. Ade Ajayi e
Michael Crowder (org.), History of West Africa, v. 2, 2. ed. (Londres:
Longman, 1987), pp. 78, 2021; R. A. Adeleye & C. C. Stewart, The
Sokoto Caliphate in the Nineteenth-Century, In: History of West Africa, v. i
ed. cit., pp. 96, 97; Batran, The Nineteenth-Century Islamic Revolutions,
pp. 547548.
297
Omar Bello, The Political Thought of Muhammad Bello (1781-1837) as
Revealed in his Arabic Writings, more Specially Al-ghayt Al-wabi fi Sirat
Al-iman al-adl, PhD thesis, SOAS (University of London), 1983, p. 184,
cit. u Jos Cairus, Jihad Captivity and Redemption: Slavery and Resistance
in the Path of Allah, Central Sudan and Bahia, rad na seminaru Slavery and
Religion in the Modern World, Essaouira, 2001.
298
Paul E. Lovejoy, Problems of Slave Control in the Sokoto Caliphate, In:
Paul E. Lovejoy (org.), Africans in Bondage: Studies in Slavery and the
Slave Trade (Madison: African Studies Program, University of Wisconsin,
1986), p. 236.
299
Hiskett, The Nineteenth-Century Jihad, p. 138.
300
Al hajj Said, cit. u Trimingham, Islam in West Africa, pp. 4748; Allan
G. B. Fisher & Humphrey J. Fisher, Slavery and Muslim Society in Africa:
the Institution in Saharan and Sudanic Africa and the Trans-Saharan
Trade, London: C. Hurst & Co., 1970, p. 24.
301
Hiskett, The Sword of Truth, pp. 79-80; M.A. Al-Hajj, The Meaning of
the Sokoto Jihad, em Y.B. Usman (org.), Studies in the History of the
Sokoto Caliphate (New York: Third Press International, 1979), pp. 3-19;
Paul E. Lovejoy, Slavery in the Sokoto Caliphate, In: Paul E. Lovejoy
(org.), The Ideology of Slavery in Africa (Beverly Hills: Sage Publications,
1981), pp. 210-214; The Muslim Factor in the Trans-Atlantic Slave Trade,
235
rad predstavljen na skupu Conferncia sobre a frica Ocidental e as
mericas: repercusses do trfico de escravos, University of West Indies,
Mona, Jamaica, 1997, p. 11; Beverly B. Mack, Women and Slavery in
Nineteenth-Century Hausaland, em Elizabeth Savage (org.), The Human
Commodity: Perspectives on the Trans-Saharan Slave Trade (London:
Frank Cass, 1992), pp. 8990. O tome ko moe biti rob, a ko ne, po
Usumanu dan Fodiju v. John Ralph Willis, Jihad and the Ideology of
Enslavement, In: John Ralph Willis (org.), Slave & Slavery in Muslim
Africa (London: Frank Cass, 1985, I), pp. 1626.
302
Videti. priu brata Usumana dan Fodija, Abdulaha, In: Shehu, Tanbih
al-ikhwan, Alahji Shehu Shagari & Jean Boyd, Uthman dan Fodio: the
Theory and Practice of his Leadership, Lagos: Islamic Publications
Bureau, 1978, p. 8, 9; Trimingham, A History of Islam, p. 198; Hiskett, The
Sword of Truth, pp. 71-72; Isichei, A History of Nigeria, p. 204.
303
Rebelio escrava, pp. 150151.
304
D. M(urray). Last, The Sokoto Caliphate, London: Longman, 1967, p. 7.
305
J. Spencer Trimingham, Islam in West Africa, Oxford: Clarendon Press,
1959, pp. 39, 147; Hiskett, The Sword of Truth, p. 143.
306
Hiskett, The Sword of Truth, p. 141.
307
Hiskett, The Sword of Truth, pp. 109110; Hiskett, The Nineteenth-
Century Jihads, pp. 142143; Clarke, West Africa and Islam, pp. 116117;
Hiskett, The Development of Islam in West Africa, pp. 194197. Excer. iz
pisama Tomasu, Nigerian Perspectives, pp. 261267.
308
Robert S. Smith, Kingdoms of the Yoruba, London: Methuen, 1969, p.
138; Robin Law, The Oyo Empire c. 16001836: a West African
Imperialism in the Era of the Atlantic Slave Trade, Oxford: Clarendon
Press, 1977, pp. 7576; T.G.O. Gbadamosi, The Growth of Islam among
the Yoruba, 18411908, London: Longman, 1978, pp. 47; J. F. Ade Ajayi,
The Aftermath of the Fall of Old Oyo, in J. Ade Ajayi e Michael Crowder
(org.) History of West Africa, v. 2, 2. ed., pp. 188189; Clarke, West Africa
and Islam, p. 106.
309
Law, The Oyo Empire, p. 75.
310
E. G. Parrinder, The Story of Ketu, an Ancient Yoruba Kingdom,
236
Ibadan, 1956, pp. 3334, 5253.
311
J. B. O. Losi, The History of Lagos, Lagos, 1914, pp. 2123.
312
Samuel Johnson, The History of the Yorubas, Lagos: C.S.S.
Bookshops, 1976 (1. izdanje, 1921, knjiga zavrena 1897), pp. 193194,
197-200, 202205; Smith, Kingdoms of the Yoruba, pp. 140143; Law,
The Oyo Empire, pp. 248260; Gbadamosi, The Growth of Islam, pp. 8
11; Ajayi, The Aftermath of the Fall of Old Oyo, pp. 186190; Hiskett, The
Development of Islam, p. 186.
313
Kako istie i Isichei, A History of Nigeria, p. 215.
314
Journal of a Second Expedition into the Interior of Africa, from the
Bight of Benin to Soccatoo, London: Frank Cass, 1966 (faksimil 1. izdanje,
1829), p. 39.
315
Law, The Oyo Empire, p. 258; Gbadamosi, The Growth of Islam, pp.
11-12.
316
Os africanos no Brasil, p. 67.
317
Joo Jos Reis & P.F. de Moraes Farias, Islam and Slave Resistance in
Bahia, Brazil, em Islam and socits au sud du Sahara, 3 (1989), pp. 45
46; Reis, Slave Rebellion, p. 47.
318
Menezes de Drummond, Lettres sur lAfrique ancienne et moderne,
Journal des Voyages, 32 (1826), pp. 205216.
319
Videti Paul E. Lovejoy, Background to Rebellion: the Origins of Muslim
Slaves in Bahia, Slavery & Abolition, 15, 2 (1994), pp. 164167, 176180.
320
Prevodim sa engleskog, prema: Mervyn Hiskett, The Sword of Truth,
pp. 6465.
321
Videti Paul E. Lovejoy, Jihad e escravido: as origens dos escravos
muulmanos na Bahia, Topoi, I (2000), p. 12.
322
Reis e Farias, Islam and Slave Resistance, p. 53.
323
Renseignements sur lAfrique centrale et sur une nation dhommes
queue qui sy trouverait, daprs le rapport des ngres du Soudan,
esclaves Bahia, Paris: P. Bertrand, 1851, pp. 4648.
324
Correio Mercantil, Rio de Janeiro, 21, 28 outubro 1853.
325
Analyse de 25 documents arabes des Mals de Bahia (
1835
), Bulletin de
237
lInstitut Fondamentale dAfrique Noire, B, 29, I-2 (1967), pp. 90-91.
326
Videti, na primer, eikova uputstva emiru od Beuija, In: Last, Reform
in West Africa, p. 35.
327
Costumes africanos no Brasil, 2. ed., prefcio, notas e organizao de
Ral Lody, Recife: Editora Massangana, 1988, pp. 66-73.
328
48Lamin Sanneh, The Origins of Clericalism in West African Islam, The
Journal of African History, XVII, I (1976), p. 57 e 63; Ivor Wilks, Consul
Dupuis and Wangara: a Window on Islam in Early-Nineteenth-Century
Asante, Sudanic Africa, 6 (1995), p. 61.
329
Cerner les identits au sein de la Diaspora africaine: lislam et
lesclavage aux Amriques, trad. de Raphalle Masseaut, Cahiers des
Anneaux de la Mmoire, I (1999), pp. 272274.
330
Reis, Rebelio escrava, pp. 164165.
331
Rebelio escrava, p. 155.
332
Um balano dos estudos da Bahia, In: Joo Jos Reis (org.), Escravido
e inveno da liberdade: estudos sobre o negro no Brasil (So Paulo:
Brasiliense, 1988), p. 114.
333
O levante dos mals: uma interpretao poltica, Eduardo Silva,
Negociao e conflito: a resistncia negra no Brasil escravista, So Paulo:
Companhia das Letras, 1989, p. 112.
334
Islam and Slave Resistance, pp. 5859.
335
Slave Rebellion, pp. 127128.
336
Um balano dos estudos, p. 131.
337
Rebelio escrava, p. 136.
338
O levante dos mals, p. 100.
339
Rebelio escrava, pp. 136-137.
340
Za razliku od onoga to tvrdi Reis, Slave Rebellion, p. 127.
341
Kako je zabeleio Reis, Slave Rebellion, p. 104.
342
The History of the Yorubas, p. 194.
343
Os africanos no Brasil, p. 67.
344
Reis, Rebelio escrava, pp. 147148.
345
Nina Rodrigues, op. cit., p. 79.
238
346
Videti objavu dihada Usumana dan Fodija u: Hodgkin, Nigerian
Perspectives, p. 248.
347
Tumaim ono to je napisao Reis, Rebelio escrava no Brasil, p. 149.
348
Reis, Rebelio africana, p. 135.
349
Ibidem.
350
Dobar dokaz za to u: Ira M. Lapidus, A History of Islamic Societies,
Cambridge: Cambridge University Press, 1988, pp. 3753.
351
Rosemarie Quiring-Zoche, Luta religiosa ou luta poltica? O levante dos
mals da Bahia segundo uma fonte islmica, Afro-sia, 1920 (1997), p.
234.
352
Najpre u: Sudanic Africa, 6 (1995), pp. 115124, pod naslovom
Glaubenskampft oder Machtkampf? Der Aufstand der Mal von Bahia nach
einer Islamischen Quelle.
353
Luta religiosa ou luta poltica?, pp. 236-237.
354
Lovejoy, Slavery in the Sokoto Caliphate, pp. 213214; The Muslim
Factor Trade, p. 6; Cerner les identits, p. 265.
355
Prevod je iz: Samuel Johnson, The History of the Yorubas, Lagos: C. S.
S. Bookshops, 1976 [1. ed. 1921], p. 98.
356
Pedro Paulo A. Funari, Archaeology Theory in Brazil: Ethnicity and
Politics at Stake, Historical Archaeology in Latin America, Columbia: The
University of South Carolina, n 12 (1996), pp. 113; Novas perspectivas
abertas pela arqueologia sa Serra da Barriga, predavanje, 25. maj 1996,
kurs o afrobrazilskoj kulturi, Lilia M. Schwarcz, A arqueologia de
Palmares: sua contribuio para o conhecimento da histria da cultura afro-
americana, In: Joo Jos Reis & Flvio dos Santos Gomes (org.), Liberdade
por um fio, So Paulo: Companhia das Letras, 1996, pp. 3445.
357
To je glavni razlog za retku pojavu ugaonih struktura na afrobrazilskim
sakralnim graevinama, prema: Marianno Carneiro da Cunha, Arte afro-
brasileira, In: Histria geral de arte no Brasil, So Paulo: Instituto Walther
Moreira Salles / Fundao Djalma Guimares, 1983, v. 2, p. 997.
358
Seam se da je Melville J. Herskovits napisao na 30. str. v. I svog dela
Dahomey, and Ancient West African Kingdom (Nova York: Augustin,
1938) da je, meu tri delatnosti koje je Dahomejac morao da zna, najvanije
239
bilo podizanje zidova i postavljanje krovova.
359
Cit. u Gilberto Freyre, Oh de casa, Rio de Janeiro / Recife: Arte Nova /
Instituto Joaquim Nabuco de Pesquisas Sociais, 1979, p. 107.
360
Videti fotografije u: Pedro Oswaldo Cruz, Fazendas: solares da regio
cafeeira do Brasil Imperial, roteiro e legendas de Fernando Tasso Fragoso
Pires e textos de Paulo Mercadante, Alcides da Rocha Miranda e Jorge
Czajkowski, Rio de Janeiro: Nova Fronteira, 1986, pp. 5253.
361
Fernando Tasso Fragoso Pires, Antigas fazendas de caf da provncia
fluminense, Rio de Janeiro: Nova Fronteira, 1980, p. 26.
362
Prema podacima iz brojnih dokumenata o robovima koje je u arhivama
plantaa kafe pronaao Kazimiro Paskoal da Silva, iz istraivakog centra u
Sao Karlosu, pri Univerzitetu u Sao Paulu, zajedno sa saradnicima, iji
izuzetan istraivaki rad, od neprocenjive vrednosti za razumevanje
robovlasnitva u Sao Paulu, jo uvek nije objavljen.
363
Za potvrdu toga v. Maria Graham, Journal of Voyages to Brazil and
Resistance there, during Part of the Years 1821, 1822, 1823, London,
1824, p. 162; Gilberto Freyre, Sobrados e mucambos, 6. ed., Rio de
Janeiro: Jos Olympio, 1981, v. I, pp. 179-180, 233, v. 2, p. 422, nota 69;
Mary C. Karasch, Slave Life in Rio de Janeiro, 1808-1850, Princenton:
Princenton University Press, 1987, pp. 59-60, 126-130; Mrio Maestri, O
sobrado e o cativo: a arquitetura urbana erudita no Brasil escravista. O
caso gacho, Passo Fundo: Universidade de Passo Fundo, 2001, p. 154.
364
Johann Moritz Rugendas, Viagem pitoresca atravs do Brasil, Belo
Horizonte / So Paulo: Editora Itatiaia / Editora da Universidade de So
Paulo, 1989, 4a div., prancha 5.
365
U Salvadoru, prema: Maria Ins Crtes de Oliveira, O liberto: o seu
mundo e os outros Salvador, 17901890, Salvador: Corrupio, 1988, pp.
3637.
366
Kako je naglasio Gilberto Freyre, Sobrados e mucambos, p. 294.
367
Pjer Vere je tu arhitekturu dokumentovao fotografijama, polovinom XX
veka; zabeleio je velelepne jednospratnice, koje danas ne postoje, jer su ih
zamenile moderne zgrade. Videti te fotografije u Marianno Carneiro da
Cunha, da senzala ao sobrado: arquitetura brasileira na Nigria e na
240
Repblica Popular do Benim, intorduo de Manuela Carneiro da Cunha,
So Paulo: Nobel / Editora da Universidade de So Paulo, 1985.
368
Kao to se moe videti u Massimo Marafato, Brazilian Houses
Nigeriane, Lagos: Istituto Italiano di Cultura, 1983.
369
Videti fotografije u: Max Belcher, A Land and Life Remembered:
Amrico-Liberian Folk Architecture, com texto de Svend E. Holsoe e
Bernard L. Heman e introduo de Rodger P. Kingston, Athens: University
of Georgia Press, 1988.
241