01 Aleksandar Kuzmanovic - Globalizacija - Mogucnosti Za Srbiju

Pravno-Ekonomski Pogledi, br.
3/2012
Globalizacija mogunosti za Srbiju
Aleksandar Kuzmanovi

1
Aleksandar Kuzmanovi,
KUZMAN RECIKLAA DOO, Aleksinac

GLOBALIZACIJA - MOGUNOSTI ZA SRBIJU

Saetak:

Globalizacija je stanje i proces koji je prisutan i odvija se u svim krajevima sveta. Ma
koliko pojedinane drave ne bile spremne da se ukljue u ovaj tok, sama nemogunost
postojanja izolovane drave onemoguuje i iskljuivanje iz tokova koji se u svetu
deavaju. Globalizacija ima svoje uzroke, istorijat i tokove, ali i pokazatelje koji se u
Srbiji moraju paljivo razmotriti da bi se globalizacija kao proces iskoristila kao motor
pokreta napretka drave i drutva. Globalizacijom, mobilnost dobara i usluga skae,
trite se multiplikuje, a samim tim je i konkurencija daleko ea. U procesima
globalizacije, Srbija ima ansu i opasnost: pre svega, ansu da svoje kvalitetne
proizvode ponudi daleko veem tritu nego to je sama zemlja i okruenje sa kojim
sada najvie saraujemo; sa druge strane, opasnost preti od zemalja u kojima je
proizvodnja masovna do mere koju Srbija nikada ne moe da postigne, kao to je npr.
Kina, koja svoju konkurentnost postie niskom cenom radne snage, niskim trokovima
transporta koji se smanjuju masovnou, i koja je globalni konkurent svim svetskim
ekonomijama.

Kljune rei: globalizacija, dimenzije globalizacije, mobilnost kapitala, mobilnost
dobara i usluga, mobilnost radne snage.

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

2
Uvod

Globalizacija
1
je jedna previe upotrebljavana re, kojoj se pridaju mnoga razliita
znaenja. Re je o jednom veoma sloenom drutvenom fenomenu, to jest procesu ili,
kako neki smatraju, projektu. Za pravilno razumevanje ove sloene pojave, neophodno
je pre svega izvriti pojmovno razgranienje srodnih pojmova: meuzavisnost,
globalizam i globalizacija. O Srbiji se, pak, u strunim i politikim analizama govori
kao o zemlji "zakasnele tranzicije" i "visokih rizika za strana ulaganja" zbog konstantne
politike nestabilnosti. U opticaju su dijagnoze o usporenoj ili blokiranoj
demokratizaciji i modernizaciji, sa jakim uticajima politikih i drutvenih snaga iz
prethodnih autoritarnih reima kao i "spoljnih faktora", o oteanoj tranziciji koja se
odnosi i na ukljuivanje u evropske i druge meunarodne organizacije i integracije.

1. POJAM I DIMENZIJE GLOBALIZACIJE

Globalna interakcija podrazumeva situacije koje karakterie uzajamna zavisnost izmeu
zemalja ili izmeu razliitih aktera istog polja u razliitim zemljama.

Globalizam je stanje koje ukljuuje mreu interakcija na meukontinentalnim
rastojanjima. To znai da je globalizam vrsta interakcije, ali sa dva specifina obeleja.
Prvo, globalizam se odnosi na mree veza izmeu uesnika (u pitanju su viestruke veze
i spojevi, a ne pojedinani); drugo, mrea odnosa meu uesnika je globalna samo ako
ukljuuje interkontinentalna rastojanja izmeu njih, a ne regionalne mree. Na primer,
ako je re o odnosima neke od globalnih sila i neke balkanske zemlje, onda se radi o
globalizmu, dok je u odnosima SAD i Kanade re o interakciji.

1
Engleska re "global" potie od latinske rei "globus". Od kraja XIX veka u engleskom jeziku
se pridev " global" koristi da oznai "ceo svet" odnosno ono to pokriva ili utie na ceo svet. Pre
toga ta re je uglavnom oznaavala sferu (sphere). Globalno predstavlja suprotnost lokalnom,
nacionalnom, regionalnom. Imenica "globalizacija" (globalization) je 1961. godine prvi put ula
u Vebsterov renik engleskog jezika.

3
Za razliku od interakcije i globalizma, pojmova koji oznaavaju stanje, globalizacija je
proces koji podrazumeva uveanje i irenje. Moe se rei da je globalizacija
2
proces
uveanja globalizma odnosno mrea interakcija u svetu kako sada, tako i u prolosti, ali
i u budunosti.

Postoji veliki broj definicija pojma "globalizacija", ali se njima uglavnom ukazuje samo
na neke dimenzije globalizacije, koje se idealizuju ili odbacuju, dok se druge njene
dimenzije ignoriu ili zapostavljaju. Neki autori istiu da je globalizacija proces
uveanja interkonekcija izmeu drutava, i to tako da dogaaji iz jednog dela sveta sve
vie i vie imaju uticaja na udaljene narode i drutva
3
.

Globalizacija se moe definisati i kao smanjenje rastojanja na nivou sveta kroz jaanje i
multiplikaciju linija spajanja. Dananji svet je samo delimino globalizovan. Dozef
Haj (Joseph S. Nye) smatra da globalizacija, definisana kao svetska mrea interakcija,
ne podrazumeva univerzalnost, ni homogenizaciju ni pravinost, ve da globalizaciju
prati rastui jaz izmeu bogatih i siromanih
4
.

Pored teoretiara koji daju dosta iroko odreenje globalizacije, postoji veliki broj onih
koji polaze od uske, ekonomistike definicije. Tako na primer Dord Soros (George
Soros) jedan od najvatrenijih zastupnika globalizacije, poistoveuje ovaj proces sa
slobodnim kretanjem kapitala i sve veom dominacijom globalnih finansijskih trita i
multinacionalnih korporacija nad nacionalnim ekonomijama. Jo jedan istaknut
zastupnik globalizacije - Tomas Fridman (Thomas L. Friedman) taj proces vidi kao

2
esto se kao sinonim za globalizaciju upotrebljava termin "mondijalizacija" (mondialisation).
Meutim, za razliku od termina "globalizacija", ovaj pojam francuskog porekla podrazumeva
slabiji intenzitet procesa uveanja mrea meuzavisnosti u svetu. Zapravo, mondijalizacija je
re koja zvui manje otro u odnosu na re "globalizacija". "Pojam mondijalizacija je
dvosmislen i moe da proizvede seriju lanih nepotrebnih rasprava. Anglo-Saksonci s pravom
vie vole izraz globalizacija " (Opservatorija Mondijalizacije, Pariz). Navedeno prema: Zoran
Petrovi Piroanac, Mali pojmovnik Geopolitike, Institut za politike studije, Beograd, 2004,
266.
3
Ha taj nain globalizaciju definiu Steve Smith i John Baylis u: The Globalization of World
Politics, Oxford University Press, 2001, Second Edition.
4
Videti: Joseph S. Nye, Jr^ Understanding International Conflicts , Addisson Wesley
Longman, New York, 2003, Fourth Edition, 185-96.

4
"irenje kapitalizma slobodnog trita" na sve zemlje sveta. Meutim, ovaj autor na
drugom mestu proiruje koncept globalizacije, istiui da je to jedan meunarodni
sistem, a ne samo stvar ekonomske mode ili samo neki prolazni trend. Po njemu, sistem
globalizacije je nov, dominantan meunarodni sistem koji je zamenio sistem Hladnog
rata posle pada Berlinskog zida.

Prema miljenju Dozefa Stiglica (Joseph E. Stiglitz), dobitnika Nobelove nagrade iz
ekonomije u 2001. godini, globalizacija predstavlja "uklanjanje barijera slobodnoj
trgovini i vroj integraciji nacionalnih ekonomija"
5
.

a) Dimenzije globalizacije

I pored ove sklonosti ekonomista da izjednaavaju globalizaciju i svetsku ekonomiju,
globalizacija ima svoje brojne dimenzije, od kojih mnoge ne ukljuuju ekonomiju,
ukoliko je uopte mogue da se bilo koji proces odvoji od ekonomije. Imajmo na umu
da je u dananjem svetu, sve u zavisnom odnosu prema nacionalnoj, i u neto manjoj
meri svetskoj ekonomiji. Odnosi u jednom drutvu imaju izraenu interakciju sa
ekonomskim statusom drave, a kriza drutvenih vrednosti je najee uzrokovana
upravo ekonomskom krizom.

Globalizacija svetske ekonomije - kretanje na velikim distancama dobara, usluga,
kapitala, kao i informacija koje prate trinu razmenu - samo je jedan od procesa koje
obuhvata globalizacija.

Bez obzira na postojanje velikog broja razliitih definicija globalizacije, mogu se
izdvojiti bar sedam optih upotreba ovog termina
6
:

5
Dozef E. Stiglic, Protivrenosti globalizacije, SBM-d, Beograd, 2002, 9.
6
Prema: Miroslav Peujli, Globalizacija: dva lika sveta , Gutenbergova Galaksija, Beograd,
2002.

5
1 globalizacija kao internacionalizacija, to podrazumeva intenziviranje
meudravnih interakcija i meuzavisnosti izmeu drutava;
2 globalizacija kao transnacionalizacija, u smislu razvoja transnacionalnih odnosno
prekodravnih veza i struktura; povezano s tim je i
3 globalizacija kao deteritorijalizacija , to podrazumeva pretpostavku da geografija i
prostor uopte gube na znaaju u svetskoj politici; i
4 globalizacija kao desuverenizacija usled sve veeg smanjivanja ekonomske,
politike i kulturne nezavisnosti i suverenosti drava; zatim
5 globalizacija kao deregulacija u liberalizacija - podrazumeva slabljenje i
uklanjanje kontrole nad tritima;
6 globalizacija kao univerzalizacija, u smislu irenja odreenih vrednosti irom sveta;
i konano
7 globalizacija kao vesternizacija odnosno amerikanizacija - time se misli na prevlast
Zapada i osobito SAD-a u svetskim poslovima.

b) Faze nastanka i razvoja globalizacije

Globalizacija ima dugu istoriju. Ekspanzija spoljne trgovine, velikih religija i
civilizacija, vojna osvajanja i velika carstva bili su predmoderni oblici globalizacije,
odnosno arhaini oblici povezivanja svetova i ujedinjavanja oveanstva. Stoga,
globalizacija je "jedno univerzalno i trajno stremljenje oveanstva"
7
, bez obzira na
duboke razlike izmeu njenih modernih i pred modernih oblika. Globalizacija jeste stara
pojava, ali tee neravnomerno, menjajui ritam koji je sada krajnje ubrzan. Miroslav
Peujli istie da je nakon pada Berlinskog zida i ukidanja blokovske podele nastao
najbri ritam globalizacije u istoriji koji neki nazivaju "turboglobalizacija".

Tomas Fridman izdvaja tri velike ere globalizacije.

Prva velika era globalizacije trajala je od kasnog XIX veka do Prvog svetskog rata. Ona
je skupila svet od veliine "veliko" do veliine "srednje".

7
Miroslav Peujli, Globalizacija: dva lika sveta , Gutenbergova Galaksija, Beograd, 2002, 16.

6

Druga velika era globalizacije trajala je od 80-tih godina 20. veka do 2000. godine.
Ova faza globalizacije je skupila svet od veliine "srednje" do veliine "malo".

Sada je prisutna trea velika era globlizacije koja je skupila svet od veliine malo do
veliine siuno. Dananja globalizacija je kompleksnija, gua i bra nego ikada pre.
Prema Fridmanu, "globalizacija omoguava svakom od nas, bez obzira gde ivimo, da
dosegne svet dalje, bre, dublje u jeftinije (farther, faster, deeper and cheaper) nego
ikada pre; i doputa svetu da do svakog od nas dopre dalje, bre, dublje i jeftinije nego
ikada ranije"
8
.

Za razliku od globalizacije pre Prvog svetskog rata kada je Velika Britanija bila u ulozi
hegemona, u globalizaciji danas ulogu hegemona su preuzele SAD kao jedina preostala
supersila. Zbog toga mnogi savremenu globalizaciju nazivaju amerikanizacija.

c) Rizici i mogunosti globalizacije za Srbiju

Brojna istraivanja i studije na temu globalizacije, identifikovala su tri kljuna
pokazatelja koji determiniu njeno postojanje i nivo razvoja. To su
9
:
1. Mobilnost dobara i usluga
2. Mobilnost kapitala
3. Mobilnost radne snage

U ovom delu, ukratko emo objasniti svaki od pomenutih pokazatelja:

2. MOBILNOST DOBARA I USLUGA

8
Thomas L. Friedman "The Third Great Era of Globalization" International Herald Tribune,
Friday, March 5, 2004, 9.
9 tiglic, J., "Protivrenosti globalizacije", Socijalna misao, Beograd, 2002., 84-91

7
Stvaranjem Evropske unije, stvorena je interna mobilnost dobara i usluga unutar
zemalja lanica, jer je ukidanjem suvinih nameta, kao to su carine, takse i provizije, i
omoguena je masovnija trgovina dobrima i uslugama unutar Zajednice. Mobilnost
dobara i usluga je skoila, trite se multiplikovalo, a samim tim je i konkurencija
postala daleko ea. U procesima globalizacije, Srbija ima ansu i opasnost: pre svega,
ansu da svoje kvalitetne proizvode ponudi daleko veem tritu nego to je sama
zemlja i okruenje sa kojim sada najvie saraujemo; sa druge strane, zemlje u kojima
je proizvodnja masovna do mere koju Srbija nikada ne moe da postigne, kao to je npr
Kina, svoju konkurentnost postie niskom cenom radne snage, niskim trokovima
transporta koji se smanjuju masovnou, i koja je globalni konkurent svim svetskim
ekonomijama. Ovaj problem moe se prevladati samo specijalizacijom ponude i
visokim kvalitetom proizvoda i usluga koje, ukoliko su vrhunskog kvaliteta, ipak imaju
potranju bez obzira na cenu.

3. MOBILNOST KAPITALA

Predstavlja drugi po znaaju oblik podsticanja procesa globalizacije. Mobilnost
novanih tokova moe se javiti u jednom od tri osnovna oblika:
1 Strane indirektne Investicije (SII)
2 Strane direktne Investicije (SDI)
3 Novane dozanke iz inostranstva

Strane indirektne investicije ili kako se jo nazivaju portfolio investicije nastaju pri
kupovini finansijske aktive neke strane zemlje. Strukturu te aktive ine razne hartije od
vrednosti: kompanijske akcije, dravne obveznice ili pak strana valuta ukoliko je
stabilna i jaka. Naziv portfolio potie od toga to je ovaj vid investiranja identian onom
koji moe initi svaki pojedinac. Naime kupovinom razliitih hartija od vrednosti, koje
u sebi sadre odreene premije i opasnosti, formira se investicioni portfolio, kojim se
tei minimizaciji rizika.


8
Strane direktne investicije javljaju se u sluaju da inostrana firma izgradi, kupi ili uvea
proizvodne ili uslune kapacitete odreene zemlje domaina. Glavna razlika izmeu
stranih indirektnih i direktnih investcija jeste u kontroli nad kupljenom aktivom. Dok se
ova kontrola realizuje kod stranih direktnih investicija, dotle ona nije prisutna kod onih
koje su indirektne. Glavni primaoci SDI su razvijene zemlje mahom zbog velikih i
ekspanzivnih trita. Naime u ove zemlje se ulije oko 60 % , a iz njih odlije oko 80%
ukupnog nivoa SDI. Zemlje u razvoju, poput onih u Istonoj Evropi, usled manje
lukrativnih trita koje poseduju, igraju manje znaajnu ulogu u prilivu SDI.

Sve strane direktne investicije se mogu podeliti u dva osnovna tipa: greenfield i
brownfield. Greenfield investicije podrazumevaju uspostavljanje i izgradnju kompletno
novih proizvodno-uslunih postrojenja. U sluaju Brownfield investicija dolazi do
kupovine postojeih fabrikih postrojenja ili drugih poslovnih objekata.

Problematika stranih direktnih investicija za Srbiju predstavlja ozbiljnu temu. Do sada,
SDI su stizale u Srbiju u malim i zanemarljivim koliinama, zanemarljivim iz
perspektive ukupne koliine investicija ovog oblika u svetu. Privlaenje SDI ima jedan
osnovni uslov: stabilnost u zemlji. Politika, ekonomska i drutvena stabilnost stie se
vremenom, onim vremenom koje je Srbija izgubila u ratovima, previranjima,
promenama vlasti i reima. Vreme se ne moe vratiti, i dok zemlje iz okruenja imaju
par decenija laganog ali stabilnog napretka Srbija i dalje tone u dugove, menja politiki
pravac od rusofilije, preko naklonosti SAD-u pa do izriitog odbijanja lanstva EU.

Privlaenje SDI i SII jeste imperativ, ali je neophodno priznati da je osnovni uslov
stabilnost koju moemo postii samo jedinstvom, iskorenjivanjem korupcije i jaanjem
pravosua.

4. MOBILNOST RADNE SNAGE

Mobilnost radne snage je, kao i mobilnost dobara i usluga, ma sa dve otrice. Odliv
mozgova je veliki problem koji Srbija ima. I dok su sa jedne strane odreene oblasti u

9
kojima je Srbija kolovala svoje strunjake svetu nekada bile veoma zanimljive, danas
se situacija promenila. Profesori sporo ili ni najmanje ne menjaju svoje programe
predavanja, materijali su zastareli a praksa gotovo i da ne postoji. Sve je vie stranih
fakulteta koji otvaraju svoja odeljenja u Srbiji i primaju na kolovanje nau decu i
stvaraju strunjake sa meunarodno priznatim diplomama.

Ovde nastaje novi problem: atraktivnost tih mladih strunjaka za strane kompanije i
drave. Jer, mladi ljudi, kojima se u Srbiji ne smei neka naroita budunost, rado
prihvataju ponude stranih kompanija i rade i za daleko manje sredstava nego kolege
kolovane u matinoj zemlji. Pored toga, stranim preduzeima je dragocen i pogled sa
strane, odnosno, novi pogled koji iskae iz uigranih ablona u koje su uklopljeni
njihovi strunjaci od samog poetka kolovanja. Odliv mozgova je problem koji e
Srbija imati sve do trenutka dok ne postane atraktivna za privlaenje, nazovimo ih tako
odlivenih mozgova drugih zemalja.

ZAKLJUAK

Danas se vode velike borbe i rasprave oko demokratizacije i humanitarizacije ili pak
autoritarizacije i nehumanizacije globalizacije, pa samim tim, opredeljenje za
globalizaciju ili protiv nje predstavlja jednu lanu dilemu. Takva krajnje jednostrana i
pojednostavljena gledita ne mogu doprineti pravilnom razumevanju izuzetno sloene
prirode globalizacije. Zbog toga je neophodan jedan kompleksan pristup u razmatranju
ove pojave, uz kritiko promiljanje njene prirode, njenih razliitih formi i posledica.

Globalizacija jeste ma sa dve otrice sa jedne strane je mogunost za napredak,
ulazak u brzake reke koju pokreu najvee svetke sile i kretanje u istom pravcu sa
ostalim lanovima drutva koje okuplja stanovnke Planete. Sa druge strane maa je
opasnost od raslojavanja, daljeg siromaenja, i, metaforiki reeno, potonua u toj reci
koja nosi bez milosti i saaljenja prema slabijima i manje sposobnima.


10
Posle svega izloenog moe se zakljuiti da u svetu rastue meuzavisnosti, Srbija
treba, ali u svetlu opstanka, i mora, da uini globalizaciju svojim efikasnim
instrumentom razvoja i napretka. To znai da je neophodno, s jedne strane, iskoristiti
mogunosti koje otvara globalizacija, a s druge strane izbei rizik marginalizacije nae
zemlje, kao i dalje socijalno raslojavanje i siromaenje stanovnitva. Globalzacija je u
isto vreme i proces veoma nalik prirodnoj selekciji najjai opstaju, dok oni manje jaki,
manje veti i okretni, neumitno propadaju i nestaju. To pre svega zahteva reavanje niza
problema sa kojima se suoavaju zemlje u razvoju i tranziciji, kojima pripada i Srbija, u
meunarodnim ekonomskim i politikim odnosima. Ipak, ne treba, ali je i nemogue,
porediti meusobno drave koje svojim irokim talasima zapljuskuje reka globalizacije.
Srbija se svakako ne moe meriti sa drugim dravama na svakom polju, maioniarski
trik koji e nas odrati na povrini je pronalaenje polja na kojem smo jai od svih
ostalih, gde imamo priliku da se dalje razvijamo, gde imamo sirovine, uslove,
mogunosti, poloaj ili kapacitet da napredujemo dalje nego veina, i rad na upravo tom
polju, kako bi ostale zemlje sveta u toj oblasti priznale i oslonile se na Srbiju kao vou.

GLOBALIZATION OPPORTUNITIES FOR SERBIA

Apstract

Globalization is the state and the process that is present and takes place in all parts of
the world. Regardless of how individual states were not ready to participate in this
course, the impossibility of isolation of the state prevents exclusion from streams that
are taking place in the world. Globalization has its causes, history and trends, and
indicators that must be carefully considered in order for Serbia to benefit from
globalization as a process which is the driving force for the progress of the state and
society. Globalization increases the mobility of goods and services, markets are
multiplying, and thus the competition is much fiercer. In the globalization process,
Serbia meets a chance and a risk: first of all, a chance to offer high quality products to
a far larger market than the country itself and the environment with which most

11
national companies now work with; on the other hand, danger is represented by
countries with mass production to the extent that Serbia could never reach, such as
China, with its competitiveness achieved by low labor costs, low transportation costs,
global competitor for most world economies.

Key words: globalization, the dimensions of globalization, capital mobility, the
mobility of goods and services, labor mobility

LITERATURA

1 Philip, Cerny, "Globalization and Erosion of Democracy", European Journal of
Political Research, Vol. 36. , No. 1, 1999.
2 Graham, Evans - Newnham, Jeffrey, "Penguin Dictionary of International
Relations", Penguin Books, London, 1999.
3 Thomas L. Friedman "The Third Great Era of Globalization" International Herald
Tribune, Friday, March 5, 2004.
4 David, Held - McGrew, Anthony, "Globalization, Regionalization and the
Transformation of Political Community", Paper for The Political Studies
Association.
5 Robert, Keohane, "Governance in Partially Globalized World", u: Held, David -
McGrew, Anthony (eds. ), "Governing Globalization -Power, Authorityand Global
Governance" , Polity Press, London, 2002.
6 Joseph S. Nye, Jr "Understanding International Conflicts" , Addisson Wesley
Longman, New York, 2003, Fourth Edition.
7 Miroslav Peujli, "Globalizacija: dva lika sveta" , Gutenbergova Galaksija,
Beograd, 2002.
8 Zoran Petrovi Piroanac, "Mali pojmovnik Geopolitike", Institut za politike
studije, Beograd, 2004.
9 Steve Smith i John Baylis u: "The Globalization of World Politics" Oxford
University Press, 2001, Second Edition.

12
10 Dor, Soros, "O globalizaciji" , Samizdat B92, Beograd, 2003.
11 Dozef E. Stiglic, "Protivrenosti globalizacije", SBM, Beograd, 2002.

01 Aleksandar Kuzmanovic - Globalizacija - Mogucnosti Za Srbiju

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

01 Aleksandar Kuzmanovic - Globalizacija - Mogucnosti Za Srbiju

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Pravno-Ekonomski Pogledi, br.

You might also like