9.

INTELEKTUALNI RAZVOJ I
INTELEKTUALNO VASPITANJE KAO
KOMPONENTA SVESTRANOG RAZVOJA
LINOSTI
9.1. Znaaj intelektulnog razvoja i intelektualnog
vaspitanja za ukupni razvoj linosti
Intelektualno vaspitanje je jedna od komponenti
vaspitanja.
Ono ima viestruki znaaj za formiranje linosti.
Bez usvajanja i sticanja naunih znanja i razvitka
intelekta, nema pravog vaspitanja i obrazovanja.
Izmeu intelektualnog i ostalih komponenti vaspitanja
postoje vrste veze i uzajamna uslovljenost.
Proces saznavanja nije ogranien samo na
saznavanje objektivne stvarnosti, ve putem toga
ovek saznaje zakone prirode, zakone ljudskog
drutva i miljenja. Na taj nain saznaje i otkriva
svet, unapreujui i samoga sebe, to je sutina
intelektualnog razvoja i vaspitanja.

Intelektualni razvoj pretpostavka je
intelektualnog vaspitanja i ukupnog razvoja
linosti.
Intelektualna delatnost oveka je sastavni deo
radne aktivnosti i doprinosi bogaenju oveka
novim vrednostima i saznanjima.

Sve ovekove delatnosti sadre intelektualnu
osnovu, to se izraava kroz povezanost radnog i
intelektualnog vaspitanja.
Za poveenje produktivnosti rada znanje predstavlja
jedan od najvanijih faktora.

Znanja se udvostruavaju u periodu od 4-5 godina,
a isto tako mnoga u tom periodu i zastarevaju.

Iz tog razloga uenje, obrazovanje i permanentno
obrazovanje postaju stalan proces, a znanje permanentna
potreba.

Celoivotno, doivotno obrazovanje zahtev
savremenog drutva i potreba savremenog oveka.
Razvijene intelektualne sposobnosti,
odgovarajua, korisna znanja, vetine i navike
neophodne su pretpostavke za ovekov uspean i
kvalitetan ivot.

Koliko e ovek ovladati svim potrebnim
znanjima, vetinama i navikama, zavisi od kvaliteta
njegovog obrazovanja i od razvijenosti ovekovih
intelektualnih sposobnosti.

Obrazovanje je moan faktor sveukupnog
razvoja drutva i svakog pojedinca.
Intelektualno vaspitanje, meutim, treba razlikovati od
procesa obrazovanja, ali i od procesa nastave.

Obrazovanje i nastava su ui pojmovi od intelektualnog
vaspitanja.

Obrazovanje je sastavni deo intelektualnog vaspitanja.

Nastava je ui pojam i od obrazovanja i od intelektualnog
vaspitanja, jer se intelektualno vaspitanje ostvaruje i izvan
nastave.
Miljenje, kao najznaajnija intelektualna
sposobnost, ini osnovu saznajnih, delatnih,
motivacionih i emocionalnih funkcija oveka.

Vaspitanje se ne moe uspeno ostvarivati bez
svesne misaone aktivnosti i bez odgovarajueg
intelektualnog razvoja umnih sposobnosti oveka.
Intelektualno vaspitanje se ne moe svesti
samo na razvoj sposobnosti miljenja, ve ono
podrazumeva i razvoj ula, percepcije, panje,
pamenja, govora, sticanje znanja, usvajanja
vrednosti i formiranja kritikog rasuivanja,
izgraenu kulturu intelektualnog rada.
Obrazovan i kulturan ovek zna gde e nai
ono to mu treba i kako e to iskoristiti.

Nepismeni e biti u budunosti oni ljudi koji
ne budu imali kulturu intelektualnog rada.

Zato mlade treba nauiti da ue, da misle i da
samostalno donose zakljuke, tj. da umeju da
upotrebe svoje znanje.
Intelekt je simbol ovekovih mogunosti, i uz
pretpostavku moralne odgovornosti, treba ga
intenzivno razvijati.

Nauka je dokazala da se intelektualne
sposobnosti razvijaju njihovim aktiviranjem,
funkcionisanjem i vebanjem.
Na razvoj intelekta u velikoj meri utie:

- motivacija,
- aktivna uloga uenika u procesu obrazovanja
i
- ovladavanje tehnikama racionalnog uenja.
9.2. Pojam i zadaci intelektualnog vaspitanja

Pojam intelektualnog vaspitanja:

Intelektualno (umno) vaspitanje je

(prema Bakovljev, 1997):
- ukupnost intencionalnih uticaja na
intelektualni razvoj linosti.
(prema Jovanovi, 1998):
- to je komponenta vaspitanja koja doprinosi
ukupnom razvoju linosti kroz stvaranje
najoptimalnijih pedagokih uslova (sadraja,
metoda, oblika i sredstava) kojima se doprinosi
razvoju intelektualnih sposobnosti, usvajanju i
sticanju znanja, razvoju vetina i navika i
izgraivanju kulture intelektualnog rada.
(prema Brankovi, Ili, 2003):
- to je proces formiranja oveka kao razumnog
bia, njegovih intelektualnih mogunosti i
stvaralakih snaga i sposobnosti.
Zadaci intelektualnog vaspitanja:

Zadaci vaspitanja uopte, pa i intelektualnog
vaspitanja, u velikoj meri zavise od drutveno-ekonomskih
uslova.
Zadaci su podloni promenama, zavisno od toga ta
je u jednom drutvu primarno.
Zadaci vaspitanja se u savremenom drutvu
odreuju i formuliu nastavnim planovima i programima i
drugim dokumentima kojima se regulie vaspitno-
obrazovna funkcija kole i vaspitna funkcija ostalih
drutvenih faktora.

Zadaci intelektualnog vaspitanja (prema Bakovljev, 1997)
su:

1. sticanje fundamentalnih naunih znanja o
stvarnosti,
2. usvajanje sistema osnovnih intelektualnih umenja i
navika (itanje, pisanje, sluenje literaturom, korienje
raunara),
3. izgraivanje naunog pogleda na svet,
4. razvijanje umnih sposobnosti (miljenje, pamenje,
panja, loiko zakljuivanje)
5. podsticanje intelektualne radoznalosti,
6. razvijanje potrebe za stalnim uenjem i za
samoobrazovanjem.
9.3. Veza intelektualnog vaspitanja sa ostalim
komponentama svestranog razvoja

Veza intelektualnog i fizikog vaspitanja:
- u okviru fizikog vaspitanja nezaobilazna su
znanja iz anatomije, fiziologije, higijene i drugih nauka,
to bez razvijenih intelektualnih sposobnosti (opaanja,
miljenja, mate) ne moe uspeno biti realizovano;

Veza intelektualnog i moralnog vaspitanja:
- s obzirom da se etika oseanja i ponaanje
zasnivaju na odreenim saznanjima, veza ove dve
komponente je oigledna;

Veza intelektualnog i estetskog vaspitanja:
- ogleda se, pre svega, u ovekovoj
sposobnosti da uoava lepo, da bi to kasnije
prihvatio i doiveo;
- bez odreenih intelektualnih umenja (npr.
itanja) i bez razvijenih intelektualnih sposobnosti
(mata, opaanje, kreativnost) nema ni uspenog
estetskog vaspitanja,
- doivljaj estetskih vrednosti i smisao za lepo,
doprinosi emocionalnom razvoju linosti;

Veza intelektualnog i radnog vaspitanja:
- savremeno radno vaspitanje podrazumeva
sticanje nauno-tehnikih znanja i intelektualnih
umenja i navika, to je posledica brzog i stalnog
napretka nauke, tehnike i tehnologije i
intelektualizacije mnogih radnih operacija.
9.4. Teorije o sadrajima intelektualnog vaspitanja:
jednostrane teorije i savremene teorije

Za razvoj intelektualnih sposobnosti, znanja,
umenja i navika vanu ulogu imaju sadraji intelektualnog
vaspitanja, tj. ono na emu, i pomou ega e se
realizovati intelektualno vaspitanje.

Sadraji obuhvataju:
- dostignua nauke, tehnike i tehnologije,
- kulturne tekovine ljudske civilizacije,
- sveukupno znanje i nauno saznanje,
- sveukupno iskustvo oveanstva.
Za ostvarivanje zadataka intelektualnog
vaspitanja svi ovi sadraji se svrstavaju u odreene,
sistematizovane, odmerene i didaktiki oblikovane
nastavne programe.

To su zapravo sreeni nauni sistemi i
zakonitosti iz nagomilanog ovekovog iskustva kroz
rad i delovanje.
Jednostrane teorije o sadrajima intelektualnog
vaspitanja
Za razvoj intelektualnih sposobnosti veoma je
vano znati ta se ui i kako se ui.
Kao odgovor na pitanje:
ta je vanije za umni razvitak:
- usvajanje odreene koliine znanja i informacija ili
- razvijanje umnih (intelektualnih) sposobnosti?, u
pedagogiji su se razvile tri razliite teorije:
1. Teorija formalnog obrazovanja (teorija
formalizma) Dadaktiki formalizam
2. Teorija materijalnog obrazovanja (teorija
materijalizma) Didaktiki materijalizam i
3. Didaktiki utilitarizam (teorija utilitarnog
obrazovanja).
1. Teorija formalnog obrazovanja (formalizma)
Didaktiki formalizam:

- po ovoj teoriji nisu bitni sadraji, ve razvijanje
sposobnosti, vebanje;
- na manjem obimu sadraja razviti forme miljenja,
- nastojali su da sadraje obrazovanja podrede formi,
- prema pristalicama ove teorije nije vano da li su
znanja upotrebljiva i korisna, vano je da se razviju
umne sposobnosti;
2. Teorija materijalnog obrazovanja
(materijalizma) Didaktiki materijalizam:

- po ovoj teoriji vaan je kvantum znanja, koliina,
- zastupaju tezu da je usvajanje zavidne sume znanja
u obrazovanju najvanije,
- po ovoj teoriji forma je vanija od sadraja,
- smatraju da e suma znanja sama po sebi doprineti
razvoju umnih sposobnosti.

3. Didaktiki utilitarizam (teorija utilitarnog
obrazovanja):

- po ovoj teoriji najvanije je formiranje praktinih
vetina, priprema za ivot i profesionalni rad.

SVE TRI TEORIJE SU JEDNOSTRANE.

NAGLAAVAJU SAMO JEDAN ASPEKT
SADRAJA INTELEKTUALNOG VASPITANJA.
NIJEDNA OD OVE TRI TEORIJE NIJE
USPOSTAVILA FUNKCIONALNI ODNOS I
POVEZANOST IZMEU:

- RAZVIJANJA SPOSOBNOSTI,
- ZNANJA I
- PRAKTINIH POTREBA VASPITANIKA.
Savremene teorije o sadrajima intelektualnog
vaspitanja

U 19. i jo vie u 20. veku, pojavile su se i
savremene teorije o sadrajima intelektualnog vaspitanja.

U najpoznatije savremene teorije se ubrajaju:

1. Teorija egzemplarizma ( izbor samo najbitnijih
sadraja (egzemplara) koji omoguavaju uenje ,,po
skokovima,

2. Problemsko-kompleksna teorija (sadraji se grupiu
po kompleksnim problemima bez obzira na nastavne
predmete),

3. Teorija strukturalizma (birati one sadraje koji
omoguavaju saznanje strukturnih- uzrono-
posledinih veza i odnosa),

4. Funkcionalni materijalizam ( birati one sadraje
koji su povezani ( u funkciji) sa praktinom
delatnou,

5. Teorija svestranog obrazovanja (birati sadraje
koji e omoguiti svestrani razvoj linosti).

Za ostvarivanje cilja i zadataka intelektualnog
vaspitanja veoma su bitni nastavni oblici i metode.

,,U pedagokoj praksi nastavni proces se najee
svodi na intelektualno vaspitanje.

Zbog toga se oblici i metode intelektualnog vaspitanja
najee definiu kao nastavni oblici i nastavne metode.

Pored oblika i metoda, postoji i vei broj razliitih puteva
ostvarivanja intelektualnog vaspitanja. (Brankovi, Ili,
2003, 49)
Najpoznatiji su:

1. Projekt-metoda (razvoj samostalnog miljenja i aktivno
ukljuivanje uenika u svim fazama rada)

2. Egzemplarno uenje (egzemplaran sadraj, pomou
egzemplarnog metoda)

3. Problemski put sticanja znanja (pomou formulisanja i
reavanja problema)

4. Postupak algoritmizacije uenja (uenje se odvija prema
tano i precizno utvrenim uputstvima (algoritmima) koje
treba primeniti da bi se reio neki problem.
Osim ovih, tu su jo:

Kompleksna nastava,
Manhajmski sistem (kola po meri),
Dalton-plan,
Jena-plan,
Vinetka-plan.
U 20. veku nastala su i savremena psiholoka i
pedagoka shvatanja intelektualnog razvoja i
intelektualnog vaspitanja.
Pojavila su se shvatanja, koja se mogu svrstati
u dve dominantne teorije o odnosu uenja i razvoja,
koje su zastupale dve kole:
1. enevska i
2. Moskovska kola.
Slinost izmeu ove dve kole je to obe smatraju
,,da logike operacije imaju svoje korene u
praktinim radnjama, koje se kroz proces
interiorizacije transformiu u intelektualne
operacije.

Razlike:
enevska kola: smatra da sredina nema
determiniuu ulogu u intelektualnom razvoju;
Moskovska kola: smatra da faktori sredine,
ukljuujui i vaspitanje imaju determiniuu ulogu u
intelektualnom razvoju.
Savremenim problemima intelektualnog
vaspitanja bavili su se: Rubintajn, Elkonjin,
Vigotski, Galjperin, Pijae, Inhelder i dr.
9.5. Principi intelektualnog vaspitanja
- osnovne smernice ili zahtevi
(prema Bakovljev, 1997):

1. Princip aktivnosti: vaspitanik mora aktivno
uestvovati u v-o procesu.

2.Princip osamostaljivanja : efikasno se ui ako se
znanja stiu sopstvenim intelektualnim naporima.
3. Princip sistematinosti: istinsko znanje je sistem
injenica i generalizacija, a ne skup izolovanih
naunih elemenata.

4. Princip kritinosti: kritiki usvajati znanja znai
proveravati njihovu istinitost.

5. Princip kreativnosti: podrazumeva stvaralaki
odnos prema onome to se ui (otkrivanje novih
veza meu pojavama,originalan odnos, stvaralaki
pristup...).
9.6. Faktori intelektualnog vaspitanja:

1. Porodica
2. Predkolske ustanove
3. kola
4. Ustanove za vaspitanje i obrazovanje
odraslih
5. Institucije kulture
6. Mas-mediji (sredstva informisanja)
Literatura koriena za pripremu predavanja za celinu br. 9.:

1. Bakovljev, M. (1998): Osnovi pedagogije, Sombor,
Uiteljski fakultet
2. Brankovi, D., Ili, M. (2003): Osnovi pedagogije, drugo,
dopunjeno izdanje, Banja Luka, Comesgrafika
3. Grandi, R. (2001): Osnovi pedagogije, prirunik, Novi Sad,
izdanje autora
4. Grandi, R. (2004): Uvod u pedagogiju, prirunik, Novi
Sad, izdanje autora
5. Krulj, Kaapor, Kuli (2001): Pedagogija, Beograd, Svet
knjige
6. Pedagoka enciklopedija (1989) redakcija imlea, P.,
Potkonjak, N., tom 1 i 2., Beograd, ZZUINS
7. Trnavac, N., orevi, J. (1992): Pedagogija, Beograd,
Nauna knjiga