Pravo Industrijske Svojine

Vuk Raievi
PRAVO
INDUSTRIJSKE
SVOJINE
Novi Sad, 2010
Doc. dr Vuk Raievi
PRAVO INDUSTRIJSKE SVOJINE
Izdava:
Pravni fakultet za privredu i pravosue, Novi Sad
Za izdavaa:
Prof. dr Marko Cari
Recenzenti:
Dr Miroslav Vrhovek
Profesor emeritus, nauni savetnik i
dugogodinji sudija i predsednik Saveznog suda
Dr Zoran Miladinovi
Vanredni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu
Korektura i lektura:
Svetlana Velimirovi
Korice:
Tanja Duki
Prelom:
Arpad Terek
tampa:
Alfa-graf NS, Novi Sad
Tira: 500
ISBN 978-86-6019-010-1
Uen ovek uvek u sebi ima bogatstvo.
(Latinska izreka)
Knjigu posveujem
sinovima Marku i Milou i
erkama Mileni, Marini i Mariji.
Dugujem posebnu zahvalnost strunim saradnicima
mr Slobodanu Spasiu i mr Radu Glomaziu.
Predgovor
Pre samo nekoliko decenija, svet je veini ljudi zauvek ostajao nepremo-
stivo ogroman i najveim svojim delom nepoznat. Putovanja su bila skupa i
duga. Znanje je bilo zabeleeno na papiru i teko ga je bilo podeliti. Na mno-
gim mestima, telefonske usluge nisu postojale. Van velikih gradova, pristup
stranoj kulturi i umetnosti bio je ogranien. Inovacije koje ubrzano nadiru i
njihovo globalno usvajanje promenili su na pogled na svet. Mi smo sada po-
vezani fziki, intelektualno, drutveno i kulturno na naine koje je bilo
nemogue i zamisliti. Moemo da za nekoliko sati preemo kontinente. Sa sko-
ro bilo koje take na planeti moemo da imamo pristup informacijama, da se
vidimo i da razgovaramo, da biramo muziku, da snimamo i aljemo fotografje
koristei ureaj koji je dovoljno mali da moemo da ga smestimo na dlan ruke.
Ova univerzalna povezanost, koju podrava mrea i beina tehnologija, ima
veliki uticaj na budunost. Poto udaljenost vie nita ne predstavlja, mi nismo
ogranieni fzikim mestom na kome se nalazimo i koristi su nebrojene.1
Godine 2009. i 2010. predstavljale su plodonosno vreme nacionalnog
zakonodavstva u oblasti prava industrijske svojine u kom periodu je doneto
nekoliko novih zakonskih propisa: Zakon o igovima, Zakon o pravnoj zati-
ti industrijskog dizajna, Zakon o oznakama geografskog porekla, Zakon o za-
titi topografja integrisanih kola, Zakon o pravnoj zatiti novih biljnih sorti.
Istovremeno, ekonomski aspekti industrijske svojine dobijaju sve vie
na znaaju, jer temelj ekonomije zasnovane na znanju, emu nae globalno
selo tei, poiva na intelektualnom kapitalu. Validacija ljudske misli i pro-
nalazatva toak je napretka civilizacije ka odrivijem i pravednijem sutra, u
kome tehnologija znanja raa socijalnu dobrobit pojedinca i drutva. Upravo
je zatita i ovaploenje intelektualnog kapitala mesto gde se prepliu sile pra-
va i ekonomije.
O znaaju ove materije govori i to da je adekvatna zatita prava inte-
lektualne svojine, koja po znaaju od 35 pravnih tekovina Evropske unije
zauzima sedmo mesto, neizbean uslov za pristupanje Svetskoj trgovinskoj
organizaciji.
1
Frensis Geri, sadanji generalni direktor Svetske organizacije za intelektualnu svojinu
Iz ne samo tih razloga, vanost trenutka nametnuo mi je, pomalo za-
boravljeno, istraivako zadovoljstvo, ali i akademsku obavezu stvaranja ud-
benika za studijsko bavljenje oblau prava industrijske svojine, kako kod nas
tako i na meunarodnom nivou. Knjiga nije pisana za svakog, ali jeste na
nain koji je razumljiv svakom.
U nameri da moje saznajne granice o ovoj fascinantnoj oblasti pomeri-
mo unapred, ali bez pretenzije dobijanja kvalifkativa strogog naunog dela,
bio sam voen opredeljenjem da drugaijim konceptom u prenoenju znanja
podstaknem itaoca da stekne naviku prepoznavanja proizvoda intelektualne
svojine, sa kojima se svakodnevno susreemo, i pre svega u njima uivamo.
Ne zaboravite, intelektualna svojina osnov je kreiranja svih drugih vrednosti.
Kako itati pravo industrijske svojine? Jednostavno reeno, sa razu-
mevanjem. I to ne samo razumevanjem pravnih propisa per se, ve njihove
spone sa primenljivou rezultata ljudskog stvaralatva. Nadamo se da ete
uvideti da je industrijska svojina takvo polje na kojem se, poput atletike, zbra-
jaju mnoge pravne, ekonomske, tehnoloke, etike discipline ili atelje svih
umetnosti.
U izlaganju sadraja nastojao sam da liim tekst uobiajenih nepotreb-
nih i suvinih rei, smatrajui da nema potrebe za korienjem vetakih sin-
tagmi, pokuavajui da sa to manje rei prenesem na itaoca to vie tanih
i nadasve zanimljivih informacija. Udbenik sadri 11 tematskih delova, pri
emu su grane prava industrijske svojine poreane u sledstvenu logiku celi-
nu, koja se kree od objanjenja pojma do prikaza primera iz prakse. Posebna
panja posveena je primerima (iju dostupnost u velikoj meri dugujem ko-
legama iz Zavoda za intelektualnu svojinu) koji snagom svoje indukcije pove-
zuju teoriju sa njenom materijalizacijom u stvarnom svetu. Verujemo da oda-
brani citati ne samo oplemenjuju tivo, ve ukazuju i na irinu zastupljenosti i
dubinu prodora industrijske svojine u sve segmente naih ivota.
Zahvaljujem se prijateljima i saradnicima na brinim sugestijama i str-
pljenju, a pogotovo strunjacima Zavoda za intelektualnu svojinu, pre svih
Branki Toti i Draganu Vasiljeviu, bez ijeg neuslovljenog doprinosa ovaj
udbenik ne bi ni izbliza bio ovako sadrajan.
Autor
U Beogradu,
decembar 2010.
Sadraj
DEO I
INTELEKTUALNA SVOJINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1. Pojam intelektualne svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
2. Pojam i podela prava intelektualne svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2.1. Pojam autorskog prava i srodnih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2.2. Istorija autorskog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
3. Pojam i podela prava industrijske svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
3.1. Pravo u objektivnom i subjektivnom smislu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
4. Znaaj industrijske svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
5. Ratio zatite intelektualne svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
6. Odnos prava industrijske svojine prema drugim granama prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
DEO II
PATENT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
1. Pojam pronalaska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
2. O pronalazatvu: od ideje do pronalaska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
3. Pojam patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
3.1. Pojam tehnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
3.2. Pojam tehnikog problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
3.3. Reenje tehnikog problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
3.4. Tehniki napredak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
4. Istorijski osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
5. Patent kao informacija o inovacijama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
6. Priroda patentnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
6.1. Prirodnopravna teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
6.2. Ugovorna teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
6.3. Teorija nagrade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
6.4. Teorija podsticaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
7. Vrste pronalazaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
7.1. Primarna klasifkacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
7.2. Sekundarna klasifkacija pronalazaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
8. Pronalasci koji mogu biti patentabilni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
9. Uslovi patentabilnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
9.1. Novost pronalaska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
VIII SADRAJ
9.2. Inventivni nivo pronalaska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
9.3. Industrijska primenljivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
10. Subjekti zatite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
11. Intelektualna dobra koja nisu pronalasci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
11.1. Otkria, naune teorije i matematike metode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
11.2. Estetske kreacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
11.3. Planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti,
za igranje igara ili za obavljanje poslova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
11.4. Programi raunara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
11.5. Prikazivanje informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
12. Ljudsko telo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
13. Izuzeci od patentabilnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
13.1. Pronalasci ija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu . 54
13.2. Pronalasci koji se odnose na hirurke ili dijagnostike postupke ili postupke
leenja koji se primenjuju neposredno na ljudskom ili ivotinjskom telu, osim
proizvoda, odnosno supstanci i kompozicija koje se primenjuju
u tom postupku; . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
13.3. Biljna sorta ili ivotinjska rasa ili bitno bioloki postupak za dobijanje biljke
ili ivotinje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
14. Postupak za priznanje prava na patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
14.1. Pokretanje postupka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
14.2. Sadrina prijave za priznanje patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
14.3. Podela prijave patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
14.4. Pravo prvenstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
14.5. Ispitivanje patentnih prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
14.6. Prava iz prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
15. Sadrina prava na patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
15.1. Proizvodnja patentiranog proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
15.2. Nuenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
15.3. Stavljanje u promet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
15.4. Upotreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
15.5. Negativna ovlaenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
15.6. Sadrina prava kod patenata iz biotehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
16. Sertifkat o dodatnoj zatiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
17. Ogranienja prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
17.1. Izuzeci od iskljuivih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
17.2. Iscrpljenje (konzumacija) prava nosioca patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
17.3. Pravo ranijeg korisnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
17.4. Ogranienje prava radi nesmetanog obavljanja meunarodnog saobraaja . . . . . . . . 85
17.5. Ogranienje prava u vezi sa biolokim materijalom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
17.6. Prinudna licenca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
18. Poverljivi pronalasci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
19. Pronalasci iz radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
20. Promet prava na patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
IX
21. Trajanje patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
22. Vrednovanje patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
22.1. Ekonomske teorije funkcije patenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
23. Prestanak prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
23.1. Oglaavanje patenta nitavim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
24. Ponovno uspostavljanje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
25. Povreda prava na patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
25.1. Neposredna povreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
25.2. Posredna povreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
26. Graanskopravna zatita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
26.1. Privremene mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
26.2. Carinsko-pravna zatita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
27. Krivinopravna zatita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
28. Komunitarni patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
29. Patenti i energija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
30. Mali patent / Korisni model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
30.1. Predmetnost malog patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
30.2. Prijava malog patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
30.3. Postupak priznanja malog patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
30.4. Trajanje malog patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
30.5. Uloga malog patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
30.6. Komunitarni korisni model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
31. Primeri patentnih zahteva iz oblasti mainstva: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
32. Patentiranje biotehnolokih pronalazaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
33. Primer patentne prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
34. Primer prijave za mali patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
DEO III
IG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
1. Pojam iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
2. Istorijski osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
3. Znakovi koji mogu biti ig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
3.1. Verbalni znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
3.2. Grafki znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
3.3. Muziki znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
3.4. Trodimenzionalni znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
3.5. Sloeni znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
3.6. Sugestivni, proizvoljni, slobodni i fantastini znakovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
3.7. ig i boje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
4. Vrste iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
4.1. Individualni ig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
4.2. Kolektivni ig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
4.3. ig garancije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
4.4. Sekundarna podela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
X SADRAJ
5. Uloge iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
6. Pro zatite znaka igom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
7. ig i simboli:
i SM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
8. ig i ostali znaci obeleavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
8.1. ig i robna marka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
8.2. ig i znak kvaliteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
8.3. ig i trgovako ime / poslovno ime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
8.4. ig i lino ime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
8.5. ig i brend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
8.6. ig i ime internet domena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
8.7. ig i peat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
8.8. Digitalni vodeni ig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
8.9. Vremenski ig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
9. Naela prava na ig. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
9.1. Dokazivanje upotrebe iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
9.2. Relevantna javnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
10. Reer iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
11. Osnov nastanka prava na ig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
11.1. Nastanak prava na ig upotrebom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
11.2. Nastanak prava na ig registracijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
12. Postupak za priznanje iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
12.1. Pokretanje postupka za priznanje iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
12.2. Pravo prvenstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168
12.3. Izuzeci od principa ispitivanja prijava po redosledu dospea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170
12.4. Povraaj u preanje stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170
12.5. Odustanak od prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
12.6. Ispitivanje materijalnih uslova za priznanje iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
12.7. Naknadna izmena izgleda znaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
12.8. Prigovor treeg lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
12.9. Saglasnost vlasnika suprostavljenog iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
13. Zakljuivanje postupka za priznanje iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
13.1. Odbijanje zatite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
13.2. Priznanje iga u celosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
13.3. Priznanje iga delimino . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
14. Registar igova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
15. Sadrina i obim prava na ig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
15.1. Reprodukcija iga u delu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
16. Iscrpljenje (konzumacija) prava na ig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
17. Ogranienje prava na ig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
18. Meunarodno registrovanje iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
18.1. Osnov za meunarodno registrovanje iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
18.2. Postupak za meunarodno registrovanje iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
18.3. Datum meunarodne registracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
18.4. Vaenje meunarodnog iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
XI
18.5. Teritorijalno proirenje meunarodnog iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
19. Promet prava na ig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
19.1. Prenos prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
19.2. Licenca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
19.3. Franiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
19.4. Zaloga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
20. Prestanak prava na ig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
20.1. Posebni sluajevi prestanka iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
21. Oglaavanje iga nitavim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
22. Povrede prava na ig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
23. Zatita prava na ig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196
23.1. Sadraj tube . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
23.2. Privremena mera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198
23.3. Krivinopravna zatita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
23.4. Zatita olimpijskog simbola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
24. Komunitarni ig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
25. Singapurski ugovor o igovnom pravu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
26. Izazovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
27. Meunarodna klasifkacija roba i usluga radi registrovanja igova prema
Nianskom aranmanu (Nianska klasifkacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
28. Primeri iz inostrane sudske prakse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
29. Primeri iz domae sudske prakse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
DEO IV
INDUSTRIJSKI DIZAJN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
1. Pojam industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220
2. Predmet zatite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
4. Vanost industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224
5. Tehnika funkcija kao prepreka zatiti dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
6. Uslovi za zatitu industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226
6.1. Novost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226
6.2. Individualnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227
6.3. Novost i individualnost sastavnog dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227
7. Industrijski dizajn koji se ne moe zatiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229
8. Tajnost dizajna i pravo prvenstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229
9. Dizajn i digitalni svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231
10. Subjekt prava na industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231
11. Postupak za priznanje prava na industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231
11.1. Zahtev za priznanje prava na industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232
11.2. Opis industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232
11.3. Dvodimenzionalni prikaz industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233
12. Pojedinana i viestruka prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234
13. Redosled ispitivanja prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235
14. Dizajn i ostala prava industrijske svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235
XII SADRAJ
15. Meunarodno registrovanje industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236
15.1. Zahtev sadri sledee bitne elemente: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
15.2. Datum podnoenja meunarodne prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
16. Sadrina prava na industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238
17. Pravo ranije upotrebe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
18. Dizajn stvoren u radnom odnosu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
19. Trajanje zatite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
20. Ogranienje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240
21. Iscrpljenje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240
22. Promet prava na industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
23. Prestanak prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
24. Oglaavanje nitavim registracije industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242
25. Povreda prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
26. Zatita prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
26.1. Privremena mera i obezbeenje dokaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244
26.2. Osporavanje prava na industrijski dizajn i spor za priznanje autorstva . . . . . . . . . . 245
27. Komunitarni dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246
28. Lokarnski aranman o ustanovljenju meunarodne klasifkacije za industrijske
uzorke i modele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247
29. Sudska praksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248
30. Najbolji YU dizajni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
31. Primeri prijava dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251
DEO V
OZNAKE GEOGRAFSKOG POREKLA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259
1. Pojam oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260
1.1. Ime porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261
1.2. Geografska oznaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261
2. Elementi oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262
2.1. Geografsko podruje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262
2.2. Ljudski faktor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263
2.3. Posebnost proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264
2.4. Veza proizvoda i podruja porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264
2.5. Distinktivnost proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265
3. Razlika izmeu imena porekla i geografske oznake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265
5. Pravo u subjektivnom i objektivnom smislu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266
6. Uloge oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266
7. Razlozi za zatitu oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268
8. Obaveznost korienja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270
9. Oznaka geografskog porekla i oznaka porekla (made in) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270
10. Oznake geografskog porekla i etikete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271
11. Simbol kao oznaka porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271
12. Naziv proizvoda sa oznakom geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272
XIII
13. Tradicionalni, istorijski i homonimni nazivi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273
14. Nepravi (ili fantastini) i pseudogeografski nazivi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273
15. Proizvodi i usluge sa oznakama geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274
16. Oznake geografskog porekla i ig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275
17. Uslovi za pravnu zatitu (pozitivni uslovi zatite) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276
18. Nazivi koji se ne mogu zatititi oznakama geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277
19. Poreklo sirovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279
20. Vina sa oznakom geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281
20.1. Obeleavanje vina sa geografskim poreklom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282
21. Rakija i druga alkoholna pia sa geografskim poreklom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283
21.1. Oznaavanje rakije i drugih alkoholnih pia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284
21.2. Rakija i alkoholna pia kao dobra od opteg interesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284
22. Postupak zatite u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285
22.1. Nosilac prava pokretanja postupka za registrovanje oznaka geografskog porekla . 285
22.2. Pravo prvenstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286
22.3. Sadraj prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287
22.4. Kontrola kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290
22.5. Prijava za priznanje statusa ovlaenog korisnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290
22.6. Redosled ispitivanja prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292
22.7. Ispitivanje uslova za priznanje oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292
22.8. Pretvaranje prijave imena porekla u prijavu geografske oznake i obrnuto . . . . . . . . 293
22.9. Pretvaranje prijave za priznavanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla
u prijavu za priznavanje statusa ovlaenog korisnika geografske oznake
i obrnuto . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293
22.10. Epilog ispitivanja: priznanje prava ili odbijanje prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293
23. Trajanje prava na oznake geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294
24. Teritorijalno vaenje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295
25. Meunarodno priznanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295
26. Izmena podataka o specifnim osobinama proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296
27. Korienje registrovanog imena porekla i geografske oznake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296
28. Zabrana korienja oznake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297
29. Oznaka geografskog porekla i lino ime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298
30. Promet prava oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298
31. Prestanak oznake geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299
31.1. Prestanak statusa ovlaenog korisnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299
32. Povreda oznake geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300
33. Zatita prava na oznaku geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300
33.1. Privremene mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301
34. Komunitarne oznake geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303
35. Izazovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304
36. Spisak oznaka geografskog porekla registrovanih u Zavodu za intelektualnu svojinu: . . 305
37. Primer izvornosti crnogorskog sira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307
XIV SADRAJ
DEO VI
TOPOGRAFIJE INTEGRISANIH KOLA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .311
1. Pojam topografje integrisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312
2. Predmet zatite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313
3. Uloga topografje integrisanih kola. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314
4. Mesto topografje integrisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315
5. Nastanak prava topografje integrisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316
5.1. Razlozi nastanka prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317
6. Subjekti zatite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318
7. Postupak zatite topografje integrisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318
7.1. Rokovi za traenje zatite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319
7.2. Sadrina prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319
7.3. Ispitivanje prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322
8. Trajanje prava na topografju integrisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322
9. Sadrina prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323
10. Ogranienje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323
11. Iscrpljenje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324
12. Promet prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324
13. Ponitaj prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325
14. Povreda prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326
15. Zatita prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327
15.1. Tuba za osporavanje prava na zatitu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327
16. Izazovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328
17. Primer opisa topografje: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328
DEO VII
NOVE BILJNE SORTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333
1. Pojam biljne sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334
2. Pojam priznanja biljne sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335
3. Opravdanost zatite novih biljnih sorti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335
5. Uslovi za priznavanje sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337
5.1. Novost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337
5.2. Razliitost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337
5.3. Stabilnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337
5.4. Uniformnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338
5.5. Proizvodna i upotrebna vrednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338
5.6. Ime sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338
6. Postupak priznavanja sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338
6.1. Zahtev za priznavanje sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339
6.2. Ispitivanje sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340
7. Upis u registar i povezane radnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342
8. Prava na novu biljnu sortu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342
9. Brisanje sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344
10. Posebna ovlaenja Ministarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345
XV
11. Trajanje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345
12. Ogranienja prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345
13. Ponitavanje i ukidanje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346
14. Inspekcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346
15. Biljne sorte u Evropi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347
16. Meunarodna zatita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348
17. Izazovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349
DEO VIII
KNOW-HOW . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351
1. Pojam know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352
2. Elementi know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354
2.1. Tajnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354
2.2. Prenosivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355
2.3. Tehniki karakter . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355
3. Vanost know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356
4. Know-how i poslovna tajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356
5. Good will . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357
6. Know-how i patenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358
7. Tradicionalno znanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360
8. BOOT / BOT kao poseban know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361
9. Promet know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361
10. Zatita know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363
11. Know-how i ekonomija znanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364
DEO IX
PRAVO KONKURENCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365
1. Pojam konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366
2. Ratio zatite konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367
3. Savrena konkurencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369
4. Monopol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369
5. Pojam nelojalne konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370
5.1. Elementi nelojalne konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372
6. Pojam, naela i klasifkacija trgovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373
7. Nepotena trina utakmica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375
7.1. pekulacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378
7.2. Piramidalna trgovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378
7.3. Restriktivni sporazumi i zloupotreba dominantnog poloaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 379
7.4. Koncentracije uesnika na tritu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 380
7.5. Obmanjujue poslovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383
7.6. Nepoteno poslovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383
7.7. Ropska imitacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 384
7.8. Uzimanje reputacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385
7.9. Besplatno jahanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386
7.10. Antikorupcijsko pravilo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386
XVI SADRAJ
8. Spoljnotrgovinski promet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387
8.1. Antidampinke mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387
8.2. Kompenzatorne mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388
8.3. Mera za zatitu od prekomernog uvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388
8.4. Mere za zatitu ravnotee platnog bilansa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389
9. Zatita konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389
9.1. Komisija za zatitu konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390
9.2. Strukturne i mere ponaanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391
9.3. Postupak zbog povrede konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391
9.4. Mere zatite konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 392
9.5. Mera procesnog penala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393
9.6. Ovlaenja trinog inspektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393
10. Pravo konkurencije Evropske unije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394
11. Primer izvetaja trine inspekcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 396
12. O nacionalnoj konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398
DEO X
UMESTO ZAKLJUKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405
DEO XI
ODABRANI IZVORI
PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .417
1. Izvori meunarodnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 418
2. Zakonodavstvo EU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 420
3. Zakonodavstvo Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423
BIBLIOGRAFIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425
1. Monografje, udbenici, radovi: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425
2. Internet adrese . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 432
DEO I
Intelektualna svojina
Prava intelektualne svojine kao da su samo rei koje ne uspevaju da
izazovu nikakvo uzbuenje. Na pomen prava intelektualne svojine, tanije
patenata, igova, poslovnih tajni, autorskih prava, integrisanih kola, veina
ljudi ostaje ravnoduna. Zato? Zato to to treba prevesti u neto vidljivo,
konkretnije i razumljivije.
Timoti Trejner1
1 Predsednik Meunarodne asocijacije za borbu protiv piraterije.
2 INTELEKTUALNA SVOJINA
1. Pojam intelektualne svojine
Intelektualna svojina je opti, pravno-tehniki pojam za odreene kre-
acije ljudskog uma i komercijalne simbole koji predstavljaju bestelesna dobra.
Ova nematerijalna dobra mogu da uivaju zatitu na osnovu razliitih nivoa
iskljuivih prava koja su slina svojinskim, to omoguuje komercijalizaciju i
eksploataciju tih dobara na tritu. Na primer, u runom satu, sutinski kva-
litet, tehnoloki, funkcionalni sadraj zasnovan je na pronalasku, vizuelni
izgled sata, ukrasni kvalitet na industrijskom dizajnu, a njegov komercijalni
simbol kao ig, kao znak razlikovanja, odreuje njegov trini kvalitet.2
Intelektualna svojina se odnosi na:
1) knjievna, umetnika i nauna dela
2) izvoenja umetnika izvoaa, fonograme i emitovanje putem radi-
ja, televizije ili satelita
3) pronalaske u svim oblastima ljudske delatnosti
4) nauna otkria
5) industrijske uzorke i modele
6) fabrike, trgovake i uslune igove, kao i trgovaka imena i trgo-
vake nazive
7) zatitu od nelojalne konkurencije
8) sva druga prava u vezi sa intelektualnom aktivnou na polju indu-
strije, nauke, knjievnosti i umetnosti.3
Intelektualna svojina je komercijalna primena matovite misli usme-
rene ka savladavanju tehnikog ili umetnikog izazova. Ona ne govori samo
o proizvodu, ve o posebnoj ideji koja iza njega stoji, nainu na koji je ona
2 Iz WIPO Intellectual Property Handbook: Policy, Law and Use. Dostupno na web strani-
ci Svetske organizacije za intelektualnu svojinu: www.wipo.int
3 Iz Konvencije o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (Conventi-
on establishing the World Intellectual Property Organization). Usvojena na Stok-
holmskoj konferenciji o intelektualnoj svojini 14. jula 1967. na francuskom, engle-
skom, panskom i ruskom jeziku. Original je deponovan u arhivi Vlade vedske.
Stupila na snagu 26. aprila 1970. Jugoslavija je ratifkovala ovu konvenciju i pri-
mljena je u lanstvo WIPO 11. oktobra 1973. Konvencija je objavljena u Slube-
nom listu SFRJ Meunarodni ugovori br. 31/1972.
Iz preambule Konvencije: ...elei da unaprede zatitu intelektualne svojine u svetu
kako bi podstakle stvaralaku aktivnost....
POJAM I PODELA PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE 3
izraena i osobenosti njenog imenovanja i opisivanja.4 Idris Kamil5 e je na-
zvati Pepeljugom nove ekonomije.
2. Pojam i podela prava intelektualne svojine
Pravo intelektualne svojine je sui generis pravo kojim se reguliu odno-
si u drutvu koji nastaju povodom stvaranja i korienja rezultata intelektu-
alnog napora oveka.
Predmeti intelektualne svojine razvrstavaju se u dve osnovne kategorije:
1) industrijska svojina
2) autorska prava i srodna prava.
Osnovna zajednika nit prava industrijske svojine i autorskog prava
lei u irem predmetu pravne zatite: oba prava tite rezultate intelektualnog
stvaralatva. Tvorac i autor dela imaju subjektivno pravo, slinog opsega.
Razlika izmeu ove dve podgrupe prava intelektualne svojine moe
se najlake objasniti na sledei nain: pravo industrijske svojine ili pronala-
zako pravo prua pravnu zatitu stvorenim tvorevinama na polju tehnike i
industrije, dok autorsko pravo daje pravnu zatitu stvorenim delima iz obla-
sti knjievnosti, umetnosti i nauke.
Razlika se lako da videti i u trenutku nastanka prava. Tako se nastanak
prava industrijske svojine vezuje za trenutak donoenja akta kojim nadleni
organ ili institucija u dravi priznaje odreenom licu, fzikom ili pravnom,
pravo koje je traeno. Suprotno tome, autorsko subjektivno pravo nastaje u
trenutku nastanka dela.
2.1. Pojam autorskog prava i srodnih prava
Autorsko pravo je skup pravnih normi kojima se reguliu prava stva-
raoca umetnikih, knjievnih i naunih dela. Ono je podeljeno, iako ne do-
sledno svuda, na objektivno i subjektivno autorsko pravo. Prvo regulie od-
nose i pojave u vezi sa stvaranjem i korienjem autorskog dela, prua zatitu
autoru i njegovom delu, i naslednicima i korisnicima autorskog dela. Drugo,
subjektivno, titi autorovu linost, njegovo ime i ugled, i daje autoru pravo
4 Idris, K: Intelektualna svojina, mono sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 10.
5 Nekadanji generalni direktor Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.
iskoriavanja i raspolaganja delom, kao i pravo da ostvaruje naknadu od
lica kojima ustupi iskoriavanje svoga dela. Srodna prava obuhvataju prava
interpretatora, proizvoaa fonograma, proizvoaa videograma, proizvoa-
a emisija, proizvoaa baze podataka i prvog izdavaa slobodnog dela.
Da bi se rezultat duhovnog stvaralatva smatrao autorskim delom, po
naem zakonodavstvu, trebalo bi da bude originalan (to je prilino subjek-
tivna kategorija) i u nekoj izraajnoj formi (izraavanje sadrine). Autorska
prava tite: knjievna, pisana dela (publicistika dela, broure, lanci, recen-
zije, enciklopedije, zbornici, antologije, zbirke), govorna dela (predavanja, go-
vori, besede), muzika dela (sa i bez rei), flmska kinematografska i televi-
zijska ostvarenja, dramska, dramsko-muzika, koreografska, pantomimska,
kao i folklorna dela, dela likovne umetnosti, dela arhitekture, primenjene
umetnosti i industrijskog oblikovanja, kartografska dela (geografske i topo-
grafske karte), fotografje, makete, skice, raunarske programe u izvornom,
objektnom, izvrnom kodu itd.
Ovakvo pravo znai ekskluzivno pravo autora da koristi ili da ovlasti
drugog da koristi njegovo autorsko delo (rezultat njegovog linog rada). Re-
produkcija takvih dela, kao to su kopiranje, tampanje, javno izvoenje ili
adaptacija, zabranjena je, ukoliko nije data saglasnost autora. Autorsko pravo
prua direktnu ekonomsku korist autoru sve vreme njegovog ivota i produ-
ava se do 50 godina nakon smrti autora (70 godina na teritoriji naeg za-
konodavstva). ovek se svakodnevno susree sa velikim brojem knjievnih,
umetnikih, muzikih autorskih dela. Muzika dela snimljena, emitovana ili
izvoena u javnosti tite se do 100 godina. Autohtono i tradicionalno znanje,
folklor, kultura samo su neki od najnovijih primera dosega prava intelektu-
alne svojine.
2.2. Istorija autorskog prava
Od svog postanka, ovek je prevalio veliki put. Kao akter promena, on
je pravio krupne korake na putu stvaranja svoje odrivosti. Celokupna dosa-
danja poznata geneza humanoidnih bia opstajala je zbog asimilacije znanja
prethodnika. Homo sapiens, Homo faber, Homo politicus, Homo economi-
cus, Homo tehnologicus, Homo humanis, Homo ecologicus danas, uvari
su evolucije i pokretai razvoja. Njihova bioloka konstitucija bila je i ostala
obdarena tako prefnjenim potencijalima da je mogla i moe postii duhov-
nost. Njihova duhovnost bila je i ostala stvaralaka. Duhovnost, socijalnost
i nikada umirujui intelekt ljudi mogu se sagledati kao postulati sinergizma
oveanstva. Svest oveka, koja se raala, menjala i razvijala u svoj irini ci-
vilizacijskih tokova, kao i njegova socijalna i emocionalna inteligencija, na-
stajale su kao protivtea problemu znanja koje je oduvek optereivalo ove-
anstvo. Zahvaljujui neznanju, a elei da zna i ume, ovek je stvarao.6
Posmatrajui danas dugaki i vieslojni niz rezultata ljudskog stvara-
latva, izgleda kao da kroz viedimenzionalnu prizmu posmatramo spojene
istoriju, sadanjost i budunost nae konstantne pominosti, uviajui da je
ovek svojim radom i stvaranjem novog oduvek bio biocentrian okrenut
ka ivotu. Priroda je bila dvostruko blagotvorna prema oveku: podarila mu
je mozak, a potom i obilje fzikih i biolokih resursa na zemlji. oveku je
preostalo samo da pone da stvara svet koristei mozak i prirodne resurse
oko sebe. ivot se pobrinuo da oveku ne manjkaju ni kreativnost ili imagi-
nacija. Opskrbljen svim ovim instrumentarijem, ovek je zapoeo stvaranje
razliitih artikala i proizvoda za svoje potrebe, komfor i ugodnost. U prvo
vreme, ljudski pronalasci i kreacije potpadali su pod dravno dobro. To su
bila javna dobra7. Svako je mogao da koristi i kopira ove izume i nova ree-
nja bez ikakvih ogranienja, uzdranosti ili plaanja.
Da bismo spoznali kako se i zato stvaralo pravo intelektualne svojine,
moramo razumeti da se ono bavi pronalascima. A pronalazak, kao rezultat
duhovnog stvaralatva, i kao predmet puno vekova kasnije uoblienog pra-
va intelektualne svojine, vraa nas u daleku prolost. Niko pouzdano ne zna
kada je nastao prvi pronalazak i ta je to bilo, ali pria o pronalascima, koji
su vodili svet kroz istoriju i doveli ga na prag posthumanistikog, postin-
formatikog drutva, sa sigurnou izaziva strahopotovanje prema izumi-
teljskim delima naih predaka, ali i savremenika. Pronalasci stoje kao nemi
tekst proizvodnje ivota.
Antiko doba, svojim poimanjem pojava i odnosa, izgradilo je mnoge
stubove razvoja drutva i potonjih drava. Dok pronalazaka delatnost nije
bila dovoljno drutveno afrmisana, jer potreba unapreivanja proizvodnje
nije bila znaajan element drutvene svesti antikog doba, na umetnost i
knjievnost se veoma blagonaklono gledalo, te su autori umetnikih i knji-
evnih dela uivali odreena prava. Ona su, ipak, vie bila skup povlaenog
6 Raievi, V., Spasi, S., Glomazi, R: ovek i pravo intelektualne svojine, u okviru Pravo,
teorija i praksa, Novi Sad 2010, str. 95.
7 Od latinskog Res publica, to znai dobro od javnog znaaja.
statusa u drutvu i pred vladarem, i moralnih prava autora da obeleava svo-
je delo imenom i da ga predstavlja javnosti. Pronaeni keramiki predmeti
nose imena i oznake autora, proizvoaa tih predmeta. Ve tada krila su
se autorska prava, na ta panju skree rimski pesnik Marcijal8, koji pesnike
koji pod svojim imenom objavljuju javnosti tue pesme naziva plagiarusi-
ma kradljivcima ljudi. Danas plagijat znai objavljivanje tueg rada pod
svojim imenom. Priznanje intelektualne svojine u antikom dobu bilo je pi-
tanje ugleda i asti, te pravo ne prepoznaje instituciju materijalne naknade.
Ipak, u pojedinim sluajevima, neka vrsta honorara sledila je autorima od
lica naruilaca umetnikih i knjievnih dela, koja se nazivala honorarium,
i bila je pretea dananjeg autorskog honorara. Izraz mecena, to znai lice
koje pomae umetnike, bilo je prezime najpoznatijeg zatitnika umetnika i
knjievnika u doba Rimskog carstva.
Knjievna dela i tada su se umnoavala u tzv. bibliopolima i librariju-
sima. Bibliopoli su bile prve izdavake kue. Autor je predavao svoj rukopis
bibliopolu, za to dobijao honorarijum, istovremeno gubei pravo svojine nad
delom, iji je vlasnik postajao bibliopol. Iako je rimsko pravo u kasnijim fa-
zama razvoja prualo zatitu autorima robnih znakova i davalo mogunost
autoru pravo tube zbog uvrede asti (linopravna priroda zatite), a pojam
bestelesnih stvari bio poznat, autor nije imao pravo na proizvod svog intelek-
tualnog rada nezavisno od materije na kojoj je takav rad napisan ili uraen.
Autoru je ostajalo priznanje i ast to se njegovo delo umnoava i prodaje.
Rukopis se umnoavao prepisivanjem od strane robova prepisivaa. Ak-
tivnost se sastojala iz tri dela u tri spojene prostorije. U prvoj bi ita glasno
itao tekst stotinama prepisivaa, u drugoj su strunjaci za pravopis i grama-
tiku ispravljali greke, dok su se u treoj povezivale i koriile knjige, ako se
rukopis izdavao u obliku knjige, ili lepile stranice papirusa, ukoliko se delo
izdavalo u rolni papirusa. Cena knjige i ugled bibliopola zavisili su od kvali-
teta prepisanog teksta.
Srednji vek, esto nazivan i najmraniji vek ljudske istorije, nije do-
neo veliko pomeranje u shvatanju prava intelekualne svojine. Feudalno dru-
tveno-ekonomsko ustrojstvo i Katolika crkva koile su razvoj graanstva.
Meutim, jedna od glavnih prekretnica za razvoj predmeta ove grane pra-
8 Marcus Valerius Martialis, Latinski pesnik, roen u godinama Stare ere 3841.
va dogodila se pred osvit Novog veka. Nemac Johan Gutenberg9 izmislio je
1439. godine prvu tamparsku mainu. tampanje i izdavanje knjiga postaje
privredna delatnost u usponu, a knjiga ozbiljan trini proizvod sa promet-
nom vrednou. Autorima se jo uvek ne prua imovinsko-pravna zatita u
smislu dananjeg autorskog prava, ve tek pravo da i dalje nose lino prizna-
nje i ubiru odreenu naknadu samo u trenutku predaje rukopisa izdavau.
Ime izdavaa esto je bilo u prvom planu na tampanom materijalu, mnogo
vidljivije od imena autora. tavie, po izdavanju knjige od strane prvog izda-
vaa, ostali izdavai mogli su neometano izdavati isti rukopis bez traenja
iije saglasnosti ili plaanja naknada.
Od 16. veka, vladari su poeli davati prvim izdavaima posebne bene-
fcije, u formi javne isprave, nazvane privilegijama, kojim su tampari i iz-
davai sticali iskljuivo pravo tampanja i izdavanja nekog dela na odreeni
broj godina. Iako je privilegija, kao forma objektivnog autorskog prava za-
snovana na dozvoli za obavljanje privredne delatnosti, nastala radi zatite in-
teresa tampara i izdavaa, a ne autora, ona je predstavljala prvi oblik pravne
zatite u pravu intelektualne svojine, oznaivi poetak uspostavljanja reda
i poretka na polju autorskog prava, sa jo uvek brojnim manama. Godine
1445. data je prva privilegija tamparu Manucu iz Venecije da tampa jedno
Aristotelovo delo na grkom jeziku. Prvi Zakon o privilegijama, koji prizna-
je izdavaima, ne i autorima, iskljuivo pravo tampanja i izdavanja jednog
dela za odreeno vreme, donet je u Italiji 1603. godine.
Nedostatak postojanja subjektivnog autorskog prava, zasnovanog na
pravu i moralne i imovinske svojine autora i na sadraju svoga dela i materija-
lu na kome je delo uraeno, poeo se otklanjati davanjem privilegija autorima.
Zanimljivo je da je jedna od prvih poznatih privilegija odobrena autorima bila
lina privilegija unukama La Fontena10 za tampanje i izdavanje La Fonteno-
vih Basni, data od strane Kraljevskog saveta Francuske. Bila je to jedna od pr-
vih naznaka utemeljenja naslednog autorskog prava. I tako dolazimo do vane
1710. godine i Zakona Ane Stjuart11. Ovaj zakon engleske kraljice Ane Stjuart
9 Johann Gutenberg (Johannes Gensfeisch zur Laden zur Guttenberg), 13981468, ne-
maki metalac i izumitelj, poznat po tome to je prvi tampao knjige uz pomo pomi-
nih slova i tako omoguio veu pristupanost pisane rei i bri protok znanja u renesan-
snoj Evropi.
10 Jean de la Fontaine (16211695) francuski pesnik i basnopisac.
11 Ana od Velike Britanije (6. februar 16651. avgust 1714) kraljica Engleske, kotske i
Irske.
prvi put priznao je autoru pravo na delo, kao iskljuivo pravo u trajanju od 14
godina od objavljivanja rada, sa mogunou produenja na jo 14 godina, ako
je autor bio iv u vreme kada je prvi period od 14 godina istekao. Ovaj prvi za-
konski tekst iz oblasti autorskog prava u Engleskoj primenjivao se sve do 1911.
godine kada je zamenjen Zakonom o autorskom pravu.
Jedna od najveih civilizacijskih tekovina, Francuska graanska revo-
lucija12, krajem 18. veka, ostavlja za sobom i dekrete kojima autorsko pravo
karakterie kao najsvetliji i najliniji oblik svojine, i prua autorima doivot-
no iskljuivo pravo iskoriavanja i raspolaganja svojim delima, a njihovim
naslednicima ista prava u trajanju od 10 godina od smrti autora.
Pravo intelektualne svojine zapoinje svoj razvoj, kao posebna grana
prava, u drugoj polovini 19. veka.13
3. Pojam i podela prava industrijske svojine
Pojam industrijska svojina prvi put upotrebljen je u francuskom Zako-
nu o patentima iz 1791. godine.
Pravo industrijske svojine je sistematizovan skup pravnih normi koji-
ma se reguliu tri grupe drutvenih pojava i odnosa:
1) u prvu grupu spadaju rezultati duhovnog stvaralatva oveka, koji
se u literaturi nalaze pod jednim zajednikim imenom pronalasci.
Oni se tite u jednom od sledeih oblika: patent, mali patent, dizajn,
nove biljne sorte, topografja integrisanih kola i know-how.
2) u drugu grupu spadaju znaci razlikovanja, a to su robni i usluni
znaci znaci koji slue za razlikovanje jednog proizvoda ili usluge
od drugih, istih ili slinih proizvoda ili usluga, i nazivi za obele-
avanje geografskog porekla proizvoda znaci za obeleavanje po-
rekla proizvoda. Oni se tite u sledeim oblicima: robni i usluni
igovi, i oznake porekla proizvoda.
12 Francuska graanska (buroaska) revolucija zapoela je 1789. godine, a trajala do 1795,
po nekima i 1799. godine. Najvee dostignue toga procesa jeste ukidanje feudalnih od-
nosa u Francuskoj i u velikom broju ostalih evropskih zemalja.
13 Istorijski osvrt na pronalaske i razvoj prava industrijske svojine, drugog sastavnog
dela prava intelektualne svojine, dajemo respektativno u kasnijim delovima udbeni-
ka koji govore o posebnim granama prava industrijske svojine.
ZNAAJ INDUSTRIJSKE SVOJINE 9
3) treu grupu ine istupanja i odnosi privrednih subjekata na tritu,
a u vezi sa obavljanjem odreene privredne delatnosti. Oni se tite
u obliku prava o zatiti konkurencije ili o suzbijanju nelojalne kon-
kurencije. Ova grupa predstavlja na izvestan nain dopunu pravu
intelektualne svojine.
3.1. Pravo u objektivnom i subjektivnom smislu
Poput ostalih prava, i pravo industrijske svojine uvek posmatramo u
objektivnom i subjektivnom smislu. Pod pravom u objektivnom smislu po-
drazumeva se skup razliitih normi koje ureuju uslove i postupak zatite
nematerijalnih dobara u oblasti industrijskog stvaralatva: sticanje prava,
sadrinu prava, ogranienja, zatita, trajanje i prestanak prava. U subjektiv-
nom smislu, pod pravom industrijske svojine smatra se konkretno subjek-
tivno pravo odreenog lica, titulara, na predmetu zatite, a koje se stie na
osnovu normi objektivnog prava.
4. Znaaj industrijske svojine
Kreacija uma, kao to su pronalasci, korisni modeli, topografje inte-
grisanih kola, biljne sorte, know-how kao praktina primena ideja, igraju
bitnu ulogu u stvaranju novog, dodatog sutinskog kvaliteta roba, odree-
nih njihovim tehnolokim karakteristikama. Druge intelektualne tvorevine,
poput industrijskog dizajna i dela primenjene umetnosti, slue kao osnova za
nadogradnju formalnog kvaliteta nekog proizvoda, odreenog putem njego-
vog novog vizuelnog, estetskog izgleda. Komercijalni simboli kao igovi, po-
slovna imena ili oznake geografskog porekla, koriste se za razvijanje tri nog
i marketinkog kvaliteta roba i usluga, tako to ih meusobno razlikuju, ili
razlikuju kompanije ili geografske regione iz kojih oni potiu, ili odakle po-
tie njihova reputacija, dobar glas ili trgovaka vrednost.
Materijalna dobra, poput zemljita, rada i kapitala, dugo su koriena
kao merilo ekonomskog zdravlja, ali to vie nije sluaj. U ekonomiji savreme-
nog drutva novi pokreta bogatstva su dobra zasnovana na znanju.14 Jedin-
14 Wallman, S.M.H: In Pursuit of Intellectual Capital, foreword to Hidden Value Prof-
ting from the Intellectual Property Economy, London 1999, p. 9.
stvena ekonomska funkcija svih prava intelektualne svojine jeste prisvajanje
ekonomskih koristi od privrednog iskoriavanja nematerijalnih dobara.15
U poslednjoj deceniji bili smo svedoci velikog irenja kompanija broj
ugovora o spajanju i preuzimanju preduzea rastao je po godinjoj stopi od
42%, a njihova ukupna vrednost je u 2000. godini dostigla cifru od 2,3 tri-
liona amerikih dolara. Razlozi za sklapanje takvih poslova su viestruki, a
u njih spadaju prednosti povezane sa poveanjem ekonomskog opsega i pri-
stupom novim tritima. Prema Izvetaju o svetskim ulaganjima za 2000.
godinu (World Investment Report 2000), druga glavna motivacija za spajanje
frmi i kupovinu neke postojee kompanije, nije organski rast kompanije ve
dobijanje stratekih prednosti, kao to su istrivanje i razvoj ili tehnike po-
slovne tajne, patenti, uvene marke, posedovanje lokalnih dozvola i licenci, i
mree za snabdevanje i raspodelu.16
Istorija je svedok da su pronalasci, kao rezultat inteligencije i inven-
cije, lako prelazili sa jednog na drugi narod. Potvrda tome su sporazumi o
trgovinskim aspektima prava na intelektualnu svojinu.17 Takav osnovni me-
unarodni je i Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne
svojine.18
5. Ratio zatite intelektualne svojine
Kao posledica bestelesne prirode intelektualnih vrednosti, ne postoje
prirodna ogranienja ili vremenska i prostorna ogranienja, iskoriavanja
njihovog otelovljenja, simultano ili sukcesivno od strane vie lica bilo gde u
svetu. I dok s jedne strane stvaranje i iskoriavanje intelektualnih vrednosti
15 Markovi, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 4.
16 Izvor: Rivetta and Kline, Rembrants in the Attic; World Investment Report 2000:
Cross-Border Mergers and Acguisitions and Development, UNCTAD, 2000. (navede-
no prema Idris, K: Intelektualna svojina, mono sredstvo ekonomskog rasta, Beograd
2003, str. 36)
17 Videti vie kod: Puonja, M., Tehnologija dominacije, Beograd 2001, p.p. 1419.
18 Agreement on Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights TRIPS. Usvo-
jen je 15. aprila 1994. u zakljunom delu Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih
pregovora o carinama i trgovini (GATT), a stupio je na snagu 01. januara 1995. Ovaj
sporazum je neposredno vezan za Svetsku trgovinsku organizaciju i drave lanice STO
su istovremeno i lanice TRIPS-a.
Iz preambule: ..priznajui da su prava intelektualne svojine privatna prava....
RATIO ZATITE INTELEKTUALNE SVOJINE 11
kao bestelesnih stvari zahteva znatno poveane investicione trokove, vreme,
znaajan napor i rizik u toku faze istraivanja razvoja i proizvodnje, sa druge
strane te stvari relativno je lako i jednostavno imitirati. Ako se imitacija ne
spreava, stvaralac ili inovator takvih intelektualnih vrednosti ne moe da
povrati, sa odgovarajuim proftom, svoje kapitalne investicije na tritu i iz-
gubie svoju ekonomsku motivaciju i sredstva za dalje inoviranje.
Cilj zatite je da se stvori trini mehanizam putem pravnog spreava-
nja mogunosti slobodnog korienja tih bestelesnih stvari od strane treih
lica u komercijalne svrhe. Omoguujui vraanje investicije sa odgovaraju-
im proftom na tritu, zatita prava intelektualne svojine promovie:
1) progres tehnologije, ekonomije, kulture, diverzifkaciju i nadgrad-
nju kvaliteta proizvoda zasnovanih na kreacijama ljudskog uma
2) materijalnu i moralnu nadoknadu stvaraocima
3) otkrivanje kreacija uma sa ciljem da ih uini postupno dostupnim
javnosti za eksperimentalne svrhe, a kad istekne zatita i za svrhe
proizvodnje
4) transfer tehnologije, uglavnom kroz davanje licenci.19
Primer: Prva zabeleena povreda intelektualnih prava desila se 557. go-
dine u Irskoj. Prvi, modernim renikom reeno pirat, bio je monah po imenu
Kolumba. On je iz oblinjeg manastira, bez odobrenja, prepisao Psaltir. Kada
je to otkriveno, nastojnik manastira zatraio je od Kolumba nainjenu kopiju,
meutim, monah koji je snabdevao vie manastira prosveenim rukopisima i
drugim verskim knjievnim radovima, odbio je da mu da. Nastojnik se obra-
tio kralju Dijarmatu, koji je, izriui presudu protiv Kolumba, rekao: Svakoj
kravi njeno tele, svakoj knjizi njena kopija. Kolumba se, odbijavi i dalje da
vrati kopiju knjige, prikljuio pobunjenicima i uestvovao u bitci kod Koldru-
mana, u kojoj je kralj Dijarmat poginuo.20
Zatita intelektualne svojine zasnovana je na jednom broju principa
usmerenih na osiguranje poeljnog balansa izmeu privatnih i javnih inte-
resa, iskljuivih prava i slobodne konkurencije. Osnovni princip u tri noj
ekonomiji jeste sloboda konkurencije, odakle sledi da je slobodno korien
javni domen pravilo, a intelektualna svojina izuzetak. Intelektualna svoji-
na kao privatno pravo dostupna je samo pod odreenim uslovima, za nova,
19 Markovi, M.: Opti uvod u pravo intelektualne svojine, Beograd 2006, str. 2.
20 Ganc, D., Roester, D.B.: Pirati digitalnog doba, Beograd 2007.
originalna, neoigledna ili distinktivna dela intelektualne kreacije21, koja
prevazilaze javni domen i intelektualnu svojinu drugih.
Praktina posledica ove situacije jeste to da trino pravo slobodne
upotrebe informacija u javnom domenu i nezatienih tehnikih (funkcio-
nalnih, utilitarnih) karakteristika u oblasti javno dostupnih generinih proi-
zvoda koji nisu podobni za zatitu, ili za koje je zatita istekla, obino je pri-
hvaeno i ohrabreno, pod uslovom da ne postoji verovatnoa zabune vezana
za izvor proizvoda, i da prisvajanje ne moe biti kvalifkovano kao potpuno
kopiranje ili ropska imitacija dostignua koja ima distinktivne karakteristi-
ke. Sa tim u vezi, reverzibilno ininjerstvo uobiajeno je praktikovano u in-
dustriji za javno dostupne, nezatiene proizvode konkurenata, sa ciljem da
se proui tehnologija otelovljena u proizvodu i eventualno prozvede konku-
rentni proizvod bez naruavanja pravila protiv nelojalne konkurencije. Drugi
vaan princip jeste ogranienje zatite kreacija uma i komercijalnih simbola.
Intelektualna svojina ne titi ideju kao takvu, u apsolutnom smislu, ve
samo specifan izraz te ideje (putem autorskog prava) ili praktinu primenu
ideje (znanja, informacije u korisnom proizvodu). Sa druge strane, smatra
se zakonitim konkurentnim ponaanjem, a i ohrabruje se, dalje razvijanje
patentiranog pronalaska za derivativni novi proizvod ili proces koji ne vrea
patent ve proizvodi iste ili bolje rezultate od patentiranog pronalaska (tzv.
pronalaenje ili dizajniranje oko).22
Pravna zatita intelektualne svojine je esencijalni elemenat za promo-
visanje investicija u istraivanju i inovacijama, meunarodnom trgovanju i
investicijama, zatiti potroaa i sveukupnom ekonomskom rastu.
21 Prof. Baltezarevi, V. nazvae kreativce retkim zverima, esto neshvaenim i progonje-
nim, spemnim da iskorae ispred svog vremena, da remete drutvene ravnoteu, ugro-
avaju navike i ponaanje po utvrenom redu, da budu i spaljivani zbog svojih javno
izreenih ideja, jer misao je znala i da ubije, ali bez ijeg kopanja po poznatom u potrazi
za nepoznatim, dananji svet ne bi izgledao isto. (Pravo i intelekt, Beograd 2009, p. 4)
22 WIPO Intellectual Property Handbook: Policy, Law and Use.
ODNOS PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE PREMA DRUGIM GRANAMA PRAVA 13
6. Odnos prava industrijske svojine
prema drugim granama prava
U ulozi jedne od najmlaih grana prava, pravo industrijske svojine po-
stoji i razvija se u vrlo izraenoj sprezi sa nekoliko starijih grana prava, pre
svega:
1) graanskim pravom: nastavi u okrilju graanskog prava, u sluaju
pravnih praznina pri tumaenju prava industrijske svojine, deluju
propisi graanskog prava; takoe, prava industrijske svojine deluju
erga omnes, i preteno se tite u graanskim parnicama
2) upravnim pravom: postupci sticanja prava pred nadlenim drav-
nim organom upravnog su karaktera
3) privrednim (trgovinskim) pravom: svrha pravne zatite industrijske
svojine jeste njena potonja industrijska primenljivost i ekonomsko
iskoriavanje; najei akti povrede prava industrijske svojine vode
poreklo od privrednih lica i njihove prakse nelojalne konkurencije
4) krivinim pravom: primena krivino-pravne zatite u sluaju po-
vrede prava radnjama predvienim u krivinim zakonicima
5) radnim pravom: situacije u kojima intelektualne tvorevine nastaju u
radnom odnosu ili u vezi sa radnim odnosom
6) stvarnim pravom: pored brojnih razlika (industrijska svojina je ne-
materijalno dobro nad kojim se ne moe zasnovati dravina kao
faktika vlast nad stvarima, subjektivna prava industrijske svojine
su vremenski ograniena), obe grane prava imaocu pruaju apso-
lutni i iskljuivi karakter
7) obligacionim pravom: na promet prava industrijske svojine prime-
njuju se pravila obligacionog prava.
DEO II
Patent
Patentni sistem dodao je gorivo interesa na vatru genija.
Abraham Linkoln23
23 Abraham Lincoln (18091865), 16. predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava.
16 PATENT
1. Pojam pronalaska
Kako je patent zatien pronalazak, za razumevanje patentnog sistema
trebalo bi poi od objanjenja pojma pronalaska. Karakteristina je izjava po
kojoj je opte poznato ta je to pronalazak, ali da jo niko nije uspeo da ga
jasno defnie.24 Teorijsko-literalni raspon defnisanja pronalaska kree se od
kolokvijalnog do patentnopravnog, koji e naposletku jedini i biti predmet
naeg interesovanja.
U kolokvijalnom (svakodnevnom jeziku) smislu, pronalazak je svako
novo saznanje o spoljnom svetu koje ima karakter objektivne novosti. Jo
jedno uopteno i iroko postavljeno shvatanje pronalaska kae da je on zna-
nje o neemu to pre nije vieno ili je bilo nepoznato.25 Nemaka sudska
praksa videla je pronalazak kao uenje (uputstvo) za plansko korienje sa-
vladivih prirodnih sila, izuzev onih koje upravljaju aktivnostima ljudskog
razuma, radi neposrednog proizvoenja uzrono predvidljive posledice.26
Autori, koji u tehnikom karakteru pronalaska vide njegovo osnovno razdva-
janje od ostalih tvorevina intelektualnog stvaralatva, navode da je pronala-
zak duhovna tvorevina ili novo saznanje koje moe kroz korienje prirode
proizvesti nepoznat rezultat, koji na jedinstven i napredan nain zadovoljava
ljudsku potrebu.27 Korienje prirode je delovanje na polju materijalnih po-
java, koje se materijom, energijom, prostorom i vremenom razlikuje od polja
ljudskih predstava, koje se moe tumaiti kao duhovno, misleno i koje ne
podlee prirodnim zakonima.
Upravo je tehniko svojstvo ono to pronalazak pribliava patentno-
pravnoj predmetnosti. Naime, u smislu prava na patent, neophodan eleme-
nat patenta jeste njegov tehniki karakter; drugim reima, zahteva se da
pronalazak bude otelotvorenje odreene tehnike ideje ili ideje koja pripada
svetu tehnike. U tom kontekstu valja razumeti lan 11. Zakona o patentima
i tehnikim unapreenjima iz 1960. godine: pronalazak predstavlja novo re-
enje odreenog tehnikog problema koje se moe primeniti u industrijskoj
24 Verona, A.: Pravo industrijskog vlasnitva, Zagreb 1978, str. 76.
25 Kutlaa, ., Semenenko, D., Koncept nacionalnog inovacionog sistema, Beograd
2005, str. 62.
26 Markovi, S., Patentno pravo, Beograd 1997, str. 63. Po autoru, osnov ovakve defnicije
postavljen je u odluci nemakog Saveznog suda u predmetu Rote Taube iz 1969. godine.
27 Bernhardt, W., Lehrbuch des deutschen Patentrechts, 3. Aufage, Munchen 1973. (nave-
deno prema Fier, S. Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad 2007, str. 36).
O PRONALAZATVU: OD IDEJE DO PRONALASKA 17
ili nekoj drugoj privrednoj delatnosti.28 U uporednoj pravnoj literaturi naila-
zimo i na odreenje pronalaska kao na individualnom radu zasnovana pri-
mena tehnike ideje sa naprednim dejstvom.29 Ovakvo defnisanje pronala-
ska govori nam da je pronalazak krajnji, materijalizovani oblik, rezultat rada
pronalazaa, esto individualca, da je njegova dominantna osobina tehnika,
i da je cilj pronalaska napredak (drutva).
Iako veina dananjih nacionalnih patentnih zakonodavstava ne daje
defniciju pronalaska per se, pravna literatura nudi nam i sledee razgranie-
nje: pronalazak je novi konkretni nain primene naunih otkria u industriji,
za koji se moe dobiti svedoantsvo o drutvenoj korisnosti (npr. patent), za
razliku od drugih oblika tehnikih inovacija (npr. racionalizacija proizvod-
nje, usavravanje tehnolokog postupka, itd.) koji ne ispunjavaju uslove za
priznanje pravne zatite u vidu patenta, ali predstavljaju doprinos tehnikom
napretku i poboljanju procesa proizvodnje.30
Kao to je istorija naroda pokazala, pored duhovnog razvoja, prona-
lasci i ostvarenja kulture predstavljaju glavni izvori drutvenog i ekonom-
skog razvoja oveanstva. Ishrana, zdravlje, komunikacije i druge potrebe od
osnovnog znaaja za opstanak ljudske vrste, napredovali su, napreduju i na-
stavie da napreduju kroz pronalaske i stvaralatvo.31
2. O pronalazatvu: od ideje do pronalaska
Krajnji je cilj ovekov da potpuno ovlada materijalnim svetom i pot-
ini prirodne sile ljudskim potrebama. To je teak zadatak pronalazaa koga
esto ne shvataju i ne priznaju. Ali, on zato nalazi ogromne naknade u za-
dovoljstvu koje u njemu budi stvaralaki rad i u saznanju da pripada onom
naroito povlaenom krugu ljudi bez kojih bi ljudski rod ve davno iezao u
tekoj borbi s nemilosrdnim silama prirode.
Nikola Tesla
28 Besarovi, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 68.
29 Hubmann H.: Gewerblicher Rechtsschutz, 1962. (navedeno prema Fier, S. Patent kao
subjektivno pravo, Novi Sad 2007, str. 36).
30 Janji, M: Industrijska svojina i autorsko pravo, Beograd 1982, str. 9. I dodaje: Zakoni
prirode pruaju velike mogunosti za njihovu konkretnu primenu u oblasti tehnike, pa
su i mogunosti razmiljanja o pronalascima veoma velike.
31 Aprad Bog, bivi generalni sekretar Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.
18 PATENT
Pronalazatvo bismo mogli zamisliti kao fascinantan put oveka kroz
ivot: u mladosti je pun ideja, u srednjim godinama realizuje ideje, u sta-
rosti uiva plodove svog stvaralatva. To se podudara sa pogledom na pro-
nalazatvo kao trofazni proces: razmiljanje, uobliavanje ideje, realizacija
pronalazake ideje.32 Sedei na fondu globalnog znanja i okruen granicama
prirode, pronalaza razmilja o svojim mogunostima. Ideja je rezultat razu-
mevanja problema. Problem se moe shvatiti kao nedostatak zadovoljenosti
ovekovih potreba, vrednosti ili interesa.33 U smislu patentnog prava, pred-
met razmiljanja je problem tehnike prirode. Na kraju razmiljanja stvara-
lac uobliava ideju nain kako reiti postavljeni problem, modalitet delova-
nja koji nije satkan samo od puke genijalnosti pronalazaa, ve i od priku-
pljenih raspoloivih tehnikih znanja.34 Intelektualno stvaralatvo pretvara
se (ne uvek) u materijalizaciju ideje. Materijalizovani oblik ideje trebalo bi
razumeti kao opredmeeni pronalazak (proizvod ili postupak) koji u objek-
tivnoj stvarnosti reava konkretan problem. Uz to, u smislu patentnog prava,
on mora biti takav da se moe ponavljati, odnosno multiciplirati neogranie-
no u industrijskoj ili zanatskoj proizvodnji.35
3. Pojam patenta
Patent je pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti teh-
nike, koji je nov, ima inventivni nivo i industrijski je primenljiv.36 Pronala-
zaki rad, koji nije doveo do nastanka pronalaska, ne moe ni u kom obli-
ku biti predmet patenta. Patent nije sam pronalazak, ve pravo kojim se titi
predmet patentibilnog pronalaska. Odmah valja skrenuti panju na to da se
patent, ni po jednom nacionalnom zakonodavstvu, ne moe dobiti za stva-
ri koje su oveku potrebne za njegovu puku egzistenciju, kao to su hrana,
voda, vazduh, ve samo za ono to moe poboljati sam kvalitet ivljenja.
32 Op. cit. str. 10.
33 Nesvesno ili nedirektno angaovanje pronalazaa na reavanju problema Stepanovi-
-Grai, S. nazvae periodom inkubacije, u radu Ideja kao predmet prava intelektualne
svojine, u publikaciji Pravni ivot, br. 11/05, Beograd 2005, str. 1000.
34 Uobliavanje ideje Sladovi, E. u naslovu Patentno pravo, Zagreb 1925, str. 17. nazvae
stvaranje slike ideje pomou duevne inicijative, ili period iluminacije.
35 Opirnije o pronalazatvu vidi kod: Lasica, M.: Pronalazatvo i inovacije u
Jugoslaviji,Beograd1992.
36 Po lanu 2. Zakona o patentima (Slubeni list SCG, br. 32/04).
POJAM PATENTA 19
Kako je pronalazak u oblasti tehnike bie patentnopravnog pojma pro-
nalaska, to znai da se patent ne moe dodeliti bilo kom pronalasku, vano
je blie objasniti svu tehniku determinisanost pronalaska.
3.1. Pojam tehnike
U smislu patetnog prava, tehnika je deo materijalnih pojava, kojima
ovek svesno deluje na ivu i neivu prirodu, potivajui je svojoj kultu-
ri i vljenja. Nekada se pojam tehnike svodio samo na fziku i hemiju, zbog
nesumnjivog postojanja prirodnog kauzaliteta (uzronosti) izmeu ljudske
aktivnosti i promene u fzikom svetu. Nezaustavljiv razvoj drutva, sa mo-
torom u vidu naunih istraivanja, proirio je pojam tehnike i na ivu priro-
du, te se danas potencijalno patentabilnim pronalascima smatraju i oni koji
sadre bioloki materijal, odnosno odnose se na polje biotehnologije (biljne
sorte, ivotinjske vrste, mikroorganizme, elijske kulture itd.). Iz istog razlo-
ga, pojam tehnike u odreenim zemljama poput SAD-a i Japana danas obu-
hvata i raunarske programe i poslovne metode.
3.2. Pojam tehnikog problema
Prepoznavanje tehnikog problema u smislu prava na patent nije nima-
lo lak zadatak. Pravilna postavka tehnikog problema uobiajeno se pokua-
va formulisati u obliku pitanja: kakva tehnika sredstva i u kakvim meu-
sobnim odnosima mogu biti uzrok eljenog efekta. Kada je re o proizvodu
iz oblasti mainstva, takvo uopteno pitanje moe biti: kakvu konstrukciju
i/ili sklop, odnosno sastav, mora imati proizvod kako bi zadovoljio traene
osobine u pogledu funkcionalnosti, upotrebljivosti i pogodnosti za proizvod-
nju. Korisno je zapamtiti da odreenje problema ne sadri sredstva koja se
koriste za njegovo reenje.37
Kompletno defnisanje tehnikog problema nemogue je bez uvida u
stanje tehnike, kategorija ira od pojma tehnike, o emu se kasnije biti vie
rei.
37 Bure, A.: ta se moe tititi patentnom u oblasti mainstva i kako sastaviti prijavu za
dobijanje ove zatite, publikacija Izbor objavljenih radova strunjaka Zavoda 19202000,
knjiga 1, Beograd 2000, str 5973.
20 PATENT
3.3. Reenje tehnikog problema
Pronalazak koji ne slui niemu ne moe biti predmet iole ozbiljne ra-
sprave, samim time ni objekt patentne zatite. Jednom priznat, patent pred-
stavlja uputstvo o tehnikom reavanju odreenog tehnikog problema. Li-
teratura poznaje zanimljivu raspravu o tome da li se tehniki problem moe
reiti netehnikim sredstvima i obrnuto, da li tehnika sredstva mogu reiti
netehniki problem. Zbog vanosti razumevanja tematike, navodimo izvod
u celosti.
Re je o jednoj vrlo rairenoj zabludi po kojoj npr. pronalazak dodatka
za poboljanje ukusa jela, pronalazak sredstva za leenje, pronalazak nai-
na za sastavljanje delova jednog predmeta radi dobijanja lepeg izgleda tog
predmeta, predstavljaju primere za tehnike naine reavanja netehnikih
problema. Izvor zablude je previanje injenice da npr. leenje konkretne bo-
lesti podrazumeva neophodnost defnisanja biohemijskog (dakle, tehnikog)
mehanizma u oveijem telu, koji pronalazak (ukoliko se primenjuje) mora
da aktivira i tako dovede do biohemijskih posledica koje se u medicini sma-
traju leenjem. U tom smislu, sa stanovita patentnog prava, problem nije
leenje bolesti, ve aktiviranje spoznatog tehnikog procesa u organizmu,
koje e nuno dovesti do odreenih eljenih biohemijskih posledica. Pitanja
zdravlja, ukusa, estetike, prijatnosti, sree, apsolutno ne pripadaju patentno-
pravnom pojmu pronalaska, ve pripadaju mehanizmu ljudske motivacije za
pronalazatvo.38 To znai da i problem i njegovo reenje moraju biti iz oblasti
tehnike.
Dalje, pronalazak kao reenje tehnikog problema mora biti takav da
prua drutvu korisnost makar in abstracto, ako ne i in concreto. Pruaju-
i korisnost zadovoljavajui odreenu drutvenu potrebu novim tehnikim
sredstvima, pronalazak dobija smisao in vivo. Taj smisao mora biti vidljiv i
dokaziv.39 Tehnika korisnost pronalaska ne znai da i sam cilj njegove upo-
trebe mora biti tehniki.40
38 Markovi, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 66.
39 Na primer, pronalazak novog hemijskog jedinjenja nema nikakav smisao ako se ne zna
emu to jedinjenje slui i koje su objektivne prednosti korienja tog jedinjenja u odno-
su na sva druga. (op. cit. str. 67).
40 Na primer, pronalazak ureaja za preiavanje vode koristan je za celu zajednicu, a
pre svega, utie na zdravlje i dobrobit drutva (izvor Fier, S.: Patent kao subjektivno
pravo, Novi Sad 2007, str. 40); takoe, novi ureaj za koenje poveava bezbednost
ISTORIJSKI OSVRT 21
3.4. Tehniki napredak
Interesantno je da svrha pronalaska nije relevantna za pojam paten-
ta. Ipak, ako pronalazak nema primenu, on ne moe biti patentiran. Potreb-
no je da primenljivost bude industrijska, da predstavlja novo reenje odree-
nog tehnikog problema i da poiva na tehnikoj inovaciji41. To je objektivna
strana pronalaska. Nasuprot njoj, subjektivna strana, u smislu volje pronala-
zaa, ekonomskih oekivanja pronalazaa ili njegova percepcija svrsishodno-
sti veze problemreenje, nije predmet regulacije patentnog prava.
Vano je imati na umu da sam napredak nije uslov patentabilnosti pro-
nalaska42, ali je od znaaja kada se ceni nivo inventivnosti pronalaska, to
jeste uslov njegove patentne zatite.
4. Istorijski osvrt
Pria o pronalascima i rudimentarnim formama patentnog prava vra-
a nas u 500. godinu pre nove ere. Tada je u grkoj koloniji Sibaris, na jugu
Italije, vailo obiajno pravo po kome je kuvar ili poslastiar u sluaju da
pronae novi recept za pripremanje nove vrste jela imao monopol nad tim
jelom narednih godinu dana.
Srednjovekovni feudalizam i nagli razvoj zanatske, robne proizvodnje i
trgovine nagonili su proizvoae i trgovce da osmiljavaju nove modele pro-
izvodnje, nove proizvode, nove naine pakovanja i obeleavanja svojih pro-
izvoda. Oni manje kreativni imali su pomo u brojnim istraivaima i izu-
miteljima. Smatrajui da su doli do neeg novog, obraali su se vladaru sa
molbom da zatiti njihov pronalazak i korienje istog. Vladar, ili pak neko u
ljudi i imovine u saobraaju (izvor Miladinovi, Z.: Pravo industrijske svojine, Ni 2007,
str. 52).
41 Inovacija je pronalazak preveden u proizvod ili postupak koji se moe plasirati na tri-
tu. U savremenoj ekonomiji, upravljanje inovacijama je zasnovano na dobrom pozna-
vanju patentnog sistema.
Neki od glavnih razloga zato preduzea uvode inovacije ukljuuju sledee: unapreenje
proizvodnog procesa u cilju smanjenja trokova i poboljanja produktivnosti, predstav-
ljanje novog proizvoda koji zadovoljava potrebe potroaa, zadravanje konkurentnosti i
poveanje udela na tritu, osiguranje da nova tehnologija zadovolji aktuelne i nastajue
potrebe poslovanja, spreavanje tehnoloke zavisnosti od tehnologija drugih preduzea.
42 Prema Konvenciji o komunitarnom patentu.
22 PATENT
njegovo ime, cenio je novost, primenljivost i korisnost pronalaska, i u sluaju
pozitivnog odgovora odobravao privilegije prvom pronalazau ili prvom ko-
risniku novog pronalaska ili nove delatnosti. Privilegije su se nazivale litterae
patentes (otvorena pisma) i pretea su dananjeg patenta, kao oblika prav-
ne zatite pronalaska. Vladari su uglavnom davali privilegije, jer je korisnik
privilegije bio obavezan da deo prihoda daje vladaru za sve vreme trajanja
privilegije. Pravo volje vladara bilo je u punom jeku i primeni. Prvu poznatu
privilegiju odobrio je 1315. godine eki kralj za napravu za odvoenje vode
iz rudnika. Privilegija se sastojala u pravu na desetinu prihoda rudnika sve
dok rudnik bude u pogonu.
Postojale su dve vrste privilegija:
1) pronalazake privilegije dodeljivane pojedincima koji su sami pro-
nali novo reenje nekog tehnikog problema, koje se moglo prime-
niti u domaoj proizvodnji. Pronalazake privilegije imale su dvoja-
ku svrhu: da prue pravnu zatitu pronalascima i da demonopoli-
zuju privredni ivot.43
2) uvodne privilegije priznavane licima koja su u domau proizvod-
nju uvodili novine iz inostranstva, i koja nisu morala, a esto nisu
ni bila pronalazai. Engleski kraljevi su od 14. veka pozivali zana-
tlije iz Italije, Flandrije i Holandije da znanjem unaprede zaostalo
zanatstvo Engleske tog doba. Prvu uvodnu privilegiju dao je 1331.
godine engleski kralj Edvard III famanskom tkau Johanu Kempeu
za prenoenje tkakog znanja.
Iako je vladar imao monopol nad odobravanjem privilegija, one se nisu
dodeljivale potpuno proizvoljno, jer se vremenom izgradilo obiajno pravo
u vezi sa priznavanjem privilegija, pa se trailo da pronalazak ispuni sledee
uslove:
1) vremensko prvenstvo traenja privilegije
2) postojanje novosti na teritoriji vaenja privilegije (dananji institut
relativne novosti)
43 U vezi sa ovim, profesor Markovi, S. opravdano postavlja jedno intrigantno pitanje:
Ako je pronalazaka privilegija u vidu iskljuivog prava na privredno korienje pro-
nalaska predstavljala jednu vrstu monopola, kako to da je jedna od funkcija privilegija
mogla biti demonopolizacija privrednog ivota?
ISTORIJSKI OSVRT 23
3) izvodljivost pronalaska, koja se dokazivala praktinom
demonstracijom
4) korisnost pronalaska.
U naprednoj Mletakoj republici postojalo je stalno telo pod nazivom
Provveditori del Commun, koje je postupalo po pitanjima privilegija. Njego-
va jednoobrazna praksa dovela je 1474. godine do prvog pisanog dokumenta
(Venecijanski dekret), koji je sadrao neke od temeljnih principa savremenog
patentnog prava: novost i primenljivost pronalaska u proizvodnji, naela for-
malnosti i teritorijalnosti, vremensku ogranienost trajanja zatite, sankcije
za povredu prava, institut prinudne licence.44
U Engleskoj, koja je bila preplavljena monopolskim cenama i ekstra
proflima, sukob parlamenta i krune povodom monopola u trgovini robe i-
roke potronje rasplamsao se 1601. godine kada je kraljica Elizabeta I, pod
pritiskom parlamenta, donela proklamaciju kojom je obeala ukidanje privi-
legija za trgovinu osnovnim ivotnim namirnicama.45 Na prvi zakon ekalo
se do 1623. godine i Statute of Monopolies kralja Jakova Stjuarta I. Ovde je
vano dati sledei komentar: Pomenuti propis nije donet da bi se regulisala
pravna zatita pronalazaka, iako je ustanovio instituciju patenta kao oblika
pravne zatite pronalaska, ve je znaio pokuaj zauzdavanja veoma jakih i
rasprostranjenih monopola, koji su sazrevali na plodnom tlu sistema privi-
legija, i koji su dovodili do ometanja slobodne trgovine i vetakih nestaica
roba. Ipak, i pored toga to je imao prizvuk antimonopolskog opteg prav-
44 Prema Verona, A.: Pravo industrijskog vlasnitva, Zagreb 1978, str. 7, koji u nastavku
prenosi zanimljiv citat iz preambule pomenutog dekreta: U naem gradu ive ili povre-
meno dolaze zbog njegove veliine i slave mnogi ljudi iz raznih krajeva, vrlo otra uma,
koji su sposobni izmisliti i pronalaziti razne ingeniozne izume. Kad bi se odredilo da
drugi koji su njihova dela i umea koja su videli ne mogu oponaati i tako njima oduzi-
mati ast, bio bi to poticaj i drugim ljudima da izotre svoj um i da izmisle stvari koje e
biti na nemalu korist i prednost za nau dravu.
Galileo Galilej se 1594. godine obratio mletakoj vlasti povodom traenja privilegije za
pronalazak ureaja za transport vode: Poto nije primereno da ovaj pronalazak koji
pripada meni i koji sam ja otkrio uz ulaganje velikog truda i novca, bude za svakog
slobodan, molim da niko izuzev mene ili mojih naslednika, odnosno mojih ili njihovih
pravnih sledbenika, ne sme da pravi moj navedeni instrument. (navedeno prema Mar-
kovi, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 15)
45 Engl. Proclamation for the reformation of many misdemeanous committed by Patentees
of certain Priviledges and Licencees to the general good of all her Majesties loving su-
bject. (Prema Varga, S.: Pravo industrijske svojine, Novi Sad 2007, str. 52)
24 PATENT
nog akta, a ne prvog zakona o patentima, on je predvideo iskljuivo pravo
prvog i pravog pronalazaa na upotrebu pronalaska na period od 14 godina.
Svojevrsnu prekretnicu na polju graanskog prava dugujemo jednom
dogaaju i jednom pravnom dokumentu: Francuskoj revoluciji (1789) i Usta-
vu SAD (1787). Nakon toga, do prvog zakona o patentima na oba kontinenta
nije se jo dugo ekalo. Prvi je donet 1790. godine pod nazivom Zakon o
patentima (prvi u svetu), a drugi godinu dana kasnije, pod istim nazivom u
Francuskoj. Poseban znaaj francuskog akta oslikava se u njegovom zastupa-
nju prirodnopravne teorije o intelektualnoj svojini, tekovinu koja je do danas
ostala konstantna u kontinentalnom pravu.
Na prvi patentno-pravni spis nai prostori ekali su do 1920. godine i
Uredbe o zatiti industrijske svojine, kojom je izvrena unifkacija ove mate-
rije na celoj teritoriji Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Period nakon Dru-
gog svetskog rata ispunili su:
1) Zakon o pronalascima i tehnikim unapreenjima iz 1948. (skrojen
po ugledu na propise Sovjetskog Saveza i u skladu sa tada vlada-
juim modelom drutvenog ureenja, dravnog socijalizma eta-
tizma, predvideo je patentnu zatitu samo stranim pronalazaima,
papir pronalazako svedoanstvo domaim pronalazaima, i isklju-
ivo pravo drave da privredno iskoriava pronalazak)
2) istoimeni zakon iz 1960. (u novom ruhu drutvene svojine predvi-
deo je patent kao jedino pravo zatite pronalaska, ali je bio nemo-
an pred dvema veoma izraenim pojavama: prva, broj pronalaza-
ka domaih organizacija udruenog rada bio je praktino nevidljiv
u odnosu na pronalaske prijavljene na ime pojedinca, i u odnosu
na broj stranih patenata (neopravdana pasivnost domaih predu-
zea pravdana je ideolokim uverenjem da patentni sistem dovodi
do tehnoloke kolonijalizacije u kojoj se nala naa zemlja), i druga,
procenat nekorienih patenata u jugoslovenskoj industriji iznosio
je neverovatnih 99,8% od svih registrovanih46)
3) Zakon o zatiti pronalazaka, tehnikih unapreenja i znakova ra-
zlikovanja iz 1981. godine (takoe, slabo podsticajan, te je doiveo
nekoliko revizija).
46 Prema Besarovi, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 39.
PATENT KAO INFORMACIJA O INOVACIJAMA 25
Golgota domaeg patentnog zakonodavstva zavrena je 1995. godine
Zakonom o patentima SRJ.
5. Patent kao informacija o inovacijama
Najvei izvor znanja na svetu moe se pronai u patentima.
EPO47
Zauujue, ali na naim prostorima retko ko posmatra patente kao
izvor informacija. Patenti su ne samo izvanredni izvor tehnikih informacija,
ve i izvor komercijalne inteligencije, koja je od vitalne vanosti u poslovanju
i maksimizaciji konkurentske prednosti. U tom kontekstu, patentni sistemi
su za biznis mnogo bitniji nego jednostavno dobijanje patentnih prava, jer su
informacije o patentima sve vie u centru strategija o inovacijama, nezavisno
od veliine biznisa. Mnoge cost-efective strategije koje koriste patente mogu
da privuku biznis investicije, pronau potroae i partnere, identifkuju pro-
tivnike i smanje trokove istraivanja. Zatita originalnih ideja i inovacija
postala je esencijalna u dananjoj ekonomiji zasnovanoj na znanju.48 Velike
korporacije, mali biznisi i start-ups (poslovanja u nastajanju) koriste paten-
tne informacije kako bi ve na poetku osigurali da njihove ideje, pogotovo
one u procesu nastajanja i razvijanja, ne budu uzaludne.
Patentna informacija obuhvata:
1) tehniku informaciju u vezi sa predmetom, proizvodom ili postup-
kom korienjem opisanim u primerima, nacrtu ili formulama u
patentnom dokumentu
2) informaciju o pravnom statusu vaenja patenta
3) bibliografsku informaciju u vezi sa publikovanim patentnim
dokumentom.49
47 European Patent Organisation EPO Evropska patentna organizacija.
48 Zato esto tajnost oznaavamo kao neprijatelja patenata. Bez sistema patentne zatite
javnost ne bi nikada ili bi suvie kasno upoznala pronalazak, jer bi pronalazai, zainte-
resovani da prikriju pronalazak oklevali da ih iznesu u javnost i tako bi ovu tajnu mogli
da odnesu sa sobom u grob. A. Bertland: La propriete intellectualle, Livre II, Marque
et brevets, dessins et modeles, Paris 1995, str. 89 (navedeno prema: Damnjanovi, K.,
Mari, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2009, str. 151)
49 Defnicija patentne informacije Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.
26 PATENT
Patentnu dokumentaciju ine tampani ili izloeni opisi pronalazaka
sa pripadajuim nacrtima, primerima, formulama, tabelama (primarna do-
kumentacija), patentni bilteni i druge publikacije koje izdaju nadleni organi
za intelektualnu svojinu (sekundarna dokumentacija). Kao najznaajniji izvor
patentnih informacija, patentna dokumentacija ima sledee karakteristike:
1) patentni dokumenti sadre najnovije tehnike i tehnoloke informa-
cije; publikovanje tehnikih i tehnolokih informacija u patentnoj
dokumentaciji je tri do pet godina ranije u odnosu na nepatentnu
literaturu i druge izvore informacija
2) patentni dokumenti sadre informacije koje se esto ne mogu nai
u drugoj literaturi; preko 70% tehnikih reenja prikazanih u paten-
tnim dokumentima ne moe se nai na drugom mestu50
3) patentni dokumenti ukazuju na novost i tehnoloka unapreenja
u svetu; iz patentne prijave moe se sagledati razvoj u odreenoj
oblasti
4) patentni dokumenti imaju unifciranu strukturu
5) patentni dokument oznaen je klasifkacionim simbolom; to omo-
guava pretraivanje patentne dokumentacije po oblastima tehnike
6) patentna dokumenta sadre ime i adresu podnosioca prijave, vla-
snika patenta i pronalazaa.51
Meunarodna klasifkacija patenata (IPC)52 glavni je hijerarhijski
sistem koji se koristi za klasifkaciju i pretraivanje patentnih dokumenata.
Ona slui i kao instrument za ureivanje zbirki patentnih dokumenata, za-
tim kao osnova za selektivnu diseminaciju informacija i kao osnova za utvr-
ivanje stanja tehnike u datoj oblasti tehnike. Sedmo izdanje Meunarodne
50 Postoji procena da svega 1020% tehnikih informacija sadranih u patentnoj doku-
mentaciji prodre u tzv. primarnu nauno-tehniku literaturu, kao to su monografje,
udbenici, asopisi. Prema tome, ko prati samo primarnu tehniku literaturu, ostaje
uskraen za 8090% postojeih tehikih informacija.
51 Vukajlovi, M.: Patentne informacije na internetu sa primerima iz oblasti maina za pa-
kovanje, u publikaciji Izbor objavljenih radova strunjaka Zavoda 19202000, knjiga 1,
Beograd 2000, str. 185.
52 Engl. International Patent Classifcation Strasbourg Agreement (1971).
Zakon o potvrivanju Strazburkog sporazuma o meunarodnoj klasifkaciji pate-
nata (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, br. 42/09).
PATENT KAO INFORMACIJA O INOVACIJAMA 27
klasifkacije patenata sastoji se iz 8 sekcija, koje su podeljene na 120 klasa,
628 potklasa i priblino 69.000 grupa. Pomenute sekcije su:
Sekcija A: Tekue ivotne potrebe
Sekcija B: Obrade i prerada; saobraaj i transport
Sekcija C: Hemija i metalurgija
Sekcija D: Tekstil i papir
Sekcija E: Graevinarstvo i rudarstvo
Sekcija F: Mainstvo; osvetljenje; grejanje; naoruanje; miniranje
Sekcija G: Fizika
Sekcija H: Elektrotehnika.53
Izmeu 15 i 25% svih istraivakih napora uzaludno je zato to (ne-
poznato programerima) su ti pronalasci ve patentirani. Skoro 70 miliona
patentnih dokumenata koji se nalaze u javnoj bazi podataka Evropskog za-
voda za patenta predstavljaju ogroman potencijal za otkrivanje tehnikih
informacija.
Analiza patenata spada u jednu od metoda itanja budunosti.54
Patentna dokumentacija sadri informacije od kritine vanosti za analizu
konkurentskog intelidensa. Naime, izmeu ostalog, patentna dokumentaci-
ja sadri i citate, gde se navode svi drugi patenti na kojima je zasnovan dati
patent ili na osnovu kojih je usavren. Patenti koji se najvie navode u dru-
gim patentima imaju najveu vrednost. Jedna od tehnika analize patentne
aktivnosti zasniva se na praenju uestalosti citiranja patenata tokom vreme-
na. Kompanije koje imaju najvei broj citiranja sopstvenih patenata u stanju
su da najpotpunije iskoriste svoju tehnologiju. One se dre strategije pionira.
S druge strane, kompanije koje najvie citiraju patente drugih imaju strategi-
ju imitatora.55
Osim provere da li je pronalazak patentibilan, blagovremeno i uspeno
pretraivanje baza podataka o patentima obezbeuje veoma korisne informa-
cije i saznanja o: istraivakim i razvojnim aktivnostima aktuelnih i buduih
konkurenata, trenutnim trendovima u odgovarajuoj oblasti tehnike, tehno-
logijama pogodnim za licenciranje, potencijalnim snabdevaima, poslovnim
53 Videti: www.wipo.int/classifcations/en/ipc/index.html
54 Prema reima Leonarda Falda, pionira konkurentskog intelidensa. (Leonard Fuld,
Competitive intelligence)
55 Vie u vezi sa reenim vidi kod Radun, V.: Konkurentski intelidens, Beograd 2008.
28 PATENT
partnerima ili izvorima istraivanja, potencijalnim trinim niama u zemlji
i inostranstvu, relevantnim patentnima drugih, kako bi obezbedili da patent
ne povreuje tue patente (sloboda poslovanja), relevantnim patentima koji
su istekli i tehnologijama koje su u javnom domenu i moguim novim ra-
zvojnim trendovima postojeih tehnologija.
Naunici su podeljeni oko toga da li se patenti mogu svrstati u nauna
dela. Oni koji to negiraju, polaze od toga da je patent rezultat inventivnog
rada, a to, po njihovom miljenju, nema kvalitativna svojstva, obeleja, indi-
kacije i performanse naunog dela.56 Drugi tvrde da u odreenim situacija-
ma i sluajevima patenti mogu imati status naune dokumentacije, jer su va-
an izvor naunih, tehnolokih i tehnikih informacija, i da se u pojedinim
podzakonskim aktima koji reguliu naunoistraivaku delatnost, a naroito
segment koji se odnosi na njenu delatnost, patenti ubrajaju u nauna dela.57
6. Priroda patentnog prava
Literatura poznaje etiri velike teorije o prirodi patentnog prava: pri-
rodnopravnu teoriju, teoriju nagrade, ugovornu teoriju i teoriju podsticaja.58
56 Nauno delo je delo koje je nastalo kao rezultat naunog istraivanja primenom naunih
metoda, koje pokriva dotad nepoznate injenice i odnose, i objanjava zakonitosti meu
pojavama. (prema Borojevi, S.: Metodologija eksperimentalnog naunog rada, Novi
Sad 1984, str 35). Nauno delo je rad koji sadri znaajan doprinos naunoj problematici
ili njenom shvatanju, napisan tako da bilo koji kvalifkovani istraiva, na osnovu da-
tih informacija, moe: a) ponoviti eksperiment i postii opisane rezultate sa jednakom
tanou ili unutar granica eksperimentalne greke, ili b) ponoviti autorova opaanja,
analize, teorijske stavove i doneti miljenje o njegovim pronalascima. (prema ugaj, M:
Temelji znanstveno istraivakog rada, Varadin 2006, str. 309).
57 Kao to to ini Pravilnik o naunoistraivakoj delatnosti Republike Srpske, Slubeni
glasnik Republike Srpske, Banja Luka, br. 48 iz 2002. godine. (navedeno prema Komar-
evi, M., Komarevi, Ma., ivojinovi, M: Metodologija izrade i dizajniranja nauno-
strunih dela, Bijeljina 2009, str. 28)
58 Prema Machlup, F: Die Wirtschaflichen Grundlagen des Patentrechts, str. 377. Osta-
le teorije, koje se ne bave samo razumevanjem patentnog prava, ve uopte prava inte-
lektualne svojine, su npr. Kolerova teorija nematerijalnih dobara, Pikarova teorija in-
telektualnih prava, Plesanova teorija prava misli; dok su Rubijeova teorija klijentele i
Rotondijeva teorija avijamenta primer dveju teorija koje u fokus interesovanja stavljaju
ekonomsku stranu patentnog prava.
PRIRODA PATENTNOG PRAVA 29
Odmah istiemo da one nisu a priori meusobno iskljuive, ve drugaije
tumae razloge postojanja patentnog prava i odnos drutva prema njemu.59
6.1. Prirodnopravna teorija
U osnovi prirodnopravne teorije nalazi se shvatanje da iskljuiva vlast
pronalazaa nad sopstvenim pronalaskom ima svoj izvor u nadzakonskom
ili prirodnom pravu oveka na rezultate svog rada. Po ovoj teoriji, patent
ima karakter graanskog subjektivnog prava, on je vrsta svojine na nemate-
rijalnom dobru, koje nastaje samim inom nastanka pronalaska, u emu se i
ogleda pravna veza izmeu patenta i pronalazaa kao lica koje je sopstvenim
intelektualnim naporom stvorilo pronalazak, dok akt priznanja patenta od
strane nadlenog organa ima tek deklarativni znaaj. Prirodnopravna teorija
je postavila osnov danas opteprihvaenog naela patentnog prava da izvor-
no pravo na patent pripada samo pronalazau, ali nije afrmisala obavezu
zatite.
6.2. Ugovorna teorija
Po ugovornoj teoriji, koja je jo prisutna iako u modifkovanom obli-
ku, u delu anglo-amerike i francuske teorije, pravo na patent je dvostrano
teretni ugovor kojim se drava obavezuje da pronalazau prui iskljuivo
subjektivno pravo na privredno iskoriavanje pronalaska, a pronalaza se
obavezuje da objavi svoj pronalazak i tako prui svoj doprinos tehnolokom
razvoju drutva. Znaaj ove teorije, pored toga to vidi patent kao informaci-
ju bez koje nema tehnolokog napretka drutva, jeste u afrmaciji stanovita
da nije mogue sauvati pronalazak u tajnosti i istovremeno dobiti zatitu za
njega, ve je neophodno napraviti izbor: tajnost ili patent.
6.3. Teorija nagrade
Teorija nagrade vidi u patentnom sistemu mehanizam koji pronalaza-
u daje neku vrstu nagrade za njegov doprinos tehnolokom napretku. Rea-
lizacija tako postavljene pravinosti sastoji se u pronalazaevom vremenski
ogranienom i pravno obezbeenom statusu iskljuivog korisnika patenti-
ranog pronalaska. Ovoj teoriji upuuju se dva toliko ozbiljna prigovora da
59 Predstavku teorija o prirodi patentnog prava neki autori otvaraju pitanjem zato dru-
tvo odobrava patentni monopol (npr. Besarovi, V.)
30 PATENT
zasluuju nau panju. Prvi kae da tehnoloki napredak neumoljivo tee
gonjen civilizacijskim kolektivizmom za opstanak i da je rezultanta mno-
tva pojedinaca koji su vekovima pripremali naune i tehnike ideje, koje je
pronalaza uspeo da fnalizira i pretoi u pronalazak, i postavlja pitanje da
li je pravedno da se nagradi samo pojedinac. Drugi prigovor ukazuje na ne-
srazmeru izmeu koristi pronalaska za drutvo i ekonomske koristi od pro-
nalaska za pronalazaa. Trite obino pronalaske koji su manjeg drutvenog
znaaja nagrauje izdano, a one od epohalnog znaaja za drutvo daleko
skromnije.
6.4. Teorija podsticaja
Teorija podsticaja poiva na stanovitu da patentno pravo stimulie
pronalazatvo,60 a da ekonomsko iskoriavanje pronalaska ima domino efe-
kat na povraaj investicije. Otuda ova teorija podrava izuzimanje investito-
ra pronalazake delatnosti ili nosioca prava na patent iz ravnopravne trine
utakmice sa konkurencijom: on dobija privremeni monopolski poloaj u po-
gledu pirvrednog iskoriavanja pronalaska, a konkurencija gubi mogunost
imitiranja pronalaska i ostvarivanja prednosti koju bi u suprotnom mogla
stei jer ne bi morala da u cenu svoje robe ili usluge uraunava investiciju u
pronalazak.61
60 U Nemakoj je utvreno da oko 21% patentiranih pronalazaka ne bi bilo stvoreno (u
to vreme, na taj nain i kod tih subjekata) da nema patentnog sistema. Mereno prema
broju patentiranih pronalazaka koji ne bi nastali da nema patentnog sistema, najmanju
zavisnost istraivanja i razvoja od patentnog sistema pokazuje mainska industrija (3%),
a najveu hemijska industrija (36%). U SAD postoji procena da bi izmeu 52,4 i 33,3%
preduzea manje izdvajalo za istraivanja i razvoj da nema patentnog sistema. (izvor:
Markovi, S.: Patentno pravo, str. 30 i fusnota br. 80)
61 Sa ekonomske take gledita, znaajno je sledee zapaanje: Postoji veliki broj sluaje-
va u kojima privredni subjekt ima trinog motiva da investira u pronalazak, iako nije
ili ne moe biti zatien patentom. Tu se radi o kalkulaciji sa tzv. vremenskom zadr-
kom, sa kojom reaguje konkurencija pojavljujui se na tritu sa imitacijom pronalaska.
Ukoliko je ta vremenska zadrka dovoljno duga, subjekt koji je investirao u pronalazak
moe, zahvaljujui faktikom monopolu na tritu, ostvariti ekonomski cilj povraaj
investicije i proft. Duina vremenske zadrke zavisi od sloenosti pronalaska i nivoa
tehnolokog razvoja na kojme su konkurenti. Logino je da je vreme zadrke, koje je po-
trebno za ostvarenje ekonomskog cilja subjekta koji je investirao u pronalazak, obrnuto
proporcionalno veliini njegove investicije (op.cit. str. 30 i fusnota 79).
VRSTE PRONALAZAKA 31
Zasnovan vrsto na principu zatite i nagrade pronalazau, patentni
sistem godinama ohrabruje one koji mataju i eksperimentiu u garaama,
na univerzitetima i laboratorijama velikih kompanija. Od takvih istraivanja
na granicama saznanja potekao je potok pronalazaka i otkria koji su kreirali
nove tehnologije i obnavljali stare, dajui sve vie i vie narodu, bolji posao, i
inei mnogo za prosperitet i dobrobit celog sveta.62
7. Vrste pronalazaka
Podela pronalazaka vana je iz razloga pravnih posledica klasifkova-
nja pronalaska jednoj grupi. Uporedna teorija drugaije razvrstava pronala-
ske, ali oni se u osnovi dele na pronalaske proizvoda i pronalaske postup-
ka. Pronalazak primene, iako esto stoji kao trea grupa pronalazaka u ovoj
primarnoj i najvanijoj podeli, moe da se svede pod pronalazak postupka.
Sekundarna podela, koja je preteno rezultat tumaenja zakona, pozna-
je pronalaske kombinacije i agregacije, zatim nezavisni i zavisni (osnovni i
dopunski), pronalazak funkcije, pronalazak izbora, pronalaske prenoenja,
kao i individualni, kolektivni i zavodski pronalazak. U svakom sluaju, sva-
ka klasifkacija pronalazaka zasniva se na objektivnim tehnikim svojstvima
pronalaska.
7.1. Primarna klasifkacija
Primarna klasifkacija pronalazaka zasnovana je na razlikovanju pro-
stornog i vremenskog odreenja fzikih pojava. Prostorno odreenje fzikih
pojava ukazuje na to da se radi o stvarima, proizvodima, materijama, koje za-
hvataju odreeni prostor (pa e to biti pronalasci proizvoda). Vremensko odre-
enje determinie se postupcima, radnjama i fazama (pronalasci postupka).
7.1.1. Pronalazak proizvoda
Pronalazak proizvoda odnosi se na spoljni oblik i/ili strukturu proi-
zvoda. Njega karakterie prostorni raspored i meusobna veza izmeu sa-
stavnih elemenata proizvoda, kao i njihove fziko-hemijske karakteristike.
Struktura proizvoda moe se sastojati i od ve poznatih elemenata, ali nji-
hova kombinacija mora biti nova. Podela na pokretne i nepokretne stvari,
62 Dvajt Ajzenhauer (18901969), ameriki vojskovoa i 34. predsednik SAD.
32 PATENT
kao i na krajnje i poluproizvode irelevanta je za patentno pravo, koje ne pravi
razliku. Takoe, iako je teorija podeljena po pitanju toga da li proizvod mora
biti telesna stvar, u smislu patentnog prava, nevano je da li je proizvod vr-
sto telo, gas ili tenost.63
7.1.2. Pronalazak postupka
Pronalazak postupka predstavlja vei broj i tano odreen sled ljudskih
radnji koje se preduzimaju sa ciljem postizanja odreenog rezultata u vidu
tehnikog efekta. Takav redosled radnji se vri sa ili na poznatim predmeti-
ma. Razlikujemo tri vrste pronalazaka postupka: proizvodni postupak, radni
postupak i postupak primene.
Proizvodni postupak je niz meusobno povezanih radnji kojim se me-
nja polazni materijal u cilju dobijanja novog proizvoda. Polazni materijal
moe biti u obliku vrstog, tenog i gasovitog supstrata, odnosno u obliku
materije u bilo kom agregatnom stanju, podrazumevajui pod tim i energet-
ske forme i talase, kao to su naizmenina struja i magnetna polja.64 No-
vonastali proizvod takoe mora biti materijalne prirode, ali ne mora imati
telesnu formu. Primeri proizvodnog postupka: vakuumiranje katodnih cevi
u elektronskoj industriji (jer je vakuumirana cev razliit proizvod od cevi iz
koje nije izvaen vazduh); tavljenje koe (utavljena koa proizvod je efekta
postupka tavljenja).65
Radni postupak je postupak u kome se, delujui na polazni materijal,
ne dolazi do novog razliitog proizvoda, ve samo nastaju odreene promene
u spoljnom izgledu, stanju ili poloaju polaznog materijala. Radnje uticaja na
polazni materijal mogu biti merenje, upravljanje, transportovanje, ispitiva-
nje, regulisanje, razvrstavanje, podizanje tereta, pakovanje itd. Primer rad-
nog postupka je popravka naprslog i neupotrebljivog bloka motora. Uticaj
63 Konzervativno shvatanje ne vidi u svetlu, zvuku ili energiji proizvode u smislu paten-
tnog prava, nezavisno od toga da li je fzika priroda ovih fenomena korpuskularna (te-
lesna) ili ne. Savremenije shvatanje zalae se za mogunost da i bestelesni fziki feno-
meni budu proizvodi u smislu patentnog prava ukoliko imaju trinu vrednost i ako
se mogu staviti u promet. (Bernhardt/Krasser: Lehrbuch des Patentrechts, Muenchen
1986, i Klauer/Moehring: Patentrechtskommentar, tom I, Muenchen 1971; prema Mar-
kovi, S: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 75)
64 Lindenmaier: Das Patentgesetz, Keln 1973; navedeno prema Varga, S: Pravo industrijske
svojine, Novi Sad 2007, str. 63.
65 Izvor primera: Markovi, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 76.
postupka popravke polaznog materijala nije do te mere kvalitetan da se moe
govoriti o novom proizvodu.
U praksi je esto tanana granica izmeu proizvodnog i radnog postup-
ka, a razlikovanje se svodi na shvatanje pojma komercijalnog proizvoda. Uz-
mimo za primer hemijsko ienje: ako je re o industrijskom postupku koji
se odvija u fazi pripreme tekstila za dalju obradu, onda je u pitanju proizvod-
ni postupak, stoga to je preien tekstil komercijalni (polu)proizvod razli-
it od nepreienog tekstila. Suprotno, ako je pak re o uslunoj delatnosti
hemijskog ienja odevnih predmeta od tekstila, u pitanju je radni postupak
jer se oiena kravata ne moe smatrati za komercijalni proizvod koji je ra-
zliit od kravate sa fekom.66
Zanimljivo je da se kao radni postupak kvalifkuje preiavanje va-
zduha (zato to ist vazduh jo uvek nije komercijalni proizvod), dok je pre-
iavanje vode proizvodni postupak jer ista voda ima komercijalnu cenu
kotanja. U radni postupak spadalo bi i preiavanje izduvnih gasova, kao
i sagorevanje otpada, iako se menja supstrat polaznog materijala. Moemo
oekivati da e se opseg proizvodnog postupka proirivati kako tehnologija
prerade otpada bude napredovala u smislu dobijanja novih fnalnih i polu-
proizvoda. Ovo su samo neki od pokazatelja veoma prisutnih ekonomskih
aspekata u pravu industrijske svojine.
Pronalaske radnog postupka ne bi trebalo poistoveivati sa pronalasci-
ma iz radnog odnosa, o kojima e kasnije biti rei.
Postupak primene znai tehniko uputstvo o mogunosti novog naina
primene odreene poznate stvari ili poznatog postupka za postizanje nove
tehnike svrhe.67 Primer: supstanca X koristi se kao konzervans u prehram-
benoj industriji; spoznaja mogunosti uspene primene te iste materije kao
aktivne supstance za proizvodnju odreenog leka jeste pronalazak prime-
ne.68 Razlog zato su se pronalasci primene svrstavali kao podvrsta pronala-
zaka postupka lei u shvatanju da nema primene bez ljudskog delovanja.
66 Op. cit. str. 77.
67 Za razliku od Zakona o patentima iz 1996. godine, vaei Zakon o patentima iz 2004.
godine ne tretira ovu kategoriju pronalaska. Miljenja smo da bi zakonodavac trebalo da
uvai praksu i da predvidi da predmet pronalaska koji se titi patentom moe biti proi-
zvod ili postupak ili primena proizvoda.
68 Izvor primera: Markovi, S.: Pravo intelektualne svojine, Istono Sarajevo 2007, str. 88.
34 PATENT
7.2. Sekundarna klasifkacija pronalazaka
Kao to smo rekli, sekundarna podela, koja nije univerzalnog karakte-
ra i stvar je praktinog tumaenja normi patetnog prava, obuhvata pronala-
ske kombinacije i agregacije, zatim nezavisni i zavisni (osnovni i dopunski),
pronalazak funkcije, pronalazak izbora, pronalaske prenoenja, kao i indivi-
dualne, kolektivne i zavodske pronalaske.
7.2.1. Pronalazak kombinacije i agregacije
Osnova ove podele jeste teorija energetskih odnosa izmeu elemenata
pronalaska, po kojoj ovo pitanje zauzima jedno od centralnih mesta u kla-
sifkaciji pronalazaka.69 Pronalazak kombinacije je pronalazak koji se sasto-
ji od vie elemenata koji daju jedinstven tehniki efekat. Dok kombinacija
predstavlja celinu koja je kvalitativno razliita i od pojedinanih elemenata
od kojih je sastavljena i od njihovog prostog zbira, dotle se tehniki efekat
postie jedino jedinstvenim delovanjem elemenata. Najei primeri kombi-
nacije su hemijska jedinjenja i legure.
S druge strane, pronalazak agregacije zbir je ciljno-funkcionalno po-
vezanih dva ili vie elemenata, pri emu svaki od elemenata zadrava svoju
funkciju. Olovka (sastavljena od drvene dralje i graftne mine), meavina
supstanci (npr. boja i lak za stvrdnjavanje boje), uveliavajue staklo sa ugra-
enom lampom, primeri su pronalaska agregacije. Iako se ne moe uzeti kao
pravilo, praksa kae da pronalasci agregacije ree zadovoljavaju uslov inven-
tivnog nivoa.
7.2.2. Zavisan i nezavisan pronalazak
Odgovor na to da li se pronalazak moe koristiti samostalno ili neza-
visno od nekog drugog pronalaska odreuje pripadnost jednoj od ovih dveju
grupa. Za razliku od nezavisnog, zavisan pronalazak ne moe se upotrebiti,
a da se istovremeno ne aktivira i neki drugi, stariji pronalazak koji je ve
patentiran. Nije retko da se u literaturi nezavisan pronalazak poistoveuje sa
osnovnim, a zavisan sa dopunskim pronalaskom.
Svrha dopunskog pronalaska ogleda se i u sticanju dodatnih predno-
sti u trinoj utakmici kroz periodino izbacivanje poboljanih verzija ve
69 Kumm, A.: System des patentrechtlichen Erfndungsschutzes, Baden-Baden 1962 (nave-
deno prema Markovi, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 78)
postojeeg proizvoda. Deava se da pronalazai podnesu prijavu za sticanje
patenta im se pronalazak pokae kao dovoljno novo reenje odreenog teh-
nikog problema, a potom nastave sa istraivanjem, koje ih dovede do po-
boljanog pronalaska. Upravo ta poboljana verzija predstavlja dopunski pro-
nalazak. Jedan osnovni pronalazak moe biti pretea vie dopunskih. Do-
punski pronalazak ima znaaj i za odravanje prednosti u tehnolokoj trci
kada konkurencija doe do tehnologije za proizvodnju osnovnog pronala-
ska.70 Dopunski patent najvie se javlja u oblastima gde je razvoj pronala-
zatva posebno izraen (npr. hemijska industrija, proizvodnja lekova).
Praktina vanost ove podele jasno se vidi u sluaju kada su nosioci
patenta za nezavisan i zavisan pronalazak razliita lica. Tada nosilac prava
na zavisan pronalazak ne moe upotrebljavati svoj pronalazak bez prethod-
no pribavljene saglasnosti nosioca prava na nezavisan pronazalak.
7.2.3. Pronalazak izbora
Pronalazak izbora je konkretno izdvojen pronalazak iz celine vie teh-
nikih vrednosti, kombinacija ili sredstava, koja su poznata stanju tehnike,
esto pod jednim optim nazivom, a koji predstavlja nov nain reavanja
odreenog tehnikog problema. Primer: poznato je da klasa hemijskih sup-
stanci, oznaena sa Y, nalazi primenu u zatiti bilja od tetoina; naknad-
no je spoznato da konkretna hemijska supstanca Y1, kao pripadnik klase Y,
daje najbolje rezultate kao sredstvo za suzbijanje krompirove zlatice; primena
supstance Y1 je nov pronalazak izbora, jer se njena podobnost za suzbijanje
krompirove zlatice zasniva na jednom svojstvu koje nije zajedniko za celu
klasu hemijskih supstanci Y.71
Znajui da je novost uslov patentabilnosti, kod ovog pronalaska po-
stavlja se jedan logiki izazov: kako moe biti nov deo, ako je celina poznata?
Logika nas ui da umesto kao deo prema celini pronalaske izbora posma-
tramo kao posebno prema optem, a posebnost opteg moe sadrati neto
novo u odnosu na opte kojem pripada.72
70 Varga, S.: Pravo industrijske svojine, Novi Sad 2007, str. 67.
71 Izvor primera: Markovi, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 80.
72 Ovde je potrebno podsetiti se osnovnih logika alata zakljuivanja: indukcije i deduk-
cije. Dedukcija je zakljuivanje od opteg ka posebnom, ona jeste pouzdana (tana), ali
nema saznajnu vrednost poto je zakljuak ve implikovan u premisama. Primer si-
logizma: Svi ljudi su smrtni. Sokrat je ovek. Sokrat je smrtan. Kada je pojam opteg
formiran na bazi jedinstvenih svojstava svih posebnih jedinica, izvesno je da spoznaja
36 PATENT
7.2.4. Pronalazak prenoenja
Kada se jedno odreeno tehniko sredstvo, poznato u jednoj oblasti
tehnike, nepromenjeno primeni u nekoj drugoj oblasti tehnike, radi se o pro-
nalasku prenoenja. To bi bio sluaj ako se bi, primera radi, tehniko reenje
za osigurae koji u padobranstvu uvaju konopce od pucanja zbog napre-
zanja, nepromenjeno primenilo na jedriliarsku ili alpinistiku opremu. Za
razliku od pronalaska izbora, pronalazak prenoenja nema upit nad novou,
ali esto rezultira u nedovoljnoj inventivnosti u smislu patentnog prava.
7.2.5. Individualni, kolektivni i zavodski pronalazak
Ova klasifkacija poiva na odreenju subjektiviteta pronalazaa. In-
dividualni pronalazak je pronalazak pojedinca. Ovde valja skrenuti panju
da individualni pronalazak ne znai uvek samo jedno fziko lice u svojstvu
pronalazaa, jer individualni pronalazak moe postojati i u sluaju kada je
vie pronalazaa dolo do istog pronalaska, ukoliko je svako od njih to ui-
nio samostalno i nezavisno od drugih.
Kolektivni pronalazak je rezultat zajednikog rada vie pronalazaa.
Zavodski pronalasci su pronalasci koji se stvaraju postepeno, neosetno,
u procesu rada, pri emu nije mogue odrediti jedno ili vie lica kao autore
ostvarenog pronalaska.73 Zavodski pronalazak je relativno arhaina katego-
rija u patentnom pravu, zamenjena izuzetno vanom kategorijom pronalaska
stvorenim u radnom odnosu, s obzirom da je gotovo uvek mogue utvrditi
ko je pronalaza.
opteg podrazumeva i spoznaju posebnog, pa se ni ne moe govoriti o novosti posebnog
u odnosu na opte. S druge strane, esto se deava pogreno zakljuivanje po sledeoj
emi: A, B i C su posebne konkretizacije opte pojave D; A ima svojstva 1 i 2; B ima
svojstva 1 i 2; znai, C mora imati samo svojstva 1 i 2. Ovakvo zakljuivanje je pogre-
no, jer ako je jedna pojava konkretizacija opte, to nikako ne mora znaiti da su sva
svojstva opte pojave identina sa svim svojstvima njenih posebnih konkretizacija. Ovo
iz razloga to je ovakvo zakljuivanje ili indukcija nepouzdan metod, zato to proizlazi
iz popularne greke u zakljuivanju koja se u logici naziva pars pro toto ili zamena dela
za celinu. Primer silogizma: Kinezi su ljudi niskog rasta. Hu Min je Kinez. Hu Min je
niskog rasta. (ibidem)
73 Janji, M.: Pravni reim pronalazaka stvorenih u radnom odnosu, Beograd 1965, str. 64.
(navedeno prema Varga, S.: Pravo industrijske svojine, Novi Sad 2007, str. 69)
PRONALASCI KOJI MOGU BITI PATENTABILNI 37
8. Pronalasci koji mogu biti patentabilni
Patentabilni pronalazak jeste proizvod ili postupak.74 Proizvod moe
biti ureaj, supstanca, kompozicija, bioloki materijal. To su tipini sluajevi
proizvoda. Pod ureajem, kojeg bi trebalo razumeti u najirem smislu, misli
se na alat, aparat, mainu. U supstance i kompozicije75 spadaju hemijska je-
dinjenja i elementi, legure i smese.76 Pod biolokim materijalom podrazume-
va se materijal koji sadri genetsku informaciju i koji je sposoban da se sam
reprodukuje ili da bude reprodukovan u biolokom sistemu (npr. mikroorga-
nizam, sekvenca gena, biljna ili ivotinjska elijska kultura). Drugim reima,
to su proizvodi koji se sastoje od ive materije.
Predmet pronalaska moe se odnositi i na:
1) proizvod koji se sastoji od biolokog materijala ili koji sadri biolo-
ki materijal
2) postupak kojim je bioloki materijal proizveden, obraen ili
korien
3) bioloki materijal koji je izolovan iz prirodne sredine ili je proi-
zveden tehnikim postupkom, ak iako je prethodno postojao u
prirodi.77
74 Po lanu 5. Zakona o patentima. Iako ne u potpunosti terminoloki usklaen, ovaj lan
sutinski odgovara odredbama Konvencije o priznavanju evropskih patenata i Direktive
EU br. 98/44/EZ o pravnoj zatiti pronalazaka iz oblasti biotehnologije.
75 Interesantno je sledee zapaanje: Iako nije od sutinskog znaaja, ostaje bez zadovo-
ljavajueg odgovora pitanje ta je zakonodavca opredelilo da koristi rei supstanca i
kompozicija, kad se zna da je supstanca opti pojam za hemijsku materiju (tako da
nikakva dalja nabrajanja nisu potrebna), a da re kompozicija uopte nema defnisano
znaenje u domaoj hemijskoj terminologiji. (Markovi, S.: Patentno pravo, Beograd
1997, str. 75)
76 Spornost da li smesa, kao proizvod koji se sastoji od nekoliko zasebnih komponenti
koje se odvojeno pakuju i prodaju, i koje korisnik mora da pomea da bi dobio odreen
te hniki efekat, razreena je stavom da patetno pravo ne trai vremensko i prostorno
jedinstvo elemenata pronalaska, te da time patentabilnost vai i za viekomponentne
lepkove, lakove, lekove itd.
77 Ovde je re o biotehnolokim pronalascima. Smatramo da bi ovaj izraz trebalo izbei u
novoj legislativi, jer on nije sadran niti u Konvenciji o evropskom patentu, niti u Direk-
tivi EU o pravnoj zatiti pronalazaka iz oblasti biotehnologije.
38 PATENT
9. Uslovi patentabilnosti
U svim zakonskim propisima nalazimo dve grupe uslova uslovi koje
pronalazak treba da ispuni da bi dobio patentnu zatitu i uslovi koje treba da
ispuni prijavilac da bi ostva rio pravo na patent. Prvu grupu uslova naziva-
mo materijalnim uslovima, s obzirom na to da se oni odnose na materijalnu
sadrinu pronalaska. Uslovi koji se odnose na postu pak ostvarivanja pravne
zatite i dobijanje patentne isprave koja slui kao dokaz o postojanju paten-
ta i pravu odreenog lica na patent, nazivamo formalnim uslovima. Mate-
rijalne uslove moemo nazvati i pozitivnim, zakonskim uslovima, jer samo
pro nalazak koji ispunjava sve pozitivne zakonske uslove moe da postane
patent.
Materijalnopravni uslovi patentabilnosti pronalaska su novost, inven-
tivni nivo i industrijska primenljivost. Nije dovoljna ispunjenost jednog ili
bilo koja dva od ovih uslova ve se trai kumulativnost njihovog ispunjenja,
i to na dan podnoenja prijave, odnosno na dan priznanja prvenstva prijave.
Dokazivanje ispunjenosti uslova patentabilnosti nije obaveza podnosioca pa-
tentne prijave. Zavod za intelektualnu svojinu, po slubenoj dunosti, poku-
ava radnjama ispitivanja da dokae suprotno da pronalazak ne ispunjava
makar jedan od navedenih uslova.
9.1. Novost pronalaska
Pronalazak je nov ako nije obuhvaen stanjem tehnike.78 Novost pro-
nalaska nije ograniena vremenom, prostorom ili nainom objavljivanja
tehnikih informacija, tako da se, u smislu patentnog prava, trai da novost
bude apsolutna.79 Subjektivno miljenje pronalazaa ili podnosioca prijave
da je pronalazak nov nema nikako dejstvo.
78 lan 8. Zakona o patentima, koji novost negativno defnie: ono to nije obuhvaeno
stanjem tehnike. Zakonodavac esto koristi negativnu formulaciju pravnih pojmova iz
razloga to je apsolutno nemogue da predvidi i nabroji sve radnje ili uslove pozitivnog
odreenja nekog pojma.
79 Prinicip apsolutne novosti uveden je Konvencijom o evropskom patentu sa ciljem da
se dobije jak patent koji se nee moi lako napadati i ponitavati u drugim zemljama.
Ranije preovlaujui koncept relativne novosti zasnivao se na tome da se novost cenila
u odnosu na teritoriju jedne drave, u odnosu na tano odreena dokumenta ili u od-
nosu na dokumenta odreene starosti. (prema: Fier, S.: Patent kao subjektivno pravo,
Novi Sad 2007, str. 47). Ovaj princip primer je sazrevanja i unifkacije patentnog prava
USLOVI PATENTABILNOSTI 39
9.1.1. Stanje tehnike
Stanje tehnike obuhvata sve tehniko znanje koje je opteprihvaeno i
dostupno javnosti na bilo koji nain pre datuma podnoenja prijave pronala-
ska, i sve tehniko znanje koje je na isti dan sadrano u svim ranije podne-
tim prijavama pronalaska. To znai da e se jedan pronalazak smatrati no-
vim ako se dokae da je razliit od svih tehnikih reenja ikada prihvaenih
i objavljenih, i razliit od svih tehnikih reenja koja sadre ve podnete pri-
jave pronalazaka, a ije ispitivanje, iz bilo kog razloga, jo uvek nije zavreno.
Povuene prijave pronalazaka sasvim logino ne ulaze u stanje tehnike.
Tehnike informacije, koje ine stanje tehnike, mogu biti objavljene
(uinjene pristupanim javnosti) pisanim ili usmenim opisom, upotrebom
ili na bilo koji drugi nain, koji omoguava saznanje kako je reen odreen
tehniki problem. U praksi to znai da stanje tehnike obuhvata samo one
informacije koje su objavljene na takav nain da ih prosean strunjak iz od-
govarajue oblasti moe realizovati.
Utvrivanje stanja tehnike najee se svodi na tehnike informacije
objavljene u pisanom dokumentu ili u obliku nekog drugog zapisa na tele-
snom nosau (vizuelni, zvuni, magnetni ili optiki zapis u digitalnoj formi)
ili na tehnika znanja ostvarena u proizvodu ili postupku, zato to je uvek
problematino dokazivanje postojanja tehnikog znanja objavljenog usme-
nim putem ili upotrebom.
Saoptavanje usmenim putem vri se prenosom informacije. Praksa je
saglasna da se informacija smatra objavljenom ako ju je njen izvorni ima-
lac saoptio na takav nain, takvom mestu i u takvo vreme da je postojala
u Evropi i veem delu sveta. Nasuprot tome, patentno pravo SAD donekle jo uvek po-
drava relativnu novost pronalaska odredbom koja kae da su radnje, kojima su tehni-
ke informacije objavljene u formi drugaijoj od pisane, relevantne za utvrivanje novo-
sti pronalaska samo ako su se desile u SAD. (prema: Markovi, S.: Patentno pravo, Beo-
grad 1997, str. 98). Zemlje koje su u ranijim zakonskim propisima zastupale koncepciju
relativne novosti (stanje tehnike teritorijalno ogranieno) sad su je uglavnom napustile.
Isti na, veina njih zadrala je jedan pravni institut koji je tesno vezan za shvatanje o
re lativnoj novosti. To jc uvozni patent, koji postoji u Belgiji, paniji, Turskoj i nekim
zemljama Latinske Amerike. Uvozni patent je patent steen u inostranstvu, koji se pri-
javljuje i odobrava iako ne ispunjava uslov novosti (jer je ve patentiran u drugoj zemlji
i time uao u stanje tehnike u svetu), pod uslovom da traje najvie odnoliko vremena
koliko traje u zemlji porekla tj. zemlji koja ga je odobrila. (prema: Besarovi, V.: Intelek-
tualna svojina, Beograd 2005, str. 74)
40 PATENT
objektivna mogunost da za nju sazna neodreeni krug lica, koja su u prilici
da istu informaciju komuniciraju dalje. U situaciji kada pribavilac informa-
cije nije razumeo informaciju, bilo zato to nije tehniki obrazovan ili je uo
informaciju na jeziku koji ne zna, on nee moi da istu dalje komunicira.
Tehnika informacija smatra se sastavnim delom stanja tehnike ak i ako
niko nije saznao za nju, ukoliko je postojala objektivna mogunost za to. In-
teresantno je da se objavljivanjem informacije smatra i sluaj kada lice, kome
je informacija saopteno u poverenju uz obavezu njenog uvanja u tajnosti,
namerno ili nehatno istu prenese treem licu, nezavisno od toga da li je tree
lice pri tom bilo savesno ili nesavesno.80
injenje dostupnoj javnosti tehnike informacije upotrebom podrazu-
meva radnje demonstracije postupka, izlaganja proizvoda, primene u line
svrhe, komercijalnog ponaanja imaoca informacije itd. Meutim, praktina
ogranienja su brojna. Ako na osnovu uvida u proizvod ili dokument pro-
sean strunjak ne moe da zakljui kako funkcionie predmetni proizvod
ili ne moe da reprodukuje isti, onda takva informacija ne ulazi u stanje
tehnike.81
80 Zanimljivi su primeri Nemake sudske prakse u vezi sa tretiranjem preutne saglasnosti
ili obaveze uvanja tehnike informacije. Npr. ako imalac informacije tolerie ulazak
nepozvanih treih lica u prostoriju u kojoj se nalazi maina, iji spoljni izgled otkri-
va tu informaciju, onda ne postoji preutna obaveza treih lica da uvaju tajnu, iako
na vratima prostorije pie da je neovlaenim licima ulaz zabranjen. Zatim, npr. u slu-
aju nezavisnog strunog savetnika kojem je odreeni proizvod poveren na testiranje
radi davanja miljenja o njegovim tehno-ekonomskim performansama, moe se poi
od pretpostavke da je on preutno obavezan na uvanje tajne o tom proizvodu (to je
situacija u kojoj se radi o licu koje je saznalo informaciju kao pripadnik profesije u kojoj
uvanje tajne predstavlja profesionalni standard). Dalje, npr. ako se pregovori o zaklju-
enju ugovora o iskljuivoj licenci tajnog tehnikog znanja okonaju bez uspeha, onda, u
nedostatku izriito ugovorene obaveze pribavioca informacije da nastavi da istu uva u
tajnosti, ta informacija postaje dostupna javnosti i kao takva deo stanja tehnike. (Nave-
deno prema: Markovi, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 100)
81 Primera radi, opis biolokog materijala samo po sebi ne ini stanje tehnike, nego je ne-
ophodno i deponovanje takvog materijala u nadlenu depozitnu ustanovu. Vidi: Bu-
dimpetanski sporazum o meunarodnom priznavanju depozita mikroorganizama
radi postupka patentiranja (Slubeni list SRJ, br. 3/93).
I dodatno: Vlahovi, S., enovi, O.: Primena Budimpetanskog sporazuma o meuna-
rodnom priznanju depozita mikroorganizama radi postupka patentiranja u Jugoslaviji,
u publikaciji Izbor objavljenih radova strunjaka Zavoda 19202000, knjiga 1, Beograd
2000, str. 147156.
Izbegavanje dvostrukog patentiranja jeste smisao i vaan cilj zakonske
odredbe po kojoj stanje tehnike obuhvata i sadraj svih ranije podnetih, a jo
uvek neobjavljenih domaih prijava pronalazaka.
Znaajno odstupanje vai za razumevanje novosti na polju farmacije i
medicine. Zakonodavac i praksa uinili su odreene ustupke pred pritiskom
i znaajem ovih oblasti u smislu da pruaju mogunost patentiranja supstan-
ce ili kompozicije ve sadrane u stanju tehnike, ukoliko njihova primena u
hirurkom ili dijagnostikom postupku ili u postupku leenja nije deo stanja
tehnike. Ovakvo pravno reenje, u literaturi esto nazivano farmaceutska
odredba, omoguava da se odreeni farmaceutski proizvod, kao pronalazak
primene, zatiti ako se prvi put primenjuje u hirurgiji, leenju ili dijagnostici,
iako sama hemijska supstanca ili kompozicija kao takva ve postoji. Drugim
reima, radi se o prvoj medicinskoj indikaciji ili prvoj primeni pronalaska
leka u svrhu leenja.
Otkrivanje pronalaska moe proi bez tetnih posledica. Tako, nov je i
onaj pronalazak koji dodue jeste bio sadran u stanju tehnike u periodu do
est meseci pre podnoenja prijave, ali zbog ili kao posledica oigledne zlou-
potrebe u odnosu na podnosica prijave ili njegovog pravnog prethodnika, ili
izlaganja pronalaska od strane podnosioca prijave ili njegovog pravnog pret-
hodnika, na izlobi koja je zvanino priznata u smislu Konvencije o meuna-
rodnim izlobama82, pod uslovom da podnosilac prijave, prilikom podnoe-
nja prijave, navede da je pronalazak bio izloen i da u roku od etiri meseca
od dana podnoenja prijave to i dokae podnosei odgovarajuu potvrdu.83
Zloupotreba, u smislu patentnog prava, tumai se kao neovlaeno delovanje
nekog lica bez saglasnosti i znanja pronalazaa. Takvo objavljivanje prona-
laska ne mora biti protivpravno, ali jeste neovlaeno, ako npr. savesno lice
sazna od nesavesnog lica za pronalazak i objavi ga, s tim to je nesavesno lice
za pronalazak saznalo na nezakonit nain.
82 Franc. Convention concernant les Expositions internationales, Paris 1928. Videti Zakon
o potvrivanju konvencije o meunarodnim izlobama Republike Srbije (Slubeni
glasnik RS Meunarodni ugovori, br. 105/09)
83 lan 9. Zakona o patentima. U istom se navodi da uverenje da je izlobi ili sajmu odra-
nom u Republici Srbiji zvanino priznat meunarodni karakter izdaje Privredna komo-
ra Republike Srbije.
42 PATENT
9.2. Inventivni nivo pronalaska
Drugi uslov patentabilnosti pronalaska jeste njegov inventivni nivo.
Pronalazak ima inventivni nivo ako za strunjaka iz odgovarajue oblasti ne
proizilazi, na oigledan nain, iz stanja tehnike.84 Sutina ovog uslova jeste
to da strunjak ne bi mogao da doe do istog reenja problema, koje sadri
pronalazak koji se eli patentirati, na oigledan nain koristei stanje teh-
nike, odnosno koristei samo postojea opteprihvaena tehnika znanja. U
tome je i logika inventivnosti: kvalitativni iskorak oveka u nova primenjena
znanja. Naravno da se takav pomak oslanja na sva postojea tehnika znanja
sveta, ali inventivan, on nudi novo, do tada nevieno, reenje odreenog sta-
rog ili novog tehnikog problema. Na vioj instanci, on predstavlja civiliza-
cijski napredak.
Postupak ocenjivanja inventivnog nivoa sastoji se od tri faze:
1) odreivanje najblieg stanja tehnike
2) utvrivanje objektivnog tehnikog problema koji bi trebalo reiti
3) razmatranje da li je pronalazak bio oigledan strunjaku.85
Stanje tehnike kod ispitivanja inventivnog nivoa postavljeno je ue
nego kod uslova novosti. U smislu inventivnog nivoa, stanje tehnike obuhva-
ta samo one tehnike informacije koje su opte pristupane na dan podnoe-
nja, odnosno dan prvenstva prijave koja se ispituje. Tehnike informacije sa-
drane u podnetim domaim prijavama izuzete su iz ispitivanja. Istaknimo
na ovom mestu bitnu razliku izmeu novosti i inventivnog nivoa pronala-
ska: kriterijum novosti ne dozvoljava da reenje problema sadri ve poznate
te hnike elemente, dok uslov inventivnosti, prihvatajui kombinaciju ve po-
znatih komponenti, zahteva da njihov efekat bude do tog trenutka nepoznat.
9.2.1. Principi zakljuivanja
Dok ocenjuje inventivni nivo pronalaska, prosean strunjak uporeu-
je pronalazak sa stanjem tehnike u celini, zasnivajui svoje zakljuivanje na
dva principa: mozaikom posmatranju stanja tehnike i zabrani retrospekcije.
84 Po lanu 10. Zakona o patentima.
85 Iz Smernica za ispitivanje patetnih prijava pri Evropskom zavodu za patente. Ceo tekst
dostupan na engleskom jeziku na veb-sajtu: http://www.epo.org/patents/law/legal-texts/
guidelines.html
Mozaiko posmatranje stanja tehnike podrazumeva mogunost kom-
binovanja informacija sadranih u stanju tehnike, s tim to se mogu kombi-
novati samo ona tehnika znanja koja su relevantno povezana sa problemom
koji se reava i za koje vai neoboriva pretpostavka da ih je prosean stru-
njak imao u vidu.
Zabrana retrospekcije eliminie ispitivanje pronalaska kao da je on ve
poznat strunjaku. To znai da se strunjak-ispitiva mora staviti u pozici-
ju prosenog strunjaka koji zna tehniki problem, ali ne i njegovo reenje.
Nivo inventivnosti nije zadovoljen ako strunjak, u postupku ispitivanja ni-
voa inventivnosti pronalaska, doe do istog reenja. Suprotno tome, ukoliko
on ne bi doao do istog reenja ili bi doao do drugog reenja, onda pronala-
zak ima zahtevani inventivni nivo. Ispitiva nema diskreciono pravo da od-
luuje o inventivnom nivou, ve obavezu da na osnovu metoda objektivnog
ispitivanja zakljui o postojanju ili izostaknu inventivnog nivoa. Postupak
ispitivanja, stoga, mora biti lien svih moguih subjektivnih elemenata, to
u praksi nije jednostavno, izmeu ostalog i zbog toga to ispitiva, zbog do-
stupnosti informacija, uvek vie zna od prosenog strunjaka koji je merilo
konkretizacije standarda strunjaka u odnosu na odreeni pronalazak.
9.2.2. Indicije
Kada se postavi pitanje u odnosu na koje aspekte se vrednuje inven-
tivni nivo pronalaska, kao odgovor navode se brojne pozitivne i negativne
indicije, koje per se nisu dokazi za postojanje inventivnog nivoa, ve slue
kao okolnosti koje na posredan nain mogu da ukau na inventivni nivo
pronalaska.
Pozitivne indicije su: a) znatan tehniki napredak, b) dugo postojea
ali nezadovoljena drutvena potreba za pronalaskom, c) savladavanje predra-
sude u stanju tehnike, d) dui period neuspenog nastojanja strunog saveta
da rei problem, e) privredni uspeh pronalaska, f) savladavanje naroitih te-
koa, g) slepilo za oiglednost reenja.
Negativne indicije su: a) ponavljanje ili paralelno prijavljivanje istog re-
enja od strane vie nezavisnih pronalaa na razliitim mestima i b) ekviva-
lentno reenje.
44 PATENT
9.3. Industrijska primenljivost
Trei zakonski uslov patentabilnosti pronalaska posledica je razgrani-
enja pronalazaka na primenljive ili upotrebljive (oni koji se mogu realizova-
ti) i neprimenljive ili neupotrebljive (one koji se ne mogu realizovati). Kako
je svrha patenta tehniki napredak, samo postojanje pronalaska bez mogu-
nosti da se materijalizuje ili koristi u privrednom ivotu, znailo bi ostajanje
u sferi teoretskog.
Pronalazak je industrijski primenljiv ako se predmet pronalaska moe
proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj grani industrije, ukljuujui i poljopri-
vredu.86 Pronalazak je privredno primenljiv ako se moe pretvoriti u proi-
zvod ili upotrebiti u bilo kojoj privrednoj delatnosti.87 Industrijski nain pri-
menljivosti pronalaska podrazumeva i laboratorijski nain.
Pronalazak treba da bude primenjiv u industriji ili drugoj privrednoj
ili neprivrednoj delatnosti. irinu privredne primenjivosti trebalo bi tumaiti
u duhu Pariske konvencije (lan 1. stav 3), koja predvi a da industrijska pri-
menljivost obuhvata pored industrije i trgovinu, poljoprivredu, preraivaku
industriju, kao i sve fabrike i prirodne proizvode.
Pronalazak mora biti neposredno, praktino primenljiv radi proizvod-
nje robe ili pruanja usluga, u cilju obezbeenja trinog poloaja njegovog
nosioca. Meutim, s tim u vezi, veoma je vano da se industrijska primenlji-
vost tumai restriktivno, to je i zakonodavac imao na umu, a to je dovoljnost
mogunosti primene pronalaska, to ne povlai nunost da on zaista i bude
primenjen. Dalje, eventualni komercijalni uspeh pronalaska, kada jednom se
nae na tritu, apsolutno je irelevantan sa stanovita patentnog prava, zato
to je pronalazak tehniko upustvo. Konano, uslov primenljivost (onako ka-
kav je sadran u veini nacionalnih zakonodavstava) ne sme se poistovei-
vati niti dovoditi u vezu sa pojmom korisnosti, iako je korisnost inherentna
86 lan 13. Zakona o patentima.
87 Prema lanu 57. Konvencije o evropskom patentu. Ovim je znaajno proiren koncept
privredne primenljivosti u odnosu na odreenja koja su ranije postojala u nizu evrop-
skih zemalja. To je bila posledica injenice da je uslov privredne primenljivosti sluio
kao zajedniki imenitelj za odreene posebne nepisane socijalne zahteve kao to je ko-
risnost pronalaska. Tako je npr. patentabilnost pronalaska giljotine za muve ili mieve
bila problematina po ranije vaeem nemakom pravu, dok je danas izvesno da ta-
kvom pronalasku ne bi mogla da se ospori inventivnost (navedeno prema: Markovi, S.:
Patentno pravo, Beograd 1997, str. 135).
SUBJEKTI ZATITE 45
samom pronalasku, sa tehnikim napretkom koji se pronalaskom realizuje,
niti sa ostvarenjem bilo kog socijalnog oekivanja u odnosu na pronalazak.88
10. Subjekti zatite
Pravo na sticanje patenta ima pronalaza ili njegov pravni sledbenik.
Izuzetno, u sluajevima koje predvia zakonodavac, pravo na sticanje paten-
ta ima pronalazaev poslodavac ili njegov pravni sledbenik. Ako je vie pro-
nalazaa dolo do pronalaska zajednikim radom, njima pripada zajedniko
pravo na zatitu.89
Ovu zakonsku odredbu trebalo bi razumeti tako da se izvorno pra-
vo na zatitu pronalaska priznaje iskljuivo pronalazau, kao originalnom
subjektu zatite, to i jeste smisao pronalazakog prava i patentnog sistema.
Ostala navedena lica su derivativni (izvedeni) sticaoci prava.
Pronalaza90 je lice koje je stvorilo pronalazak. Vano je razumeti sle-
dee: trenutkom nastanka pronalaska ostvaruje se materijalna veza izmeu
pronalazaa i njegovog pronalaska, ime pronalaza postaje nosilac lino-
pravnih i imovinskopravnih aspekata svog pronalazakog rada. Njemu pri-
88 Od ovoga sutinski se razlikuje patentno pravo SAD, koje kao uslov patentabilnosti po-
stavlja zahtev da pronalazak treba da bude koristan. Korisnost ima osnov i u Ustavu
SAD koji predvia da se patentnopravna zatita prua samo korisnim vetinama. Ako
je novost mozak pronalaska, onda se moe rei da korisnost predstavlja njegove miie.
(Miller, Davis). Praktina korisnost pronalaska empirijski je proverljiva, a opta kori-
snost odnosi se na opti privedni razvoj drutva. (navedeno prema: Fier, S.: Patent kao
subjektivno pravo, Novi Sad, str. 65. i fusnota 117)
89 Prema lanu 12. Zakona o patentima. Zapaanja su autora da bi zakonodavac trebalo
da odgovori na pitanje kome pripada pravo na zatitu pronalaska u situaciji kada dva
ili vie lica stvore pronalazak nezavisno jedno od drugog; takoe, sudbina eventualnih
pronalazaka do kojih bi dola lica zaposlena u nadlenom dravnom organu za intelek-
tualnu svojinu zanimljiv je pravni izazov zakonodavcu.
90 Indikativno je gledite u vezi sa sledeom terminologijom koje daje prof. Miladinovi,
Z.: Izraz patentirati ne znai pronai ili stvoriti ve zatititi pronalazak koji je stvoren.
Stoga je izraz pronalaza neadekvatan u patentnom pravu jer je pronalaza onaj ko ne-
to pronae. Izrazu pronalaza sasvim bi odgovarao izraz stvaralac pronalaska, jer je
to lice koje je svojim intelektualnim radom dolo do novog reenja odreenog proble-
ma, odnosno koje je stvorilo odreeni novi porizvod ili postupak dobijanja nekog novog
proizvoda, a ne lice koje je neto pronalo. (navedeno u: Pravo industrijske svojine, Ni
2007, str. 46)
46 PATENT
pada pronalazako pravo. Meutim, on jo uvek nije subjekt zatite prava
na patent. To postaje tek podnoenjem prijave nadlenom organu. Nastanak
pronalaska je pravna injenica, koja nema obeleja nijednog pravnog posla.91
S obzirom na to da na traenju tehnikih reenja moe uestvovati
vie lica, time i ui u krug potencijalnih nosilaca prava na pronalazak, odre-
ivanje kruga supronalazaa ili razlikovanje supronalazaa od lica koja su
pruala samo tehniku pomo pronalazau prilikom stvaranja pronalaska92,
jedno je od najteih praktinih pitanja u patentnom pravu.93 Da bi neko lice
bilo supronalaza, ono mora u okviru zajednikog rada da da samostalan
duhovni doprinos inventivnom reavanju odreenog tehnikog problema.
Supronalaza je i onaj ko izradi teorijske osnove, otkrije prirodne pojave i
povezanost meu pojavama, ako je iz takve osnove, pojave ili povezanosti
razvijeno tehniko reenje problema, odnosno pronalazak. Lica koja su obez-
bedila materijalna sredstva i prostor, lica koja su po uputstvu pronalazaa ili
supronalazaa vrila odreene radnje poput eksperimenata, merenja i slino,
lica koja su pomogla postavljanju ali ne i reavanju problema, lica koja su
pronalaza ili supronalazai konsultovali, ne mogu biti supronalazai.
Pravo na zatitu pronalazaka imaju i domaa i strana fzika i pravna
lica. Strana fzika i pravna lica uivaju zatitu na teritoriji Srbije kao doma-
a fzika i pravna lica ako to proizilazi iz meunarodnih ugovora ili naela
uzajamnosti. Po stojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na nju poziva. Na-
ime, u meunarodnim ugovorima kojima se regulie patentno pravo pred-
via se naelo nacionalnog tretmana. Sadraj ovog naela je da su strani dr-
avljani i strana pravna lica izjednaeni u pravima i obavezama sa domaim
91 to je od velike vanosti pri odreivanju kruga lica koja moga biti pronalazai. S ob-
zirom na to da nastanak pronalaska nije pravni posao, to za stvaranje pronalaska nije
potrebna poslovna sposobnost, te pronalaza moe biti kako punoletno i poslovno spo-
sobno lice, tako i maloletno, staro ili duevno bolesno lice. Druga je stvar to poslovno
nesposobna lica patent kao subjektivno pravo mogu stei, tj. pokrenuti i okonati postu-
pak, samo preko punomonika. (prema: Miladinovi, Z.: Pravo industrijske svojine, Ni
2007, str. 63)
92 lan 12. Zakona o patentima predvia odredbu po kojoj se pronalazaem ne smatra
lice koje je pronalazau prualo tehnniku pomo. Ovo je jedina zakonska smernica u
utvrivanju supronalazaa.
93 Jedan ameriki sud je u svojoj odluci u predmetu Mueller Brass Co. v. Reading In-
dustries iz 1973. godine konstatovao da je koncept zajednikog pronalaska jedan od
najmutnijih koncepata u mutnoj metafzici patentnog prava. (cit. prema Markovi, S.:
Patentno pravo, str. 140, fusnota 1)
INTELEKTUALNA DOBRA KOJA NISU PRONALASCI 47
dravljanima i domaim pravnim licima. Prihvatanje naela nacionalnog
tretmana i njegova primena u zemljama lanicama predstavlja jednu od naj-
veih tekovina meunarodnog prava intelektualne svojine. Usvajanjem ovog
naela otklanjaju se negativne implikacije naela teritorijaliteta u oblasti pa-
tentne zatite.94
11. Intelektualna dobra koja nisu pronalasci
Odreena intelektualna dobra jednostavno se ne smatraju pronalasci-
ma, i to je stav koji zauzimaju sva nacionalna zakonodavstva. U spisku koji
nije konaan, na zakonodavac naroito je izdvojio sledea dobra koja ne
smatra pronalascima:
1) otkria, naune teorije95 i matematike metode
2) estetske kreacije
3) planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za
igranje igara ili za obavljanje poslova
4) programi raunara
5) prikazivanje informacija.96
11.1. Otkria, naune teorije i matematike metode
Otkrie je neprimenjeno znanje (i to je osnovna razlika u odnosu na
pronalazak koji je primenjeno znanje), odnosno teorijski dokazana i prakti-
no proverena spoznaja objektivno ve postojeih ali nama jo uvek nepozna-
tih prirodnih zakonomernosti, pojava, fenomena, istina o fzikom svetu.97
Otkria kao opta saznanja, koja prethode svakom pronalasku i koja u optoj
formi ve postoje, pripadaju celom oveanstvu98 i njihovo eventualno izjed-
95 Videti Poper, K.: Logika naunog otkria, Nolit, Beograd 1973.
97 enevski sporazum o meunarodnoj registraciji naunih otkria iz 1978. godine, u
lanu 1. kae da je nauno otkrie priznanje fenomena, svojstava ili zakonitosti uopte,
do sada nepriznatih ali podobnih proveri. (prema Besarovi, V.: Intelektualna svojina,
Beograd 2005, str. 65)
98 Kao to su zakon gravitacije Isaka Njutna oko 1680. godine, zakon krvotoka ili sme-
ra kretanja krvi Vilijema Harvija oko 1628, zakon relativiteta Alberta Ajntajna 1919.
48 PATENT
naavanje sa pronalaskom znailo bi mogunost polaganja apsolutnog prava
od strane pojedinca na slobodu korienja otkria, to je potpuno neprihvat-
ljivo i suprotno razvoju drutva. Zbog toga nijedno nacionalno zakonodav-
stvo ne odobrava zatitu naunih otkria kao takvih.99 Meutim, injenica
da savremeno patentno pravo dozvoljava patentiranje hemijskih materija i
mikroorganizama sve vie relativizuje razlike izmeu otkria i pronalaska u
smislu da patent nad hemijskom materijom ili nad mikroorganizmom znai
zatitu materije kao takve, odnosno svih oblasti i naina njene primene, bez
obzira da li je pronalaza za njih znao ili ne, to takvom pronalasku daje i-
rinu naunog otkria. Usko tumaenje ovakvih izuzetaka i preteno razgra-
nienje otkria i pronalaska nai e se pred ozbiljnim ispitom pod sve veim
pritiskom novih tehnologija, koje su ve uinile ameriko patentno zakono-
davstvo prilino pragmatinim.
Naune teorije ili teorijska saznanja takoe su duhovne tvorevine,
kao i matematike metode i metode kojima se dolazi do teorijskih saznanja.
Ujedno one nisu tehnike prirode. To ne znai da se patentabilni pronalasci
ne mogu zasnivati na npr. matematikim metodama.100
11.2. Estetske kreacije
Estetika, kao dojam lepog, nikada nije ni bila patentabilna jer joj manj-
ka praktina vrednost. Svrha estetike je komunikacija, a ne tehniko reenje
problema. Ali, sama estetika nije prepreka patentu ako proizvod, pored toga
to izaziva subjektivan oseaj lepog, sadri i neka odreena kvalitativna svoj-
stva. Na primer, ako bi struktura neke nove tkanine bila takva da se moe
koristiti u oblasti graevinarstva kao podni izolator, to se postie njenim
godine. (Massadie, G: Les grandes decouvertes de la science, Bordas 1988; prema Dam-
njanovi, K., Mari, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2009, str. 153)
99 Autor naunog otkria ima iskljuivo pravo na autorsko delo u kome opisuje svoje
otkrie.
100 Skraeni metod deljenja ne bi mogao biti patentiran, ali moe se patentira-
ti raunar konstruisan tako da funkcionie u skladu sa tim metodom. Ta-
koe, matematiki metod za projektovanje elektrinih fltera nije patentibi-
lan; meutim, flteri koji su projektovani u skladu sa ovim metodom ne bi bili
iskljueni iz zatite patentom. Ili primer za naune teorije: fzika teorija poluprovodlji-
vosti ne bi bila patentibilna; ali, novi poluprovodniki ureaji i postupci njihove proi-
zvodnje mogu biti patentirani. (Iz Metodologije Zavoda za postupanje u oblasti reera i
ispitivanja prijava patenata)
zagrevanjem do odreene temperature, onda bi takva tkanina mogla biti pa-
tentibilna.101 Postupak proizvodnje estetske kreacije moe sadrati tehniku
inovaciju, te prema tome i biti patentiran. Na primer, dijamant moe imati
neki naroito lep oblik (koji sam po sebi nije patentibilan) proizveden novim
tehnikim postupkom, koji bi se mogao patentirati. Isto tako, nova tehnika
tampanja knjige kojom se dobija naroit prelom, koji ima estetski efekat, moe
biti patentirana, zajedno sa knjigom kao proizvodom tog postupka. Opet,
neka supstanca ili kompozicija defnisana tehnikim karakteristikama, koja
slui za dobijanje posebnog efekta u pogledu mirisa ili ukusa, na primer, za
due odravanje mirisa ili ukusa ili za njihovo naglaavanje, moe takoe biti
patentirana.
11.3. Planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih
delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova
Ovakva uputstva za mentalnu upotrebu ispoljavaju se u umnim i emo-
tivnim reakcijama ljudi, upuuju na reavanje konkretnih problema, ali su
limitirana izostankom tehnikog karaktera, zbog ega se izuzimaju iz poj-
ma pronalaska. Primeri: uputstvo za voenje knjigovodstva, uenje stranih
jezika, reavanje ahovskih problema, matematikih zadataka, itd. I ovde
ameriki zakonodavac prvi pravi iskorak i dozvoljava patentiranje uputsta-
va za obavljanje poslova, tzv. poslovnih metoda. Proboj poslovnih metoda u
patentni sistem povezan je sa kompjuterskim programima.102
101 Izvor: Fier, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad 2007, str. 43.
102 Najnovija tendencija u meunarodnom patentnom pravu jeste proirivanje patent-
ne zatite na poslovne metode (postupke) u najirem znaenju. Proboj je uinjen, na-
ravno, u amerikom pravu odlukom Apelacionog suda SAD u sporu State Street Bank
&Trust Co. protiv Signature Financial Group koja je znaajno uticala na pra menu klime
u strunim krugovima vezanim za patentnu zatitu. Predmet spora bio je kompjuteri-
zovani poslovni sistem koji je predviao da se sredstva iz zajednikih fondova plasiraju
u Investment portfolio u obliku partnerstva kako bi se ostvarile razliite adminstrativ-
ne i poreske pogodnosti. Prvostepeni sud odbio je zahtev tuio ca za zatitu kompjuteri-
zovanog postupka za korienje zajednikih fondova u obli ku patenta jer je re o stvari
koja se ne smatra pronalaskom u smislu patentog prava. Inae, poslovne metode kao
to su knjigovodstveni postupci i strategije upravljanja i ulaganja nisu se mogle zatiti
u obliku patenta, zbog nedostatka tehnikog karaktera. Taj nedostatak prevazien je
zahvaljujui kompjuterima jer se svi ti postupci sada nalaze u kompjuterskim progra-
mima odnosno imaju tehniki karakter. Navedeni sud se u obrazloenju svoje odluke
pozvao na koristan i praktian aspekat poslovnih meto da (postupaka) kao osnovu za
50 PATENT
11.4. Programi raunara
Raunarski program103 nije pronalazak, ve autorsko delo, koje se ti-
ti autorskim pravom. Konvencija o evropskom patentu u lanu 52, stav 3.
iskljuuje raunarski program iz pojma pronalaska, ako se trai patent za
sam program. U evropskoj doktrini preovlauje stanovite da su raunarski
programi autorska dela.104 Stav evropskog patentnog sistema olienog u ne-
makoj sudskoj praksi kae da raunarski program nije nuno usmeren na
svet tehnike (iako se slui tehnikim sredstvom u liku raunara) zato to on
sadri programski algoritam koji reava odreene probleme postavljene kao
logiko-matematiko-organizacione probleme. Reavajui tako defnisane
probleme, strunjak ne koristi samo kompjuter ve i sopstvena intelektualna
sredstva, kao to je logika.105
patentnu zatitu, navodei da svi postupci ukljuujui i poslovne mogu da budu zati-
eni patentom ako ispunjavaju predviene uslove. U poslovnim krugovima istie se i
argument u korist proirenja patentne zatite na po slovne metode (to praktino zna-
i naputanje tehnikog karaktera pronalaska) da se kompanije na Internetu razlikuju
pre svega po poslovnim metodima. Broj patenta kojima se tite pronalasci iz oblasti
fnansija se svake godine udvostruava u SAD, a pored poznatih fnansijskih institucija
meu imenima nosioca patenta nalazimo i Internet kompanije. S obzirom na dolazei
talas poslovnih metoda iz SAD, verovatno da se evropsko patentno pravo nee moi jo
dugo odbraniti od proirivanja patent ne zatite i na poslovne postupke, ali ukoliko se
to desi, trebalo bi razmiljati o roku pravne zatite kraem od roka koju uiva patent.
(prema Besarovi, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 71)
103 Evo kako je Svetska organizacija za intelektualnu svojinu odredila raunarski program:
niz instrukcija koje su, po njihovom fksiranju na neki mainski itljiv materijalni no-
sa, sposobne da na mainu za obradu informacija deluju tako da ona izrazi, izvede ili
postigne odreenu funkciju ili zadatak ili rezultat.
104 Prema lanu 10. TRIPS-a: raunarski programi, bilo u izvornom ili u izvrnom kodu,
tite se kao knjievna dela na osnovu Bernske konvencije o zatiti knjievnih i umet-
nikih dela iz 1971. godine. (engl. Berne Convention for the Protection of Literary and
Artistic Works).
Videti i Direktivu Saveta EU br. 91/250/EEC iz 1991. godine o pravnoj zatiti kompju-
terskih programa. (31991L0250 Council Directive 91/250/EEC of May 1991 on the legal
protection of computer programs)
105 Pitanje tehnikog karaktera raunarskog programa moe se uporediti sa uputstvom
koje sadri program telesnih vebi za mravljenje, s tim to se vebe izvode na odree-
noj gimnastikoj spravi. Iako je gimnastika sprava tehnika stvar, vebe za mravljenje
time ne postaju tehniko uputstvo, jer je veza izmeu tog uputstva i gimnastike sprave
akcidentalna, a ne nuna. (prema: Markovi, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 71)
Ovakav a priori stav evropske prakse da raunarski programi nemaju
tehniki karakter poznaje dva znaajna izuzetka koja omoguuju patenta-
bilnost raunarskih programa. Prvi se odnosi na sluaj kada se programom
reava odreen tehniki problem vezan za funkcionisanje samog raunara.
S obzirom na to da se tehniki problem ne moe reavati netehnikim sred-
stvima, raunarski program postaje tehniko uputstvo. Radi se o operativ-
nim sistemskim programima koji ne samo da upravljaju osnovnim funk-
cijama raunara, ve i optimizuju vrenje tih funkcija, npr. smanjuju vre-
me potrebno za obradu informacija (upravo taj kvalitativni tehniki efekat
presudan je osnov patentabilnosti). Drugi izuzetak odnosi se na sofver za
automatsko upravljanje i regulaciju. Ono to automatskom upravljanju daje
patentabilnu odoru jeste postojanje neposredne uzrone veze (a to znai bez
direktne intervencije oveka i njegovih intelektualnih sposobnosti) izmeu
tehnikih sredstava, koja se koriste u sofveru, i tehnikog efekta, koji ini
reenje tehnikog problema.
Ono oko ega nema dilema jeste to da su raunarski programi pruili
poslovnim metodama nedostajui tehniki karakter, bar u praksi amerikog
zakonodavstva. Razlog zato ameriko i japansko pravo pruaju patentnu
zatitu raunarskim programima nije samo u tome to je patent jai od au-
torskog prava, ve i u ekonomskom aspektu. Neemo pogreiti ako kaemo
da ekonomija (i njene krilatice poput investicionog kapitala, privatne svojine,
profta) u prilinoj meri kreira patentno zakonodavstvo SAD.106
11.5. Prikazivanje informacija
U informacije spadaju ostale intelektualne tvorevine ija je svrha ko-
munikacija ili davanje ljudima odreenih informacija, i koje nemaju uput-
stvo za reavanje praktinih problema. Stoga se niti takva informacija, niti
njeno prikazivanje ne moe uzeti za pronalazak. Meutim, ako prikaz infor-
macija sadri nove tehnike karakteristike, nosa informacija ili postupak ili
aparat za prikazivanje informacija moe sadrati patentibilan predmet. Za
razliku od sadraja informacija, raspored ili nain prikazivanja moe pred-
106 Svakodnevno podnoenje patentnih prijava od strane velikih amerikih kompanija
naziva se strateko pozicioniranje. Inae, zakonodavstvo SAD dozvoljava patentiranje
sofvera, i to od 1952. godine i Dekretom o patentima (Patent Act). Vie o ovome vidi
na veb-stranici Zavoda za patente i igove SAD: www.uspto.gov
52 PATENT
stavljati patentibilnu tehniku karakteristiku.107 Ovu kategoriju prevashod-
no ine odreena autorska dela, koja se, kako smo ve istakli, tite odredba-
ma autorskog i srodnih prava.
12. Ljudsko telo
Ljudsko telo, u bilo kom stadijumu njegovog formiranja i razvoja i
otkrie nekog od njegovih elemenata, ukljuujui i sekvence ili delimine
sekvence gena, ne smatra se pronalaskom.108 Ovakva zakonska odredba u
istom lanu doivljava modifkaciju u smislu da elemenat izolovan iz ljud-
skog tela ili proizveden tehnikim postupkom, ukljuujui i sekvence109 ili
delimine sekvence gena, moe biti patentabilan, ak iako je struktura tog
elementa identina strukturi prirodnog elementa.
Razlog zbog kojeg se jedan takav element ne iskljuuje iz patentibil-
nosti a priori jeste to to on moe biti rezultat tehnikih postupaka koji se
koriste za njegovu identifkaciju, preiavanje i klasifkaciju i za njegovu
proizvodnju van ljudskog organizma, to predstavlja tehnike koje samo ljudi
mogu izvesti, a priroda ne.110
107 Primeri takvih tehnikih karakteristika: telegrafski aparat ili sistem za komunikaci-
je koji koristi odreeni kod za prikaz znakova (impulsno-kodirana modulacija), mer-
ni instrument projektovan tako da proizvodi odreeni oblik grafkog prikaza kojim
se predstavlja izmerena informacija, gramofonska ploa koja sadri brazde odreenog
oblika za pravljenje stereo zapisa.
108 Po lanu 6. Zakona o patentima, koji je usklaen sa Direktivom EU o biotehnolokim
pronalascima. Zbog specifnosti biotehnologije i sociolokih implikacija, zakonodav-
stvo Evropske Unije donelo je razna podzakonska akta koja blie reguliu ovo polje
naunotehnolokog istraivanja. Tako u Direktivi EU 98/44/EC pod nazivom Biote-
hnoloka Patent Direktiva (EU Directive 98/44/EC Biotech Patent Directive) iz 1998.
godine stoji: otkria u vezi sa pojedinim ljudskim, ivotinjskim ili biljnim genima ili
sekvencama gena i njihove funkcije mogu se patentirati; ljudsko telo kao celina u bilo
kojoj fazi nastanka i razvoja ne moe se patentirati, kao ni kloniranje oveka, postupci
koji vode ka ljudskom kloniranju, i korienje embriona u industrijske ili komercijalne
svrhe. (Raievi, V., Spasi, S., Glomazi, R.: Patentno pravo i biotehnologija, ili ko e
prvi patentirati ljudski ivot?, u publikaciji Pedagoka stvarnost, br.56, Novi Sad 2010,
str. 371)
109 Od latinskog sequi slediti, pratiti, ono to dolazi posle ega.
110 Prema Direktivi EU br. 98/44/EZ o pravnoj zatiti pronalazaka iz oblasti
biotehnologije.
LJUDSKO TELO 53
Time je na neki nain uinjen ustupak farmaceutskoj industriji, ime
patentno pravo dri korak sa razvojem na polju istraivanja i pronalaenja
lekova za razne bolesti, sposobne da desetkuju oveanstvo. Naime, znaajan
broj lekova spravljen je od elemenata koji su izolovani iz ljudskog tela. Ele-
menat je mogue proizvesti i tehnikim postupkom identifkacije, purifka-
cije, klasifkacije i reprodukovanja izvan ljudskog tela. Smatra se da je takav
humani bioloki materijal, izolovan, purifkovan i pripremljen za tehniku
primenu, razliit od humanog biolokog materijala u stanju u kojem se nala-
zi u svojoj prirodnoj sredini.111
Zakonsku formulaciju da se iz zatite iskljuuju predmeti ili aktivnosti
samo u meri u kojoj se prijava patenta odnosi na taj predmet ili aktivnost
kao takve, trebalo bi razumeti tako da je eventualna kombinacija patenta-
bilnih i nepatentabilnih elemenata potencijalno patentabilna. Na primer,
otkrie X-zraka nije patentabilno. Meutim, njihovo korienje u odreene
svrhe ili konstrukcija ureaja za njihovu proizvodnju moe biti patentabil-
na. Isto bi vailo i za pronalazak zasnovan na matematikoj formuli (koja
kao takva nije predmet prava na patent) ako on dovodi do reenja tehnikog
problema.112
111 U poslednjih nekoliko godina, istraivai sve uspenije razumevaju funkcionisanja
ljudskog tela i imunog sistema. Biotehnologija je ve obezbedila spasilake lekove kao
to su insulin, i eritropoetin, herceptin, a izgledi da se pronau i lekovi za trenutno
neizleive bolesti prilino su ostvarivi. Revoluciju u terapijskom inenjeringu doneo je
pronalazak matinih elija srpskog doktora i genetiara Miodraga Stojkovia. One su
osnovne elije koje se tokom razvoja embriona razvijaju u sve vrste elija, kao to su
elije sranog miia, crvena krvna zrnca ili elije koe. U kasnijoj fazi ivota, ove elije
popravljaju oteena tkiva. Meutim, s vremenom, elije iz naeg tela gube vitalnost i
dejstvo im je slabije jer stare zajedno sa nama. Biotehnologija je ovde pronala strate-
ko mesto formiranjem banki matinih elija, ime je omogueno njihovo zamrzavanje
i upotreba po potrebi (za leenje poremeaja krvi, metabolizma, imuniteta itd). Kako
farmaceuti tvrde, matine elije mogu leiti 75 tekih i donedavno neizleivih bolesti,
kao to su maligna oboljenja i uroene bolesti. Nee zvuati nimalo senzacionalistiki
ako ovo otkrie proglasimo za senzacionalistiko.
Vie o ovome vidi u naslovu Patentiranje biotehnolokih pronalazaka, na kraju
poglavlja.
112 Fier, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad 2007, str. 44.
54 PATENT
13. Izuzeci od patentabilnosti
Iz patentnopravne zatite su izuzeti113:
1) pronalasci ija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom po-
retku ili moralu
2) pronalasci koji se odnose na hirurke ili dijagnostike postupke ili
postupke leenja
3) biljna sorta ili ivotinjska rasa ili bitno bioloki postupak za dobija-
nje biljke ili ivotinje.
13.1. Pronalasci ija bi komercijalna upotreba bila
protivna javnom poretku ili moralu
Ovu u uporednom pravu opteprihvaenu odredbu, valjalo bi razume-
ti na sledei nain: ono to vrea javni poredak ili moral jeste komercijalna
upotreba pronalaska, a ne sam pronalazak. To znai da se za pronalazak, ija
je komercijalna upotreba zabranjena, moe stei patent. Ovakvo restriktivno
tumaenje podrazumeva da to to se pronalazak u nedostatku zakonske za-
brane patentiranja moe upotrebiti u nedozvoljene svrhe ne moe biti osnov
za odbijanje patentne zatite. To je zbog toga to se pronalazak moe upotre-
biti kako na dozvoljen, tako i na nedozvoljen nain (npr. oruje, otrov, postu-
pak otvaranja zakljuanih sefova). Zabrani podleu samo ovi drugi. Pitanje
kojem se patentno pravo ne bavi jeste da li bi proizvodnja ili promet takvog
proizvoda uopte ugledali svetlost dana.114
U pronalaske ija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom po-
retku ili moralu naroito spadaju:
114 Ako se pronalaskom za koji se trai zatita patentom defnie maina za umnoavanje
ije karakteristike obezbeuju bolju preciznost reprodukcije, a otelovljenje tog aparata
moe sadrati dodatne karakteristike (za koje se ne trai zatita, ali su za strunjaka
oigledne) ija je jedina svrha da se omogui da maina takoe reprodukuje sigurnosne
niti u novanicama, koje su neverovatno sline sigurnosnim nitima u pravim novani-
cama, aparat za koji se trai zatita patentom bi obuhvatao aparat za proizvodnju fal-
sifkovanog novca, to bi moglo da se podvede pod ovu zakonsku odredbu. Meutim,
nema razloga da se maina za umnoavanje, onakva za kakvu se trai zatita patentom,
izuzme od patentibilnosti, poto bi njena poboljana svojstva mogla biti koriena za
mnoge prihvatljive svrhe.
IZUZECI OD PATENTABILNOSTI 55
1) postupak kloniranja ljudskih bia
2) postupak za promenu genetskog identiteta germitivnih elija ljud-
skih bia
3) korienje ljudskog embriona u industrijske ili komercijalne svrhe
4) postupak izmene genetskog identiteta ivotinja, ako je verovatno da
ti postupci izazivaju patnju ivotinja, bez postizanja znaajne medi-
cinske koristi za oveka ili ivotinju, kao i ivotinje koje su rezultat
takvih postupaka.115
Zakonska regulativa Evropske unije o kloniranju i eksperimentisanju
na matinim elijama u svim svojim zakonima, konvencijama i odlukama
njenih posebnih tela strogo zabranjuje bilo kakvo eksperimentisanje sa ljud-
skim embrionima. Tako Rezolucija o kloniranju ljudi, usvojena 1998. godine
u Evropskom parlamentu, u preambuli C kae: Kloniranje ljudskih bia, bez
obzira na to da li se sprovodi na eksperimentalnim osnovama, u kontekstu
leenja neplodnosti, preimplantacione dijagnostike, u svrhu transplantacije
tkiva, ili iz bilo kog drugog razloga, smatra se neetikim, moralno odvrat-
nim, u suprotnosti sa potovanjem linosti i kao teko naruavanje funda-
mentalnih ljudskih prava, te zbog toga ne moe ni pod kojim uslovima biti
opravdano niti prihvaeno. U taki 1. ove Rezolucije pie da svaka individua
ima pravo na sopstveni genetski identitet, te da stoga kloniranje ljudi mora
biti zabranjeno. Ovim se direktno osuuje i zabranjuje korienje ljudskih
embriona u svrhu leenja neplodnosti ili transplantacije tkiva, a to su upravo
dve osnovne delatnosti genetikog inenjeringa.116
115 U lanu 27. TRIPS-a stoji: lanice mogu iskljuiti iz patentabilnosti pronalaske ije bi
spreavanje komercijalne eksploatacije na njihovoj teritoriji bilo neophodno da bi se za-
titio javni red i moral, ukljuujui zatitu ivota ili zdravlja ljudi, ivotinja ili biljaka,
ili da bi se izbeglo ozbiljno naruavanje ivotne sredine; ovo pod uslovom da se isklju-
enje ne sprovodi samo zato to je eksploatacija zabranjena nacionalnim zakonom. la-
nice takoe mogu iskljuiti iz patentabilnosti: a) dijagnostike, terapeutske i hirurke
metode leenja ljudi ili ivotinja, b) biljke i ivotinje, osim mikroorganizama, i sutin-
ski bioloke postupke za proizvodnju biljaka ili ivotinja, osim nebiolokih i mikrobio-
lokih postupaka.
116 Raievi, V., Spasi, S., Glomazi, R.: Patentno pravo i biotehnologija, ili ko e prvi pa-
tentirati ljudski ivot?, u publikaciji Pedagoka stvarnost, br.56, Novi Sad 2010, str.
379.
56 PATENT
13.2. Pronalasci koji se odnose na hirurke ili dijagnostike
postupke ili postupke leenja koji se primenjuju
neposredno na ljudskom ili ivotinjskom telu,
osim proizvoda, odnosno supstanci i kompozicija
koje se primenjuju u tom postupku117
S obzirom na to da su iz patentabilnosti iskljueni pronalasci koji se
neposredno primenjuju na ivom telu oveka ili ivotinje, oni koji se prime-
njuju na delovima odvojenim od oveka ili ivotinje, kao to su krv, kost, or-
gan, uzorak za biopsiju, mogu biti patentabilni. Analiza izvaene ljudske krvi
i vrenje istraivanja na njoj moe biti patentibilno, dok se ispitivanje krvi
koja se putem dijalize vraa u ovekov organizam ne moe patentirati. Hirur-
ki postupak ne ograniava se samo na klasian nain rada pomou skalpe-
la, ve i na najmodernije metode, poput traheoskopije, kateterizacije, prime-
ne vantelesnog krvotoka. Ne smatra se hirurkim postupkom npr. zakivanje
potkovica kopitarima, skidanje sloja koe sa pete, depilacija, seenje noktiju.
Trebalo bi razlikovati postupak leenja, koji se uvek odnosi na odreenu bo-
lest, od postupka za ishranu, dezinfekciju, higijenu, kozmetiku, ublaavanje
i otklanjanje tegoba itd. Iz patentne zatite nisu iskljueni postupci npr. za-
tezanja stare koe, farbanje kose, utvrivanje i spreavanje zaea, ubrzanje
rasta kod ivotinja, vetako oploenje, spreavanje hrkanja. Najzad, isklju-
enost postupka leenja ili dijagnostikovanja ne odnosi se na proizvod koji se
koristi u tim postupcima (npr. proteze, medicinska pomagala, EKG-aparati,
117 Vievekovnom antropocentrinom stavu oveka prema celokupnoj prirodi koja ga
okruuje, pa time i prema ivotinjama, proizailom iz jevrejsko-hrianske religije da
je Bog stvorio oveka kao krunu zemaljskog ivota, a podupretom Pavlovim poklicima
u Prvom korintskom pismu Sve to se prodaje na pijaci mesa jedite i ne istraujte da
ne biste opteretili savest, dodatni vetar u lea dao je francuski matematiar i flozof
Dekart, svojim uvenim cogito ergo sum. Duh se reducira na mozak oveka, a ostatak
sveta je mrtva materija. Po njemu, ivotinja nije nita drugo do automat koga on upore-
uje sa asovnikom od tokia i opruga. Borci za prava ivotinja zahvaljuju se Dejvidu
Hjumu, engleskom flozofskom empiriaru, koji je prvi javno govorio da i ivotinje ose-
aju gotovo sve emocije kao i ovek, te su interesi ivotinja sami po sebi vredni zatite.
(Raievi, V., Spasi, S., Glomazi, R.: Patentno pravo i biotehnologija, ili ko e prvi
patentirati ljudski ivot?, u publikaciji Pedagoka stvarnost, br. 56, Novi Sad 2010, str.
373).
IZUZECI OD PATENTABILNOSTI 57
pejsmejker, lekovi), ime je implicitno potvrena patentabilnost pronalazaka
lekova.118
13.3. Biljna sorta ili ivotinjska rasa ili bitno bioloki
postupak119 za dobijanje biljke ili ivotinje, osim:
1) biotehnolokog postupka koji se odnosi na biljku ili ivotinju, ako
tehnika izvodljivost pronalaska nije ograniena na odreenu biljnu
sortu ili ivotinjsku rasu;
2) mikrobiolokog ili drugog tehnikog postupka ili proizvoda dobije-
nog tim postupkom.120
118 Za pronalazak leka karakteristino je da se on privredno iskoriava u formi proizvoda
koji se sastoji od odreene supstance i koji se u odreenom pakovanju sa odreenim
uputstvom za upotrebu puta u promet od strane proizvoaa. injenica da pri po-
misli na lek prvo pomislimo na njegovu pojavnu formu, zavodi nas da stavimo znak
jednakosti izmeu onog to taj proizvod u fzikom i hemijskom smislu jeste i onog
emu slui. Ta konfuzija stvari i njene svrhe, izvor je velikih nesporazuma u patentnom
pravu. Da bismo jedan proizvod mogli smatrati lekom, nephodno je da znamo da on,
kad se primeni na ljudski ili ivotinjski organizam, ima tehniki efekat koji se medi-
cinski smatra leenjem. Znai, lek je samo onaj proizvod koji se primenjuje i kada se
primenjuje za leenje ljudi ili ivotinja. Kada se taj isti proizvod primeni u neku drugu
svrhu, vie o njemu ne govorimo kao o leku. Iz ove nesporne injenice zakljuujemo da
u osnovi prirode pronalaska leka stoji njegova primena za leenje. (smatra Markovi, S.:
Patentno pravo, Beograd 1997, str. 186 i fusnota br. 66).
Vidi: Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima (Slubeni glasnik RS, br. 30/10).
Takoe, vidi veb-stranicu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije: www.alims.
gov.rs
119 Postupak proizvodnje biljaka ili ivotinja je bitno bioloki postupak ako se u celo-
sti sastoji iz prirodnih postupaka kao to su ukrtanje ili selekcija. Primer: postupak
ukrtanja, meusobnog ukrtanja (inter-breeding), ili selektivnog ukrtanja, na primer,
konja, kojim je obuhvaena samo selekcija radi priploda i uzgoja ivotinja odreenih
karakteristika, bio bi bitno bioloki, te, stoga, ne bi bio patentibilan. S druge strane,
postupak za tretiranje biljke ili ivotinje radi poboljanja njenih osobina ili prinosa ili
da bi se pospeio ili suzbio njen rast, ne bi bio bitno bioloki, poto je sutina ovog pro-
nalaska tehnika, iako je u njemu sadran bioloki postupak. Primer: metod orezivanja
drveta ili tretiranje zemljita tehnikim sredstvima radi suzbijanja ili poboljanja rasta
biljaka ne bi bio izuzet od patentibilnosti.
120 Kompanije koje se bave transgenetskim ispitivanjem na ivotinjama i biljkama tvrde da
je patentna zatita od prevashodnog znaaja jer stimulie izuzetno skupa istraivanja,
obezbeujui im monopolska patentna prava nad postignutim rezultati ma. Patent za
ivotinje obuhvata ivotinje sa posebnim nizovima gena, kakvi ne po stoje u prirodi,
58 PATENT
14. Postupak za priznanje prava na patent
Postupak za priznanje prava na patent je upravni postupak121 koji se
pokree i vodi pred nadlenim organom za poslove u vezi sa zatitom pro-
nalazaka, a to je Zavod za intelektualnu svojinu. Valja znati da je postupak
za priznanje prava na patent po pravilu dugotrajan, formalan, zahtevan i
skup.122
14.1. Pokretanje postupka
Postupak za sticanje prava inicijalno se pokree podnoenjem pisme-
ne prijave Zavodu za intelektualnu svojinu. Za svaki pronalazak podnosi se,
po pravilu, posebna prijava za priznanje patenta. Jednom prijavom moe se
traiti priznanje patenta za vie pronalazaka samo ako su ti pronalasci me-
usobno povezani tako da ostvaruju jedinstvenu pronalazaku zamisao.123
Podnosilac prijave moe biti svako zainteresovano fziko ili pravno
lice, do mae ili strano. Domae fziko i pravno lice ne moe da trai zatitu
pronalaska u inostranstvu pre nego to podnese prijavu Zavodu i to tek po
proteku roka od tri meseca od dana podnoenja prijave. Ukoliko je vie lica
radilo na stvaranju jednog pronalaska, oni zajedniki podnose prijavu. Zani-
mljivo je da Zavod ne proverava da li podnosilac prijave ima pravo na zati-
tu. Na zakonodavac je poao od oborive pravne pretpostavke da je podnosi-
lac prijave pronalaza, odnosno supronalaza, tj. da ima pravo na zatitu.124
i koji tim ivotinjama daju posebne karakteristike. U farmaceutskoj industriji koriste
se ivotinje dobijene genetskim inenjeringom u proizvodnji lekova (hormon ljudskog
rasta, insulin), pa je zainteresovanost ovih kompanija za dobijanje patenta za ivotinje
izmenjene genetskim inenjeringom veliko. (navedeno prema Besarovi, V.: Intelektu-
alna svojina, Beograd 2005, str. 70)
121 Upravni postupak detaljno ureuje Zakon o optem upravnom postupku, dok upravne
sporove regulie Zakon o upravnim sporovima. Poto sadri posebne odredbe u vezi sa
upravnim postupcima koji se odvijaju pred Zavodom, Zakon o patentima je i materijal-
ni i procesni zakon.
122 Pronalaza moe (iako se to veoma retko deava) odluiti da svoj pronalazak otkrije
javnosti (to se zove odbrambeno obelodanjivanje) i tako mu obezbedi mesto u jav-
nom dometu, spreivi sva druga lica da bilo kada i bilo gde prijave taj pronalazak.
123 Jedinstvo pronalaska predvieno je lanom 22. Zakona o patentima.
124 Svojstvo pronalazaa se pretpostavlja i u pravima drugih evropskih zemalja. U an-
glosaksonskom pravu, podnosilac prijave ak garantuje da je on i pronalaza. U su-
protnom, on ne moe da podnese prijavu za priznanje prava. Ovde se dakle radi o
POSTUPAK ZA PRIZNANJE PRAVA NA PATENT 59
Tokom postupka za zatitu pronala ska nadleni organ nee dozvoliti
bilo kom licu ili organu uvid u prijavu pre njene objave, izuzev na zahtev
podnosioca prijave ili uz njegovo ovlaenje (tajnost patentne prijave kao na-
elo patentnog prava).
Prijava koja se podnosi Zavodu moe se podneti faksom s tim da u
roku od mesec dana stigne u uobiajenoj pismenoj formi. Prijava moe biti i
na stranom jeziku, s tim to podnosilac mora u roku od dva meseca da do-
stavi prevod Zavodu na srpski jezik. Prijavu, koja ima pravnu prirodu akta u
upravnom postupku, podnosi fziko ili pravno lice, koje inom podnoenje
prijave stie pravo prvenstva i pravo da se ipunjenost uslova ceni prema da-
tumu podnoenja prijave.
14.2. Sadrina prijave za priznanje patenta
Prijava za priznanje patenta mora da sadri:
1) zahtev za priznanje patenta
2) opis pronalaska
3) jedan ili vie zahteva za zatitu pronalaska patentnom
4) nacrt na koji se pozivaju opis i zahtevi, u odgovarajuem sluaju
5) apstrakt.
14.2.1. Zahtev za priznanje patenta
Zahtev za priznanje patenta sadri izriito naznaenje da se trai pri-
znanje patenta, podatke o podnosiocu prijave, podatke o pronalazau, od-
nosno napomenu o izjavi da pronalaza ne eli da bude naveden u prijavi, i
naziv pronalaska koji odraava njegovu sutinu.125
U sluaju da pronalaza ne eli da njegovo ime bude naznaeno, pod-
nosilac prijave duan je da u roku od tri meseca od podnoenja prijave do-
stavi izjavu o tome. Ukoliko podnosilac prijave nije pronalaza ili nije jedini
pronalaza, duan je da u prijavi navede imena svih pronalazaa i da u roku
od tri meseca od dana podnoenja prijave podnese izjavu o osnovu sticanja
zakonskoj neoborivoj pretpostavci u korist pronalazaa. Iz tog razloga, podnosioci pri-
jave u Velikoj Britaniji i SAD mogu da budu samo fzika lica pronalazai ili autori
koji, po dobijanju prava, ugovorom o cesiji prenose svoje pravo na druga pravna ili f-
zika lica.
60 PATENT
prava na podnoenje prijave. U takvoj pismenoj izjavi o pravnom osnovu sti-
canja prava na podnoenje prijave, nije dovoljno samo navesti vrstu pravnog
osnova ve i blie podatke (npr. presuda koji sud je doneo, poslovni broj i
datum, stranke i slino, ugovor kad je zakljuen, gde, izmeu koga i slino,
ostavinsko-nasledno reenje suda itd).
Naziv pronalaska trebalo bi da jasno i saeto izraava tehniku sutinu
pronalaska. Naziv ne sme sadrati komercijalne nazive, igove, imena, ifre
ili skraenice koje se uobiajeno koriste za pojedine proizvode i slino. Ispi-
tiva bi mogao da pregleda naziv u svetlu svog tumaenja opisa pronalaska i
patentnih zahteva ukljuujui i odgovarajue izmene i dopune. Naziv moe
biti izmenjen i za vreme sutinskog ispitivanja, tj. prilikom pripreme teksta
priznatog patenta.
14.2.2. Opis pronalaska
Opis pronalaska mora biti potpun i jasan jer je njegova funkcija da
struna javnost bude obavetena o nastalom pronalasku i da prepozna dru-
tveni kontekst u kojem se pronalazak pojavljuje. Pronalazak mora biti tako
opisan da ga strunjak iz odgovarajue oblasti moe izvesti.126 Drugim re-
ima, pronalazak mora biti opisan u kontrastu prema stanju tehnike koje je
prijaviocu poznato, tako da se odmah mogu uoiti novine i prednosti prona-
laska u odnosu na stanje tehnike. Ako to nije oigledno iz tehnikog opisa
pronalaska, prijavilac mora da naznai i koja se drutvena potreba zadovolja-
va predmetnim pronalaskom, tj. koja je njegova svrha.127
126 Ako se pronalazak odnosi na iv bioloki materijal koji se ne moe opisati na nain
predvien Zakonom, onda e se smatrati da je taj uslov zadovoljen deponovanjem tog
ivog, reproducibilnog materijala u ovlaenu ustanovu u kojoj e se on uvati i odr-
avati i biti na raspolaganju zainteresovanim strunjacima. Kako je Srbija ratifkovala
Budimpetanski sporazum o deponovanju mikroorganizama za potrebe postupka pa-
tentiranja, to e se u naoj zemlji priznavati depoziti izvreni ne samo kod nas ve i u
drugim zemljama.
127 Pre skoro sedam decenija, tada poznata svetska glumica Hedy Lamarr i njen saradnik
Goerge Antheil dobili su od amerikog Patentnog zavoda patent za ureaj za radijsko
navoenje torpeda koji bi koristio danas aktuelnu tehniku preskauih frekvencija za
radijsko navoenje torpeda koje bi bilo teko otkriti, ali i ometati radijske signale. Mo-
da nazajnimljivije od svega jeste to da je pored Lamarrove, glumice, koautor paten-
ta, Antheil po zanimanju bio koncertni pijanist. Sama ideja uopte nije bila besmi-
slena, samo je bila daleko ispred svog vremena. Patent nije iskorien tokom Drugog
svetskog rata, a tek je 1962, tri godine nakon isteka patenta, tokom Kubanske krize,
Opis pronalaska sadri sledee delove:
1) naziv pronalaska, koji mora da bude isti kao u zahtevu za priznanje
patenta
2) oblast tehnike na koju se pronalazak odnosi, uz navoenje oznake
po Meunarodnoj klasifkaciji patenata, ako je podnosiocu prijave
poznata
3) defnisani problem za ije se tehniko reenje trai zatita patentom
4) stanje tehnike (prikaz i analiza poznatih reenja defnisanog pro-
blema), izloeno u obimu u kome je podnosiocu prijave poznato, a
koje je neophodno za razumevanje pronalaska i ispitivanje prijave,
uz navoenje patentnih dokumenata i drugih izvora koji se odnose
na opisano stanje tehnike
5) izlaganje sutine pronalaska tako da se tehniki problem i njegovo
reenje mogu razumeti, kao i navoenje novosti pronalaska u odno-
su na stanje tehnike
6) kratak opis slika nacrta, ako ih ima
7) detaljan opis najmanje jednog od naina ostvarivanja pronalaska,
uz navoenje primera izvoenja i sa pozivom na nacrt, ako postoji
8) nain industrijske ili druge primene pronalaska ako nije oigledan
iz opisa pronalaska ili iz prirode pronalaska.128
Jo jednom valja naglasiti da komercijalna upotreba pronalaska nije re-
levantna za otkrivanje pronalaska, pa o njoj ni be trebalo pisati u bilo kom
dokumentu koji se predaje nadlenom organu za ispitivanje uslova priznanja
prava na patent ili mali patent.
amerika mornarica napravila prvi torpedo koji koristi ovu tehniku navoenja. Kada
je svoj izum pokuao objasniti amerikim mornarikim glaveinama, George Antheil
je pokuao da kao analogiju, koristi primer iz konstrukcije koncertnog klavira. Odmah
je shvatio da je to bila greka. Moj boe, mogao sam ih uti kako meusobno govore:
Morali bismo ugurati itav klavir u torpedo! Ideja je tada odbaena jer se mornarici
inilo da bi takav ureaj bio previe kabast da stane u torpedo (analogija sa klavirom
stvarno nije bila dobra), a tek 20 godina kasnije postalo je jasno da su glumica i pijanist
znali o emu govore. (Baltezarevi, V.: Pravo i intelekt, Beograd 2009, str. 86)
128 lan 5. Uredbe o postupku za pravnu zatitu pronalazaka (Slubeni list SCG, br. 62/04)
62 PATENT
14.2.3. Patentni zahtevi
Patentni zahtev, koga poznaju gotovo sva savremena nacionalna zako-
nodavstva, nastao je u amerikom pravu tokom 19. veka. Patent deluje samo
prema pronalasku koji je defnisan u patentnom zahtevu. Takva defnicija je
zakonska pretpostavka za sticanje zatite, tim pre to za odreivanje obima
zatite nije odluujue ta je pronalaza pronaao ve ta je traio da se zati-
ti. Interesantno je vienje veze izmeu titulara patenta i drutva iz diskusije
povodom donoenja vajcarskog Zakona o patentima 1907. godine: Od lica
koje trai patent, ne zahteva se mnogo, ako ono na obavezujui nain, jasno
i odreeno kae u emu vidi bit pronalaska. U tome se sastoji prirodna proti-
vusluga drutvu koje mu dodeljivanjem patenta garantuje iskljuivo pravo na
pronalasku.129
Znai, pored toga to verbalno defnie pronalazak za koji se trai za-
tita (patentni zahtev je defnicija pronalaska), odreuje granice njegove pa-
tentnopravne zatite, patentni zahtev predstavlja i neposrednu informaciju
druvu o pronalasku. Patentni zahtev sastoji se od preambule u kojoj se na-
vode predmet pronalaska i bitne tehnike karakteristike, naznaeni deo sa
poetnim izrazom naznaen time i tehnikim svojstvima ija se zatita
trai. Takorei, on rekonstruie strukturno-funkcionalne i tehnike karak-
teristike pronalaska.
Vano je voditi rauna o tome da patentni zahtev i opis pronalaska
budu meusobno usklaeni, i da sadre iste termine, mere i merne jedinice,
zato to se opis i nacrt pronalaska koriste za tumaenje patentnih zahteva.
Zahtev mora biti precizno, koncizno i jasno odreen, kako bi iskljuio neta-
na tumaenja, iz kog razloga se ne smeju upotrebljavati izrazi koji imaju dva
ili vie znaenja.130
To znai da se prilikom formulisanja patentnog zahteva moraju, u
osnovi, primenjivati formalno-logika pravila defnisanja pojmova, odnosno
tzv. genusni metod.131 On poiva na dve injenice: prva, da se jedan pojam
moe defnisati samo uz pmo drugih pojmova; drugi, pojmovi se, s obzi-
rom na stepen njihove apstrakcije, nalaze u meusobnom hijerarhijskom
odnosu. Struktura ovakve defnicije podrazumeva postojanje dva elementa:
129 Vlakovi, B.: Sadrina i povreda patenta, Kragujevac 1999, str. 77.
130 Takoe, pogreno je koristiti neke opisne izraze umesto preciznih pojmova, npr. ume-
sto rei toplo mora se navesti tana temperatura.
131 Prema Markovi, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 168.
najblii rodni pojam (genus proximum) sa kojim se znaenjski izjednaava
pojam koji je predmet defnisanja u patentnom zahtevu, i specifna razlika
(diferentia specifca) po kojoj se pojam koji je predmet defnisanja u zahtevu
razlikuje od najblieg rodnog pojma.
Apstraktnoj defniciji pronalaska doprinosi razvoj naunih saznanja i
zakonitosti, koje omoguavaju saznanje unutranjih veza izmeu koncepta
pronalaska i oekivanih rezultata, iako pronalaza nema za cilj upoznavanje
naunih zakonitosti koje ine osnovu pronalaska, zbog toga to je njegova
delatnost stvaralaka, a ne spoznajna.132
Imajui u vidu da patentni zahtev odreuje obim patentne zatite pro-
nalaska, logino je da e prijavilac teiti da zahtev formulie na to apstrak-
tniji nain, kako bi njime obuhvatio to vei broj razliitih materijalnih kon-
kretizacija svog pronalaska. Toj tenji patentno pravo suprotstavlja tri bitna
ogranienja: neophodnost da patentni zahtev bude podran u opisu pronala-
ska, zatim materijalne uslove za patentiranje pronalaska i zabranu patentira-
nja naunih otkria i teorija.
Patentni zahtev formulie se u jednoj reenici i, po pravilu, sadri:
1) uvodni deo, u kome se navodi naziv pronalaska, a zatim one teh-
nike karakteristike koje u meusobnoj kombinaciji pripadaju pret-
hodnom stanju tehnike, a koje su neophodne za defnisanje karak-
teristika pronalaska za koje se zahteva zatita
2) karakteristini deo zahteva, kome prethodi izraz naznaen time, u
kome se navode nove tehnike karakteristike pronalaska za koje se
u meusobnoj kombinaciji ili u kombinaciji s tehnikim karakteri-
stikama stanja tehnike zahteva zatita patentom.
Tipologija patentnih zahteva prema kategoriji pronalaska: U zavisnosti
od toga koji se pronalazak defnie u patentnom zahtevu, patentni zahtevi
se dele na one za pronalazak proizvoda, one za pronalazak postupka, one za
pronalazak primene, i one za pronalazak leka.133
132 Poluga je dugo bila upotrebljivana, a da se nije znalo za princip fzike na kojem se za-
sniva njeno delovanje; voda je dugo vremena podizana pumpama, a da nije se nije zna-
lo za Torielijev princip na kojem se zasniva ta pojava. (prema Vlakovi, B.: Sadrina i
povreda patenta, Kragujevac 1999, str. 74)
133 Potencijal uspavanog trita za nove lekove doveo je kompaniju Pfzer do preuzimanju
licence od hrvatske kompanije Pliva koja je bila vlasnik patenta na azitromicin. Najdel
Kigan, analitiar Daiwa instituta za evropska istraivanja u Londonu, procenio je da su
64 PATENT
14.2.4. Nacrt
Nacrt je skup svih slika. Slika se po pravilu daje u formi tehnikog cr-
tea, osim kada je drugi nain neophodan za prikazivanje pronalaska (na
primer: fotografje metalografskih struktura, mikrofotografje tkiva i elija i
drugo). Nacrt se prilae na posebnim listovima. Slike se izrauju prema pra-
vilima tehnikog crtanja, u ortogonalnoj projekciji s potrebnim brojem pre-
seka, a ako je to neophodno u aksonometriji, izometriji i sl. Slike mogu da
se izrade i u vidu ema, uz korienje simbola standardizovanih za odgovara-
juu oblast tehnike. Grafkoni, algoritmi i dijagrami smatraju se slikama.134
14.2.5. Apstrakt
Apstrakt je kratak sadraj sutine pronalaska i slui iskljuivo za teh-
niko informisanje. Praksa nas opominje da apstrakt, zbog zahteva saetosti,
ne bi trebalo da sadri vie od 150 rei. Apstrakt ne sme sadrati navode
u vezi sa proizvoljnim svojstvima i vrednostima pronalaska, kao ni navo-
de u vezi sa teorijskim mogunostima primene. Inae, apstrakt je potpu-
no irelevantan za pitanja sadrine i obima patentne zatite, kao i za pitanje
naknade od prodaje konanog proizvoda i zarada od prodaje neupakovanog azitromi-
cina kompaniji Pfzer iznosila vie od 75% operativne dobiti Plive u 1999.godini. Pli-
vu, najunosniju kompaniju u Hrvatskoj i najveu farmaceutsku kompaniju u Srednjoj
Evropi, sada smatraju prvom centralno-evropskom u kui izrasloj multinacionalnom
kompanijom. Nekada je bila entitet koji se borio za opstanak. Sve se to izmenilo na-
kon otkria azitromicina. Pliva je prijavu za ovaj pronalazak, iji su pronalazai Slo-
bodan oki i Gabrijela Kobrehel, podnela 1981. godine Saveznom zavodu za patente
SFRJ. Danas je azitromicin najprodavaniji antibiotik u svetu. Licenca za lek ustupljena
je kompaniji Pfzer, koja ga prodaje kao zithromax. Prodaja zithromaxa u 1998. godini
premaila je milijardu dolara. Velika zarada koju je ostvarila nakon dogovora o licenci
omoguila je Plivi brzo irenje u Hrvatskoj, Poljskoj i Rusiji. Zadivljujue je da se sve
dogodilo samo zato to su naunici kompanije Pfzer 1981. godine sluajno naili na
Plivin patent dok su pretraivali patentnu dokumentaciju USPTO (Zavod za patente i
igove Sjedinjenih Amerikih Drava). (Idris, K: Intelektualna svojina, mono sredstvo
ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 75)
134 Jedino pitanje koje moe izazvati tekoe jeste to, da li je tekstualna sadrina nacrta
apsolutno neophodna. Kada se radi o emama kola, sa praktinog stanovita, moe se
se smatrati da su blok dijagrami i algoritmi, kao i pojmovi prihvaeni za oznaavanje
funkcionalnih celina kompleksnih sistema (na primer magnetna memorija, integra-
tor brzine), neophodni, ako pomau da se ema brzo i jasno shvati. (Iz Metodologije
Zavoda za postupanje u oblasti reera i ispitivanja prijava patenata, videti na: http://
www.zis.gov.rs/sr/patenti/patenti_propisi.html)
ispunjenosti uslova dovoljne opisanosti pronalaska. Ali, on ima vanu ulogu
kao instrument za reer u datoj tehnikoj oblasti.
Na kraju, da zakljuimo, prijava ne sme da sadri:
1) navode ili slike protivne zakonu ili moralu
2) navode koji omalovaavaju proizvode ili postupke bilo kog treeg
lica ili kvalitet i znaaj prijave ili patenta, odnosno malog patenta
tog lica. Poreenje sa stanjem tehnike, samo po sebi, ne smatra se
omalovaavanjem.
3) navode koji oigledno nisu ni znaajni ni potrebni.
Ako se neto od ovoga, ipak, nae u prijavi, Zavod e to prilikom
objavljivanja izostaviti.135
14.3. Podela prijave patenta
Ako se jedna prijava kojoj je priznat datum podnoenja odnosi na vie
pronalazaka koji nisu meusobno povezani istom pronalazakom idejom,
podnosilac prijave moe sam ili na zahtev Zavoda da iz te prijave (prvobitna
prijava) izdvoji jedan ili vie pronalazaka i da za svaki od njih podnese iz-
dvojenu prijavu (da podeli prvobitnu na dve ili vie samostalnih prijava). Po-
dela prijava dozvoljena je do donoenja reenja po prijavi patenta. Izdvojena
prijava moe imati za predmet samo ono to je sadrano u prvobitnoj prijavi
i zadrava datum podnoenja prvobitne prijave i, ako ima osnova, uiva pra-
vo prvenstva te prijave.136
135 Prema lanu 12. Uredbe o postupku za pravnu zatitu pronalazaka.
136 U patentnom pravu SAD postoji sistem privremene prijave. To znai da podnosilac
moe da podnese prijavu sa pojednostavljenim formalno stima (bez patentnog zahteva)
i ukoliko u roku od godinu dana od podnoenja te prijave dopuni prijavu, kao datum
prvenstva uzee se datum podnoenja privremene prijave. Rok pravne zatite patenta
koji traje 20 godina e se, meutim, raunati od datuma podnoenja dopunjene prijave.
To znai da podnoenjem privremene prijave, podnosilac obezbeuje sebi prioritet u
odnosu na druge prijavioce za isti pronalazak (i to na osnovu konvencijskog prioriteta)
ali ne skrauje period zatite. Pored toga, za godinu dana od podnoenja privremene
do podnoenja dopunjene prijave, prijavilac ima vremena da proceni da li se prijavljeni
pronalazak komercijalno isplati tj. da li da se izloi velikim trokovima koja zahteva
dopunjena prijava, s obzirom da uiva zatitu od podnoenja privremene prijave, pri-
javilac svoje proizvode iznosi slobodno na trite od tog trenutka.
66 PATENT
14.3.1. Dopunska prijava
Dopunska prijava podnosi se u sluaju da podnosilac prijave ili nosilac
patenta dopuni ili usavri pronalazak koji je predmet osnovne prijave. Na
osnovu dopunske prijave moe se stei dopunski (zavisni) patent, i to tek na-
kon i ako se prizna osnovni (nezavisan) patent. Rok za podnoenje dopunske
prijave ne postoji, ali rok za podnoenje zahteva da dopunski patent postane
osnovni iznosi tri meseca od datuma prestanka vaenja osnovnog patenta ili
od pravosnanosti reenje kojim je poniteno priznanje osnovnog patenta.
Odricanjem od osnovne prijave patenta obustavlja se i postupak po dopun-
skoj prijavi.
14.3.2. Izmene prijave u toku postupka
Eventualne izmene prijave u toku postupka mogue su jedino ako se
njima ne proiruje predmet zatite, tj. ako one ne zadiru u ukupan tehniki
informacioni sadraj prijave. To znai da nije dozvoljeno proirivati opis pro-
nalaska novim sadrinskim elementima, da nije doputeno menjati patentne
zahteve tako da izlaze izvan okvira sadrine prvobitnog opisa, i da nije va-
lidna promena imena pronalaska tako da novo ime obuhvati i elemente koji
su izvan sadrine prvog opisa. Zato je najvanije u prvom turnusu precizno
i sveobuhvatno popuniti patentne spise. Dozvoljene izmene ili dopune, koje
se mogu uraditi samoinicijativno ili na poziv Zavoda, tiu se preformulacija,
stilskih i formalnih doterivanja, i eventualnog sadrinskog suavanja paten-
tnih zahteva. Ako se na poziv Zavoda nedostatak ne otkloni ili ako se dopu-
nom ili izmenom prijave proiri predmet zatite, zahtev se odbija. U sluaju
da Zavod, iz nekog razloga, prihvati proirenje predmeta zatite, zaintereso-
vano lice ima mogunost da trai ponitaj proirenog dela u postupku deli-
minog oglaavanja nitavim reenja o priznanju patenta.
14.4. Pravo prvenstva
Pravo prvenstva je pravni institut kojim se daje prednost u ispitivanju
onom pronalazau koji prvi podnese prijavu, odnosno ija prijava nosi raniji
datum podnoenja. Prior tempore potior jure (Prvi u vremenu, prvi u pravu)
daje prednost pronalazau nad svim ostalim podnosiocima prijava koja bi se
odnosila na isti pronalazak. To je izuzetno vano kad dva ili vie pronalaza-
a, nezavisno jedan od drugog, stvore isti pronalazak. Datum na prijavi sa-
dri dan i as (astronomsko merenje vremena) kada je Zavod primio prijavu.
Ispitiva ne ispituje da li je pravo prvenstva punovano.
Ovom, prilino logikom, redosledu ispitivanja podnetih patentnih
prijava suprotstavlja se donekle pravo meunarodnog prvenstva. Meuna-
rodno pravo prvenstva prua prednost u Republici Srbiji licu koje je u nekoj
dravi lanici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije podnelo ured-
nu prijavu za bilo koji oblik zatite pronalaska ili njegovom pravnom sledbe-
niku. Pravo prvenstva rauna se od datuma podnoenja te (ranije) prijave,
ako se zadovolje i ostali materijalnopravni i procesnopravni uslovi.
Prijava je uredna ako joj je priznat datum podnoenja prema nacio-
nalnom zakonodavstvu bilo koje zemlje lanice Pariske unije ili Svetske tr-
govinske organizacije, ili u skladu sa meunarodnim ugovorima izmeu tih
lanica, bez obzira na kasniju pravnu sudbinu te prijave.
Kako Zavod ex ofcio ne vodi rauna o pravu prvenstva (niti bi slu-
benik Zavoda to ikako i mogao znati), podnosilac te prijave mora u pisme-
noj formi u roku od dva meseca od dana podnoenja prijave Zavodu zatraiti
pravo prvenstva. Da bi zahtev za priznanje prava prvenstva bio punovaan,
potrebno je kumulativno ispunjenje narednih uslova:
1) ranija prijava mora biti podnesena u dravi lanici Pariske unije
Svetske trgovinske organizacije
2) ranija prijava za koju se trai pravo prvenstva mora biti podne-
sena od strane podnosioca prijave u Srbiji ili njegovog pravnog
prethodnika
3) ranija prijava mora biti podnesena najkasnije 12 meseci137 pre datu-
ma podnoenja prijave u Srbiji
4) ranija prijava mora biti prva prijava138 podnesena u vezi sa istim
pronalaskom na koji se odnosi prijava podnesena u Srbiji.
137 Re je o prekluzivnom roku.
138 Prva prijava je prijava u kojoj je po prvi put obelodanjen bilo koji deo ili ceo predmet
prijave podnesene u Srbiji. Ona je osnov za priznanje prava prvenstva. Ukoliko se utvr-
di da prijava na koju se odnosi zahtev za priznanje prava prvenstva, nije prva prijava
u ovom smislu, ve da je odreeni deo predmeta ili celokupan predmet obelodanjen
u nekoj jo ranijoj prijavi koju je podneo isti podnosilac prijave ili njegov pravni pret-
hodnik, zahtev za priznanje prava prvenstva je nitavan ukoliko je predmet ve obe-
lodanjen u toj ranijoj prijavi. Korisno je znati i sledee: Kasnija prijava koja ima isti
predmet zatite kao i prvopodneta prijava u istoj dravi smatrae se prvom prijavom za
68 PATENT
Podnosilac prijave duan je da dostavi i prepis prve prijave overene od
strane nadlenog organa drave lanice Pariske unije ili Svetske trgovinske
organizacije. Rok je tri meseca, i on tee od dana podnoenja zahteva za pri-
znanje prava prvenstva i nije prekluzivan rok materijalnog prava, to znai
da je mogue traiti povraaj u preanje stanje zbog proputanja roka iz
opravdanih razloga.
Ukoliko isti podnosilac prijave ima vie ranije podnetih prijava u jed-
noj ili vie drava lanica Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, on
ima mogunost da zahteva priznanje viestrukog prava prvenstva. Institut
viestrukog prava prvenstva deo je meunarodnog patentnog prava. Kao i u
prethodnom sluaju, i ovde najranija prijava mora biti podnesena najvie 12
meseci pre datuma podnoenja prijave u Srbiji. Za predmet prijave u Srbiji
bie priznat datum prava prvenstva najranije prijave kojoj je priznato pravo
prvenstva, a kojom je taj predmet obelodanjen.
Zahtev za priznanje jednog ili viestrukog prava prvenstva moe se
odnositi samo na one karakteristike pronalaska koje su opisane u bilo kom
delu prijave, odnosno prijava ije se pravo prvenstva zahteva. Ako se izve-
sne karakteristike pronalaska za koje se zahteva prvenstvo ne nalaze u pa-
tentnim zahtevima iznetim u ranijoj prijavi, dovoljno je, da bi bilo prizna-
to prvenstvo, da se iz svih sastavnih delova prijave ove karakteristike mogu
utvrditi.139
Dejstvo prava prvenstva ogleda se u tome da se datum prvenstva sma-
tra kao datum podnoenja prijave za zatitu pronalaska. Ali, pravo prven-
stva nije od znaaja samo u smislu davanja prednosti ranije podnetoj prijavi.
Znajui da stanje tehnike obuhvata sve tehniko znanje koje je opteprihva-
eno i dostupno javnosti na bilo koji nain pre datuma podnoenja prijave
pronalaska, punovanost prava prvenstva dobija na vanosti pri odreivanju
datuma koji predstavlja granicu tehnikog znanja u odnosu na koje se vri
ispitivanje patentibilnosti pronalaska.
odreivanje prava prvenstva pod uslovom da je na dan njenog podnoenja prva prijava
povuena, da se od nje odustalo ili je odbaena, a da nije bila dostupna javnosti i nije
bila osnov nekog prava i ako ranije nije posluila kao osnov za priznanje prava prven-
stva. Na osnovu prve prijave, u tom sluaju, ne moe se vie zahtevati pravo prvenstva.
139 Konvencija o evropskom patentu, Ugovor o patentnom pravu i Pravilnik za sprovo-
enje tog ugovora predviaju pravo obnove prava prvenstva, mogunost ispravljanja
i dopune zahteva za priznanje prava prvenstva. Smatramo da bi predmetne odredbe i
na zakonodavac trebalo da usvoji.
Pojedina nacionalna zakonodavstva poznaju institut period milosti
(delais de grace). To je pravo pronalazaa da, pre podnoenja prijave za pri-
znanje patenta, ini dostupnim sadrinu svog pronalaska javnosti, u ograni-
enom vremenu, a da takvo njegovo ponaanje ne utie na novost prijavlje-
nog pro nalaska.140
14.5. Ispitivanje patentnih prijava
U uporednom pravu postoje tri sistema ispitivanja novosti pronalazaka:
1) sistem prethodnog ispitivanja
2) sistem odloenog ispitivanja
3) sistem registracije.
Po sistemu prethodnog ispitivanja, ispitivanje se vri po slubenoj du-
nosti, bez posebnog zahteva, podnoenjem prijave za priznanje patenta.
Faza ispitivanja prijave prethodi fazi donoenja reenja o priznanju (ili od-
bijanju) prava na patent. Prednost ovog sistema ogleda se u tome da podno-
silac prijave ima izvesnost u pogledu novosti pro nalaska iju pravnu zatitu
trai. Nedostaci ovog sistema su visoki trokovi i gubitak vremena, te se on
polako naputa u korist sistema odloenog ispitivanja.
Po sistemu odloenog ispitivanja, novost pronalaska ispituje se samo
na izriit zahtev, odnosno u sluaju kada podnosilac zahteva ima nameru ili
ve koristi taj pronalazak u proizvodnji. U tom sluaju, on e biti spreman
da podnese trokove ispitivanja. Takoe, poto se ispituje daleko manji broj
pronalazaka nego po sistemu prethodnog ispitivanja, aparat za ispitivanje je
manje optereen i po stupak krae traje.
140 Opravdanje za ovakvo ponaanje pronalazaa nalazi se u injenici da, pronalazai esto
objavljuju rezulatate svojih istraivanja u strunim asopisima, na kongresima, razme-
njuju svoja iskustva sa drugim pronalazaima. Predlae se da taj period iznosi 6 meseci
pre podnoenja prijave za priznanje patenta (iako ima i predloga da iznosi 12 meseci) s
tim to pronalaza mora uz prijavu da podnese i izjavu da se koristio periodom milosti.
Datum prvenstva ostaje isti: datum podnoenja prijave za patent. Pronalazai iznose
jo jedan dopunski argument za uvoenje ovog instituta objavljivanje pronalaska e-
sto je uslov da se nau sredstva kojima e se fnansirati zatita pronalaska. Treba rei
da se u nekim sektorima privrednog ivota objavljivanje novog pronalaska ne moe ak
ni izbei (na primer, prezentacija nove poljoprivredne maine). Ovaj institut poznaju
zakonodavstva SAD, Kanade, Nemake. (navedeno prema: Besarovi, V.: Intelektualna
svojina, str. 86)
70 PATENT
Trei sistem, sistem registracije, predvia da se novost pronalaska ne
ispituje ve se na osnovu prijave patent automatski izdaje. U sluaju da zati-
eni pronalazak ima nedostatke, zainteresovana lica mogu da pokrenu spor
kod nadlenog suda. Nedostatak ovog sistema jeste neizvesnost podnosioca
prijave u pogledu kvaliteta prijavljenog pronalaska, pogotovu ako taj prona-
lazak upotrebljava ili ima nameru da upotrebljava u proizvodnji.141
Po prijemu prijave patenta, ispituju se uslovi za priznanje datuma
podnoenja prijave. Utvrivanje datuma podnoenja prijave izdvojeno je u
poseban institut i razdvojeno od formalnog ispitivanja, i to iz dva razloga:
prvo, utvrivanje datuma podnoenja prijave je pretpostavka za pristupanje
formalnom ispitivanju prijave, i drugo, odreen datum podnoenja prijave se
prizna ili ne ili u trenutku podnoenja prjave, dok se formalnim ispitivanjem
utvruje da li prijava uopte ispunjava uslove da se uzme u sutinsko (mate-
rijalno) razmatranje.
U sluaju da uslovi priznavanja datuma podnoenja nisu ispunjeni
(naznaenje da se trai priznanje patenta, ime i prezime podnosioca prijave,
i opis pronalaska), Zavod poziva podnosioca da u roku od dva meseca od
datuma prijema obavetenja otkloni uoene nedostatke. U tom sluaju, kao
datum podnoenja prijave uzima se dan kada je podnosilac otklonio nedo-
statke. Ako on to propusti da uradi, pravna posledica proputanja jeste za-
kljuak kojim se prijava odbacuje.
Ako se u prijavi patenta poziva na nacrte koji nisu sadrani u prijavi,
Zavod poziva podnosioca da iste dostavi u roku od dva meseca. Tada e se
datumom podnoenja prijave smatrati datum prijema nacrta. Pravna posle-
dica nedostavljanja bie stav Zavoda da se podnosilac na njih nije ni pozvao.
14.5.1. Formalno ispitivanje
Nakon utvrivanja datuma podnoenja prijave zapoinje faza formal-
nog ispitivanja. Cilj formalnog ispitivanja jeste ocena da li se prijava moe
objaviti. To e biti sluaj ako na sledea pitanja slubenik Zavoda pronae
afrmativne odgovore:
1) da li je plaena taksa za podnoenje prijave
2) da li je, u odgovarajuem sluaju, dostavljeno uredno punomoje
zastupnika, odnosno izjava o zajednikom predstavniku
141 Op. cit. str. 88.
3) da li je u prijavi naznaen pronalaza, odnosno da li postoji njegova
izjava da ne eli da bude naveden u prijavi
4) da li je podnet uredan zahtev za priznanje prava prvenstva
5) da li je dostavljena izjava o osnovu sticanja prava na podnoenje
prijave
6) da li je, ako je podnosilac prijave strano lice, prijava podnesena pre-
ko zastupnika koji ispunjava zakonske uslove da bude zastupnik
7) da li prijava sadri sve zakonom propisane delove i da li oni u po-
gledu urednosti ispunjavaju uslove
8) da li je podnesena posebna prijava za svaki pronalazak, ako prijava
na prvi pogled ne ispunjava uslove jedinstva pronalaska.
Ukoliko prijava ne ispunjava ulove za objavu, podnosilac se poziva da
u roku koji nije krai od 60 i nije dui od 90 dana otkloni nedostatke, ili se
suoava sa negativnom meritornom odlukom odbacivanjem prijave. Prija-
va se objavljuje u slubenom glasilu142 Zavoda po proteku 18 meseci od dana
podnoenja, odnosno dana zatraenog prvenstva. Na zahtev podnosioca,
prijava se objavljuje i ranije, ali ne pre isteka roka od tri meseca od datuma
njenog podnoenja.
14.5.2. Sutinsko ispitivanje uslova patentabilnosti
Po objavljivanju prijave, podnosilac mora podneti zahtev za sutinsko
ispitivanje uslova patentabilnosti, ukoliko eli nastavak postupka zatite svog
pronalaska.143 Sutinsko ispitivanje obuhvata ispitivanje da li je pronalazak:
1) patentibilan
2) izuzet od patentabilnosti
3) meusobno povezan sa ostalim pronalascima za koje je podneta
jedna prijava (jedninstvo pronalaska)
4) opisan jasno i potpuno
142 Glasnik intelektualne svojine. Dostupan na web adresi: www.zis.gov.rs
143 Zahtev je neophodan, jer je praksa pokazala da jedna treina odustane od zahteva.
72 PATENT
5) tehniko reenje odreenog problema, da li je nov, da li ima inven-
tivni nivo i da li je industrijski primenljiv.144
Sutinsko ispitivanje sprovodi se u granicama postavljenih patentnih
zahteva.145 Meunarodno prihvaen standard je da su za odreivanje obima
prava (obima zatite) merodavni patentni zahtevi,146 a ne opis pronalaska.
Opis slui za tumaenje zahteva, u sluaju potrebe. Meutim, ostaje problem
koji raa sledea iskustvena situacija: Nijedan svesni prevodilac patenta ne
podraava pronalazak strogo se pridravajui njegove jezike defnicije u pa-
tentnim zahtevima, ve nastoji da prikrije da koristi tui patentirani prona-
lazak, tako to: unosi nebitne varijacije nekih elemenata zatienog prona-
laska, odnosno dodaje nove nebitne elemente, ili zamenjuje neke elemente
njihovim tehnikim ekvivalentima.147 Praktino je pitanje da li e i koliko
sud uvaiti pravnopolitiku celishodnost pruanju patentu jednog razumnog
obima zatite koji prelazi okvir stroge jezike defnicije.148
144 Korisnost pronalaska ne ispituje se ni u jednom trenutku.
Primera radi, ta bi se ispitivalo kod kese? Izgled, boja ne. Razgradivost ne, jer nema
uticaja na izvrenje funkcije. Nosivost ne, iz istog razloga. Dra da, i to njego-
ve materijalno-geometrijske osobine, jer to moe predstavljati nov tehniki detalj koji
odreuje funkciju kese.
145 Ono to je katastarski list u pravu svojine, to je patentni zahtev u patentnom pravu
granica prava.
146 Restriktivno tumaenje patentnih zahteva (u njihovom doslovnom smislu) opravdava
se interesom opte pravne sigurnosti. Ekstenzivno tumaenje prenebegava formalizam
odreujui obim zatite u srazmeri sa inventivnim doprinosom pronalazaa, i poiva
na tzv. tripartitnom uenju: obim zatite prostire se i na optu pronalazaku ideju ako
proseni strunjak moe da je, bez sopstvenog pronalazakog napora, izvede iz tehni-
kog sadraja patentne prijave i ako sama ta ideja ispunjava uslove patentibilnosti.
147 Tehniki ekvivalenti strukturno su razliiti elementi koji imaju istu funkciju, koji se
mogu meusobno zameniti bez promene u sistemu, na primer dugmad i rajsferlus.
Doktrina patentnog prava kae da se u restriktivnom tumaenju patentnih zahteva ne
moe izai izvan okvira patentne zatite modifkacijama pronalaska pomou tehniki
ekvivalentnih reenja.
148 Protokol o tumaenju lana 69. Konvencije o izdavanju evropskih patenata predvia
sledee: Obim zatite ne treba tumaiti u smislu da je odreen uskim i doslovnim zna-
enjem teksta patentnih zahteva, a da opis i nacrti slue samo da otklone nejasnoe u
patentnim zahtevima. Njega ne treba tumaiti ni tako da patentni zahtevi slue samo
kao smernica, a da zatita obuhvata i ono to je, po miljenju strunjaka koji je ispitao
opis i nacrte, nosilac patenta hteo da zatiti. Obim zatite treba odreivati izmeu tih
krajnosti, tako da se istovremeno obezbedi pravina zatita nosiocu patenta i razuman
Podnosilac prijave, koji je za isti pronalazak podneo prijavu i u drugoj
dravi, moe Zavodu dostaviti overeni prevod rezultata sutinskog ispitiva-
nja dobijenih u toj dravi.149 To ne znai da Zavod nee ispitivati pronalazak.
Po okonanju sutinskog ispitivanja, Zavod dostavlja podnosiocu pred-
log konanog teksta patentnih zahteva koji namerava da usvoji i ostavlja mu
rok od 30 dana da se saglasi. Podnosilac koji nije saglasan duan je navesti
razloge zbog kojih ih ne prihavta i dostaviti tekst izmenjenih patentnih za-
hteva. Prihvatajui to, Zavod donosi reenje o priznanju patenta. U suprot-
nom, donosi reenje o priznanju patenta prema konanom tekstu patentnih
zahteva koji je bio dostavljen na saglasnost. Zavod ne moe priznati veu
zatitu od one koja je traena, ali ne moe priznati ni predmetno razliitu,
tj. manju zatitu od one na koju podnosilac pristaje. Prijava se moe podne-
ti ponovo. Nosiocu patenta izdaju se isprava o patentnom pravu i patentni
spis, podaci o priznatom patentu upisuju se u registar patenata i objavljuju
u prvom narednom broju slubenog glasila Zavoda, raunajui od datuma
donoenja reenja o priznanju patenta. Samo reenje o priznanju patenta ima
pravno dejstvo od datuma objave priznatog prava (u slubenom glasilu Za-
voda), a vai od datuma podnoenja prijave.150
stepen sigurnosti treim licima. (navedeno prema: Vukovi, S.: Komentar zakona o pa-
tentima, Beograd 2004, str. 63)
150 Predlaga novog zakona o patentima predlae vanu novinu u vidu instituta reernog
izvetaja o stanju tehnike, koji bi se izdavao pre objave prijave pronalaska. Evo kako je
objasnio potrebu za uvoenjem njegove obavezne izrade: Prema vaeem zakonu, po-
stupak sutinskog ispitivanja predmeta prijave se pokree nakon objave prijave patenta,
a na zahtev podnosioca prijave, najkasnije u roku od est meseci od datuma objave ili u
roku od 30 dana od dana prijema obavetenja o proteku roka. U praksi, vreme za dobi-
janje prvog rezultata ispitivanja na osnovu koga se podnosilac prijave izmeu ostalog in-
formie o tome da li u stanju tehnike ima dokumenata kojima se osporava novost ili in-
ventivnost pronalaska traje dui vremenski period. Naime ovakva informacija se, prema
vaeem zakonu, dobija nakon objave prijave, odnosno kada prijava postane dostupna
javnosti i predmetni pronalazak ue u stanje tehnike, to znai da podnosilac tek nakon
dostavljanja prvog rezultat ispitivanja dobija mogunost da prijavu izmeni u skladu sa
nalazima ispitivaa o patentibilnosti pronalaska koja se bazira na reeru stanja tehnike
po predmetu pronalaska. Predloene odredbe imaju za cilj da se skrati vreme u kome
podnosilac prijave dobija prvu informaciju o tome da li u stanju tehnike ima dokumena-
ta kojima se osporava novost ili inventivnost pronalaska za koji je podneo prijavu, tako
to e se izvetaj o reeru izraditi za formalno urednu prijavu, pre objave, a na osnovu
zahteva podnosioca prijave koji se mora podneti u roku od mesec dana od dana prijema
poziva za podnoenje zahteva za izradu izvetaja o reeru od strane nadlenog organa.
74 PATENT
14.6. Prava iz prijave
Podnosilac prijave patenta stie privremena prava koja su po sadrini
ista kao patent, a koja vae od datuma objave prijave do datuma objave pri-
znatog patenta. Ukoliko patent ne bude priznat na osnovu prijave, smatra se
da prava iz prijave nisu ni nastala (uslovno sticanje prava iz prijave).
15. Sadrina prava na patent
Pronalaza ima moralna i imovinska prava u vezi sa pronalaskom. Mo-
ralno pravo pronalazaa podrazumeva navoenje njegovog imena i svojstva
pronalazaa u prijavi za priznanje patenta, spisima, registrima, ispravama i
publikacijama. Pravo pronalazaa da njegovo ime bude poznato i navedeno
u dokumentima vai i nakon isteka zatite pronalaska. Ovo je jedino mo-
ralno pravo koje se priznaje u uporednom patentnom pravu. Pravo na na-
znaenje imena je linopravni aspekat pronalazakog prava, i kao takvo nije
prenosivo.
U sferi imovinskih prava, nosilac patenta, odnosno malog patenta, ima
iskljuivo pravo (pozitivna ovlaenja):
1) da koristi u proizvodnji zatieni pronalazak
2) da stavlja u promet predmet pronalaska zatien patentom
3) da raspolae patentom.151
Na navedeni nain postii e se efkasnost postuka, a podnosioci prijave e biti u po-
voljnijem poloaju, jer je omogueno da, ukoliko smatraju potrebnim, izvre korekciju
patentnih zahteva pre objave prijave, kao i da se rukovode ovim izvetajem prilikom
donoenja vanih odluka, kao to su: podnoenje zahteva za zatitu pronalaska van te-
ritorije Republike Srbije ili za ulaganje sredstava u proizvodnju predmentog pronalaska.
Neki od dokumentacionih centara za meunarodni reer su: Meunarodni patentni
institut u Hagu IIB, Meunarodni centar za patentnu dokumentaciju u Beu IN-
PADOC, Centralni naunoistraivaki institut za patentne informacije u Moskvi CI-
NIPI, Japanski patentni informacioni centar JAPATIC. (opirnije o tome videti kod:
Dulovi, M.: Upoznavanje i zadovoljavanje potreba korisnika patentnih informacija, u
publikaciji Izbor objavljenih radova strunjaka Zavoda 19202000, knjiga 1, Beograd
2000, str. 203214).
151 Raspolaganje patentom podrazumeva raspolaganje kako samom stvari, tako i pravom
svojine na stvari. U ovome se ogleda analognost ovlaenja nosioca prava na patent sa
ovlaenjima nosioca prava svojine na telesnoj stvari. Nabrojana pozitivna ovlaenja
odnose se u celini i na mali patent.
SADRINA PRAVA NA PATENT 75
Konkretno, radnje korienja i raspolaganja patentiranog proizvoda i/
ili postupka podrazumevaju mogunost titulara da:
1) proizvodi, nudi, stavlja u promet ili upotrebljava proizvod koji je
izraen prema zatienom pronalasku ili da uvozi ili skladiti taj
proizvod u navedene svrhe
2) primenjuje postupak koji je zatien patentom
3) nudi postupak koji je zatien patentom
4) proizvodi, nudi, stavlja u promet, upotrebljava, uvozi ili skladiti
za te svrhe proizvod direktno dobijen postupkom koji je zatien
patentnom.152
Obrazloimo ukratko radnje iz korpusa imovinskih prava pronalazaa.
15.1. Proizvodnja patentiranog proizvoda
Po prirodi stvari, mogu se proizvoditi samo proizvodi, ne i postupci.
Iako se pod proizvodnjom esto podrazumeva celokupni proces izrade ne-
kog proizvoda ili spravljenja odreene stvari ili oblikovanja proizvoda iz ma-
terija i predmeta koji nemaju osobine proizvoda koji se proizvodi, u smislu
patentnog prava, proizvodnja je radnja koja znai poetak proizvodnje bitnih
elemenata proizvoda. Poetnom radnjom proizvodnje smatra se bilo koja ak-
tivnost koja ima objektivnu usmerenost na realizaciju specifnih elemenata
patentiranog pronalaska. Dok sve faze proizvodnje uivaju pravnu zatitu,
ako su preduzete u vreme vaenja patenta, potrebno je distancirati ih od pri-
premnih radnji za proizvodnju koje nisu obuhvaene patentnom zatitom
(npr. izrada crtea). S obzirom na to da je tanana linija razgranienja izmeu
pripremnih radnji i poetnih radnji proizvodnje, praksa ovo faktiko pitanje
reava u zavisnosti od okolnosti konkretnog sluaja.
Takoe, patentno pravo ne zahteva da je proizvodnja u celini zavrena
ili da je proizvod dobio konani oblik. Ipak, neophodno je da je proizvodnja
izvrena u tolikoj meri da se na onome to je materijalno proizvedeno moe
raspoznati bit zatienog pronalaska.153
152 Imovinska prava pronalazaa odreena su principom numerus clausus (ogranienost
broja), to znai da radnja koja nije nabrojana od strane zakonodavca ne spada u do-
men imovinskog prava pronalazaa.
153 Vlakovi, B.: Sadrina i povreda patenta, Kragujevac 1999, str. 18.
76 PATENT
15.2. Nuenje
Nuenje obuhvata radnje koje imaju za cilj da podstaknu trea lica da
pribave proizvod. U smislu patentnog prava, i za razliku od obligacionog po-
imanja ponude, nuenje mora sadrati tehnike informacije neophodne pri-
baviocu da proizvede zatieni proizvod. Nije vano ko inicira nuenje, niti
koliki je broj ljudi kojima se neto nudi, niti na koji konkretan nain se ona
odvija, ako ima za predmet patent, a za cilj promenu draoca ili vlasnika. A,
moe se nuditi kako proizvod koji jo nije stavljen u promet, tako i proizvod
koji jo nije ni proizveden.
Nuenje sa elementom inostranosti moe se svrstati u nekoliko grupa:
1) ponuda proizvoda u cilju uvoza u zemlju
2) ponuda proizvoda u cilju izvoza u inostranstvo
3) ponuda u zemlji, koja se odnosi na proizvod u inostranstvu, u cilju
dalje isporuke u inostranstvo.154
Nuenje postupka koji je zatien patentom ostvaruje se radnjom ko-
jom se treem licu stavlja u izgled faktika mo primene postupka (postupak
se ne moe proizvoditi, ali moe se nuditi i upotrebljavati). Za radnju nuenja
nije relevantno da li je kasnije dolo do primene postupka, jer se nuenje
iscrpljuje u trenutku kada se treem licu stvori objektivna mogunost da pri-
meni postupak.
Nuenje postupka moe se izvriti na nekoliko naina:
1) ponudom postupka opisanog u patentnom spisu; (ovo je teorijska
mogunost jer je teko zamisliti da bi neko platio naknadu za po-
datke koji su dostupni javnosti uvidom u patentni spis)
2) ponudom postupka opisanog u patentnom spisu, kada je patent te-
ko dostupan ili malo poznat
3) ponudom postupka koji je u patentnom spisu opisan samo u meri
koja je neophodna za njegovo laboratorijsko izvoenje.
15.3. Stavljanje u promet
Pod stavljanjem u promet podrazumevamo voljne radnje vlasnika pa-
tenta usmerene na faktiko omoguavanje treem licu da ue u raspolaganje
154 Op. cit. str. 23.
SADRINA PRAVA NA PATENT 77
predmetom pronalaska. Za ostvarenje prometa nuno je da se radi o ve
proizvedenom pronalasku, jer se samo nad njim moe preneti stvarna mo
raspolaganja, odnosno dravina radi korienja. Da li e raspolaganje traja-
ti stalno ili privremeno, irelevantno je pitanje. Opteprihvaen je stav da za
stavljanje u promet nije potrebno sticanje svojine.155 Stavljanje u promet ne
podrazumeva tranzit.
15.4. Upotreba
Upotreba je primena patentiranog pronalaska u skladu sa njegovom
namenom, odnosno njegova svrsishodna upotreba. Proizvod se moe upo-
trebljavati ili troiti, jer, ako je namena proizvoda potronja, onda se to izjed-
naava sa upotrebom. Na primer, sagorevanje pogonskog goriva, korienje
eksplozivnih materija, vetakih ubriva, materijala za potpalu.156 Upotre-
ba ne podrazumeva radnje kontrole funkcija ili ispitivanja ve ekonomsko
iskoriavanje.
Primena postupka znai radnju koja dovodi do ostvarenja pronalaska,
tj. rezultata koji je cilj postupka. Kao radnje upotrebe postupka ne smatraju
se proizvodnja ureaja ili sredstava koji slue za izvoenje postupka, ispro-
bavanje ureaja, izvoenje postupka u cilju njegovog poboljanja, izvoenje
postupka u cilju provere njegove praktine izvodljivosti.157 Prava na postu-
pak prostiru se i na proizvode neposredno dobijene tim postupkom.
15.5. Negativna ovlaenja
U ostvarivanju svog iskljuivog prava na ekonomsko iskoriavanje za-
tienog pronalaska, a s obzirom da na to upisom u registar patenata i dobi-
janjem patentne isprave, nosilac stie erga omnes pravo koje moe da istie
prema svim treim licima koja nisu ovlaena da iskoriavaju njegov prona-
155 Ukoliko bi dolo do prenosa svojine na dosadanjeg zakupca, to se ne smatra stavlja-
njem u promet, jer nije dolo do promene u mogunosti iskoriavanja. S druge strane,
ako lopov pokloni treem licu zatieni predmet, to je stavljanje u promet. (izvor pri-
mera: Fier, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad 2007, str. 118)
156 Izvor primera: Vlakovi, B.: Sadrina i povreda patenta, Kragujevac 1999, str. 27.
157 Opirnije o sadrini patenta za proizvod, apsolutnom i relativnom dejstvu patenta za
proizvod, sadrini patenta za postupak, sadrini patenta za postupak proizvodnje vide-
ti kod: Vlakovi, B.: Sadrina i povreda patenta, Kragujevac 1999.
78 PATENT
lazak, nosilac patenta ima pravo da sprei svako tree lice koje nema njegovu
saglasnost (negativna ovlaenja):
1) da proizvodi, nudi, stavlja u promet ili upotrebljava proizvod koji
je izraen prema zatienom pronalasku ili da uvozi ili skladiti taj
proizvod u navedene svrhe
2) da primenjuje postupak koji je zatien patentom
3) da nudi postupak koji je zatien patentom
4) da proizvodi, nudi, stavlja u promet, upotrebljava, uvozi ili skladiti
za te svrhe proizvod direktno dobijen postupkom koji je zatien
patentom
5) da nudi i isporuuje proizvode koji ine bitne elemente pronala-
ska licima koja nisu ovlaena za iskorienje tog pronalaska, ako
je ponuau ili isporuiocu poznato ili mu je iz okolnosti sluaja
moralo biti poznato da je taj proizvod namenjen za primenu tueg
pronalaska.158
15.6. Sadrina prava kod patenata iz biotehnologije
lan 53. Zakona o patentima defnie sadrinu prava kod patenata iz
biotehnologije. Prava korienja, proizvodnje, stavljanja u promet i raspola-
ganja vae i za biotehnoloke materijale, biotehnoloke pronalaske. Bioteh-
noloki pronalazak je pronalazak koji se odnosi na proizvod koji se sastoji ili
sadri biloki materijal, ili na postupak pomou kojeg je bioloki materijal
proizveden, obraen ili korien. Ako se patent odnosi na proizvod koji sa-
dri ili se sastoji od genetske informacije, pomenuta prava odnose se i na
svaki drugi materijal koji sadri taj proizvod, pod uslovom da je u njemu
sadrana genetska informacija koja vri svoju funkciju, osim ljudskog tela.
Takoe, ukoliko se patent odnosi na postupak koji omoguava proi-
zvodnju biolokog materijala koji ima specifna svojstva kao rezultat bio-
tehnolokog pronalaska, onda ista prava u nesmanjenom obimu vae i za
bioloki materijal neposredno dobijen tim postupkom, kao i za svaki drugi
bioloki materijal dobijen u istom ili izmenjenom obliku, razmnoavanjem
158 Prema lanu 52. Zakona o patentima.
SERTIFIKAT O DODATNOJ ZATITI 79
ili umnoavanjem neposredno dobijenog biolokog materijala, i koji ima ta
ista svojstva.159
Pravo ne obuhvata bioloki materijal dobijen razmnoavanjem ili
umnoavanjem biolokog materijala stavljenog u promet od strane nosioca
patenta ili uz njegovu saglasnost, ako je on nuna posledica primene radi
koje je bioloki materijal stavljen u promet, pod uslovom da dobijeni materi-
jal nije kasnije korien za drugo razmnoavanje ili umnoavanje.160
16. Sertifkat o dodatnoj zatiti
Sertifkat o dodatnoj zatiti predstavlja vid dodatne zatite za sledee
dve kategorije patenata:
1) lekovi za ljude i ivotinje
2) sredstva za zatitu bilja.
Uslov za sticanje sertifkata o dodatnoj zatiti jeste da se radi o leku
ili sredstvu ije stavljanje u promet iziskuje obavezno prethodno pribavljanje
dozvole od strane nadlenog organa za stavljanje tih proizvoda u promet na
teritoriji Republike Srbije.
159 Ne bismo pogreili ako bismo postinformatiko drutvo preimenovali u biotehnoloko.
Rifin nas je na sumraku prologa veka pitao da li e bioindustrijska priroda zameniti
pravu prirodu. Debate o opravdanosti, prihvatljivosti i granicama biotehnologije i ge-
netskog inenjeringa sve su uestalije. Navoenje argumenata strana koje se uju odu-
zelo bi previe i vremena i prostora. No, Rifinovo predvianje poziva na oprez: Opet
e nova nauka, kao i svaka prethodna, ubediti u sigurnost da je ono to radi prirodno,
opravdano i neizbeno. I kad nove tehnologije budu iroko prihvaene, na svaku e se
kritiku pravca novog ivota i izgleda sveta gledati kao na sumnjiavu. Svaka prilika za
ozbiljnu raspravu bie izgubljena. Shvatanje ivota kao snopa informacija i ivog bia
kao vrlo posebnog skupa podataka koji traje odreeno vreme stavie bioinenjering u
sr prirode. Biotehnologija e biti samo logian produetak naina na koji sama priro-
da deluje. (Raievi, V., Spasi, S., Glomazi, R.: Patentno pravo i biotehnologija, ili ko
e prvi patentirati ljudski ivot?, u publikaciji Pedagoka stvarnost, br. 56, Novi Sad
2010, str. 384)
160 Na primer, ako je zatien soj kvasca a jedna pivara ga nabavi radi primene u postupku
proizvodnje piva, nosilac patenta ne moe se pozivati na povredu ako u procesu proi-
zvodnje piva dolazi do razmnoavanja tog kvasca. (prema Besarovi, V.: Intelektualna
svojina, Beograd 2005, str. 95)
80 PATENT
Ratio sertifkata je da se produi zatita za farmaceutske pronalaske za
period u toku koga nosioci prava nisu mogli ekonomski da iskoriavaju pa-
tent zbog toga to je bilo neophodno da pribave administrativnu dozvolu za
promet proizvoda na tritu, imajui na umu da dobijanje dozvole zna dugo
da traje (po nekim statistikama, 11 godina), to znaajno skrauje vek traja-
nja prava na patent. Ipak, trajanje sertifkata ogranieno je na maksimum 5
godina od isteka zakonskog roka trajanja patenta. Sertifkat prua nosiocu
ista prava kao i patent.161
Komunitarno pravo sadri dva propisa u vezi sa ovim institutom:
Uredbu EU o sertifkatu o dodatnoj zatiti medicinskih proizvoda162 i Ured-
bu EU o ustanovljavanju dodatnog sertifkata zatite za preparate za zatitu
bilja.163 Prema Uredbi EU o sertifkatu o dodatnoj zatiti medicinskih proi-
zvoda, medicinski proizvod je svaka supstanca ili kombinacija supstanci za
leenje ili prevenciju bolesti ljudi ili ivotinja, ili se koristi u dijagnostike
svrhe ili za obnavljanje ili promenu psiholokih funkcija kod ljudi ili ivoti-
nja. Proizvod je aktivan sastojak ili kombinacija aktivnih sastojaka medicin-
skog proizvoda. Za izdavanje sertifkata neophodno je kumulativno ispunje-
nje etiri uslova:
1) proizvod mora biti zatien patentnom
2) vaeu dozvolu o plasmanu proizvoda na trite mora doneti nad-
leni organ
3) proizvod ne sme ve biti predmet sertifkata
4) dozvola mora biti prva dozvola za stavljanje na trite proizvoda.
Dodatna zatita lekova tumai se kao sui generis pravo industrijske
svojine, a ne samo kao puko produavanje trajanja patenta.164
161 Sertifkat o dodatnoj zatiti reguliu lanovi 7786. Zakona o patentima, ali je zakono-
davac predvideo da oni stupe na snagu tek danom pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Neki autori (npr. Besarovi, V.) smatraju da je to zbog toga to ovaj institut ne odgo-
vara domaoj farmaceutskoj industriji, odnosno industriji proizvodnje ftosanitarnih
sredstava.
162 Council Regulation (EEC) No. 1768/92 of 18 June 1992 concerning the creation of a
supplementary protection certifcate for medicinal products, OJ L182
163 Regulation (EC) No. 1610/96 of the European Parliament and of the Council of 23
July 1996 concerning the creation of a supplementary protection certifcate for plant
protection products, OJ L198
164 Opirnije o ovome vidi u monografji: Graansko pravo, intelektualna svojina har-
monizacija domaeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije, 149 EU(VI), Institut za
OGRANIENJA PRAVA 81
Po Uredbi EU o ustanovljavanju dodatnog sertifkata zatite za prepa-
rate za zatitu bilja, sredstva za zatitu bilja su: aktivne supstance ili prepara-
ti koji sadre jednu ili vie aktivnih supstanci, u obliku u kome se dostavljaju
korisniku, a sa namenom da:
1) tite biljke ili biljne proizvode protiv opasnih organizama ili da
spree aktivnosti takvih organizama
2) utiu na ivotni proces biljaka, osim za ishranu (npr. regulatori bilj-
nog rasta)
3) ouvaju biljne proizvode, osim ako ne spadaju u konzervanse
4) unitavaju korove
5) unitavaju delove biljaka ili spreavaju neeljen rast bilja.165
17. Ogranienja prava
Pravo na patent ogranieno je sledeim institutima: izuzecima od is-
kljuivih prava, iscrpljenjem prava nosioca patenta, pravom ranijeg kori-
snika, ogranienjem prava radi nesmetanog obavljanja meunarodnog sao-
braaja, ogranienjem prava u vezi sa biolokim materijalom i prinudnom
licencom.
17.1. Izuzeci od iskljuivih prava
Iskljuiva prava nosioca patenta ne odnose se na:
1) primenu pronalaska ili upotrebu proizvoda izraenog prema pro-
nalasku u line i nekomercijalne svrhe;
Kako je svrha prava na patent ekonomsko iskoriavanje pronalaska,
uporedno pravo, Beograd 2004, p.p. 137140.
165 Supstance i aktivne supstance su hemijski elementi i njihova jedinjenja u prirodnom
obliku ili proizvodi, ukljuujui i neistoe koje nastaju iz proizvodnog procesa. Ak-
tivne supstance mogu biti i mikroogranizmi, u koje spadaju i virusi ija je opta ili
posebna funkcija da utiu na nekodljive organizme ili na biljke, delove biljaka ili biljne
proizvode. Biljke su ive biljke ili njihovi delovi, to obuhvata i svee voe i seme. Biljni
proizvodi su proizvodi u neobraenom stanju ili oni koji su proli osnovnu pripremu
kao to je mlevenje, suenje, presovanje, koji se dobijaju iz biljaka. Nekodljivi organi-
zmi su paraziti biljaka ili biljnih proizvoda koji pripadaju ivotinjskom ili biljnom sve-
tu, kao i virusi, bakterije i mikroplazme ili drugi patogeni organizmi.
82 PATENT
radnje koje se preduzimaju, a nisu namenjene privrednoj konku-
renciji ili tritu, izuzete su iz zatite. Uslovi line i nekomercijalne
upotrebe ili primene moraju biti kumulativno ispunjeni.166
2) radnje koje se preduzimaju radi istraivanja i razvoja koje se odnose
na predmet zatienog pronalaska, ukljuujui radnje potrebne za
dobijanje odobrenja za stavljanje u promet proizvoda koji je lek name-
njen ljudima ili ivotinjama, ili medicinski proizvod;
Ovaj vaan izuzetak nainjen je kako bi se drutvu ostavio preko
potreban prostor na dalji tehniko-tehnoloki napredak koji i proi-
zilazi iz konstantnog istraivanja novih razvojnih alata, mogunosti
i reenja. Oduzimanjem toga, drutvo bi se stavilo u pasivan poloaj
kleenja pred vlasnicima patenata, u kome bi i sama pomisao na
razvoj bila luksuz i nonsense.167 Ovo ogranienje odnosi se samo
na polje tehnikog i tehnolokog istraivanja, ne i na ona koja imaju
prefks ekonomski ili socijalni.
3) neposrednu i pojedinanu pripremu leka u apotekama na osnovu
pojedinanog lekarskog recepta i na stavljanje u promet tako pri-
premljenog leka.168
Ratio legis ovog izuzetka ini jasan i drutveno opravdan etiki im-
perativ da se ne dozvoli bilo kom licu, pa i nosiocu prava na patent,
da sprei pruanje lekarske pomoi i leenja. Ovim se brani lekar-
ska sloboda garantovanjem slobode lekarske recepture169, kada lek
predstavlja zatieni proizvod ili proizvod proizveden u zatienom
postupku. Ipak, ne sme se smetnuti sa uma nekoliko postojeih
ogranienja, precizno defnisanih, to namee obavezu uskog tu-
maenja: lek se mora spravljati u apotekama od strane farmaceuta,
mora biti pojedinaan lek, mora se izdati na pojedinaan recept i to
licu koje ga je donelo.
166 Ukoliko bi se patentirani pronalazak proizvoda upotrebljavao u koli ili crkvi, to ne bi
spadalo u ovaj izuzetak jer i pored toga to se radi o nekomercijalnoj upotrebi, ona izla-
zi iz line sfere pojedinca. (izvor primera Fier, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi
Sad, str. 128)
167 Prof. Miladinovi Z. smatra da bi u drutvu nastala paraliza intelektualnog stvara-
latva ako bi se nosiocu patenta to ekskluzivno pravo priznalo bez ikakvih ogranienja.
169 Prema Fier, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad 2007, str. 130. i fusnota 179.
OGRANIENJA PRAVA 83
17.2. Iscrpljenje (konzumacija) prava nosioca patenta
Iscrpljenje prava nastaje u trenutku kada nosilac prava na patent stavi
zatieni proizvod u promet ili to nastupi uz njegovu saglasnost. Kad se nae
u prometu na jedan od dva pomenuta naina (ili od strane nosioca patenta
ili uz njegovu saglasnost) proizvod postaje trina roba u ponudi. Time se
konzumira pravna mo nosioca prava na prvo stavljanje proizvoda u promet
i ostvarivanje ekonomske dobiti. On vie nema uticaja na tok i nain upotre-
be tog proizvoda. Sticalac tog proizvoda ostvaruje pravo svojine i moe slo-
bodno da ga upotrebljava i njime raspolae. Ovaj niz dogaaja bi trebalo ra-
zumeti tako da se stavljanjem proizvoda u promet ostvaruje svrha patentne
zatite i da novi sticalac odnosnog proizvoda logino ulazi u stvarnopravnu
svojinu nad tim proizvodom.
Kumulativni uslovi ispunjenja iscrpljenja su: da je proizvod stavljen u
promet voljom nosioca prava (animus domandi), da je stavljen u promet na
domaoj teritoriji, odnosno na teritoriji vaenja patenta (princip teritorijal-
nosti), da se odnosi na konkretan proizvod (naelo specijalnosti) i da se pod
stavljanjem u promet podrazumevaju samo radnje koje dovode do trajnog
otuenja proizvoda (npr. zakup ne bi bio osnov za iscrpljenje prava).
17.3. Pravo ranijeg korisnika
Raniji korisnik je savesno (bona fde) lice koje je pre datuma priznatog
prava prvenstva prijave ve bilo otpoelo upotrebu zatienog pronalaska u
proizvodnji ili koje je izvrilo sve neophodne pripreme za otpoinjanje ta-
kve upotrebe. To lice ima pravo da nastavi korienje pronalaska iskljuivo
u proizvodne svrhe, u svom sopstvenom pogonu ili u tuem pogonu za sop-
stvene potrebe.170 Ovim izuzetkom tite se privredni interesi ranijeg kori-
snika. Uslovi za sticanje prava ranijeg korisnika kumulativno su postavljeni:
lice mora biti u dravini pronalaska, mora biti savesno, korienje zatie-
nog pronalaska u proizvodnji mora biti otpoeto ili pripremne radnje zavr-
ene (jedina dozvoljena radnja je proizvodnja predmeta pronalaska, odnosno
170 lan 61. Zakona o patentima. Pravo ranijeg korisnika je originalno pravo, jer nije izve-
deno iz prava nosioca prava, to znai da ne postoji nikakva pravna veza izmeu ta dva
lica.
84 PATENT
njegovo izvoenje ako je u pitanju ponalazak postupka171), radnja korie-
nja mora se preduzimati kao samostalna privredna aktivnost u sopstvenom
interesu (ne po nalogu ili za raun drugog), i korienje ili pripremne rad-
nje moraju trajati u trenutku patentne prijave (eventualno proizvodnja se-
zonskih proizvoda doputa izvesne prekide koji odgovaraju ritmu odvijanja
takvih delatnosti).
Raniji korisnik ne bi mogao preneti svoje pravo korienja pronalaska
na drugog, osim ukoliko zajedno sa pravom prenosi i preduzee, odnosno
deo preduzea u kome je pripremljeno ili otpoelo korienje tog pronalaska.
17.4. Ogranienje prava radi nesmetanog
obavljanja meunarodnog saobraaja
Patent ne deluje prema licu koje upotrebljava predmete koji su proizve-
deni na osnovu zatienog pronalaska, a koji sainjavaju deo konstrukcije ili
opreme broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila, odnosno slue iskljuivo
za potrebe funkcionisanja broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila koje
pripada nekoj od drava lanica Pariske unije ili lanice svetske trgovinske
organizacije, kada se ono privremeno ili sluajno nae na teritoriji Republike
Srbije.
17.5. Ogranienje prava u vezi sa biolokim materijalom
Ako poljoprivredni proizvoa nabavi zatien biljni reprodukcio-
ni materijal od nosioca patenta ili uz njegovu saglasnost, on moe koristiti
taj materijal za ponovnu setvu ili saenje na svom imanju, s tim to se tako
dobijeni proizvodi ne mogu prodavati. Takoe, zatieni ivotinjski repro-
dukcioni materijal, nabavljen od nosioca patenta ili uz njegovu saglasnost,
proizvoa sme koristiti za razmnoavanje ivotinja ili umnoavanje repro-
dukcionog materijala, s tim to od tako dobijenih proizvoda ne moe imati
komercijalnu dobit.172
171 Ovo ne znai da raniji korisnik nema pravo na nuenje ili stavljanje u promet, jer ako
ne bi bio ovlaen da i njih preduzima, onda prethodne vrene pripremne ili proizvod-
ne radnje ne bi imale smisao ni svrhu.
172 Za razumevanje pojma reprodukcionog materijala bilja videti deo o novim biljnim
sortama.
OGRANIENJA PRAVA 85
17.6. Prinudna licenca
Slika patenta zakljuanog u nekoj foki ili garai nije kompatibilna sa
slikom drutva koje zadovoljava svoje interese razvoja. Stoga je prinudna lice-
na (rus cogens prinudne norme) kazneni odgovor zakonodavca ako titular
prava ne vri svoje pravo. Nevrenje radnje nastaje ve neizvravanjem neke
od radnji koje ine sadrinu prava na patent ili izvravanjem u nedovoljnom
obimu. Zainteresovano lice, koje moe da dokae da je pokualo da dobije
ovlaenje nosioca prava da koristi patent pod razumnim ekonomskim uslo-
vima i rokovima, a da takvo ovlaenje nije dobilo u razumnom roku, ima
pravo da Zavodu podnese zahtev za dodelu prinudne licence. Drugi osnov
njegove aktivne legitimacije jeste raspolaganje tehnolokim mogunostima i
proizvodnim kapacitetima potrebnim za ekonomsko iskoriavanje zatie-
nog pronalaska.
Jo jedan conditio za davanje prinudne licence moe biti dokaziva i-
njenica da bez korienja tog pronalaska, u celini ili delimino, nije mogue
ekonomsko iskoriavanje drugog pronalaska (zavisni pronalazak) koji je ka-
snije zatien na ime drugog lica. U ovom sluaju, zloupotrebe prava od srane
nosioca prava na pronalazak, titulus podnoenja zahteva ima samo nosilac
kasnijeg patenta, pod uslovom da isti predstavlja znaajan tehniki napredak
od posebnog ekonomskog znaaja u odnosu na raniji patent, i da nosilac ra-
nijeg patenta ima pravo na unakrsnu licencu za korienje kasnijeg patenta.
Zahtev se moe podneti tek istekom kraeg od dva alternativno po-
stavljena roka: etiri godine od dana podnoenja prijave ili tri godine od od
dana priznanja patenta.
Karakteristike prinudne licence su to da moe biti samo neiskljuiva
(nosilac moe i drugima davati licence, dok imalac prinudne licence ne sme
za istu davati podlicencu)173, da su njen obim i trajanje ogranieni svrhom
za koju je data, da vai samo za domae trite, da se moe prenositi jedino
kod statusnih promena (zajedno sa preduzeem ili delom preduzea u kome
se koristi).
Nosilac prava na zatieni pronalazak moe spreiti prinudnu licencu
ako dokae postojanje opravdanih razloga koji su ga onemoguili da uopte
173 Zadiranje instituta prinudne licence u iskljuivost subjektivnog prava na patent ide
samo u meri kojom se stvaraju uslovi da ne doe do potpunog ili neprihvatljivo du-
gog ekonomskog vakuuma.
86 PATENT
koristi ili nedovoljno koristi pronalazak. Opravdanost razloga faktiko je pi-
tanje koje se ceni u svakom konkretnom sluaju.174 Nadleni organ cenie i
okolnosti koje su dovele do prinudne licence a potom prestale da postoje uz
malu verovatnou ponovnog nastanka u cilju odluivanja da li takvu pri-
nudnu licencu ukinuti ili ne.175
Okolnosti svakog pojedinanog sluaja i ekonomsku vrednost prinud-
ne licence cenie sud ukoliko se nosilac patenta i nosilac prinudne licence
ne dogovore oko visine i naina plaanja naknade176, koja je postavljena kao
obaveza na teret nosioca prinudne licence.
Prinudna licenca moe imati oblik prinudne licence u javnom interesu
i prinudne licence u korist oplemenjivaa biljaka.
17.6.1. Prinudna licenca u javnom interesu
Prinudna licenca u javnom interesu daje se ako je korienje zatienog
pronalaska neophodno zbog nacionalne ili druge izuzetne potrebe ili je pro-
nalazak korien u smislu nelojalne konkurencije. Iako je nemogue predvi-
deti sve nacionalne i druge izuzetne potrebe, zakonodavac taksativno pomi-
nje zatitu zdravlja i ishranu stanovnitva, zatitu javnog interesa u oblasti-
ma od vitalnog znaaja za drutveno-ekonomski i tehnoloki razvoj.177 Javni
interes ne postavlja uslov prethodnog traenja ovlaenja od nosioca prava na
zatieni pronalazak, koji e samo biti obaveten o postupku izdavanju pri-
nudne licence. Ovu licencu izdaje Savet ministara178, u iju nadlenost spa-
da i odluivanje o ukidanju prinudne licence, pri emu, a cenei konkretne
174 Vis maior po pravilu spada u opravdane razloge.
175 Smatramo da bi domai zakonodavac mogao da u kontekstu ovog instituta implemen-
tira i lan TRIPS koji predvia da se za tehnologiju poluprovodnika prinudna licenca
moe dati jedino radi javne nekomercijalne upotrebe ili kako bi se ograniila nelojalna
konkurencija.
176 Videti Zakon o parninom postupku.
177 Zapaanja su autora da bi ex lege ferenda pojam potreba, koji nije doslovno pravni po-
jam i izaziva tekoe i teoriji i praksi u odreenju, mogla zameniti pojmom neprilike
ili nude, koje bi se mogle preciznije odrediti u smislu vanrednih okolnosti koje javni
interes stavljaju iznad i ispred privatnih. Analogno-silogistiki tome, i pojam interesa je
zahvalniji za odreivanje od pojma potreba.
178 Na ovom mestu neophodno je terminoloko usklaivanje sa Ustavom Republike Srbije
i Zakonom o ministarstvima Republike Srbije, jer je vaei Zakon o patentima zakon
bive dravne zajednice SCG. S obzirom na odreenje javnog interesa, smatramo da bi
odluivanje o prinudnoj licenci u javnom interesu trebalo da bude nadlenost Vlade.
POVERLJIVI PRONALASCI 87
okolnosti, on moe ostaviti prinudnu licencu na snazi kada je verovatno da
e se okolnosti koje su do nje dovele ponovo javiti i ako je to u cilju ispravlja-
nja prethodnog postupanja protivno naelu slobode konkurencije.
17.6.2. Prinudna licenca u korist oplemenjivaa biljaka
Prinudna licenca u korist oplemenjivaa biljaka rezultat je usklaiva-
nja domaeg zakonodavstva sa Biotehnolokom Direktivom EU, s tim to
pravo na nju ne polae samo oplemenjiva biljaka ve i nosilac patenta za
biotehnoloki pronalazak. Naime, kad oplemenjiva biljaka ne moe da ste-
kne ili koristi pravo zatite biljne sorte, a da time ne povredi raniji patent
koji se odnosi na biotehnoloki pronalazak, on moe traiti prinudnu licencu
za korienje zatienog pronalaska u meri koja je neophodna za korienje
zatiene biljne sorte.179 Mutatis mutandis ovo vai i za nosioca patenta za
biotehnoloki pronalazak.
Konstatujemo da je odreeno proirivanje primene instituta prinud-
ne licence neophodno u budunosti pogotovo u oblasti farmacije, odnosno u
smislu patenata za farmaceutske proizvode, i to sa svrhom izvoza u zemlje sa
problemima javnog zdravlja.180
18. Poverljivi pronalasci
Poverljiva prijava pronalaska jeste ona prijava domaeg lica za koju
se utvrdi da je od znaaja za odbranu ili bezbednost drave. Takva prijava
podnosi se dravnom organu nadlenom za pitanje odbrane,181 koji utvruje
da li se radi o poverljivom pronalasku. U sluaju afrmativne odluke, postu-
pak se nastavlja po posebnim pravilima. U suprotnom, prijava se prosleuje
Zavodu za intelektualnu svojinu na ustaljen postupak ispitivanja patentnih
179 Prema lanu 68. Zakona o patentima.
180 Ratio legis ovog kvalitativnog iskoraka sutinski lei u implementaciji Uredbe Saveta
EU br. 816/2006 o prinudnim licencama za patente koji se odnose na proizvodnju far-
maceutskih proizvoda za izvoz u zemlje sa problemima javnog zdravlja (neophodnost
harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa regulativom Evropske unije) i u odluka-
ma Svetske trgovinske organizacije o implementaciji Deklaracije iz Dohe o Sporazumu
o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine i javnom zdravlju od 2001. godine.
181 Po pravilu, to je Ministarstvo odbrane, u odreenim sluajevima Ministarstvo unutra-
njih poslova. Inae, predstavnici Ministarstva odbrane uestvuju u javnoj raspravi o
nacrtu novog zakona o patentima.
88 PATENT
prijava. Vice versa, ako Zavod utvrdi da se radi o poverljivoj prijavi, ona se
ustupa organu nadlenom za pitanje odbrane. Dostavljena prijava u oba slu-
aja zadrava datum prvog podnoenja. Ukoliko organ nadlean za pitanje
odbrane utvrdi u postupku ispitivanja prijave da je ona izgubila svojstvo po-
verljivosti ili ako je priznati pronalazak prestao da bude poverljiv, prijava,
odnosno predmet, dostavlja se Zavodu na dalju redovnu proceduru.
Poverljiv pronalazak se ne objavljuje. Iskljuivo pravo korienja i ra-
spolaganja poverljivog pronalaska, bilo kao patenta ili malog patenta, ima or-
gan nadlean za pitanja odbrane, dok pronalaza ima pravo na jednokratnu
naknadu182, i to nezavisno od toga da li se njegov pronalazak zaista prime-
njuje ili ne, koja se odreuje posebnim ugovorom.
19. Pronalasci iz radnog odnosa
Pronalaskom iz radnog odnosa smatra se:
1) pronalazak koji zaposleni stvori izvravajui svoje redovne radne
obaveze ili posebno naloene poslove u vezi sa nauno-tehnikim
istraivanjem i razvojem, kao i pronalazak koji nastane u izvrava-
nju ugovora o istraivakom radu zakljuenog sa poslodavcem;
Pravo na zatitu ovakvog pronalaska pripada poslodavcu, zato to
je re o slubenom pronalasku. Pronalaza zadrava moralna prava,
to mu u krajnjoj liniji garantuje i pravo na odreenu naknadu od
strane poslodavca, ija visina u svakom konkretnom sluaju zavisi i
od efekata ekonomskog iskoriavanja pronalaska. Dejstvo moralnh
prava i prava na naknadu ne bi trebalo uzimati kao slabano jer na
osnovu njih pronalazau sleduje naknada ak i u situaciji prenosa ili
ustupanja (licenciranja) prava iskoriavanja aztienog pronalaska
od strane poslodavca na ime i u korist treeg lica.
2) pronalazak koji nije slubeni, a koji zaposleni stvori u vezi sa aktiv-
nostima poslodavca ili korienjem materijalno-tehnikih sredsta-
va, informacija i drugih uslova koje je obezbedio poslodavac;183
Ovde je re o poluslubenom pronalasku, pa su prava podeljena
182 Uoavamo da bi nova legislativa trebalo da ukine ogranienje u smislu jednokratnosti,
jer takvo reenje podlee proizvoljnosti odluivanja i ne stimulie pronalazaki rad.
183 Sluajevi pod 1) i 2) predstavljaju oblike sticanja prava ex lege, tj. neposredno po osnovu
zakona. Ex lege uglavnom je zastupljen kod prava industrijske svojine koja su nasta-
PRONALASCI IZ RADNOG ODNOSA 89
na sledei nain: pravo na zatitu polae zaposleni, s tim to po-
slodavac moe ekonomski eksploatisati pronalazak, a zaposlenom
isplatiti naknadu. Visina naknade odreuje se posebnim ugovorom
izmeu zaposlenog i poslodavca. Interesantan i opravdan je iskorak
zakonodavca koji je ograniio prava pronalazaa u smislu da po-
slodavac ima pravo da sprei objavljivanje pronalaska koji obuhvata
neku od proizvodnih tajni poslodavca.184
3) pronalazak koji zaposleni stvori u roku od godinu dana od dana
prestanka radnog odnosa, a koji bi, da je stvoren u toku radnog od-
nosa, bio pronalazak u smislu slubenog ili poluslubenog.
Ovom odredbom spreava se izigravanje prava poslodavca, koje bi
moglo imati ovakav scenario: poslodavac ulae znaajna sredstva u
istraivanje, zaposleni koristei ta sredstva doe do pronalaska, za-
posleni daje otkaz kako bi prijavio pronalazak kao samostalni pro-
nalaza, poslodavac ostaje bez dobiti od iskoriavanja patenta.
Potrebno je znati da je zaposleni duan da odmah po nastanku pro-
nalaska o tome izvesti poslodavca u pisanoj formi i da mu prui sve infor-
macije neophodne u postupku pred nadlenim organom za registraciju pa-
tenata. Bio pronalazak slubeni ili poluslubeni, pronalaza ima pravo za-
tite ako poslodavac ne eli da podnese prijavu patenta, ili ako odustane od
ve podnesene prijave (situacija kada poslodavac prenosi pravo iz prijave na
zaposlenog).185 Ako je pronalazak registrovan na ime zaposlenog, posloda-
vac ima pravo preeg izjanjavanja u roku od est meseci o tome da li eli da
pribavi iskljuivu licencu za iskoriavanje pronalaska. Dotle, zaposleni ne
moe raspolagati pronalaskom.
la u radnom odnosu i u nasleivanju, kada naslednici preminulih fzikih lica po sili
zakona postaju nosioci odreenih subjektivnih prava industrijske svojine.
184 Zaposleni nema pravo da pronalazak koji sadri poslovnu tajnu prijavi za zatitu. (lan
110. Zakona o patentima)
185 Korisno je podsetiti na to da je pravo generalna mogunost ograniena rokom, pa tako
proputanje roka (neostvarivanje prava) ovlauje drugu zainteresovanu stranu da ste-
kne to pravo. Ovde, u sluaju da poslodavac propusti rok u kome je duan da obavesti
zaposlenog da li smatra da pronalazak spada u kategoriju slubenog ili poluslubenog,
odnosno da li sadri poslovnu tajnu, pronalaza ima pravo da navedeni pronalazak za-
titi na svoje ime.
90 PATENT
Raspolaganje pronalaskom iz radnog odnosa zabranjeno je i dok se ne
regulie pitanje naknade. Uslovi isplaivanja naknade mogu se precizirati na
tri naina:
1) optim aktom (opti kolektivni ugovor o radu, posebni granski ko-
lektivni ugovor o radu, itd186)
2) ugovorom kojim se ureuje ravnopravan odnos izmeu poslodavca
i zaposlenog
3) posebnim ugovorom izmeu poslodavca i zaposlenog zakljuen a
pro po konkretnog pronalaska. Zaposleni se ne moe unapred odre-
i svog prava na naknadu.187
Eventualni spor povlai vetaenje, odnosno presuivanje suda koji
uzima u obzir i doprinos pronalaska poveanju dobiti ili stvaranju uteda
preduzeu.
Obaveza uvanja tajne obavezuje obe strane, i to: dok prijava patenta
ne bude objavljena ili pronalazak ne postane na drugi nain dostupan javno-
sti, i ako poslodavac istakne opravdan interes da se pronalazak ne objavljuje,
kada obaveza uvanja tajne ostaje na snazi i nakon prestanka radnog odnosa.
Pored odredaba Zakona o patentima i ugovorom izmeu izmeu pro-
nalazaa i poslodavca, prava pronalazaa koji je stvorio pronalazak u rad-
nom odnosu i prava poslodavca kod koga je pronalazak nastao utvruju se i
propisima o radnom pravu.188
20. Promet prava na patent
Promet prava na patent jedno je od najvanijih pitanja patentnog siste-
ma, ne samo zbog zahteva sigurnosti i nesmetanog odvijanja tzv. saobraaja
prava, ve i radi ostvarivanja mogunosti ekonomskog iskoriavanja prona-
186 U sistemima u kojima se rad tretira kao roba (kapital znanja), uloga sindikata veoma je
vana.
187 Ovde se radi o pravu na naknadu, a ne o pravu na nagradu. Priroda protivvrednosti
koju poslodavac duguje zaposlenom uvek je naknada za pravo koje zaposleni ustupa
poslodavcu, a ne nagrada, zato to je naknada osnovni postulat radnog prava u vredno-
vanju rada i uinka rada zaposlenog.
188 Videti: Kuli, .: Radno pravo, Privredna akademija, Novi Sad 2008.
PROMET PRAVA NA PATENT 91
laska, to i jeste ishodite prava na patent.189 Pravo na patent, kao imovinski
aspekat pronalazakog prava, predmet je prenosivosti pravnim poslovima i
nasleivanjem.190 Prenos (cesija) se moe ticati prava na podnoenje prijave,
zatim prava iz prijave, kao i prava na sam patent ili mali patent. Prava se
mogu preneti delimino, pri emu se prenosi idealan (alikvotni) deo prava,
ili u celini, kada se menja nosilac prava.
Vano je ovde podsetiti na opteprihvatljiv pravni institut da niko ne
moe na drugog preneti vie prava nego to sam ima, koji bi u smislu pa-
tentnog prava valjalo shvatiti kao upozorenje da se aktivna legitimacija za
prenos prava na patent na drugo lice aktivira tek nakon sticanja prava na
patent. Drugim reima, prema pravnoj logici, u pravnom prometu moe se
stei jedno pravo samo ako je lice od koga se stie bilo titular tog prava.191
Ipak, prenos prava na podnoenje prijave ve predstavlja kvazi izuzetak. To
je situacija kada pronalaza, pre podnoenja prijave, ugovorom prenese pro-
nalazako pravo na neko drugo fziko ili pravno lice. Pronalaza se i pre
nastanka samog pronalaska moe obavezati npr. ugovorom o istraivanju da
e preneti pronalazako pravo na fnansijera istraivanja u trenutku kada (i
ako) nastane pronalazak.192 Pravo na podnoenje prijave jedino se moe pre-
neti u celini (ne moe neko delimino imati pravo na podnese prijavu). Tada
pronalazau ostaje samo pravo na ime, jer je ono moralne prirode i nepreno-
sivo je.
Prenos prava iz prijave je pravni posao sa raskidnim uslovom, jer pravo
iz prijave moe biti i nepriznato. Osnovni pravni posao prenosa prava jeste
ugovor o prenosu prava, kod koga je pismena forma ad solemnitatem, a ne ad
189 Govorili smo ve da bi pravo na patent trebalo u praksi razumeti samo kao sredstvo
za dolaenje do cilja prava na patent, a to je njegovo ekonomsko iskoriavanje.
190 Prema lanu 101. Zakona o patentima. Smatramo da bi buduim propisima, a zbog va-
nosti materije, trebalo nabrojati osnove za prenos prava na patent.
191 Lat. Nemo plus iuris in alium transfere potest quam ipse habet.
192 Radi potpunijeg znanja o prometu i svim oblicima prenosa prava intelektualne svojine
neophodno je supsidijarno ovladati propisima kojima se ureuju obligacioni (pre sve-
ga Zakon o obligacionim odnosima Republike Srbije) i svojinsko-pravni odnosi, na ta
upuuje i sam tvorac patentne legislative. Poznavanje ovih propisa pogotovo je vano
radi pravovaljanog razumevanja pojmova odgovornosti (npr. za stvarne i pravne nedo-
statke), savesnosti, prava treih itd.
Za prava koja nastaju nasleivanjem potrebno poznavati propise kojima se blie ureu-
je nasleivanje (pre svih Zakon o nasleivanju Republike Srbije, Slubeni glasnik RS,
br. 46/95).
92 PATENT
probationem, to znai da pismena forma ne slui za dokazivaje ugovora ve
je bitan uslov postojanja ugovora. Dalje, da bi proizveo dejstvo erga omnes (a
ne samo inter partes koji nema deklaratorno dejstvo), ugovor se mora upisati
u odgovarajui registar u Zavodu.
Pojedina ili sva ovlaenja iz prava iz prijave ili iz prava na patent
mogu, sa ogranienjima ili bez njih, biti predmet ugovora o licenci. Licenca
ne znai da su preneta prava, ve da su ustupljena ovlaenja. Ugovor o licen-
ci, kao forma konstitutivnog193 prometa prava, moe obuhvatiti pravo isko-
riavanja predmeta ugovora, a moe po obimu biti i ue ogranien samo na
pravo upotrebe, pravo uvoza, pravo prodaje itd. Najznaajnija podela je po-
dela na ugovor o iskljuivoj licenci i ugovor o neiskljuivoj licenci. Ugovor o
iskljuivoj licenci ima najvei domet u prenosu ovlaenja, jer davalac takve
licence ne sme treim licima vie ustupati ista ovlaenja, niti ih sam moe
vriti.194 Pri tom, nosilac iskljuive licence ima na raspolaganju sva pozitivna
i negativna ovlaenja koja deluju ne samo erga omnes, ve i prema davaocu
licence.195
21. Trajanje patenta
Patent traje 20 godina, raunajui od datuma podnoenja prijave. Za
neprekidno vaenje patenta vaan je institut odravanja prava, to se ostva-
ruje redovnim izmirivanjem obaveze plaanja propisanih taksi, najpre za
odravanja prava iz prijave (ne zaboravimo da ispitivanje prijave moe trajati
193 Za razliku od cesije, o kojoj smo govorili neposredno pre licence, a koja predstavlja
translativan nain raspolaganja pravima (stupanje pravnog sledbenika u ukupnost
ovlaenja prethodnika), licenca je konstitutivan nain, to znai da se njome iz subjek-
tivnog prava industrijske svojine izvodi jedno ili vie imovinskopravnih ovlaenja koja
se kao novo subjektivno pravo konstituiu na ime drugog lica sticaoca licence. (Vie
o prometu prava na osnovu ugovora o licenci videti kod: Miladinovi, Z.: Pravo indu-
strijske svojine, Ni 2007, p.p. 385401)
194 Stav je autora da bi u smislu zakona o patentima ex lege ferenda trebalo kao oblik pro-
meta prava predvideti i zalogu, s obzirom na to da se odredbe Zakona o zalonom pra-
vu na pokretnim stvarima upisanim u registar odnose i na prava intelektualne svojine.
Zalogu predvia i Pravilnik o sprovoenju ugovora o patentnom pravu.
195 Vie o ovome vidi emalovi, D.: Licenca patenta i iga osnovna problematika, u
publikaciji Izbor objavljenih radova strunjaka Zavoda 19202000, knjiga 1, Beograd
2000, p.p. 115127.
VREDNOVANJE PATENTA 93
godinama), a potom i za odravanje priznatog prava. Obaveza plaanja taksi
pada na teret podnosioca prijave, odnosno nosioca patenta.196
Trajanje dopunskog patenta postavljeno je dvostruko negativno: ne
moe trajati due od osnovnog patenta; ako dopunski patent postane osnov-
ni, on ne moe trajati due nego to bi trajao osnovni patent.
22. Vrednovanje patenta
Postoje mnogi razlozi koji govore u prilog tome da bi preduzee trebalo
da zna vrednost svog patenta. Razlozi obuhvataju: knjigovodstvene razloge,
licenciranje, integraciju, prenos prava, kupovinu dobara intelektualne svoji-
ne ili prikupljanje sredstava. Kako jedinstveni metod vrednovanja patenta ne
postoji, u praksi se najvie koriste sledei pristupi:
Metod prihoda: najee korieni metod vrednovanja patenta, koji se
zasniva na oekivanom prihodu koji nosilac patenta moe ostvariti tokom
vaenja patenta.
Metod trokova: utvrivanje vrednosti patenta putem kalkulisanja
trokova razvoja slinog dobra, bilo interno ili eksterno.
Trini metod: zasniva se na vrednosti uporedivih transakcija izvrenih
na tritu.
Opciono zasnovana metoda: zasnovana na metodama opcione procene
vrednosti koje su inicijalno razvijene za procenu vrednosti kapitala.
Postoje i faktori koje je teko kvantifkovati, a od znaaja za vred-
novanje patenta, kao to su jaina patentnih zahteva ili postojanje slinih
zamena.197
196 Miljenja smo da bi mogunost plaanja taksi, iji iznos nije zanemarljiv, pogotovo ra-
zvijenim zemljama sveta, trebalo da imaju i ostala zainteresovana lica, to i predvia
Ugovor o patentnom pravu.
197 Pronalazei budunost, publikacija Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. Do-
stupna na web stranici: www.zis.gov.rs. Opirnije o metodama vrednovanja patenata
vidi: Danski zavod za patente i igove www.dkpto.dk i Japanski patentni zavod http://
www.jpo.go.jp/
94 PATENT
22.1. Ekonomske teorije funkcije patenata
Teorija 1: Patenti podstiu invencije
Ovaj teorijski okvir ukazuje da samo ex ante garantovanje i ex post spro-
voenje ekskluzivnih prava nosiocima patenata od strane drave moe da ih
podstakne na investiranje u inovacije. Drugim reima, anticipacija sticanja pa-
tenta predstavlja podsticaj za korisne investicije. Meutim, indukovanje inova-
tivnosti ekskluzivnim patentnim pravima mogue je samo po cenu drutvenog
troka jer je patent jedna vrsta monopola, iako ogranienog. On omoguava
nosiocu vee koristi od proizvoda nego u uslovima konkurencije. Istovremeno,
monopolska prava nameu zajednici troak u vidu viih cena i smanjenog out-
puta. To otvara jedan fundamentalni problem u vezi sa patentom zatite. Da li
intelektualna svojina treba da obezbedi vii nivo nagrada nego to je dovoljno
za podsticanje inovacija i, ako treba, zato? Odgovor na prvo pitanje, prema mi-
ljenju nekih autora negativan je i zbog toga drugo pitanje postaje irelevantno.
Patentno pravo bi, prema njihovom miljenju, trebalo da bude koncipi-
rano tako da dodeljuje patente jedino za one inovacije koje i onako ne bi bile
razvijene. Za one koje bi nastale i bez patenta, zatita i nije neophodna. Sa-
glasno ovom pristupu, da bi se opravdala patentna zatita, bilo bi potrebno:
najpre, pokazati da je neophodan neki dodatni podsticaj za angaman u ino-
vativnu aktivnost; potom, pod pretpostavkom da je napor neophodan, bilo
bi potrebno pokazati i da je patentni podsticaj delotvoran; najzad, na kraju,
trebalo bi pokazati i da ne postoji drugi bolji put za dosezanje eljenog isho-
da. Ali, to je vrlo teko, ako ne i nemogue. Patentna zatita, naime, nije je-
dini mehanizam koji obezbeuje prisvajanje prinosa od invencija. Na primer,
inovatori mogu uivati i preimustvo inicijalnog poteza u odsustvu patentne
zatite. Pored toga, ekonomski podsticaji nisu jedini podsticaji koji motiviu
inovacije. I, najzad, ako bi se pokazalo da ukupan nivo inovativnosti zavisi
presudno od ekonomskih podsticaja, dravama stoji na raspolaganju i spek-
tar drugih institucija za podsticanje inovativnosti.198
Teorija 2: Patenti izazivaju diseminaciju invencija
Primaran fokus ove teorije nije vie kakva patentna zatita generie naj-
vie invencija, nego kako inovatori ubiraju plodove svojih otkria. Osnovna
pretpostavka da je uvanje znanja u domenu poslovnih tajni mogue i dovoljno
198 Spariousu, T.: Intelektualna svojina i inovativnost ekonomski aspekti, Beograd 2004.
VREDNOVANJE PATENTA 95
za indukovanje invencija, ali to nije probitano. Sa drutvenog stanovita, raci-
onalnije je dodeliti intelektualna svojinska prava, a zauzvrat obezbediti obelo-
danjivanje otkria. Patenti invencije time postaju dostupne. Najpre kao opte
znanje o otkriu a potom i kao znanje koje moe da se primeni u praksi. Dru-
gim reima, u ovom teorijskom kontekstu patent ima dve uloge: da oglaava
postojanje investicije i da olaka njeno licenciranje, odnosno praktinu prime-
nu. Saglasno tome, glavna uloga patenta upravo je obelodanjivanje informacija
i posledino obezbeivanje njihove iroke primene; u odsustvu patenta, infor-
macije bi imale daleko manji opticaj jer bi ostale u domenu poslovnih tajni.
Ovaj teorijski okvir, ipak sadri i indirektne podsticaje za inoviranjem. Nai-
me, kada inovator ima ograniene mogunosti da sam eksploatie sve mogue
efekte invencije, oportunitet plasmana investicija licenciranjem otvara priliku
prisvajanja veih profta, a to predstavlja dodatni podsticaj za inoviranje.
Opte je poznata injenica da je lake razumeti atribute novih proi-
zvoda na tritu nego inicijalne invencije i razvojni rad koji je u njima sadr-
an. Otuda, domen poslovnih tajni daleko je bezbedniji za procesne nego za
proizvodne invencije. Meutim, za drutvo, daleko je znaajnija diseminacija
procesnih invencija. Iz gornje perspektive, glavni domen ove teorije jeste do-
men procesnih invencija.
Teorija 3: Patenti indukuju razvoj i komercijalizaciju invencija
Ovom teorijom objanjavaju se naredne faze inovativnog procesa: ra-
zvoji komercijalizacija, kao to ime kazuje. Patenti, naime, idukuju investi-
cije potrebne za razvoj i komercijalizaciju invencija. Ova teorija je, zapravo,
odavno primenjena u praksi. Na osnovu nje je patent za parnu mainu pro-
duen, uz obrazloenje da e produetak podstai komercijalizaciju invenci-
je. U najprostijoj varijanti, ova teorija podrazumeva sticanje patenta rano u
procesu inoviranja, i mnogo potonjeg rada koji je neophodan za dovoenje
sirove invencije do njene upotrebne forme. Prema tome, patent u ranoj fazi
istraivanja predstavlja svojevrsno osiguranje da e ekonomski efekti inova-
cija prisvojiti, pod uslovom da je razvoj tehnoloki mogu. To je i preduslov
za pozitivnu razvojnu odluku.
Teorija 4: Patenti omoguavaju upravljanje istraivanjima
U ovom teorijskom okviru, patentni sistem ne tretira se kao sred-
stvo za prisvajanje prinosa na investicije u inovacije nego kao tarifni sistem
96 PATENT
efkasne alokacije resursa u razvoj ve postojeih invencija. Teorija postulira,
zapravo, da iroki patenti dodeljeni rano u procesu inoviranja omoguavaju
nosiocima patenata da koordiniraju naredna istaivanja i razvoj u okvirima
patentnog zahteva (prospekta). Zbog toga se umnogome razlikuje od pret-
hodnih teorija zasnovanih na podsticajima.199
23. Prestanak prava
Pravo na patent prestaje istekom predvienog zakonskog roka trajanja
patenta. Pravo moe prestati i pre ovoga roka, i to:
1) neplaanjem taksi (pravo prestaje narednog dana od dana isteka
dodatnog zakonskog roka za plaanje taksi; neplaanje takse oblik
je konkludentnog odricanja prava)
2) odricanjem od prava (pravo prestaje narednog dana od dana pod-
noenja pismene overene izjave nosioca patenta da se odrie paten-
ta; da bi to uinio kada je u registru upisano odreeno pravo u ko-
rist treeg lica, nosilac mora pribaviti saglasnost lice na ije ime je
upisano to drugo akcesorno pravo)
3) smru, odnosno prestankom postojanja nosioca prava (pravo pre-
staje danom smrti fzikog lica koje je nosilac patenta, sem ukoliko
nije prelo na jednog ili vie pravnih sledbenika, npr. naslednika,
legatara, doivotnog izdravaoca itd;200 analogno, isto vai za pre-
stanak pravnog lica)
4) ukidanjem patenta (ovo je sluaj uginua ili nastalih promena na
deponovanom uzorku mikroorganizma zbog ega izvoenje paten-
tiranog mikrobiolokog pronalaska vie nije mogue; postupak po-
kree Zavod ex ofcio ili na zahtev zainteresovane strane, a pravo
prestaje danom koji Zavod odredi kao dan kad je pronalazak pre-
stao da bude izvodljiv201).
199 Vie o ekonomskim razlozima zatite industrijske svojine vidi: Mazzoleni, R., Nelson,
R.: Economic Teories about the Benefts and Costs of Patents, Journal of Economic
Issues, Vol. XXXII, No. 4, 1998.
200 Proglaenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti reguliu odredbe Zakona o van-
parninom postupku.
201 Za detaljnije videti Pravilnik o sprovoenju Budimpetanskog sporazuma o meuna-
rodnom priznanju deponovanja mikroorganizama za potrebe postupka patentiranja.
PRESTANAK PRAVA 97
To su varijeteti prestanka prava sa dejstvom ex nunc.202
23.1. Oglaavanje patenta nitavim
Oglaavanje patenta nitavim ima snagu prestanka sa dejstvom ex tunc
(retroaktinvno). Alternativni razlozi za oglaavanje nitavim reenja o pri-
znanju patenta su sledei:
1) predmet zatite nije patentibilni pronalazak
2) pronalazak pripada kategoriji pronalazaka koji su izuzeti iz zatite
3) pronalazak na dan podnoenja prijave nije ispunjavao uslove paten-
tibilnosti u smislu novosti, inventivnosti i industrijske primenljivosti
4) pronalazak nije opisan potpuno i jasno u opisu pronalaska
5) priznat je iri obim prava od obima koji je mogao biti podran opi-
som pronalaska na dan podnoenja prijave, odnosno na dan od kog
je priznato pravo prvenstva prijave, ili je priznato pravo za izdvoje-
nu prijavu iji je sadraj iri od sadraja prvobitne prijave.203
Postupak pokree i vodi Zavod na pismeni predlog ovlaenog pred-
lagaa. Ovlaeni predlaga moe biti bilo koje fziko ili pravno lice koje
ima pravni interes da patent bude poniten. Najei pravni interes jeste
pravo na slobodno ekonomsko korienje pronalaska. Zanimljivo je da no-
silac patenta nema ovu aktivnu legitimaciju. Nju nema ni sticalac licence
ako se ugovorom o licenci odrekao prava na osporavanje prava nosioca
patenta.
Predlog se moe podneti tokom trajanja prava na patent, a ako je ure-
dan, prosledie se nosiocu prava na odgovor. Svi dopisi Zavoda i odgovori
na njih dostavljaju se svim strankama u postupku, koje mogu biti pozvane i
202 Ex nunc znai dejstvo pro futuro (u odnosu na budunost).
203 Po lanu 87. Zakona o patentima, ije su odredbe o oglaavanju nitavim reenja o
priznanju patenta lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o optem upravnom po-
stupku o ponitaju reenja. Nitavost je najtei oblik nezakonitosti koji moe postojati
kod reenja donesenih u upravnom postupku. (prema Tomi, Z., Bai, V.: Komen-
tar Zakona o optem upravnom postupku, Beograd 1988, str. 414) Prilikom donoenja
Zakona o patentima 1995. godine (Slubeni list SRJ, br. 15/95) izostavljen je institut
prigovora, tj. opoziva prava na patent, koji se gotovo nekorien u praksi pokazao samo
kao nepotrebna komplikacija u postupku zahvaljujui lebdeem statusu koji je pravo
imalo u roku za njegovo podnoenje. (prema Markovi, S.: Patentno pravo, Beograd
1997, str. 252)
98 PATENT
na usmenu raspravu ako je njeno odravanje nuno za utvrivanje injenica
bitnih za donoenje odluke po predlogu. Po predlogu, donosi se reenje o
oglaavanju nitavim reenja o priznanju patenta u celini ili delimino, ili
se predlog odbija.204 Eventualno oglaavanje nitavim nezavisnog patenta ne
znai automatsko ponitavanje njemu zavisnih patenata. Protiv reenja, mo-
gue je voditi upravni spor kod nadlenog suda.
I sertifkat o patentnoj zatiti moe se oglasiti nitavim ako je:
1) izdat protivno zakonskim uslovima
2) patent koji obuhvata predmet zatite sertifkata prestao da vai as
dejstvom ex nunc
3) patent koji obuhvata predmet zatite sertifkata oglaen nitavim
u potpunosti ili delimino, zbog ega proizvod za koji je sertifkat
izdat vie nije obuhvaen patentnim zahtevima ili ako nakon pre-
stanka patenta postoje razlozi koji bi takav ponitaj opravdali.
Oglaavanje nitavim reenja o priznanju patenta nema retroaktivno
dejstvo na pravosnane sudske odluke o povredi tih prava, kao ni na ugovore
o prenosu prava i ustupanju licence ako i u meri u kojoj su ti ugovori izvre-
ni. Selektivnost posledica nitavosti izraena u fomulaciji ako i u kojoj meri
su ti ugovori izvreni znai da je zatien samo onaj deo ugovora koji je
izvren do trenutka nastupanja pravosnanosti reenja o nitavosti patenta.
24. Ponovno uspostavljanje prava
Ako podnosilac prijave ili nosilac prava, uprkos dunoj panji koju su
zahtevale okolnosti, propusti da, u propisanom roku, preduzme neku rad-
nju u postupku, ija je neposredna pravna posledica gubitak prava iz prijave
ili priznatog prava, nadleni organ dozvolie ponovno uspostavljanje prava,
ako podnosilac prijave ili nosilac prava u propisanom roku:
1) podnese predlog za ponovno uspostavljanje prava i preduzme sve
proputene radnje
2) navede razloge zbog kojih je bio spreen da u roku preduzme pro-
putene radnje
204 Zapaanja su autora da bi trebalo dopustiti izjavljivanje albe protiv reenja (zakljuka)
kojim se odbija ili odbacuje predlog, zato to je to u skladu sa naelom upravnog po-
stupka: dvostepenost u odluivanju.
PONOVNO USPOSTAVLJANJE PRAVA 99
3) dostavi dokaz o opravdanosti razloga zbog kojih se zahteva ponov-
no uspostavljanje prava
4) dostavi dokaz o plaenoj taksi za predlog za ponovno usposta-
vljanje prava iz prijave ili priznatog prava kao i dokaz o naknadi
trokova.205
Predlog za ponovno uspostavljanje prava podnosi se u roku od tri me-
seca od datuma kad je prestao razlog koji je prouzrokovao proputanje, a ako
je podnosilac predloga kasnije saznao za proputanje, od datuma saznanja
za proputanje, ali ne po proteku roka od 12 meseci od datuma proputanja
roka ili ako se predlog odnosi na neplaanje takse za odravanje prava, naj-
manje 12 meseci od datuma isteka dodatnog roka za plaanje.
Predlog za ponovno uspostavljanje prava ne moe se podneti zbog pro-
putanja roka za preduzimanje sledeih radnji u postupku:
1) podnoenje predloga za ponovno uspostavljanje prava
2) podnoenje zahteva za produenje roka
3) plaanje taksi i trokova postupka206
4) podnoenje zahteva za sutinsko ispitivanje patentne prijave
5) sve radnje u postupcima pred nadlenim organom u kojim ue-
stvuje vie stranaka
6) dostavljanje prevoda.
Svako savesno lice koje je otpoelo korienje u proizvodnji pronalaska
koji je predmet objavljene prijave, ili koje je izvrilo sve neophodne pripreme
za otpoinjanje takvog korienja u vremenu izmeu gubitka prava i objave
podataka o prihvatanju predloga za ponovno uspostavljanje prava, ima pra-
206 Smatramo da bi trebalo omoguiti podnoenje zahteva za ponovno uspostavljanje pra-
va i u sluaju proputanja roka za plaanje godinjih taksi za odravanje prava iz pri-
jave ili priznatog prava, iz razloga to je praksa pokazala da se najvei broj zahteva za
povraaj u preanje stanje upravo podnosi zbog neplaanja godinjih taksi za odra-
vanje prava.
Takoe, miljenja smo da je neophodno predvideti i institut nastavka postupka, na ta
nas obavezuje i Ugovor o patentnom pravu, koji obavezuje zemlju-lanicu da nastavi sa
postupkom u vezi sa prijavom ili patentom ak i ako ona svojim zakonodavstvom ne
propisuje mogunost produenja roka po zahtevu za produenje roka podnetom nakon
isteka roka. Obe ove novine bile bi na korist podnosioca prijave ili nosioca prava.
100 PATENT
vo da nastavi korienje pronalaska iskljuivo u proizvodne svrhe, u svom
pogonu ili u tuem pogonu za sopstvene potrebe.
25. Povreda prava na patent
Povreda prava na patent moe biti neposredna i posredna. Objekat
povrede prava je subjektivno pravo nosioca prava na patent.207 Radnja po-
vreivanja subjektivnog prava ogleda se u injenju nemoguim da nosilac
prava uiva, tj. koristi svoja prava, ili u stvaranju uslova u kojima je uivanje,
tj. vrenje tih prava oteano, ili u izazivanju potencijalno opasne situacije za
nastanak stanja povrede prava. Drugim reima, neposredna povreda prava
predstavlja neovlaenu potpunu ili ropsku reprodukciju pronalaska shodno
patentnom zahtevu. in prikrivanja povrede prava u smislu da poinilac do-
daje pojedina obeleja patentiranom pronalasku, izostavlja nebitna obele ja
ili zamenjuje jedan elemenat drugim, takoe spada u neposrednu povredu
prava.
25.1. Neposredna povreda
Bie neposredne povrede prava ima sledee karakteristike:
1) uinjena je bez dozvole nosioca prava (uinilac je neovlaeno lice)
2) radnja injenja odgovara sadrini bar jednog iskljuivog ovlaenja
nosioca prava (videti deo o sadrini prava na patent)
3) odnosi se na pronalazak koji je predmet zatite (neophodna veza iz-
meu uinioca, radnje izvrenja i objekta povrede prava)
4) povreda je uinjena na teritoriji vaenja prava i u toku trajanja prava
5) radnja izvrenja ne sme biti obuhvaena nijednim ogranienjem za-
tite (videti deo o ogranienjima prava).
207 Povreda subjektivnog prava znai stanje suprotno subjektivnom pravu ili opasnost da
takvo stanje nastane. (Za vie vidi: Stankovi, Vodineli: Uvod u graansko pravo, Be-
ograd 1996)
GRAANSKOPRAVNA ZATITA 101
25.2. Posredna povreda
Posredna povreda subjektivnog prava je radnja nuenja i isporuivanja
proizvoda koji ine bitne elemente pronalaska licima koja nisu ovlaena za
korienje tog pronalaska, i to od strane neovlaenog lica kome je poznato
ili mu je iz okolnosti sluaja moralo biti poznato da je taj proizvod namenjen
za primenu tueg pronalaska. Posrednu povredu moemo shvatiti kao pred-
vorje neposredne povrede patenta.
Da bi postojalo bie ove povrede, potrebno je ispunjenje tri uslova,
kumulativno:
1) proizvod je objektivno podoban kao sredstvo za neposrednu povre-
du prava (po prirodi stvari, to su delovi patentiranog proizvoda)
2) odnosi se na vaan elemenat tueg zatienog pronalaska (bitnost
elementa procenjuje se iz ugla njegove strukturno-funkcionalne spe-
cifnosti u odnosu na celinu pronalaska)
3) proizvod ne spada u kategoriju trino uobiajenih proizvoda (uobi-
ajeni su poznati proizvodi irokog spektra moguih primena).
U izuzetnim sluajevima, obnova ili popravka proizvoda mogla bi se
smatrati kao neovlaena proizvodnja.
26. Graanskopravna zatita
U sluaju povrede prava nastale kao posledica neovlaenog ili nedo-
zvoljenog preduzimanja bilo koje radnje iz sadrinskog korpusa prava nosio-
ca prava na patent, nosilac patenta (ili podnosilac objavljene prijave) ili stica-
lac iskljuive licence imaju pravo na tubu zbog povrede prava, a tubenim
zahtevom mogu traiti sledee:
1) utvrenje postojanja povrede patenta;
Ostaje donekle nejasno zato bi tuilac ograniio tubeni zahtev
samo na utvrenje postojanja povrede (tzv. pozitivno utvrenje), bez
postavljanja nijednog drugog zahteva.208 U svakom sluaju, sud se
208 Prof. S. Markovi smatra da namera tuioca nije da se potpuno pravno sukobi sa tue-
nim, ve eli na osnovu presude, kojom je utvrena povreda njegovog prava, da preduz-
me druge poslovne korake, npr. ponuda u kojoj tuioevo tolerisanje izvrene povrede
prava predstavlja njegov ulog, inidbu ili osnov za odreenu pregovaraku poziciju.
102 PATENT
bavi ovim pitanjem jer se ono postavlja kao prethodno sporno prav-
no pitanje209 uvek kada se podnesi neki drugi tubeni zahtev, npr.
za naknadu tete. Tueni moe uzvratiti protivtubom i zahtevati
da se utvrdi nepostajanje povrede prava (tzv. negativno utvrenje).
2) zabranu radnji kojima se povreuje patent;
Svrha ovog tubenog zahteva jeste spreavanje buduih radnji po-
vrede prava. Titulus i ratio trajna radnja povrede prava, povremene
radnje povrede prava ili opravdana i ozbiljna opasnost da e se po-
vreda prava ponoviti, bez obzira na to da li se radi o namernom ili
nehatnom postupanju.
3) naknadu tete zbog povrede prava;
Ovo je jedan od najeih tubenih zahteva iji je osnov ne samo
stvarna teta ve i izmakla dobit. Praksa poznaje tri metode izra-
unavanja iznosa tete: diferencijalna metoda, metoda analogije sa
licencnom naknadom i metoda protivpravne dobiti tetnika.210 Ako
je povreda uinjena namerno ili krajnjom nepanjom, moe se za-
htevati naknada do trostrukog iznosa uobiajene licencne naknade
za korienje pronalaska.211 Ovaj tubeni zahtev pokree se i u slu-
aju ugovorne odgovornosti povrede nekog ugovora.212
209 Videti Zakon o parninom postupku.
210 Diferencijalna metoda sastoji se u utvrivanju i novanom iskazivanju razlike u imovi-
ni tuioca, koja postoji kad se uporedi stanje u kojem bi se njegova imovina nalazila da
nije dolo do povrede prava sa stanjem u kojem se njegova imovina stvarno nalazi na-
kon povrede prava. Metoda analogije sa licencnom naknadom sastoji se u obraunava-
nju iznosa uobiajene licencne naknade koju bi tueni platio tuiocu da je iskoriavao
pronalazak na osnovu ugovora o licenci. Metoda protivpravne dobiti tetnika zasniva
se na ideji da korist koju je ostvario tueni, povredivi tue pravo, pripada tuiocu. (za
opirnije o ovome konsultovati Zakon o obligacionim odnosima i Markovi, S.: Paten-
tno pravo, Beograd 1997, p.p. 332335)
211 U vezi nadlenosti sudova vidi Zakon o ureenju sudova (Slubeni glasnik RS, br.
116/08) i Zakon o parninom postupku.
212 Primer sudske prakse iz naknade tete: Tueni je u obavezi da naknadi tetu tuiocu,
kao imaocu patenta, u sluaju kada tueni tampa i izda prospekat patenta i izloi na
sajmu u reklamne svrhe konstrukciju na koju se patent odnosi, a u prospektu ili na
drugi nain ne oznai pronalazaa patenta. tampanje prospekta i izlaganje konstruk-
cije predstavlja jedinstven vid korienja tueg patenta. (Odluka Vrhovnog suda Jugo-
slavije, Rev. 29000) Sudska praksa u vezi sa zastarelou potraivanja naknade tete
zbog povrede patentnog prava: Ako je tuba za naknadu tete zbog iskoriavanja pa-
tenta bez ugovora o licenci ili zbog korienja pronalaska bez ugovora o iskoriavanju
4) objavljivanje presude o troku tuenog (svrha je moralna satisfakcija
tuioca)
5) oduzimanje, odnosno unitenje, bez bilo kakve naknade, proizvoda
koji su nastali ili steeni povredom patenta213
6) oduzimanje, odnosno unitenje, bez bilo kakve naknade, materijala
i predmeta (pribora, alata) koji su preteno korieni u stvaranju
proizvoda kojima se povreuje patent.214
Zakonodavac je predvideo jo tri tube:
1) tuba za utvrivanje prava na zatitu (kojom pronalaza, njegov
pravni sledbenik ili poslodavac tubom zahteva od suda da utvrdi
da ima pravo na zatitu odreenog pronalaska, umesto lica ili za-
jedno sa licem koje je prijavilo taj pronalazak)
2) tuba za zatitu prava poslodavca, odnosno zaposlenog (predmet
ove tube moe biti ne samo pravo povodom zatienog pronala-
ska, ve i pravo povodom pronalaska koji nije prijavljen za zatitu)
3) tuba za utvrivanje svojstva pronalazaa (pronalaza zahteva da
sud utvrdi njegovo svojstvo pronalazaa i naloi upisivanje njego-
vog imena u prijavu patenta, odgovarajue isprave i registre nad-
lenog organa, ukoliko je u prijavi patenta ili nekoj drugoj ispravi
navedeno neko drugo lice kao pronalaza).
26.1. Privremene mere
Na zahtev tuioca, koji uini verovatnim da je njegovo pravo povree-
no ili da e biti povreeno, sud moe odrediti privremenu meru:
1) oduzimanja, odnosno iskljuenja iz prometa proizvoda nastalih ili
steenih povredom patenta
pronalaska podneta u toku trajanja patentnog, odnosno pronalazakog prava, zastare-
vanje potraivanja naknade tete tee od svake pojedinane povrede ovih prava. (Iz re-
enja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 75406, Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije)
Vidi, sa primerima, dodatno Novakovi, B.: Naknada nematerijalne tete i nedozvolje-
no ekonomsko iskoriavanje patenta, u publikaciji Izbor objavljenih radova strunjaka
Zavoda 19202000, knjiga 1, Beograd 2000, p.p. 129140.
213 Vidi naroito lanove 3133. Zakona o posebnim ovlaenjima radi efkasne zatite
prava intelektualne svojine.
104 PATENT
2) oduzimanja, odnosno iskljuenja iz prometa predmeta preteno
upotrebljenih u stvaranju proizvoda kojima se povreuje patent;
3) zabrane nastavljanja zapoetih radnji kojima se povreuje patent.215
U situaciji kada postoji opasnost od nastanka nenadoknadive tete ili
od unitenja dokaza, sud moe odrediti privremenu meru i bez prethodnog
izjanjenja tuenog. Sud moe naloiti podnosiocu predloga da dostavi do-
datne dokaze o izvrenoj povredi patenta, odnosno o postojanju oigledne
opasnosti da e patent biti povreen i da naloi polaganje jemstva radi one-
moguavanja zloupotrebe ili u sluaju neosnovanosti zahteva.216 alba protiv
privremene mere nema suspenzivan karakter.217 Na predlog tuioca koji ui-
ni verovatnim da je njegovo pravo povreeno i da postoji osnovana sumnja
da e dokazi o tome biti uniteni ili da e ih kasnije biti nemogue pribaviti,
sud moe pristupiti obezbeenju dokaza bez prethodnog obavetavanja ili
sasluanja lica od kojeg se dokazi prikupljaju. Pod obezbeenjem dokaza po-
drazumeva se pregled prostorija, knjiga, dokumenata, baza podataka, kao i
zaplena stvari, ispitivanje svedoka i vetaka.
Tuba za povredu patenta zastareva u roku od tri godine od dana sa-
znanja za povredu i uinioca (subjektivni rok zastarelosti) ili u roku od pet
godina od dana uinjene povrede (objektivni ili apsolutni rok). Postupak po
tubi je hitan, to znai da se roite odmah zakazuje po prijemu tube u
sud.
to se tie tereta dokazivanja, postoji oboriva pravna pretpostavka koja
vai dok se ne dokae protivno, a koja glasi: ako je predmet povrede paten-
ta postupak za dobijanje novog proizvoda, smatrae se da je svaki identian
proizvod dobijen zatienim postupkom. Teret dokazivanja pada na tuenog
koji takav proizvod proizvodi.
215 Po lanu 94. Zakona o patentima. O privremenim merama vidi detaljnije Zakon o iz-
vrnom postupku.
216 Polaganje odgovarajueg novanog iznosa kao sredstva obezbeenja namee Direktiva
EU za sprovoenje prava intelektualne svojine br.2004/48/EZ.
217 Protiv presude stvarno nadlenog suda u sporu zbog povrede prava intelektualne svoji-
ne moe se izjaviti i vanredni pravni lek, a to je revizija protiv presude. Revizija se moe
izjaviti zbog bitne povrede odredaba parninog postupka i pogrene primene materijal-
nog prava, ali ne i zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja. O reviziji
odluuje Vrhovni kasacioni sud. (navedeno prema: Stankovi, B: Graansko-pravna za-
tita prava intelektualne svojine, u publikaciji Pravoteorija i praksa, br. 3-4, Privredna
Akademija, Novi Sad 2010, str. 113)
26.2. Carinsko-pravna zatita
Carinskim zakonom prvi put su prava intelektualne svojine u doma-
em zakonodavstvu dobila carinski tretman. Uvoz, izvoz ili tranzit robe ko-
jim se povreuju prava intelektualne svojine utvrena propisima koji ure-
uju to pitanje i medunarodnim ugovorima, nije dozvoljen. Carinski organ,
na zahtev nosioca prava intelektualne svojine, prekinue carinski postupak i
zadrati robu u sluaju postojanja sumnje da se uvozom, izvozom ili tranzi-
tom robe koja je predmet carinskog postupka povreuju prava intelektualne
svojine. Zahtev lana moe biti pojedinaan, ako se odnosi na jednu poiljku
robe, ili opti, i u tom sluaju nosilac prava dostavlja carinskom organu de-
taljne podatke o originalnoj robi, proizvoaima i distributerima takve robe,
kao i sve ostale podatke koje carinskom organu mogu pomoi da identifku-
je poiljke za koje postoji sumnja da povreuju prava intelektualne svojine.
Carinski organ moe, po slubenoj dunosti, prekinuti carinski postupak i
putanje uvezene ili izvezene robe, ako posumnja da je povreeno neko od
prava intelektualne svojine.
Carinski organ ne odgovara uvozniku ili vlasniku robe za naknadu
tete koja nastane zbog zadravanja robe. Lice koje se sumnjii za povredu
prava duno je da uvozniku ili vlasniku robe plati naknadu za tetu nastalu
zbog zadravanja robe, ako je do neosnovanog zadravanja robe dolo na za-
htev tog lica.218
Organi dravne uprave i organizacije koje vre javna ovlaenja imaju
posebna ovlaenja radi efkasne zatite prava intelektualne svojine.219 Njiho-
va ovlaenja ulaze u domen proizvodnje, prometa, upotrebe i dranje roba
i pruanje usluga kojima se kre pomenuta prava. Osnovni zadatak ovog za-
kona je obezbeenje i operacionalizacija sudske graanskopravne i krivino-
pravne zatite prava intelektualne svojine, pogotovo preduzimanje mera za
suzbijanje uvoza piratske i krivotvorene robe (tzv. mere na granici). Sudski
proces je poslednje, ali ne i retko, sredstvo u odbrani prava na patent, tako
da je neophodno da sudije imaju pristojno razumevanje ovog najmonijeg
prava industrijske svojine.
218 Vidi detaljnije: Mere za zatitu prava intelektualne svojine na granici, glava VI, Ca-
rinski zakon (Slubeni glasnik RS, br. 2/2006)
219 Vidi blie izuzetno vaan Zakon o posebnim ovlaenjima radi efkasne zatite prava
intelektualne svojine (Slubeni glasnik RS, br. 46/06).
106 PATENT
27. Krivinopravna zatita
Povreda pronalazakog prava u smislu krivinog dela protiv patenta
ima etiri oblika: osnovni, tei i dva posebna.220
Osnovni oblik postoji kada neko neovlaeno proizvodi, uvozi, izvozi,
nudi radi stavljanja u promet, stavlja u promet, skladiti ili koristi u privred-
nom prometu proizvod ili postupak zatien patentom. Radnja izvrenja al-
ternativno je postavljena. Objekat radnje su proizvod ili postupak zatien
patentom. Posledica krivinog dela sastoji se u povredi imovinskih prava
nosioca patenta. Uinilac moe biti svako lice sa umiljajem. Predviena je
novana kazna ili kazna zatvora do tri godine.
Tei oblik krivinog dela postoji ako je osnovnim delom pribavljena
imovinska korist ili prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi milion dinara.
Re je o krivinom delu kvalifkovanom teom posledicom, te se za odgovor-
nost uinioca trai da je u odnosu na teu posledicu postupao iz nehata. Za
ovaj oblik predviena je kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina.
Predmeti iz osnovnog i teeg oblika oduzimaju se i unitavaju.
Prvi poseban oblik krivinog dela postoji ako neko neovlaeno objavi
ili na drugi nain uini dostupnim sutinu tueg prijavljenog pronalaska pre
nego to je ovaj pronalazak objavljen na nain utvren zakonom. Za ovaj
oblik propisana je novana kazna ili kazna zatvora do dve godine, alternativ-
no. Drugi poseban oblik postoji ako neko neovlaeno podnese prijavu paten-
ta ili u prijavi ne navede ili lano navede pronalazaa. Krivino delo ostva-
ruje se falsifkovanjem patentne prijave. Kazna za ovo delo, ija posledica je
povreda moralnog prava pronalazaa, jeste kazna zatvora od est meseci do
pet godina.221
28. Komunitarni patent
Prvi dokument Acquis communautair u vezi sa jedinstvenom nadna-
cionalnom (supranacionalnom) patentnom regulativom na teritoriji Evrope
220 Prema lanu 201. Krivinog zakonika Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 85/05)
221 O ovome: Deli, N.: Krivina dela protiv intelektualne svojine, u publikaciji Nova ree-
nja u krivinom zakonodavstvu i dosadanja iskustva u njihovoj primeni, XLIII Redov-
no godinje savetovanje Udruenja za krivino pravo i kriminologiju SCG, Zlatibor-
-Beograd 2006, p.p. 184211.
KOMUNITARNI PATENT 107
pojavio se u obliku Konvencije o izdavanju evropskih patenata ili, kako se jo
naziva, Konvencije o evropskom patent.222 Njome je, izmeu ostalog, osno-
vana Evropska patentna organizacija, iji je glavni organ Evropski zavod za
patente, sa seditem u Minhenu.223
Evropska prijava patenta i evropski patent imaju isto pravno dejstvo
i tretirae se pod istim uslovima kao i nacionalna prijava patenta ili malog
patenta i nacionalni patent ili mali patent. Drugim reima, postupak prizna-
vanja patenta sprovodi se jednom, na jednom mestu, sa pravnim dejstvom
koje vai u svim dravama-lanicama Konvencije. Evropska prijava paten-
ta je prijava evropskog patenta podneta na osnovu Konvencije o evropskom
patentu ili meunarodna prijava podneta na osnovu Ugovora o saradnji u
oblasti patenata.224 Re je o prijavi za koju Evropski zavod za patente obavlja
poslove kao naznaeni ili izabrani zavod i u kojoj je naznaena Srbija kao ze-
mlja u kojoj podnosilac prijave eli da zatiti svoj pronalazak. Do 01. oktobra
2010. godine Srbija je bila zemlja proirenog dejstva evropskog patenta. To
je znailo da je podnosilac evropske prijave morao podneti zahtev Zavodu o
proirenju njegove zatite i na teritoriju Srbije. Proireno dejstvo evropskih
patenata omogueno je Sporazumom o saradnji u oblasti patenata.225
Naredni korak ka ustanovljenju komunitarnog patenta bio je Pred-
log Uredbe Saveta EU o komunitarnom pravu iz 2000. godine.226 On je
222 European Patent Convention (EPC). Vidi tekst Konvencije na: http://www.epo.org/pa-
tents/law/legal-texts/html/epc/2000/e/contents.html. Srbija je ratifkovala Konvenciju
Zakonom o potvrivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata od 05.10.1973.
godine, sa izmenama lana 63. Konvencije od 17.12.1991. i izmenama od 29.11.2000.
godine (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, br. 5/10, koji je stupio na snagu
01. oktobra 2010. godine). Zakon sadri tekst Konvencije na engleskom i srpskom jeziku.
Konvenciju dopunjuje Pravilnik o izvrenju Konvencije.
223 Poseti veb-stranicu Evropskog zavoda za patente (EPO): www.epo.org
224 Engl. Patent Law Treaty (Vaington, 1970)
Vidi Zakon o potvrivanju Ugovora o saradnji u oblasti patenata (Patent Cooperation
Treaty PCT), sa Pravilnikom ugovora o saradnji u oblasti patenata (Slubeni list SRJ
Meunarodni ugovori, br. 3/96) i novi Zakon o potvrivanju Ugovora o patentnom
pravu (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, br. 19/10, koji se primenjuje od 20.
avgusta 2010. godine.
225 Ratifkovan Zakonom o ratifkaciji Sporazuma izmeu Savezne vlade SRJ i EPO o sa-
radnji u oblasti patenata Sporazum o saradnji i proirenju (Slubeni list SCG Meu-
narodni ugovori, br. 14/04)
226 Proposal of Council Regulation on Community Patent, COM (2000)412 fnal,
2000/0177.
108 PATENT
predvideo komunitarni patent kao jedinstveno pravo industrijske svojine
koje e koegzistirati sa evropskim i nacionalnim patentom, s tim to e ko-
munitarni patent vaiti samo na teritoriji unutranjeg trita EU, za razliku
od evropskog patenta. U praksi to znai da podnosilac prijave moe zahte-
vati komunitarni patent za celu teritoriju EU i evropski patent za npr. pani-
ju. Podsetimo da se na evropski patent primenjuju nacionalni i propisi Kon-
vencije o evropskom patentu, dok bi se na komunitarni patent primenjivali
propisi o komunitarnom pravu i odredbe Predloga Uredbe o komunitarnom
patentu. Pronalazai su slobodni u izboru sistema zatite. Ono to je intere-
santno jeste da Predlog Uredbe sadri drastino smanjivanje trokova zatite
evropskog patenta koji u proseku iznose 30.000 evra.
Neka od reenja sudske zatite predviaju stvaranje centralizovanog
i specijalizovanog pravosudnog sistema za patenta, prevashodno u pogledu
njihove validnosti i falsifkovanja, u liku Komunitarnog suda za intelektu-
alnu svojinu, koji bi imao prvostepeno i albeno vee. Ove dve instance re-
avale bi pitanja u vezi sa injenicama i u vezi sa pravom. Nacionalni sudovi
ne bi imali mogunost postavljanja prejudicijelnih pitanja u pogledu vaenja
komunitarnog patenta. Sporove iz oblasti konkurencije reavalo bi Prvostpe-
no vee Suda Pravde EU.
S poetkom primene Konvencije o evropskom patentu (01. oktobra
2010. godine), domai zakonodavac dobija obavezu da buduu patentnu legi-
slativu uskladi sa Konvencijom.
29. Patenti i energija
Debatu o klimatskim promenama prati 1.259 prijava u Evropskom
zavodu za patente u 2009. godini u oblasti snage vetra i vode, fotonapon-
ske, solarne, termalne energije i biomase samostalno, odnosno 27% porasta
u odnosu na prethodnu godinu. Vetar, kao obnovljiv izvor energije, dugo je
bio oblast istraivanja koji je generisao znatan broj aplikacija za patente; 70%
ovih zahteva podneseno je od strane graane SAD, Nemake i Danske, sa
priblino treinom njih iz kompanije General Electric. Polovina zahteva za
fotonaponsku tehnologiju podneta je od strane japanskih i amerikih kom-
panija, meu kojima prednjae: Sanyo, Sharp, Micron Technology i Sony.
Vodei aplikant na polju zahteva za snage vode je Openhydro. Patentni za-
htevi za tehnologiju biomase konstantno rastu u poslednjoj deceniji. Red
MALI PATENT / KORISNI MODEL 109
podnosioca prijava predvode Shell i Insitut Francais du Petrole. Broj zahteva
za solarnu energiju u 2009. godini skoio je sa 39% na 199%, sa treinom
podnetih zahteva koji dolaze iz nemakih kompanija, ukljuujui i vodeeg
zahtevaoca Bosch. Tehnologija istih energija klju je za borbu protiv klimat-
skih promena.227
U Srbiji, prisutna su patentirana eko-organska ubriva proizvedena po
jedinstvenoj tehnologiji, koje pored funkcije hrane za biljku, imaju i odree-
ne zatitne efekte (stimulacija zemljinih bakterija azoto-fksatora i fosforo-
mineralizatora, biljni antifriz, repelent za zeeve, odbojnost za lisne vai itd.)
na biljkama.
30. Mali patent / Korisni model
30.1. Predmetnost malog patenta
Mali patent je pravo kojim se titi nov, industrijski primenljiv pronala-
zak, koji ima inventivni nivo. Nivo inventivnosti jedna je od glavnih razlika
izmeu patenta i malog patenta, koji jeste rezultat rada koji prevazilazi rutin-
sko korienje stanja tehnike od strane strunjaka, ali nema inventivan nivo
koji se zahteva za patent. Mali patent namenjen je samo za pronalaske u vidu
reenja koja se odnosi na konfguraciju ili konstrukciju nekog proizvoda ili
raspored njegovih sastavnih delova.228
Tehniki karakter pronalaska niim se ne dovodi u pitanje. On je i da-
lje conditio sine qua non pravne zatite. Za razliku od oblikovanja koje se vri
u estetke svrhe, da bi se ostvario estetski efekat, a koje je predmet zatite di-
zajnom, malim patentnom titi se takvo oblikovanje nekog predmeta kojim
se reava odreen tehniki problem i koji ima upotrebnu, praktinu svrhu
(npr. novi oblik izolatora za visoki napon, novi oblik crepa ili drugog grae-
vinskog elementa, novi raspored elemenata na elektroinstalacionoj tabli, ko-
jim se reava pitanje prostora ili naina za lake odravanje instalacija, novi
227 Za vie o patentima i istoj energiji videti studiju: Patents and Clean Energy, bridging
the gap between evidence and policy, u izdanju UNEP, EPO i ICTSD, 2010. Dostupna
na web stranici: www.epo.org
228 lan 134. Zakona o patentima. Zapaanja su autora da bi trebalo izvriti izjednaava-
nje inventivnog nivoa malog patenta sa inventivnim nivoom patenta, radi neophodne
jednoznanosti, kao i da bi trebalo iz predmetnosti zatite malim patentom izostaviti
pojam konfguracije koji je prilino irok i neodreen.
110 PATENT
oblik kuita maine itd.). Drugim reima, dok patent titi pronalazaku ide-
ju, dotle korisni model titi novu, privredno primenljivu formu.
Mali patent je prvi put uveden u domau legislativu 1995. godine Za-
konom o patentima (za ta nije bilo konsenzusa), u cilju pruanja zatite tzv.
malim pronalascima.229 Tvorci malih pronalazaka najee su fzika lica i
mala preduzea. Uporedna praksa, pored malog patenta, koji danas postoji
u vrlo malom broju zemalja, poznaje jo dva instituta koji tite tehnike pro-
nalaske koji ne doseu onaj nivo inventivnosti propisan za patente, a to su:
korisni model (franc. modele dutilite), koji preovlauje u svetu, i sertifkat o
korisnosti (certifcat dutilite).230
30.2. Prijava malog patenta
Prijava malog patenta moe da sadri samo jedan nezavisan zahtev i
najvie dva zavisna zahteva. Njome se ne moe traiti zatita za jedinstvo
pronalaska, niti se moe podneti kao dopunska prijava.231 Ipak, trebalo bi
predvideti i zakonsku mogunost izdvajanja prijava, tj. podelu na dve ili vie
samostalnih prijava, u sluaju da podneta prijava nema jedinstvo pronalaska.
Podnosilac prijave ima mogunost da se predomisli tokom postupka
ispitivanja prijave i da podnese zahtev za pretvaranje prijave malog patenta
229 Opravdanost uvoenja malog patenta (engl. petty patent) ovako je objasnio nekada-
nji direktor instituta za patentno pravo, autorsko pravo i pravo konkurencije u Min-
henu, Maks Plank: Postojae jo uvek potreba za jednim malim tehnikim zatitnim
pravom za pojedinane pronalazae, malu i srednju industriju, za pronalaske kratkog
veka, kojima je neophodna brza zatita od podraavanja. To mora biti jedno zatitno
pravo koje se moe stei jednostavno i jevtino, i za koje ne dolazi u obzir skupo i dugo-
trajno ispitivanje ispunjenosti uslova za zatitu. (navedeno prema Markovi, S.: Paten-
tno pravo, Beograd 1997, str. 22)
230 Prvi zakoni o patentima Japana nisu, iz nacionalno-protekcionistikih razloga, dozvo-
ljavali zatitu strancima. Po pristupanju Pariskoj konvenciji o zatiti industrijske svo-
jine 1899, i nastanku obaveze primene principa nacionalnog tretmana, Japan je morao
otvoriti svoj patentni sistem i strancima. Poto je Japan tada bio nerazvijena zemlja,
ubrzo se pokazalo da nije mogue istovremeno zadovoljiti dva pravnopolitika i ra-
zvojna cilja: a) imati visoke standard za priznanje patentne zatite, b) obezbediti za-
dovoljavajuu zastupljenost domaih lica meu titularima japanskih patenata. Zato
se pristupilo uvoenju korisnog modela kao oblika zatite za tvorevine koje se mogu
opredmetiti u zanatstvu i iji su stvaraoci uglavnom domaa lica. (navedeno prema
Markovi, S.: Korisni model uporednopravna analiza i jugoslovensko pravo de lege
ferenda, Beograd 1992, str. 15)
231 Po lanu 45. Uredbe o postupku za pravnu zatitu pronalazaka.
MALI PATENT / KORISNI MODEL 111
u prijavu patenta ili dizajna, bilo da je sam shvatio da mu drugi oblik zati-
te vie odgovora, bilo na sugerisanje ispitivaa da iskoristi institut pretvara-
nja jer postoji objektivno oekivanje da prvobitno zatraeno pravo nee biti
ostvareno. Pretvorena prijava zadrava datum podnoenja prvobitno podne-
te prijave, ime se zadrava i eventualno pravo prvenstva.
30.3. Postupak priznanja malog patenta
Nii inventivni nivo malog patenta oslobaa ga sutinskog ispitivanja,
to znai da se za mali patent ne sprovodi postupak materijalnog ispitiva-
nja predmeta prijave u odnosu na traenu novost, inventivnost i industrij-
sku primenljivost. U postupku po prijavi malog patenta, koja se ne objavljuje,
vri se samo formalno ispitivanje prijave, nakon ega, ukoliko su formalni
uslovi ispunjeni, Zavod donosi reenje o priznanju malog patenta.232
Ovde je korisno osvrnuti se na javnu raspravu u vezi sa donoenjem
novog zakona o patentima, i to na deo o predlogu uvoenja sutinskog ispi-
tivanja prijave pronalaska. S obzirom na to da se, po pozitivnim normama,
mali patent priznaje ukoliko su ispunjeni formalni uslovi, uvoenje institu-
ta materijalnog ispitivanja novosti, inventivnosti i industrijske primenljivo-
sti pronalaska, kao dodatnog ispitivanja malog patenta, znailo bi postojanje
dve vrste malog patenta: priznati mali patent i ispitani mali patent.233 Pri-
znati mali patent ostao bi neispitano pravo (kako se u praksi esto naziva)
i njegov nosilac ne bi imao pravo tube, dok bi ispitani mali patent znaio
kvalitativno vii nivo pravne zatite, iji bi titular posedovao potvrdu o ispi-
tivanju i time osnov za pokretanje graanskopravne zatite svog pronalaska.
232 Prema lanu 135. Zakona o patentima. Zapaanja su autora da bi krtost vaeeg za-
konodavstva a pro po postupka po prijavi malog patenta trebalo proiriti odredbama
o mogunosti i pravilima otklanjanja nedostataka iz prijave (pre svega u opisu, paten-
tnom zahtevu i nacrtu) u razumnom roku, o obrazloenoj sadrini rezultata ispitivanja
u smislu navoenja razloga zbog kojih se eventualno odbija priznanje malog patenta, o
posledici proputanja podnosioca prijave da odgovori na rezultat ispitivanja.
233 Uoavamo da razlozi za ovu novinu imaju ekonomsko razjanjenje: elja zakonodavca
da sprei nosioca prava na priznati mali patent da svoje neprovereno pravo koristi i
tako to pokree esto skupe graanskopravne sporove u kojima od suda trai nalaga-
nje privremenih mera prestanka ekonomskog iskoriavanja pronalaska od strane dru-
gog lica. Kako je mali patent priznato, ali neispitano pravo, praksa poznaje primere zlo-
upotrebe prava i koenje proizvodnje ili privrednog prometa predmetnog pronalaska.
112 PATENT
Uporedno pravo postavlja nekoliko uslova za nastanak malog patenta:
novost, inventivnost, tehniki napredak, unapreenje svrhe predmeta, pri-
vrednu primenljivost.
30.4. Trajanje malog patenta
Mali patent traje est godina od datuma podnoenja prijave, sa mogu-
nou produenja trajanja za dva puta po dve godine, tako da je maksimalan
rok trajanja pronalaska priznatog malim patentom 10 godina. Zahtev za pro-
duenje trajanja prava podnosi nosilac prava najkasnije est meseci pre isteka
roka trajanja. Prvo produenje roka trajanja mogue je samo ako je prethod-
no izraen izvetaj o stanju tehnike.234 Jo jedan od znakova koji ukazuju na
to da je patent pravo mogunosti i pravo prevencije, a ne pravo koje deluje
po automatizmu i koje se pretpostavlja ili podrazumeva, jeste i odredba koja
predvia obavezu podnosioca prijave, odnosno nosioca prava ili drugog za-
interesovanog lica da zahteva izradu izvetaja o stanju tehnike, to je, kako se
vidi, uslov produenja vaenja prava.
30.5. Uloga malog patenta
Uporednopravna praksa ukazuje na etiri uloge malog patenta u siste-
mu zatite industrijske svojine:
1) jedina zatita za male pronalaske
2) supsidijerna zatita za pronalaske
3) brza zatita za pronalaske
4) dodatna zatita za pronalaske.235
30.6. Komunitarni korisni model
Pokuaj harmonizacije evropskog zakonodavstva na polju malog pa-
tenta ogleda se u Predlogu Direktive EU o pribliavanju pravnih reima za-
tite pronalazaka putem korisnog modela.236 Rekli smo ve da je mali patent
235 Detaljnije vidi: Markovi, S.: Korisni model uporednopravna analiza i jugoslovensko
pravo de lege ferenda, Beograd 1992, p.p. 6573.
236 Proposal for Directive to harmonize national law of protection of inventions by uti-
lity models, COM 309 fnal, of 25 June 1999
PRIMERI PATENTNIH ZAHTEVA IZ OBLASTI MAINSTVA: 113
zatieni pronalazak manjeg inventivnog nivoa. Tako, Direktiva predvia da
pronalazak sadri inventivni nivo ako prijavilac jasno i ubedljivo dokae, u
prijavi tehnikog unapreenja, a u poreenju sa postojeim stanjem tehnike,
da je njegovo reenje ili posebno efkasno u olakavanju primene ili korie-
nja, ili je praktino, ili sadri industrijsko preimustvo. Zanimljivo je, inae,
da pojedini nacionalni sistemi u EU dodeljuju mali patent samo za tehniki
napredak koji je trodimenzionalan, ime postupke koji nemaju materijalan
oblik ostavljaju van zatite.
Predviena dvostruka zatita podrazumeva da isti pronalazak moe
biti predmet prijave za patent i za tehniko unapreenje, i to simultano ili
sukcesivno. Mali patent je korisna privremena zatita dok nosilac prava ne
ispuni zahteve za sticanje prava na patent (npr. njegov pronalazak jo uvek
nema dovoljan nivo inventivnosti za patent). Pronalaza moe i kumulativ-
no stei obe zatite, pod izgovorom da eli da bude dobro zatien. Meu-
tim, kako ne bi imao preveliku mo, Predlog ostavlja dravama-lanicama
alternativno ili da predvide da korisni model prestaje sticanjem patenta ili da
preduzmu odgovarajue mere da spree titulara da, u sluaju povrede prava,
pokrene postupke po oba osnova. To znai da titular kome nije prola za-
tita malog patenta ne moe da podnese tubu za zatitu patenta, vice versa.
31. Primeri patentnih zahteva iz oblasti mainstva:
1. Sluaj:
Ureaj za seenje listova duvana na maini za izradu cigara, naznaen
time, to se list predvien za formiranje omotaa cigare, pre uvijanja rase-
ca nepominim noem sa pritisnutim valjkom, koji se pokree preko ovog
noa, a postavljen je neposredno ispred valjka za oduzimanje.
Analiza: U ovom patentnom zahtevu sve to je navedeno pre rei a
postavljen je defnie postupak koji objanjava funkcionisanje konstrukcije.
Ovim je povreeno pravilo prema kome patentni zahtevi iza izraza nazna-
en time, a koji se odnose na konstrukciju, ne smeju da sadre i opis na-
ina funkcionisanja te konstrukcije. Ovaj nain funkcionisanja treba dati u
prethodnom opisu ili eventualno u prvom delu patentnog zahteva. Poznato
je da se jedan isti zadatak moe reiti na vie naina, a u ovom sluaju ista
funkcija moe se ostvariti sa vie ureaja ija se konstrukcija meusobno ra-
zlikuje. Zbog toga se u jednom patetnom zahtevu ne moe tititi injenica da
114 PATENT
jedno konstrukciono reenje obavlja navedenu funkciju. Osim toga, navedeni
postupak nije ni nov, poto se na isti nain rasecaju i druge vrste listova, na
primer hartije, folija i slino.
2. Sluaj
Dra okruglih profla, naznaen time, to se sastoji iz etvrtaste plo-
e iz lima na kojoj zaobljene drae profla ine delovi valjkaste povrine za
dranje profla koja je dobijena savijanjem delova ploe nastalim prozorom
oblika i napravljenim po sredini ploe.
Analiza: Navoenjem naina izrade predmeta pronalaska neposredno
iza dela patentnog zahteva, koji se donosi na njegovu konstrukciju, povree-
no je pravilo prema kome patetni zahtevi iza izraza naznaen time ne sme-
ju sadrati suvine oznake i obeleja da ne bi nastala njihova mnogozna-
nost. Takoe, ako neko proizvede plou istog oblika iz vetake materije npr.
brizganjem, pri emu ova ne mora imati etvrtasti oblik ve npr. oblik elipse,
postavie se pitanje da li se ovim vrea patent sa navedenim patentnim za-
htevom. Iz ovih razloga patentni zahtevi koji se odnosi na konstrukciju ne
smeju sadrati napred navedene suvine odlike (koje se npr. odnose na nain
izrade).
3. Sluaj
Maina za pranje rublja sa prekidnim tokom sredstva za pranje na-
znaena time da ima obrtno kolo centrifugalne pumpe za prekidni tok, koje
je sasvim potopljeno u sredstvo za pranje, a nije tokom pranja rublja u direk-
tnom dodiru sa rubljem.
Analiza: Ovakvom defnicijom patentnog zahteva povreeno je pra-
vilo prema kome se u patetnim zahtevima ne moe ostvariti zatita kroz
negaciju. Navedena odlika je ovde zbog svog oblika defnicije kroz negaci-
ju neodreena, poto objanjava koju odliku pomenuto kolo ne poseduje. U
ispravnoj defniciji patentnog zahteva upravo treba navesti odlike tehnikog
sredstva koje omoguuju ostvarenje zadatog cilja.
4. Sluaj:
1) Metalna noga ureaja, naznaena time da ima trn koji je na svom
gornjem kraju izveden u obliku prirubnice, a na donjem kraju ima
PATENTIRANJE BIOTEHNOLOKIH PRONALAZAKA 115
deo oblika lopte koji je uleiten u leitu sa kotrljanjem koje je
umetnuto u auru oblika navrtke navrnutu na trn.
2) metalna noga prema zahtevu 1) naznaena time da ima omota trna
od tapljenog stakla, od furnira na drvetu, od sintetikih smola i sl.
Analiza: Ovako defnisan drugi patentni zahtev nije u neposrednoj za-
visnosti sa prvim patentnim zahtevom. Ovim je povreeno pravilo da drugi
naredni patetni zahtevi treba bolje da objasne prvi patentni zahtev ili da sa-
dre konstrukcione elemente ostalih varijanti konstrukcionog reenja pro-
nalaska. Osim toga, ovako defnisani patentni zahtev nema uslova za zatitu
patentom na osnovu defnisanih kriterijuma koji se odnose na primenu po-
znatih materijala u svrhe u koje nisu do sada korieni, a na osnovu poznatih
osobina ovih materijala. U sluaju kad bi ovaj patentni zahtev zadovoljavao
uslove za dobijanje zatite patentom, morao bi biti prikljuen posebnoj prija-
vi sa sopstvenim opisom, prema pravilu da se za svaki pronalazak (jedinicu
pronalaska) podnosi zasebna prijava radi dobijanja patenta.237
32. Patentiranje biotehnolokih pronalazaka
Savremena biotehnologija podrazumeva skup tehnika koje se koriste u
cilju organskih promena odreene bioloke materije (elija ili linija biljnih i
ivotinjskih elija, enzima, plazmida i virusa), promena u mikroorganizmi-
ma, u biljkama ili ivotinjama, ili u izazivanju promena neorganskih materi-
ja biolokim putem.
Sinergizam prirodnih i inenjerskih nauka u izuavanju primene orga-
nizama, elija, njihovih delova kao i molekulskih analoga u procese dobijanja
proizvoda za dobrobit oveanstva sjedinio se u naunu oblast sa najveim
prilivom investicionog kapitala modernog doba globalizacije pod pojmom
biotehnologija. Sve zapoinje 1972. godine sa pronalaskom rekombinovanog
molekula DNK i otvaranjem irokog spektra primene ovog revolucionarnog
otkria. Interes su brzo pronale kompanije zapoevi trinu trku razvojem
informacionih tehnologija koje su im pruile mogunost za realnu obra-
du podataka dobijenih iz biotehnolokih eksperimenata. Biotehnologija se
237 Preuzeto iz: Bure, A.: ta se moe tititi patentom u oblasti mainstva i kako sastaviti
prijavu za dobijanje ove zatite, u publikaciji Izbor objavljenih radova strunjaka Zavo-
da 19202000, knjiga 1, Beograd 2000, p.p. 5973.
116 PATENT
razvijala u dva smera: tradicionalna biotehnologija, koja se okrenula opleme-
njivanju biljaka i ivotinja konvencionalnim metodama, korienju mikroor-
ganizama za procese fermentacije i proizvodnju vanih enzima, i savremena
biotehnologija koja obuhvata oblast genetikog inenjerstva i kloniranje.
Dostignua iz oblasti biotehnologije predstavljaju neophodnu osnovu
za razumevanje, dijagnostiku i terapiju ovekovih bolesti kao i savremeno
razumevanje medicine. Dok kloniranje predstavlja nain razmnoavanja bez
oplodnje kod viih ivotinja (i oveka) sa primenom u dijagnostike i terapij-
ske svrhe, genetiki inenjering je tehnika koja obavlja plansko isecanje gena
(transgena) kao nosioce osobina iz jednog organizma i njegovo presaivanje
u drugi, to predstavlja novu bioloku revoluciju u nauci. Na ovaj nain, ra-
skren je put i stvorene su mogunosti nastanka genetiki modifkovanih or-
ganizama tj. transgenih biljaka, ivotinja ili mikroorganizama sa genomom
obogaenim transgenom korisnijim za oveka. Tehnike genetikog inenje-
ringa zasnovane na rekombinaciji DNK i zadirui u genetiki kod oveka
otvaraju mogunost upravljanja ivotom na nivou njegovog nastanka, pro-
menom genetike garniture i novom evolucijom ljudske vrste.
Genetika kao nauka zapoela je svoju ekspanziju kada je 40-ih godi-
na dokazano da je dezoksiribonukeinska kiselina (DNK) genetiki materijal
koji slui kao prenosilac genetikih informacija, ime su otvoreni putevi ra-
zvoja molekularne biologije a posebno molekularne genetike. Poseban razvoj
biotehnologije postignut je uvoenjem novih postupaka za manipulisanje ge-
netikim materijalom, odnosno razvojem genetikog inenjerstva. Otkrive-
ne i usavravane su tehnike koje obuhvataju rekombinantnu DNK, transfer
gena, manipulacije i transformacije embriona, stvaranje novih sorti biljaka i
novih rasa ivotinja itd. Biotehnologija je razvijana u laboratorijama, gde su
nastajali proizvodi koji su primenu mogli da nau u medicini, poljoprivredi
i proizvodnji hrane, to je navelo da se industrija i njeni istraivaki razvojni
centri kasnije ukljue u fnansiranje i realizaciju projekata i da se rezultati
istraivanja sa nivoa laboratorije prevedu na industrijski nivo. Iz navedenog,
usledile su i neminovne promene patentnog sistema ime je uvedena mo-
gunost za patentnu zatitu biotehnolokih pronalazaka i uvoenje sistema
sortne zatite za nove biljne sorte.
Komercijalizacijom biotehnolokih rezultata nastali su do sada proi-
zvodi koji su nali uspenu primenu u:
farmaciji (proizvodnja antibiotika, vakcina, monoklonskih antitela,
regulacionih proteina)
agrikulturi biljaka (dobijanje novih sorti, ukljuujui i transgene
biljke, uz poboljanje odraenih karakteristika biljaka)
agrikulturi ivotinja (ishrana ivotinja, prevencija i leenje bolesti,
stimulisanje rasta, genetiko poboljavanje ivotinjskih rasa, dobija-
nje transgenih ivotinja)
hrani (dobijanje proizvoda uz primenu izmenjenih mikroorganiza-
ma ili novim tehnologijama sirevi, mleni napici, alkoholna pia,
aminokiseline, enzimi, proteini; dobijanje hrane bez primene pesti-
cida i vetakih ubriva)
energetskim sirovinama (konverzija biomase, dobijanje nafe,
benzina)
korienju mikroorganizama u rudarstvu
dobijanju razliitih hemikalija razliitih namena
ouvanju ivotne sredine (korienje mikroorganizama za uklanja-
nje nafe iz vodotokova, prerada drugih toksinih materija)
elektronici (biosenzori, bioipovi).
Kubanska biotehnologija
Ugovor izmeu Smith Kline Beecham i kubanskog Finlay Isntituta dao
je anglo-amerikoj farmaceutskoj grupaciji svetska prava prodaje patentirane
vakcine za meningitis B razvijen u Institutu Finaly. Veruje se da je ta vakci-
na jedina delotvorna protiv meningitisa B, bolesti koja se iri uglavnom meu
decom i ima stopu smrtnosti do 19%. Iako je ova bolest sada praktino iskore-
njena na Kubi, ona jo uvek preti populaciji u velikim delovima sveta. Nakon
epidemije meningitisa tokom 80-tih godina, vakcina je izvoena u Argentinu,
Brazil i Kolumbiju, gde se pokazala pouzdanom i delotvornom u spreavanju
izbijanja novih epidemija meningitisa. Prodaja vakcine pomogla je Kubi da
otplati svoje dugove tim zemljama.
Ova vakcina samo je jedno od mnogih postignua kubanske malo po-
znate ali veoma napredne biotehnoloke industrije. Danas je Kuba vodei
izvoznik biotehnolokih proizvoda sa godinjom prodajom od ak 290 milio-
na dolara. Kuba ima meunarodne patente na 66 farmaceutskih preparata
proizvedenih u Institutu za genetiki inenjering i biotehnologiju, Institutu za
molekularnu imologiju, u Nacionalnom biomedicinskom institutu i Institutu
Finlay.
118 PATENT
Kubanski naunici razvijaju i druge proizvode za borbu protiv raka, ko-
lere, tifoidne groznice, denga groznice bakterije pneumokokus i SIDS. Bioteh-
noloka istraivanja proirena su na oblasti poljoprivrede i industrije, na vak-
cinu za zatitu stoke od krpelja, useve koji su genetikim inenjerstvom stekli
otpornost na tetoine i industrijske enzime za smanjenje potronje energije.
Uspeh biotehnoloke industrije na Kubi je najveim delom ishod znaaj-
nog vladinog ulaganja u biotehnoloke ustanove, istraivanja i obrazovanje.
Kuba ima 1,8 naunika i inenjera na 1.000 stanovnika, to je visoka srazme-
ra ak i kad se uporedi sa industrijalizovanim zemljama, i 222 istraivaka
sredita sa ukupno 34.000 zaposlenih.
Transgene biljke
Razvoj molekularne biologije i biotehnologije biljaka omoguio je ugra-
ivanje gena poreklom iz bilo kog organizma, ili sintetikog gena, u genom
biljke uz dobijanje biljaka sa izmenjenim svojstvima. Biotehnoloki eksperi-
menti prve generacije (u periodu od 1984. do 1993. godine) bili su ogranieni
na transfer pojedinanog strukturnog gena u biljku radi promene odreenog
svojstva: rezistentnost na viruse, bakterije, insekte ili druge tetoine, hebri-
cide, ime su ostvareni vei prinosi i povean sadraj hranljivih materija u
proizvodima. Eksperimenti druge generacije sloeniji su i ukljuuju upotre-
bu regulatornih transgena koji mogu aktivirati kompletan biosintetski put ili
modifkovati razvie odreenog tipa elija ili itavog biljnog organa. Tran-
sgene biljke postale su isplativ sistem sa proizvodnju biomolekula, pa je u
tom smislu uveden pojam biljka kao bioreaktor za proizvodnju farmaceut-
skih proizvoda: citokina, hormona, monoklonskih antitela, enzima, vakcina.
Genetikim promenama dobijene su i transgene ivotinje, a kao najsloenija
i najkontraverznija oblast je ksenografe, gde se razvijaju ivotinjske rase
koje mogu da daju organe za transplataciju ljudima.
Najpoznatije prve sorte transgenih biljaka potiu iz 1996. godine i to
su: transgeni kukuruz, pamuk i krompir u koje je ugraen Bt-gen iz Bacillus
thuringiensis odgovoran za sintezu Bt-toksina efkasnog protiv tetnih inse-
kata, zatim transgena soja, kukuruz i uljana repica otporni prema raznim
herbicidima, kao i FlavrSavr paradajz sa odloenim sazrevanjem.
Za razvoj biotehnolokih metoda238 zasluna su i velika ulaganja u
istraivanja transgenih biljaka od strane drava i multinacionalnih koma-
nija.239 Transgene biljke su se za kratko vreme proirile u komercijalnoj pro-
izvodnji, najvie u SAD (oko 60% od ukupne svetske povrine pod trans-
genim biljkama), Argentini (20%), Kanadi, Brazilu, Kini itd. Znaaj speci-
fnosti razvoja biotehnologije zahtevao je ureenje zatite intelektualne
svojine. Iako pronalasci iz oblasti ive materije nisu iskljuivo bili iskljueni
iz patentabilnosti, oni se nisu smatrali patentabilnim, bilo zato to nisu bili
tehniki (kako se smatralo u Evropi) ili zato to su bili proizvodi prirode
(tumaenje u SAD). Kako se pod pronalaskom, kao i danas, podrazumevalo
novo tehniko reenje odreenog problema koje ima inventivni nivo i koje je
primenljivo i dovoljno otkriveno javnosti u pismenoj formi da bi ga prosean
strunjak iz te oblasti mogao reprodukovati, tako su pronalasci koji su se za-
snivali na upotrebi mikroorganizama ili biolokog materijala teko mogli da
ispune takve zahteve. Meutim, u narednim godinama, nove tehnologije sve
ee su koristile izmenjene mikroorganizme, pa je problem dovoljnog otkri-
vanja mikroorganizama u svrhe patentibilnosti razreen uvoenjem sistema
depozita uzoraka u ustanovama prema Budimpetanskom sporazumu.
Zakonodavstvo SAD, za razliku od evropskog, ne pravi bitnu razliku
izmeu tradicionalnih biljnih sorti i proizvoda od tradicionalnih biljaka s
jedne, i transgenih sorti biljaka i proizvoda od njih s druge strane. Jedno od
najvanijih pitanja iz oblasti zakonske regulative transgenih biljaka odnosi se
na obeleavanje. Suprotno od prava SAD koje ne obavezuje na obeleavanje
238 Metode savremene biotehnologije jesu in vitro tehnike nukleinskih kiselina, ukljuu-
jui i rekombinantnu dezoksiribonukleinsku kiselinu (DNK) i direktno unoenje nu-
kleinskih kiselina u elije ili organele i fuzija elija iznad taksonomskog nivoa familije,
koje prevazilaze prirodne reproduktivne ili rekombinacione barijere i nisu tehnike koje
se koriste u savremenom oplemenjivanju i selekciji (klasine metode).
239 Amerem (Amersham) je klasian primer novog sveta biolokih istraivanja. Poetni
elementi kompanije poticali su iz Severne Evrope, Britanije, vedske, Norveke i SAD,
ali on je apsorbovao saveze sa komplementarnim organizacijama irom sveta ukljuu-
jui i Japan. Amerem je 2003. godine zapoljavao 9.500 ljudi, od kojih su 5.000 sa fa-
kultetskom diplomom, a 1.400 njih su doktori nauka. Svaka od sastavnih delova Amer-
ema bile su vane kompanije u svom polju sa izuzetnom prolou koje su se ujedinile
sa ciljem da zauzmu vodee mesto u molekularnoj medicini koja pomae da se doe do
proizvoda za dijagnostiku i testiranje i do terapija zasnovanih na genima koji se prave
prema pojedinanom genetskom proflu svakog pacijenta. (Olins, V.: O brendu)
120 PATENT
transgenih proizvoda, pravo EU Direktivom 2001/18/EC nalae obeleavanje
ovih proizvoda u svim fazama proizvodnje i stavljanja u promet.
Genetiki modifkovanim organizmom240, prema naem pravu, koje je
po ovom pitanju potpuno usaglaeno sa pravnom regulativom EU, ne sma-
tra se poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji koliinski sadri do 0,9%
primesa genetiki modifkovanog organizma i primesa poreklom od geneti-
ki modifkovanog organizma, dok se semenski i reproduktivni materijal ne
smatraju genetiki modifkovanim organizmima ukoliko koliinski sadre
do 0,1% primesa genetiki modifkovanog organizma i primesa poreklom od
genetiki modifkovanog organizma.
Kao prednosti transgenih biljaka nad tradicionalnim biljnim sortama
najee se navode: vei prinosi, otpornost na tetoine, tolerancija prema
adverznim uslovima spoljne sredine, nesmanjeni kvalitet. Kao opasnosti po
oveka, istiu se: alergentnost, toksinost, opasnost da transgenska biljka po-
stane opasan korov u poljoprivredi i/ili da se proiri u prirodnom habitatu,
opasnost da transgenska biljka prenese preinaene gene na divlje srodnike
koji bi mogli postati opasni korovi, opasnost od prelaska marker gena za ot-
pornost na antibiotike iz transgene biljke u druge mikroorganizme to bi do-
velo do nastanka supermikroorganizama otpornih na antibiotike korie-
ne u humanoj ili veterinarskoj medicini.
Trgovina biotehnolokog materijala
Trgovina reprodukcionim materijalom stvorila je potrebu regulisa-
nja odgovarajueg vida zatite intelektualne svojine na poseban nain, to
je rairilo saradnju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu i Svetske
trgovinske organizacije. Usvajanjem Sporazuma o trgovinskim aspektima
prava intelektualne svojine, donesena je veoma vana odredba koja se od-
nosi na patentabilnost koja navodi da e se patenti dodeljivati za pronalaske,
bilo proizvode bilo postupke, u svim oblastima tehnologije, ukoliko su novi,
ukljuujui i inventivan nivo, i pogodni su za industrijsku primenu. Paten-
ti e se koristiti i patentna prava uvaavati bez diskriminacije u odnosu na
mesto pronalaska, oblast tehnologije i to da li je proizvod uvezen ili lokalno
proizveden. Trgovina materijalom nastalim procesima biotehnologije mora
240 Genetiki modifkovani organizmi nastaju saznanjem da su osnovni principi i meha-
nizmi naslea, struktura, replikacija, translacija i transkripcija DNK, sinteza i funkcija
proteina, ivih bia na Zemlji istovetni.
biti regulisana Ugovorima za pristup genetikim resursima i podeli dobiti
u kojima varijable vane za kategorizaciju odredaba o intelektualnoj svojini
mogu da se svrstaju u tri kategorije:
1) materijali (genetiki resursi) treba uzeti u obzir vrstu genetikog
materijala, zbog razlike ugovora za transfer ivotinjskih genetikih
resursa za hranu ili poljoprivredu, gde se tajne zanata moda ire
koriste nego i transfer mikroorganizama, koje je prema vaeim
meunarodnim standardima mogue patentirati
2) uesnici tj. tipovi nosilaca udela
3) primene tj. tipovi prenosa i korienja.
Tipove genetskog materijala koji se prenose mogue je razlikovati po
veem broju kriterijuma:
1) Stepen poboljanja i inovacija koje je uneo ovek, gde je sa gledita
intelektualne svojine najznaajnija dinstinkcija izmeu materijala
koji je poboljan ljudskom inovacijom i kod koga to nije sluaj. Ino-
vacija koju je uneo ovek moe biti formalna i neformalna, kako je
defnisano u FAO Kodeksu ponaanja za biotehnologiju (Internatio-
nal Code of Conduct on Plant Biotechnology).
2) Taksonomsko poreklo, gde zajednike specifnosti genetikog ma-
terijala biljnog, ivotinjskog, mikrobijalnog ili drugog porekla moe
uticati na odredbe ugovora o pristupu i podeli dobiti.
3) Uslovi pribavljanja znaajni su za pravni status prenetih genetikih
resursa na nivou meunarodnog sporazuma i tradicionalnih zna-
nja povezanih sa tim resursom, u zavisnosti od toga da li je pristup
ostvaren ex situ ili in situ.
4) Pravni status genetikih resursa u meunarodnom sporazumu naj-
vaniji je u odnosu na odredbe ugovora o intelektualnoj svojini o
pristupu i podeli dobiti.241
241 Za opirnije videti sledee koriene naslove: Raievi, V., Spasi, S., Glomazi, R.: Pa-
tentno pravo i biotehnologija, ili ko e prvi patentirati ljudski ivot?, u publikaciji Pe-
dagoka stvarnost, br. 56, Novi Sad 2010, p.p. 367390; Berenji, J.: Stanje i perspektive
transgenih biljaka u Evropi, u zborniku radova konferencije EnE05 ivotna sredina ka
Evropi, Beograd 2005; Idris, K.: Intelektualna svojina, mono sredstvo ekonomskog ra-
sta, Beograd 2003, str. 99; i naroito Jovanovi, S.: Zatita intelektualne svojine u obla-
sti biotehnologije, u publikaciji Izbor objavljenih radova strunjaka Zavoda 19202000,
knjiga 1, Beograd 2000, p.p. 157172.
122 PATENT
33. Primer patentne prijave
PRIMER PATENTNE PRIJAVE 123
124 PATENT
126 PATENT
128 PATENT
130 PATENT
34. Primer prijave za mali patent
PRIMER PRIJAVE ZA MALI PATENT 131
132 PATENT
134 PATENT
DEO III
ig
Zatita igova je pravno priznavanje psiholoke funkcije simbola.
Tano je da naim ivotima upravljaju simboli
i nije manje tano da voeni njima kupujemo robu.
Dastis Feliks Frankfurter242
242 Justice Felix Frankfurter (18821965), sudija Vrhovnog suda SAD.
138 IG
1. Pojam iga
ig je svaki registrovani znak243 kojim se obeleavaju proizvodi, odno-
sno robe i usluge u prometu. Koristi se da bi se robe i usluge koje proizvodi i
prua jedno fziko ili pravno lice razlikovale od istih ili slinih roba i usluga
bilo kog drugog privrednog subjekta. Namera upotrebe (lat. bona fde u
dobroj nameri) znaka u pravnom prometu preduslov je stvaranja prava na
ig244.
Bez namere ulaenja u terminoloku, etimoloku ili semiotiku raspra-
vu o znaenju znaka, recimo da je znak (lat. signum) apstraktna oznaka sa
odreenim znaenjem, koja stoji kao zamena za konkretnu stvar i koja se
logiki moe povezati sa tom stvari.
Registrovani znak povlai odreena prava titulara (korisnika) prava na
ig, pa tako Zakon o igovima Republike Srbije245 vidi ig kao pravo kojim se
titi znak koji u prometu slui za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog
fzikog ili pravnog lica od iste ili sline robe, odnosno usluga drugog fzi-
kog ili pravnog lica.
Pravo na ig u subjektivnom smislu znailo bi pravo titulara iga da
upotrebljava ig u pravnom prometu. U objektivnom smislu, to je skup prav-
nih propisa kojima se ureuje sticanje i zatita prava na registrovani znak u
prometu roba i usluga.
Opisivan kao alat trine komunikacije, korien od proizvoaa da
privuku potroae, ig olakava prepoznavanje roba i usluga, te se i u stra-
noj pravnoj literaturi tumai kao registrovani znak koji individualizuje robe
243 Kao sinonimi rei znak, u literaturi se javljaju oznaka i marka. Smatramo da je
znak najadekvatniji termin koji bi trebalo koristiti kada se govori o ovoj grani prava,
iz razloga to oznaka moe izazvati zabunu sa oznakama geografskog porekla, dok
marka nije pravno prepoznata kategorija.
244 U pravnoj literaturi, sreu se pojmovi pravo na ig, pravo iga, igovno pravo.
Sutinskih razlika u znaenju nema.
245 Zakon o igovima Republike Srbije (Slubeni glasnik RS br. 104/2009) je lex specialis u
odnosu na Zakon o optem upravnom postupku (Slubeni list SRJ br.33/97 i 31/2001 i
Slubeni glasnik RS br.30/2010 Zakon o izmenama Zakona o optem upravnom po-
stupku) zbog toga to je priznanje iga upravni postupak koji se vodi pred Zavodom za
intelektualnu svojinu, te se na sva pitanja koja se tiu postupka za priznanje iga, a koja
nisu regulisana Zakonom o igovima, primenjuju odredbe Zakona o optem upravnom
postupku.
ISTORIJSKI OSVRT 139
i/ili usluge jednog privrednog lica i distincira ih od konkurentskih proizvo-
da. To su ujedno i dve osnovne uloge iga: da jedinstveno (ekskluzivno) obe-
lei jedan proizvod i da ga uini razliitim od svih ostalih.
Primeri (konkurentskih) igova: Coca-Cola i Pepsi-Cola; Ford i Peu-
geot; Nike i Adidas; Easy Jet i Rayan Air; Apple i IBM; Versace i Louis Vui-
tton; Yahoo i Google.
Iako su igovi deo intelektualne svojine, autoru iga uobiajeno se
uskrauje neformalna titula pronalazaa ili intelektualnog stvaraoca.246 Sve
to vai za robe, vai mutatis mutandis i za usluge.
2. Istorijski osvrt
Poeci obeleavanja roba znakovima razlikovanja vezuju se za antiko
doba i keramike predmete koji su nosili oznake autora, najee u obliku
njihovog imena. Prve obeleene umetnike radove/predmete pratila su i prva
podraavanja. Rimsko pravo prualo je autorima robnih znakova zatitu li-
nopravne prirode. Lex Cornellia de fabris predviao je krivinopravnu zati-
tu za imena linosti, Ius civile tunu actio iniuriarum u sluaju nedozvoljene
upotrebe tueg imena, a tubu actio doli u sluaju da iz takvog ponaanja
nastane imovinska teta. Razvoj trgovine pojaao je potrebu za regulisanjem
prava na upotrebu znakova za obeleavanje robe. To pravo proizvoai i tr-
govci dobijali su od vladara u obliku privilegija povlastica. S poetka novog
veka statuti cehovskih (esnafskih) udruenja proizvoaa sadrali su odred-
be o pravu proizvoaa da proizvode obeleava znakom. tavie, upotreba je
bila obavezna, pa su pored cehovskog znaka (pretea kolektivnog iga) trgov-
ci koristili i sopstvene znakove (trgovake igove) kako bi uinili proizvode
pogodnim za lako razlikovanje.
Francuska buroaska revolucija prethodila je prvim zakonima (lex
specialis) koji su regulisali pravnu zatitu robnih igova. Bili su to Zakon o
manufakturama, fabrikama i radionicama iz 1803. godine, koji je predviao
246 Pravna literatura podeljena je po pitanju da li je ig rezultat intelektualnog stvaralatva.
Dok jedni smatraju da kod izbora znaka dolazi do izraaja matovitost i kreativnost, i u
tom smislu znak jeste rezultat stvaralatva njegovog autora (Besarovi, V.: Intelektual-
na svojina, Beograd 2005, str. 144), dotle drugi tvrde da se igom ne titi intelektualno
stvaralatvo jer za znak nije bitno da li je tvorevina ili ne, ve je vana njegova funkcija
oznaavanja (Markovi, S.: Pravo intelektualne svojine, Istono Sarajevo 2007, str. 139).
140 IG
zatitu za prijavljene znakove i sankcije za imitaciju tuih, i Zakon o prav-
noj zatiti fabrikih i trgovakih igova iz 1857, prvi akt koji je za osnovni
predmet imao pravnu zatitu igova.247 I pored prednjaenja u industrijskom
razvitku, Engleska svoj prvi Zakon o igu dobija tek 1875. godine, iz razloga
to se pravo na iskljuivu upotrebu robnih znakova branilo postojeim prin-
cipima common low, preciznije govorei tubom pod nazivom passing of, za
iji uspeh je tuilac morao da dokae potojanje kvalifkovane upotrebe: da
je ig poznat kao znak za obeleavanje njegove robe i da postoji neovlaeno
podraavanje od strane konkurencije.248
Slika i prilika Srbije u drugoj polovini 19. veka kao industrijski nera-
zvijene zemlje, koja je svoju ekonomiju zasnivala na trgovini, rezultirala je
1884. godine usvajanjem Zakona o fabrikim i trgovakim igovima Kralje-
vine Srbije, prvog domaeg propisa iz oblasti intelektualne svojine. Zakon se
oslanjao na francusku pravnu kolu i preuzeo odredbe Pariske Konvencije
o zatiti prava industrijske svojine. Vaio je do 1961. godine i stupanja na
snagu Zakona o robnim i uslunim igovima FNRJ, koga je kasnije zamenio
Zakon o zatiti pronalazaka, tehnikih unapreenja i znakova razlikovanja
SFRJ iz 1981. godine.
3. Znakovi koji mogu biti ig
Zakonodavac preteno ne odreuje limitativno koji znakovi mogu biti
igovi, ve tek exempli causa. Tako, po Zakonu o igovima, znak se moe
sastojati od rei, slogana, slova, brojeva, slika, crtea, rasporeda boja, trodi-
menzionalnih oblika, kombinacije tih znakova, muzikih fraza prikazanih
notnim pismom i slino. Zavretkom nabrajanja i slino zakonodavac se
evidentno uzdrao od pokuaja da predvidi sve mogue izglede znaka, osta-
vivi tako praksi da reava u svakom konkretnom sluaju da li prijavljeni
znak moe biti zatien igom (zatien kao ig).
U uporednom pravu sreu se i formulacije da ig mogu biti i ureaji,
brendovi, etikete, imena, potpisi, rei, oblici proizvoda, pakovanja, boje, mi-
risi, zvukovi, pokreti, i kombinacije navedenog, sve pod uslovom posedova-
nja moi distinktivnosti i podobnosti da vizuelno, auditivno ili na neki drugi
247 Vie o istorijskom razvoju prava na ig videti kod Roubier, P.: Le droit de la propriete
industrielle, Paris, 1954.
ZNAKOVI KOJI MOGU BITI IG 141
nain odvajaju robe ili usluge jednog lica od roba ili usluga drugog uesnika
u privrednom prometu na odreenoj teritoriji.
Domaa praksa razlikuje znakove po spoljanjem izgledu (formi) i svr-
stava ih u pet kategorija: verbalni (govorni), grafki, trodimenzionalni, mu-
ziki i sloeni.
3.1. Verbalni znak
Ako se sastoji od rei (domaih i/ili stranih), slova (latininih, irili-
nih i/ili drugih), akronima249, brojeva (arapskih i/ili rimskih), internet adre-
sa ili njihovih kombinacija, znak se naziva verbalni, a praksa takav sastav
elemenata naziva verbalizam. Verbalni igovi, u teoriji nazivani i igovi u
rei, iskazuju se govorenjem (putem glasova), a imaju i vizuelni izraz. Ver-
balni znakovi dele se na znakove u rei i verbalizme koji nemaju znaenje.
Rei su utvreni glasovni skupovi koji nose odreene asocijacije i u svesti
sluaoca stvaraju odreene predstave, pa stoga poseduje neko znaenje. Ver-
balizmi koji nemaju znaenje esto se pogreno nazivaju fantastinim poj-
movima da bi se naglasio njihov apstraktan karakter.250
Primer:
Pojedini autori upotrebu stranih rei potpuno opravdano vide kao po-
sledicu sve razvijenije meunarodne trgovine i kulturoloko-komunikacio-
ne povezanosti izmeu zemalja.251 ig automatski titi sve transkripcije252 i
prevode registrovane rei na bilo koji jezik. ig house uivae zatitu i kao
kua i obrnuto; SONY je zatien i kao .
Ova kategorija igova obuhvata i slogane. Slogan je kratka, jezgrovi-
ta misao, po pravilu lauditivnog karaktera, kojom se izraava jedna celovita
249 Akronim je skraenica. Npr. JAT (Jugoslovenski aero-transport), WTO (World Trade
Organization).
250 Mari, V.: Forma iga, Beograd 2003, str. 17.
252 Transkripcija (lat. transcriptio) je prepisivanje koje tei vernom reprodukovanju izvor-
nog teksta, pri emu se menja jeziki medijum, odnosno pismo, i vodi se rauna o izgo-
voru. Ukoliko se radi o prostom prenoenju znakova iz jednog konvencionalnog pisma
u drugo, kada se slova jednog pisma zamenjuju odgovarajuem ili najpriblinijem slovu
drugog pisma, bez obzira na izgovor, onda je re o transliteraciji.
142 IG
ideja koja nosi odreenu, najee reklamnu poruku. Bie podoban za zati-
tu igom ukoliko svojim lauditivnim znaenjem posredno ukazuje na odre-
ena svojstva i kvalitet robe, odnosno usluga na koje se odnosi, tj. ima meta-
foriko znaenje.
Primeri: Keep walking!, Odlino je, od Gavrilovia je!, Svi tupe,
IMPA otri!, Daje ti krila!, Just do it!, Life tastes good!, Do more, feel
better, live longer!, Ue, izae i gotovo!, Svetsko, a nae!, Pekabeta-u-
var kunog budeta!, Mislim, nemo se ljuti!.253
3.2. Grafki znak
Figurativni ili grafki znak sastoji se od slika, crtea, fotografja i boja,
njihovih kombinacija ili njihovih kombinacija sa verbalnim znacima, otisnu-
ti na nekoj dvodimenzionalnoj povrini, koji se opaaju ulom vida, i imaju
egzaktno ili apstraktno znaenje. Takav sastav elemenata naziva se grafzam.
I verbalni znak moe biti predstavljen posebnim grafzmom, koji se
naziva logotip. Iako poseduje elemente verbalnog znaka, logotip se svrstava u
kategoriju grafkih znakova, jer je grafki element najee onaj segment na
kojem se temelji njegova distinktivna vrednost.254
Primeri: slova Wolkswagen, slika bebe na deijem sapunu Merima, sli-
ka devojice na keksu Bambi.
Primer: kombinacije slova sa logotipom (World Wide Fund for Nature)
253 Kao izvori primera koriena Metodologija postupanja Zavoda za intelektualnu svoji-
nu u postupku za priznanje iga i u postupcima po registrovanim igovima, i Informa-
tor o radu Zavoda za intelektualnu svojinu iz 2010. godine. Dostupne na veb stranici:
www.zis.gov.rs
254 Prema Popovi, S.: Zatita robnih i uslunih igova u jugoslovenskom pravu sa osvr-
tom na meunarodno i uporedno pravo i sudsku praksu, Institut za uporedno pravo,
Beograd 1969, str. 103.
3.3. Muziki znak
Muziki ig su muzike fraze ili melodijske sekvence, nezavisno od vr-
ste, trajanja, harmonije, ritma, lirike, visinu tona, izraene muzikim tonovi-
ma (notnim pismom) i zapisane na notnom papiru. Vano je praviti razliku
izmeu uoblienog niza tonova, koji se titi ovom kategorijom iga (muzike
fraze koje se mogu prikazati notnim pismom), i zvuka koji je iri pojam od
muzikog tona, ali nije muzika, ne moe biti zapisan notama, pa kao takav
ne moe ni biti registrovan kao ig.255
Muziki ig se u prometu spoznaje putem ula sluha. igom zatiena
melodija obuhvata sve njene instrumentalne transkripcije, nezavisno od toga
na kom je instrumentu odsvirana. Praksa, ipak, savetuje podnosioca prijave
muzikog iga da naznai i naziv instrumenta na kojem je muzika fraza od-
svirana, iz razloga to bi njena eventualna transkripcija na nekom nesrodnom
instrumentu256 mogla kod potroaa da stvori drugaiji auditivni utisak.
Primer muzikog iga u svetu: melodija NOKIA (karakteristian niz
tonova kako zvoni NOKIA)
3.4. Trodimenzionalni znak
Trodimenzionalni ig je telo u prostoru, odnosno telo koje se ispoljava u
tri dimenzije. Prvi put uveden je u nae zakonodavstvo Zakonom o igovima
iz 1995. godine. ig predstavlja simbol proizvoda ili usluga koji asocira svest
potroaa ukazujui mu na poreklo proizvoda ili usluga koje obeleava, i na taj
nain ini sredstvo kojim se proizvoa obraa potroau. Navedenu funkciju
ima svaki ig, pa i trodimenzionalni. Ovde bi neizostavno trebalo uzeti u obzir
vezu izmeu modela i trodimenzionalnog iga koja se ogleda u njihovoj identi-
noj pojavnoj formi i razliitim funkcijama koje ta prava industrijske svojine vre
u privrednom prometu, na ta nam ukazuje njihova zatita koja je regulisana
meusobno razliitim propisima, uz obostrano uvaavanje principa zatite.
255 Zvuk koji ne moe biti registrovan kao ig je udar groma, um vode, cvrkut ptica, zvuk
violine, kripa automobilskih guma itd. Austrijski zavod za patente u Beu, nadlean i
za igove, odbio je prijavu kojom se trailo priznanje zvuka koji proizvodi motor Har-
ley-Davidson kao ig. Meutim, kompanija Harley-Davidson uspela je da u SAD zatiti
brujanje svog uvenog motora kao zvuni ig. Zbog toga to ne moe svaki zvuk, koli-
ko god bio jedinstven, biti zatien igom, evropska praksa koristi pojam muziki ig.
256 Pod pojmom muzikog instrumenta, uporedna praksa prihvata sve ono to moe da
proizvede zvuk odreene ili neodreene visine, ukljuujui i raunar.
144 IG
Primeri: Mercedesova zvezda, faa Coca-Cola, znak Rols Roys-a, udu-
bljenje na onu cipela Kickers, trouglasti oblik okolade Toblerone.
3.5. Sloeni znak
Verbalni i/ili grafki i/ili trodimenzionalni znakovi sastavljeni daju
sloeni ig, koji predstavlja najbrojniju formu iga.
3.6. Sugestivni, proizvoljni, slobodni i fantastini znakovi
U daljoj tipologiji znakova, razlikujemo sugestivne (koji sugeriu na
odreeno svojstvo proizvoda), proizvoljne (koji niti opisuju niti sugeriu na
neku karakteristiku proizvoda, rei ije znaenje nije skoro ni u kakvoj vezi
sa proizvodom na koji se odnosi), slobodne (uobiajeni, koji se smatraju op-
tim dobrom), fantastine ili izmiljene (znakovi bez ikakvog konkretnog
znaenja, stvoreni radi oznaavanja odreene robe ili usluge). U smislu i-
govnog prava, znak mora biti vidljiv (vizuelno opaen), podoban da se gra-
fki predstavi i distinktivan (razliit od svih postojeih igova).
Iako veina nacionalnih zakonodavstava ograniava ta moe biti
proglaeno igom (pre svega iz praktinih razloga, jer se svaki registro-
vani ig mora staviti na uvid javnosti u tampanom obliku), sve vei
broj zemalja dozvoljava registraciju do danas neoubiajenih ili nepo-
znatih formi znakova, pratei tako globalna pomeranja na kreativnom,
dizajnerskom i marketinkom polju stvaranja. Tako, uporedno pravo
industrijske svojine kao ig titi i znak u mirisu257, znak u jednoj boji,
hologram.258
Primer: Sjedinjene Amerike Drave su prva drava koja je 1990. godi-
ne kao ig priznala mirisni znak: svei cvetni miris koji podsea na Plumeria
cvetove za proizvod konac za ivenje i vezenje prediva. Devet godina kasni-
je, Apelacioni odbor Zavoda za harmonizaciju unutranjeg trita Evropske
Unije podrao je priznanje za ig mirisnog znaka: miris svee koene trave,
koji se odnosio na odreene teniske loptice.259 U Argentini je u januaru 2009.
godine zatien prvi mirisni ig LOreal, za robu pod klasom 3 Nianske
klasifkacije.260
3.7. ig i boje
U Srbiji, zakonodavac nije predvideo mogunost zatite igom znaka
u jednoj boji. Ovo proizilazi iz zakonske formulacije lana 4, stava 2. Zako-
na o igovima, u kome se trai da znak bude sainjen od rasporeda boja.
Prilikom zatite iga vano je imati na umu da zatita drutvenog interesa
uvek prevagne u odnosu nad pojedinanim, pa postoje primeri gde se zatita
igom jedne boje ili odreene kombinacije boja mora odbiti zbog potrebe da
te boje ili njihova kombinacija ostanu slobodne u prometu.261
257 Razlog to domai zakonodavac nije uvrstio znak u mirisu koji moe biti ig jeste ne-
mogunost da se miris verodostojno opie, odnosno grafki predstavi (prema Toti,
B.: O zatiti znakova razlikovanja u prometu roba i usluga, posebno o igovima. Izbor
objavljenih radova strunjaka Zavoda 19202000, knjiga 1, str. 242). Po drugom auto-
ru, prvi razlog je nemogunost da se miris grafki predstavi, a grafko obeleavanje
(prikazivanje crteom ili pisanim znakovima) zakonski je uslov zatite znaka. Mogu
je pokuaj da se miris opie reima, ali bi efekti toga bili arbitrarnost i nedovoljna eg-
zaktnost, to pravni standardi ne dozvoljavaju. Drugi razlog odnosi se na efemernost
ovakve forme. Miris brzo izvetri, njegov intenzitet opada vremenom, to za posledicu
ima promenjen ukupan utisak o onome to se percipira. (prema Mari, V.: Forma iga,
str. 14).
258 Vidi Singapurski ugovor o igovnom pravu na kraju poglavlja.
259 Izvor primera: WIPO Intellectual Property Handbook: Policy, Law and Use.
260 WIPO magazine, No. 2, 2010.
261 Razlog ovome trebalo bi traiti u opasnosti da eventualna zatita jedne boje moe do-
vesti do brzog iscrpljivanja raspoloivih boja, iji je broj ogranien. Dalje, zatita tzv.
funkcionalnih boja, kao to je narandasta za zatitna odela, bila bi drutveno nepri-
hvatljiva, jer bi jedan proizvoa mogao stei monopol nad tom bojom i speio sve dru-
ge proizvoae zatitnih odela da koriste narandastu boju. O funkcionalnom karak-
teru jedne boje mora se suditi u kontekstu proizvoda ili usluga za koje je takav znak
146 IG
Ponekad razlozi pravinosti nalau drugaija reenja, kada je opravda-
no da jedna boja moe da se zatiti igom. Ovaj izuzetak odobrava se kada
jedna boja dostigne takav nivo prepoznatljivosti na odreenom ekonom-
skom prostoru da potroai poinju da je poistoveuju sa odreenom vrstom
proizvoda. Tako se pravni presedan desio i u naoj praksi kada je Zavod pri-
znao ig u jednoj boji. Re je o ljubiastoj boji Milka okolade. ig pripada
kompaniji Kraf Foods, vajcarskom proizvoau konditorskih proizvoda,
i to samo za okolade.262 Ovo je redak izuzetak od opteg pravila da znak
mora biti sainjen od rasporeda boja, i kao takav bi ga trebalo usko tumaiti,
u smislu opteg pravnog principa da se izuzeci moraju usko tumaiti.263
prijavljen i od presudnog je znaaja za donoenje pravilne odluke o distinktivnosti zna-
ka sainjenog iz boja, jer ono to je funkcionalna boja u jednom sluaju, u nekom dru-
gom to ne mora da bude. Boja odreenog proizvoda predstavlja i rezultat proizvodnog
procesa pa kao takva ne moe biti zatiena. Proizvoa piva ne bi mogao igom da
zatiti zlatnoutu boju tog napitka, jer bi u tom sluaju svi proizvoai morali da pro-
mene neto u tehnologiji proizvodnje kako njihova piva ne bi imala spomenutu boju.
(navedeno prema Damnjanovi, K., Mari, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2009,
str. 252; Mari, V.: Forma iga, Beograd 2003, str. 83)
262 Meunarodni ig broj IR644464 sa pravom prvenstva od 29. maja 1995. godine.
Evo kako je strunjak ispitiva Zavoda to objasnio: Po miljenju Zavoda spomenuto
preduzee postupilo je mudro kada je na trite plasiralo okoladne proizvode u lju-
biastim pakovanjima. Ovo je bio potpuno originalni potez u kontekstu navedenih
prehrambenih proizvoda i ni u jednoj varijanti ne moe da se tretira kao funkcional-
na boja, jer ne postoji nijedan prehrambeni proizvod ija je boja ljubiasta. U vreme
kada je Milka plasirana, na tritu konditorskih proizvoda gotovo da nije bilo proi-
zvoda zapakovanih u ljubiastu ambalau, to je kompaniji Kraf Foods omoguilo da
se umnogome razlikuje od konkurencije. Jednom osvojeno trite vie nije moglo da
uzdrma monopol nad ljubiastom bojom, koja je zahvaljujui uspenom marketingu i
kvalitetu proizvoda Milka, vrlo brzo prerasla u dekorativnu funkciju i postala simbol
okoladnih proizvoda u itavom svetu. vajcarski proizvoa zatraio je zatitu za ve-
oma uzak krug proizvoda sa namerom da se ljubiasta boja zdrui sa tano odreenim
proizvodom.
263 Iz Rimskog prava: Exeptionis sunt strictissimae interpretationis.
VRSTE IGA 147
4. Vrste iga
Zakon o igovima u lanu 2. raspoznaje tri osnovne vrste iga: indivi-
dualni, kolektivni i ig garancije (ili sertifkacioni).
4.1. Individualni ig
Individualni ig e pravno zatien znak koi u prometu koristi nosilac,
odnosno vlasnik iga. Ukoliko drugaije nije napomenuto, kada se pria o
igu obino se misli na individualni ig. Nosilac individualnog iga e fzi-
ko ili pravno lice, na ie ime e ig registrovan u Zavodu za intelektualnu
svoinu Republike Srbije.
4.2. Kolektivni ig
Po Zakonu o igovima, kolektivni ig znak je pravnog lica koje pred-
stavlja odreeni oblik udruivanja proizvoaa ili davalaca usluga, koji ima-
ju pravo da koriste subjekti lanovi tog udruenja. To praktino znai da je
razlog za ustanovljenje kolektivnog iga povezanost pravnih lica (udruenja,
kooperative). Nosilac kolektivnog iga je jedno odreeno pravno lice, ali nje-
gova specifnost lei u nainu korienja: pored nosioca, mogu da ga koriste
sva pravna lica sa kojima je titular prava na kolektivni ig na neki nain po-
vezan (statusno, organizaciono) i to pod uslovima iz obaveznog akta o ko-
lektivnom igu. Pravni subjekat, koji koristi kolektivni ig, moe obeleavati
svoje druge proizvode posebnim (svojim) igom.
Primer: Turkish Airlines kao lan Star Alliance Group koristi i svoj i ig
grupe
148 IG
4.3. ig garancije
ig garancije znak je koji koristi vie privrednih drutava pod nadzo-
rom nosioca iga, a koji slui kao garancija kvaliteta, geografskog porekla,
naina proizvodnje ili drugih zajednikih obeleja robe ili usluga tih pri-
vrednih drutava (zakonska defnicija). Ovaj ig mogu koristiti svi privredni
subjekti, bez obzira na to da li ine odnosni oblik udruivanja, iji proizvo-
di imaju zajednike karakteristike propisane optim aktom o igu garancije,
odnosno iji proizvodi ispunjavaju standarde propisane od strane vlasnika
sertifkacionog iga264. Vano je zapamtiti da je neophodan preduslov za ig
garancije da se podnosilac prijave smatra kompetentnim da overi proizvod
na koji se ig odnosi.
Primer: ISO 9000265
Primer: Woolmark
4.4. Sekundarna podela
Praksa u daljoj podeli razlikuje robni i usluni ig, nacionalni i nad-
nacionalni (meunarodni), deskriptivni i nominativni, notorni i uveni ili
renomirani, rezervni, defanzivni ili barani ig. Ovakve podele zahvalne su
za usvojiti ih, jer pokazuju irinu primenljivosti i prisutnosti iga u svakod-
nevnom pravnom prometu.
264 U ulozi vlasnika igova garancije mogu se pojaviti dravni organi, privredne komore,
instituti itd.
265 ISO je akronim za International Standard Organization (Meunarodna organizacija
za standardizaciju). Standardizacija je delatnost koja se bavi unifkacijom, tipizacijom
i ujednaavanjem sredstava za rad, proizvoda i usluga, u cilju postizanja optimalnih
reenja u proizvodnji, raspodeli i potronji, vodei rauna o sigurnosti i funkcional-
nosti. Standardi su nauno utemeljeni tehniki dokumenti, koji odreuju vrste, tipove,
stepene proizvoda, njihov kvalitet, metode testiranja, pakovanja, transporta, defniui
mere, termine, simbole i druge vrednosti. Vie o standardima i kvalitetu videti na veb-
-stranici Zavoda za standardizaciju: www.iss.rs
VRSTE IGA 149
Robni ig je znak koji se koristi u prometu za razlikovanje roba. Robni
ig stavlja se na robu (telo stvari) ili njeno pakovanje (ambalau) pa je vezan
za telesne stvari.266
Usluni ig je znak koji se koristi u prometu za razlikovanje usluga.267
Po lanu 6 sexies Pariske konvencije o zatiti industrijske svojine u zemlje
Unije tite uslune igove ak i bez registrovanja. Uslunim igom moe se
zatititi i, na primer, naziv turistike manifestacije.
Nacionalni ig je znak za koga je odobrena zatita na teritoriji organa
koji je odobrio zatitu, dok je nadnacionalni ig registrovan i zatien na
teritoriji vie drava.
Deskriptivnim ili opisnim igom oznaava se neko svojstvo robe.
Nominativni ig sadri ime nekog lica ili naziv imanja. Imena koja se
izgovaraju na isti nain, ali se drugaije piu, nazivaju se omonimi i mogu
izazivati zabunu. Korisno je odmah istai da znak koji sadri lik ili lino ime
lica se moe zatiti samo po pristanku tog lica. Isto tako, znak koji sadri lik
ili lino ime umrlog lica moe postati ig ako pristanak daju roditelji, su-
prunik ili deca umrlog. Znak koji sadri lik ili lino ime istorijske ili druge
umrle znamenite linosti moe se zatiti igom uz dozvolu nadlenog organa
i pristanak suprunika i srodnika do treeg stepena srodstva.
Notorni ig je znak koji je poznat bitnom delu relevantne javnosti, u
smislu da ga taj krug ljudi povezuje sa odreenim robama i uslugama. Va-
no je znati da se relevantnim delom javnosti smatraju stvarni i potencijalni
korisnici robe, odnosno usluga, koje se obeleavaju tim znakom, kao i lica
ukljuena u distributerske tokove te robe, odnosno usluga.
uveni ili renomirani ig je znak koji je optepoznat. Ne postoji op-
teprihvaena defnicija uvenog iga. Praksa u jednom delu uporednog pra-
va smatra da znak postaje uven ako preko 70% stanovnitva jedne zemlje
zna da se njime obeleava odreeni proizvod. Ostali kriterijumi za procenu
266 U anglosaksonskoj pravnoj literaturi pojam trademark stoji generalno za ig, ali i
za robni ig. ine ga trade mark (robni ig) i service mark (usluni ig). Zbog ovakve
terminoloke konstrukcije termin trademark odnosi se i na robni i na usluni ig, a ono
to vai za robni, mutatis mutandis, vai i za usluni ig.
267 Usluge su neopipljiva stvar (engl. intangible). Usluni ig se tako ne lepi na uslugu, ve
ukazuje na to da odreene vrste usluga prua odreeno lice na odreeni nain. Npr.
Holiday In prua odreenu grupu hotelskih usluga odreenog kvaliteta; Kontiki prua
odreenu grupu turistikih usluga odreenog kvaliteta. Usluni ig saoptava se prili-
kom vrenja usluga, stavlja na predmete kojima se vre usluge ili na reklamni materijal.
150 IG
uvenosti iga mogu biti: jedinstvenost na tritu, izvestan stepen original-
nosti, cenjenost od strane potroaa, duina, obim i geografsko podruje
upotrebe znaka, duina, obim i geografsko podruje registracije znaka, tra-
dicija i vrednost koja se vezuje za znak, visina reputacije priznata od strane
nadlenih vlasti itd.268
Primer: NIKE SWOOSH
Rezervni ig je znak ija se upotreba tek planira u bliskoj budunosti.
Ovo je situacija kada u trenutku podnoenja prijave za registraciju iga pod-
nosilac jo uvek ne proizvodi naznaenu robu ili ne prua naznaenu uslugu.
Domaa praksa poznaje rezervni ig zbog toga to Zavod ne proverava
da li podnosilac prijave za registraciju iga u momentu podnoenja prijave
zaista i poseduje proizvod na koji se predmetni znak odnosi. Zakonodavac
nije predvideo da Zavod po slubenoj dunosti proverava da li podnosilac
prijave u trenutku podnoenja prijave za priznanje iga ve proizvodi robu ili
prua uslugu na koje se prijavljeni znak odnosi, pa samim time Zavod to ni
ne radi u praksi. Eventualna provera ovoga zahtevala bi angaovanost veli-
kog broja ljudi, umnoila trokove, produila vremensko trajanje postupaka
pred Zavodom itd. S obzirom na to da regulativa trita ne vidi ovo kao pro-
blem ili propust, o ovome se i ne raspravlja u praksi ili literaturi.
Defanzivni ili barani ig je znak koji se registruje bez namere da se
koristi, ve samo u cilju spreavanja drugih lica da isti znak prijave za obe-
leavanje svojih proizvoda. Ovaj ig, koji se jo naziva i mrtvim, posledica
je sistema registracije, koji ne trai prethodnu upotrebu znaka. Nae vaee
zakonodavstvo predvia obavezu korienja iga, kao i mogunost gubitka
prava na ig ukoliko se isti ne koristi neprekidno due od 5 godina.269
268 O uvenim igovima videti vie kod Bokovi, M.: Teorija uvenih igova, u publikaciji
Intelektualna svojina Plan za uspeh, Beograd 2005, str. 6585.
269 Rokovi neupotrebe iga, zbog ega nastaje gubitak prava na ig, u inostranim zakono-
davstvima se kreu od jedne do najvie pet godina.
ULOGE IGA 151
5. Uloge iga
Praksa potvruje da ig ima etiri osnovne uloge ili svrhe u pravnom
prometu:
1) Identifkaciona svrha: ig oznaava poreklo proizvoda i ukazuje na
proizvoaa robe ili na lice koje prua uslugu; ova uloga predstavlja
smisao postojanja iga i jedina je koja je zatiena zakonom.270
2) Svrha razlikovanja: igom obeleeni proizvodi razlikuju se od neo-
beleenih ili drugim igom obeleenih proizvoda.271
3) Reklamna svrha: ig je mono marketinko sredstvo jer ga potro-
ai vezuju kako za odreenu vrstu i kvalitet proizvoda, tako i za
odreenog proizvoaa; prepoznatljiv ig alje poruku potroau da
proizvod na koji se odnosi moe ispuniti njegove preferencije (po-
trebe, vrednosti, interese); ova uloga, takoe i izuzetno, trpi direk-
tnu pravnu zatitu kada su u pitanju uveni igovi.
4) Garantna svrha: ig je garancija konstantnosti u kvalitetu, pore-
klu, sastavu, nainu proizvodnje i ostalim karakteristikama robe ili
usluge na koje se ig odnosi.
Olakavanje potroau da donese odluku o izboru proizvoda na tritu
i pruanje podsticaja preduzeu da ulae u razvoj i isporuku robe ili usluga
sa kvalitetom kakav potroai ele su dve osnovne makroekonomske funkci-
je iga. Uloge iga predstavljaju neke od razloga pro zatite znaka.
Primer: Vlasnitvo nad igom moe biti odluujui inilac kod dono-
enja odluka o spajanju preduzea ili njihovoj kupovini. Na primer, indijski
proizvoa aja, Tata Tea, nedavno je kupio frmu Tetley Ltd. iz Velike Brita-
nije, uz izjavu da je jedan od osnovnih razloga za tu kupovinu bilo dobijanje
svetski poznate marke, kao i mree za globalnu distribuciju. Kupovina frme
Tetley omoguila je da Tata Tea proiri poslovanje i dobije globalno prepozna-
tiljivi ig za prodaju svojih proizvoda u itavom svetu.272
270 ig Longines je najstariji ivi ig, koji ima zavidnih 120 godina postojanja.
271 U periodu od nastanka Zavoda za intelektualnu svojinu 1920. do 2010. godine u Srbiji
registrovano je oko 61.500 igova, to je ubedljivo najvie od svih grana industrijske
svojine.
272 Izvor: Idris, K.: Intelektualna svojina, mono sredstvo ekonomskog rasta, Beograd
2003, str. 36.
152 IG
6. Pro zatite znaka igom
Pravna zatita znaka koim se u prometu obeleavau robe ili usluge
nie zakonska obaveza, ve e odluka o njegovo pravno zatiti preputena
slobodno volji onoga koi znak koristi. Privredni subekat koi koristi svo
znak u prometu nee trpeti nikakve pravne sankcie zbog toga to ga nie
zatitio igom. Pa ipak, pravna zatita znaka igom uvek e dobrodola, er
nudi brone koristi za njegovog vlasnika. Kao najee spominjani razlozi,
navode se sledei:
1) iskljuivo pravo vlasnika da igom obeleava svoe robe i usluge
u prometu na teritorii zemlje u koo e zatita priznata (direktna
konkurentna prednost)
2) iskljuivo pravo vlasnika da svim drugim licima zabrani neovlae-
no korienje istog ili slinog znaka za obeleavanje sline ili isto-
vrsne robe i usluga u prometu na teritorii zemlje u koo e zatita
priznata (direktna ekonomska dobit)273
3) lako dokazivanje pred sudom, ili nekim drugim dravnim orga-
nom, vlasnitva nad igom na osnovu reenja o priznanju iga,
isprave o igu, ili nekog drugog akta koi za teritoriju Republike Sr-
bije donosi Zavod za intelektualnu svoinu.274
7. ig i simboli:
i SM
Gotovo svakodnevno nailazimo na simbole poput
i SM, pre svega

na polju stranih i meunarodnih igova, prisutnih i kod nas. Ovi simboli
nemaju pravni znaaj i njihova upotreba nije obavezna. Njihova uloga je in-
fromativna i preventivna. Simbol
obino se koristi za jo uvek neregistro-

vani robni ig. To je ujedno i neformalno obavetenje da postoji javni zahtev
da se znak koga prati ovaj simbol zatiti kao ig (robni). Simbol SM znai
neregistrovani usluni ig. I u ovom sluaju, simbol je neformalno obavete-
nje da postoji javni zahtev da se znak koga prati ovaj simbol zatiti kao ig
273 Primera radi, vrednost iga kompanije Vol Dizni, koji ini 54% vrednosti kompanije,
iznosio je u 2001. godini 33 milijarde $. Vie o vrednostima igova poznatih kompanija
vidi na: www.interbrand.com.
274 Raievi, V., Spasi, S., Glomazi, R.: Diverzitet (ne)igova, u publikaciji Pedagoka
stvarnost, br. 78/2010, Novi Sad 2010, str. 550568.
IG I OSTALI ZNACI OBELEAVANJA 153
(usluni). Simbol
(izgovara se krug r) je upozorenje javnosti da je ig re-

gistrovan i da je njegova upotreba pravno regulisana. Ovaj simbol sme pratiti
jedino registrovane igove. Upotreba
uz neregistrovan ig delo je prevare.

8. ig i ostali znaci obeleavanja
Radi celovitog razumevanja iga, neophodno je napraviti nesumnjivu
razliku izmeu iga i slinih pojmova, sa kojima se ig u govoru esto mea,
a u praksi dolazi u koliziju, kao to su: robna marka, znak kvaliteta, trgova-
ko ime, brend, peat.
8.1. ig i robna marka
Pojmovi ig i robna marka oznaavaju isto, s tim to je pojam robna
marka pravno neadekvatan. Izraz robna marka odomaila se u svakodnev-
nom govoru, ali trebalo bi imati na umu njenu legalnu neispravnost.
8.2. ig i znak kvaliteta
Znak kvaliteta oznaka je odreenih svojstava proizvoda koji nosi ovaj
znak. On vizuelno moe podseati na ig, poto se nalazi na proizvodu, ali to
svakako nije, jer je njegova predmetnost drugaija. Da bi odreeni proizvod
mogao nositi znak kvaliteta, koji se obeleava simbolima ZK, njegov proi-
zvoa mora ispunjavati propisane norme i standarde proizvodnje, porekla,
kvaliteta (to sirovina, to krajnjih proizvoda), sastava, pakovanja, plasmana
itd. Zbog toga se u delovima uporednog prava, koji ne ustanovljavaju ig ga-
rancije kao vrstu iga, znak kvaliteta u funkcionalnom smislu podudara sa
igom garancije. Inae, znak kvaliteta daju samo organizacije koje su upisane
u sudski registar za delatnost ispitivanja i proveravanja kvaliteta odreenih
roba i usluga, a mogu da ga u pravnom prometu koriste samo pravno lice
koje sa registrovanom organizacijom ima ugovorni odnos o korienju zna-
ka kvaliteta.
Primer: Zelena jabuka znak je kvaliteta za zdravu hranu.275
275 Znak kvaliteta Zelena jabuka govori da se radi o visokokvalitetnom proizvodu bez tra-
gova pesticida i njihovih derivata, vetakih boja, konzervansa, tekih i toksinih meta-
la. U njima je radioaktivnost daleko ispod granice dozvoljene pravilnicima o ivotnim
154 IG
8.3. ig i trgovako ime / poslovno ime
Postoji vana razlika izmeu iga (engl. trademark trgovaka marka)
i trgovakog imena (engl. trade name).
Trgovako ime se koristi za identifkaciju preduzea ili poslovanja i
slui kao frma (ime) kompanije ili naziv poslovanja. Trgovako ime je pun
naziv preduzea, kao na primer: Intermedia Ltd i predstavlja identitet tog
preduzea. Ono se esto zavrava sa ad, doo, kd (Ltd, Inc u engleskom go-
vornom podruju) ili sa nekom slinom skraenicom, koja obeleava oblik
pravnog statusa preduzea. Preduzee moe imati razliite igove. Na pri-
mer, preduzee Intermedia Ltd. moe prodavati neke od svojih proizvoda
kao Intell, a druge kao Mediatell. Preduzea mogu koristiti odreen ig da bi
identifkovala sve svoje proizvode ili odreeni asortiman proizvoda ili samo
jednu posebnu vrstu proizvoda.
Meutim, trgovako ime moe i da funkcionie kao ig u zavisnosti od
konteksta u kojem se koristi. Ako se trgovako ime koristi u znaenju irem
od pukog imena preduzea i tako pravi razliku izmeu proizvoda odnosnog
preduzea i proizvoda ostalih lica u prometu, onda se ono moe odrediti kao
ig. Navodimo primer u originalu, kako bismo izbegli eventualna nerazu-
mevanja kao posledicu prevoda: You can get your travelers checks from
American Express trgovako ime, ali You can get your American Express
travelers checks here ig.
U sukobu prava na frmu i prava na ig, literatura prednost daje pr-
vom, odnosno trgovakom imenu. Ovu tvrdnju moemo uzeti za tanu je-
dino u sluaju kada su svi elementi na strani poslovnog imena (ili kako se to
kae u praksi: kada je sve isto). Elementi, koje u svakom konkretnom slua-
ju utvruje nadleni sud, mogu biti: nain i vreme sticanja, nain korienja,
ponaanje privrednih subjekata itd. Utvrivanje ovih elemenata ukljuuje i
ispitivanje savesnosti stranaka u sporu, a to je vrlo kompleksno pitanje kojim
se bavi sud.
namirnicama za prehrambene proizvode namenjene prometu. Takav proizvod i posle
tehnoloke obrade uva korisne materije. Ova oznaka kvaliteta dodeljuje se na godinu
dana, uz mogunost produenja, nakon prelazne ocene komisije sastavljene od stru-
njaka iz oblasti medicine, biologije, mikrobiologije, hemije, tehnologije, i sl., a predmet
analize su izgled, ukus, boja, energetska i bioloka vrednost, zdravstvena ispravnost,
sanitarno-higijenski uslovi u proizvodnim pogonima i dizajn amablae.
Pariska konvencija predvia da frma (poslovno ime ili ime ako je u
pitanju fziko lice koje obavlja neku delatnost) uiva jau pravnu zatitu u
odnosu na ig bez obzira na to da li je registrovana ili ne.276
8.4. ig i lino ime
Lino ime (ime i prezime fzikog lica) je apsolutno neprikosnoveno u
pravnoj zatiti, zato to je pravo na svom linom imenu kao linom dobru, ne
samo civilizacijska tekovina ve i garancija najviih pravnih akata savremene
drave. Samo pristanak dat u pismenoj formi fzikog lica moe dovesti do
mogunosti (pod uslovom da su i drugi uslovi ispunjeni) registrovanja znaka
koji bi sadrao njegovo ime. Znak koji sadri lino ime umrlog lica moe biti
predmet u postupku za priznanje iga samo po pristanku roditelja, supru-
nika ili dece umrlog. Odobrenje se trai i za upotrebu, kao deo znaka, linog
imena istorijske ili druge umrle znamenite linosti, s tim to odobrenje mora
u formi dozvole dati nadleni organ, a suprunik i srodnici do treeg stepena
srodstva u formi pristanka.277 Lino ime, u pravnom jeziku, odnosi se i na
prezime i na ime u uem smislu rei. Nisu retki sluajevi sukoba iga i linog
imena.
enskim imenima esto se obeleavaju proizvodi iz domena kozmeti-
ke ili donjeg vea. Primer: krema za sunanje Sunica ili arape Nevena. U
ovakvom sluaju, imena e se smatrati izmiljenim, jer je nemogue utvrditi
identitet osobe ije se ime koristi.
8.5. ig i brend
ig je daleko vie pitanje ekonomskog pozicioniranja i proftiranja,
nego pravne bezbednosti, zato to je prepoznatljiv ig pola brenda. Prepo-
znatljiv ig doprinosi stvaranju brenda, ali meu njima postoje velike razlike.
Iako smo lieni jedne usaglaene defnicije brenda, on bi se mogao shvati-
ti kao odreeni vrednosni sistem koji potroa roba ili korisnik usluga nosi
prema odreenom proizvoau i njegovim proizvodima. Brend se esto u li-
teraturi i svakodnevnom govoru poistoveuje sa imidom jednog privrednog
subjekta u oima javnosti.
276 lan 8. Pariske konvencije o zatiti industrijske svojine.
277 lan 5. Zakona o igovima Republike Srbije.
156 IG
Primer brendova: Vogue, Starbacks, Juventus, Hennessy Cognac, Polo,
Levis.
Brend je u savremenom globalistikom svetu postao opte prisutan
drutveni i kulturni fenomen sa neverovatnom snagom i moi. Stvoren je od
strane ljudi koji su se bavili marketingom u velikim kompanijama kako bi
prodali proizvode. Danas je pomerio svoje granice od svog trgovakog pore-
kla i proirio se na sport, modu, putovanja, umetnost, region, naciju. Njihova
sutina ogleda se u izgradnji i ouvanju poverenja i ispunjavanju obeanja.
Veliki brendovi veoma su feksibilni. Na to nam ukazuje mogunost nekog
brenda da se potpuno odvoji od proizvoda/usluga sa kojima je prvobitno bio
asociran, kada dolazi do proirivanja brenda.278
8.6. ig i ime internet domena
Ime internet domena moglo bi se shvatiti kao frma pravnog lica u vir-
tuelnom kibernetikom prostoru. Kao ilustracija, moe posluiti veb-adre-
sa koncerna Bambi Banat ad. www.bambi.rs predstavlja jedan alfanumeriki
znak kojim ulazimo u sajt izlog proizvoaa konditorskih proizvoda. Ime
domena se sastoji od prefksa (www), radikala (bambi) i sufksa (rs). Radikal
je najvaniji i, to je od posebnog znaaja, najdistinktivniji deo imena dome-
na, i esto odgovara igu pravnog lica. Mogunosti interneta i praksa doveli
su do toga da ne samo to se igovi registruju i kao imena domena, ve se i
imena domena, pod uslovom sticanja dovoljnog nivoa prepoznatljivosti, sve
vie tite kao igovi. Zbog brojnosti uesnika u prometu na globalnom ni-
vou i nepostojanja teritorijalnih granica u sajber prostoru, praksa je zatrpana
278 Proirivanje brenda je direktna posledica priznavanja injenice da je brend pravi ka-
pital jedne kompanije. (Jean-Noel Kapferer, profesor marketinga na HEC fakultetu za
menadment u Parizu). Fenomen brenda doveo je do drutveno-kulturnog preobraaja
koji je pruio iluziju mogunosti. Njegov znaaj potvruje rasprostranjenost konsul-
tantskih kua za brending i komunikacije iji pristup problemu mora biti multidiscipli-
naran. One moraju da ukljue grafki dizajn, nove medije i informacione tehnologije,
dizajn okruenja, pitanja ponaanja, istraivanje i sl. Glavni zadatak ovakvih usluga je
delotvoran rad, vidljiv na tritu. Brend je prisutan na tritu da bi zaraivao novac i u
komercijalnom svetu zamenio je rei identitet, imid, ugled i druge. Ako posmatramo
brend kao imovinu, on poput patetnta ili drugog oblika intelektualne svojine zasluuje
da poseduje svoju ekonomsku vrednost. Brendovi mogu da zanemare ili da iskoriste
poreklo svojih proizvoda i njihove nacionalne osobine. Brendovi i brending su najzna-
ajniji darovi koje je trgovina poklonila popularnoj kulturi. (Olins, V.: O brendu)
sporovima izmeu titulara imena domena i titulara prava na ig, a meu-
narodno pravo jo uvek traga za pravinim a priori stavom prema pravima
industrijske svojine na internetu.
Primer: Francuska sudska praksa prua nam odline primere takvih
sporova. U sporu Alice, preduzee Alice, osnovano 1934. godine, koje se bavi
marketingom, zatitilo je 1975. ig Alice u Francuskoj u kategoriji usluga
marketinke agencije. Drugo preduzee sa istim trgovakim imenom osnovano
je kao akcionarsko drutvo 1996. i bavi se stvaranjem sofvera, razvojem, ek-
sploatacijom i odravanjem informatikog, elektronskog i elektromehanikog
materijala. Akcionarsko drutvo Alice titular je iga Alice d Isof, zatienog
u kategorjii informatikih proizvoda i usluga. Alice A.D. registrovalo je ime
domena alice.fr zbog ega je prvoosnovano preduzee Alice pokrenulo spor sa
zahtevom da ime domena bude oduzeto, da trgovako ime bude promenjeno i
da se akcionarskom drutvu Alice zabrani da koristi znak Alice u bilo kojoj
formi. Prvostepeni sud nadlean za graanske sporove vee vrednosti u Parizu
presudio je u korist tuioca zasnivajui odluku na injenici da je preduzee
tullac mnogo ranije osnovano.
Ova presuda bila je snano kritikovana u francuskoj pravnoj teoriji. Od-
luka je preinaena u albeni postupak pred Apelacionim sudom u Parizu. Sud
je smatrao da korienje imena domena alice.fr od strane akcionarskog dru-
tva Alice ne moe dovesti do rizika od zabune u javnosti uzimajui u obzir
razliita polja aktivnosti dvaju preduzea (marketing/kompjuterski programi).
Sud je zakljuio da o sporu treba da se odlui primenom pravila Prvi u vre-
menu, jai u pravu. Presuda je potvrena pred treim veem Prvostepenog
nadlenog suda nadlenog za graanske sporove vee vrednosti u Parizu.279
279 Do legitimne konkurencije moe doi i izmeu preduzea aktivnih na geografski ra-
zliitim tritima. Spor Payline to dobro odslikava. Francusko preduzee SG2 prualo
je usluge bezbednog plaanja na Internetu pod nazivom Payline. SG2 je zatitilo taj
znak kao svoj ig u Francuskoj 1996. Naredne godine, znak je zatien i kao komuni-
tarni ig. Nemako preduzee Brokat otvorilo je svoj internet sajt na adresi brokat.de,
koji je bio dostupan i iz Francuske. Na sajtu je postojao poddomen brokat.de/payline.
Poto je u junu 1997. saznalo da nemako preduzee Brokat nudi istu uslugu na In-
ternetu pod istim nazivom, SG2 je podnelo tubu zbog povrede prava na ig putem
reprodukcije protiv preduzea Brokat. Sud je zakljuio da je veb-sajt preduzea Brokat
bio dostupan u Francuskoj, te da je stoga teta nastala na francuskoj teritoriji. Sudije su
presudile na tetu Brokata, nalaui mu da vie ne koristi ig Payline, naroito ne na
internetu. Ovakva presuda naila je na otre kritike. ini se da francuski sud nije ra-
zumeo da je i nemako preduzee moglo dobiti presudu u svoju korist pred nemakim
158 IG
8.7. ig i peat
Zakon o igovima, ve u lanu 3, izriito kae da se igom ne smatraju
peat, tambilj i slubeni znak za obeleavanje dragocenih metala (slubeni
znak za obeleavanje dragocenih metala naziva se punc). U govoru i literaturi
esto pominjani pojmovi vodeni ili suvi ig predstavljaju peat, a ne ig u
smislu odredaba igovnog prava.
8.8. Digitalni vodeni ig
Digitalni vodeni ig predstavlja nain zatite autorskih prava nekog
rada u digitalnom formatu kao to je slika, audio ili video-snimak. Digitalni
vodeni ig obino je sainjen od odreenog broja bitova umetnutih u rad u
vidu poruke koja nosi informaciju o autorskim pravima, i uglavnom je ne-
vidljiv za ljudsko oko, mada moe biti vidljiv. Nevidljiv vodeni ig mnogo je
vei izazov za naunike. U 18. veku poinje da se koristi na novanicama i
vanim dokumentima kao sredstvo zatite od falsifkovanja. Konano, brzim
razvojem interneta i pronalaskom digitalnih kopija digitalni vodeni ig in-
tenzivno poinje da se upotrebljava poetkom poslednje decenije 20. veka.280
Digitalni vodeni ig (ili samo vodeni ig) nije ig u smislu igovnog prava.
sudom. To bi dovelo do absurdne situacije, jer nijedno od preduzea ne bi moglo da
koristi svoj ig kao ime domena. Zbog ovakve presude pravilo Prvi u vremenu, jai u
pravu ironino je nazvano Ko prvi tui, dobija spor. Takoe, utisak je da su francu-
ske sudije zanemarile injenicu da je znak registrovan na imenu domena .de, to jasno
ukazuje na nacionalnost preduzea. (presude su dostupne na sajtovima www.juriscom.
net i www.legalis.net)
Vie o sporovima izmeu iga i internet domena videti kod Popovi, D.: Imena internet
domena i pravo intelektualne svojine, Beograd 2005. Takoe, na veb-stranici Registra
nacionalnog internet domena Srbije www.rnids.rs
280 Da bi se jedan digitalni podatak zatitio neophodno je da sadri permanentno zapi-
sanu informaciju o autorskim pravima. Umetanje digitalnog iga u podatak, kao to
je na primer umetanje informacije o autoru ili vlasniku neke slike menjanjem jednog
broja piksela iste, omoguava zatitu i sigurnost iste od zloupotrebe i bespravnog ko-
rienja. Dobar vodeni ig mora da ispuni nekoliko prilino suprotnih zahteva kao to
su tanost, to se odnosi na nevidljivost promena na originalnom podatku za obinog
posmatraa, izdrljivost, u odnosu na neke mehanike ili tehnike zahteve medija na
kom se nalazi, i sigurnost, koja garantuje besprekornu zatitu od pokuaja nezakonitog
uklanjanja ili unitavanja.
NAELA PRAVA NA IG 159
8.9. Vremenski ig
Vremenski ig je zvanino vreme pridrueno elektronskom dokumen-
tu ili grupi elektronskih dokumenata, kojim se potvruje sadraj elektron-
skog dokumenta u to vreme, odnosno sadraj svakog dokumenta u grupi.
Elektronski dokument je skup podataka sastavljen od slova, brojeva, simbo-
la, grafkih, zvunih i video-zapisa sadranih u podnesku, pismenu, ree-
nju, ispravi ili bilo kom drugom aktu koji saine pravna i fzika lica ili or-
gani vlasti radi korienja u pravnom prometu ili u upravnom, sudskom ili
drugom postupku pred organima vlasti, ako je elektronski izraen, digitali-
zovan, poslat, primljen, sauvan ili arhiviran na elektronskom, magnetnom,
optikom ili drugom mediju.281 Vremenski ig nije ig u smislu igovnog
prava.
9. Naela prava na ig
Pravo na ig poiva na nekoliko naela od vanosti za razumevanje
iga:
1) Naelo specijalnosti je veza izmeu iga i proizvoda na koji se od-
nosi: ig ne moe postojati mimo robe ili usluge na koje se odno-
si; podnosilac prijave za registraciju iga je u obavezi da u trenut-
ku podnoenja prijave naznai tano na koje konkretno vrste robe
i/ili usluge e se registrovani znak odnositi282; isto, dejstvo iga pro-
stire se samo na korienje registrovanog znaka za odreenu klasu
proizvoda.
Direktna posledica ovog naela jeste da nosilac iga ne moe zabra-
niti drugom licu da slian ili ak isti znak koristi za obeleavanje
281 Vie o tome vidi u Zakonu o elektronskom dokumentu.
282 Sve robe i usluge podeljene su u klase prema Meunarodnoj klasifkaciji roba i usluga
radi registrovanja igova (tzv. Nianska klasifkacija), koja sadri 34 klase roba i 11
klasa usluga. U postupku po prijavi za priznanje iga primenjuje se poslednja vaea
verzija Nianske klasifkacije roba i usluga (IX izdanje Nianske klasifkacije). Ovim iz-
danjem Nianske klasifkacije, usluge koje su ranije bile svrstane u klasu 42, podeljene
su u nove tri klase i to: 43, 44 i 45.
Srbija je usvojila Niansku klasifkaciju Zakonom o potvrivanju nianskog sporazuma
o meunarodnoj klasifkaciji roba i usluga radi regsitrovanja igova (Zakon je stupio na
snagu 03.04.2010. godine).
160 IG
robe ili usluge druge vrste. Izuzetak od ovog pravila predstavlja
pravna zatita uvenog iga, iji nosilac moe zabraniti drugom licu
da isti ili slian znak koristi za obeleavanje roba ili usluga bilo koje
vrste.
2) Teritorijalno naelo: Pravo na ig ogranieno je teritorijom zemlje
iji je nadleni organ registrovao ig. Nosilac prava na ig sa prav-
nim dejstvom u Srbiji ne moe se suprostaviti priznanju istog zna-
ka za istu vrstu robe na teritoriji druge drave podnetog od strane
drugog lica. Izuzetak od ovog naela ini Madridski aranman o
meunarodnom registrovanju igova, po kome pravna lica svake
zemlje ugovornice mogu obezbediti zatitu svojih igova u svim
ostalim zemljama ugovornicama ovog aranmana via postupak
meunarodnog registrovanja iga.283
3) Naelo vremenske neogranienosti: Po Zakonu o igovima, pravo
na ig traje 10 godina, od datuma podnoenja prijave, ali moe se
neogranieno puta produavati, svaki put na novih deset godina,
plaanjem propisane administrativne takse.
4) Naelo uzajamnosti: Strana pravna i fzika lica uivaju ista prava
kao i domaa pravna i fzika lica u pogledu zatite znaka igom u
Republici Srbiji, ako to proizlazi iz meunarodnih ugovora ili nae-
la uzajamnosti, koje dokazuje lice koje je se na uzajamnost poziva.
Uzajamnost bi znaila da su stranom licu u Srbiji priznata ista prava
kao dravljaninu Srbije ili pravnom licu iz Srbije u dravi tog stra-
nog lica. Ovo naelo naziva se jo i princip reciprociteta.
5) Naelo proporcionalnosti (poznatosti i obima zatite): to je ig po-
znatiji, to je vei obim njegove zatite.
6) Naelo sasluanja stranke: jedno od osnovnih naela upravnog po-
stupka, koje kae da se pre donoenja reenja stranci u postupku
mora pruiti mogunost da se izjasni o injenicama i okolnostima
koje su od znaaja za donoenje reenja.
7) Naelo obavezne upotrebe
Naelo obavezne upotrebe je naelo od posebnog znaaja. Jednom pri-
znat ig mora se upotrebljavati, i to na takav nain da se moe okarakte-
risati kao ozbiljno korienje. ta podrazumeva pod ozbiljnim korienjem,
283 lan 1. Madridskog aranmana o meunarodnom registrovanju igova.
NAELA PRAVA NA IG 161
zakonodavac nije eksplicitno objasnio, formulacijom da se pod korienjem
iga smatra i korienje iga u obliku koji se razlikuje u elementima koji ne
menjaju distinktivni karakter znaka, kao i korienje iga na robi ili pakova-
nju robe namenjenim iskljuivo izvozu.284 S druge strane, zakonodavac ne
smatra sledee radnje korienjem iga: reklamiranje zatienog znaka bez
mogunosti nabavke robe ili korienja usluga na koje se znak odnosi; za-
kljuivanje ugovora o prenosu prava, licenci i zalozi; plaanje taksi radi pro-
duenja vaenja iga.285
Parametri koje praksa uzima u obzir pri odreivanju stepena ozbiljno-
sti upotrebe iga tiu se obima i vremenskog perioda korienja iga. Upotre-
ba iga jeste stavljanje zatienog znaka na robu ili njeno pakovanje, nuenje
robe, njeno stavljanje u promet ili skladitenje u svrhu stavljanja u promet,
kao i obavljanje usluga pod zatienim znakom.
Razlozi za neupotrebu iga u neprekidnom periodu od pet godina od
dana registrovanja iga ili od dana poslednje upotrebe iga mogu biti oprav-
dani i neopravdani. U istom lanu, zakonodavac je pruio formulaciju oprav-
danog razloga za nekorienje iga, a to je okolnost koja je nastala nezavisno
od volje nosioca prava (via sila) i predstavlja smetnju za korienje iga, kao
to su odluka dravnog organa, zabrana uvoza ili druga zabrana koja vai za
robe ili usluge na koje se odnosi ig.
Promociju znaka praksa tumai kao upotrebu, iz razloga to saznanje
o njemu u javnosti preteno dolazi putem kanala medijske promocije, ak i
ako nije bilo faktike upotrebe tog znaka.
9.1. Dokazivanje upotrebe iga
U eventualnom sporu obaveza dokazivanja da je ig bio u upotrebi
pada na teret nosioca iga ili lica koje je on ovlastio da koristi ig. Dokazi
korienja iga mogu biti: dokumenta koja govore u prilog prometa odnosne
robe ili usluge (npr. fakture, porudbine, fnansijski bilansi), dokumenta koja
potvruju prisutnost u medijima (npr. sekundaa reklamiranja u elektron-
skim medijima, oglasi u tampanim medijima, fotografje panoa sa out-door
medija, fotografje product placement286-a, itd), dokumenta koja pokazuju
284 Po lanu 64. Zakona o igovima.
285 lan 64. Zakona o igovima.
286 Product placement je smetanje proizvoda sponzora u medijsku formu koja je vidljiva
gledaocima.
162 IG
stepen upoznatosti javnosti o datom proizvodu (npr. rezultati ankete) i slino
to se ceni u svakom konkretnom sluaju.
9.2. Relevantna javnost
Vano je skrenuti panju da se pod javnou u smislu ove grane pra-
va podrazumevaju relevantni krugovi uesnika u pravnom prometu. Ovo je
jo jedna situacija od znaaja ije je tumaenje zakonodavac prepustio praksi
da reava. Praksa relevantnost uesnika u prometu odreuje neodvojivo od
prirode roba i usluga, kao i naina njihovog stavljanja u promet. Relevan-
tan krug uesnika u prometu obuhvata one uesnike kojima je proizvod na-
menjen i uesnike koji rade sa odnosnim proizvodom. Tako proizvod moe
biti namenjen potroaima uopte (proseni potroa, stvarni i potencijalni
korisnici proizvoda) i moe biti namenjen uim ili irim specijalizovanim
krugovima, koje ine strunjaci. Kao to smo rekli, relevantne uesnike ine
i lica ukljuena u distributivne kanale proizvoda (direktna ili in situ prodaja
potroaima, prodaja iskljuivo preko dilera, kataloka prodaja itd).
Pored dokazivanja upotrebe iga, relevantnost javnosti ima veliki uti-
caj i na utvrivanje slinosti izmeu znakova, to je jedno od sutinskih pita-
nja priznanja prava na ig, ali o ovome emo govoriti kod ispitivanja slinosti
znakova.
10. Reer iga
Postupku za priznanje iga prethodi jedna fakultativna radnja, na koju
ima pravo potencijalni podnosilac prijave za priznanje iga. Ta radnja nazi-
va se reer iga i znai predupravno proveravanje da li je znak istovetan ili
slian onom iz prijave potencijalnog podnosioca ve prijavljen ili zatien.
Ustanovljen iz krajnje praktinih razloga, kako se potencijalni podnosilac
prijave ne bi izlagao nesvrsishodnom fnansijskom troku i vremenskom tra-
janju samog postupka (u sluaju oekivane odluke Zavoda o odbijanju pri-
javljenog znaka zbog ve postojeeg zatienog), reer iga omoguuje zain-
teresovanom licu da pismenim putem (bez stroge forme, ali navodei izgled
znaka koji bi da zatiti i brojeve klasa) zatrai od Zavoda informaciju u vezi
sa odreenim znakom ili odreenim pravnim licem. Zavod mu dostavlja
registarski izvod koji sadri listu prijavljenih ili registrovanih znakova koji
su po miljenju Zavoda slini znaku koji bi zainteresovano lice da prijavi.
OSNOV NASTANKA PRAVA NA IG 163
Miljenje Zavoda, koliko god da ne ostavlja prostor za kasnije priznanje zna-
ka, ni na koji nain ne spreava to lice da podnese prijavu.
Primer zahteva za reer iga: Molimo da izvrite pretragu za znak
Lomax za proizvode u klasi 25. Nianske klasifkacije; Molimo da nas
obavestite da li je na ime privrednog drutva X zatien ili prijavljen znak Z.
11. Osnov nastanka prava na ig
Uporedno pravo poznaje dva osnova nastanka prava na ig:
1) nastanak prava na ig upotrebom
2) nastanak prava na ig registracijom.
11.1. Nastanak prava na ig upotrebom
Osnov nastanka prava na ig u ovom sistemu je prva upotreba zna-
ka u pravnom prometu, od koje se trai da bude stvarna, ozbiljna i u bona
fde nameri. Akt registracije ima isto deklarativno znaenje. Radi uivanja
pravne zatite, vlasnik mora prijaviti ig, ali u sukobu dva ista ili slina ig,
zatitu stie onaj koji je prvi bio upotrebljen. Ovaj osnov postoji u zemljama
anglosaksonskog prava (SAD i Velikoj Britaniji), zatim Brazilu, vajcarskoj,
Italiji, itd.
11.2. Nastanak prava na ig registracijom
Ovo je u svetu preovlaujui osnov nastanka prava na ig u kome kon-
stitutivno dejstvo ima registracija iga i njegov upis u Registar igova. Pri-
sutan je u veini evropskih drava: Nemakoj, Francuskoj, Belgiji, vedskoj,
Maarskoj, paniji, Bosni i Hercegovini, Republici Srbiji itd. Zastupnici ovog
sistema daju mu prednost nad prvim zbog toga to prua veu sigurnost jer
poiva na inu nadlenog dravnog organa, nosi precizan datum i upisan
je u javne knjige. Prvu upotrebu, iako u smislu lojalne konkurencije deluje
pravinija, neuporedivo je tee dokazivati od registracije. Institut obaveznog
i ozbiljnog korienja iga donekle pribliava ova dva osnova.
164 IG
12. Postupak za priznanje iga
Postupak za priznanje iga je upravni postupak koji se vodi pred Zavo-
dom za intelektualnu svojinu, po odredbama Zakona o igovima i Uredbe o
postupku za priznanje iga.287
Postupak za priznanje iga se u praksi sastoji iz nekoliko faza:
1) pokretanje postupka ili podnoenje prijave
2) ispitivanje materijalnih uslova za priznanje iga
3) zakljuivanje postupka.
Koliko vremena proe od trenutka podnoenja prijave za ig do po-
etka njenog ispitivanja relativno je pitanje, jer u svakom konkretnom slua-
ju zavisi od kompletnosti ili manjkavosti podnete dokumentacije i dinami-
ke realizacije prepiske ispitivaa sa stranama u postupku. Ipak, za to vreme
podnosilac prijave moe u prometu koristiti prijavljeni znak.
12.1. Pokretanje postupka za priznanje iga
Smatra se da je postupak pokrenut inom predaje podneska u pisanoj
formi Zavodu.288 Prijavu moe podneti svako fziko ili pravno lice, koje
poseduje poslovnu sposobnost i dravljanstvo Republike Srbije, odnosno re-
gistrovano je da poslovnu delatnost obavlja na teritoriji Republike Srbije. I
strana fzika i pravna lica imaju ista pomenuta prava, s tim to ih mora za-
stupati domai advokat ili zastupnik koji je upisan u Registar zastupnika koji
vodi Zavod.
12.1.1. Sadraj prijave za priznanje iga
Da bi prijava bila upisana u Registar prijava za priznanje igova289, i
tako se izbegao prigovor Zavoda o nekompletnosti prijave ve na samom
startu procesa, prijava mora sadrati sledee bitne delove:
1) zahtev za priznanje iga (naznaenje da se trai priznanje iga)
287 Uredba o postupku za priznanje iga (Slubeni list SCG br. 28/05)
288 Vaee zakonodavstvo ne predvia osnov podnoenja prijave telegrafski, telefaksom ili
mejlom.
289 Registar prijava za priznanje iga je javna knjiga, koju vodi Zavod, i ona sadri sve re-
levantne podatke od znaaja za ispitivanje formalnih i materijalnih uslova za priznanje
iga.
POSTUPAK ZA PRIZNANJE IGA 165
2) znak koji se eli zatititi igom
3) spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi
4) dokaz o uplati takse za prijavu.290
Zanimljivo je da Zavod ne proverava tanost podataka iznetih u
prijavi.291
Prijava moe sadrati zahtev za priznanje samo jednog iga, koji se od-
nosi na jednu ili vie vrsta robe ili usluga. Prijava koja sadri vie znakova
bie odbijena kao neuredna, a podnosilac pozvan da uradi ispravku, odno-
sno u prijavi ostavi samo jedan znak.
Zahtev za priznanje iga podnosi se u propisanom broju primeraka i
sadri:
1) podatke o podnosiocu prijave (podaci o poslovnom imenu i seditu
podnosioca prijave, odnosno imenu i adresi fzikog lica)
2) podatke o punomoniku, ako se prijava podnosi preko
punomonika
3) podatke o zajednikom predstavniku, ako postoji vie podnosilaca
prijave
4) naznaenje da li je u pitanju individualni, kolektivan, ig garancije,
trodimenzionlni ili muziki ig
5) naznaenje boje i kombinacije boja ako se zatita trai za znak u
boji
6) transliteraciju znaka
7) opis znaka, ako podnosilac prijave eli da dodatno objasni izgled
znaka, ili njegovo znaenje
8) naznaenje klasa u koje je svrstana roba, odnosno usluge prema
Nianskom aranmanu o meunarodnoj klasifkaciji roba i usluga
radi registrovanja igova
290 Visinu taksi za raznovrsne radnje dravnih organa propisuje Vlada na osnovu Zakona
o republikim administrativnim taksama.
291 Po lanu 3. Uredbe o postupku za priznanje iga, Zavod nije ovlaen da proverava ta-
nost podataka iznetih u prijavi. Praktino to Zavod nadomeuje kasnije kada u po-
stupku proverava po slubenoj dunosti sve formalne i materijalne uslove za priznanje
iga, odnosno sve relativne i apsolutne razloga za odbijanje priznanja iga. Uostalom,
za davanje netanih podataka odgovara lice koje je takve podatke dalo, to je ve pred-
met drugih pravnih propisa.
166 IG
9) podatke o zatraenom pravu prvenstva
10) naznaenje da se ne trae iskljuiva prava na nedistinktivnom delu
znaka (disklejmer)292.
Znak koji se eli zatititi igom mora biti jasno predstavljen, tj. repro-
dukovan. Verbalni znak trebalo bi upisati raunarom ili pisaom mainom,
fgurativni uraen na kvalitetnom papiru, muziki ispisan notnim pismom,
na notnom papiru (predstavljanje u obliku zvunog talasa, odnosno krivu-
lja treperenja nije dozvoljeno). Znak u boji mora biti predstavljen u boji ili
kombinaciji boja, koje pri tom moraju u zahtevu biti tano navedene tako
da odgovaraju priloenom izgledu znaka. Interesantno je da izgled znaka u
trenutku podnoenja prijave ne mora da ispunjava sve formalne zahteve, koji
se ispituju u potonjoj fazi postupka.
Spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi, oznaava se i svr-
stava prema Nianskoj klasifkaciji, navoenjem najpre broja klase, a potom
robe ili usluge obuhvaene tom klasom. Svaka roba ili usluga moe biti kla-
sifkovana u samo jednu klasu. Praksa kae da e prijava biti validna ako se
navede samo naslov klase, bez broja klase, ili ako se ne navede klasa uopte,
ve jedino robe ili usluge. Suprotno, nenavoenje bilo kakvih roba ili usluga
povlai prigovor Zavoda. Navoenje roba i/ili usluga vaan je elemenat po-
punjavanja prijave, jer se spisak roba, odnosno usluga, naknadno ne moe
proirivati.
Vano je razumeti da prihvatanje prijave za priznanje iga od strane
Zavoda u stvari znai prihvatanje datuma podnoenja prijave, to u smislu
prava prvenstva (ili prava prioriteta) ima veliki uticaj u gotovo svim grana-
ma prava, pa tako i u igovnom pravu, i to iz dva razloga:
292 Disklejmer (engl. disclaimer) je zanimljiva institucija prava na ig. Iako naizgled kom-
plikovana za razumeti, njena svrha je da sprei zabunu ili sumnju da neko pomisli da
vlasnik iga polae ekskluzivno pravo na neke nedistinktivne delove znaka, koji sami
po sebi nisu podobni za zatitu (jer su deskriptivni ili generini), ali jesu bitni za znak
u celini. Ukljuivanje takvog elementa u zatitu igom, neopravdano bi proirilo obim
zatite igom do primene iskljuivog monopolskog prava nad tim elementom, te e u
takvom sluaju Zavod traiti od podnosioca prijave da se zabelekom odrekne takvog
prava. Npr. u sluaju znaka Jumbos Red Wine, disklejmer bi trebalo uspostaviti na re-
ima Red Wine zajedno, jer one ine imenicu Crveno Vino. U suprotnom, postojala bi
zabunu da nosilac ovog znaka ima monopolsko pravo na upotrebu rei Crveno Vino.
1) pravo prvenstva daje prioritet podnosiocu prijave da e njegova pri-
java imati prioritet u fazama ispitivanja ispunjenosti uslova za pri-
znanje iga nad svim drugim prijavama koje se odnose na isti ili
slian znak za istu ili slinu vrstu robe ili usluga (princip ispitivanja
po redosledu dospea293)
2) od prihvaenog datuma podnoenja prijave tee trajanje iga.
12.2.1. Izuzeci od prava prvenstva
Pravo prvenstva nije apsolutno i njemu gotovo celokupno upored-
no pravo, ukljuujui i nae vaee zakonodavstvo, suprotstavlja nekoliko
izuzetaka.
Na pravo meunarodnog prvenstva moe da se pozove lice koje je
podnelo urednu prijavu za priznanje iga u jednoj od zemalja lanica Pariske
unije294 ili Svetske trgovinske organizacije295, a potom u roku od est meseci
od tog datuma podnese prijavu za priznanje istog znaka i za istu vrstu robe
ili usluge u Republici Srbiji.296 Takav zahtev uzima se u obradu preko reda.
Uslove urednosti prijave odreuje zasebno svako nacionalno zakonodavstvo.
Pravo prvenstva u ovom sluaju raunae se od datuma podnoenja prijave
u odnosnoj zemlji. Kasnija sudbina predmetne prijave u odnosnoj zemlji ne
utie na steeno pravo prvenstva u Srbiji.
Pravo sajamskog prvenstva sleduje licu koje je u roku od tri meseca
pre podnoenja prijave upotrebilo taj znak za obeleavanje robe ili usluge na
izlobi ili sajmu medunarodnog karaktera u Srbiji ili nekoj od drava Pariske
unije ili Svetske trgovinske organizacije. Izlobeno prvenstvo ne pripada licu
automatski ve samo na njegovo decidno traenje u prijavi, a vai od dana
prve upotrebe tog znaka.
293 Princip ispitivanja po redosledu dospea je standardizovan institut upravnog prava.
294 Parisku Uniju ini 150 drava koje su ratifkovale Parisku konvenciju o zatiti indu-
strijske svojine. Jugoslavija (sada Srbija kao pravni sledbenik) lanica je Unije od 1921.
godine. Inae, Srbija je bila jedna od 11 zemalja potpisnica Pariske konvencije 1883.
godine.
295 Svetska trgovinska organizacija je vodea meunarodna organizacija koja se bavi usta-
novljavanjem optih uslova trgovine izmeu zemalja lanica. Najvei doprinos Svetske
trgovinske organizacije na polju intelektualne svojine jeste Sporazum o trgovinskim
aspektima prava intelektualne svojine.
296 Po lanu 4. Pariske konvencije o zatiti industrijske svojine.
168 IG
12.3. Izuzeci od principa ispitivanja
prijava po redosledu dospea
Pravo predvia i prekoredna reavanja prijava za priznanje iga (po
hitnom postupku), i to u sledeim situacijama297:
1) kada je u vezi sa znakom iz prijave pokrenut sudski spor, inspekcij-
ski nadzor ili carinski postupak, a na zahtev suda, nadlenog orga-
na trine inspekcije ili carinskog organa
2) kada je podnet zahtev za meunarodno registrovanje iga, ukoliko
se na njega primenjuje Madridski aranman (primena Madridskog
aranmana znai da predmet zahteva za meunarodno registrovanje
moe biti samo registrovani nacionalni ig)
3) kada je saglasno drugim propisima neophodno izvriti hitnu
registraciju.
Primer: kada se trai prijava za priznanje iga koji se odnosi na farma-
ceutske i veterinarske preparate i pesticide. Razlog ovome je odrednica zako-
nodavstva da zahtevi za stavljanje leka i pesticida u promet moraju sadrati
naziv tog leka, odnosno pesticida. To praktino znai da se takav zahtev ne
moe podneti pre priznanja iga koji se odnosi na taj lek ili pesticid, a koji po
pravilu sadri ime leka, tj. pesticida.298
Korisno je zapamtiti da nisu svi proizvodi iz klase 5 Nianske klasif-
kacije (u koju spadaju farmaceutski i veterinarski preparati i pesticidi) osnov
za prekoredno odluivanje, pa se ono ne moe pokrenuti u sluaju kada se
prijavljeni znak odnosi na, primera radi, materijal za zavijanje, fastere, mate-
rijal za plombiranje zuba itd.299
12.4. Povraaj u preanje stanje
Kada je re o ispunjavanju formalnih uslova, koji se tiu urednosti pri-
jave i njenog sadraja, praksa se pokazuje prilino feksibilnom i strpljivom,
297 lan 22. Zakona o igovima.
298 Osnov za ovu hitnu registraciju jeste lan 29. Zakona o lekovima i medicinskim sred-
stvima (Slubeni glasnik RS br. 30/2010), kao i odeljak VI Zakona o zatiti bilja (Slu-
beni glasnik RS br. 101/2005).
299 Postoji jedan izuzetak od zakonskog pravila da se lek ne moe registrovati ako naziv
leka nije registrovan igom, a to je sluaj kada se lek prodaje pod generinim termi-
nom, npr. paracetamol je lek koji nosi generini pojam.
te tako podnosilac prijave, ak i ukoliko ni u roku od mesec dana ne ispravi
prijavu onako kako mu je naloeno od strane strunjaka-ispitivaa Zavoda,
pa mu prijava bude odbaena, ima mogunost da trai aktiviranje pravnog
leka povraaj u preanje stanje (restitutio in integrum) i u roku od tri mese-
ca od dana kada je primio obavetenje da mu je prijava odbaena (ispitiva u
formi zakljuka konstatuje da je prijava odbaena) istu ispravi i usmeri po-
stupak u pravcu koji se moe zavriti u njegovu korist.
12.5. Odustanak od prijave
Kako pravo nije moranje, podnosilac prijave ima mogunost da u bilo
kom delu postupka odustane od prijave, u celini ili delimino. Delimino
odustajanje znai odustajanje od nekih vrsta roba ili usluga na koje bi se od-
nosio prijavljeni znak. Naravno, ukoliko je u Registru prijava upisano odre-
eno pravo u korist nekog treeg lica, za odustajanje od prijave potrebna
je pismena saglasnost tog treeg lica. Odustankom od prijave postupak se
obustavlja.
Razlozi odustajanja od prijave mogu biti raznovrsni: odustajanje od
proizvodnje roba ili pruanje usluga, saznanje o postojanju ranije prijavljenog
ili zatienog istog ili slinog iga, nedostatak novca za plaanje taksi itd.
12.6. Ispitivanje materijalnih uslova za priznanje iga
Po utvrivanju urednosti prijave (formalno ispitivanje) zapoinje dru-
ga faza postupka za priznanje iga, a to je ispitivanje distinktivnosti i podob-
nosti znaka da bude zatien igom. Ispitivanje materijalnih uslova trebalo bi
da da odgovor na tri sutinska pitanja od znaaja za dalju sudbinu prijavlje-
nog znaka:
1) da li je znak distinktivan
2) da li je podoban za razlikovanje robe ili usluge u prometu
3) da li je bitno razliit od svih ranije registrovanih igova i prijavlje-
nih znakova.
Ispitivanje materijalnih uslova, koje se obino naziva sutinskim, poi-
va na principu ukupnosti prijavljenog znaka i spiska roba ili usluga na koje se
odnosi; drugim reima ispituju se i znak i naznaene robe i usluge.
Baze podataka: Prvi korak u svakom ispitivanju, pa tako i ovom, je-
ste pretraivanje postojeih baza podataka, tj. nacionalne baze registrovanih
170 IG
igova, baze prijavljenih znakova i meunarodne baze podataka (ROMA-
RIN). Pretraivanje fgurativnih i sloenih znakova, koji u sebi sadre graf-
ko reenje, vri se prema Bekoj klasifkaciji fgurativnih elemenata.300
Verbalni znaci porede se po zvunosti (auditivno), po izgledu (vizuel-
no) i po znaenju (semantiki). Postojanje slinosti po jednom od osnova ne
znai i slinost znakova. Dovoljna je razlika u znaenju za razliitost znako-
va. Grafki znaci porede se u celosti izgleda, ali i motiva.
Primer: slika pume i slika geparda su, prema presudi Suda pravde EU,
sline, jer stvaraju slian utisak na potroaa, pa kada se odnose na isti ili sli-
ne proizvoda mogu da dovedu do zabune u prometu.
Prilikom uporeivanja verbalnog i grafkog znaka, polazi se od pravila
da e se dva znaka smatrati slinima u sluaju kada je znaenje rei identi-
no sa znaenjem slike. Kod sloenog znaka poreenju podleu samo distin-
ktivni elementi znaka, te se najpre sagledava koji deo je distinktivan, a koji
nije, jer samo distinktivni imaju funkciju razlikovanja proizvoda u prometu.
Nedistinktivni elementi nemaju nikakav znaaj. Faktori od znaaja su ra-
spored distinktivnih i nedistinktivnih elemenata, korienje istog ili slinog
tipa slova, iste ili sline kombinacije boja, utisak koji se ostavlja na uesnike
u prometu. Mogue je da se dva znaka sastoje iz distinktivnih verbalizama
koji semantiki izraavaju suprotnost ili analogiju ideja (primer: Black horse
i Silver horse). Takvi znaci su slini, jer ukoliko se odnose na istu ili slinu
robu, upravo ta suprotnost ili analogija ideja moe kod uesnika u prometu
da stvori pogrenu predstavu da se radi o proizvodima istog proizvoaa ili
da izmeu razliitih proizvoaa postoji neki oblik poslovne povezanosti.
12.6.1. Ispitivanje znakova
Ispitivanje prijavljenog znaka dugotrajan je i kompleksan proces, koji
zahteva strunost, profesionalnost i informisanost ispitivaa. Pri odreiva-
nju stepena distinktivnosti znaka ili njegove slinosti sa ranije registrovanim
igovima, ono to se faktiki ispituje jeste da li izmeu roba i usluga na koje
se odnose znaci postoji identinost ili slinost. Istovetnost i slinost su rela-
300 Zakon o potvrivanju Bekog sporazuma o ustanovljenju meunarodne klasifkaci-
je fgurativnih elemenata igova. Pristup odreenim bazama podataka moe se ostva-
riti preko veb-stranice Zavoda za intelektualnu svojinu.
tivni razlozi za odbijanje zatite, te se ispitivanje znakova praktino svodi na
otkrivanje relativnih razloga za odbijanje zatite.301
Zakonodavac je, to je i uobiajeno u uporednom pravu, pravno-teh-
nikom metodom negativne enumeracije nabrojao u lanu 5. znakove koji se
ne mogu zatititi igom, i podelio ih na relativne i apsolutne razloge.
Relativne razloge za odbijanje zatite ine sledei znaci:
1) Znak koji je istovetan ranije zatienom znaku za istu vrstu robe ili
usluga; istovetni znaci su oni koji su isti u svim svojim elementima i
koji se odnose na istu vrstu robe ili usluge.
2) Znak koji je istovetan ranije zatienom znaku drugog lica za sli-
nu vrstu robe ili uslugu, ili ranije zatienom znaku drugog lica za
istovetnu ili slinu vrstu robe ili usluga, ako postoji verovatnoa da
zbog te istovetnosti, odnosno slinosti, nastane zabuna u relevan-
tnom delu javnosti koja obuhvata i verovatnou dovoenja u vezu
tog znaka sa ranije zatienim znakom.
Odbijajui razlog nastupa ako su kumulativno ispunjena tri uslova:
1) da su znaci slini302 (da nisu dovoljno distinktivni)
2) da se odnose na istu ili slinu vrstu robe ili udluga
3) da je re o takvom stepenu slinosti da postoji mogunost stvaranja
zabune u prometu.303
301 Relativni razlozi za odbijanje zatite jesu oni koji nastaju iz kolizije prijavljenog znaka,
koji se ispituje, sa ranije prijavljenim znakom ili registrovanim igom ili pak nekim
drugim pravom intelektualne svojine treeg lica. Nazivaju se relativnim zato to su
otklonjivi.
302 Kod ispitivanja slinosti znakova postoji znaajna razlika izmeu domae prakse i do-
minantne u Evropskoj Uniji. Naime, dok Zavod za intelektualnu svojinu Republike Sr-
bije ispituje slinost znakova po slubenoj dunosti, dotle irom Evrope postoji sistem
opozicije (engl. opposition system) u kome nadleni organ uopte ne ispituje slinost
prijavljenih znakova ve se od nosilaca igova trai aktivna zainteresovanost za njihove
igove u smislu da se od njih oekuje da budu upoznati sa novim prijavljenim znakovi-
ma drugih lica protiv kojih mogu da podnesu zahtev za osporavanje iga u sluaju da
procene da je slian njihovom ranije registrovanom.
303 Ocena slinosti po kriterijumu mogunosti nastanka zabune zasniva se na oceni sli-
nosti na osnovu reagovanja uesnika u prometu. Pri tom uvek se mora imati u vidu ko-
jim krugovima uesnika u prometu je namenjena roba obeleena znakom koji je pred-
met analize. Naime, ukoliko se radi o specifnoj vrsti robe namenjenoj strunjacima
iz odreene oblasti (npr. neke posebne vrste tehnike robe iz klase 9 ili druge robe koja
ne spada u robu iroke potronje) smatrae se da postoji manja mogunost nastanka
172 IG
Za postojanje slinosti nije potrebno da je zabuna nastala ve je do-
voljno da postoji verovatnoa nastanka zabune u prometu (Direkti-
va Saveta Evropske unije br. 40/94 iz 1993. godine o igu). Mogu-
nost nastanka zabune postoji u sledeim sluajevima: kada uesnici
u prometu zamenjuju same znakove, tj. kada su oni u toj meri slini
da ih uopte ne mogu razlikovati ili kada ih teko mogu razliko-
vati; kada uesnici u prometu na osnovu nekih zajednikih odlika
posmatranih znakova smatraju da je jedan modifkacija drugog, pa
na osnovu toga izvlae pogrean zakljuak da robe, odnosno usluge
obeleene tim znacima potiu od istog lica, ili da se lica koja ih ko-
riste nalaze u nekom obliku poslovne povezanosti.
3) znak koji je istovetan ili slian, za istu ili slinu vrstu robe ili usluga,
znaku drugog lica koji je poznat u Srbiji u smislu lana 6bis Pariske
konvencije o zatiti industrijske svojine optepoznati znak304
4) znak koji, bez obzira na robu ili usluge na koje se odnosi, predsta vlja
reprodukciju, imitaciju, prevod ili transliteraciju zatienog znaka
drugog lica ili njegovog bitnog dela, koji je kod uesnika u prometu
u Srbiji nesumnjivo poznat kao znak visoke reputacije (uveni ig),
jer bi se korienjem takvog znaka nelojalno izvlaila korist iz ste-
ene reputacije uvenog iga ili bi se tetilo njegovom distinktiv-
nom karakteru, odnosno reputaciji
5) znak koji svojim izgledom ili sadrajem povreuje autorska ili dru-
ga prava industrijske svojine; znak ne sme sadrati element koji
je autorsko delo, verbalizam koji je naslov nekog knjievnog dela,
zabune u prometu, jer se kupovini ove robe pristupa sa veim stepenom panje. Sa dru-
ge strane, kada je re o robi iroke potronje, koja je namenjena najirim krugovima
uesnika u prometu, vea je mogunost nastanka zabune, jer se ova roba kupuje sa
manjim stepenom panje.
304 Apelacioni sud u Hagu utvrdio je da se znak LEGO za igrake koristi veoma ekstenziv-
no i u irokim razmerama i da uiva visoku reputaciju i iroku notornost, zbog ega se
smatra nesumnjivo poznatim u smislu lana 6bis Pariske konvencije. Stoga je zakljuio
da znak LEGO koji se koristi za oznaavanje sistema za navodnjavanje vrea ig LEGO
za igrake. Prema stanovitu suda, u situaciji kada istovremeno egzistiraju dva iga pod
nazivom LEGO, ali za razliitu vrstu robe, u javnosti bi mogla da bude stvorena asoci-
jacija na nesumnjivo poznati i renomirani ig LEGO kojim se oznaavaju igrake, a iz
ove asocijacije bi proiziao zakljuak da izmeu vlasnika ovih znakova postoji odree-
na poslovna ili neka druga vrsta povezanosti. (izvor primera: Bokovi, M.: Teorija u-
venih igova, u publikaciji Intelektualna svojina Plan za uspeh, Beograd 2005, str. 80)
grafzam koji je reprodukcija umetnikog dela. Znak koji bi sadr-
ao geografski naziv, koji je zatien oznakom geografskog porekla,
a podnosilac prijave nije ovlaeni korisnik te oznake geografskog
porekla, povreivao bi pravo na oznaku geografskog porekla. Va-
no je skrenuti panju da se samo registrovana, odnosno zatiena
prava industrijske svojine mogu suprostaviti ovakvom znaku.
Primer: znak Crna maka beli maor bend prijavljen za usluge iz kla-
se 41 (razonoda, kulturne aktivnosi, usluge kojima je cilj zabavljanje drugih
lica) bio bi odbijen jer je Crna maka beli maor naziv poznatog domaeg
flma.
12.6.2. Ispitivanje podobnosti znaka
U ispitivanju podobnosti znaka, predmet ispitivanja je usklaenost spi-
ska roba i usluga na koje se odnosi sam prijavljeni znak sa sadrinom i zna-
enjem samog znaka.
Znak je podoban za razlikovanje proizvoda jednog pravnog lica od
proizvoda drugog pravnog lica u prometu ukoliko ne zadovoljava neki od
apsolutnih razloza za odbijanje zatite305. Apsolutni razlozi dominiraju la-
nom 5. Zakona o igovima, potpuno usaglaeni sa Pariskom konvencijom,
TRIPS-om, Direktivom EU o igovima i Uredbom EU o igovima. To su
redom:
1) Znak koji je protivan javnom poretku ili prihvaenim moralnim
principima; znakom protivnim javnom poretku ili prihvaenim
moralnim principima vreaju se nacionalna, verska i druga osea-
nja. Znaenje takvog znaka nije u skladu sa moralnom normom.
Primer: Prijava iga Che Guevara odbijena je zbog povrede morala
i postojanja politike orijentacije. ig Kenjara kod nas verovatno ne
bi dobio zatitu, dok je u Keniji to registrovani ig kafe kompanije
NesCafe.
2) Znak koji po svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje
robe, odnosno usluga u prometu; ovo je jedan od najvanijih uslo-
va, jer je distinktivnost znaka, iz koje proizilazi njegova funkcija ra-
zlikovanja roba i usluga u prometu, jedno od glavnih obeleja iga.
305 Apsolutni razlozi su oni koji su neotklonjivi, ili se mogu otkloniti jedino uz dostavlja-
nje odgovorajue argumentacije ili dokaza. Po oceni prakse, samo su take 1, 3 i 6 u
stavu 1, lanu 5. Zakona o igovima pravi apsolutni razlozi.
174 IG
Tanije, razlog njegovog pravnog postojanja. Osnovni kriterijum
utvrivanja distinktivnosti jeste jaina doivljaja njegove snage obe-
leavanja i razlikovanja roba i usluga od strane uesnika u prometu.
Nedistinktivni znakovi su:
a) generini znaci (opti pojmovi, opta znaenja, opti simboli ili obli-
ci)
Primer: krug, taka, crta, faa, kocka, lopta bez ikakvog dodatnog
distinktivnog elementa
b) znaci koji se sastoje od jedne boje (po domaem zakonodavstvu)
c) razvodnjeni znaci (znaci koji su izgubili distinktivnost i koji se mogu
zatiti igom jedino uz dodavanje nekog distinktivnog elementa)
3) Znak koji iskljuivo predstavlja trodimenzionalni oblik odreen
prirodom robe ili oblikom robe neophodan za dobijanje odreenog
tehnikog rezultata306; ovim se uvodi dvostruko odbijanje: znako-
va iji je oblik iskljuivo odreen prirodom robe, i znakova iji je
oblik neophodan za dobijanje odreenog tehnikog rezultata. Stan-
dard iskljuivosti znai da se trai da oblik znaka jedino i samo
odreuje priroda robe na koju se odnosi. Drugim reima, ukoliko
bi oblik znaka bio delimino odreen prirodom robe, a delimino
neim drugim to se ne moe pripisati prirodi robe, taj znak bi mo-
gao biti ocenjivan kao eventualno distinktivan.
Primer proizvoda iji je oblik iskljuivo odreen prirodom robe:
voe, povre, itarice, rude, minerali, lekovito bilje itd. Znak oblika
jabuke, koji bi odreivao istu takvu robu, smatran bi nepodobnim
za zatitu, jer predstavlja generian pojam.307
Oblik neophodan za dobijanje odreenog tehnikog rezultata je
svaki oblik kojim se ispunjavanja tehnika funkcija oznaenog
306 Podudara se sa Direktivom o igovima EU, koja predvia jo jednu zabranu: igom se
ne moe zatititi telo koje se sastoji iskljuivo od oblika koji daje bitnu, osnovnu vred-
nost proizvodu.
307 Odbijanjem zatite takvom znaku spreilo bi se uspostavanje monopola u korist jednog
lica, fzikog ili pravnog, da stekne pravo na onaj oblik proizvoda koji taj proizvod,
izloen samo dejstvu prirodnih sila, jedino i moe da ima. U suprotnom, eventualno
ustanovljenje takvog monopola znailo bi nemogunost svih drugih uesnika u pro-
metu da se takvim oblikom slue kako bi potroaima rekli poneto o karakteru proi-
zvoda koje na tritu nude, to je svakako drutveno neprihvatljivo. (Mari, V.: Forma
iga, str. 49)
proizvoda. S obzirom na to da tehnika funkcija proizvoda predu-
preuje sve njegove osnovne odlike, u koje spada i oblik, ona uzroku-
je nunost oblika, a nunost oblika je generian oblik jer je svojstven
svim proizvodima odreene vrste.308
Primer par exelance trodimenzionalnog znaka, uvenog po distin-
ktivnosti, koji ne ispunjava navedene uslove odbijanja zatite igom,
jeste Mercedesova zvezda.309
4) Znak koji iskljuivo oznaava vrstu robe ili usluge, njihovu name-
nu, vreme i nain proizvodnje, kvalitet, cenu, koliinu, masu i geo-
grafsko poreklo; ovo su opisni znaci, lieni distinktivnosti jer opi-
suju proizvod umesto da ga individualizuju. Zatita deskriptivnih
znakova uskrauje se da bi se izbeglo ustanovljenje monopolskog
prava u korist jednog lica nad informacijama u vezi sa vrstom ili
svojstvima roba i usluga.
308 Sudska praksa u vezi sa trodimenzionalnim igom vraa nas u 1994. godinu kada je
kompanija Remington Consumer Products traila da britanski Zavod poniti odluku
o priznavanju trodimenzionalnog iga u obliku brijaa sa karakteristinim rotiraju-
im noem krunog oblika kompanije Philips Electronics, usvojenu 1985. na osnovu
tadanjeg Zakona o igovima Velike Britanije iz 1938. godine. Na odluku prvostepenog
suda da se priznati ig poniti jer ini jedino oblik neophodan za dobijanje odreenog
tehnikog rezultata, kompanija Philips obratila se drugostepenom sudu u Engleskoj uz
tvrdnju da oblik robe ne treba da bude iskljuen iz zatite trodimenzionalnim igom
ukoliko on nije ujedno i jedini oblik za dobijanje takvog tehnikog rezultata. Drugoste-
peni sud obratio se za pomo Evropskom sudu pravde u vezi sa tumaenjima Direktive
EU o igovima. Evropski sud pravde odbacio je tvrdnju kompanije Philips uz obrazlo-
enje mogunosti sticanja monopola na samu funkciju proizvoda ukoliko bi se takav
argument prihvatio, jer bi jedan podnosilac prijave, hipotetiki posmatrano, mogao da
registruje sve oblike neophodne za dobijanje takvog tehnikog rezultata. Evropski sud
naglasio je da je cilj lana 3(1)(e) Direktive EU o igovima spreavanje zatite trodi-
menzionalnim igom onih tela ija bi zatita bila mnogo podesnija putem modela ili
patenta, ime se tite sami proizvodi, a ne good will koji se titi igom. U tumaenju ove
norme, presudna su dva stava: defnisanje funkcije koju odreeno telo u prometu zaista
i vri kao i tehnika funkcija oznaenog proizvoda. Kako se tehnika funkcija nekada
moe postii razliitim oblicima a ne samo jednim, svaki oblik se mora posmatrati kao
opte dobro koje pripada svim uesnicima u prometu podjednako. Svaka vrsta mono-
pola nad takvim oblicima mora biti iskljuena iz zatite.
309 Mercedesova zvezda nije oblikovana prirodom robe niti je njen oblik takav da slui
dobijanju nekog tehnikog rezultata, ona nije vezana za oblik samog proizvoda, niti
proizvodu daje osnovnu, bitnu vrednost. (Prema: Mari, V.: Forma iga, Beograd 2003,
str. 64)
176 IG
Primeri:
Vrsta robe: wine za vino, popcorn za kokice (ak i verbalni znak
namerno ispisan pogreno popkorn nee se smatrati distinktivnim)
Kvalitet: premium, light za blage cigarete ili za pivo
Koliina: brojevi, bilo u reima ili brojevima koji upuuju na koliinu
Namena: baby za hranu za bebe, za kuhinju za sredstva za ie-
nje
Cena: cheapest (najjefinije)
Geografsko poreklo: ime mesta, lokaliteta, regiona ili drave u ko-
joj se proizvode naznaene robe ili prua naznaena usluga (npr. li-
vanjski sir, leskovaki za proizvode od mesa i mesne preraevine)
Vreme proizvodnje: fresh each day za povre ili voe
Vreme pruanja usluga: 24 hour banking310
5) Znak koji je uobiajen za oznaavanje odreene vrste robe ili uslu-
ga; ovo su uobiajeni znaci prisutni u svakodnevnom govoru ili
dobrim poslovnim obiajima.
Primeri: rei NET i NETWORK za kompjutere; slovo L za kole
za obuku vozaa; CASH AND CARRY, za odreeni nain kupovi-
ne robe; grozdovi ili vinova loza za vino.
U ovu kategoriju spadaju i nekada zatieni igovi koji su vreme-
nom postali uobiajeni za oznaavanje odreene vrste proizvoda,
praktino sinonimi za te proizvode. Primeri: kaladont, grisini, ima-
lin, magnetofon.
6) Znak koji svojim izgledom ili sadrajem moe da stvori zabunu u
prometu u pogledu geografskog porekla, vrste, kvaliteta ili drugih
svojstava robe ili usluge; ovi znaci nazivaju se prevarnim i praksa se
sa njima esto susree.
7) znak koji sadri zvanine znakove ili punceve za kontrolu ili garan-
ciju kvaliteta ili ih podrava
8) znak koji sadri dravni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv
ili skraenicu naziva neke zemlje ili meunarodne organizacije, kao
i njihovo podraavanje, osim po odobrenju nadlenog organa od-
nosne zemlje ili organizacije
310 Izvor primera: Metodologija postupanja Zavoda za intelektualnu svojinu u postupku za
priznanje iga i u postupcima po registrovanim igovima.
9) Znak koji predstavlja ili podraava nacionalni ili religijski simbol;
razlog za nepriznavanje zatite igom takvog znaka lei u injenici
da su nacionalni i religijski simboli deo nacionalne i svetske kultur-
ne batine i da na njima niko ne moe uspostaviti monopol, niti ih
iskoriavati u komercijalne svrhe.
Primeri: krst, Beli aneo, Bogorodica, Isus Hrist
U postupku ispitivanja podobnosti prijavljenog znaka, ispitiva je du-
an da koristi sva raspoloiva sredstva kako bi doao do blieg saznanja o
nekom pojmu koji je predmet prijave za priznanje iga.
12.6.3. Ispitivanje roba i usluga
U smislu igovnog prava, to su znaci sliniji, robe i usluge moraju se
vie razlikovati. Za ispitivanje roba i usluga, relevantne su jedino formulacije
sadrane u spisku roba i usluga na koje se odnose ispitivani znaci.311
Kod svakog konkretnog sluaja u obzir se uzimaju svi kriterijumi ispi-
tivanja slinosti roba, odnosno usluga, kao to su:
1) priroda robe ili usluga na koje se prijavljeni znak odnosi
Prirodu robe odreuju njen sastav, nain na koji proizvod funkci-
onie, agregatno stanje robe, njen izgled (dizajn), vrednost i slino.
Ako je vrsta robe pojmovno ire odreena, pripadnost njoj ne zna-
i automatski da se radi o slinim proizvodima. Tako, iako kola-
i i meso spadaju u prehrambene proizvode, oni izmeu sebe nisu
311 Veoma znaajna je i pravilna gramatika interpretacija formulacije navedene u spisku
roba i usluga, kako bi se odredilo koje robe odn. usluge su obuhvaene predmetnim
spiskom. Posebno treba voditi rauna o pravilnom tumaenju termina kao to su na-
roito, naime i sl., koji se esto koriste da bi se oznaila veza odreenog proizvoda
sa nekom irom kategorijom proizvoda. Izraz naroito (ili na primer, kao to su i
sl.) oznaava da su na taj nain navedeni proizvodi samo primeri proizvoda ukljuenih
u odreenu klasu i da se zatita ne ograniava samo na njih. Na primer, ukoliko spisak
robe glasi: odea, naroito pantalone, suknje, koulje, takav spisak treba tumaiti tako
da se ne odnosi samo na pantalone, suknje i koulje, ve na odeu uopte, pri emu su
ovi odevni predmeti navedeni samo kao primer. Sa druge strane, izraz naime (ili is-
kljuivo i sl.) treba tumaiti tako da se spisak robe za koju se trai zatita odnosi samo
na te posebno nabrojane robe odn. usluge. Na primer, ukoliko spisak robe glasi: farma-
ceutski preparati, naime lekovi za leenje kardiovaskularnih oboljenja, takav spisak tre-
ba tumaiti tako da se spisak robe odnosi samo na lekove za leenje kardiovaskularnih
oboljenja (izvor: Metodologija postupanja Zavoda za intelektualnu svojinu u postupku
za priznanje iga i u postupcima po registrovanim igovima).
178 IG
slini. Isto tako, bicikli i automobili, iako spadaju u iru kategoriju
vozila, nee se smatrati slinima. U sluaju da je vrsta proizvoda do-
voljno usko odreena, moe biti rei o slinim. Sva alkoholna pia
smatraju se meusobno slinim (rakija, votka, vinjak). Isto pravilo
vai i za bezalkoholna pia (sokovi, mineralna voda).
2) mesto proizvodnje
3) namena roba i usluga; namena proizvoda najvaniji je kriterijum za
odreivanje slinosti roba i usluga. Namena proizvoda je ona namena
koja je svojstvena tom proizvodu, bez obzira na to to on moe ima-
ti i druge namene. Slini proizvodi imaju iste namene (isti cilj).
Primer slinih roba: veterinarski lekovi i nutricionistiki dodaci
hrani za ivotinje; farmaceuske supstance i fasteri; odea i obua.
Primer razliitih roba: specijalni sofver integrisan u aparat za dija-
lizu i multimedijalni sofver.
4) naini korienja (ili funkcionisanja);
Primer: maine i mainski alati razliiti su od runog alata; ma-
gnetske trake ne smatraju se razliitom robom od magnetskih
poluprovodnika.
5) nain na koji se robe ili usluge stavljaju u promet; oblici stavljanja
u promet: direktna prodaja izlaganjem roba, kataloka prodaja,
prodaja putem telefona, prodaja posredstvom dilera, prodaja pre-
ko kunih promocija itd., utiu na utvrivanje nivoa razliitosti
proizvoda.
6) meusobna zamenljivost roba i usluga; jo jedan vaan indikator
slinosti roba i usluga jeste meusobna zamenljivost ili komple-
mentarnost roba i usluga. Zamenljivi proizvodi, zlato i biuterija,
slini su. Komplementarni proizvodi su oni proizvodi meu kojima
postoji bliska funkcionalna veza u smislu da se odvojeno ne mogu
koristiti ili da su veoma vani jedan drugom za upotrebu. Takvi
proizvodi se po pravilu uzimaju za sline.
Primeri: papir i olovka, satovi i kutije za satove, cigarete i pribor za
puae, kravata i koulja, hardver i sofver. Zato su hardver i sofver
slini, iako su im i priroda i namena razliite? Zato to su oba neop-
hodna u izvravanju jedinstvene funkcije, a to je rad raunara.
Izuzeci, kao i u svim sluajevima ispitivanja distinktivnosti znako-
va i roba i usluga, su posledica doivljaja potroaa. Postojanje ili
nepostojanje direktnih veza izmeu znakova ili izmeu porizvoda
u njihovoj svesti ini naizgled sline znakove, odnosno proizvode
razliitim, i obratno.
7) uobiajena mesta prodaje robe ili pruanja usluga; ako se robe uobi-
ajeno prodaju na istim prodajnim mestima, postoji opravdani ra-
zlog da se veruje da se radi o slinim proizvodima. Ipak, u velikim
supermarketima prodaje se roba gotovo svih vrsta i zbog toga za
veinu robe iroke potronje kriterijum mesta prodaje nee biti od-
luujui. Meutim, ako se radi o robi koja se prodaje u specijalizo-
vanim prodavnicama, kao to su na primer fungicidi i preparati za
zatitu bilja koji se prodaju u biljnim apotekama, onda e ovaj kri-
terijum biti od presudnog znaaja. Iako je re o namenski razliitim
proizvodima, injenica da imaju iste kanale prodaje, da ih potroai
mogu nai u istim specijalizovanim prodavnicama moe da navede
potroae da zakljue da roba potie od istog proizvoaa.
8) kategorizacija uesnika u prometu;
Vano je zapamtiti da uslovi za priznanje iga moraju biti ispunjeni u
vreme donoenja reenja o priznanju iga.
12.7. Naknadna izmena izgleda znaka
Naknadna izmena znaka ili spiska robe i usluga je mogua je jedino
ako se ne radi o bitnoj izmeni. ta znai bitna izmena, faktiko je pitanje
koje utvruje ispitiva u Zavodu u svakom konkretnom sluaju. Zakonoda-
vac kae da je bitna izmena svaka izmena koja menja distinktivni karakter
znaka. Naknadna promena spiska proizvoda dozvoljena je samo u smislu
njegovog suavanja i preciziranja.
12.8. Prigovor treeg lica
Svako zainteresovano lice moe uloiti prigovor na priznanje iga.
Pozivajui se na bilo koji relativni ili apsolutni razlog za odbijanje zatite,
ono prigovor moe uputiti Zavodu u bilo kojoj fazi postupka. Prigovor nema
obavezujuu snagu, ali moe ukazati ispitivau na do tada njemu nepoznate
okolnosti od znaaja za odluivanje o prijavljenom znaku. Ispitiva nee op-
titi sa podnosiocem prigovora, jer ovaj drugi nije stranka u postupku.
180 IG
12.9. Saglasnost vlasnika suprostavljenog iga
Ukoliko je osporena zatita prijavljenog znaka, podnosilac prijave
moe zatraiti saglasnost vlasnika ranije registrovanog iga, zbog kojeg po-
tonji znak nije proao na ispitivanju iz razloga istovetnosti ili slinosti, da se
prijavljeni znak ipak registruje kao ig. Ovakva saglasnost uglavnom nema
realnog efekta, i ispitiva kao zatitar ne samo prava nosioca ranije registro-
vanog iga, ve i javnog interesa (interesa potroaa), nije u obavezi da je
prihvati.
13. Zakljuivanje postupka za priznanje iga
Sutinsko ispitivanje zavrava se jednim od tri mogua ishoda:
1) odbijanje zatite
2) priznanje iga u celosti
3) priznanje iga delimino.
13.1. Odbijanje zatite
Odbijanje zatite posledica je nedostatka nekog od sutinskih eleme-
nata. Ovim se postupak okonava, a nezadovoljna strana, ako smatra da je
oteena, moe podneti albu Vladi Republike Srbije u roku od 15 dana od
dana prijema odluke o odbijanju zatite znaka igom. Odbijanje ne nastupa
automatski inom utvrivanja neispunjenja uslova, ve tek nakon to podno-
siocu bude pruena prilika da se o tome izjasni ili, kako kae praksa, da se
argumentovano usprotivi miljenju Zavoda. Sudbina prijavljenog znaka za-
visie delom i od kvaliteta odgovora podnosioca na stav Zavoda. U sluaju
da podnosilac ne odgovori na primedbe ili ne odgovori u propisanom roku
(pravno sredstvo koje moe da upotrebi podnosilac), registracija se odbija.
13.2. Priznanje iga u celosti
Priznanje iga u celosti najpovoljniji je ishod za podnosioca prijave.
Zavod zakljukom konstatuje da su ispunjeni svi uslovi za priznanje zatite
i istim poziva podnosioca da platu taksu za sticanje iga u celini. Po upla-
ti takse, novosteeni ig upisuje se u Registar igova, nosiocu prava izdaje
isprava o igu, koja ima karakter reenja u upravnom postupku, a priznato
REGISTAR IGOVA 181
pravo objavljuje u narednom broju Glasnika intelektualne svojine, u izdanju
Zavoda. Pravnu zatitu uivaju svi elementi zajedno koji sainjavaju jedan
ig.
13.3. Priznanje iga delimino
ig moe biti priznat i delimino, samo za odreene proizvode sa
spiska roba i usluga, za koje se utvrdi da ispunjavaju sve uslove zatite. U
takvom zakljuku Zavoda, podnosilac prijave poziva se da plati deliminu
taksu.
14. Registar igova
Registar igova najvanija je javna knjiga koju vodi Zavod i po okona-
nju postupka u njega se upisuju:
1) registarski broj iga i datum upisa priznatog prava
2) poslovno ime i sedite podnosioca prijave, odnosno ime i adresa f-
zikog lica
3) datum podnoenja prijave i -broj (broj pod kojim je ig zaveden)
4) podaci o priznatom pravu prvenstva: datum izlobenog ili sajam-
skog prava prvenstva, datum i broj prijave koja je posluila kao
osnov za priznanje ranijeg prava prvenstva i naziv zemlje u kojoj je
ta prijava podneta
5) izgled zatienog znaka
6) spisak robe i usluga na koje se zatieni znak odnosi
7) datum do kog ig vai, kao i podaci o produenju vaenja iga
8) podaci o promenama koje se odnose na ig, prenos prava, licenca,
zaloga, franiza; statusne promene nastale kod nosioca iga, kori-
snika licence i franize, odnosno zalogoprimca; ogranienje spiska
robe ili usluga i drugi podaci znaajni za pravni status iga
9) podaci o razdvajanju iga312
312 ig koji je registrovan za vie vrsta roba ili usluga moe se na zahtev nosioca iga u sva-
ko doba razdvojiti na dve ili vie registracija tako to e razdvojiti spisak roba, odnosno
usluga. Izdvojeni ig zadrava sva prava iz prvobitne registracije.
182 IG
10) podaci o prestanku iga, kao i osnov prestanka iga
11) podaci o meunarodnom registrovanju iga, ukoliko je nacionalni
ig osnov za meunarodno registrovanje iga.
15. Sadrina i obim prava na ig
Sadrinu prava na ig titular313 moe ispoljavati pozitivno i negativno.
To znai da obim prava ovlauje korisnika iga na pozitivne (injenje) i ne-
gativne (zabrane) radnje. Sadrina injenja obuhvata pravo na:
1) obeleavanje proizvoda igom
2) stavljanje igom obeleene robe u promet (nuenje robe) i njeno
skladitenje u te svrhe
3) obavljanje usluga pod igom
4) uvoz i izvoz robe sa igom
5) upotrebu iga u poslovanju i reklamiranju.
Sve to nosilac iga ima pravo da zabrani drugim licima, ukljuujui i
zabranu da neovlaeno koriste:
1) istovetan znak za iste robe ili usluge
2) istovetan znak za sline robe ili usluge (ako postoji verovatnoa na-
stanka zabune u relevantnom delu javnosti i verovatnoa dovoenja
tog znaka sa ve priznatim igom).
Pravo nosioca iga da zabrani stavljanje zatienog znaka na robu, nje-
no pakovanje ili sredstva za obeleavanje robe novina je u odnosu na pret-
hodni zakon. Po ranijem zakonskom reenju, nosialc iga nije imao pravo da
zabrani korienje iga na sredstvima za obeleavanje robe ukoliko se ona
nisu nalazila na samoj robi. Pretpostavka za zatitu iga jeste jedinstvo (veza)
iga, robe i njenog pakovanja, odnosno sredstva za obeleavanje robe. S ob-
zirom na to da npr. etikete, nalepnice, zatvarai za fae, krivotvoreni u Srbi-
ju radi njihovog kasnijeg stavljanja na robu stvaraju pretpostavku opasnosti
313 U sluaju da autor iga nije ujedno i nosilac prava na ig, njegova prava reguliu se
autorskim ili ugovorom o delu, i to je najee pravo na naknadu. Moralno pravo mu,
naravno, niko nikada ne moe uskratiti, a u ovom sluaju, moralno pravo bilo bi pravo
da se do kraja ivota izjanjava za autora iga, i da od strane drugih bude prepoznat kao
autor iga.
ISCRPLJENJE (KONZUMACIJA) PRAVA NA IG 183
njihove upotrebe, novo zakonsko reenje, koje ubraja i ove radnje u ovlae-
nja nosioca iga, znaajno doprinosi preventivnoj pomoi u borbi protiv kri-
votvorenja iga.314
15.1. Reprodukcija iga u delu
Interesantno pravo nosioca iga jeste i njegovo pravo da reprodukcija
iga u enciklopediji, reniku ili slinom delu, objavljenom bilo u tampanoj
bilo u elektronskoj formi, bude praena naznakom da je re o zatienom
znaku (oznaka ) kako se ne bi kod itaoca stvorio utisak da je re o generi-
nom terminu.
16. Iscrpljenje (konzumacija) prava na ig
Domet obima iskljuivog prava na ig skrauje se institutom iscrpljenja
ili konzumacije prava, koji kae da nosilac iga nema pravo da zabrani kori-
enje iga od strane drugog lica koje je nosilac ovlastio da odreenu vrstu
robe, obeleene tim igom, stavlja u promet bilo gde u svetu. Drugo ovla-
eno lice se ne moe pozvati na iscrpljenje prava ukoliko postoji opravdan
razlog na strani nosioca iga da se suprostavi daljem stavljanju ili obavljanju
u promet igom oznaene robe ili usluge. Opravdanost razloga ceni se u sva-
kom konkretnom sluaju.315
17. Ogranienje prava na ig
Bitna ogranienja prava na ig su postojanja u privrednom prometu
poslovnih imena, kolektivnog i iga garancije, kao i uvenog iga. Ako je
neko lice na savestan316 nain i pre nosioca iga steklo pravo da identini ili
slian znak koristi za obeleavanje svojih proizvoda, a taj znak ini njegovo
poslovno ime, onda nosilac iga nema pravo da mu to uskrati.
314 Prema Vukovi, S.: Komentari zakona o intelektualnoj svojini, Beograd 2010, str. 362.
315 Kao opravdan razlog lan 40. Zakona o igovima navodi kvar ili drugu bitnu promenu
stanja robe nakon njenog prvog stavljanja u promet.
316 Nesavesnost moe biti osnov osporavanja iga.
184 IG
Dalje, nosilac iga ne moe da ogranii drugom licu da u skladu sa do-
brim poslovnim obiajima317 upotrebljava u prometu:
1) svoje ime ili adresu (rekli smo da je pravo na frmu jae od prava na
ig, pod uslovom da je frma steena na zakonit nain)
2) naznaenje vrste, kvaliteta, namene, koliine, vrednosti, geograf-
skog porekla, vremena proizvodnje ili drugog svojstva proizvoda
3) ig, kada je njegovo korienje neophodno radi naznaenja namene
proizvoda, posebno kada je re o rezervnim delovima ili priboru.318
Osnovno ogranienje prava na ig jeste odsustvo prava nosioca iga da
zabrani drugom licu da isti slian znak koristi za obeleavanje roba ili usluga
druge vrste. Otuda je izuzetno vano utvrivanje slinosti i razlika meu
proizvodima na koje se neki znak odnosi.
Bitno je istai da je od ovog osnovnog ogranienja izuzet nosilac uve-
nog iga, koji moe zabraniti bilo kom licu da istovetan ili slian znak upo-
trebljava za oznaavanje bilo koje robe ili usluge. Opasnost od povezivanja
tih roba ili usluga sa stvarnim nosiocem uvenog iga i trpljenje tete stvar-
nog nosioca uvenog iga toliko je velika da gotovo sva nacionalna zakono-
davstva pruaju najveu moguu zatitu uvenom igu, i vice versa, pravna
teorija nema upita nad njenom opravdanou.
18. Meunarodno registrovanje iga
Svrha meunarodnog priznanja iga nije samo njegova zatita izvan
dospea nacionalnih zakonodavstava, ve uivanje iste zatite kao da je pri-
znat na osnovu domae prijave, odnosno prijave neposredno podnete nad-
lenom organu inostrane drave (tzv. naznaene zemlje).
Meunarodno registrovanje iga posebno je regulisano Madrid-
skim aranmanom o meunarodnom registrovanju igova i Protokolom uz
317 O dobrim poslovnim obiajima videti u propisima kojima se ureuju obligacioni
odnosi.
318 Nema povrede prava na ig ako jedan proizvoa automobila napie u uputstvu da se
kao odgovarajui delovi mogu koristiti i delovi drugih proizvoaa, navodei njihove
zatiene znake, npr. ako Zastava navede da se za njene automobile mogu koristi-
ti sveice Bo ili ampion ili akumulator Trepa ili Varta (po Miladinovi, Z.:
Pravo industrijske svojine, Ni 2007, str. 183).
MEUNARODNO REGISTROVANJE IGA 185
Madridski aranman o meunarodnom registrovanju igova.319 Ovim para-
lelnim, ali nezavisnim ugovorima omoguava se licu, koje poseduje aktivnu
legitimaciju za meunarodnu registraciju iga320, da zatiti ig u svim ze-
mljama Posebne unije putem registrovanja iga kod Meunarodnog biroa
za intelektualnu svojinu, a preko podnoenja prijave nacionalnom zavodu ili
drugom nadlenom dravnom organu za pitanja industrijske svojine.
18.1. Osnov za meunarodno registrovanje iga
Osnov za meunarodno registrovanje iga moe biti nacionalni ig
koji je registrovan u zavodu zemlje porekla ili domaa prijava podneta zavo-
du zemlje porekla, u zavisnosti od toga da li se na konkretan zahtev za me-
unarodno registrovanje iga primenjuje Madridski aranman ili Madridski
protokol. U tom smislu, u naoj praksi vae sledea pravila:
1) Ako je prijavilac u zahtevu naznaio samo zemlju ili zemlje koje
su lanice iskljuivo Madridskog aranmana, na zahtev za meu-
narodno registrovanje iga e se primenjivati iskljuivo Madridski
aranman. U ovom sluaju, osnov za meunarodno registrovanje
moe da bude iskljuivo registrovani ig.
2) Ako je prijavilac u zahtevu naznaio iskljuivo zemlju ili zemlje la-
nice Madridskog protokola, na zahtev za meunarodno registrova-
nje iga e se primenjivati iskljuivo Madridski protokol. U ovom
sluaju, osnov za meunarodno registrovanje moe biti bilo prijava
za priznanje iga ili ve registrovani ig.
3) Ako je prijavilac u zahtevu naznaio bar jednu zemlju lanicu Ma-
dridskog aranmana (bez obzira na to da li ta zemlja jeste ili nije u
isto vreme i lanica Madridskog protokola) i bar jednu zemlju la-
nicu Madridskog protokola, na prijavu e se primenjivati i Madrid-
ski aranman i Madridski protokol. U ovom sluaju, osnov za me-
unarodno registrovanje moe da bude iskljuivo registrovani ig.
319 Madridski aranman o meunarodnom registrovanju igova (Slubeni list SFRJ
Meunarodni ugovori br. 2/74) ratifkovalo je 56 zemalja lanica, dok je Protokolu uz
Madridski aranman (Slubeni list SRJ meunarodni ugovori br. 2/97) pristupilo 82
drave lanice. Sve ove drave ine tzv. Posebnu uniju.
320 lan 1, stav 3. Madridskog aranmana, i lan 2, stav 1, taka i Madridskog protokola.
186 IG
Zanimljivo je da se zatita iga ne moe traiti odvojeno za Holan-
diju, Belgiju i Luksemburg, ve jedino za sve tri drave zajedno kao celinu
Beneluks.321
18.2. Postupak za meunarodno registrovanje iga
Lice iz Srbije sa aktivnom legitimacijom za meunarodnu registraci-
ju iga pokree pred Zavodom postupak podnoenjem posebne prijave koja
sadri:
1) podatke o podnosiocu prijave (podaci o poslovnom imenu i sedi-
tu podnosioca prijave, odnosno imenu i adresi fzikog lica)
2) adresu za korespodenciju ako je ima
3) podatke o punomoniku, ako se prijava podnosi preko
punomonika
4) broj i datum prijave i registarski broj iga koji slui kao osnov za
meunarodno registrovanje
5) podatak o zatraenom pravu prvenstva
6) izgled znaka (znak mora potpuno da odgovara onom iz domae
prijave)
7) naznaenje boje i kombinacije boja ako se zatita trai za znak u
boji
8) naznaenje da li je u pitanju prijava za individualni ig, kolektivni
ig, ig garancije, trodimenzionalni ig ili muziki ig
9) transliteraciju znaka
10) prevod znaka na francuski jezik, ako je znak mogue prevesti
11) naznaenje prethodnih meunarodnih registracija (broj i datum
registracije) koje se odnose na isti znak, ukoliko ih ima
12) spisak roba i usluga na francuskom jeziku (spisak roba i usluga
moe biti ui od spiska koji je naznaen u domaoj prijavi, nikako
iri, a podnosilac moe naznaiti da za pojedine robe ili usluge ne
trai zatitu u jednoj ili vie zemalja)
13) naznaenje zemalja za koje se trai zatita.
321 Po Uputstvu o postupku meunarodne zatite igova Zavoda.
MEUNARODNO REGISTROVANJE IGA 187
Po utvrivanju ispunjenosti svih uslova, Zavod prosleuje Meunarod-
nom birou322 na posebnom obrascu zahtev za meunarodno registrovanje
iga. Upis iga u Meunarodni registar ne znai da je ig automatski priznat
u svim naznaenim zemljama, ve da je samo zavreno formalno ispitivanje
prijave.323 Meunarodni biro obavetava sve naznaene zemlje o prijemu pri-
jave za meunarodnu registraciju iga, koja tek sada u svakoj zemlji zasebno
ulazi u fazu ispitivanja materijalnih uslova, izjednaena sa domaom prija-
vom, po pravilima zakonodavstava naznaenih drava.
18.3. Datum meunarodne registracije
Prijava za meunarodnu registraciju iga nosi datum prijema u nad-
leni organ zemlje porekla, ukoliko je Meunarodnom birou ona dostavljena
u roku od dva meseca od dana prijema iste u nadleni organ zemlje porekla.
U sluaju zakanjenja, meunarodna registracija nosi datum prijema u Me-
unarodni biro.
Kada se na zahtev za meunarodno priznanje iga primenjuje Madrid-
ski aranman, prijava moe biti tretirana kao preuranjena, ako je podneta u
vreme dok nacionalni ig jo nije registrovan. Rekli smo da Madridski aran-
man trai da predmet meunarodnog ispitivanja bude samo ve registrova-
ni nacionalni ig. Tada nadleni organ zemlje porekla nee uriti sa proslei-
vanjem prijave Meunarodnom birou, ve e ekati domau registraciju iga,
iji datum postaje stvarni datum meunarodne registracije.324
18.4. Vaenje meunarodnog iga
Meunarodni ig vai 20 godina od datuma meunarodnog registro-
vanja i moe se neogranien broj puta produavati uz plaanje propisanih
taksa. On je tokom prvih 5 godina trajanja zatite zavisan od pravne sudbine
nacionalnog iga koji je bio osnov za meunarodnu registraciju. To znai da
ako bi pravna zatita nacionalnom igu u zemlji porekla prestala iz nekog
razloga, prestala bi i meunarodna zatita. Meutim, po proteku roka od pet
322 Bureau International de lOrganisation Mondiale de la Propriete Intellectuelle, sa sedi-
tem u enevi.
323 Skraeni postupak formalnog ispitivanja prijava za meunarodno registrovanje iga i
jeste bio cilj nastanka pomenutih meunarodnih dokumenata.
324 Meunarodno registrovani ig objavljuje se u mesenoj publikaciji Meunarodnog bi-
roa Les marques internationales.
188 IG
godina, meunarodna registracija postaje nezavisna od registracije u zemlji
porekla, to znai da ona u svakom sluaju ostaje na snazi ak i onda ako bi
nacionalnom igu u zemlji porekla prestala pravna zatita.
18.5. Teritorijalno proirenje meunarodnog iga
Po okonanju meunarodne registracije, nosilac iga moe podneti
zahtev za teritorijalno proirenje vaenja meunarodnog iga na one zemlje
koje iz nekog razloga nije prvobitno naznaio, i to za sve ili za deo roba ili
usluga na koje se odnosi ve registrovani meunarodni ig.
19. Promet prava na ig
Promet prava na ig je izuzetno pravno pitanje od velikog znaaja za
ekonomsku stranu prava industrijske svojine. Praksa pokazuje da je pravo
privrednog iskoriavanja iga stvarni cilj registracije iga i prometa prava
nad njim. Valja zapamtiti da zbog svog karaktera i naina upotrebe, kolek-
tivni i ig garancije ne mogu biti predmet prometa prava na ig. Ni moralna
prava po svojoj prirodi ne mogu biti predmet prometa.
U smislu prometa prava na ig, na sva pitanja koja nisu regulisana Za-
konom o igovima, primenjuju se propisi kojima se ureuju obligacioni325 i
svojinskopravni odnosi. Promet se odvija u sledeim oblicima:
1) prenos prava (ugovor o prenosu prava)
2) ustupanje prava (ugovor o licenci ili franizi)
3) konstituisanje zaloge (zalono pravo).
19.1. Prenos prava
Nosilac prava na ig ima pravo da ugovorom o prenosu (cesija) svoj
korpus prava ili njegov deo prenese na drugoga. To znai da on, bilo u statu-
su nosioca prava na ig ili podnosioca prijave za priznanje iga, moe preneti
ig, odnosno pravo na ig na drugo lice. Prenos prava moe obuhvatiti sve
ili samo neke robe i usluge. U sluaju deliminog prenosa, broj roba i usluga
325 Zakon o obligacionim odnosima Republike Srbije
PROMET PRAVA NA IG 189
nakon prenosa izmeu prenosioca i sticaoca mora biti jednak broju roba i
usluga iz sadrine iga.326
Prenos prava na ig je po pravilu dobrovoljna radnja koja poiva na
pretpostavci savesnosti ugovornih strana, zakljuuje se u pismenoj formi327,
ali moe biti i posledica statusne promene328 nosioca iga (koja i dalje moe
biti dobrovoljna), sudske ili administrativne odluke (npr. odlukom Vlade).
Kako je ig imovinsko pravo, eventualni rezultat sudskog spora koji za pred-
met ima imovinske odnose (npr. spor u vezi sa deobnim bilansom privred-
nog drutva) u kojima reava i o vlasnitvu na igu, moe biti promena no-
sioca iga.329
Upis prenosa prava u odgovarajui registar proizvodi pravno dejstvo
prema treim licima, odnosno erga omnes (prema svima). inom prenosa
prava na dugoga, prethodni nosilac ili vlasnik iga gubi sva prava raspolaga-
nja igom, u onom obimu u kome je prenos izvren. Ugovor o prenosu prava
nosi raskidni uslov ako je predmet prenosa pravo iz prijave za priznanje iga.
U zavisnosti od toga da li e Zavod priznati znak kao ig ili ne, ugovor moe
biti punovaan ili se raskida, pri emu ugovorne strane zajedniki snose pre-
trpljenu tetu.
Zakonodavac upis prenosa prava na ig izrazito nee odobriti u dva
sluaja:
1) ako bi takav prenos mogao da stvori zabunu u prometu, osim ako
se sticalac prava odrekne zatite za one proizvode u odnosu na koje
postoji mogunost zabune330
326 Vana je lan 9ter stav 1. Madridskog aranmana: U sluaju deliminog prenosa me-
unarodnog iga, svaka zemlja ugovornica moe da odbije takav prenos ako su robe i
usluge obuhvaene u tako prenetom delu sline onima za koje ig ostaje i dalje registro-
van u korist prenosica.
327 Forma je veoma bitan uslov za pravno dejstvo i punovanost ugovora.
328 Pod statusnom promenom privrednog lica podrazumeva se spajanje, podela i odvajanje
(Videti Zakon o privrednim drutvima, Slubeni glasnik RS br. 125/04). Za industrij-
sku svojinu vana je odredba ovog Zakona po kojoj privredna lica ne mogu vriti statu-
sne promene suprotne zakonima kojima se ureuje zatita konkurencije.
329 U skladu sa Ugovorom o igovnom pravu (iz 1994), lan 11.
330 lan 6 quarter stav 2 Pariske konvencije: Zemlje Unije nisu obavezne da smatraju va-
ei onaj prenos iga ija bi upotreba od strane sticaoca bila takva da dovodi u zabludu
javnost, naroito u pogledu porekla, vrste ili bitnih svojstava proizvoda na koje se ig
stavlja.
190 IG
2) ako se prenos prava odnosi samo na neku robu, odnosno uslugu, u
sluaju kada su robe ili usluge koje se prenose bitno sline robama
ili uslugama koje su obuhvaene igom.
19.2. Licenca
S obzirom na to da je pravo iskoriavanja iga sutina prava industrij-
ske svojine (a ne puko posedovanje vlasnitva nad njim), za ta je dovoljno
eksploatisati ustupljena prava, licenciranje je najzastupljeniji oblik prometa
prava na ig. Licenca je dvostrano teretna (onerozna) obligacija. Njome vlasnik
ili nosilac prava na ig (davalac licence) ustupa u celosti (iskljuiva licenca)
ili delimino pravo korienja iga drugom licu (korisnik licence). Po pravi-
lu, davaocu licence, koji i dalje zadrava sva do tada steena prava, pogotovo
pravo kontrole korienja iga, za ustupljeno pravo pripada ugovorena nakna-
da. Ravnoteu ovom pravu kontrole kvaliteta od strane davaoca licence jeste
obaveza korisnika licence (i ona je po pravilu eksplicitno sadrana u samom
ugovoru) da obezbedi traeni kvalitet svojih proizvoda kako bi ih mogao obe-
leavati licenciranim igom, pri emu je duan da obeleavanje vri oznakom
proizvodnja po licenci, zbog obaveze tanog obavetavanja potroaa.331
Licenca moe vaiti neogranieno ili samo za odreenu teritoriju i ne
moe trajati due od perioda vaenja iga. Licencom se ne moe ustupiti pravo
korienja iga za robe ili usluge za koje ig nije registrovan, niti je dozvoljena
konverzija (zamena postojeih roba i usluga novim). Licenca iga je u praksi
najee deo tzv. ireg licencnog ugovora, kao to je ugovor o franizi ili nekog
drugog obligacionog odnosa poput ugovora o udruivanju kapitala, ugovora o
ulaganju sredstava, raznih ugovora iz oblasti trgovinskog prava itd.332
331 Organizacija koja je stekla licencu na ig moe taj ig upotrebljavati samo ako obezbedi
isti kvalitet robe ili usluga i ako vidno i jasno naznai na robi njeno poreklo, odnosno
pri vrenju usluga vrioca usluga. Ova ima za cilj da zatiti potroae od toga da ne
budu dovedeni u zabludu o poreklu robe ili usluga, i da im omogui da pod jednim i-
gom mogu dobivati uvek robu istog kvaliteta, nezavisno od toga da li je ig bio predmet
ugovora o licenci ili ne.
332 Jedna od najeih restriktivnih klauzula u ugovoru o licenci iga naziva se klauzula o
vezanoj kupovini. Njome se primaocu licence namee obaveza kupovine sirovina, po-
luproizvoda i drugih sastavnih delova od davaoca licence, a po cenama koje davalac
odredi i koje su po pravilu znatno iznad prosenih svetskih cena. Za vie o ovome vidi:
emalovi, D.: Licenca patenta i iga, u okviru Izbor objavljenih radova strunjaka Za-
voda 19202000, knjiga 1, Beograd 2000, p.p. 115127.
PRESTANAK PRAVA NA IG 191
19.3. Franiza
Za razliku od licence, ugovorom o franizi davalac franize ne ustupa
samo pravo korienja iga, ve i know-how, ime je njegov stepen kontrole
vei nego u sluaju licence. Neki od najveih davalaca franiza u svetu su
McDonalds, Pizza Hut, Nandos, Hayat, Intercontinental (beogradski je pre
nekoliko godina izgubio pravo na franizu, pa je iz svoje frme morao da od-
strani prefks inter), Hertz itd.
19.4. Zaloga
ig ili pravo iz prijave moe se nai u prometu i kao zaloga.333 Poveri-
lac stie zalono pravo (pravo potraivanja prema duniku) upisom u Regi-
star zaloge, koji vodi Agencija za privredne registre.
20. Prestanak prava na ig
Pravo na ig prestaje protekom deset godina, ako se ne plati taksa za
produenje vaenja.334 Razlozi prestanka i pre isteka ovoga roka su:
1) odricanje prava od strane nosioca iga (ig prestaje dan nakon pre-
daje izjave o odricanju); odricanje ne proizvodi pravno dejstvo ako
je dato bez saglasnosti lica na ije ime je u registru igova upisano
neko pravo
2) odluka suda ili nadlenog organa (ig prestaje danom odreenim u
odluci)
3) prestanak postojanja pravnog lica ili smrt fzikog lica, nosioca pra-
va na ig (ig prestaje danom prestanka postojanja ili smrti); izuze-
tak je sluaj kada ig pree na pravne sledbenike tog lica (pravno
lice moe prestati likvidacijom ili steajem, a i statusnom prome-
nom: podela lica, pripajanje drugom licu, spajanje sa drugim licem).
333 Tada se primenjuju odredbe Zakona o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisa-
nim u registar Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 57/03, 61/05 i 64/06).
334 Domai zakonodavac ne gleda blagonaklono na prestanak iga, te obavezuje Zavod da
obavesti lice u ije ime je u registru igova upisano neko pravo da taksa nije plaena, te
da ovo lice moe u prvih est meseci u godini u kojoj zapoinje naredni period zatite
platiti taksu i tako produiti vaenje iga na novih deset godina (lan 58. Zakona o
igovima).
192 IG
20.1. Posebni sluajevi prestanka iga
ig moe prestati u bilo kom vremenu svog trajanja u sledeim
situacijama:
1) ako se ne koristi (obavezu upotrebe objasnili smo ranije u tekstu
videti naelo obavezne upotrebe)
2) ako je zbog injenja ili neinjenja nosioca iga ili njegovog pravnog
sledbenika ig postao generian naziv robe ili usluge za koju je regi-
strovan;
Ovakva situacija moe nastati kada se nosilac iga ne protivi kori-
enju ili registraciji igova koji su bitno slini njegovom, a koristi
ih vie lica, tako da protekom dueg vremenskog perioda335 ig po-
stane sinonim, odnosno generian naziv za vrstu robe koja se njime
obeleava, gubei tako distinktivnost koju je posedovao u momen-
tku priznanja.
3) ako je zbog naina korienja ig postao prevaran u pogledu pore-
kla, vrste, kvaliteta ili drugih svojstava robe ili usluga (o prevarnim
znacima pisali smo kod apsolutnih razloga za odbijanje zatite)
4) ako je ig postao protivan moralu ili javnom poretku.
Prestanak iga nema dejstvo na zakljuene ugovore o prometu prava
na ig, ako su i u meri u kojoj su ti ugovori izvreni, pod uslovom da je no-
silac iga bio savestan, kao ni na dejstvo eventualne sudske odluke u vezi sa
utvrivanjem povrede prava koje su u trenutku donoenja reenja o prestan-
ku iga bile pravosnane.
21. Oglaavanje iga nitavim
Na predlog zainteresovanog lica ili javnog (dravnog tuioca) tuioca,
Zavod ispituje da li su u vreme registovanja iga bili ispunjeni svi zakonom
propisani uslovi za priznanje iga. Predlog za oglaavanje nitavim nekog iga,
u smislu postojanja relativnih uslova za odbijanje zatite, moe podneti samo
nosilac ranijeg prava, koji nee imati to pravo ako je tokom pet uzastopnih go-
dina pre podnoenja predloga znao za upotrebu kasnijeg iga od strane save-
335 Pojam dui vremenski period odreuje se u svakom konkretnom sluaju.
POVREDE PRAVA NA IG 193
snog nosioca, i nije se tome protivio. Njegova nesavesnost i neinjenje liavaju
ga aktivne legitimacije za podnoenje predloga za oglaavanje iga nitavim.336
Tokom postupka, ispitiva u Zavodu vri prepisku i razmenjuje po-
datke sa predlagaem i nosiocem iga sve dok ne pribavi potrebne navode
i dokaze na osnovu kojih moe doneti odluku. On moe stranke u postup-
ku pozvati i na usmenu raspravu da bi pribavio dodatne dokaze sasluanjem
stranaka. U sluaju utvrivanja nedostatka nekog uslova, Zavod donosi ree-
nje kojim oglaava nitavim reenje o priznanju iga, ili meunarodne regi-
stracije, u celini ili samo za neke robe ili usluge.
22. Povrede prava na ig
Povreda iga ili prava iz prijave od strane bilo kog uesnika u prometu
je radnja:
1) neovlaenog korienja iga;
Poseban tip povrede uvenog iga naziva se razvodnjavanje iga.
To je upotreba uvenog iga od strane neovlaenog lica, kojom se
ne toliko izaziva verovatnoa nastanka zabune, koliko se vri erozi-
ja jedinstvenosti takvog iga. U sluaju razvodnjavanja, neovlaeno
lice koristi uveni ig za obeleavanje neistovrsnih proizvoda (npr.
koristi Mercedesovu zvezdu za obeleavanje odee), ime bledi ose-
aj ekskluzivne povezanosti uvenog iga i robe ili usluge na koje se
odnosi. Prvi zakon koji je naroito pruio zatitu uvenim igovima
od razvodnjavanja je Zakon o igovima SAD iz 1946. godine, po-
znat pod nazivom Te Lanham Act.
2) podraavanja iga
3) dodavanja znaku rei tip, nain, postupak.
Radnje neovlaenog korienja iga identine su sadrini prava na ig,
s tim to ih ini lice koje nije za to ovlaeno.
336 lan 60. Zakona o igovima dodaje: ig se ne moe oglasiti nitavim na osnovu lana
5. stav 1. take 8) i 9) ovog zakona ako raniji ig bez opravdanog razloga nije korien
u Republici Srbiji za obeleavanje robe, odnosno usluga na koje se odnosi u periodu
od pet godina pre podnoenja predloza za oglaavanje nitavim, izuzev ako je podno-
silac prijave kasnijeg iga bio nesavestan. U postupku po predlogu za oglaavanje iga
nitavim nosilac ranijeg iga ili njegov pravni sledbenik duan je da dokae da je ig
korien.
194 IG
23. Zatita prava na ig
Povreda prava na ig osnov je graanskopravne zatite. Zatita se ostva-
ruje podnoenjem tube koja je conditio sine qua non utvrivanja povrede. O
vanosti ove grane industrijske svojine govori i to da o povredama prava na
ig odluuje Vii sud prvostepeno.337 Aktivnu legitimaciju za podnoenje tube
imaju nosilac iga, podnosilac prijave, sticalac iskljuive licence, korisnik kolek-
tivnog iga i korisnik iga garancije (dvoje poslednjih to mogu uraditi samo uz
saglasnost nosioca kolektivnog, odnosno iga garancije). Tuba se moe pod-
neti u roku od tri godine od dana kada je tuilac saznao za povredu i uinioca,
najkasnije u roku od pet godina od dana kada je povreda prvi put uinjena.
Svaki proizvod koji nosi bespravno jedan fabriki ili trgovaki ig, ili jed-
no trgovako ime, bie uzapen pri uvozu u onim zemljama Unije u kojima ovaj
ig ili ovo trgovako ime imaju pravo na zakonsku zatitu. Isto tako, uzapenje
e se izvriti u zemlji u kojoj je bespravno stavljanje iga ili imena izvreno ili u
zemlji u koju proizvod bude uvezen. Uzapenje e se vriti na zahtev bilo javnog
tuioca, bilo ma koje druge nadlene vlasti, bilo jedne zainteresovane strane, f-
zikog ili pravnog lica, prema unutranjem zakonodavstvu svake zemlje. Vlasti
nisu obavezne da izvre uzapenje u sluaju tranzita. Ako zakonodavstvo jedne
zemlje ne usvaja uzapenje pri uvozu, uzapenje e biti zamenjeno zabranom
uvoza, ili uzapenjem u unutranosti zemlje. Ovo e se primeniti u sluaju ne-
posredne ili posredne upotrebe neke lane oznake koja se odnosi na poreklo
proizvoda ili identitet proizvoaa, fabrikanta ili trgovca. Smatrae se u svakom
sluaju kao zainteresovana strana, i to bilo fziko ili pravno lice, svaki proi-
zvoa, fabrikant ili trgovac, koji uestvuje u proizvodnji, fabrikaciji ili trgovini
toga proizvoda, i koji je nastanjen, bilo u mestu lano naznaenom kao mesto
porekla, bilo u okolini u kojoj se to mesto nalazi, bilo u lano oznaenoj zemlji,
bilo u zemlji u kojoj je upotrebljena lana oznaka porekla.338
337 Sluaj Polaroid Corpn v Polarad electronics Corpn iznedrio je odreene pokazne krite-
rijume za sudove u SAD prilikom utvrivanja da li postoji mogunost dovoenja u za-
bludu nekonkurentnih proizvoda. Ti faktori su: snaga tuioevog iga, stepen slinosti
izmeu tuioevog i tuenikovog iga, bliskost proizvoda, mogunost da raniji vlasnik
premosti jaz, trenutna konfuzija i tuenikova dobra vera u prisvajanju tuioevog iga,
kvalitet tuenikovog proizvoda, sofsticiranost kupaca. (navedeno prema Bokovi,
M.: Teorija uvenih igova, u Intelektualna svojina Plan za uspeh, Beograd 2005, str.
6585)
338 Prema lanu 9. i 10. Pariske konvencije o zatiti industrijske svojine.
ZATITA PRAVA NA IG 195
23.1. Sadraj tube
Tubom se u hitnom postupku moe zahtevati:
1) utvrenje povrede prava (krivac odgovara za tetu po optim propi-
sima o naknadi tete)
2) prestanak povrede prava (privremena mera)
3) unitenje ili preinaenje predmeta kojima je izvrena povreda prava
4) unitenje ili preinaenje alata i opreme uz pomo kojih su proizve-
deni predmeti kojima je izvrena povreda prava
5) naknadu imovinske tete i opravdanih trokova postupka (ukoliko
je povreda uinjena namerno, moe se zahtevati naknada do tro-
strukog iznosa oubiajene licencne naknade)
6) objavljivanje presude o troku tuenog
7) davanje podataka o treim licima koja su uestvovala u povredi
prava (i o njihovim distributivnim kanalima).
Spor po tubi da se utvrdi povreda prava na ig, da se zabrani da-
lje upotrebljavanje odnosne ambalae, reklamnog i drugog materijala, da
se naloi unitenje zaliha ambalae i materijala, kao i unitenje odnosnih
kliea, povlaenja iz prometa robe u takvoj ambalai i objavljivanje pravo-
snane presude predstavlja posebnu vrstu privrednih sporova: spor radi
zatite prava industrijske svojine, a ne spor za naknadu tete. Stoga, ako
se stranke nisu drukije ugovorile, za presuenje takvih sporova mesno je
nadlean samo sud koji je opte mesno nadlean za tueno preduzee, a ne
pored njega i sud koji je posebno mesno nadlean za suenje u sporovima za
naknadu tete.339
Pravo nosioca iga da trai zabranu ne samo uvoza i izvoza robe pod
zatienim znakom, nego i njen tranzit, jeste novo zakonsko reenje, koje
omoguava pokretanje mehanizma zatite kada do povrede prava na ig
doe tokom tranzita robe, dajui ovlaenje sudovima da u postupku gra-
ansko-pravne zatite propisuju odreivanje privremene mere i obezbeenje
dokaza.340
339 Iz sudske prakse: Vrhovni privredni sud, sluaj 919/66.
340 Vidi jedan od najveih sudskih sporova u vezi sa pravom na ig BUDWEISER izmeu
Anheuser-Busch, Inc. (SAD) i Budweiser Budvar National Corporation (eka Repu-
blika). http://www.answers.com/topic/budweiser
196 IG
23.2. Privremena mera
Privremena mera vaan je institut u zatiti prava na ig, koji deluje u
smislu zaustavljanja svih aktivnosti koje povreuju pravo. Zahtev za odrei-
vanje privremene mere sudu podnosi lice koje uini verovatnim da je njegov
ig ili pravo iz prijave iga povreeno ili da e biti povreeno.341 U sluaju
postojanja opravdane sumnje da e dokazi o povreivanju prava ili nameri
povreivanja prava biti uniteni ili da e ih kasnije biti nemogue pribaviti,
sud moe pristupiti obezbeenju dokaza bez prethodnog obavetavanja ili sa-
sluanja lica (lat. inaudita altera partes) od koga se dokazi prikupljaju. Jedino
to tom licu ostaje jeste da trai od suda sredstvo obezbeenja u odgovaraju-
em novanom iznosu na teret tuioca ako se zahtev pokae neosnovanim.
Roba sa krivotvorenim igom podrazumeva svu robu, ukljuujui i
ambalau, koja bez ovlaenja nosi ig identian igu valjano registrovanom
za takvu robu, ili igu koji se po svojim bitnim svojstvima ne moe razliko-
vati od takvog iga, i koji shodno tome na osnovu zakona zemlje uvoza vrea
prava vlasnika iga.342
Ako neposrednim uvidom utvrdi da je povreeno pravo intelektualne
svojine, nadleni organ (trina i druge inspekcije, poreski inspektori, pore-
ska policija i Republika radiodifuzna agencija):
1) privremeno oduzima svu zateenu robu i sredstva kojim je povre-
eno pravo intelektualne svojine
2) privremeno zabranjuje povrediocu da obavljanja svoju poslovnu de-
latnost, kojom se povreuje pravo intelektualne svojine
3) uzima uzorke predmetne robe radi ispitivanja postojanja povrede
prava intelektualne svojine i radi obezbeivanja dokaza o tome
4) podnosi prijavu nadlenom javnom tuiocu, odnosno prekrajnom
organu.343
Nadleni organ u obavezi je da o povredi prava intelektualne svojine i
preduzetim merama bez odlaganja obavesti nosioca prava, a nosilac prava je
341 Po lanu 75. Zakona o igovima.
342 Kako robu sa krivotvorenim igom defnie Sporazum o trgovinskim aspektima prava
intelektualne svojine.
343 Videti Zakon o posebnim ovlaenjima radi efkasne zatite prava intelektualne
svojine (Slubeni glasnik RS, br. 46/06), koji omoguava neposredno angaovanje ad-
ministrativnih organa u hitnom postupku zatite prava intelektualne svojine priznatih
zakonima i meunarodnim ugovorima.
ZATITA PRAVA NA IG 197
duan da u propisanom roku pokrene postupak za zatitu svog prava pred
nadlenim sudom. Preduzete mere traju do dostavljanja odluke suda u po-
stupku koji je nosilac prava pokrenuo. Postupak pred nadlenim organom
moe da bude iniciran i zahtevom nosioca prava, o kome je nadleni organ
duan da odlui u roku od 15, a u hitnim sluajevima u roku od tri dana od
dana podnoenja zahteva.
Da bi se obezbedilo efkasno spreavanje povreda prava, sudske vlasti
ovlaene su da naloe da se roba za koju su utvrdili da predstavlja povre-
du prava, bez bilo kakve nadoknade povue iz trgovinskih tokova na nain
kojim se nee naneti teta titularu prava ili, ako bi to bilo u suprotnosti sa
postojeim ustavnim zahtevima, uniti. Sudske vlasti ovlaene su i da nalo-
e da se sirovine i alati, ija je preovlaujua upotreba bila u stvaranju roba
kojima se vri povreda prava, bez ikakve nadoknade povuku iz trgovinskih
tokova na nain koji e svesti rizik od daljih povreda prava na najmanju mo-
guu meru. Pri razmatranju takvih zahteva, uzee se u obzir srazmera iz-
meu ozbiljnosti povrede i naloenih pravnih sredstava, kao i interesa treih
lica. U odnosu na robe sa krivotvorenim igom, jednostavno uklanjanje ne-
zakonito stavljenog iga nije dovoljno, osim u izuzetnim sluajevima, da bi
se omoguilo putanje robe u promet.
lanice mogu od primene gornjih odredaba izuzeti male koliine robe
nekomercijalne prirode sadrane u linom prtljagu putnika ili poslate u ma-
lim poiljkama (princip de minimis344 uvoz).
lanice e propisati pokretanje krivinog postupka i kanjavanje ba-
rem u sluajevima svesnog krivotvorenja iga ili piratstva autorskih prava
koja se vre na komercijalnoj osnovi. Pravna sredstva koja stoje na raspo-
laganju ukljuie kaznu zatvora i/ili novane kazne koje su dovoljno visoke
da slue kao mera odvraanja, dosledno iznosima kazni koje se primenjuju
za krivina dela odgovarajue teine. U odgovarajuim sluajevima, raspo-
loive mere ukljuivae i oduzimanje, zaplenu i unitavanje robe koja vrea
pravo i svih materijala i pribora koji su se preovlaujue koristili pri izvre-
nju krivinog dela. lanice mogu predvideti pokretanje krivinog postupka i
kanjavanje i u drugim sluajevima povrede prava intelektualne svojine, po-
sebno kad se povreda vri svesno i na komercijalnoj osnovi.345
344 Vidi vezu sa pravom konkurencije.
345 Prema lanu 46, 60. i 61. Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne
svojine.
198 IG
23.3. Krivinopravna zatita
Povreda iga sankcionisana je i krivinim pravom kao dela protiv pri-
vrede, u kojem su sledee radnje prepoznate kao krivina dela:
1) pravljenje ili pribavljenje lanih, ili preinaenje pravih znakova u
nameri da se upotrebe kao pravi ili da se daju drugom na upotrebu
(zapreena je kazna zatvora do tri godine, odnosno od jedne do osam
godina ukoliko vrednost iga prelazi 1.500.000 dinara)
2) obmanjivanje kupaca i korisnika usluga tuim igom, ili unoenje
pojedinih obeleja tueg iga u svoj znak (kanjava se novano ili
kaznom zatvora do tri godine)
3) nabavljanje, proizvodnja, perada, stavljanje u promet, davanje u za-
kup ili skladitenje u veoj koliini ili vrednosti robe sa tuim i-
gom ili obelejima tueg iga u cilju prodaje (propisana je kazna
zatvora od est meseci do pet godina)
4) organizovanje mree preprodavaca ili posrednika u vezi sa nabav-
ljanjem, proizvodnjom, peradom, stavljanjem u promet, davanjem u
zakup ili skladitenjem u veoj koliini ili vrednosti robe sa tuim
igom ili obelejima tueg iga u cilju prodaje, ili pribavljanje imo-
vinske koristi iznad 1.500.000 dinara (predviena je kazna zatvora
od jedne do osam godina)
5) pravljenje lanih igova kojima se igou zlato ili drugi plemeniti
metal, drvo, stoka ili kakva druga roba sa svrhom upotrebe, ili pre-
inaenje istih, ili njihova upotreba kao pravih (kanjava se nova-
no ili kaznom zatvora do tri godine).346 Lani znakovi i predmeti sa
lanim znakovima oduzimaju se.
23.4. Zatita olimpijskog simbola
Kao jedan od najpoznatijih simbola sveta, olimpijski simbol uiva po-
sebnu zatitu, koju pojaava i meunarodni dokument nazvan Najrobijski
ugovor o zatiti olimpijskog simbola, od 1981. godine. Po njemu, svaka dr-
ava strana ovog ugovora, obavezna je da odbije ili poniti registraciju iga i
da odgovarajuim merama zabrani korienje, u vidu iga ili drugog znaka,
u komercijalne svrhe, svakog znaka koji se sastoji od olimpijskog simbola ili
346 Vidi lanove 226245. Krivinog zakonika.
KOMUNITARNI IG 199
sadri olimpijski simbol, kakav je defnisan u Povelji Meunarodnog olimpij-
skog komiteta, izuzev uz saglasnost Meunarodnog olimpijskog komiteta.347
Povelja Meunarodnog olimpijskog komiteta defnie olimpijski sim-
bol kao znak koji se sastoji od pet povezanih krugova: plavog, utog, crnog,
zelenog i crvenog, poreani tim redom s leva na desno. Simbol se sastoji od
samih olimpijskih krugova, bez obzira na to da li su u jednoj ili vie boja.
Dozvoljena je upotreba olimpijskog simbola u masovnim medijima u cilju
informisanja o olimpijskom pokretu i njegovim aktivnostima.
24. Komunitarni ig
Komunitarni ig u acquis communautair regulisan je najpre Direkti-
vom EU br. 89/104 o harmonizaciji prava drava lanica u oblasti igova348,
zatim Uredbom Saveta EU br. 40/94 o komunitarnom igu349, koja je zame-
njena Uredbom br. 3288/94 od 22. decembra 1994. godine. Poslednja uredba
zasniva se na Rimskom ugovoru i tumaenju Suda Pravde da EU moe na
osnovu odredbi Osnivakog ugovora stvarati nove oblike industrijske svojine
koji e imati primat nad nacionalnim pravima.
Uredba sadri materijalne i procesne norme o komunitarnom igu,
koji se od nacionalnog razlikuje po tri karakteristike:
1) mora biti registrovan kod Biroa za harmonizaciju u unutranjem
tritu
2) proizvodi dejstvo na celokupnoj teritoriji EU
3) unitarni karakter ogleda se u jedinstvenoj procedure koja se odvija
samo pred jednim organom.350
Ulogu evropske agencije odgovorne za registraciju igova i dizajna u 27
zemalja lanica EU ima Kancelarija za harmonizaciju unutranjeg trita.351
347 Le Comite International Olympique
348 First Council Directive No. 89/104/EEC of 21 December 1988 to approximate the
laws of the Member States relating to trade marks.
349 Council Regulation EC No. 40/94 of 20 December 1993 on the Community trade
mark.
350 Opirnije o komunitarnom igu vidi: Graansko pravo-Intelektualna svojina Har-
monizacija domaeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije, Institut za uporedno
pravo, Beograd 2004, str. 119122.
351 Ofce for Harmonization in the Internal Market, vidi http://oami.europa.eu
200 IG
Pomenimo i Uredbu Saveta br. 3295/94 o merama u cilju zabrane sta-
vljanja u slobodan promet, izvoza, reizvoza i stavljanja pod suspenzivan re-
im piratskih i falsifkovanih proizvoda. Ova uredba bila je osnov za nacio-
nalna zakonodavstva da predvide vea ovlaenja carinskih organa u borbi
protiv unoenja proizvoda sa lanim igovima na zajedniko trite EU i
mere za unitavanje zaplenjene fraudolozne (prevarne) robe, uz strogo lia-
vanje ekonomske dobiti odgovornih lica. Dejstvo uredbe mutatis mutandis
vai i za ostale grane industrijske svojine, pre svega patent i dizajn. Njeno
donoenje pratila je reforma javne administracije i carinskih slubi.
25. Singapurski ugovor o igovnom pravu
Singapurskim ugovorom352 uveden je niz novih reenja koja su posle-
dica sve masovnijeg korienja informacione tehnologije u postupku zatite
igova i prelaska odreenih zavoda na elektronsko poslovanje. Za razliku od
Ugovora o igovnom pravu iz 1994, koji se primenjuje samo na igove koji
se sastoje od vidljivih znakova i koji izriito propisuje da se ne primenjuje na
hologramske igove i na igove koji se ne sastoje od vidljivih znakova, Singa-
purski ugovor o igovnom pravu se primenjuje na sve igove koji se sastoje
od znakova koji po nacionalnom zakonu drave lanice mogu biti predmet
registracije iga. Singapurski ugovor uvodi sledee kategorije iga: hologram-
ski ig, pokretni ig, pozicioni ig, ig koji se sastoji od nevidljivog znaka.
26. Izazovi
U svetlu globalnih, pre svega tehnolokih, promena u marketingu i
privredi, tri velika izazova sa kojima se susree ig su:
1) sve vea tehnoloka sloenost proizvoda
352 Ostale novine vidi u Zakonu o potvrivanju Singapurskog ugovora o igovnom pra-
vu, Pravilnika za sprovoenje Singapurskog ugovora o igovnom pravu i Rezolucije di-
plomatske konferencije kojom se dopunjuju Singapurskog ugovora o igovnom pravu
i Pravilnik za sprovoenje Singapurskog ugovora o igovnom pravu (Slubeni glasnik
RS Meunarodni ugovori, br. 5/10) Engl. Singapore Treaty on the Law of Trademarks,
Regulations under the Singapore Treaty of the Law of Trademarks and Resolution by
the Diplomatic Conference Supplementary to the Singapore Treaty on the Law of Tra-
demarks and the Regulations thereunder.
MEUNARODNA KLASIFIKACIJA ROBA I USLUGA RADI REGISTROVANJA IGOVA PREMA NIANSKOM ARANMANU (NIANSKA KLASIFIKACIJA) 2 0 1
2) preovlaivanje interneta kao kanala za marketing i distribuciju
3) isticanje iga kao globalne marketinke i kulturne pojave.353
27. Meunarodna klasifkacija roba i usluga
radi registrovanja igova prema Nianskom
aranmanu (Nianska klasifkacija)
Robe:
Klasa 1: hemijski proizvodi koji se upotrebljavaju u industriji, nauci,
fotografji, poljoprivredi, hortikulturi i umarstvu; nepreraene vetake
smole, nepreraene plastine materije; ubriva; smee za gaenje vatre; pre-
parati za kaljenje i zavarivanje; hemijske spustance za ouvanje namirnica;
materije za tavljenje; lepljive spustance koje se upotrebljavaju u industriji.
Klasa 2: boje, frnajzi, lakovi, sredstva za zatitu od re i truljenja dr-
veta; materije za bojenje; sredstva za nagrizanje; sirove prirodne smole; me-
tali u obliku listova i praha za slikare, dekoratere, tampare i umetnike.
Klasa 3: sredstva za beljenje i druge spustance za upotrebu u perioni-
cama; preparati za ienje, poliranje, ribanje i nagrizanje; sapuni; parfmeri-
ja, eterina ulja, kozmetika, losioni za kosu; paste za zube.
Klasa 4: industrijska ulja i masti; maziva; jedinjenja za skupljanje pra-
ine vlaenjem i vezivanjem; goriva (ukljuujui i motorna tena goriva) i
materije za osvetljavanje; svee i ftilji za osvetljavanje.
Klasa 5: farmaceutski i veterinarski preparati; sanitarni preparati za
medicinsku upotrebu; dijetetske supstance prilagoene za upotrebu u medi-
cini, hrana za bebe; fasteri, materijali za zavijanje; materijali za plombiranje
zuba, zubarska smola; dezinfekciona sredstva; preparati za unitavanje teto-
ina; fungicidi, herbicidi.
Klasa 6: obini metali i njihove legure; metalni graevinski materijali;
metalne prenosne graevine; materijali od metala za eleznike ine; neelek-
trine ice i kablovi od obinog metala; bravarski proizvodi; mali metalni
353 Vie o ovome vidi: Idris, K.: Intelektualna svojina, mono sredstvo ekonomskog rasta,
Beograd 2003, str. 141149.
Takoe, o trendovima videti veb-stranicu Meunarodne asocijacije za ig www.inta.
org i njenog asopisa Te Trademark Reporter.
202 IG
gvoarski proizvodi; cevice i cevi od metala; sefovi; proizvodi od obinih
metala koji nisu ukljueni u druge klase; rude.
Klasa 7: maine i mainski alati; motori i pogonske maine (osim za
suvozemna vozila); mainske spojnice i transmisioni elementi (osim za suvo-
zemna vozila); poljoprivredne sprave; inkubatori za jaja.
Klasa 8: runi alati i sprave (kojima se runo upravlja); pribor za jelo;
hladno oruje; ileti.
Klasa 9: aparati i nauni instrumenti, pomorski, geodetski, fotograf-
ski, kinematografski, optiki, za vaganje, merenje, signalizaciju, kontrolu (in-
spekciju), spasavanje i nastavu; aparati i instrumenti za provoenje, prekid,
transformaciju, akumulaciju, regulisanje i kontrolu elektriciteta; aparati za
snimanje, prenos i reprodukovanje zvuka ili slike; magnetni nosioci poda-
taka, diskovi za snimanje; automatske maine i mehanizmi za aparate koji
se pokreu novcem ili etonom; registar kase, raunske maine, oprema za
obradu podataka i kompjuteri; aparati za gaenje poara.
Klasa 10: hirurki, medicinski, zubarski i veterinarski aparati i instru-
menti; vetaki udovi, oi i zubi; ortopedski artikli; hirurki materijali za
zaivanje.
Klasa 11: aparati za osvetljavanje, grejanje, proizvodnju pare, kuvanje,
hlaenje, suenje, ventilaciju, snabdevanje vodom i za sanitarne svrhe.
Klasa 12: vozila; aparati za kretanje po zemlji, vazduhu ili vodi.
Klasa 13: vatreno oruje; municija i projektili; eksplozivi; sredstva za
vatromet.
Klasa 14: dragoceni metali i njihove legure i proizvodi od dragocenih
metala ili sa prevlakom od njih, koji nisu ukljueni u druge klase; nakit, bi-
uterija, drago kamenje; asovniarski i hronometrijski instrumenti.
Klasa 15: muziki instrumenti.
Klasa 16: hartija, karton i proizvodi od njih, koji nisu ukljueni u dru-
ge klase; tampane stvari; knjigovezaki materijal; fotografje; kancelarijski
materijal; lepila za kancelarijske i kune potrebe; umetniki materijali; ki-
ice; pisae maine i kancelarijski rekviziti (izuzev nametaja); materijali za
obuku i nastavu (izuzev aparata); plastini materijal za pakovanje (koji nije
ukljuen u druge klase); tamparska slova; kliei.
Klasa 17: guma, gutaperka, kauuk, azbest, liskun i proizvodi napra-
vljeni od ovih materijala koji nisu ukljueni u druge klase; polupreraeni
MEUNARODNA KLASIFIKACIJA ROBA I USLUGA RADI REGISTROVANJA IGOVA PREMA NIANSKOM ARANMANU (NIANSKA KLASIFIKACIJA) 2 0 3
plastini proizvodi; materijali za podbijanje (podloke), zaptivanje i izolova-
nje; savitljive nemetalne cevi.
Klasa 18: koa i imitacija koe, proizvodi izraeni od ovih materijala
koji nisu ukljueni u druge klase; ivotinjska koa; koferi i putne torbe; kio-
brani, suncobrani i tapovi za hodanje; bievi, saraka i sedlarska roba.
Klasa 19: graevinski materijali (nemetalni); vrste nemetalne cevi za
graevine; asfalt, crna smola i bitumen, nemetalne prenosne graevine; spo-
menici, koji nisu od metala.
Klasa 20: nametaj, ogledala, okviri za slike; proizvodi (koji nisu obu-
hvaeni drugim klasama) od drveta, plute, trske, rogoza, vrbovog prua,
roga, kosti, slonovae, kitove kosti, koljki, ilibara, sedefa, morske pene i za-
mene svih ovih materijala, ili od plastike.
Klasa 21: kune ili kuhinjske sprave i posude (koje nisu od dragoce-
nih metala ili sa prevlakama od njih); eljevi i suneri; etke (izuzev kiica);
materijali za pravljenje etki; artikli koji se koriste pri ienju; elina vuna;
nepreraeno ili polupreraeno staklo (osim stakla koje se koristi u graevi-
narstvu); staklarija, porcelan, fajans, grnarija i lonarija koja nije ukljuena
u druge klase.
Klasa 22: uad, kanapi, mree, atori, nadstrenice od cirade, cirade,
jedra, vree (dakovi) i torbe (koje nisu ukljuene u druge klase); materijali
za punjenje madraca (osim od gume ili plastike); sirove vlaknaste tekstilne
materije.
Klasa 23: prea i konac, za tekstilnu upotrebu.
Klasa 24: tekstil i tekstilni proizvodi koji nisu obuhvaeni drugim kla-
sama; prekrivai za krevete i stolove.
Klasa 25: odea, obua, pokrivala za glavu.
Klasa 26: ipka i vez, trake (pantljike) i gajtani; dugmad, kope i petlje,
penadle i igle; vetako cvee.
Klasa 27: tepisi, asure, prostirke i otirai, linoleum i drugi materijali za
pokrivanje podova; prekrivai za zidove (netekstilni).
Klasa 28: igre i igrake; gimnastiki i sportski artikli koji nisu obuhva-
eni drugim klasama; ukrasi za jelke.
Klasa 29: meso, riba, ivina i divlja; mesne preraevine; konzervi-
sano, sueno i kuvano voe i povre; elei, demovi, kompoti; jaja, mleko i
mleni proizvodi; jestiva ulja i masti.
204 IG
Klasa 30: kafa, aj, kakao, eer, pirina, tapioka, sago, zamena kafe;
brano i proizvodi od itarica, hleb, kolai, poslastice, sladoledi; med, melasa,
kvasac, praak za pecivo; so, senf; sire, sosovi (kao zaini); zaini; led.
Klasa 31: poljoprivredni, vrtlarski i umarski proizvodi i zrnevlje koji
nisu ukljueni u druge klase; ive ivotinje; svee voe i povre; seme, pri-
rodne biljke i cvee; hrana za ivotinje, slad.
Klasa 32: pivo, mineralne i sodne vode i druga bezalkoholna pia; pia
od voa i voni sokovi; sirupi i drugi preparati za proizvodnju pia.
Klasa 33: alkoholna pia (izuzev piva).
Klasa 34: duvan; artikli za puae; ibice.
Usluge:
Klasa 35: oglaavanje; voenje poslova; poslovno upravljanje; kancela-
rijski poslovi.
Klasa 36: osiguranje; fnansijski poslovi; novani (monetarni) poslovi;
poslovi vezani za nepokretnosti.
Klasa 37: graevinsko konstruisanje; popravljanje; usluge instaliranja
(instalacione usluge).
Klasa 38: telekomunikacije.
Klasa 39: transportne usluge; pakovanje i skladitenje robe; organizo-
vanje putovanja.
Klasa 40: obraivanje materijala.
Klasa 41: obrazovne usluge; pripremanje obuke; razonoda; sportske i
kulturne aktivnosti.
Klasa 42: naune i tehnoloke usluge i istraivanje i projektovanje u
vezi navedenih usluga; usluge industrijske analize i istraivanja; projektova-
nje i razvoj kompjuterskog hardvera i sofvera; pravne usluge.
Klasa 43: usluge obezbeivanja hrane i pia; privremeni smetaj.
Klasa 44: medicinske usluge; veterinarske usluge; higijenska zatita
i nega lepote za ljude ili ivotinje; agrikulturne, hortikulturne i umarske
usluge.
Klasa 45: individualne i drutvene usluge koje pruaju drugi radi za-
dovoljavanja potreba pojedinaca; usluge obezbeenja radi zatite imovine i
lica.
PRIMERI IZ INOSTRANE SUDSKE PRAKSE 205
U veini zemalja trai se da u popunjenoj prijavi za registraciju iga na-
vedete robu i usluge za koje elite da registrujete ig i da ih grupiete po klasa-
ma prema sistemu klasifkacije igova. Sistem klasifkacije igova omoguava
uredno voenje podataka o registrovanim igovima u odnosu na vrste roba ili
usluga. To omoguava jednostavnije pronalaenje informacija u bazama igo-
va, to je od sutinske vanosti za registraciju iga za sve klase za koje imate
nameru da koristite ig. Najee korien sistem za klasifkaciju je meuna-
rodni sistem za klasifkaciju igova (tzv. Nianska meunarodna klasifkacija
roba i usluga) koji ima 34 klase za robe i dodatno 11 klasa za usluge.
28. Primeri iz inostrane sudske prakse
Primer 1:
Sluaj povrede iga Wunderbaum (osveivai za kola u obliku jelkice)
od strane neimenovanog proizvoaa koji je proizvodio osveivae za kola u
vidu stilizovanog etinarskog drveta. Sud je dosudio povredu prava registro-
vanog iga s obzirom na postojanje konceptualne slinosti.
Primer 2:
Trgovinski sud u Briselu je 2008. godine doneo odluku o povredi prava
registrovanog iga Levi Strauss koji se karakterie sa tepom kojim u sredi-
ni dominira oblik stilizovanog galeba rairenih krila. Belgijska frma Bleu
Stores, koja se bavi proizvodnjom tekstila, prodavala je farmerke na ijim su
depovima umesto tepa postavljeni cirkoni, inei oblik slian pomenutom
igu. Povreda prava postoji, po odluci suda, zbog mogunosti zamene iako
nisu identini. Sud je zabranio dalje krenje prava i odredio kaznu Bleu Sto-
resu za svaki budui sluaj povrede, dok je sva roba trebala da se povue sa
trita. Blue Stores je kanjena sa dodatnih 25 miliona evra.
Primer 3:
Kompanija Rolex izgubila je spor sa kompanijom E-Bay oko prodaje
satova pomenute marke koje su skupe imitacije originala. Obrazloenje Vi-
eg i Dravnog suda u Nemakoj za odluku da E-Bay ne naruava pravo Ro-
lex iga odnosi se na ulogu E-Bay samo kao posrednika a ne kao poinioca
ili uesnika u povredi prava registrovanog iga.
Primer 4:
Kompanija Lindt&Sprungli je 2000. godine podnela zahtev za regi-
straciju trodimenzionalnog iga okoladnog zeke, koji je ve naredne godine
206 IG
zatien. Odmah nakon toga kompanija Lindt&Sprungli pokrenula je mnoge
sudske sporove protiv velikog broja preduzea koji proizvode sline proizvo-
de. Meutim, Hauwirth se obratio sudu tvrdei da se okoladne zeke uvijene
u foliju od zlata vie decenija proizvode i da su deo uskrnjeg kolorita, kao i
da je oblik zeca od okolade uslovljen tehnolokim procesom te je stoga vei-
na okoladnih zeka slinog izgleda. Sud je doneo odluku u korist kompanije
Hauwirth, s obrazloenjem da je kompanija Lindt&Sprungli imala lou na-
meru da monopolie neto to je veoma rasprostranjeno i popularno.
29. Primeri iz domae sudske prakse
Primer 1:
Zamenljivost iga postoji im postoji mogunost da e do zabune na
tritu doi ubudue, bez obzira na to to se zabuna na tritu do sada efek-
tivno nije dogodila. (Vii privredni sud Srbije, P. 167/90)
Primer 2:
Postoji povreda zatienog robnog iga kada je upotrebljena ista ili
slina karakteristina re, bez obzira na razliite boje i oblike robnih igova.
(VPS, Sl. 1496/69)
Primer 3:
U pogledu okolnosti da li su dva iga slina ne moe da bude merodav-
no miljenje vetaka slikara, koji daje svoje miljenje o slinosti sa stanovita
svoje struke, pa moe da uoi okolnosti koje obian kupac ne moe zapaziti
kada ne obraa na to osobitu panju, ve je bitno ono to prosean kupac
moe zapaziti. (Vrhovni privredni sud, Sl. 131/68)
Primer 4:
Spor o podravanju tue oznake ima se reiti po principima nelojalne
utakmice s obzirom na to da preduzee moe imati i skraenu oznaku frme
ali i ovlaenje da svoju frmu upotrebljava kao robni ig.
Prvostepeni sud usvojio je konani zahtev tuioca preduzea Josip
Kra time to je ponitena frma tuenog za njegov pogon i naziv Kras i
tuilac ovlaen da izvod prvostepene pravosnane presude objavi u dnevnoj
tampi jednokratno na troak tuenog.
Vrhovni privredni sud odbio je albu tuenog i potvrdio prvostepenu
presudu. Meu strankama nije bilo sporno:
PRIMERI IZ DOMAE SUDSKE PRAKSE 207
1. da je tuilac nakon osnivanja uveden u registar privrednih orga-
nizacija od okrunog privrednog suda 1950. godine i to sa frmom
Josip Kra, tvornica okolade, bombona i keksa
2. da na svoje proizvode koje puta u promet, stavlja kao robni znak
Kra
3. da je tueni registrovao u 1967. godini kod okrunog privrednog
suda svoj pogon tvornica keksa i vafa Kras, te da od tog vremena
za obeleavanje svojih proizvoda na ambalai koristi robni znak u
rei Kras.
Tuilac smatra da na ovaj nain, tueni, obeleavajui svoje proizvode
koji su inae isti sa delom njegovih proizvoda, i njihovim putanjem u pro-
daju, vri delo nelojalne utakmice te da oznaavanjem svoje robe sa reju
Kras dovodi u zabludu potroae o poreklu robe i direktno vrea njegovo
pravo na frmu pa i na robni znak, pa je predloio da sud presudom zabrani
tuenom dalje obeleavanje njegovih proizvoda, koji se putaju u promet sa
robnim znakom Kras i da se ta re brie iz njegove frme.
Tueni se protivio tuenom zahtevu. Smatra da je isti neosnovan jer da
su rei Kras i Kra potpuno razliite pa da kao robni znak ne bi bile spo-
sobne da dovedu u zabludu neposredne potroae o poreklu robe. Ovo tim
pre, smatra tueni, to uz ovaj robni znak na omotu (ambalai robe), stoji
pun naziv njegove frme i kao dodatak frme i pun naziv pogona. Neposredni
potroai, smatra dalje tueni, mogu na prvi pogled jasno da razlikuju o ko-
joj i ijoj robi se radi a time se izbegava svaka pometnja na tritu.
Prvostepeni sud je na osnovu izvedenih injenica, kao i na osnovu ne-
ospornih dokaza a posebno neposrednog uvida u omote u kojima i tueni i
tuilac pakuju i putaju u promet svoje proizvode, naao da postoji slinost u
imenu pod kojim stranke obeleavaju i putaju u promet svoje proizvode, a
ta slinost moe da dovede do zaune na tritu o poreklu robe, pa je, prime-
njujui odredbe lana 173. stav 2. lana 176. stav 1. lana 178. i odredbe lana
179. Osnovnog zakona o preduzeima, naao da je tubeni zahtev osnovan.
Ispitujui prvostepenu presudu, a u vezi sa razlozima iznetim u albi,
Vrhovni privredni sud izvrio je neposredan uvid u omote ambalau, pod
kojim stranke obeleavaju i putaju u promet svoje proizvode, pa je doao
do istih rezultata do kojih je doao i prvostepeni sud, usled ega je usvojio i
razloge i stanovite prvostepenog suda po ovom sporu.
208 IG
Prema lanu 173. Osnovnog zakona o preduzeima, frma jednog pre-
duzea mora se jasno razlikovati od frme drugog preduzea iste ili srodne
delatnosti. Prema stavu 2. lana 176. istog Osnovnog zakona, s obzirom na
to da preduzee moe imati i skraenu oznaku frme a i ovlaenje da svo-
ju frmu upotrebljava kao robni ig, to je prvostepeni sud pravilno odluio
kada je ovaj spor reavao po principima nelojalne utakmice, poto je naao
da tueni upotrebom i korienjem skraenog dela imena u rei Kras opo-
naa tuioevu oznaku u rei Kra. Nema sumnje da robni znaci Kras i
Kra, bez obzira na to to jedna oznaava prezime a druga strukturu ze-
mljita, po svojoj vizualnosti i zvunosti imaju takve slinosti da i kod ne-
posrednog potroaa/kupca mogu izazvati zabunu, tim pre to on nije uvek
u prilici da oba znaka istovremeno uporeuje. Kad se ima u vidu i da je roba
koja se obeleava istovetna, keks, i da su ove rei na veini omota ispisane u
elipsi, to je jasno da bi bila potrebna posebna koncentracija panje prosenog
i potencijalnog kupca da bi uoio razliku o poreklu odnosne robe. Treba jo
ukazati i na sledee: i u jednom i u drugom sluaju robni znaci oznaavaju se
pismom latinice, pa pored slinosti u akustici i nainu obeleavanja po vizu-
alnosti, karakteristino je jo i to da se obe rei na kraju zavravaju slinim
slovima latinice i S, gde se kvaica (jedna vrsta predglasa), na slovu bez
vee panje esto iz vida gubi, pa to jo vie ukazuje na to da prosean kupac
ne moe da obrati panju pri kupovini u tolikoj meri da bi mogao jednostav-
nim pogledom na omot utvrdi poreklo robe. itav izgled i mesto na omotu
tuenog gde on stavlja robni znak Kras jasno pokazuje da je tueni hteo da
oponaa robni znak tuioca, pa je usled toga Vrhovni privredni sud prvoste-
penu presudu potvrdio a albu odbio kao neosnovanu.
Oznaka punog naziva (frme) tuenog na samom omotu bez ikakvog
je uticaja na reenje ovog spora jer je taj naziv odtampan na bonoj stra-
ni omota i bez vee panje nije uoljiv. Ono to opredeljuje kupca upravo je
oznaka koja je na omotu naroito istaknuta a to je re Kras.
S obzirom na judikat prvostepene presude, tueni je duan da u datom
roku iz svoje frme brie re Kras jer je ova re upotrebljena u oponaanju
tuioevog robnog znaka i time je poinjeno delo nelojalne utakmice prema
tuiocu. (Vrhovni privredni sud Sl. 2745/68).
Primer 5:
Od prosenog kupca ne trai se da do saznanja o poreklu robe koju
hoe da kupi doe putem uporeivanja robnog znaka, kojim je roba snab-
devena, sa zatienim robnim znakom drugog preduzea koji taj znak
podrava. Ako taj znak na prvi pogled zavodi kupca da se radi o robi tog
drugog preduzea, tada postoji slinost izmeu znaka i podravanog iga,
pa se ovom poslednjem mora dati sudska zatita. (Vrhovni privredni sud, Sl.
311/67)
Primer 6:
Zatieni robni ig koji se sastoji od rei Malon i kojim su obeleeni
proizvodi od sintetikog plastinog materijala, nije slina i sa zatienim rob-
nim igovima drugog preduzea koji se sastoji od rei Makrolon odnosno
od rei Dralon i kojima su obeleeni proizvodi od sline vrste materijala.
(Vrhovni privredni sud, Sl. 673/66)
Primer 7:
Kada je data zatita iga u rei za oznaavanje robe proizvoda pre-
hrambenih artikala, ne moe se drugoj frmi dati niti zatititi istovetni znak
za robu pojedinano oznaenu, a koja spada u grupu prehrambenih proizvo-
da. (VPS, U. 1/65)
Primer 8:
Nosilac registrovanog iga nema pravo na zatitu ako znaci ili rei pod
kojima puta proizvode u promet oznaavaju iskljuivo mesto proizvodnje,
kvalitet ili vrstu robe, ili su uobiajeni za oznaavanje vrste robe u prometu.
Usled toga, naziv Frukogorski biser kao verbalna oznaka za obeleavanje
vinskih proizvoda, nema pravo na zatitu.
U postupku je utvreno da je biva frma B.M. iz Z, zatitila dva iga,
i to jedan 1933. godine, koji se sastoji iz natpisa Frukogorski biser i slike
stilizovanih grozdova iznad jednog tita, i drugi 1940. godine, koji se sastoji
takoe iz natpisa Frukogorski biser i slike stilizovanog grozda iznad jed-
nog tita u kombinaciji bele, zlatne, crvene i zelene boje; da je prvi ig za-
tien za obeleavanje vina, a drugi za obeleavanje vina, penuavog vina,
rakije i drugih alkoholnih pia; da su reenjem nadlenog organa oba iga u
1946. godini preneta na tuioca; da su igovi jo uvek u vanosti i da tueni
proizvodi i puta u promet vina i penuava vina pod imenom Frukogorski
biser.
Radi zatite registrovanog iga, tuilac je podneo tubu i predloio da
se tueni obavee da obustavi dalju upotrebu iga pod imenom Frukogor-
ski biser i da svoje budue proizvode ne sme nazivati ovim imenom.
Tueni je naveo da je ranije u dva maha poslovao zajedno sa tuiocem
pod jednom istom glavnom direkcijom i da su zajedniki proizvodili vino
210 IG
pod nazivom Frukogorski biser; da i posle toga proizvodi i puta u promet
vino pod imenom Frukogorski biser, jer taj naziv oznaava pojam jedne
vrste vina, a ne njegovu odreenu vrstu, pa stoga ovaj naziv ne moe biti
zatien. Pored toga, naveo je da njegove etikete nisu identine sa zatienim
igom sem natpisa.
Prvostepeni sud odbio je tubeni zahtev. Vrhovni privredni sud potvr-
dio je prvostepenu presudu.
Znaci ili rei koje se upotrebljavaju za razlikovanje proizvoda u pro-
metu, a koji mogu biti i natpisi, ne mogu se zatititi ako ti znaci ili rei, po-
red ostalog, oznaavaju i iskljuivo mesto proizvodnje robe, njen kvalitet ili
vrstu, kao ni oni znaci ili rei koje su uobiajene za oznaavanje izvesnih
vrsta robe u prometu.
Polazei od revizionih navoda da je po ovoj pravnoj stvari sporno
samo to da li tuilac kao nosilac registrovanog iga ima iskljuivo pravo na
upotrebu naziva Frukogorski biser za obeleavanje svojih vinskih i drugih
alkoholnih proizvoda u prometu, treba uzeti da je za pravilnu ocenu spor-
nog odnosa bitno ta se podrazumeva pod nazivom Frukogorski biser, da
li jedan odreeni proizvod ili pak vrsta, kategorija jednog proizvoda.
U sprovedenom postupku, prvostepeni sud utvrdio je da su biseri ka-
tegorija specijalnih vina, a da su Frukogorski biser ua kategorija te vrste
vina i, prema tome, da zatitom iga pod ovim imenom nije zatien i sam
naziv za ovakvu vrstu vina.
Vrhovni privredni sud smatra da je ovakvo stanovite prvostepenog
suda pravilno. Iz iskaza sasluanog vetaka proizilazi da vina i druga alko-
holna pia koja se putaju u promet pod imenom Frukogorski biser nema-
ju nikakvu osobenost i da ovu vrstu vina moe proizvoditi svaki proizvoa.
Iz toga proizilazi da je ovaj naziv uobiajen na jednom odreenom podruju
za oznaavanje jedne vrste vina i, prema tome, rei: Frukogorski biser kao
naziv za jednu odreenu kategoriju vina ne mogu biti zatiene kao isklju-
ivo pravo za obeleavanje jednog odreenog proizvoda. Bez obzira na to,
dakle, to ig ija se zatita trai ne odgovara onom igu koji tuilac danas
upotrebljavaza obeleavanje svojih proizvoda, to proizilazi iz priloenih eti-
keta, kao i bez obzira na to to se taj ig ne odnosi i na zatitu verbalne ozna-
ke Frukogorski biser, ve na etiketu kao ig u celini, tuilac nema pravo
na zatitu koju trai, poto se naziv Frukogorski biser upotrebljava kao
generiki pojam za oznaavanje jedne vrste alkoholnih proizvoda. Zbog toga
ovaj naziv, uzet sam za sebe ne moe biti zatien kao ig za obeleavanje
u proizvodnji i prometu onog proizvoda ije ime inae generino oznaava.
(Vrhovni privredni sud, Sl. 161/57)
Primer 9:
Nije povreeno pravo prvenstva robnog znaka i zatite grafkog ree-
nja ukupne ambalae, iako postoji izvesna slinost u idejnim reenjima, ali
koja se ne uoava na prvi pogled, dok je razlika oita. Ako se pored ideje
slinosti grafkih reenja ukazuje i na slinost oblika, naina pakovanja i
teine proizvoda, tada se povreda interesa proizvoaa mora ceniti, polazei
od odredaba propisa o nelojalnoj konkurenciji. (Vrhovni sud CG, P. 151/90)
Primer 10:
Uslov ostvarenja zatite nosioca iga po tubi zbog povrede iga je nje-
govo korienje, jer ako nosilac iga zatieni znak ne koristi, tada u prometu
ni ne moe nastati zabuna u vezi sa upotrebljenim znakom koji je isti ili bit-
no slian zatienom. (P. 1274/07)
Primer 11:
Za graanskopravnu zatitu prava na ig dovoljna je i sama injenica
neovlaene upotrebe tueg iga, pa je nosilac prava legitimisan da zatitu
trai i od uinioca koji je bio u stvarnoj zabludi. (Vrhovni sud Srbije, Prev.
478/95)
Primer 12:
Preuzimanjem robe na prevoz bez prethodne provere dokaza o vlasni-
tvu, proizvoau ili uvozniku robe sa zatienim znakom vri se povreda
iga, jer se tako izvrenim prevozom omoguava realizacija neovlaenog
stavljanja u promet robe obeleene zatienim znakom. (Vrhovni sud Srbije,
G. 15/07)
Primer 13:
Postupak tuenog da u svoje ime i bez ikakve konsultacije sa tuiocem
koji je izdava strunog asopisa iz 1995. godine, podnese prijavu za prizna-
vanje iga za znak, odnosno za re koja predstavlja naziv jednog strunog
asopisa protivan je naelu savesnosti i potenja, jer se takvim nelojalnim
postupkom vreaju prava i interesi tuioca, zbog ega tuilac, iji je prav-
ni interes time povreen, ima pravo da u smislu odredbe lana 66. Zakona
o igovima (Sl. list SCG, br. 61/04, 7/05) ospori takav ig, odnosno da trai
212 IG
da sud njega proglasi podnosiocem igovne prijave. (Presuda Vrhovnog suda
Srbije u Beogradu, G. Br. 162/06 od 21.12.2006.)
Primer 14:
STALNO ARBITRANO VEE pri Registru nacionalnog Internet
domena Republike Srbije (RNIDS), u Beogradu, u sastavu predsedavaju-
eg arbitranog vea Duana Stojkovia, dipl. pravnika i lanova arbitra-
nog vea mr Mirele Bokovi, dipl. pravnika i dr Ljiljane Rudi-Dimi, dipl.
pravnika, u arbitranom postupku po tubi tuioca C.G.D., koga zastupa
advokat V.S., iz Beograda, protiv registranta W.B.L., koga zastupa zakonski
zastupnik direktor K.N., radi prenosa registracije .rs domena danone.rs,
u Registru nacionalnog internet domena Srbije, donelo je dana 24.11.2009.
godine, sledeu
O D L U K U
I USVAJA SE TUBENI ZAHTEV RADI PRENOSA REGISTRACI-
JE .RS DOMENA, po tubi tuioca C.G.D. , koga zastupa advokat V.S., iz
Beograda, protiv registranta W.B.L., koga zastupa zakonski zastupnik di-
rektor K.N., radi prenosa registracije .rs domena danone.rs, u Registru
nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS).
II OVLAUJE SE Registar nacionalnog internet domena Srbije
(RNIDS), da u skladu sa lanom 19. stav 8, Pravilnika o arbitranom postup-
ku za reavanje sporova povodom registracije .rs domena, obavi prenos re-
gistracije danone.rs domena sa registranata, W.B.L. na tuioca C.G.D..
O b r a z l o e nj e
Tuilac je 15.07.2008. godine, podneo Registru nacionalnog internet
domena Srbije (RNIDS), tubu radi prenosa registracije .rs domena, sa de-
vet numerisanih priloga, urednim punomojem za zastupanje i predlogom
spiska arbitara, istiui da je od strane registranta izvrena neovlaena re-
gistracija domena danone.rs. Sporni domen danone.rs registrovan je
12.03.2008. godine na ime registranta. Tuilac je 24.07.2009. priloio dopunu
tube u kojem je naveo da je znak DANONE zatien i sledeim igovi-
ma: igom broj 639073 DANONE (u rei), meunarodno registrovanim za
Srbiju, i igovima broj 757567 DANONE, broj 849889 DANONE, broj
649535 DANONE, broj 482337 DANONE, (u grafzmu), meunarodno
registrovanim za Srbiju, o emu je priloio dokaz u vidu izvoda iz Romarin
baze meunarodno registrovanih igova Svetske organizacije za intelektual-
nu svojinu. Tuilac je u dopuni tube dostavio i dodatne dokaze o prisutno-
sti proizvoda tuioca obeleenih znakom DANONE, na tritu Republike
Srbije.
U navodima tube, tuilac je istakao da je isti nosilac velikog broja i-
gova kojima se titi znak DANONE, koji se upotrebljava za obeleavanje
robe koju tuilac proizvodi, kao i za pakovanja te robe, u reklamnim kampa-
njama, i koji je vidno istaknut u supermarketima i prodavnicama prehram-
bene robe irom sveta. Tuilac je u tubi istakao da se na tritu Republike
Srbije prodaje pet vrsta proizvoda obeleenih znakom DANONE (activia,
actimel, danonino, fruitmania, fantasia), za koje priloio dokaze u prilogu 3.
i 4. u vidu rauna za kupljene proizvode i fotografja navedenih proizvoda.
Tuilac je u tubi dalje naveo da znak u rei DANONE, koji predstavlja
deo njegovog poslovnog imena i pod kojim proizvodi i stavlja u promet svoje
proizvode, u Srbiji zatitio igovima nacionalno i meunarodno registrova-
nim na njegovo ime. To su ig broj -2000-29 (48326) DANONE u vanosti
do 18.01.2010, ig broj 172526 DANONE u vanosti do 31.10.2013. i ig broj
228184 DANONE u vanosti do 02.02.2010. (i priloio dokaz o toj okolnosti
u vidu potvrda Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije, u prilogu broj 5). U
tubi se navodi da je registracijom domena danone.rs registrant je koristio
znak na koji ne polae nikakva prava i registrovao ga kao ime svog dome-
na, ime je onemoguio tuioca da na svoje ime registruje nacionalni Inter-
net domen sa tim nazivom i da na njemu postavi prezentaciju putem koje bi
vrio reklamiranje svojih proizvoda meu potroaima na teritoriji Srbije, i
sa istima komunicirao na srpskom jeziku. U tubi se navodi da legitiman
interes tuioca za korienje spornog .rs domena ogleda se u injenici da
tuilac, kao velika svetska kompanija, re DANONE ve 20 godina koristi
u svom poslovanju, izmeu ostalog i kao deo naziva domena registrovanih u
drugim zemljama, i koju je na svoje ime zatitio igovima i u Republici Srbiji.
Tuilac je u tubi takoe istakao da izmeu njega i registranta ne po-
stoji, niti je postojao, bilo kakav pravni posao kojim bi se regulisalo eventu-
alno ustupanje prava na upotrebu znaka u rei DANONE, te smatra da na
strani registranta ne postoji legitiman pravni interes za korienje domena
koji se sastoji od rei DANONE. U prilog nepostojanju legitimnog pravnog
214 IG
interesa na strani registranta je i injenica da njegovo poslovno ime u sebi
nema sadranu re DANONE, niti registrant faktiki posluje pod tim ime-
nom, kao i to da od trenutka njegove registracije pa do danas (period od
skoro mesec dana) registrant nije koristio navedeni domen. Tuilac je u tubi
istakao da je registrovanjem spornog domena registrant postupio u suprot-
nosti sa lanom 8. Optih uslova o registraciji .rs domena koji propisuje da
podnoenjem zahteva za registraciju .rs domena u okviru .rsTLD registra,
registrant posebno izjavljuje i tvrdi da, prema svom najboljem znanju i svom
iskrenom uverenju, registraciji traenog domena ne vrea tue pravo inte-
lektualne svojine, te da su svi podaci navedeni u registraciji istiniti i potpuni.
Pored toga, podnoenjem zahteva za registraciju, registrant izjavljuje da ne
postupa protivno naelu savesnosti, potenja i dobrih poslovnih obiaja, kao
i da .rs domen nee koristiti protivno ovim naelima.
Povodom registracije domena danone.rs, tuilac se obratio registran-
tu pismom upozorenja da se istim povreuju igovi Tuioca, i ponudio mu
da se sporni domen prenese na ime Tuioca, a da registrantu budu nado-
knaeni realni trokovi registracije. Izmeu tuioca i registranta voena je
prepiska (o emu je tuilac priloio dokaz u prilogu broj 8), iz koje se vidi da
je registrant traio za prenos registracije domena na tuioca 9.900,00 evra.
Tuilac je u prilogu broj 9. priloio i cenovnik preuzet sa Internet prezenta-
cije privrednog drutva TippNet doo, koje je registar za predmetni domen, a
iz koga se vidi da je cena godinjeg zakupa .rs domena 2.300,00 dinara plus
PDV od 18%. Tuilac je u tubi posebno naveo da su, uzimajui u obzir sle-
dee injenice, ispunjeni svi uslovi predvieni lanovima 16. i 17. Pravilnika
za donoenje odluke o prenosu registracije domena danone.rs sa registran-
ta na tuioca:
1. da je sporni domen identian znaku u rei DANONE zatienom
tuioevim igovima
2. da registrant nema pravo i legitiman interes da koristi sporni domen;
da je registrant sporni domen registrovao protivno naelu save-
snosti, potenja i dobrih poslovnih obiaja, na taj nain postupaju-
i suprotno odredbama lana 8, st. 1 Optih uslova registracije .rs
domena
3. da je registrant registrovao sporni domen sa iskljuivim ciljem da
ga po ceni koja mnogostruko prevazilazi cenu zakupa domena, pro-
da tuiocu.
Predloio je da Arbitrano vee donese odluku o prenosu registracije
danone.rs domena sa registranata, W.B.L., na tuioca C.G.D.. Statutar-
ni zastupnik registranta K.N. je dana 31.08.2009. Registru nacionalnih in-
ternet domena Srbije (RNIDS) poslao u elektronskom i tampanom obliku
odgovor na tubu, u kojem se izjasnio da prihvata nadlenost Arbitranog
suda pri RNIDS, i uzimajui u obzir injenini osnov tubenog zahteva i pri-
loene dokaze, priznao tubeni zahtev. Zastupnik registranta je u nastavku
skrenuo panju na injenicu da registrant nije zloupotrebljavao zatieni ig
DANONE jer pod domen danone.rs nikad nikakav sadraj nije posta-
vljen, i naveo da bez namere da osporavaju navode iz tube i dalje odugovla-
e arbitrani postupak, a svesni posledica priznanja tubenog zahteva, eka-
ju meritornu odluku Arbitranog suda. Arbitrano vee je, cenei sve navode
iz tube, dopune tube i priloenih dokaza, kao i priznanje tubenog zahteva
iz odgovora na tubu registranta od 31.08.2009, bez daljeg raspravljanja, do-
nelo odluku kao u dispozitivu, bez odravanja usmene rasprave a u skladu
sa lanom 14. Pravilnika o arbitranom postupku za reavanje sporova po-
vodom registracije rs. domena. U skladu sa lanom 11. stav 3, Pravilnika o o
arbitranom postupku za reavanje sporova povodom registracije .rs dome-
na, arbitrano vee konstatuje da tuilac nema pravo na povraaj naknade
plaene na ime trokova arbitranog postupka, bez obzira na njegov ishod.
Na osnovu lana 64. Zakona o arbitrai (Slubeni glasnik RS, br. 46/2006),
i lana 19. st. 6. i 7. Pravilnika o arbitranom postupku za reavanje sporova
povodom registracije .rs domena, ova arbitrana odluka je konana i protiv
nje nema mesta albi. Arbitrana odluka ima snagu pravosnane presude re-
dovnog suda Republike Srbije.
U Beogradu, 24. novembra 2009. godine.
Preuzeto sa veb-stranice Registra nacionalnog internet domena Srbije.
DEO IV
Industrijski dizajn
Lepota je uklanjanje suvinosti.
Mikelanelo
218 INDUSTRIJSKI DIZAJN
1. Pojam industrijskog dizajna
Dizajn je oblik, izgled, forma predmeta. Svaki predmet u prostoru po-
stoji u svom obliku, onakav kakvim ga opaamo. Izgled je rezultat oblikova-
nja tela predmeta. Dizajn je inteligencija koja je postala vidljiva.354
Dizajn je deo primenjene umetnosti koji se bavi organizacijomvizuel-
nih elemenata (linija, boja, oblika) u dvodimenzionalna (npr. vizitkarte) ili
trodimenzionalna reenja (npr. ambalaa). Dizajn potuje upotrebnu vred-
nost predmeta i prilagoava estetiku upotrebljivosti, prati socioloka kreta-
nja kroz vreme i prostor. Nekada je noenje razliite odee smatrano nepri-
stojnim, dok se barokne cipele danas smataraju smenim i nemoguim za
noenje. Dizajn se u savremenom drutvu uglavnom pojavljuje u sve sloe-
nijoj komunikaciji (npr. grafki dizajn asopisa, plakata, knjiga, sajtova itd).
Danas je ustaljena podela na grafki, industrijski (koji obuhvata i
modni dizajn), dizajn enterijera i multimedijalni dizajn. Grafki dizajn bavi
se dizajnom ambalae, korporativnim dizajnom, dizajnom kompletnog vizu-
elnog identiteta, grafkom opremom knjige, dizajnom razliitih vidova gra-
fke promocije, i najvie sarauje sa tamparijama. Industrijski dizajn je di-
zajn upotrebnih predmeta: od bele tehnike, preko automobila do nametaja i
sitne kancelarijske opreme. Dizajn enterijera, usko povezan sa arhitekturom,
osmiljava izgled unutranjih prostora ili dekorie ve postojee. Multimedi-
jalni dizajn, kao nova grana dizajna, za predmet ima reklamu i veb-dizajn.
Modni dizajn, jedna od najproftnijih grana dizajna u dananje vreme, okre-
nut je dizajnu odevnih predmeta, esto i stajlingu tj. stilizovanju.
Nastanak dizajna kree od apstraktne ideje, ali, kako emo istai ka-
snije u tekstu, ideja kao takva ne moe biti predmet zatite ove grane indu-
strijske svojine, ve mora biti pretoena u vidljivu, opipljivu estetsku formu,
koja ini spoljanji izgled predmeta. Tako bi i trebalo shvatiti rei da je dizajn
svestan napor usmeren uspostavljanju zamiljenog reda.355 Da bi bio indu-
strijski dizajn, takav dobijeni red mora da ispunjava odreene uslove, koje
prilino ujednaeno postavljaju sva nacionalna zakonodavstva.
Svetska organizacija za intelektualnu svojinu defnie industrijski di-
zajn kao konani ornamentalni izgled uoblien za masovnu reprodukciju.
354 arl-Eduar anero-Gri (franc. Charles-Edouard Jeanneret-Gris), vajcarski dizajner
(18871965).
355 Viktor Papenek, austrijski dizajner (19271999).
POJAM INDUSTRIJSKOG DIZAJNA 219
Takav originalan i inventivan rezultat kreativnog procesa dizajniranja uklju-
uje sve ukrasne i stricto sensu upotrebno konkretno-nefunkcionalne i orna-
mentalno-estetske komponente predmeta.356
U smislu prava intelektualne svojine, industrijski dizajn357 je spoljanji
izgled proizvoda, celog ili njegovog dela, koji moe biti dvodimenzionalan ili
trodimenzionalan, odreen vizuelnim karakteristikama, pre svega oblikom,
linijama, arama, konturama, bojama, teksturom i/ili materijalima od kojih
je proizvod sainjen ili kojima je ukraen, kao i njihovom kombinacijom.358
Objasnimo najvanije kategorije industrijskog dizajna:
Spoljanji izgled proizvoda je ukupan vizuelni utisak359 koji proizvod
ostavlja na informisanog potroaa ili korisnika. Iako dizajn nekog proi-
zvoda moe imati tehnike ili funkcionalne osobine, on se odnosi samo na
spoljni izgled gotovog proizvoda, odvojen od bilo kojeg tehnikog ili funkci-
onalnog aspekta, i samo kao takav (znai, primarno estetski izgled360) moe
biti predmet industrijske svojine. Vizuelnost i estetinost izgleda nastaju
upotrebom, koja ukljuuje i kombinaciju, elemenata kao to: oblici, linije,
356 Janev, I.: Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, Institut za politike studije, Be-
ograd 2009, str. 262.
357 Novi Zakon o pravnoj zatiti dizajna Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 104/09)
uveo je terminoloku izmenu u odnosu na prethodni zakon iz 2004. godine odredivi
kao predmet zatite industrijski dizajn umesto do tada vaeeg termina pravo na
dizajn. Ovo suavanje opsega pojma dizajna na industrijski dizajn vano je jer samo
dizajn koji ispunjava propisane uslove moe biti industrijski dizajn i tako tien. Ostali
dizajni mogu predstavljati umetniko delo i tititi se autorskim pravima, eventualno.
Ovo ne iskljuuje mogunost da industrijski dizajn ne bude umetniko delo. Primeri
umetnikog dela koje nije industrijski dizajn: fotografja, skulptura, slika, flm, omot
ploe, tetovaa itd. Primeri umetnikog dela koje moe ujedno biti i industrijski dizajn:
dizajn lampe, dizajn ogledala, dizajn mobilnog telefona, dizajn eira itd.
Prethodni Zakon o zatiti dizajna iz 2004. godine izvrio je objedinjavanje modela i
uzoraka u dizajn. Uporedna praksa i meunarodni dokumenti (poput Sporazuma o
trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine) i dalje poznaju podelu dizajna na
modele i uzorke.
358 Po lanu 2. Zakona o pravnoj zatiti dizajna; enumeracija nije iscrpna.
359 Industrijski dizajn ostavlja utisak koji se doivljava samo okom posmatraa. Utisak
doivljen drugim ulom nije relevantan za ovu granu prava industrijske svojine.
360 Estetika je nauka o lepom, ali za industrijski dizajn nije od znaaja da li je predmet
nekome lep ili ne, ve da se odnosi samo na spoljanji izgled.
are, konture, dezeni, boje, teksture, materijali361. Dizajn moe sadrati i rei
ili fraze zajedno sa pomenutim elementima, a samo rei ili fraze jedino ako
njihova kombinacija nema znaenje. U suprotnom, mogla bi se podneti prija-
va za registraciju iga.
Dvodimenzionalna tvorevina je slika ili crte, koji se runo ili ma-
inski moe naneti na odreenu povrinu, odnosno na telo proizvoda. Kod
dvodimenzionalnog dizajna, povrina proizvoda je od znaaja. Primeri: ara
na tekstilu, tapetama, tepisima itd.
Trodimenzionalna tvorevina je oblik tela odreenog proizvoda u pro-
storu i slike na njegovoj povrini. Geometrijsko telo zatieno dizajnom jeste
forma u prostoru koja predstavlja novi oblik industrijskog ili zanatskog pro-
izvoda. Oblik tela zatien dizajnom u stvari je prototip ili nulta serija budu-
eg industrijskog ili zanatskog proizvoda koji e se po njemu izraivati/pro-
izvoditi. Primeri: usisiva, automobil, stona lampa, telefonski aparat, okvir
za naoare, kamera, avion, sat, minue, lopta, etkica za zube, svenjak itd.
Informisani potroa ili korisnik jeste fziko lice koje se redovno su-
sree sa proizvodom o kojem je re.
Proizvod je industrijski ili zanatski predmet.362 Industrijski i zanatski
predmeti su artikli koji se mogu serijski proizvoditi. Tu se ubrajaju i delovi
koji su namenjeni za spajanje u sloeni proizvod, pakovanje proizvoda, gra-
fki simboli i tipografski znaci, ali ne i kompjuterski programi.
Sloeni proizvod je proizvod sastavljen od vie zamenljivih delova, koji
omoguavaju sastavljanje i rastavljanje proizvoda.
U nekim zemljama, runi radovi iskljueni su iz grupe predmeta koji
se mogu registrovati kao industrijski dizajn, jer se oni ne dobijaju industrij-
skom proizvodnjom, odnosno ne umnoavaju se na industrijski nain (nisu
tzv. proizvodni artikli).
361 Iako se izgled sastoji od ovih komponenti, one se kao takve i pojedinano ne tite, jer
bi to dovelo do monopolskog poloaja. To pogotovo vai za materijale: drvo, plastika,
ica, somot, vuna i ostali materijali ne mogu biti predmet zatite. Izuzetno, ako je izbor
materijala takav da njegova kakvoa utie na spoljni oblik proizvoda, onda i taj vizuelni
efekat (a ne materijal po sebi) biva obuhvaen predmetom zatite. (Markovi, S.: Pravo
intelektualne svojine, Istono Sarajevo 2007, str. 175).
362 Zavod za intelektualnu svojinu Kanade, primera radi, izriito implicira da se industrij-
ski dizajn moe odnositi samo na gotov predmet. Videti: www.cipo.ic.gc.ca
PREDMET ZATITE 221
2. Predmet zatite
Vano je odmah razumeti da predmet zatite industrijskim dizajnom
nije sam proizvod ve dizajn proizvoda, njegov oblik ili forma, drugim re-
ima spoljanji izgled proizvoda. Industrijskim dizajnom se, primera radi,
titi specifan izgled dezve za kafu, drugaiji od svih poznatih, a ne sama
dezva kao proizvodni predmet. Da bi se dizajn dezve za kafu smatrao po-
tencijalnim industrijskim dizajnom, on ne sme biti takav da menja funkciju
dezve, a to je kuvanje kafe. Ako bi dezva za kafu kuvala kafu na drugaiji
nain od dosadanjeg, sama dezva bi se, eventualno, mogla zatititi kao pa-
tent, bez obzira na njen izgled.363
Ovakav karakter industrijskog dizajna, prisutan u celokupnoj upored-
noj praksi, da se zatita odnosi samo na dizajn predmeta, a ne i na sam pred-
met, direktna je posledica logikog opredeljenja zakonodavca da ne dozvoli
imaocu prava industrijskog dizajna sticanje monopolskog prava na izradu i
eksploaciju tog predmeta. U naem gore pomenutom primeru to bi znailo
da bi subjekat prava imao ekskluzivno ili iskljuivo pravo proizvodnje, kori-
enja i prometa samo dezve za kafu registrovanog specifnog izgleda, ne
spreavajui time ostale proizvoae da nesmetano proizvode dezve za kafu
bilo kog drugaijeg izgleda, a iste funkcije.
3. Istorijski osvrt
Nastanak propisa o dizajnu smeten je u 15. veku i ini deo prie o
razvoju tekstilne industrije u zapadnoj Evropi. Cehovska udruenja u grado-
vima zemalja bogatim tradicijom proizvodnje tekstilnih tkanina donosila su
uredbe o ovlaenom korienju uzoraka tkanina proizvedenih u cehovskoj
korporaciji i neovlaenom korienju uzoraka tkanina proizvedenih u kon-
kurentskim.364 Stazu ka zakonskoj regulativi trasirala je Naredba Lionskog
konzulata o zatiti uzoraka na svili 1711. godine. Prvi zakonski akt napi-
san je u Francuskoj 1787. godine pod nazivom Zakon o zatiti uzoraka, koji
363 Primer instituta kumulacije zatite, kada se industrijski dizajn javlja kao dopunjujua
zatita, zbog kompatibilnosti sa ostalim pravima intelektualne svojine. Kumulaciju za-
tite predvia i, primera radi, Uputstvo 98/71/EC Evropskog parlamenta i Saveta mini-
stara EU o pravnoj zatiti dizajna.
364 Cehovi su bili prva zanatska interesna udruenja.
zbog lobiranja tekstilne industrije, kojoj nije odgovarala obaveza prethodnog
objavljivanja uzorka kao uslov sticanja zatite, nikada nije stupio na snagu.
Devetnaest godina kasnije, u istoj dravi, donet je Zakon o zatiti tekstilnih
uzoraka.365
Prvi propis kod nas bio je Zakon o zatiti mustri i modela iz 1884. go-
dine, po uzoru na nemako pravo, objavljen u Srpskim novinama. Usledio je
Zakon o modelima i uzorcima FNRJ iz 1961, te jo jedan pod istim nazivom
1995. godine.
Pojam industrijski dizajn skovao je 24-godinji ameriki arhitekta,
Frenk Lojd Rajt, u govoru pod nazivom Umetnost i zanatstvo maine, na
sastanku drutva za umetnost i zanatstvo u ikagu 1901. godine, u kome je
istakao, za to vreme, futuroloku ideju: zanatski i umetniki oblikovan proi-
zvod trebalo bi proizvoditi industrijski.
4. Vanost industrijskog dizajna
Dobar industrijski dizajn poveava vrednost proizvoda, ini ga pri-
metnijim od strane potencijalnih korisnika, pojaava brend, zadovoljava
preference kupaca, razlikuje proizvod od konkurentnih proizvoda na istom
tritu, ini da proizvod stekne komparativnu prednost u zadravanju ude-
la na istom ili pak penetraciji na novo trite, ostvaruje pravian povraaj
sredstava uloenih u kreiranje, proizvodnju i marketing dizajna odreenog
proizvoda itd.
Pravedno korienje industrijskog dizajna ohrabruje lojalnu konkuren-
ciju i potenu kupoprodajnu praksu. Registracijom i zatitom, nosilac pra-
va titi dizajn od neovlaenog kopiranja i imitiranja (oponaanja) od strane
treih lica, ime obezbeuje svoje prihode od iskljuivog korienja svog di-
zajna. Zatitom industrijskog dizajna pravno ili fziko lice ne moe sprei-
ti druge da proizvode konkurentne proizvode, ali ih moe spreiti da prave
identine proizvode koristei tako (besplatno) kreativnost i znanje autora.
U literaturi dominira nesumnjivo stanovite da ekonomska vrednost
spoljnog izgleda proizvoda ima izuzetan znaaj na tritu, u smislu da, pored
365 Vie o tome vidi kod: Grefe, P., Grefe, F.: Traite des dessins et modeles, Paris, 2000;
Troller, A.: Immaterialguterrecht, Basel, 1962.
TEHNIKA FUNKCIJA KAO PREPREKA ZATITI DIZAJNA 223
funkcije i cene, trei aspekat koji prodaje proizvod jeste njegov izgled.366 U
svetu proizvoda oblik je ono to prvo zapaamo. to je trite razvijenije, to
je uticaj necenovnih faktora konkurentnosti vei. Po teoriji marketinga, kao
prva tri rangiraju se: kvalitet, dizajn i tehnoloka svojstva proizvoda. Vice
versa, kombinacija loeg dizajna i kvaliteta je recept za lagano, ali sigurno
propadanje.367
5. Tehnika funkcija kao prepreka zatiti dizajna
Tehnika funkcija predstavlja nesavladivu prepreku, u bilo kom obli-
ku, registraciji industrijskog dizajna. Tako, ako je spoljanji izgled proizvoda
iskljuivo odreen tehnikom funkcijom tog proizvoda, dizajn se ne moe
zatiti. Razlog je sledei: eventualnom registracijom takvog izgleda, titularu
zatite dala bi se mogunost da jedino on sme da proizvodi tu vrstu proi-
zvoda, odnosno dobio bi zatitu proizvoda kao takvog, a ne samo njegovog
oblika.368
Primeri predmeta iji je oblik diktiran tehnikom funkcijom predme-
ta: kai, cipela, crep, graevinski blok, seivo, ilet, raf, pertle za cipele, ra-
zglednice, fotografske reprodukcije umetnikih dela, geografske, auto, nautike
366 Kako je to video Varga, S.: U uslovima oligopola, cenovna konkurencija je ogranie-
nog dometa, ak je i nepoeljna, pa ak i riskantna, jer moe dovesti do rata cenama i
unitenja trinih subjekata. Zbog toga oligopolisti pribegavaju drugim, necenovnim
oblicima konkurencije, a jedan od njih je diferencijacija proizvoda, odnosno razlikova-
nje proizvoda iste vrste po osnovu dizajna, tj. spoljnog izgleda i oblikovanja. (Varga, S.:
Pravo industrijske svojine, Novi Sad 2007, str. 153)
367 Reima Blagote arkovia, u predgovoru knjige Manigodi, M.: Industrijski dizajn,
zatita modela i uzoraka u zemlji i u inostranstvu, Beograd 1988: Sada imamo takvu
situaciju da nam se iz godine u godinu poveava procenat robe vraene iz uvoza zbog
neodgovarajueg kvaliteta. Ukupna vrednost robe vraena 1987. godine iznosila je 30,6
miliona dolara, a vraena je iz 49 zemalja. Jo je rasprostranjenija bonifkacija (snia-
vanje) cena, da nam partneri ne bi vraali robu zbog loeg kvaliteta od ugovorenog i
zbog nezadovoljavajuih drugih faktora konkurentnosti, kao to je dizajn. Kad se te
dve stavke saberu, naa izvozna teta po osnovu kvaliteta i dizajna, moda je i vea od
vrednosti izvoza Juga u SAD, to se smatralo naim poslom stolea.
368 lan 25.1 TRIPS-a nalae zemljama lanicama Svetske trgovinske organizacije da
uskrate zatitu industrijskim dizajnom onim oblicima koji su uslovljeni tehnikom
funkcijom predmeta na koji se odnose.
i druge mape, planovi za krojenje ili izradu raznih predmeta, tehniki planovi
i skice, kalendari, sertifkati i diplome, estitke, etikete, markice itd.369
Takoe, industrijskim dizajnom ne moe da se zatiti spoljanji izgled
proizvoda koji mora da bude reprodukovan u svom tanom obliku i dimen-
zijama kako bi se omoguilo da bude mehaniki povezan sa, ili postavljen
u, oko ili uz drugi proizvod, tako da svaki proizvod moe da obavlja svoju
funkciju. Primeri: utinica i utika, klju i brava, vrat sijalice i sijalino grlo.
Zahtev da dizajn ne bude iskljuivo odreen tehnikom funkcijom
predmeta ne znai da se za zatitu ne trai njegova upotrebljivost.370 Upotre-
bljivost moemo posmatrati ambivalentno: prvo, sam dizajn mora biti takav
da se moe masovno proizvoditi, odnosno da ga mogu u neizmenjenom sta-
nju sadrati proizvodi u serijama; drugo, sam proizvod mora obavljati odre-
enu namenu.371
6. Uslovi za zatitu industrijskog dizajna
Da bi stekao mogunost zatite, industrijski dizajn mora biti nov i po-
sedovati individualno obeleje.372
6.1. Novost
Novost373 znai da isti industrijski dizajn nije postao dostupan javnosti
pre dana podnoenja prijave za priznanje tog industrijskog dizajna ili ako ne
postoji ranije podneta prijava za priznanje istog (identinog) industrijskog
369 Artikli koji sadre tampu.
370 Vaei Zakon o pravnoj zatiti industrijskog dizajna izriito ne trai primenljivost, za
razliku od Zakona o uzorcima i modelima SFRJ iz 1981. godine, koji je kao jedan od
uslova postavljao industrijsku ili zanatsku primenljivost prijavljenog uzorka ili modela.
371 Japanski zakon o dizajnu kae da se dizajn koji nije upotrebljiv za masovnu proizvod-
nju ni ne moe smatrati industrijskim dizajnom, ve samo estetska kreacija koja bi
eventualno mogla da se zatiti kao autorsko delo. (izvor: WIPO Handbook).
372 lan 3. Zakona o pravnoj zatiti industrijskog dizajna.
373 Po domaem zakonodavstvu, novost ispituje Zavod za intelektualnu svojinu po slube-
noj dunosti, to je u suprotnosti sa sistemom opozicije koji je na snazi u EU i po kome
se novost ispituje po prigovoru zainteresovanog lica, to moe biti nosilac ranije regi-
strovanog industrijskog dizajna.
USLOVI ZA ZATITU INDUSTRIJSKOG DIZAJNA 225
dizajna. Trai se da novost bude apsolutna, odnosno nova u odnosu na sve
poznate dizajne u svetu.374
Zanimljiva je formulacija Zakona o pravnoj zatiti industrijskog dizaj-
na koja kae u lanu 4. da industrijski dizajni ostaju identini ako se razli-
kuju samo u nebitnim detaljima. Razlika u nebitnim detaljima postoji ako
informisani korisnik, na prvi pogled, ne razlikuje industrijske dizajne.
Dizajn ne mora biti nov u celosti i moe se sastojati od elemenata koji
su poznati. Meutim, bitno je i neophodno da su oni iskombinovani na ta-
kav nain da se odaje utisak novog.
6.2. Individualnost
Individualnost375 podrazumeva nesumnjivu razliitost ukupnog utiska
koji industrijski dizajn ostavlja na informisanog korisnika od utiska bilo kog
drugog industrijskog dizajna. Ta razliitost u oima korisnika, koja proistie
iz individualnosti dizajna, mora postojati pre dana podnoenja prijave indu-
strijskog dizajna ili pre dana priznatog prava prvenstva drugog industrijskog
dizajna.
Pri utvrivanju novosti, a pre svega individualnosti industrijskog diza-
jna, mora se istai objektivna ogranienost sa kojom se autor susree u diza-
jniranju izgleda predmeta. Ponekad je sloboda u stvaranju oblika proizvoda
bitno ograniena namenom koju ima sam predmet, drugim reima njego-
vim tehnolokim i funkcionalnim osobinama. Tako, kiobran moemo da
dizajniramo na mnogo naina kada je re o bojama, slikama i tako dalje, ali
u pogledu oblika nemamo previe slobode jer njegova funkcija zahteva stro-
go potovanje njegovih kontura.376
374 U jednom manjem broju zemalja postoji sistem depoa, gde nacionalni zavod ne ispituje
novost prijavljenog dizajna (modela ili uzorka), ve ga samo registruje, to je bri i jef-
tiniji nain sticanja pravne zatite, ali i daleko pravno riziniji, jer je epilog saznanja o
postojanju identinog ranije registrovanog dizajna sudski spor i oekivani gubitak i za-
tite i uloenih sredstava. (Besarovi, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 133).
375 Individualnost ne bi trebalo izjednaavati sa originalnou, iako dodirne take postoje.
376 Izvor primera: Damnjanovi, K., Mari V.: Intelektualna svojina, Beograd 2009, str.
297.
6.3. Novost i individualnost sastavnog dela
Industrijski dizajn, koji je primenjen na proizvodu ili je sadran u pro-
izvodu koji ini sastavni deo sloenog proizvoda nov je i individualan, ako:
1) sastavni deo koji je ugraen u sloeni proizvod ostaje vidljiv tokom
redovne upotrebe sloenog proizvoda (redovna upotreba znai upo-
treba od strane krajnjeg korisnika, iskljuujui odravanje, servisira-
nje i popravljanje proizvoda)
2) vidljive karakteristike sastavnog dela, takoe, ispunjavaju uslove
novosti i individualnosti.
6.3.1. Dostupnost javnosti
Dostupan javnosti znai da je industrijski dizajn objavljen, izloen, kori-
en u prometu roba i usluga ili na drugi nain otkriven pre dana podnoenja
prijave industrijskog dizajna ili datuma prvenstva, ako je ono traeno. Izu-
zetak je sluaj kada u redovnim tokovima poslovanja nije postojala razumna
mogunost da poslovni krugovi specijalizovani za datu oblast (relevantna jav-
nost) saznaju za otkrivanje industrijskog dizajna.377 Industrijski dizajna nije
postao dostupan javnosti ako je otkriven licu pod uslovom uvanja tajnosti.
Jo jedan sluaj kada se ne smatra da je nastupila dostupnost javnosti
jeste ako je industrijski dizajn otkrio autor, njegov pravni sledbenik ili tree
lice na osnovu informacije dobijene od autora ili njegovog pravnog sledbeni-
ka, ili na osnovu radnje preduzete od strane jednog od njih, i to pod uslovom
da je od trenutka otkrivanja do trenutka podnoenja prijave (ili zatraenja
prava prvenstva) prolo manje od 12 meseci.
Takoe, razlog za nenastupanje dostupnosti javnosti je i zloupotreba
dizajna od strane autora ili njegovog pravnog sledbenika, ako je navodna do-
stupnost nastupila kao posledica te zloupotrebe.378
377 Praktino, to znai da izlaganje industrijskog dizajna nerelevantnoj javnosti (npr. tran-
sport novog modela automobila eleznicom do sajamske hale gde e biti izloen, ili do
poligona za ispitivanje, ili prezentacija dizajnerskog reenja kao reference u poslovnim
pregovorima sa licima iz oblasti razliite od oblasti u koju spada industrijski dizajni
itd) samo po sebi ne dovodi do automatskog gubljenja novosti industrijskog dizajna.
378 Ovakve akte autora, koji ne dovode do nastupanja instituta dostupnosti javnosti, pred-
via i Uputstvo 98/71/EC Evropskog parlamenta i Saveta ministara EU o pravnoj
zatiti dizajna, to je jedan od najvanijih dokumenata Evropske unije u vezi sa komu-
nitarnim industrijskim dizajnom.
INDUSTRIJSKI DIZAJN KOJI SE NE MOE ZATITI 227
6.3.2. Vidljivost proizvoda
Proizvod koji predstavlja telo industrijskog dizajna mora biti vidljiv
oku korisnika (potroaa) za vreme njegove uobiajene upotrebe. Tako, oblik
rezervoara za gorivo na motorciklu moe biti predmet zatite, ali ne i oblik
rezervoara za gorivo u automobilu, jer nije vidljiv prilikom korienja sloe-
nog proizvoda, u ovom sluaju automobila.379
7. Industrijski dizajn koji se ne moe zatiti
Pravna zatita ne moe se pruiti industrijskom dizajnu ako:
1) se njegovim objavljivanjem ili upotrebom kre javni poredak ili pri-
hvaena moralna naela
2) se njime povreuju autorsko pravo ili prava industrijske svojine
drugog lica
3) sadri dravni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skra-
enicu naziva neke zemlje ili meunarodne organizacije, religiozne
ili nacionalne simbole.380
Industrijski dizajn koji predstavlja ili sadri lik nekog lica, moe da se
zatiti samo uz saglasnost tog lica, a ako je u pitanju lik umrlog lica, samo uz
pristanak njegovih roditelja, branog druga i dece. U sluaju da predstavlja
ili sadri lik istorijske ili druge umrle znamenite linosti, dizajn moe biti
predmet zatite uz dozvolu nadlenog organa i pristanak njenih srodnika do
treeg stepena srodstva.
8. Tajnost dizajna i pravo prvenstva
Tajnost dizajna pre podnoenja prijave za registraciju je od presudne
vanosti. Tako, dizajn koji je predstavljen javnosti u bilo kojoj marketinkoj
formi, vie ne ispunjava uslov novosti, potreban za zatitu. Ipak, on i tada
moe biti zatien ukoliko nacionalno zakonodavstvo priznaje institucije po-
put prava prvenstva ili grace perioda (sajamsko pravo prvenstva).
379 Izvor primera: Markovi, S.: Pravo intelektualne svojine, Istono Sarajevo 2007, str. 176.
380 lan 9. Zakona o pravnoj zatiti industrijskog dizajna; re je o relativnoj smetnji koja se
moe otkloniti davanjem saglasnosti od strane nadlenog organa.
Pravo prvenstva je pravo podnosioca prijave da e u postupku ispiti-
vanja uslova za priznanje prava na industrijski dizajn njegova prijava imati
prioritet u odnosu na sve kasnije podnete prijave od strane drugih lica za isti
spoljanji izgled.
Meunarodno pravo prvenstva (jo se naziva konvencijsko pravo pr-
venstva) daje prednost prijavi podnetoj u nekoj dravi lanici Pariske unije
ili Svetske trgovinske organizacije.381 U skladu sa obavezom zemlje lanice
na pruanje tretmana najpovlaenije nacije, podnosilac prijave moe biti
lice iz bilo koje zemlje sveta ukoliko je podneta uredna prijava sa dejstvom
u zemlji lanici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije.382 Da bi se
takvoj prijavi u Srbiji pruilo pravo prvenstva, ona mora biti podneta u roku
od est meseci od dana podnoenja prijave sa dejstvom u odnosnoj zemlji.
Sajamsko pravo383 prvenstva prua mogunost podnosiocu prijave,
koji je u roku od tri meseca pre dana podnoenja prijave izlagao industrijski
dizajn na domaem sajmu ili izlobi meunarodnog karaktera, ili u nekoj od
zemalja lanica Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, da prijavom
trai pravo prvenstva od dana izlaganja tog industrijskog dizajna.384
Sajamsko pravo prvenstva se u nekim zakonodavstvima naziva grace
period. To je period najee od est meseci do godine dana od dana kada je
dizajn objavljen, otkriven ili izdat, i u kome nosilac prava moe proizvode
predmetnog dizajna prodavati, izlagati na trgovinskim sajmovima ili izlo-
bama, ili publikovati u katalogu ili brouri, pa i reklamirati, i to sve pre
podnoenja prijave za zatitu dizajna, s tim to prijavu mora podneti pre
isteka grace perioda.
Upotreba dizajna u tajnosti pre registracije moe se obezbediti ugovo-
rom o poverljivosti ili poslovnom tajnom.
381 Po lanu 25. Zakona o pravnoj zatiti industrijskog dizajna, koji odgovara lanu 4. Pa-
riske konvencije.
382 Videti Haki sporazum o meunarodnom prijavljivanju uzoraka i modela. Engl. Hague
Agreement Concerning the International Deposit of Industrial Designs.
383 TRIPS koristi termin pravo na sajamski prioritet.
384 lan 26. Zakona o pravnoj zatiti industrijskog dizajna, po kome Privredna komora
Srbije izdaje uverenja o meunarodnom karakteru sajmova i izlobi odranim u Srbiji.
DIZAJN I DIGITALNI SVET 229
9. Dizajn i digitalni svet
Kao posledica tehnologizacije sveta i sve vee digitalizacije svakodnev-
no korienih predmeta koji nas okruuju, zatita industrijskim dizajnom
se u uporednom pravu proiruje i na druge vrste dizajna, te obuhvata pro-
izvode kao to su: elektronske ikonice na radnoj povrini raunara, koje
su generisane raunarskim kodovima, zatim dirke na tastaturi, grafka na
monitorima raunara i mobilnih telefona itd.385
Savremeni dizajn esto se pravi uz pomo raunara. Kompjuterski di-
zajn otvara pitanje ko polae titulus na zatitu. Dominantan pristup reava-
nju ovakve situacije shvata raunar kao svako drugo pomono sredstvo (alat)
koje dizajner moe koristiti u radu. Osoba koja je odgovorna za upravljanje
raunarom i davanje instrukcija raunaru u vezi sa izradom dizajna jeste au-
tor dizajna i polae pravo na zatitu.
10. Subjekt prava na industrijski dizajn
Pravo na zatitu industrijskog dizajna pripada autoru ili njegovom
pravnom sledbeniku, odnosno poslodavcu. Optepoznata i prihvaena go-
tovo u svim nacionalnim zakonodavstvima odredba o formalnom i materi-
jalnom reciprocitetu iz meunarodnog privatnog prava predvia da strana
fzika i pravna lica uivaju ista prava kao i domaa fzika i pravna lica, ako
to proizilazi iz meunarodnih ugovora ili iz naela uzajamnosti. Jo jedna
standardna pravna norma odreuje da postojanje uzajamnosti dokazuje lice
koje se na uzajamnost poziva.
11. Postupak za priznanje prava na industrijski dizajn
Postupak za priznanje prava na industrijski dizajn pokree se prijavom
za priznanje prava na industrijski dizajn.386 Prijava sadri:
1) zahtev za priznanje prava na industrijski dizajn
385 Publikacija Dopadljiv izgled: uvod u industrijski dizajn za mala i srednja preduzea.
Svetska organizacija za intelektualnu svojinu. Dostupna na veb-stranici Zavoda.
386 Detaljnije vidi u Uredbi o sadrini registra prijava i registra industrijskog dizajna, sa-
drini zahteva koji se podnose u postupku za priznanje i zatitu prava na industrijski
2) opis industrijskog dizajna
3) dvodimenzionalan prikaz industrijskog dizajna.
11.1. Zahtev za priznanje prava na industrijski dizajn
Zahtev za priznanje prava na industrijski dizajn sadri sledee bitne
elemente:
1) podatke o podnosiocu prijave
2) podatke o autoru industrijskog dizajna ili izjavu autora da ne eli
da bude naveden u prijavi (autor ovo pravo izuzea moe koristiti
tokom celog roka trajanja prava na industrijski dizajn; vice versa,
autor tokom postupka zatite i celog roka trajanja prava moe povui
svoju izjavu da ne eli da mu ime bude navedeno u prijavi, registri-
ma i drugim ispravama)
3) naznaenje da li se prijava odnosi na jedan ili vie industrijskih di-
zajna (do 100 proizvoda, slika ili crtea iz iste klase meunarodne
klasifkacije industrijskih dizajna)
4) stvaran i kratak naziv dizajna (kratak i stvaran, a ne komercijalan,
naziv proizvoda, npr: medicinski jastuk, a ne medicinski jastuk
San, stolna lampa, a ne stolna lampa Svetlost, ili ara za au-
tomobilsku gumu, a ne ara za automobilsku gumu Sigurnost)387
5) pravni osnov za podnoenje prijave, ako autor nije podnosilac
prijave.
Vano je znati da se prijavom moe traiti odloeno objavljivanje prava
na industrijski dizajn koje nalae Zavodu za intelektualnu svojinu da objavi
ovo pravo tek po isteku 12 meseci od datuma donoenja reenja o priznanju
prava.
11.2. Opis industrijskog dizajna
Opis industrijskog dizajna trebalo bi da sadri kratak opis ukupnog
spoljanjeg izgleda predmeta ili njegovih delova: povrinu tela, oblik, sliku
dizajn, i podacima koji se objavljuju u slubenom glasilu nadlenog organa (Slubeni
glasnik RS, br. 43/10)
387 Izvor primera: Uputstvo o nainu sastavljanja i podnoenja prijave za priznanje prava
na dizajn. Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije.
POSTUPAK ZA PRIZNANJE PRAVA NA INDUSTRIJSKI DIZAJN 231
ili crte koji se moe preneti na taj proizvod. Takoe, opis sadri i novost
proizvoda, kao i njegovu namenu. Podaci o konstrukciji, funkciji ili funkci-
onalnim prednostima predmeta ne navode se u opisu. Spoljni oblik i njegovi
delovi opisuju se geometrijskim pojmovima. Nije dozvoljena naknadna iz-
mena prikaza industrijskog dizajna u prijavi tako da se on po obimu i sadri-
ni bitno razlikuje od onog koji je odreen ve dostavljenim opisom.388
11.3. Dvodimenzionalni prikaz industrijskog dizajna
Prikaz, koji moe biti podnet kao fotografja ili nacrt, i koji sadri samo
predmet zatite, bi trebalo da jasno prikae sve detalje industrijskog dizajna i
da ispuni sve propisane zahteve u smislu kvaliteta prikaza.
Fotografje koje se prilau moraju biti profesionalnog kvaliteta, bez
podloge, dobijene na osnovu negativa ili dijapozitiva, i moraju imati ravne
uglove. Predmet zatite mora biti prikazan na neutralnoj i jednobojnoj osno-
vi i ne sme imati senke. Ako se predmet zatite prikazuje na fotografji, ona
ne sme da bude:
1) instant fotografja
2) retuirana fotografja (tuem, mastilom ili korekturnom tenou)
3) fotografja koja nije podobna za ofset reprodukovanje
4) fotokopija.
Nacrti se podnose u originalu i moraju biti profesionalnog kvaliteta,
izvedeni uz pomo pribora za tehniko crtanje ili uz pomo raunara na
kvalitetnom, belom neprovidnom papiru. Linije moraju biti vidljive i pune.
Predmet zatite mora da bude prikazan u perspektivi (aksonometrijski), s
tim to moe sadrati senke i senenja radi isticanja reljefa. Ako se predmet
zatite prikazuje na nacrtu, on ne sme:
1) da bude tehniki crte kojim se predmet prikazuje u preseku, a na-
roito koji sadri osne linije i dimenzije
2) da sadri objanjenje ili legende na predmetu zatite ili pored njega
3) da bude nepogodan za ofset reprodukovanje.
388 Ovim se spreava nelojalna konkurencija i namera podnosioca prijave da naknadno
proiri obim priznatog prava.
Ako se jednom fotografjom ili nacrtom ne mogu prikazati sva nova
spoljna obeleja predmeta zatite, dostavlja se onoliko fotografja ili nacrta
koliko je neophodno da se prikau sve nove karakteristike predmeta zatite.
Zanimljivo je da ako se zahteva pravo na dvodimenzionalni industrij-
ski dizajn, kao prikaz moe se dostaviti dvodimenzionalni primerak (uzo-
rak) prijavljenog dizajna389, s tim to se traeni prikaz u vidu fotografje ili
nacrta mora dostaviti u roku od est meseci od dana podnoenja prijave.
Proizvodi koji su podloni kvarenju ili koji mogu biti opasni za skladitenje,
nee biti prihvaeni kao uzorci.
12. Pojedinana i viestruka prijava
Prijava moe da obuhvati jedan (pojedinana) ili vie dizajna (viestru-
ka prijava).
1) Pojedinana prijava odnosi se samo na izgled jednog proizvoda, koji
moe da bude sastavljen od jednog elementa ili od vie elemenata
povezanih meusobno neraskidivom vezom.
Primeri jednog dizajna: kostim (pantalone, sako i prsluk), fen za
kosu i njegovi dodatni delovi kao pribor, svenjak itd.
2) Viestruka prijava odnosi se na izgled vie proizvoda koji nisu me-
usobno povezani neraskidivom vezom, odnosno razliiti su jedni
u odnosu na druge, uz uslov da su svrstani u istu klasu meuna-
rodne klasifkacije za industrijski dizajn.
Primeri razliitih dizajna: divan (kau) i jedna ili vie fotelja, servis
za ruavanje, aj i kafu, svea i svenjak itd.390
Podnosilac prijave koja sadri zahtev za priznanje prava na vie dizajna
moe da podnese zahtev za razdvajanje svoje viestruke prijave na vie poje-
dinanih ili viestrukih izdvojenih prijava.391
389 Uporedno pravo, koje ne predvia sistem deponovanja prijava industrijskog dizajna,
ve ispitivanje novosti industrijskog dizajna, propisuje ovu odredbu pod uticajem za-
hteva tekstilne industrije, kojoj je omogueno dobijanje zatite uz razumne trokove
(lan 21. Zakona o pravnoj zatiti industrijskog dizajna, lan 25. TRIPS-a).
390 Izvor primera: Uputstvo o nainu sastavljanja i podnoenja prijave za priznanje prava
na dizajn.
391 U praksi, esto se deava da se podnosi viestruka prijava industrijskog dizajna koja
sadri vie predmeta zatite koji pripadaju razliitim klasama po meunarodnoj
REDOSLED ISPITIVANJA PRIJAVA 233
13. Redosled ispitivanja prijava
Prijave se uobiajeno ispituju po redosledu odreenom datumom i sa-
tom njihovog podnoenja. Prijava reava se po hitnom postupku samo u dva
sluaja:
1) u sluaju sudskog spora, pokrenutog inspekcijskog nadzora ili ca-
rinskog postupka, na zahtev suda, nadlenog organa trine inspek-
cije ili carinskog organa392
2) u sluaju da je podnet zahtev za meunarodnu registraciju indu-
strijskog dizajna.
14. Dizajn i ostala prava industrijske svojine
Ukoliko je dolo do funkcionalnog ili estetskog (inovativnog) pobolj-
anja proizvoda, za novi proizvod moe se podneti prijava za zatitu paten-
tom ili malim patentom, a u odreenim sluajevima (kada funkcija nije oi-
gledna na proizvodu) i kao poslovna tajna (know-how).
Primer mobilnog telefona: Elektronske komponente mobilnog telefona
mogu se zatiti patentom, ukoliko ispunjavaju sve propisane uslove, dok se di-
zajn istog mobilnog telefona moe registrovati kao industrijski dizajn.
Prijava za zatitu vie prava moe se podneti istovremeno. S tim u
vezi, prijava za priznanje prava na industrijski dizajn moe se do okonanja
klasifkaciji industrijskog dizajna. Vie o ovome videti u Lokarnskom aranmanu o
ustanovljenju meunarodne klasifkacije industrijskih uzoraka i modela, aneks II.
(www.wipo.int/classifcations/en/locarno/about/)
392 Davanje ovlaenja carinskim organima da zatrae hitan postupak novina je u odnosu
na prethodni zakon. Time je izvreno usklaivanje sa odredbama Glave VI Carinskog
zakona Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 73/03, 61/05, 58/05 dr. zakon, 62/06
dr. zakon i 63/06 ispr. dr. zakona) koja ureuje mere za zatitu prava intelektualne
svojine na granici. lanovima 240247. Carinskog zakona daje se ovlaenje carinskom
organu da, na zahtev nosioca prava intelektualne svojine, prekine carinjenje i zadri
robu ako postoji sumnja da se njenim uvozom, tranzitom ili izvozom povreuju prava
intelektualne svojine. Kako ovim radnjama moe biti povreen i industrijski dizajn, za
koji jo nije odlueno po prijavi za registraciju, nephodno je da postupak po toj prijavi
bude okonan po hitnom postupku, te da se odlui o priznanju zatite. Ovakva odluka
predstavlja prethodno pitanje, zbog toga to od ishoda postupa pred Zavodom zavisi
dalje postupanje carinskog organa.
postupka pretvoriti u prijavu za priznanje patenta ili malog patenta. To e
biti sluaj kada se u ispitivanju prijave ustanovi da se ona odnosi na tehniko
reenje nekog problema, a ne na izgled proizvoda.393
Strana zakonodavstva podeljena su izmeu zabrane i dozvole ovakve
kumulativne zatite. U ovim drugima, nije redak sluaj da se pojedini diza-
jni tite i autorskim pravom, poput dizajna tekstila i tkanina. U odreenim
sluajevima, dizajn pakovanja nekog proizvoda smatra se karakteristinom
osobinom proizvoda na koji se odnosi, te takav dizajn pakovanja moe biti
registrovan i kao trodimenzionalan ig. Primer: trouglasti oblik okolada
Toblerone.
Dizajnom se najbolje reguliu odnosi autora dizajna i proizvoaa, jer
se delo iskoriava industrijski, u velikim serijama, a proizvoa nije duan
da vodi rauna o moralnim pravima autora koja bi ga sputavala u proizvod-
nji i prodaji proizvoda, kada bi odnos bio regulisan po osnovu autorskog
prava.394
15. Meunarodno registrovanje industrijskog dizajna
Kako je Republika Srbija lanica Hakog sporazuma o meunarodnom
prijavljivanju modela i uzoraka, fzika lica koja su njeni dravljani ili ima-
ju prebivalite na teritoriji Srbije i pravna lica koja imaju sedite ili ozbilj-
no i stvarno industrijsko ili trgovinsko preduzee na teritoriji Srbije, mogu
da svoj industrijski dizajn zatite i u inostranstvu, tako to e preko Zavo-
da podneti prijavu za meunarodno registrovanje dizajna Meunarodnom
birou Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. Meunarodna zatita
moe se ostvariti u onim zemljama koje su lanice Hakog sporazuma. Ap-
solutni uslov jeste prethodna domaa prijava.395
393 Vezu sa ostalim granama intelektualne svojine i sam zakonodavac predvia odredbom
da industrijski dizajn zatien po Zakonu o pravnoj zatiti industrijskog dizajna uiva
zatitu i na osnovu zakona kojim se ureuje autorsko pravo od datuma kada je takav
dizajn nastao, odnosno kada je izraen u odreenoj formi.
394 Kako je to video na str. 29. Manigodi Milenko, autor prvog domaeg naslova o prav-
nim pitanjima industrijskog dizajna: Industrijski dizajn, zatita modela i uzoraka u ze-
mlji i u inostranstvu, Beograd 1988.
395 Meunarodno registrovanje industrijskog dizajna odvija se prema odredbama Hakog
sporazuma o meunarodnom prijavljivanju modela i uzoraka. Zakon o potvrivanju
enevskog akta Hakog sporazuma o meunarodnoj registraciji industrijskog dizajna,
MEUNARODNO REGISTROVANJE INDUSTRIJSKOG DIZAJNA 235
15.1. Zahtev sadri sledee bitne elemente:
1) ime i prezime podnosioca prijave, odnosno naziv frme
2) podatke o punomoniku
3) ime i prezime autora, ako eli da bude naznaen u prijavi
4) ako se radi o viestrukoj prijavi, broj predmeta zatite za koje je
zatita zatraena
5) taan naziv proizvoda (bez opisa) na koji se dizajn odnosi na en-
gleskom ili francuskom jeziku
6) kratak opis (do 100 rei) dizajna na engleskom ili francuskom je-
ziku koji se odnosi samo na one karakteristike koje se pojavljuju
na nacrtu ili fotografji, ukljuujui i boje, bez opisivanja tehnikih
karakteristika i namene proizvoda na koji se dizajn odnosi
7) zemlje u kojima se trai zatita
8) broj i datum domae prijave, odnosno registarski broj dizajna za
koji se podnosi zahtev za meunarodno prijavljivanje
9) prioritet prema lanu 4. Pariske konvencije
10) ako je dizajn bio izloen na sajmu ili izlobi meunarodnog ka-
raktera, naziv, mesto odravanja izlobe i datum prvog izlaganja
11) naznaku da se trai objava u boji
12) naznaku da li se trai odlaganje objave za period za koji se trai
odlaganje.396
15.2. Datum podnoenja meunarodne prijave
Kad se meunarodna prijava podnosi direktno Meunarodnom bi-
rou, datum podnoenja prijave je datum kada je Meunarodni biro primio
meunarodnu prijavu. Kad se meunarodna prijava podnosi preko zavoda
ugovorne strane podnosioca, datum podnoenja prijave odreuje se kako je
i propisano. Kad meunarodna prijava koju primi Meunarodni biro sadri
takvu nepravilnost koja za sobom povlai nepriznavanje datuma podnoenja
usvojenog na diplomatskoj konferenciji od 02. jula 1999. (Slubeni list SRJ, br.3/93,
dodatak).
396 Po Uputstvu za meunarodnu registraciju industrijskog dizajna, Zavoda za intelektual-
nu svojinu Republike Srbije.
meunarodne prijave, kao datum podnoenja prijave smatrae se datum
kada je Meunarodni biro primio ispravku te nepravilnosti.397
16. Sadrina prava na industrijski dizajn
Pravo na industrijski dizajn mogu polagati autor dizajna i nosilac
prava, ukoliko to nije sam autor. Autor industrijskog dizajna ima moralna
i imovinska prava. Moralno pravo jeste pravo autora da njegovo ime bude
navedeno u prijavi, spisima i ispravi o industrijskom dizajnu. Imovinsko pra-
vo jeste pravo uivanja ekonomskih koristi od iskoriavanja zatienog in-
dustrijskog dizajna. Obim prava odreen je sadrinom opisa industrijskog
dizajna koji je zasnovan na podnetom prikazu.
Praksa poznaje brojne sluajeve kada autor industrijskog dizajna nije
ujedno i nosilac prava na industrijski dizajn. U takvim situacijama, forma
ekonomske koristi koju uiva autor odreuje se ugovorom izmeu njega i
titulara prava.
Titular prava na industrijski dizajn ima iskljuivo pravo ekonomskog
korienja zatienog dizajna, to podrazumeva:398
1) industrijsku i zanatsku izradu proizvoda sa registrovanim dizajnom
2) upotrebu takvog proizvoda u privrednoj delatnosti
3) skladitenje takvog proizvoda radi njegovog stavljanja u promet
4) stavljanje u promet takvog proizvoda
5) uvoz, izvoz ili tranzit399 takvog proizvoda.
Iskljuivo pravo znai i pravo nosioca prava da ista uskrati svakom tre-
em licu.
397 lan 9. enevskog akta Hakog sporazuma o meunarodnoj registraciji industrijskog
dizajna.
398 Taksativno navoenje radnji ekonomskog iskoriavanja industrijskog dizajna rezultira
u lakem i preciznijem odreenju povreda prava.
399 Novina Zakona o pravnoj zatiti dizajna u lanu 39. u odnosu na prethodna zakon-
ska reenja. Ovim je sadrina prava znaajno proirena, a mehanizam zatite znaajno
unapreen, jer nakon uvoenja ove novine neovlaeni tranzit proizvoda sa zatienim
industrijskim dizajnom predstavlja povredu prava, a sudovi imaju ovlaenje i meha-
nizme da propisuju privremene mere i mere obezbeenja dokaza, o emu e kasnije biti
vie rei.
PRAVO RANIJE UPOTREBE 237
17. Pravo ranije upotrebe
Pravo ranije upotrebe je institut kojim se tite odreena prava savesnog
lica, koje je otpoelo korienje istog industrijskog dizajna ili je izvrilo sve
neophodne pripreme za otpoinjanje takve upotrebe, pre datuma priznatog
prava prvenstva prijave u zemlji. Savesno lice moe industrijski dizajn kori-
stiti iskljuivo u proizvodne svrhe, u svom privrednom drutvu ili radionici,
ili tuem privrednom drutvu ili radionici za sopstvene potrebe. Ovaj in-
stutut u sluaju odloenog objavljivanja, o kome smo ve govorili, prua za-
titu licu koje je na savestan nain otpoelo korienje industrijskog dizajna
u proizvodnji, ime eventualno povreuje pravo na registrovani industrijski
dizajn. Pravo ranije upotrebe ne dozvoljava savesnom licu prenos prava, osim
ako zajedno sa pravom prenosi i privredno drutvo ili radionicu, ili ogranak
u kojem je pripremljeno ili otpoelo korienje tog industrijskog dizajna.400
18. Dizajn stvoren u radnom odnosu
lanom 47. Zakona o pravnoj zatiti industrijskog dizajna zakonoda-
vac nas upuuje da se na dizajn stvoren u radnom odnosu primenjuju odred-
be zakona kojim se ureuju patenti.401
19. Trajanje zatite
Pravo na industrijski dizajn u Republici Srbiji traje 25 godina od
dana podnoenja prijave za priznanje industrijskog dizajna Zavodu za
400 Razlog postojanja ovog instituta trebalo bi traiti u situacijama kada se industrijski di-
zajn preklapa sa malim patentom ili korisnim modelom, u smislu da u predmetu prija-
ve industrijskog dizajna mogu biti skriveni neki tehniki ili fukcionalni elementi, koji
mogu promai oku ispitivaa, ako nisu oigledni na prvi pogled.
401 Videti deo o patentima stvorenim u radnom odnosu. Ovde navodimo iseak iz francu-
skog prava na dizajn: poslodavac ima pravo svojine nad materijalnim predmetima koji
su zatieni, ali ne i pravo na duhovnu tvorevinu koja pripada autoru dizajna, to znai
da poslodavac nee moi da proizvodi predmete u cilju njihove komercijalizacije niti
da ih prilagoava bez saglasnosti autora. (SchmidtSzalenjski, J. Droit de la propriete
industrielle, Paris 1996, str 155; navedeno prema Besarovi, V. Intelektualna svojina,
intelektualnu svojinu. Isti period vaenja predviaju i propisi EU. Rok tra-
janja od 25 godina sasvim je razumljiv jer u vremenu brzih tehnolokih i
estetskih promena dizajni brzo sazrevaju i postaju staromodni.
20. Ogranienje prava
Ogranienje prava znai da titular prava na industrijski dizajn ne moe
da zabrani treem licu radnje:
1) uinjene u nekomercijalne i eksperimentalne svrhe
2) umnoavanja u svrhu poduavanja ili citiranja.402
Ove radnje moraju biti u skladu sa praksom lojalne konkurencije,
mora biti navedeno odakle je dizajn preuzet i ne smeju ugroavati normalno
iskoriavanje dizajna.
Pravo na industrijski dizajn se, poput mnogih drugih, moe ograni-
iti i zarad nesmetanog obavljanja meunarodnog saobraaja. Tako, ono ne
deluje prema licu koje upotrebljava proizvode nastale na osnovu zatienog
dizajna, a koji ine deo konstrukcije ili opreme broda, vazduhoplova ili su-
vozemnog vozila ili slue iskljuivo za potrebe broda, vazduhoplova ili suvo-
zemnog vozila koje je registrovano u nekoj od zemalja lanica Pariske unije
ili Svetske trgovinske organizacije, kada se ono privremeno ili sluajno nalazi
na teritoriji Srbije.
21. Iscrpljenje prava
Iscrpljenje prava znai da titular prava na industrijski dizajn nema pra-
vo da zabrani treim licima dalje raspolaganje proizvodom koji sadri zati-
eni industrijski dizajn ili proizvodom koji je oblikovan prema zatienom
industrijskom dizajnu, kada je on kupljen u legalnim tokovima prometa.
Time se omoguuje paralelni uvoz. Paralelni uvoz je situacija kada se na tri-
tu pojavi proizvod, autentian i legalno stavljen u promet od strane nosioca
prava na industrijski dizajn, ali koji nudi njegov konkurent. S obzirom na
to da se takav proizvod nalazi na tritu bez saglasnosti nosioca prava, on
402 Ovo su tradicionalni sluajevi ogranienja prava, koje nabraja i lan 13. Uputstva 98/71/
EC Evropskog parlamenta i Saveta ministara EU o pravnoj zatiti dizajna.
PROMET PRAVA NA INDUSTRIJSKI DIZAJN 239
predstavlja konkurenciju njegovom proizvodu ili ekskluzivnom distributeru
tog proizvoda. Vano je znati da se ovde ne radi o povredi prava na industrij-
ski dizajn, ve o povredi nekog obligacionog odnosa izmeu nosioca prava i
treih lica, ili o povredi carinskih propisa, ukoliko ti proizvodi nisu u zemlju
uli legalnim trgovinskim tokovima.403
Izuzetak se javlja u sluaju postojanja legitimnog interesa nosioca pra-
va da se suprostavi daljem stavljanju u promet ovakvog proizvoda, pogotovo
ako je dolo do kvara ili druge promene svojstva proizvoda.404
22. Promet prava na industrijski dizajn
Promet prava na industrijski dizajn sutinski se ne razlikuje od pro-
meta prava na ostalim pravima industrijske svojine. Tako je i prenos prava
na registrovani industrijski dizajn rezultat ugovora o prenosu prava (licen-
ca, zaloga), statusne promene nosioca prava, odnosno podnosioca prijave ili
sudske ili administrativne odluke. I ovde je upis u registar conditio sine qua
non dejstva erga omnes ili zasnivanja zalonog prava, u sluaju ugovora o
zalozi. Pravna regulacija zaloge prava na industrijski dizajn nepotpuna je bez
propisa kojima se ureuju bezdravinska zaloga, obligacioni i svojinskoprav-
ni odnosi.
23. Prestanak prava
Pravo na industrijski dizajn prestaje:
1) ako nosilac prava propusti da plati propisanu taksu za odravanje
prava (ako je pravo predmet licence, zaloge ili nekog drugog prava u
korist treeg lica, onda e to lice biti obaveteno od strane nadlenog
organa da taksa nije plaena i da je moe platiti u roku od est mese-
ci od poetka godine za koju se uplauje taksa, i time odrati vaenje
upisanog prava)
403 Nije re o povredi prava na industrijski dizajn ve obligacionopravnog odnosa zato to
nosilac prava moe druge da sprei u preprodaji robe koja ukljuuje ili je proizvedena
prema njegovom zatienom industrijskom dizajnu jedino ugovorom, a ne na osnovu
svojinskog prava.
404 Ovim se omoguava nosiocu prava da uva svoj ugled.
2) ako se titular prava odrekne prava (pravo prestaje narednog dana
od dana predaje podneska o odricanju; u sluaju da je pravo predmet
predmet licence, zaloge ili nekog drugog prava u korist treeg lica,
titular ne moe da se odrekne svog prava bez pismene saglasnosti tog
lica)
3) na osnovu sudske ili odluke nadlenog organa (danom koji je odre-
en tom odlukom)
4) prestankom postojanja pravnog lica ili smru fzikog lica koje je
nosilac prava (pravo prestaje danom prestanka pravnog, odno-
sno smrti fzikog lica, osim ako je pravo prelo na njihove pravne
sledbenike).
24. Oglaavanje nitavim registracije
industrijskog dizajna
Zainteresovano lice ili javni tuilac mogu, za sve vreme trajanja zatite,
podneti pisani predlog Zavodu za oglaavanje nitavim registraciju industrij-
skog dizajna, ukoliko smatraju da u vreme registrovanja nisu bili ispunjeni
svi uslovi za priznanje indsutrijskog dizajna, to moraju obrazloiti u vidu
navoenja razloga zbog kojih se predlae oglaavanje nitavim, uz prilaganje
potrebnih dokaza. ak i da predlog za oglaavanje nitavim manjka, predla-
ga e imati mogunost dopune, jer e ga Zavod uputiti na to. U suprotnom,
donoe zakljuak o odbacivanju predloga, protiv koga se moe izjaviti alba.
Ako je predlog potpun, Zavod poziva protivnika predlagaa da se izjasni, to
se moe desiti i u usmenoj raspravi. U sluaju uspeha predloga, po okon-
anju spora Zavod donosi reenje o deliminom ili potpunom oglaavanju
nitavim registrovanog industrijskog dizajna, to se i objavljuje u slubenom
glasilu u roku od tri meseca od pravosnanosti odluke. Oglaavanje nita-
vim nema dejstvo na sudske odluke u vezi sa utvrivanjem povrede prava
koje su u momentu donoenja reenja bile pravosnane, kao ni na zaklju-
ene ugovore o prenosu prava, odnosno ustupanju licence (institut zabrane
retroaktivnog delovanja zakona) ako su i u meri u kojoj su ti ugovori izvre-
POVREDA PRAVA 241
ni, pod uslovom da je tuilac, odnosno nosilac prava na industrijski dizajn
savestan.405
25. Povreda prava
Povreda prava je svako neovlaeno iskoriavanje registrovanog in-
dustrijskog dizajna, neovlaeno objavljivanje predmeta prijave, kao i podra-
avanje zatienog dizajna. Pri povredi prava, registrovani dizajn moe biti
upotrebljen u celosti ili delimino. Radnje povrede sankcioniu se kao pri-
vredni prestupi, ako ih uini privredno drutvo ili odgovorno lice u takvom
drutvu, i kao prekraji, ukoliko ih izvri fziko ilce ili preduzetnik.
26. Zatita prava
Aktivnu legitimaciju za tubu zbog povrede prava na industrijski diza-
jn imaju podnosilac prijave, nosilac prava i sticalac iskljuive licence. Tuilac
ima pravo da se usprotivi ne samo oiglednim imitacijama ili tzv. ropskim
kopijama svog dizajna, ve i kreacijama nastalim potpuno nezavisnim ra-
dom drugog autora koje su identine ili bitno sline zatienom dizajnu.406
Tuba se mora podneti u roku od tri godine od dana kada je tuilac sa-
znao za povredu i uinioca, a najkasnije u roku od pet godina od dana kada
je povreda prvi put uinjena.
Tubom se moe zahtevati407:
1) utvrenje povrede prava
2) prestanak povrede prava
3) unitenje ili preinaenje predmeta kojima je izvrena povreda prava
4) unitenje ili preinaenje alata i opreme pomou kojih su proizvede-
ni predmeti kojima je izvrena povreda prava,
405 O pravu treeg savesnog lica govori lan 73. Zakona o pravnoj zatiti industrijskog di-
zajna koji predvia da pravo koje je tree savesno lice pribavilo od ranijeg podnosioca
prijave ili nosioca prava prestaje danom upisa novog nosioca prava, odnosno podnosio-
ca prijave u odgovarajui registar.
406 Prema: Markovi, M.: Zatita industrijskog dizajna, u publikaciji Izbor objavljenih
radova strunjaka Zavoda 19202000, knjiga 1, Beograd 2000, str. 268.
407 Po lanu 62. Zakona o pravnoj zatiti industrijskog dizajna.
5) naknada imovinske tete i opravdanih trokova postupka
6) naknada moralne tete za autora
8) davanje podataka o treim licima koja su uestvovala u povredi
prava (sud moe da naredi licu koje je izvrilo povredu zatienog
industrijskog dizajna ili prava iz prijave da prui informaciju o tre-
im licima koja su uestvovala u povredi zatienog industrijskog
dizajna ili prava iz prijave i o njihovim distributivnim kanalima408).
Kada je re o povredi prava iz prijave, predmetni postupak po tubi
sud e prekinuti do odluke Zavoda o priznanju industrijskog dizajna.
Na odgovornost lica koje povredi pravo na industrijski dizajn prime-
njuju se opta pravila o naknadi tete. U sluaju namerne povrede prava, tu-
ilac moe, umesto naknade imovinske tete, da zahteva naknadu u visini
trostrukog iznosa uobiajene licencne naknade koju bi primio za korienje
dizajna. Visine novanih kazni utvruju se Zakonom o posebnim ovlaenji-
ma radi efkasne zatite prava intelektualne svojine.
26.1. Privremena mera i obezbeenje dokaza
Na zahtev lica koje uini verovatnim da je njegovo pravo povreeno
ili da e biti povreeno, sud moe da odredi privremenu meru oduzimanja
ili iskljuenja iz prometa predmeta kojim se vri povreda, sredstava za proi-
zvodnju tih predmeta, odnosno meru zabrane nastavljanja zapoetih radnji
kojima se vri ili bi se mogla izvriti povreda. Privremene mere su tzv. mere
ed parte, koje se hitno preduzimaju radi otklanjanja mogunosti nastanka
neposredne ili bliske tete.
U zakonskoj regulativi, privremenu meru uobiajeno prati obezbee-
nje dokaza. Tako je i u sluaju indistrijskog dizajna, kada na zahtev lica koje
uini verovatnim da je njegov zatieni industrijski dizajn ili pravo iz prijave
povreeno, odnosno da moe doi do povrede, ili da postoji opasnost od na-
stanka neotklonjive tete i da postoji opravdana sumnja da e dokazi o tome
biti uniteni ili da e ih kasnije biti nemogue pribaviti, sud moe da pristu-
pi obezbeenju dokaza bez prethodnog obavetavanja ili sasluanja lica od
koga se dokazi prikupljaju. Radnje obezbeenja dokaza su pregled prostorija,
408 Prema lanu 70. Zakona o pravnoj zatiti industrijskog dizajna.
ZATITA PRAVA 243
vozila, knjiga, dokumenata, zaplena predmeta, ispitivanje svedoka i vetaka.
Kako prethodno obavetenje lica od koga se dokazi prikupljaju nije potreb-
no, sudsko reenje o odreivanju obezbeenja dokaza uruuje se u trenutku
prikupljanja dokaza, a odsutnom licu, kada to bude mogue.409 Rok za tu-
bu zbog povrede prava iznosi tri godine od dana kada je tuilac saznao za
povredu i uinioca, a najdalje pet godina od dana kada je povreda prvi put
uinjena.
26.2. Osporavanje prava na industrijski dizajn
i spor za priznanje autorstva
Aktivna legitimacija za tube za osporavanje prava na industrijski di-
zajn i priznanje autorstva pripadaju autoru industrijskog dizajna ili njego-
vom pravnom sledbeniku, odnosno licu koje sebe smatra autorom. Prva se
moe podneti do isteka roka vaenja industrijskog dizajna, druga nije vre-
menski ograniena. Prvom se zahteva od suda da utvrdi da je tuilac nosilac
prava, drugom da je tuilac autor dizajna.
Neovlaeno korienje tueg dizajna kao krivino delo protiv intelek-
tualne svojine predvieno je lanom 202. Krivinog zakonika.410 Krivino
delo ima dva oblika: osnovni i posebni.
Osnovni oblik krivinog dela postoji kada neko na svom proizvodu u
prometu neovlaeno upotrebi, u celini ili delimino, tui prijavljeni, od-
nosno zatieni dizajn proizvoda. Zatitni objekt jeste pravo na dizajn kao
subjektivno i iskljuivo pravo na spoljanji izgled proizvoda. Objekt radnje
je dizajn, koji je tu i prijavljen. Radnja izvrenja je neovlaena upotreba u
prometu tueg zatienog dizajna. Pod neovlaenom upotrebom u prometu
podrazumeva se industrijska i zanatska izrada proizvoda za trite, na osno-
vu primene zatienog dizajna, upotreba takvog proizvoda u privrednoj de-
latnosti, skladitenje takvog proizvoda radi njegovog stavljanja u promet, po-
nuda takvog proizvoda radi stavljanja u promet, stavljanje u promet takvog
proizvoda i uvoz i izvoz takvog proizvoda. Posledica krivinog dela sastoji
se u povredi imovinskih prava nosioca dizajna, tj. u povredi prava na eko-
409 lan 67. Zakona o pravnoj zatiti industrijskog dizajna.
410 Krivini zakonik Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 85/05).
nomsko iskoriavanje zatienog dizajna. Izvrilac krivinog dela moe biti
svako lice. Krivica podrazumeva umiljaj, koji, pored drugih bitnih obeleja
bia krivinog dela, obuhvata i svest o tome da se radnja izvrenja preduzima
neovlaeno u odnosu na tu dizajn proizvoda. Za ovaj osnovni oblik krivi-
nog dela propisane su novana kazna i kazna zatvora do tri godine, alterna-
tivno. Proizvodi sa tuim dizajnom se oduzimaju.
Posebni oblik krivinog dela postoji kada neko neovlaeno objavi ili
na drugi nain uini dostupnim javnosti predmet prijave tueg dizajna pre
nego to je objavljen na nain predvien zakonom. Radnja izvrenja moe se
ostvariti na dva naina: ili tako to se neovlaeno objavi, odnosno prvi put
saopti predmet prijave tueg dizajna ili tako to se predmet prijave tueg
dizajna na drugi nain uini dostupan javnosti, npr. njegovim izlaganjem ili
korienjem u prometu robe i usluga. Radnja krivinog dela preduzima se
bez dozvole podnosioca prijave za priznanje prava na dizajn, i to pre nego
to je predmet prijave dizajna objavljen na nain utvren zakonom. Uinilac,
takoe, moe biti svako lice. Kao i kod osnovnog oblika, za krivicu je neop-
hodan umiljaj. Za ovaj poseban oblik krivinog dela propisane su novana
kazna i kazna zatvora do jedne godine, alternativno.
27. Komunitarni dizajn
Evropska unija regulativu komunitarnog dizajna postie sa dva doku-
menta: Direktivom o pravnoj zatiti dizajna iz 1998.411 i Pravilnikom o ko-
munitarnom dizajnu iz 2002. godine.412 Acquis communautaire dizajna jo
uvek postoji paralelno sa nacionalnom pravnom zatitom, uz nameru evrop-
skog zakonodavca da komunitarni dizajn postepeno prevlada i u budunosti
postane uniformisani oblik sticanja prava na industrijski dizajn.
Domai propisi su u najveoj meri sutinski usklaeni sa meunarod-
nim konvencijama i evropskim direktivama. Zanimljivo je, ipak, da Pravil-
nik o komunitarnom dizajnu poznaje i neregistrovani dizajn. To je dizajn
koji je uinjen dostupnim javnosti na nain da su zainteresovani krugovi lica
mogli da se upoznaju sa njegovim izgledom, ija se novost utvruje prema
411 Engl. Directive No. 98/71/EC of the European Parliament and of the Council, of 13 Oc-
tober 1998 on the Legal Protection of Designs
412 Commission Regulation (EC) No 2245/2002 of 21 October 2002 implementing Co-
uncil Regulation (EC) No 6/2002 on Community designs
LOKARNSKI ARANMAN O USTANOVLJENJU MEUNARODNE KLASIFIKACIJE... 245
trenutku koji neposredno prethodi prvom pojavljivanju, a zatita traje tri
godine. Neregistrovani dizajn uiva uu zatitu, pa se tako identini dizajn,
nastao radom nezavisnog dizajnera, ne smatra delom kopiranja. Krajnja in-
stanca u postupku zatite komunitarnog dizajna je Sud pravde EU.413
28. Lokarnski aranman o ustanovljenju meunarodne
klasifkacije za industrijske uzorke i modele414
Lista klasa:
1. Prehrambeni proizvodi
2. Odevni predmeti i galanterija
3. Predmeti za putovanje, koferi, suncobrani i line stvari koje nisu na
drugom mestu navedene
4. etkarski proizvodi
5. Tekstilna roba, vetaki i prirodni ploasti materijali
6. Nametaj
7. Roba za domainstvo koja nije navedena na drugom mestu
8. Alati i metalna roba
9. Pakovanja i kontejneri za transport i manipulisanje robom
10. asovnici i satovi i drugi merni instrumenti, instrumenti za signa-
lizaciju i proveru
11. Predmeti za ukraavanje
12. Sredstva za transport ili podizanje
13. Oprema za proizvodnju, distribuciju ili transformaciju elektrine
energije
14. Oprema za snimanje, komunikaciju ili prikupljanje informacija
15. Maine koje nisu na drugom mestu navedene
16. Fotografski, optiki i bioskopski aparati
413 Vrhovni sud Evropske unije, sa seditem u Luksemburgu. Engl. Court of Justice of the
European Union. O radu suda videti: www.curia.europa.eu
414 Arrangement de Locarno instituant une classifcation internationale pour les dessins et
modeles industriels. Srbija je lanica Aranmana od 1973. godine. (Slubeni list SFRJ
Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 51/74)
17. Muziki instrumenti
18. Kancelarijska i oprema za tampanje
19. Kancelarijska i oprema za pisanje, umetniki i nastavni materijali
20. Oprema za prodaju i reklamiranje, znaci
21. Igre, igrake, atori i sportska oprema
22. Oruje, pirotehnika roba, oprema za lov i ribolov i unitavanje
gamadi
23. Oprema za distribuciju tenosti, sanitarija, grejanja, oprema za ven-
tilaciju i klima-ureaji, vrsta goriva
24. Medicinska i laboratorijska oprema
25. Graevinski i konstrukcioni elementi
26. Aparati za osvetljavanje
27. Duvan i oprema za puenje
28. Farmaceutski i kozmetiki proizvodi, elementi i aparati za kupatila
29. Ureaji i oprema za zatitu od vatre, za prevenciju nesrea i za
spasavanje
30. Artikli za negu i brigu o ivotinjama
31. Maine i alati za pripremu hrane i pia koji nisu na drugom mestu
navedeni
32. Grafki simboli i logotipovi, povrne are, ukrasi
29. Sudska praksa
Sluaj 1:
Da bi se telo moglo zatititi, ono mora biti novo u smislu Zakona, a da
bi bilo novo mora se od poznatih i zatienih modela bitno razlikovati po
spoljnim obelejima, od kojih i zavisi njegova funkcionalnost. (Vii privred-
ni sud Srbije, P. 1453/ 92)
Sluaj 2:
Zatita modela moe se dati za spoljni izgled samog tela ako se po svo-
jim spoljnim obelejima bitno razlikuje od onih oblika tela koja su poznata,
pri emu je bez uticaja okolnost da li je to telo manje teine od drugih upo-
trebljavanih tela istog oblika. (VPS-U. 6/70)
NAJBOLJI YU DIZAJNI 247
Sluaj 3:
Zatita prava zatienog i registrovanog modela moe se ostvariti pu-
tem tube jedino pod uslovom ako su za to ispunjeni opti uslovi za ostva-
rivanje prava, u koje spadaju naroito ouvanje prava na zatitu plaanjem
propisane takse. Ako vlasnik zatienog modela ne plati propisanu taksu u
odreenom roku, gubi pravo na model. U tom sluaju, ne postoji pravni in-
teres za tubu za ponitaj prava na model, jer je to pravo ugaeno, pa se za
sluaj podnoenja tube ova ima odbaciti zbog nedostatka pravnog interesa,
a ne presudom odbijati tubeni zahtev. (Vrhovni privredni sud Sl. 1448/70 i
Vii privredni sud u Beogradu, P. 4129/69)
Sluaj 4:
Ne smatra se da je model nov, ako je lice koje trai zatitu tog modela
ve ranije izlagalo ili prikazivalo model. (Vrhovni privredni sud, Sl. 1065/68)
Sluaj 5:
Sutina zatite modela kao tela sastoji se u njegovom vizuelnom uin-
ku, koji daje njegov dimenzionalni oblik i koje se u poslovnom prometu sma-
tra za originalno i tako znaajno svojstvo od koga zavisi bolji poslovni uspeh.
Prema tome, kod modela nije bitno njegovo tehnoloko svojstvo, ve su bitni
samo njegov oblik i estetski izgled. (Vrhovni privredni sud Sl. 1762/68)
Sluaj 6:
Zatita modela odnosi se u prvom redu na funkcionalnost samog tela,
a vrsta materijala od kog je model izgraen po pravilu je od sporednog zna-
aja. (Vrhovni privredni sud, Sl. 364/66)
30. Najbolji YU dizajni
Interesantan je poduhvat Goroslava Kelera, uglednog teoretiara i kri-
tiara dizajna, koji je u zagrebakom asopisu Start 1987. godine objavio an-
tologiju: Dvaeset pet najboljih u YU dizajnu. On nije rangirao dizajnere, ve
njihova dela, dobro oblikovane industrijske proizvode. Zavreuje da ta lista
ostane zabeleena i u ovoj knjizi. Na prvom mestu Kelerove antologije ju-
goslovenskog dizajna slavljena je i nesporna Stolica REX, iji je autor prof.
Niko Kralj, a proizvoa Stol iz Kamnika. Dalje slede: 2. Vizuelna identifka-
cija Ljubljanske banke (Peter Skalar), 3. Telefonski aparat TEA 80 (Davorin
Savnik), 4. Skije Elan (dizajnerski tim proizvoaa), 5. Vanbrodski motori
TOMOS (dizajnerski tim proizvoaa), 6. Automobil YUGO (dizajnerski tim
proizvoaa), 7. Depni elektronski raunar DB 801 (Davorin Savnik, Digi-
tron), 8. Elektronska vaga Skala (Vladimir Roboti, Digitron), 9. Fotelja-kre-
vet Neptun (Institut Meblo), 10. Uredski stolovi MODRES (Marjan i Mladen
Orei, Jadran), 11. Sistem kioska K-67 (Saa Janez Mehtig), 12. Serija fotelja
GONDOLA-POIVALNICI (Oskar Kogoj, Meblo), 13. Asortiman deserta
SLATKI DOIVLJAJ (dizajnerski tim Kraa), 14. Asortiman vonih sokova
Fruktal (SM Delo), 15. Odevni perdmeti Mura (dizajnerski tim proizvoaa),
16. Skijake cipele Alpina (dizajnerski tim proizvoaa), 17. Lovaki borbeni
avioni Orao i Galeb, 18. Asortiman staklenih aa (Franc Pape, staklaran-
Hrastink), 19. Kuni aparati bele tehnike Gorenje, 20. Programirane tokar-
licestrugovi Prvomajska (Jasna Miheli i Institut Prvomajska), 21. Asor-
timan nametaja za kupatilo KOLPA SAN (dizajnerski tim Novolesa), 22.
Brodogradnja (naa celokupna brodogradnja, po Keleru, ima visok kvalitet
oblikovanja), 23. Kompjuter Triglav (Dizajn studio MAX Iskra), 24. Kona
galanterija Toko (dizajnerski tim proizvoaa) i 25. Igrake CICIBAN (Oskar
Kogoj).
Preuzeto iz Manigodi, M.: Industrijski dizajn, zatita modela i uzoraka
u zemlji i u inostranstvu, Beograd 1988, str. 7.
PRIMERI PRIJAVA DIZAJNA 249
31. Primeri prijava dizajna
Primer slika trodimenzionalnog dizajna.
Primer slike dvodimenzionalnog dizajna
DEO V
Oznake geografskog porekla
Niko pri zdravoj pameti nee da kupi italijanski viski,
a kad smo ve kod toga, ni kotsko maslinovo ulje.415
415 Olins, V.: O brendu, Tames&Hudson, UK 2004, str. 136
258 OZNAKE GEOGRAFSKOG POREKLA
1. Pojam oznaka geografskog porekla
inei jednu od najinteresantnijih grana intelektualne svojine, ozna-
ke geografskog porekla predstavljaju znake razlikovanja koji upuuju na po-
druje sa koga potie proizvod. One daju do znanja potroau da, dolazei
iz specifnog geografskog podruja, proizvod ima posebna svojstva, ime ih
korisnik jasno i brzo diferencira od svih ostalih istih ili slinih proizvoda na
tritu.
Oznake geografskog porekla ukazuju na direktnu vezu izmeu kvali-
teta proizvoda i karakteristika podruja proizvodnje. Upravo karakteristike
podruja neposredno uslovljavaju da proizvod poseduje takva obeleja da
moe biti obeleen oznakom geografskog porekla. Drugim reima, takav
proizvod crpi svoju prepoznatljivost (visoki stepen tipinosti i reputacije) iz
posebnih prirodnih i/ili ljudskih determinanti (osobina) odreenog podru-
ja. Za kotski viski kae se da svoje posebne osobine duguje prirodnim oso-
binama lokalne vode i tla i nasleenoj genijalnosti onih koji ga destiluju. Bez
obzira koliko na to pametni bili, proizvoai japanskog viskija Santori (Sun-
tory) ne mogu da naprave viski kao to ga prave u kotskoj.416
Primeri oznaka geografskog porekla: Bordo za vino proizvedeno u
regiji Bordo u Francuskoj, Havana za duvan uzgajan u regionu Havane na
Kubi, Tekila za alkoholno pie proizvedeno u posebnim oblastima Meksika u
kojima raste biljka agava, primarna sirovina za spravljanje ovog pia, Toska-
na za maslinovo ulje proizvedeno u ogranienim oblastima Italije, Rokfor
za sireve proizvedene u istoimenom regionu u Francuskoj, Konjak za vrstu
rakije koja se pravi u okolini grada Konjaka u Francuskoj, Parmezan za tvr-
di sir koji se proizvodi u italijanskom gradu Parmi i okolini.
Na zakonodavac nije pruio defniciju oznaka geografskog porekla417
ve je dao odreenje potkategorija oznaka geografskog porekla, a to su:
1) ime porekla
2) geografska oznaka.
416 Isto, str. 135.
417 Po lanu 22. Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine: Geo-
grafske oznake su oznake koje identifkuju odreenu robu kao robu poreklom sa terito-
rije lanice, ili regiona ili lokaliteta sa te teritorije, gde se dati kvalitet, renome ili druge
karakteristike robe sutinski mogu pripisati njenom geografskom poreklu.
POJAM OZNAKA GEOGRAFSKOG POREKLA 259
1.1. Ime porekla
Ime porekla418 oznaava geografski naziv zemlje, regiona ili lokalite-
ta, kojim se oznaava proizvod koji odatle potie, a iji su kvalitet i posebna
svojstva iskljuivo ili bitno uslovljeni geografskom sredinom, ukljuujui i
prirodne i ljudske faktore i ija se proizvodnja, prerada i priprema potpuno
odvijaju na odreenom ogranienom podruju.419 Uslovi proizvodnje, prera-
de i pripreme proizvoda su u sluaju imena porekla postavljeni kumulativno.
Bitno obeleje imena porekla je da se uvek radi o geografskom nazivu ze-
mlje, regiona ili lokaliteta.
Primeri domaih zatienih imena porekla: govea uika pruta,
sremski kulen, rtanjski aj, homoljski oviji sir, kladovski kavijar, valjevski du-
van varci, svrljiki kakavalj, futoki svei i kiseli kupus, homoljski med, arilj-
ska malina, svrljiki belmu.
1.2. Geografska oznaka
Geografska oznaka420 je oznaka koja defnie odreeni proizvod kao
proizvod poreklom sa teritorije odreene zemlje, regiona ili lokaliteta sa te
teritorije, gde se odreeni kvalitet, reputacija ili druge karakteristike proi-
zvoda sutinski mogu pripisati njegovom geografskom poreklu i ija se proi-
zvodnja i/ili, prerada i/ili priprema odvijaju na odreenom ogranienom po-
druju.421 Za razliku od imena porekla, za priznanje geografske oznake trai
se ispunjenje makar jednog od uslova.
Primeri domaih zatienih geografskih oznaka: Vrako ampion
vino, Voda Vrnjci, Apatinsko jelen pivo, Bujanovaka mineralna voda Aqua
Heba, Mineralna voda Duboka, Knjaz Milo Bukovaka Banja.
Za razliku od imena porekla koje se uvek sastoji iskljuivo od geograf-
skog naziva, geografska oznaka moe da bude i oznaka koja nije geografski
naziv, ali koja upuuje na odreenu zemlju, region ili lokalitet (npr. Apatin-
sko jelen pivo).
Odreenje imena porekla i geografske oznake naeg zakonodavca pot-
puno se podudara sa formulacijama Uredbe Saveta EU 510/2006 o zatiti
418 engl. Appelation of origin; franc. Appelation dorigine
419 lan 3. Zakona o oznakama geografskog porekla (Slubeni glasnik RS, br. 18/2010).
420 Engl. Geographical indication
421 lan 4. Zakona o oznakama geografskog porekla
geografske oznake i imena porekla poljoprivrednih i prehrambenih proizvo-
da422, to je, izmeu ostalog, i rezultat procesa harmonizacije zakonodavstva
Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije.
2. Elementi oznaka geografskog porekla
Fundamentalnost oznake geografskog porekla poiva na kvalitetnoj
interakciji pripadajuih elemenata koji zajedno daju proizvodu jedinstvene
osobine. Ovi elementi razlikuju se od sredine do sredine, bivaju nazivani ili
interpretirani drugaije s obzirom na istorijske i socio-kulturoloke dimenzi-
je pojedinih podruja, ali da bi jedan proizvod mogao biti obeleen oznakom
geografskog porekla, ti elementi moraju biti prisutni i meusobno uslovljeni.
I pored terminolokih, katkad i semantikih razlika, to raa razne
nedoumice pri pokuaju tanog prevoda odreenih pojmova sa jednog na
drugi jezik, te jo uvek prisutne neujednaenosti tretiranja ove grane indu-
strijske svojine na internacionalnom nivou, uporedna praksa, ipak, zahteva
stepenovanu korelaciju sledeih bitnih elemenata:
1) geografsko podruje (fzika geografja)
2) ljudski faktor (kulturna geografja)
3) posebnost proizvoda
4) veza proizvoda i podruja porekla
5) distinktivnost proizvoda.
2.1. Geografsko podruje
Prvi i osnovni uslov da bi proizvod mogao da nosi oznaku geografskog
porekla jeste njegovo poticanje iz odreenog geografskog podruja423. To
podruje, koje moe biti zemlja424, region ili lokalitet, mora biti specifno.
Specifnost podruja mora poivati na objektivno datim (postojeim) pri-
rodnim (fzikim) karakteristikama, kao to su:
422 Engl. Council Regulation (EC) No 510/2006 on the protection of geographical indi-
cations and designations of origin for agricultural products and foodstufs.
423 Termin geografsko podruje shvatiti kao generini pojam za sve oblike geografskih
celina.
424 Cejlon (ri Lanka) za aj, Kuba za duvan.
ELEMENTI OZNAKA GEOGRAFSKOG POREKLA 261
1) klima (temperature, broj sunanih dana, koliina padavina, rue
vetrova itd.)
2) zemljite (vrsta tla, salinitet, hemijski sastav itd.)
3) vazduh (vlanost, maglovitost, nivo zagaenosti itd.)
4) topografja (izgled terena, sastav terena, izloenost terena, nadmor-
ska visina, udaljenost od naseljenih mesta itd.)
5) vode (prisutnost povrinskih tokova, snaga proticanja, istoa, kva-
litet, dubina podzemnih voda itd).
Francuska praksa, inae vodea u svetu po pitanju oznaka geografskog
porekla, koristi zanimljiv termin: Terroir. Terroir je ogranieno geografsko
podruje defnisano ljudskom zajednicom, koja je tokom vremena izgradila
niz specifnih osobina, znanja, vetina, na osnovu sistema interakcije izme-
u fzikih i biolokih svojstava ivotne sredine i ljudskih faktora, to daje
originalne i specifne lokalne proizvode, lako prepoznatljive i sa svetskom
reputacijom. 425
2.2. Ljudski faktor
Specifnost podruja proistie i iz tipine (nasleene)426 proizvodne
kulture koja je nastajala dui vremenski period, a kao rezultat oveka da na
odabrani nain koristi prirodne uslove toga podruja, kao to su:
1) odabir biljaka i ivotinja (autohtonost vrsta, ukrtanje)
425 Decenijama, vodi se polemika o tome koji inioci su najbitniji za kvalitet groa, od-
nosno vina. Predstavnici evropskog vinogradarstva, odnosno starog vinskog sveta,
stalno istiu lokaciju na kojoj se gaji loza kao presudnu za klasifkaciju vina po kvalite-
tu, pozivajui se na dvomilenijumsko iskustvo i vraajui se u doba Rimljana. Najjae
dokaze i objanjenje teroara povlae iz Francuskog zavoda za zatitu geografskog po-
rekla, iza kojeg stoji vievekovna tradicija i iskustvo spajanja sorti loze sa podnebljem.
Kritiari iz Novog sveta esto opisuju teroar (terroir) kao nauno nedokazan i u slubi
samog sebe. Za njih, on je samo sredstvo zahvaljujui kojem neki proizvoai iz Sta-
rog sveta uspevaju da postave neke norme, ekskluzivne franize i steknu ekonomski
primat. Zbog toga i ne iznenauje aktuelnost debate o korelaciji teroar vs. klimatski
uslovi, kao i specifnim karakteristikama vina izmeu proizvoaa takozvanog Sta-
rog (Evropa) i Novog vinskog sveta (SAD, Australija, Juna Afrika, Latinska Amerika).
(izvor tekstova o vinarstvu i vinogradarstvu: http://winestyle.rs/2010/broj21/)
426 Zadatost prirodnih osobina podruja i drutvenih inilaca per se oduzimaju oznakama
geografskog porekla karakter intelektualnog stvaralatva.
2) nain obraivanja ili gajenja (fertilizacija, unapreenje zemljita,
gustina zasada, irigacija, veliina zasada, zatita od bolesti, ishrana
ivotinja, dranje ivotinja)
3) nain etve ili berbe (vreme, metode, sortiranje)
4) nain proizvodnje (suenje, fermentacija, kuvanje).
Ljudski faktor obuhvata i znanje i vetine pravljenja i proizvodnje odre-
enih proizvoda ili pruanja odreenih usluga, kao to su: tradicija, majstor-
stvo, umenost zanatlija, znanje koje se prenosi sa generacije na generaciju,
poznavanje specifne tehnike, primena posebne tehnologije, dobro uvana
tajna, talenat proizvoaa, rigoroznost vebanja i osposobljavanja strunjaka,
druga znanja duboko ukorenjena u odreeno podruje.
Proizvodi iji je poseban kvalitet rezultat ljudskog faktora (know-
-how): vajcarski sat, pirotski ilim, persijski tepih, eki kristal, paka ipka.
U najveem broju sluajeva, proizvod sa oznakom geografskog porekla
delo je kombinacije prirodnih i ljudskih inilaca.
2.3. Posebnost proizvoda
Traena posebnost i kvalitet moraju postojati objektivno, a ticati se
ukusa, boje i mirisa (tzv. organoleptike karakteristike), arome, sastava, tek-
sture, veliine, oblika, naina proizvodnje, kako svih korienih sirovina,
tako i zavrnog proizvoda. Odmah valja napomenuti da ispunjavanje higi-
jenskih standarda ne igra nikakvu ulogu u dosezanju posebnosti i kvaliteta,
jer takvi standardi vae za sve proizvode.
2.4. Veza proizvoda i podruja porekla
Ovaj elemenat je sutinski. Nesumnjivo mora postojati injenina427
(kvalitetna) veza izmeu proizvoda i karakteristika podruja porekla, u smi-
slu da prirodni uslovi i/ili ljudski faktor iskljuivo ili bitno uslovljavaju po-
sebne osobine proizvoda. Korelacija se izvodi iz injenice da se priprema i/ili
prerada i/ili proizvodnja odvijaju na tano odreenom ogranienom podru-
ju. Ovaj uslov podrazumeva da drugaiji prirodni uslovi ili ljudski faktor ne
mogu biti odgovorni za stvaranje istog proizvoda.
427 injenica je stanje koje dokazano, objektivno postoji, ono to je nezavisno od bilo kog
miljenja, suprotno pretpostavci.
RAZLIKA IZMEU IMENA POREKLA I GEOGRAFSKE OZNAKE 263
Primer: plavi sir Rokfor (Roquefort) pravi se od posebne sorte ovaca i
sazreva u prirodnim peinama nedaleko od grada Roquefort-sur-Soulzon u
francuskoj regiji Aveyron, gde ga obloe spore gljive Penicilium roqueforti iz
familije Trichocomaceae, koja raste u tim peinama.
2.5. Distinktivnost proizvoda
Da bi mogao biti obeleen oznakom geografskog porekla, proizvod
mora zadovoljiti i za industrijsku svojinu neizbean uslov: da bude distinkti-
van. Distinktivnost proizvoda direktna je posledica njegove posebnosti, koja
mu dodeljuje takvu reputaciju da ga ini razliitim od svih ostalih proizvoda
iz iste klase (familije). U smislu ove grane prava, reputacija je pozitivno mi-
ljenje koje o odreenom proizvodu imaju relevantne ekspertne grupe koje
ine proizvoai, trgovci, potroai. Vano je istai da karakteristike koje
proizvodu daju posebnost i razliitost moraju biti konstantne u vremenu.
3. Razlika izmeu imena porekla i geografske oznake
Ime porekla via je kategorija od geografske oznake. Zakonodavac i
praksa postavljaju stroije uslove za ustanovljenje imena porekla u odnosu
na geografsku oznaku. Ime porekla se, u odreenim sluajevima, moe sa-
stojati i iz naziva koji nisu administrativno geografski nazivi zemlje, regiona
ili lokaliteta, dok geografske oznake mogu iskljuivo biti nazivi geografskih
podruja.
Oznaka geografskog porekla koja, iz odreenog materijalnog ili for-
malnog uslova, nije mogla biti registrovana kao ime porekla, moe biti usta-
novljena kao nie pravo, odnosno geografska oznaka. Drugim reima, sva
imena porekla su geografske oznake, ali nisu sve geografske oznake imena
porekla.
Za sticanje imena porekla, proizvodnja, prerada i priprema proizvoda
moraju se kumulativno i potpuno odvijati na odreenom podruju, dok pra-
vo na geografsku oznaku trai da se makar jedna od pomenutih aktivnosti
sprovodi na odnosnom podruju. Proizvod sa oznakom imena porekla vr-
hunskog je kvaliteta.428
428 Ima primera proizvoda koji nose obe oznake. Npr. penuavo vino ampanjac (franc.
Champagne) nosi geografsku oznaku jer se proizvodi u istoimenoj francuskoj regiji, i
4. Istorijski osvrt
Romansko pravo polje je najranijeg razvoja prava upotrebe oznake po-
rekla robe. Francuska pravna praksa je u prvoj polovini 19. veka donela prvi
zakon protiv zloupotrebe trgovakog imena i oznake porekla robe, ve tada
napravivi kategorijalnu razliku izmeu imena porekla i oznake porekla.
Anglosaksansko pravo je za to vreme, a to se nije mnogo promenilo ni kasni-
je, zatitu oznakama geografskog porekla pruala institutom sertifkacionog
iga. Srbija je najveim tokom svoje moderne pravne istorije propisima o ne-
lojalnoj konkurenciji obezbeivala zatitu ovoj grani industrijske svojine. Lex
specialis nastao je tek 1995. godine Zakonom o geografskim oznakama pore-
kla. Francuska pravna teorija je do dananjih dana ostala najvie uvaavana
u oblasti geografskih oznaka porekla, a francuski praktiari najcitiraniji.429
5. Pravo u subjektivnom i objektivnom smislu
Pravo zatite oznake geografskog porekla u objektivnom smislu po-
drazumeva skup pravnih normi koje reguliu uslove i sadrinu zatite koju
uivaju subjekti prava koji odreeni proizvod mogu zatititi imenom odre-
enog geografskog podruja sa koga taj proizvod potie. Pravo zatite ozna-
ke geografskog porekla u subjektivnom smislu znai skup posebnih iskljui-
vih ovlaenja titulara zatite (ovlaenog korisnika) u pogledu oznaavanja
odreenog proizvoda u smislu oznaavanja njegovog originalnog geograf-
skog porekla.
6. Uloge oznaka geografskog porekla
Sumirajui uloge oznaka geografskog porekla, koje proistiu iz naina
na koji ih ovlaeni korisnici upotrebljavaju, a potroai doivljavaju, upo-
redna praksa ih svodi na nekoliko osnovnih, i to:
1) oznaavanje porekla proizvoda
ime porekla, jer jedinstven kvalitet vue upravo iz tog regiona.
429 Videti: Auby, J. M., Plaisant, M: Le droit des appellations dorigine, Paris, 1974.
ULOGE OZNAKA GEOGRAFSKOG POREKLA 265
2) garancija kvaliteta proizvoda430
3) reklamna ili promotivna funkcija431
4) ouvanje kulturnog identiteta podruja porekla proizvoda (ouva-
nje tradicionalnog naina proizvodnje, tradicionalnog naina kon-
zumiranja proizvoda, ouvanje populacije u ruralnim podrujima)
5) socio-ekonomska dobit za proizvoae i lokalnu zajednicu.432
Primer: Tekila, meksiko pie, stekla je prepoznatljiv identitet, koji je
esto ojaan bocama oblikovanim prema nekim od karakteristika meksikih
simbola. Meutim, malo ljudi zna da je tekila zatiena kao geografska ozna-
ka porekla od 1977. godine i da se proizvodi samo u ogranienoj meksikoj
oblasti gde raste njena primarna sirovina agava, biljka slina kaktusu. Pred-
sedniki dekret kojim je tekila priznata kao geografska oznaka porekla obja-
vljen je 13. oktobra 1977. i odnosila se na etiri meksike drave (kasnije na
pet) koje su imale iskljuivo pravo da proizvode ovo pie.
Zatita tekile omoguila je njenim proizvoaima da prodaju svoje po-
rizvode irom sveta i da osiguraju da se nijedan drugi proizvod napravljen od
alternativnih sastojaka ne moe prodavati kao tekila. Danas se svake godine
proizvede i irom sveta proda vie od 190 miliona litara tekile, sa porastom od
83% za poslednjih pet godina. tavie, tekila direktno upoljava 36.000 Meksi-
kanaca, ukljuujui i poljoprivredne radnike, tehniare i druge, a posredno su
zaposleni i mnogi drugi u prevozu, distribuciji i srodnim delatnostima.
Tekila je 1978. godine ustanovila svoj meunarodni status registracijom
na osnovu Lisabonskog sporazuma kojim rukovodi WIPO. Prodaja tekile dalje
se poveavala kao posledica registracije i Sporazuma o uzajamnom priznanju
koji su 1998. godine potpisali Meksiko i EU u cilju uzajamnog potovanja ge-
ografskih oznaka porekla, jer su proizvoai mogli da garantuju kvalitet pro-
izvoda i spree da se ime koristi za proizvode od drugaijih sastojaka to bi
moglo umanjiti ugled originalnog meksikog proizvoda i prevariti potroae.
430 Oznaka geografskog porekla znai da je proizvod autentian, da se odlikuje posebnim
kvalitetom, da je zdravstveno bezbedan i da je proao sloenu proceduru priznavanja.
431 Cena proizvoda koji nosi oznaku geografskog porekla je i do 80% vea od cene standar-
dnih istovrsnih proizvoda. (engl. Premium price)
432 Od proizvoda koji su zatieni geografskim oznakama porekla, meu kojima domini-
raju vina, sirevi i estoka alkoholna pia poput konjaka i armanjaka, Francuska zara-
uje oko 20 milijardi evra godinje, dok je oko 140.000 farmi umreeno u proizvodnju
tih proizvoda.
Zatita je znaila da je proizvodnja tekile poslata iskljuivo pravo meksikih
proizvoaa, a reputacija proizvoda moe se poveati zajednikim naporom
svih proizvoaa tekile koji imaju zajedniki interes da prave proizvod poznat
u itavom svetu.433
7. Razlozi za zatitu oznaka geografskog porekla
Danas u svetu egzistira oko 10.000 proizvoda sa oznakom geografskog
porekla, od ega zemlje u razvoju daju svega 10%. Jedan od razloga neravno-
pravnog uea zemalja u razvoju lei u injenici da tamonji lokalni proi-
zvoai manjkaju u:
1) znanju dostizanja i odravanja odreenog kvaliteta proizvoda
2) organizaciji proizvodnje
3) marketinkim i trinim vetinama
4) svesti o potrebi proaktivne pravne zatite.
Oznake geografskog porekla multiciplirano pozitivno utiu na proi-
zvodnju, zaposlenost i distribuciju prihoda unutar regije iz koje potie odre-
eni proizvod sa oznakom geografskog porekla. Zaposlenost ne dozvoljava
egzodus ruralnih podruja. Diferencijacija proizvoda predstavlja odlian alat
za trino penetriranje, dok ouvanje tradicionalne proizvodnje spreava
standardizaciju svih proizvoda ili usluga. Sve vei broj zemalja u razvoju uvi-
a da njihovi proizvodi sa oznakom geografskog porekla stvaraju bogatstva
i daju dodatu vrednost u razvijenim dravama. Uporedo s tim, siromane
zemlje stiu konkurentsku prednost u sektorima koji zahtevaju intenzivnu
radnu snagu, kao to su poljoprivreda i zanatstvo. Dalje, zahtev da se proi-
zvodnja proizvoda ili usluga sa oznakom geografskog porekla mora obavljati
u tano odreenom podruju, onemoguava delokalizaciju, to znai da veli-
ke i mone kompanije ne mogu jednostavno aproprijacijom preneti tehnolo-
giju proizvodnje negde drugde.
Jedna studija pokazuje da od svih grana prava intelektualne svojine,
oznake geografskog porekla najbolje asimiliraju upravljanje bioresursima i
tradicionalnim znanjem, to je kulturoloko obeleje mnogih starosedela-
433 Izvor: Tequila Regulatory Council, navedeno prema Idris, K.: Intelektualna svojina
mono sredstvo ekonomskog razvoja, Beograd 2003, str. 151.
RAZLOZI ZA ZATITU OZNAKA GEOGRAFSKOG POREKLA 267
kih i lokalnih ekonomija.434 Ni zatita zivotne sredine nije van dosega: drvo
Argan, koje se koristi u proizvodnji marokanskog ulja Argan, spreava de-
zertifkaciju (irenje pustinje).
Proizvodnja i trite proizvoda sa oznakom geografskog porekla stva-
raju ekonomiju obima (economies of scale) u prilog malih proizvoaa. U
smislu alata za razvoj biznisa, geografske oznake porekla pokreta su stvara-
nja klastera i lokalne, ruralne integracije ne samo proizvoaa, ve i trgova-
ca, distributera, prevoznika, izvoznika. Kolektivnost (kvazi-monopol) prava
na oznakama geografskog porekla podrazumeva da proizvoai i stejkholde-
ri zajedno odreuju standarde proizvodnje, podiu zajedniku menadment
platformu, vode rauna o pitanjima kvaliteta, prave zajednike marketing
strategije i sl.435
Primer: Australijsko iskustvo sa vinom dobar je primer strateke upo-
trebe geografskih oznaka porekla za unapreenje lokalne industrije. Prepozna-
vanje Australije kao zemlje kvalitetnih vina dovelo ju je do sklapanja ugovora
o vinu sa EU. Jedna vinarska kompanija upotrebila je marketinku sliicu
kao oznaku australijskog vina kako bi pogurala izvoz svojih vina u Veliku Bri-
taniju sa 5.000 kutija u 1986. godini do milion kutija u 1994. Ona je naredne
godine proglaena za najprodavaniju vinsku marku u Ujedinjenom kraljev-
stvu, premaivi ak i francuska i kalifornijska vina.436
Dalje, imitacija proizvoda sa geografskom oznakom porekla nano-
si velike gubitke vlasnicima prava, i fnansijske i u smislu reputacije. Kon-
stantnost pokuaja tzv. slobodnog jahanja (vidi kod prava konkurencije) od
strane imitatora namee potrebu za adekvatnom pravnom zatitom. Slablje-
nju autentinosti proizvoda i moi potroaa da povezuje proizvod sa ta-
no odreenim geografskim podrujem doprinose i sami proizvoai kada
kvalitetom podreene proizvode nude pod oznakom geografskog porekla ili
434 Vidi: UNCTAD Biotrade Initiative, http://www.biotrade.org/. United Nations Confe-
rence on Trade and Development (Konferencija UN o trgovini i razvoju), www.unctad.
org
435 Opirnije vidi: Organization for an International Geographical Indications Network,
www.origin-gi.com. Takoe, Evans, G. E., Blakeney, M.: Protection of geographical in-
dications afer doha: quo vadis?, Journal of International Economic Law, http://www.
geographicindications.com/JIEL%20july2006%20GI.pdf
436 Idris, K.: Intelektualna svojina, mono sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str.
151.
pak sline proizvode bez oznake ali pod prepoznatljivim imenom plasiraju
na nova trita.
8. Obaveznost korienja
Niko nije u obavezi da koristi oznake geografskog porekla, ak i u slu-
aju da proizvodi robu ili prua usluge iste vrste u podruju koje je zatieno
ovom granom industrijske svojine. Pravo upotrebe oznaka geografskog po-
rekla apsolutno je fakultativno. Tek po sticanju statusa ovlaenog korisnika
prava na oznake geografskog porekla poinje obaveza strogog pridravanja
svih ustanovljenih, i preteno visoko postavljenih, standarda za proizvode
i/ili usluge sa geografskim poreklom.
9. Oznaka geografskog porekla i oznaka
porekla437 (made in)
Vrlo je vano oznake geografskog porekla ne poistoveivati sa, tek na-
izgled, slinom kategorijom oznakom porekla robe. Oznaka porekla robe
samo prua informaciju o tome gde je proizvod proizveden (ili pak delovi
sklopljeni), bez ikakvih indikacija o kvalitetu ili posebnim svojstvima proi-
zvoda. Stoga, oznaka porekla robe (made in proizvedeno u) nije nika-
kva garancija porekla, naina proizvodnje ili kvaliteta proizvoda na koji se
odnosi. Znakovi (esto u praksi nazivani etiketama) Made in China, Pro-
duct of the USA, Swiss Made ili Proizvedeno u Srbiji samo ukazuju na
poreklo proizvoda.
Oznaka made in poput iga pored informativnog ima i znaajna sim-
bolika svojstva, pa se moe govoriti o tri nivoa njegovog mogueg trinog
znaenja i simbolike: identitet, imid i goodwill zemlje porekla. Prepoznalji-
vost znaka podrazumeva uspostavljanje izvesnog pozitivnog stava kod po-
troaa, posredstvom prepoznatljivog proizvoda (vajcarska okolada stvara
pozitivan odnos prema vajcarskoj, francusko vino prema Francuskoj, kao
437 Engl. Indication of source; franc. Indication de provenance.
OZNAKE GEOGRAFSKOG POREKLA I ETIKETE 269
to bi frukogorska vina, vina sa peska mogla da budu dobra polazna osnova
za stvaranje pozitivnog brenda nae zemlje).438
10. Oznake geografskog porekla i etikete
S druge strane, u obeleavanju proizvoda koriste se etikete koje upu-
uju na poseban kvalitet ili osobine proizvoda, ali ne moraju automatski da
znae i geografsko poreklo439. Npr. u Francuskoj, crvena etiketa je oznaka
superiornog kvaliteta. U uporednoj praksi etiketa bio oznaka je za proi-
zvod dobijen na organski nain. Re etiketa je francuskog porekla (etiquette)
i znai mali natpis na hartiji ili drugom materijalu koji se stavlja na robu
ili ambalau robe, sa ciljem da potroaa informie o kvalitetu, ceni, nainu
upotrebe, nainu uvanja ili odravanja robe.440
11. Simbol kao oznaka porekla
Oznake geografskog porekla ne moraju se sastojati samo od rei, ve
mogu sadrati i simbole. Simbol nosi neverbalnu poruku o poreklu proizvo-
da. Primeri: Ajfelova kula za Pariz, sombrero za Meksiko, Bridge Tower (u-
veni londonski most) za London, Materhorn (vrh u Alpima) za vajcarsku,
kengur za Australiju.
438 Na uspean brend gledae se kao na kljuno nacionalno dobro. Nijedna zemlja nee
moi da ignorie nain na koji je ostatak sveta vidi. (Olins, V.: O brendu)
439 Oznake geografskog porekla nisu ni oznake posebnog svojstva u smislu lana 39. Zako-
na o trgovini. Oznake posebnog svojstva su oznake robe ili usluge kojima se one istiu
u odnosu na drugu ponudu iste vrste, a koje se zasnivaju na sprovedenom nezavisnom
testiranju.
Oznaka geografskog porekla nije ni deklaracija. Deklaracija je dokument koji sadri
podatke o nazivu i vrsti robe, sastavu i koliini, kao i druge podatke u skladu sa priro-
dom robe, a naroito podatke o proizvoau, zemlji porekla (kao zemlja porekla moe
se navesti EU), datumu proizvodnje, roku upotrebe, uvozniku, kvalitetu ili klasi, upo-
zorenje na eventualnu opasnost ili tetnost robe. Ona moe sadrati i podatke na stra-
nom jeziku, ig, bar kod (ili GTIN identifkaciju). Mora se nalaziti na robi, odnosno
njenom pakovanju (ukljuujui privezak, etiketu, alkicu, omot), ili neposredno pored
robe na mestu prodaje (npr. rinfuzna roba), istaknuta uoljivo, odnosno u katalogu koji
je besplatno dostupan potroaima na prodajnom mestu, pre kupovine. (prema lanu
40. Zakona o trgovini, o kome vie u delu o konkurenciji)
440 Prema Kukolea, S.: Organizaciono poslovni leksikon, Beograd 1996.
12. Naziv proizvoda sa oznakom geografskog porekla
Oznakom geografskog porekla prevashodno se titi poreklo proizvoda,
zbog ega ona najee nosi naziv podruja odakle potie proizvod koji je
njome obeleen. Iz tog razloga, u literaturi se govori o geografskom nazivu
proizvoda.441 Geografski naziv ini tako deo naziva proizvoda pod kojim se
on plasira na trite.
Primer: Kladovski kavijar je komercijalno ime proizvoda, i sastoji se od
geografskog naziva (kladovski) koji upuuje na geografsko poreklo, i naziv pro-
izvoda (kavijar) koji upuuje na vrstu proizvoda.442
441 to ne znai da proizvod ima dva imena.
442 Samo se s prolea u Dunavu mreste morune, mamutske ribe Sredozemnog mora. Ve-
like i po nekoliko metara, teke pola tone, katkad i vie, trome od ikre koje u sebi nose
i umorne od dugog puta koje su prele sledei iskonski zov, dolaze u toplu vodu Duna-
va da donesu ivot. Razume se, nie od erdapa 2, hidrocentrale koja je Srbiji donela
svetlo, a morunama mrak, skraujui njihov put mreenja za oko hiljadu kilometara.
Ali u prolenim danima, kad voda dostigne temperaturu od 17 stepeni, veliki mrest
poinje i uzvodno od hidrocentrale. U prostranim bazenima Stanka Birucia, ve tri
godine, ivi hiljadu moruna i isto toliko jesetri. Kad dostignu polnu zrelost, a to je jo
za oko tri godine, one e davati najluksuzniju poslasticu na svetu crni kavijar. Pre
nego to je hidrocentrala pregradila reku, kladovski crni kavijar bio je nadaleko uven.
Onda je morunama preseen put i nestalo je kavijara uzvodno od Negotina.
Zato je crni kladovski kavijar najbolji na svetu? Zato to pomenute morune plivaju dve
hiljade kilometara i nemaju grama sala. Iako u bazenima, one plivaju u autotrakama
ili akvaputevima. One to ne znaju i voda ih lae. Plivaju neumorno danju, nou, sve u
krug, a misle da idu uzvodno. Nemaju mesta da se okrenu, jer kad bi mogle, shvatile bi
da su u zatvoru.
Pre par godina, kada je izvozio kavijar za Ameriku, Biruci je, kao i mnogi drugi, do-
bijao kavijar od jesetre i morune na veoma surov nain. enke koje su ile uzvodno na
mreenje lovili su u Donjem Dunavu i uglavnom retko je koja preivela ceenje ikre iz
utrobe. Evropska unija zabranila je dobijanje kavijara na taj nain. Priznaje se samo onaj
dobijen iz akvakulture. Zato se sada, po novim uslovima, ikra uzima stimulacijom hi-
potalamusa ili operacijom. Za dvadeset kilograma ikre, koliko u proseku ima, ubijana je
cela riba od sto, dvesta kila. Poslednjih godina, one se operiu. U Iranu, morune se i po
pet puta operiu. Napravi se mali rez, izvadi ikra, a riba vrati u bazen. Cena kladovskog
kavijara, iz akvakulture, procenjuje se na 2.000 dolara po kilogramu. Ruski i iranski
(koji se izvozi u 50 tona godinje) kavijari su masni, jer oni ribe vade iz Kaspijskog i Sre-
dozemnog mora. Ribe slabo plivaju, masne su. Iako je za spravljanje kavijara potrebna
samo so, recept je najtraenija tajna. Rusi kriju recept. Ali, opet, Iranci nita nisu krili.
Kod njih je sve dravno, pa valjda zato. Kladovski kavijar pravi se po njihovom receptu.
Vidi o ovome vidi: http://brendovisrbije.com/vesti/operacija-kavijar.html
TRADICIONALNI, ISTORIJSKI I HOMONIMNI NAZIVI 271
13. Tradicionalni, istorijski i homonimni nazivi
Ukoliko ispunjavaju uslove za pravnu zatitu (o kojima e kasnije biti
vie rei), i tradicionalni, istorijski i homonimni nazivi mogu biti predmet
oznake geografskog porekla.
Tradicionalni naziv je optepoznat naziv proizvoda iz odreenog po-
druja, postavi takav dugom upotrebom u prometu, iako u sebi moe da ne
nosi geografski naziv odreene zemlje, regiona ili lokaliteta.
Primer: ljivovica kao naziv rakije od ljive koja se proizvodi u uma-
diji443, aanka kao naziv rakije od ljive sorte aanka, stvorene u aku,
ali koja se proizvodi irom Srbije444, Kastro za kubanske cigare, Feta za meki
sir iz Grke, Njeguki prut, Bermet.
Istorijski naziv (arhaini) jeste naziv koji vie nije u svakodnevnoj
upotrebi, ali jasno ukazuje na poreklo proizvoda ili usluga. Bohemia je isto-
rijska regija, koja se danas nalazi u Republici ekoj, i koja danas u celom
svetu predstavlja geografsku indikaciju proizvoda iz ove evropske zemlje,
pogotovo ekog kristala.
Homonimni nazivi su u pisanom ili izgovorenom obliku identini ili
gotovo identini nazivi dva ili vie mesta odakle potie proizvod. U slua-
ju homonimnih naziva, zatita takvih geografskih naziva priznaje se svim
zainteresovanim licima na osnovu principa pravednog i ravnopravnog tre-
tiranja proizvoaa na tritu i istinitog obavetavanja potroaa, osim u si-
tuaciji koja moe izazvati zabunu u javnosti o tanom geografskom poreklu
proizvoda ili usluge.445
14. Nepravi (ili fantastini) i pseudogeografski nazivi
Postoje i nepravi geografski nazivi proizvoda, koji sadre geografski
pojam ali ne upuuju na geografsko poreklo tako oznaenog proizvoda. Pri-
meri: Eskimko za sladoled, Mont Blanc za nalivpero, Atlantic za sapun, Mars
za okolade.
444 Miladinovi, Z.: Pravo industrijske svojine, Ni 2007, str. 275.
445 Ibid, lan 22. sporazuma TRIPS.
Pseudogeografski nazivi su oni koji oznaavaju ime proizvoda iz ne-
kog podruja, ali stvarno nemaju nikakve veze sa tim podrujem. Primeri:
frankfurtske kobasice, nazvane po mesaru Frankfurteru, a ne po gradu Fran-
kfurtu, beka nicla, ruska salata, pomfrit (na engl. french fries) itd. Fanta-
stini i pseudogeografski nazivi ne mogu biti registrovani kao oznake geo-
grafskog porekla, jer nemaju veze sa stvarnim podrujem porekla proizvoda.
15. Proizvodi i usluge sa oznakama geografskog porekla
Oznakama geografskog porekla obeleavaju se prirodni, poljoprivred-
ni, prehrambeni, industrijski (efldski elik) i proizvodi domae radinosti
(ipka iz Notingema, svila Kancheepuram iz Indije) i usluge.446
Prirodni proizvod je proizvod iji je poseban kvalitet rezultat prirod-
nog faktora, npr.: braki i venaki mermer, granit, vode (izvorska, mineral-
na, oligomineralna).
Poljoprivredni proizvodi su primarni i proizvodi prvog stepena njiho-
ve prerade nastali u poljoprivrednoj proizvodnji koja obuhvata proces pro-
izvodnje biljnih i stoarskih proizvoda, uzgoj ribe, pela, gajenje peuraka,
pueva, zaina i lekovitog bilja, stakleniku i plasteniku proizvodnju itd.447
Prehrambeni proizvod je supstanca, preraena ili delimino prerae-
na, a namenjena za ishranu ljudi ili se opravdano moe koristiti za ljudsku
upotrebu. Prehrambeni proizvod jeste i pie, guma za vakanje ili bilo koja
supstanca namenski dodata hrani tokom pripreme, obrade ili proizvodnje.448
Proizvodi domae radinosti su predmeti kod kojih preovlauje runi
rad i koji imaju estetsko obeleje izraeno narodnom umetnou. Domaom
radinou smatraju se procesi: pletenja, tkanja, kukianja tj. heklanja i neco-
vanja (izrada ipke, stolnjaka, ukrasnih detalja, odevnih predmeta i sl.), vez
raznih tekstilnih proizvoda, izrade suvenira, narodnih nonji i predmeta sa
446 Po lanu 2. Zakona o oznakama geografskog porekla, koji sadri jednu novinu u odno-
su na stari Zakon o oznakama geografskog porekla (Slubeni list SCG br. 20/06), a to su
prehrambeni proizvodi.
447 Po Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju Republike Srbije (Slubeni glasnik RS,
br. 41/09)
448 U futokom sveem i kiselom kupusu (registrovano ime porekla pod brojem 50) sadr-
ana je vekovna tradicija, jedinstveni mikroklimatski uslovi i umee ljudi koje se veko-
vima prenosi sa generacije na generaciju.
OZNAKE GEOGRAFSKOG POREKLA I IG 273
narodnim vezom, izrade proizvoda drvne domae galanterije (vretena, okla-
gije, drvena korita i sl.), kao i rune izrade predmeta od sitnih otpadaka od
koe, tekstila, klirita itd.449
Inostrana praksa pokazuje da oznake geografskog porekla mogu, pod
odreenim uslovima, nositi sledei tipovi proizvoda: ive ivotinje, mleni
proizvodi, jaja ptica, prirodni med, morski plodovi, preraevine (moda je
izraz proizvodi bolji engl. preparations) od mesa i ribe, zatim povre, bilj-
ke, korenje i gomolje koje mogu sluiti kao hrana, jestivo voe, preraevine
od voa i povra, kafa, aj, zaini, itarice, eer, grah kokoa, duvan, kauuk,
prirodna smola, pia od biljnih ekstrakata, piva i druga fermentisana pia,
vina i druga alkoholna pia, proizvodi nastali runim radom itd.450
Pariska konvencija u lanu 1, stav 3. kae: Industrijska svojina podra-
zumeva se u najirem znaenju i odnosi se ne samo na industriju i trgovinu
u pravom smislu te rei, ve i na granu poljoprivrednih i ekstraktivnih indu-
strija i na sve fabrikovane ili prirodne proizvode, na primer: vina, cerealije,
listove duvana, voe, stoku, rude, mineralne vode, piva, cvee, brana.
16. Oznake geografskog porekla i ig
Dok ig ukazuje na poreklo proizvoda u smislu proizvoaa, dotle
oznaka geografskog porekla ukazuje na poreklo proizvoda u smislu geograf-
skog podruja. Za razliku od individualnog iga, zbog svog nepotpuno is-
kljuivog karaktera, oznaka geografskog porekla moe imati vie ovlaenih
korisnika koji su u praksi omogueni da koriste istu oznaku za isti proizvod.
S tim u vezi, kada se govori o odnosu iga i oznaka geografskog porekla,
uglavnom se misli na sertifkacioni i/ili kolektivan ig.
Iz razloga dodatne zatite, lica, iji proizvod potie sa odreenog geo-
grafskog podruja i poseduje traena karakteristino-kvalitativna svojstva,
mogu se udruiti u neku od formi pravnog lica i registrovati ime geografskog
449 Bezdanski damast je geografska oznaka registrovana 2010. godine pod brojem 54. Re
je o starom zanatu tkanju na drvenim razbojima iz 19. veka koji kao jedinstven u
svetu proizvodi tekstil (svileni damast) u Bezdanu, nedaleko od Sombora.
450 Izvor: Guide du demandeur indications geografque, Institut national des appelations
dorigine, France. Nacionalni institut za oznake geografskog porekla i kvalitet u Parizu
jedan je od najveih i najrespektabilnijih zavoda u svetu za ovu granu industrijske svo-
jine. Vidi: www.inao.gouv.fr
podruja kao kolektivni ig. S obzirom na to da je oznaka geografskog po-
rekla jae pravo, na eventualno takav ig primenjivae se pravila koja vae
za oznaku geografskog porekla. U nekim zemljama, geografsko poreklo se
moe zatititi jedino sertifkacionim igom (npr. SAD).451
Primer: Bordo i ampanj mogu koristiti svi uzgajivai vina u regi-
ji Bordo i ampanj, ali jedino pravno lice Moe&andon moe nazvati svoj
ampanjac Moe&andon i zatititi igom.
U sluaju kolizije ranije registrovanog iga i nove oznake geografskog
porekla, zbog njihove identinosti ili slinosti, jae je pravo prvo steeno, od-
nosno pravo na ig nee trpeti ogranienja ako je ig prijavljen i/ili upotre-
bljavan u dobroj veri.
17. Uslovi za pravnu zatitu (pozitivni uslovi zatite)
Da bi poreklo proizvoda ili usluge bilo zatieno oznakom geografskog
porekla, neophodno je da budu zadovoljeni odreeni materijalno-pravni
(odnose se na proizvod) i formalno-pravni uslovi (odnose se na postupak).
Pozitivni uslovi zatite proizilaze iz naela specijalnosti452, koji vai
kod svih znakova razlikovanja, i oni glase ovako:
1) Proizvod sa oznakom geografskog porekla mora poticati sa ozna-
enog geografskog podruja; usluga sa oznakom geografskog po-
451 Iz razliitog pristupa shvatanju upotrebne vrednosti industrijske svojine, primetna je
znaajna razlika izmeu SAD i EU. Praksa u SAD svedoi da je tamonja zatita in-
dustrijske svojine stavljena u svrhu njene komercijalne eksploatacije globalno, te je ig
i vie nego dominantni oblik zatite svih modela komercijalnih imena (ukljuujui i
oznaka porekla), s obzirom na to da igovi pripadaju pojedincu ili korporaciji (vana
napomena: korporacija ima status fzikog lica pred zakonima SAD), koji njima mogu
kao jedini vlasnici trgovati slobodno. Stoga, SAD brane stanovite da je meunarodna
registracija oznaka geografskog porekla igom krajnje zadovoljavajua. Nasuprot tome,
Evropska unija zastupa stav da se pojedinani proizvoai ne mogu baviti prometom
oznaka geografskog porekla (to bi mogli sa igom) jer oznake pripadaju samom po-
druju odakle potiu proizvodi ili usluge, i imaju javno-pravni karakter (za razliku od
iga, koji ima privatno-pravni karakter). Takoe, po praksi u EU, nije mogue da pro-
izvoa preseli proizvodnju proizvoda sa oznakom geografskog porekla iz jednog po-
druja u drugi i da pri tom zadri naziv prvog podruja u obeleavanju proizvoda (za
razliku od iga koji prati svaku promenu domicila proizvodnje).
452 Naelo specijalnosti kod oznaka geografskog porekla ne trpi izuzetke.
NAZIVI KOJI SE NE MOGU ZATITITI OZNAKAMA GEOGRAFSKOG POREKLA 275
rekla mora biti pruana na oznaenom geografskom podruju. (ge-
ografska veza proizvoda i geografskog podruja)
2) Proizvod mora posedovati specifna kvalitativna svojstva karak-
teristina za konkretnu vrstu proizvoda sa oznaenog geografskog
podruja; usluga mora posedovati specifna kvalitativna svojstva
karakteristina za konkretnu vrstu usluge na oznaenom geograf-
skom podruju. (razliitost od istih ili slinih proizvoda koji potiu iz
drugog geografskog podruja)
3) Oznaeno geografsko podruje mora imati prepoznatljive prirod-
ne faktore, odnosno tipine prirodne uslove (npr. klimatske prilike,
salinitet zemljita, broj sunanih dana) neophodne za proizvodnju
odreenog proizvoda i/ili pruanje odreene usluge (npr. zdravstve-
ni turizam); u oznaenom geografskom podruju ljudski kapital
mora biti tako organizovan (npr. vetina ljudi ili nain proizvodnje,
tradicija) da prua posebnost u proizvodnji odreenog proizvoda
i/ili pruanju odreene usluge. (uzrona veza svojstava proizvoda i
odlika geografskog podruja)
Kvalitet proizvoda sa geografskim poreklom najee je rezultat zajed-
nitva prirodnih i ljudskih (drutvenih) inilaca.
Poseban uslov za zatitu jeste odsustvo svih tzv. negativnih uslova
zatite.
18. Nazivi koji se ne mogu zatititi
oznakama geografskog porekla
Oznakom geografskog porekla ne moe da se zatiti naziv (negativan
uslovi zatite):
1) ije je objavljivanje ili upotreba protivno javnom poretku ili prihva-
enim moralnim principima (izuzetak su geografska podruja koja
u imenu sadre ime nekog sveca ili re koja bi mogla biti provokacija
moralnim naelima takva podruja su toponimi (imena mesta), a
ne izbor nekog lica)
2) koji predstavlja ime zatiene biljne sorte ili ivotinjske vrste, uko-
liko moe da stvori zabunu kod potroaa u pogledu stvarnog po-
rekla proizvoda (ovakvi nazivi moraju ostati slobodni za upotrebu)
3) iji izgled ili sadraj moe da stvori zabunu kod potroaa u pogle-
du prirode, porekla, kvaliteta, naina proizvodnje ili drugih karak-
teristika proizvoda
4) koji je istovetan ili bitno slian ranije registrovanom igu, ukoliko, s
obzirom na reputaciju, poznatost i duinu upotrebe tog iga postoji
mogunost nastanka zabune kod potroaa u pogledu proizvoa-
kog porekla proizvoda
5) koji predstavlja taan naziv zemlje, regiona ili lokaliteta sa kog pro-
izvod potie, ali koji kod potroaa izaziva lanu predstavu da proi-
zvod potie iz druge zemlje, regiona ili lokaliteta
6) koji je usled dugotrajne upotrebe postao generian, odnosno uobi-
ajen naziv za oznaavanje odreenog proizvoda.
Primeri:
Dionski senf je tip senfa koji vodi poreklo iz francuskog grada
Diona; meutim, vremenom, on je poeo da oznaava izvestan tip
senfa koji se proizvodi na mnogim mestima; stoga je dionski senf
danas generika oznaka i odnosi se na tip proizvoda, pre nego na
mesto nastanka. Znai, ako se ime nekog mesta koristi kao oznaka
posebnog tipa proizvoda, pre nego li oznaka porekla tog proizvoda,
onda termin vie ne funkcionie kao geografska oznaka.
Kolonjska (engl. cologne, to je i naziv nemakog grada Kelna) je da-
nas generian termin za odreenu vrstu toaletne vode, bez obzira na
to da li se pravi u regiji grada Kelna ili ne. Iako sa istorijom geo-
grafskog porekla, potronja sira edar u SAD toliko je velika da je sir
edar postao uobiajen naziv, koji zbog toga ne moe biti zatien.
Specifniji naziv ovog proizvoda, kao to je West Country farmho-
use Cheddar cheese, registrovan je oznakom geografskog porekla.
Nasuprot, sir feta u EU nije proglaen za generini pojam, pa je i za-
tien oznakom geografskog porekla.
Zbog neuravnoteene pravne prakse u zemljama sveta, postoje situ-
acije kada je isti naziv u jednoj dravi prihvaen kao oznaka geo-
grafskog porekla, a u drugoj nije. Npr. ampanjac, za koga smo re-
kli da se u Francuskoj moe proizvoditi samo u regiji ampanj i uz
odreene standarde kvaliteta, u SAD ga smatraju polugenerinim
nazivom koji na teritoriji SAD mogu nositi i penuava vina koja se
proizvode van francuske regije ampanj.
POREKLO SIROVINA 277
7) koji nije zatien, ili je prestao da bude zatien u zemlji porekla, ili
koji je prestao da se koristi u toj zemlji.
19. Poreklo sirovina
Rekli smo da oznake geografskog porekla trae da se priprema, pre-
rada i proizvodnja u celosti odvijaju na odreenom ogranienom podruju,
koje predstavlja podruje porekla proizvoda i iji se naziv titi. Poreklo siro-
vina453 vano je odstupanje od toga, ime je zakonodavac proirio mogu-
nost registracije oznaka geografskog porekla i kad sirovine za proizvodnju
potiu sa podruja ireg ili razliitog od podruja prerade.454 Tako, proizvod
moe nositi oznaku geografskog porekla ako su kumulativno ispunjeni sle-
dei uslovi:
1) dokazano tradicionalno obeleje, visoka reputacija i dobra pozna-
tost proizvoda
2) ogranienost podruja proizvodnje sirovina
3) postojanje posebnih uslova za proizvodnju sirovina
4) sistem inspekcijske kontrole ispunjenosti tih posebnih uslova.
Praksa trai i bitnu slinost prirodnih uslova izmeu podruja proi-
zvodnje sirovina i podruja prerade istih. U sluaju poljoprivrednih i pre-
hrambenih proizvoda, sirovinama se smatraju samo ive ivotinje, meso i
mleko.455
Zbog velike praktine vanosti, koja sutinski menja sadraj i obim
prava na oznake geografskog porekla, objasnimo uvoenje odredbe o pore-
klu sirovina: Potreba uvoenja ove odredbe proizilazi iz injenice da u slua-
ju nekih proizvoda za koje postoji interes da budu zatieni imenom porekla,
sirovine koje slue za proizvodnju tih proizvoda potiu sa podruja koje je
iro ili razliitog od podruja prerade. U pojedinim regionima, vie ne po-
stoje autohtone rase ivotinja ije se meso, odnosno mleko koristi kao siro-
vina za proizvodnju prehrambenog proizvoda koji se eli zatititi. Imajui u
453 Nova zakonodavna odredba u odnosu na prethodni Zakon o oznakama geografskog
porekla (Slubeni list SCG, br. 20/2006)
454 lan 7. Zakona o oznakama geografskog porekla.
455 Saglasno Uredbi Saveta EU 510/06 o zatiti geografskih oznaka i oznaka porekla za po-
ljoprivredne i prehrambene proizvode.
vidu to da je u Srbiji sve vie regiona u kojima se gube autohtone rase ivo-
tinja, postoji realna opasnost da u dogledno vreme strogom primenom def-
nicije imena porekla vie ne bi bilo mogue nazive tih geografskih lokaliteta
zatititi imenom porekla, iako ta oznaka ima dokazano tradicionalno obe-
leje i izuzetnu reputaciju, a to bi nanelo ogromnu tetu naim poljoprivred-
nim potroaima. Primena ovakvih sirovina mogua je samo ako postoji si-
stem inspekcijske kontrole ispunjenosti posebnih uslova, ime se praktino
onemoguava korienje sirovina koje potiu iz regiona iji prirodni uslovi
nisu odgovarajui uslovima na datom podruju ili genetski modifkovanih
sirovina.456
456 Za Srbiju, imid autohtonog proizvoda ostao je potpuno ekonomski nevalorizovan.
Najtraginiji gubitak nije zapostavljanje pojedinih tehnologija proizvodnje, ve gubitak
adekvatne sirovinske osnove, poreklom od autohtonih rasa domaih ivotinja. Tako,
na primer, danas je veoma teko izatkati pravi pirotski ilim, jer pirotske pramenke
gotovo da i nema. Pirotska pramenka (engl. Pirots Zackel) najvie se gaji u brdsko-pla-
ninskom regionu Stare i Suve planine. Od njene iako grube vune vekovima se izrauju
uveni pirotski ilimi. Danas je originalnost ovog lokalnog proizvoda pod pitanjem,
jer se za njegovo tkanje esto koristi fnija vuna meliorisanih, pa i stranih rasa ova-
ca. I mleko pirotske ovce poznato je po jednom autohtonom proizvodu staroplanin-
skom kakavalju (zatieno ime porekla, reg. br. 54). Budui da su proizvodi sa tradi-
cionalnom tehnologijom izrade i geografskim poreklom izuzetno cenjeni i traeni na
plate no sposobnim tritima, na kojima je prodor sa konvencionalnim proizvodom
sve tei, ouvanje ivotinjskih genetikih resursa je imperativ. Primeri dobre prakse su
Italija mocarela sir od bivoljeg mleka, i Maarska mesne preraevine od mangulice.
Iako je Maari smatraju svojom, mangulica je nastala od umadinke, kada je jo 1833.
godine knjaz Milo maarskom vlastelinu, palatinu Jozefu, poklonio dva nerasta i 10
krmaa. Na imanju Ki Jeno stvorena je mangulica odgajivanjem u boljim uslovima
nege, smetaja i ishrane, pa je dobijena i produktivnija rasa svinje. Neke od prednosti
autohtone mangulice u odnosu na plemenite rase svinja su: otpornost na nespecifne
uzronike bolesti, prilagoenost na kontinentalnu klimu, u mesu i masti sadri znatno
veu koliinu LDL holesterola ili tzv. pozitivnog holesterola, koga u terapijske svrhe
mogu koristiti i ljudi sa povienim nivoom holesterola u krvi. Od mangulice se pro-
izvodi meso i mast vrhunskog kvaliteta. Jedna od najveih domaih farmi manguli-
ce nalazi se u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice, gde je
introdukovano i nekoliko drugih autohtonih rasa ivotinja. (Opirnije o ovome videti
kod Stojanovi, S., orevi-Miloevi, S.: Autohtone rase domaih ivotinja u Srbiji i
Crnoj Gori, Beograd 2003, i na veb-stranici: www.zasavica.org.rs)
VINA SA OZNAKOM GEOGRAFSKOG POREKLA 279
20. Vina sa oznakom geografskog porekla
Odredbe Zakona o oznakama geografskog porekla ne primenjuju se na
vino i rakiju i druga alkoholna pia u delu u kome su sticanje i sistem zatite,
kao i ostvarivanje prava korienja oznake geografskog porekla na tim proi-
zvodima ureeni posebnim propisima.
Zakon o vinu457 ureuje oznaavanje vina sa geografskim poreklom,
dok Zakon o oznakama geografskog porekla ureuje meunarodnu registra-
ciju oznaka geografskog porekla vina. Zakonom o vinu i Zakonom o rakiji
i drugim alkoholnim piima zatita oznaka geografskog porekla je u nadle-
nosti Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. Tako proizvo-
a moe da proizvodi vino sa geografskim poreklom ako prethodno pri-
bavi reenje Ministarstva o priznavanju oznake za to vino sa geografskim
poreklom.
Vino je poljoprivredno-prehrambeni proizvod dobijen potpunom ili
deliminom alkoholnom fermentacijom sveeg groa, kljuka ili ire od
groa vinskih sorti vinove loze. Vino sa geografskim poreklom spada u
mirna vina, a deli se na regionalna i kvalitetna vina sa geografskim pore-
klom, koja se dalje razvrstavaju na kvalitetno vino sa kontrolisanim geograf-
skim poreklom i kvalitetom, i vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantova-
nim geografskim poreklom i kvalitetom.458
457 Zakon o vinu Republike Srbije (Slubeni glasnik RS br. 41/09). Zanimljivo je da su po-
mo naem zakonodavcu u donoenju regulative pruili strunjaci iz panske regije Ri-
oha, uvene po vinogradarstvu.
458 Ovakva kategorizacija vina vri se u odnosu na sorte vinove loze od kojih se proizvo-
di vino, pa tako: regionalno vino proizvodi se od groa jedne ili vie preporuenih
sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L, odnosno sorti dobijenih ukrtanjem sorti vrste
Vitis vinifera L i drugih vrsta iz roda Vitis, poreklom najmanje 85% iz istog vinogra-
darskog regiona; kvalitetno vino sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom
se proizvodi groa jedne ili vie preporuenih sorti vinove loze vrste Vitis vinifera
L sa izraenim karakteristikama za sortu ili sorte, poreklom iz istog vinogradarskog
rejona; vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvali-
tetom je vino proizvedeno od groa jedne ili vie preporuenih sorti vinove loze vrste
Vitis vinifera L, sa naroito izraenim karakteristikama za sortu ili sorte, poreklom iz
istog vinogradarskog rejona. Zajedniki uslov je da se proizvodnja i prerada groa i
proizvodnja vina obavlja u okviru datog vinogradarskog rejona (po lanu 8. Zakona o
vinu).
20.1. Obeleavanje vina sa geografskim poreklom
Vino sa geografskim poreklom nosi evidencionu markicu, a oznaava
se:
1) oznakom geografskog porekla,
2) tradicionalnom oznakom
3) priznatim tradicionalnim nazivom.
20.1.1. Oznaka geografskog porekla
Oznake geografskog porekla su geografska oznaka i oznaka kontroli-
sanog geografskog porekla.
Da bi vino nosilo geografsku oznaku (naziv regiona), ono mora pose-
dovati kvalitet, ugled i druge specifne karakteristike koje se pripisuju nje-
govom geografskom poreklu, mora biti proizvedeno od najmanje 85% gro-
a iz tog regiona, mora biti proizvedeno u tom regionu i mora biti proizve-
deno od jedne ili vie sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L459, odnosno sorti
dobijenih ukrtanjem sorti vrste Vitis vinifera L i drugih sorti iz roda Vitis.
Oznaku kontrolisanog geografskog porekla (naziv rejona ili vinogor-
ja) nosi vino iji su kvalitet i svojstva uslovljeni iskljuivo datim rejonom ili
vinogorjem sa prirodnim i ljudskim faktorima, proizvedeno (ukljuujui i
groe) samo u datom rejonu, i to od jedne ili vie sorti vinove loze vrste
Vitis vinifera L.
Naziv rejona ili vinogorja trpi dodatak u vidu naziva lokaliteta (potesa)
ili vinogradarske oaze, ukoliko groe potie sa tog potesa ili oaze.
20.1.2. Tradicionalna oznaka
Tradicionalne oznake su oznake kvalitetne kategorije (geografska indi-
kacija, kontrolisano poreklo i kvalitet, i kontrolisano i garantovano poreklo i
kvalitet) i dodatna oznaka.
Geografska indikacija (akronim GI) stoji za regionalno vino, kontro-
lisano poreklo i kvalitet (KPK) za vino sa kontrolisanim geografskim po-
reklom i kvalitetom, a oznaka kontrolisano i garantovano poreklo i kvalitet
(KGPK) za vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim poreklom i kvali-
459 Vitis vinifera je latinski naziv za vinovu lozu, a L predstavlja podrod Vitis labrusca.
RAKIJA I DRUGA ALKOHOLNA PIA SA GEOGRAFSKIM POREKLOM 281
tetom. Oznake kvalitetne kategorije navode se jedino uz oznaku geografskog
porekla.
Dodatna oznaka znai da vino poseduje posebne osobine ili je proi-
zvedeno posebnim nainom proizvodnje. Praksa poznaje sledee dodatne
oznake: mlado vino, sopstvena proizvodnja, arhivsko (ili rezerva) vino, vino
od groa proizvedenog organskom metodom, kasna berba, probirna berba,
odabrane bobice suvarak, itd. Dodatna oznaka navodi se jedino uz oznaku
geografskog porekla i oznaku kvalitetne kategorije.
20.1.3. Priznati tradicionalni naziv
Priznati tradicionalni naziv moe nositi vino sa tradicionalnim nai-
nom proizvodnje na odreenom vinogradarskom podruju, posebnim svoj-
stvima i dokazanim nepromenjenim, dugogodinjim kvalitetom.
21. Rakija i druga alkoholna pia sa
geografskim poreklom
Rakija je alkoholno pie proizvedeno destilacijom fermentisanog klju-
ka, matinog soka, komine ili pikea voa, groa, jestivih umskih plodova i
drugih sirovina poljoprivrednog porekla sa minimalnim sadrajem etanola
15% v/v (volume to volume) i sa sauvanim specifnim senzornim osobina-
ma koje potiu od sirovine od koje je proizvedena.
Druga alkoholna pia dela se na estoka alkoholna pia i ostala alko-
holna pia. estoka alkoholna pia su alkoholna pia proizvedena od raf-
nisanog etanola poljoprivrednog porekla, odnosno meanjem etanola po-
ljoprivrednog porekla, rakije i destilata poljoprivrednog porekla, odnosno
meanjem drugih estokih pia, rakije i destilata poljoprivrednog porekla uz
dodatak dozvoljenih aditiva, zaslaivaa, boja i aroma sa minimalnim sadr-
ajem etanola 15% v/v.460 Ostala alkoholna pia su ona koja se proizvode po
specifkaciji koju donosi proizvoa, odnosno obezbeuje uvoznik.
460 Po lanu 6. Zakona o rakiji i drugim alkoholnim piima (Slubeni glasnik RS, br.
41/09) po kome su izuzetak od minimalnog sadraja etanola likeri od jaja kod kojih je
minimalni sadraj etanola 14% v/v.
21.1. Oznaavanje rakije i drugih alkoholnih pia
Rakija i druga alkoholna pia oznaavaju se geografskom oznakom
porekla, tradicionalnom oznakom i ostalim oznakama. Slino ostalim pro-
izvodima sa oznakom geografskog poreklom, tako se geografskom oznakom
porekla rakije i drugih alkoholnih pia obeleavaju rakija i druga alkoholna
pia iji se kvalitet, reputacija ili druge karakteristike mogu sutinski pripi-
sati geografskom podruju sa koga potiu. Geografska oznaka porekla moe
nositi i ime koje nije administrativni naziv nekog podruja, ako je dugom
upotrebom postalo optepoznato kao oznaka za rakiju ili drugo alkoholno
pie sa tog podruja (tradicionalna oznaka) ili ukoliko se radi o istorijskom
nazivu toga podruja.461
21.2. Rakija i alkoholna pia kao dobra od opteg interesa
Vano je i zanimljivo da zakonodavac rakiju i druga alkoholna pia
sa oznakom geografskog porekla prepoznaje kao dobra od opteg interesa
Republike Srbije. Takvo odreenje ima znaajnu implikaciju u smislu da ti
nazivi ne mogu protekom vremena postati generini ili uobiajeni za obele-
avanje odreene rakije ili nekog alkoholnog pia.
Zakonodavac posebno odreuje sledea specifna pia, ukoliko su
proizvedena na odreenom podruju u Srbiji i ispisana irilinim ili latinim
pismom, kao dobra od opteg interesa i zatiena oznakom geografskog po-
rekla: ljivovica, Lozovaa iz Pomoravlja, Vraka lozovaa, Timoka lozova-
a, Smederevska lozovaa, Vraka komovica, upska komovica, Jastrebaka
komovica, umadijski aj, Lincura iz umadije, Pirotska lincura, Travarica iz
Homolja, Travarica iz Toplice i Klekovaa iz Bajine bate.
Meunarodnu prepoznatljivost i zatitu u kategoriji rakija i drugih al-
koholnih pia sa geografskim poreklom (ekskluzivitet u smislu zemlje pore-
kla), izmeu ostalih, imaju: uzo (zemlje porekla Grka i Kipar), grapa (Italija),
sangrija (panija i Portugal), klarea (panija) itd.
461 Ostalim oznakama mogu se oznaavati rakija i druga alkoholna pia sa posebnim ka-
rakteristikama kvaliteta i godinama starenja, a njihova upotreba moe biti samostalna
ili zajedno sa geografskom oznakom porekla i tradicionolnom oznakom (lan 15. Za-
kona o rakiji i drugim alkoholnim piima).
POSTUPAK ZATITE U SRBIJI 283
22. Postupak zatite u Srbiji
Zatita oznake geografskog porekla, kao upravni postupak, objedinjuje
dva razliita postupka:
1) Postupak za registrovanje oznake geografskog porekla (preduslov
za sticanje prava)
2) Postupak za priznanje statusa ovlaenog korisnika oznake geo-
grafskog porekla (sticanje prava).
Postupak za registraciju oznake geografskog porekla pokree se uko-
liko se pred Zavodom prvi put ustanovljava oznaka geografskog porekla.
Dalje, ako je oznaka geografskog porekla ve registrovana i zabeleena u
registru koji vodi Zavod, zainteresovana strana moe pokrenuti postupak
za priznanje statusa ovlaenog korisnika oznake geografskog porekla. Bez
ustanovljene oznake geografskog porekla nema ni zatite, ni prava.462
22.1. Nosilac prava pokretanja postupka za
registrovanje oznaka geografskog porekla
Nosioci aktivne legitimacije za pokretanje postupka za registraciju
imena porekla ili geografske oznake mogu biti:
1) domaa fzika ili pravna lica koja na odreenom geografskom po-
druju proizvode proizvode koji se oznaavaju nazivom tog geo-
grafskog podruja
2) udruenja lica koja na odreenom geografskom podruju proizvo-
de proizvode koji se oznaavaju nazivom tog geografskog podruja,
privredne komore, udruenja potroaa i dravni organi zaintere-
462 U svetu jo uvek vlada diverzitet paralelnih sistema registrovanja i zatite oznaka ge-
ografskog porekla, to oteava unifkaciju njihovih zatita na meunarodnom nivou.
Uporedna praksa na nacionalnom nivou sagledava nekoliko naina (sistema) zatite: 1.
zatita posebnim pravnim propisima, koja se zasniva na odlukama nadlenih organa
(primer Republika Srbija, Rusija, eka); 2. zatita pravnim propisima koji reguliu ne-
lojalnu konkurenciju; 3. zatita kroz pravne mehanizme kolektivnog i sertifkacionog
iga (primer SAD); 4. zatita na osnovu neposredne primene zakonodavnih pravila i
odluka jurisprudencije, tzv. sudski sistem (primer Francuska).
sovani za zatitu imena porekla ili geografske oznake u okviru svo-
jih aktivnosti463
3) strana fzika ili pravna lica, odnosno strana udruenja, ako je
ime porekla, odnosno geografska oznaka priznata u zemlji pore-
kla, kada to proizilazi iz meunarodnih ugovora464 (bilateralnih i
multilateralnih).
Da bi neko lice moglo podneti prijavu za registrovanje oznake geograf-
skog porekla Zavodu, neophodno je da se ono u tom trenutku ve nalazi u
procesu obavljanja privredne aktivnosti na odnosnom geografskom podru-
ju i da proizvodi odreenu robu ili prua odreene usluge koje mogu biti
predmet prava na oznaku geografskog porekla. To znai da se ne moe tra-
iti oznaka geografskog porekla za proizvode koji e se tek proizvoditi, ili za
one vrste proizvoda koji nisu pravom obuhvaeni kao proizvodi koji mogu
biti obeleeni ovakvim oznakama.
Vano je znati da prijava moe da se odnosi samo na jednu oznaku
geografskog podruja i samo na jednu vrstu proizvoda (naelo specijalnosti).
Zbog karaktera prava na oznake geografskog porekla, princip prven-
stva podnoenja prijave nema znaaja za uivanje prava oznake geografskog
porekla. Pravo oznaka geografskog porekla ne priznaje se u interesu poje-
dinca. Jednom ustanovljena za odreeni proizvod ili uslugu, oznaka geo-
grafskog porekla postaje dostupna svakom ko proizvodi taj proizvod ili nudi
odnosnu uslugu na datom geografskom podruju, a iji proizvodi ili usluge
ispunjavaju standarde predviene u postupku registrovanja. Zato se kae da
su oznake geografskog porekla kolektivno pravo.
Kolektivnost donekle krnji iskljuivost i ekskluzivnost ove grane in-
dustrijske svojine. Iskljuivost, dodue, znai da samo onaj ko stekne status
ovlaenog korisnika moe uivati ova prava, a ekskluzivnost da samo onaj
463 Kako je zakonodavac obrazloio, ovim se obezbeuje da ustanovljenje oznaka porekla
ne zavisi samo od znanja i volje proizvoaa konkretnih proizvoda.
464 Najvaniji multilateralni ugovori su: Sporazum o trgovinskim aspektima prava inte-
lektualne svojine TRIPS, Pariska konvencija o zatiti industrijske svojine, Lisabon-
ski sporazum o zatiti oznaka geografskog porekla i njihovom meunarodnom regi-
strovanju, i Madridski sporazum o suzbijanju lanih i prevarnih oznaka porekla na
proizvodima.
ko zaista proizvodi po traenim standardima i u naznaenom geografskom
podruju polae prava da svoje proizvode ili usluge distancira od drugih
oznakom geografskog porekla. Ipak, s obzirom na to da sadrina i obim
prava oznaka geografskog porekla jednog proizvoaa ne spreavaju druge
da takoe apliciraju za istu sadrinu i obim prava, pravo prvenstva nema
znaaja.
22.3. Sadraj prijava
Prijava za registraciju oznake geografskog porekla sadri:
1) zahtev za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake
2) opis geografskog podruja
3) podatke o specifnim karakteristikama proizvoda.
22.3.1. Zahtev za registrovanje imena porekla
Zahtev za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake,
sadri sledee bitne elemente:
2) geografski naziv koji se titi
3) vrstu proizvoda koji se obeleava odreenim geografskim nazivom
4) geografski naziv podruja ili mesta iz koga potie proizvod koji se
obeleava odreenim geografskim nazivom
5) naziv sertifkacionog tela465 koje vri kontrolu kvaliteta i posebnih
svojstava proizvoda.466
22.3.2. Opis geografskog podruja
Opis geografskog podruja sadri podatke o geografskom podruju sa
koga potie proizvod i obuhvata:
465 Sertifkaciona tela su organizacije, instituti ili ustanove, javnog ili privatnog karaktera,
ovlaene od strane nadlenog ministarstva (u Srbiji je to najee Ministarstvo po-
ljoprivrede, umarstva i vodoprivrede) i akreditovane od strane nacionalnog akredi-
tacionog tela da vre kontrolu kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda. Isti zahtev je
sadran u Uredbi Saveta EU 510/06 za teritoriju EU.
466 O akreditovanju i sertifkovanju oznaka geografskog porekla u svetu vidi: www.global-
gap.org
1) blie odreenje granica tog podruja (u praksi se veoma retka dea-
va da se prirodne granice geografskog podruja poklope sa admini-
strativnim granicama)467
2) geografsku mapu tog podruja
3) podatke o geografskim i ljudskim faktorima koji prouzrokuju spe-
cifne karakteristike, kvalitet ili reputaciju proizvoda u pitanju.
22.3.3. Podaci o specifnim karakteristikama proizvoda
Podaci o specifnim karakteristikama proizvoda, ako je u pitanju pri-
java geografske oznake, podnose se u vidu specifkacije koja sadri:
1) podatke o podnosiocu prijave geografske oznake i licu ovlaenom
da ga predstavlja
2) oznaku koja se titi
3) opis naina proizvodnje proizvoda (neophodno je jasno prikazati
glavne etape u proizvodnom procesu koje daju proizvodu distinktivna
svojstva; opis naina proizvodnje na neki nain uspostavlja standar-
de za sve budue ovlaene korisnike; stoga se on mora zasnivati na
kriterijumima koji su primenljivi, proverljivi i pogodni za kontrolu),
4) podatke o kvalitetu ili posebnim svojstvima proizvoda, ili podatke
o steenoj reputaciji468
5) podatke o uzronoj vezi izmeu kvaliteta, ili reputacije, ili drugih
posebnih svojstava proizvoda i opisanog geografskog podruja, kao
i dokaz da proizvod potie sa opisanog geografskog podruja (ovo
je kljuan deo prijave, jer se opravdava veza izmeu proizvoda, nje-
govih specifnosti i navedenog geografskog imena, koje se trai za
zatitu; tri pojma su od posebne vanosti: kvalitet, reputacija i dru-
go posebno svojstvo proizvoda ili proizvodnog procesa; ukoliko ovde
467 Granica geografskog podruja odreuje se preciznim navoenjem naselja i prirodnih
geografskih objekata (planine, planinski venci, reke, visoravni i slino), koje omogua-
va da se dato podruje razgranii od drugih podruja (lan 21, stav 2. Zakona o ozna-
kama geografskog porekla)
468 Dodajmo da se reputacija sastoji iz tri elementa: istorije, reputacije u prolosti i repu-
tacije danas. Istorija znai da proizvod ima dugu istoriju u odreenom geografskom
podruju. Reputacija u prolosti jeste istorijat samog proizvoda koji ne bi bio takav da
nije tekao u odreenom podruju. Dananja reputacija znai mesto i vanost proizvoda
u industriji podruja odakle dolazi.
izneti podaci ne pokau sutinsku i kvalitetnu vezu izmeu prirodnih
i drutvenih inilaca geografskog podruja i proizvoda, prijava nema
izgleda za potvrdan odgovor)
6) podatke kojima se dokazuje da proizvod potie sa naznaenog geo-
grafskog podruja
7) odredbe o nainu obeleavanja proizvoda.
Ako je u pitanju prijava imena porekla, podaci se podnose u vidu ela-
borata koji sadri:
1) podatke o podnosiocu prijave imena porekla i licu ovlaenom da
ga predstavlja
2) geografski naziv koji se titi
3) podatke o ustaljenom nainu i postupku proizvodnje proizvoda
(npr. kod proizvodnje bazirane na uzgoju ivotinja: rase ivotinja,
nain uzgoja, kao to je ishrana, sisanje, vreme prestanka dojenja,
uzrast pri klanju, zasrevanje, klasifkacija zaklanih ivotinja itd.;
kod proizvodnje zasnovane na biljkama: vrste biljaka, vreme sejanja
i etve, period etve, metode etve, nain ostave, prevoz, vrstoa,
slad itd.; za ostale proizvode: opis sirovina, opis proizvodnog procesa
itd.),
4) podatke o posebnim svojstvima i kvalitetu proizvoda
5) podatke o uzronoj vezi izmeu posebnih svojstava i kvaliteta pro-
izvoda i opisanog geografskog podruja, kao i dokaz da proizvod
potie sa opisanog geografskog podruja
6) podatke kojima se dokazuje da proizvod potie sa naznaenog geo-
grafskog podruj
7) dokaz o izvrenoj kontroli sirovina
8) odredbe o nainu obeleavanja proizvoda
9) podatke o koliini proizvoda koja se proizvede u toku jedne godine.
22.4. Kontrola kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda
Kontrola kvaliteta i posebnih svojstava novina je vaeeg zakonodav-
stva. Zatita domaih oznaka geografskog porekla na nivou EU uslovljena
je postojanjem pravno ureenog sistema kontrole kvaliteta i posebnih svoj-
stava proizvoda. Svrha kontrole je da se utvrdi da li postoji usaglaenost ili
podudarnost kvaliteta i posebnih karakteristika proizvoda, naina proizvod-
nje i porekla sirovina sa podacima o tome koji su sadrani u specifkaciji i
elaboratu. Ovakvu kontrolu trebalo bi razlikovati od kontrole zdravstvene ili
sanitarne ispravnosti proizvoda koje se vre u postupku redovnog inspekcij-
skog nadzora i koje su ureene drugim posebnim propisima.
Kada je u pitanju vino, kontrola proizvodnje groa namenjenog za
proizvodnju vina sa geografskim poreklom, kontrola same proizvodnje, ispi-
tivanje kvaliteta i ocenjivanje469 vina sa geografskim poreklom, u nadleno-
sti su Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, preciznije Ode-
ljenje za vinarstvo i vinogradarstvo470, ili kontrolne organizacije (sertifkaci-
ona tela) kojoj se mogu poveriti ovi poslovi.
22.5. Prijava za priznanje statusa ovlaenog korisnika
Prijavu za priznavanje statusa ovlaenog korisnika mogu da podne-
su fzika ili pravna lica, kao i udruenja tih fzikih i pravnih lica, koja na
odreenom geografskom podruju proizvode proizvode koji se oznaavaju
nazivom tog geografskog podruja. Prijava za priznanje statusa ovlaenog
korisnika sadri:
1) zahtev za priznavanje statusa ovlaenog korisnika oznake geograf-
skog porekla
2) dokaz o obavljanju odreene delatnosti na odreenom geografskom
podruju
3) dokaz o izvrenoj kontroli kvaliteta i posebnih svojstava proizvo-
da od strane sertifkacionog tela navedenog u prijavi za priznavanje
imena porekla, odnosno geografske oznake.
22.5.1. Zahtev za priznavanje statusa ovlaenog
korisnika oznake geografskog porekla
Zahtev za priznavanje statusa ovlaenog korisnika oznake geograf-
skog porekla sadri sledee bitne elemente:
469 Ocenjivanje vina preteno se radi degustacijom, koja se naziva senzornom analizom,
i kojom se ispituju, analiziraju i ocenjuju organoleptika svojstva (miris i ukus) vina.
470 Videti: http://www.minpolj.gov.rs/index.php?stranica=kom_clanak&naredba=lista&id_
kategorija=268
2) geografski naziv koji se titi oznakom geografskog porekla
3) vrstu proizvoda koji se obeleava oznakom geografskog porekla
4) naziv podruja ili mesta odakle proizvod potie
5) nain obeleavanja proizvoda
6) izgled geografske oznake ili imena porekla
7) naznaenje specifnih karakteristika proizvoda
8) naznaenje da li se prijava za priznanje statusa ovlaenog korisnika
odnosi na ime porekla ili na geografsku oznaku
9) naziv sertifkacionog tela koje vri kontrolu kvaliteta i posebnih
svojstava proizvoda.
22.5.2. Dokazi o obavljanju odreene delatnosti
Dokazi o obavljanju odreene delatnosti, odnosno proizvodnji odre-
enog proizvoda na odreenom podruju mogu biti odgovarajue potvrde i
reenja izdati od nadlenih organa.
22.5.3. Dokaz o izvrenoj kontroli kvaliteta i
posebnih svojstava proizvoda
Dokaz o izvrenoj kontroli kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda je-
ste sertifkat o izvrenoj kontroli kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda,
izdat od strane sertifkacionog tela, koje je u zahtevu za registrovanje imena
porekla, odnosno geografske oznake i zahtevu za priznavanje statusa ovla-
enog korisnika oznake geografskog porekla, navedeno kao organizacija
koja vri kontrolu proizvoda, kojim se potvruje da kontrolisani proizvod
poseduje sva ona posebna svojstva i kvalitet koji su navedeni u podacima o
specifnim karakteristikama proizvoda.
22.6. Redosled ispitivanja prijava
Kod ispitivanja prijava po klasinom redosledu podnoenja, utvrenog
prema datumu podnoenja, postoje dva sluaja, kada se prijava reava po hit-
nom postupku:
1) u sluaju postupka pokrenutog pred sudom, carinskim organom
ili organom inspekcijskog nadzora, na zahtev suda, carinskog or-
gana ili nadlenog inspekcijskog organa (ovaj postupak najee se
pokree radi spreavanja obeleavanja proizvoda lanim oznakama
porekla, te otuda i njegova hitnost)
2) ako je podnet zahtev za meunarodno registrovanje oznake geo-
grafskog porekla, odnosno zahtev za registrovanje oznake geograf-
skog porekla na nivou EU.
22.7. Ispitivanje uslova za priznanje
oznaka geografskog porekla
U postupku ispitivanja uslova za priznavanje imena porekla, odnosno
geografske oznake, Zavod je u obavezi da o ispunjenosti tih uslova pribavi
miljenje organa dravne uprave nadlenog za oblast u okviru koje su pro-
izvodi, odnosno usluge koji se tite imenom porekla, odnosno geografskom
oznakom. Pri donoenju ovakve odredbe, zakonodavac se vodio namerom
da obezbedi veu kompetentnost u ocenjivanju specifkacije, odnosno elabo-
rata. U domaoj praksi, to je najee Ministarstvo poljoprivrede, umarstva
i vodoprivrede. Nadleni organ duan je da traeno miljenje dostavi u roku
od 60 dana od dana kada mu je zatraeno. Ono to je zanimljivo jeste to
da ukoliko nadleni organ traeno miljenje ne dostavi u roku, Zavod e is-
punjenost uslova za priznavanje imena porekla, odnosno geografske oznake
ispitivati bez pribavljenog miljenja.471
Miljenje nadlenog organa ne trai se u postupku po meunarodnim
prijavama imena porekla podnete na osnovu Lisabonskog aranmana.
22.8. Pretvaranje prijave imena porekla u
prijavu geografske oznake i obrnuto
Zakon o oznakama geografskog porekla predvideo je lanom 29. mo-
gunost da podnosilac prijave imena porekla ili geografske oznake moe tra-
iti preinaenje prijave imena porekla u prijavu geografske oznake, i obrnuto,
do okonanja postupka.
U postupku ispitivanja ispunjenosti uslova za priznavanje imena pore-
kla, ako uoi da nisu ispunjeni uslovi za priznavanje imena porekla, ali da su
471 Kao posebno vano namee se pitanje ta biva ako jedan od proizvoaa unapredi
tehnologiju proizvodnje, pobolja kvalitet proizvoda i rei da izvri promenu traenih
standard kvaliteta u registru Zavoda. Kako to utie na sve ostale ovlaene korisnike
oznaka geografskog porekla?
ispunjeni uslovi za priznavanje geografske oznake, sam Zavod obavezan je
da predloi podnosiocu prijave imena porekla da se ta prijava smatra prija-
vom geografske oznake i da se postupak nastavi po pravilima postupka za tu
vrstu prijave i odreuje rok u kome je podnosilac prijave duan da se izjasni.
Takoe, vai obrnuto.
22.9. Pretvaranje prijave za priznavanje statusa ovlaenog
korisnika imena porekla u prijavu za priznavanje statusa
ovlaenog korisnika geografske oznake i obrnuto
Ako je u toku postupka po prijavi za priznavanje statusa ovlaenog
korisnika dolo do pretvaranja prijave imena porekla u prijavu geografske
oznake, ili obrnuto, podnosilac prijave za priznavanje statusa ovlaenog ko-
risnika koja se odnosi na ime porekla, odnosno geografsku oznaku ije je
pretvaranje izvreno, duan je da podnese zahtev za pretvaranje prijave za
priznavanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla u prijavu za prizna-
vanje statusa ovlaenog korisnika geografske oznake, ili obrnuto. Pretvore-
na prijava zadrava datum podnoenja prvobitno podnete prijave.
Zavod je u obavezi da bez odlaganja obavesti sve podnosioce prijave za
priznavanje statusa ovlaenog korisnika, koja se odnosi na odreeno ime
porekla ili geografsku oznaku, da je podnet zahtev za pretvaranje prijave
imena porekla, odnosno geografske oznake.
22.10. Epilog ispitivanja: priznanje prava ili odbijanje prijave
Po okonanju postupka ispitivanja, Zavod donosi:
1) u sluaju negativnog miljenja o ispunjenosti uslova: reenje o od-
bijanju prijave ili reenje o odbijanju prijave za priznavanje statusa
ovlaenog korisnika
2) u sluaju pozitivnog miljenja o ispunjenosti uslova: reenje o pri-
znavanju imena porekla ili geografske oznake, ili reenje o prizna-
nju statusa ovlaenog korisnika.
Pozitivna reenja prati objavljivanje u slubenom glasilu Zavoda, izda-
vanje isprave o priznatom statusu ovlaenog korisnika oznake geografskog
porekla i upis prava u odgovarajui registar.472
472 Zavod vodi 8 registara u vezi sa oznakama geografskog porekla, i to: registar prijava
imena porekla, registar prijava geografskih oznaka, registar prijava za priznanje statusa
Lice kome je odbijena prijava za ustanovljene oznake geografskog po-
rekla ima pravo da ponovo podnese prijavu. Lice kome je odbijena prijava
za priznanje statusa ovlaenog korisnika moe i dalje proizvoditi i stavljati
u promet svoj proizvod, ali ne i oznaavati proizvode oznakom geografskog
porekla.
Protiv odluka Zavoda stranka koja smatra da je oteena ima pravo
albe Vladi Republike Srbije. Uvoenje prava na albu i albenog postupka
tvorevina je vaeeg Zakona.473
23. Trajanje prava na oznake geografskog porekla
Registrovana oznaka geografskog porekla vai od dana upisa u odgo-
varajui registar.474 Njeno trajanje vremenski je neogranieno. Obrazloenje
neogranienog trajanja imena porekla i geografske oznake dolazi iz njihovog
karaktera i vezanosti za nepromenljivost geografskog podruja.475
Status ovlaenog korisnika oznake geografskog porekla traje tri godi-
ne od dana upisa priznatog statusa u Registar ovlaenih korisnika oznake
ovlaenih korisnika imena porekla, registar prijava za priznanje statusa ovlaenih
korisnika geografskih oznaka, registar imena porekla, registar geografskih oznaka, re-
gistar ovlaenih korisnika imena porekla i registar ovlaenih korisnika geografskih
oznaka. Njihovu sadrinu ureuju lan 11. Zakona o oznakama geografskog porekla i
Uredba o postupku za ustanovljenje geografske oznake porekla i priznanju svojstva ovla-
enog korisnika geografske oznake porekla. Registri su javne knjige i dostupni na uvid
svim zainteresovanim licima.
473 Prethodna praksa pokazala je da su se sudovi u upravnim sporovima uglavnom bavili
utvrivanjem procesnih nedostataka, presudama nisu zamenjivali upravni akt koji se
vraao Zavodu, dok stranka nije imala pravo albe. Ovom novinom realizuje se jedno
od osnovnih naela upravnog postupka: dvostepenost u odluivanju, to vodi ka ef-
kasnijoj upravnoj kontroli nad zakonitou odluka Zavoda. Time se primenjuje i lan
214. Zakona o optem upravnom postupku, koji kae da se protiv odluka organa uprave
moe izjaviti alba samo kada je to zakonom predvieno.
474 To je bitna razlika u odnosu na sva ostala prava industrijske svojine koja vae od dana
podnoenja prijave. Osnov ove razlike lei u kolektivnom karakteru prava na oznake
geografskog porekla.
475 U vezi sa ovim, klimatske promene nesumnjivo e predstavljati veliki izazov za ovu
granu industrijske svojine u budunosti.
TERITORIJALNO VAENJE PRAVA 293
geografskog porekla. Moe biti obnavljan neogranien broj puta, sve dok tra-
je odgovarajue ime porekla, odnosno geografska oznaka.476
24. Teritorijalno vaenje prava
Oznaka geografskog porekla pravo je teritorijalnog karaktera, to znai
da vai na teritoriji zemlje u kojoj je ustanovljena. Meutim, zemlje potpisni-
ce Lisabonskog aranmana o zatiti oznaka porekla i njihovom meunarod-
nom registrovanju imaju mogunost da proire pravnu zatitu i na teritorije
drava lanica ovog sporazuma.
25. Meunarodno priznanje
Meunarodno priznanje oznake geografskog porekla moe pred naci-
onalnim Zavodom pokrenuti svaki ovlaeni korisnik ili podnosilac prijave
za sticanje statusa ovlaenog korisnika. U postupku meunarodne zatite,
Srbija pripada grupi zemalja koje primenjuju odredbe Lisabonskog aranma-
na o zatiti oznaka porekla i njihovom meunarodnom registrovanju. Sve
drave potpisnice ovog ugovora imaju obavezu da tite meunarodno pri-
znatu oznaku sve dok ona uiva zatitu u zemlji porekla, osim ako u prvih
godinu dana nakon prijema zahteva od strane Meunarodnog biroa (kome
se prethodno obratio nacionalni nadleni organ) ne izjave da odbijaju zati-
tu oznake geografskog porekla u pitanju. Sva trea lica koja se na teritoriji
tih zemalja zateknu u korienju te oznaku bie upozorena da s njom pre-
kinu u roku ne duem od dve godine od dana objave njene meunarodne
registracije.
O vanosti zatite oznake geografskog porekla na nacionalnom nivou
govori i injenica da oznaka kojoj je priznata zatita u nekoj od zemalja la-
nica Lisabonskog aranmana ne moe u toj dravi postati generina, sve dok
je zatiena u zemlji porekla.477 Slino, Madridski sporazum predvia da
476 Obnavljanje statusa ovlaenog korisnika na svake tri godine posledica je pokuaja za-
konodavca da obavee ovlaene korisnike da, ako ele da zadre taj status, konstantno
vode rauna o kvalitetu proizvoda i proizvodnog procesa. Obnova statusa prolazi kroz
iste kriterijume provere kao i prva prijava za sticanje tog statusa.
477 Vie o ovome videti u lanovima 1-8. Lisabonskog aranmana (franc. Arrangement de
Lisbonne concernant la protection des appellations dorigine et leur enregistrement
regionalne oznake porekla za vino i proizvode od vinove loze ne mogu da
postanu generine.
26. Izmena podataka o specifnim osobinama proizvoda
Jo jedna novina u odnosu na stari zakon iz 2006. godine posledica je
naunih i tehnikih dostignua, a u nekim sluajevima i primene obavezu-
juih veterinarskih, sanitarnih i ftosanitarnih mera, koje su prouzrokovala
odreene promene u pogledu specifnih karakteristika proizvoda, i to na-
kon priznanja oznake geografskog porekla. Aktivnu legitimaciju da podnesu
zahtev za odobrenje izmene ili dopune padataka imaju lica koja mogu pokre-
nuti postupak za registrovanje oznaka geografskog porekla i ovlaeni ko-
risnici. Zavod e odobriti zahtev ukoliko se takvom promenom ne menjaju
osnovna hemijska, fzika i organoleptika svojstva proizvoda.
27. Korienje registrovanog imena
porekla i geografske oznake
Pravo da koriste registrovano ime porekla i geografsku oznaku ima-
ju samo lica kojima je priznat status ovlaenih korisnika tog imena pore-
kla, odnosno te geografske oznake, i koja su upisana u odgovarajui registar.
Ovlaeni korisnici imena porekla polau iskljuivo pravo da svoj proizvod
obelee oznakom kontrolisano ime porekla.478
Dalje, ovlaeni korisnici geografske oznake kojom se obeleava proi-
zvod ije specifne karakteristike se odnose na kvalitet ili posebna svojstva,
imaju iskljuivo pravo da svoj proizvod obeleavaju oznakom kontrolisana
geografska oznaka. To znai da oni mogu upotrebljavati ime porekla i geo-
grafsku oznaku na ambalai, katalozima, prospektima, oglasima, posterima
i drugim oblicima ponude, uputstvima, raunima, poslovnoj prepisci i dru-
international). Ovaj multilateralni ugovor do sada je ratifkovalo 27 zemalja, a na snazi
je 817 oznaka geografskog porekla.
478 Pojmovna konstrukcija kontrolisano ime porekla potie iz italijanske terminologije u
tri kvalitetno razliita varijeteta: denominazione di origine (DO), denominazione di
origine controllata (DOC) i denominazione di origine controllata i garantita (DOCG).
ZABRANA KORIENJA OZNAKE 295
gim oblicima poslovne dokumentacije, kao i prilikom uvozu i izvoza proi-
zvoda obeleenih oznakom geografskog porekla.
28. Zabrana korienja oznake
Proizvoau i uvozniku vina zabranjuje se da:
1) upotrebljava oznake, nazive, slike, crtee i sl. koji bi mogli da dovedu
u zabludu potroae u pogledu porekla vina i kvalitetne kategorije
2) prevodi oznake za vina sa geografskim poreklom
3) upotrebljava rei slian kao, vrsta, tip, stil, postupak,
kao, ukus i sl. odnosno bilo koji slian izraz koji upuuje, odno-
sno podsea na oznaku za vina sa geografskim poreklom
4) navodi sastojke ili osobine vina koje ono nema
5) navodi podatke o posebnim osobinama, a koja imaju druga vina
6) koristi bilo koji drugi postupak koji dovodi potroaa u zabludu o
pravom poreklu, odnosno kvalitetu vina
7) upotrebljava priznatu oznaku, iako navode istinsko poreklo vina,
ali ne poseduju reenje o ispunjenosti uslova za korienje te oznake
i stavljanje tog vina sa geografskim poreklom u promet iz date go-
dine berbe.479
Vino koje na deklaraciji sadri, odnosno sastoji se od imena naziva i
oznake geografskog porekla ne moe se zatititi igom ako bi njegovo kori-
enje dovelo do bilo koje od pomenutih zabranjenih radnji. Ako trgova-
ko ime vina sadri neposredno ili posredno naziv geografskog obeleja, ta-
kvo trgovako ime ne sme se upotrebljavati i ako je vino zaista proizvedeno
na datom vinogradarskom podruju, iji je naziv neposredno ili posredno
sadran u trgovakom imenu vina, ako nema reenje o priznavanju oznake
geografskog porekla i reenje o ispunjenosti uslova za korienje te oznake i
stavljanje tog vina sa geografskim poreklom u promet iz date godine berbe.
Reenje o priznavanju oznaka za vina sa geografskim poreklom nee
uticati na valjanost registrovanog iga ili na pravo na korienje iga koji je
identian ili slian priznatoj oznaci za vino sa geografskim poreklom, uko-
479 Po lanu 44. Zakona o vinu.
liko je ig prijavljen ili registrovan u dobroj veri, pre donoenja reenja o pri-
znavanju oznake vina sa geografskim poreklom.
29. Oznaka geografskog porekla i lino ime
U sluaju identinosti ili slinosti oznake geografskog porekla i linog
imena, ovlaeni korisnik ne moe spreiti bilo koje lice da u svom poslova-
nju koristi svoje lino ime ili ime svog prethodnika u poslu, sem ako to lice
koristi lino ime na nain kojim se potroai dovode u zabunu.
30. Promet prava oznaka geografskog porekla
Prava oznaka geografskog porekla apsolutno su neprenosiva, te ne
mogu biti predmet bilo kakvog ugovora o prenosu ili ustupanju prava, usta-
novljenju zaloge, i slino. Ista zabrana stoji i ako je oznaka predmet prija-
vljenog iga.480 Ovo vai zbog toga to je jedini nain pribavljanja prava na
oznake geografskog porekla sticanje statusa ovlaenog korisnika oznake
koja je prethodno priznata u odnosnoj zemlji. Ovde je korisno podsetiti se na
obavezujuu vezanost ovlaenog korisnika i geografskog podruja porekla
proizvoda.481
31. Prestanak oznake geografskog porekla
Registrovano ime porekla, odnosno registrovana geografska oznaka
prestaje da vai samo ako joj prestane zatita u zemlji njenog porekla, i to na
dva naina:
480 lan 60. Zakona o oznakama geografskog porekla: Registrovano ime porekla, odnosno
registrovana geografska oznaka ne moe da bude predmet ugovora o prenosu prava,
licenci, zalogi, franizi i slino. Ako je registrovano ime porekla, odnosno registrovana
geografska oznaka predmet prijavljenog ili registrovanog iga, takav ig ne moe da se
prenosi, ustupa, daje u zalogu i slino.
481 Geografska oznaka porekla Sremska kobasica ili Sremski kulen ne bi mogli da se proi-
zvode, na primer, u Uicu ili Leskovcu ili pak Uika svinjska ili Uika govea pruta
u Novom Sadu. Takoe, ni Nikiko pivo ne bi smelo da se proizvodi bilo gde izvan
Nikia. (prema: Dragojevi, Z.: Geografske oznake porekla u svetlu vlasnike transfor-
macije, u publikaciji Intelektualna svojina za sve Plan za uspeh, Beograd 2005, str. 89)
PRESTANAK OZNAKE GEOGRAFSKOG POREKLA 297
1) sudskom odlukom
2) proglaenjem nitavosti.
Oznaka moe prestati na osnovu sudske odluke ako zainteresovano
lice tubom pokrene postupak za utvrenje da je odreena geografska ozna-
ka postala generian, odnosno uobiajen naziv za odreeni proizvod, a u po-
stupku se to i dokae.482 Registrovana geografska oznaka koja je u svojoj ze-
mlji porekla registrovana i zatiena kao ime porekla ne moe da bude pro-
glaena generinim, odnosno uobiajenim nazivom za odreeni proizvod,
sve dok takva zatita traje u zemlji porekla. Oznaka prestaje i ako se oglasi
nitavom zbog otkria da u vreme podnoenja prijave nisu bili ispunjeni svi
predvieni uslovi za ustanovljenje oznake.483
31.1. Prestanak statusa ovlaenog korisnika
Status ovlaenog korisnika oznake geografskog porekla prestaje i pre
isteka roka od tri godine pod sledeim uslovima:
1) ako se ovlaeni korisnik oznake geografskog porekla odrekne svog
statusa (status prestaje narednog dana od dana predaje Zavodu
podneska o odricanju)
2) proputanjem obnove statusa
3) ako je prestalo ime porekla, odnosno geografska oznaka, na osnovu
odluke nadlenog organa (danom odreenim tom odlukom)
4) ako je prestalo pravno lice, odnosno ako je umrlo fziko lice koje
ima status ovlaenog korisnika oznake geografskog porekla (da-
nom prestanka, odnosno smrti, osim ako taj status nije preao na
pravne sledbenike pravnog lica).484
Prestanak statusa ovlaenog korisnika moe uslediti i ako na zahtev
zainteresovanog lica Zavod utvrdi da su prestali da postoje uslovi za zadra-
vanje statusa, o emu donosi reenje o ukidanju reenja o priznavanju statusa
(sluaj ex tunc prestanka).
482 Sluaj ex nunc prestanka.
483 Sluaj ex tunc prestanka (dejstvo od samog poetka).
484 Sluajevi ex nunc prestanka.
32. Povreda oznake geografskog porekla
Povredom oznake geografskog porekla smatraju se radnje lica koja ne-
maju status ovlaenih korisnika oznake geografskog porekla, ako ona:
1) koriste registrovano ime porekla, odnosno registrovanu geografsku
oznaku za obeleavanje proizvoda na koje se ta oznaka geografskog
porekla ne odnosi, ukoliko su ti proizvodi slini proizvodima koji
se obeleavaju registrovanom oznakom geografskog porekla, ili
ukoliko se takvim korienjem naruava reputacija zatiene ozna-
ke geografskog porekla
2) kopiraju ili podraavaju, registrovanu oznaku geografskog porekla,
kao i da koriste prevod, transkripciju ili transliteraciju registrova-
ne oznake geografskog porekla, ak i ako se toj oznaci geografskog
porekla, dodaju rei vrsta, tip, nain, stil, imitacija i ako je
navedeno istinito geografsko poreklo proizvoda
3) koriste na pakovanju, reklamnom materijalu ili dokumentima lane
ili prevarne oznake o geografskom poreklu, prirodi ili kvalitetu pro-
izvoda, koje mogu da stvore zabunu u pogledu porekla proizvoda
4) vre bilo koje druge radnje koje mogu da stvore zabunu u prometu
u pogledu stvarnog porekla proizvoda.485
33. Zatita prava na oznaku geografskog porekla
U sluaju povrede oznake geografskog porekla, tuilac moe tubom
da zahteva (tzv. tubeni zahtevi):
1) utvrenje povrede
2) prestanak povrede
3) unitenje ili preinaenje predmeta kojima je izvrena povreda
4) oduzimanje, unitenje ili preinaenje alata i opreme uz pomo kojih
su proizvedeni predmeti kojima je izvrena povreda (ako je to ne-
ophodno za spreavanje povrede)
485 Povrede oznaka geografskog porekla su privredni prestupi, odnosno prekraji, ako ih
izvre fzika lica. Stoga se na odreivanje visine kazne primenjuju odredbe Zakona o
privrednim prestupima i Zakona o prekrajima.
ZATITA PRAVA NA OZNAKU GEOGRAFSKOG POREKLA 299
5) naknadu imovinske tete i opravdanih trokova postupka
7) davanje podataka o treim licima koja su uestvovala u povredi.486
Lice koje povredi registrovano ime porekla ili geografsku oznaku od-
govara za tetu po optim pravilima o naknadi tete. Ako je povreda uinje-
na namerno, tuilac moe da zahteva naknadu do trostrukog iznosa stvarne
tete i izmakle dobiti.
Nosioci aktivne legitimacije za tubu su ista lica koju mogu podneti
prijavu za priznavanje imena porekla i geografske oznake, zatim ovlaeni
korisnici, i javni, odnosno dravni tuilac. Rok za podnoenje tube iznosi
tri godine od dana kada je tuilac saznao za povredu i uinioca (subjektivni
rok zastarelosti), a najkasnije pet godina od dana kada je povreda prvi put
uinjena (objektivni rok zastarelosti prava na podnoenje tube).
33.1. Privremene mere
Privremene mere su od velikog praktinog znaaja u zatiti oznaka ge-
ografskog porekla. Odreuje ih sud, na zahtev lica koje uini verovatnim da
je registrovana oznaka povreena ili da e biti povreena, a najee se ta-
kve mere sastoje u oduzimanju ili iskljuenju iz prometa proizvoda kojima se
vri povreda, sredstava za proizvodnju tih proizvoda i zabrani nastavljanja
zapoetih radnji kojima se vri ili bi se mogla izvriti povreda. Privremena
mera se moe traiti i pre podnoenja tube zbog povrede, ukoliko se tuba
podnese u roku od 30 dana od dana donoenja reenja o odreivanju privre-
mene mere.
Zaplenu proizvoda obeleenih oznakama kojima se povreuje pravo
pogotovo ureuje Madridski sporazum o suzbijanju lanih i prevarnih ozna-
ka porekla na proizvodima:
1) Svi proizvodi koji nose lanu ili prevarnu oznaku kojom se jedna od
zemalja na koju se ovaj Sporazum primenjuje, ili mesto koje se u nji-
ma nalazi, direktno ili indirektno oznaavaju kao zemlja ili mesto
porekla, bie zaplenjeni pri uvozu u svaku od pomenutih zemalja.
486 Zakonodavac je ovakve tubene zahteve obrazloio neophodnou efkasne borbe pro-
tiv krivotvorenih proizvoda i poinilaca.
2) Zaplena e biti izvrena i u zemlji u kojoj je lana ili prevarna ozna-
ka porekla stavljena, ili u koju su proizvodi koji nose lanu ili pre-
varnu oznaku uvezeni.
3) Ako zakoni neke zemlje ne dozvoljavaju zaplenu prilikom uvoza,
takva zaplena bie zamenjena zabranom uvoza.
4) Ako zakoni neke zemlje ne dozvoljavaju niti zaplenu prilikom uvo-
za, niti zabranu uvoza, niti zaplenu unutar zemlje, do trenutka dok
se zakoni shodno ne promene, te mere bie zamenjene tubama i
sredstvima dostupnim u takvim sluajevima dravljanima po zako-
nima te zemlje.
5) U odsustvu bilo kakvih posebnih sankcija koje osiguravaju suzbi-
janje lanih ili prevarnih oznaka porekla, primenjivae se sankcije
predviene odgovarajuim odredbama zakona koji se odnose na i-
gove ili trgovaka imena.
6) Zaplena se vri na traenje carinskih organa koji e odmah obave-
stiti zainteresovano fziko ili pravno lice da moe, ako to eli, da
preduzme odgovarajue korake u vezi sa zaplenom izvrenom kao
mera zatite; meutim, javni tuilac ili svaka druga nadlena vlast
moe traiti zaplenu bilo na zahtev povreene strane ili po slube-
noj dunosti; postupak e tada slediti svoj redovan tok.
7) Vlasti nee biti obavezne da izvre zaplenu u sluaju tranzita.487
Povreda oznaka geografskog porekla sankcionisana je i krivinim pra-
vom kao dela protiv privrede, u kojem su sledee radnje prepoznate kao kri-
vina dela:
1) pravljenje ili pribavljenje lanih, ili preinaenje pravih oznaka u na-
meri da se upotrebe kao prave ili da se daju drugom na upotrebu
(zapreena je kazna zatvora do tri godine, odnosno od jedne do osam
godina ukoliko vrednost iga prelazi 1.500.000 dinara)
2) obmanjivanje kupaca i korisnika usluga tuom oznakom geograf-
skog porekla, ili unoenje pojedinih obeleja tue oznake u svoju
(kanjava se novano ili kaznom zatvora do tri godine)
487 lanovi 1. i 2. Madridskog sporazuma.
KOMUNITARNE OZNAKE GEOGRAFSKOG POREKLA 301
3) nabavljanje, proizvodnja, perada, stavljanje u promet, davanje u
zakup ili skladitenje u veoj koliini ili vrednosti robe sa tuom
oznakom geografskog porekla ili obelejima tue oznake u cilju
prodaje (propisana je kazna zatvora od est meseci do pet godina)
4) organizovanje mree preprodavaca ili posrednika u vezi sa naba-
vljanjem, proizvodnjom, peradom, stavljanjem u promet, davanjem
u zakup ili skladitenjem u veoj koliini ili vrednosti robe sa tu-
om oznakom geografskog porekla ili obelejima tue oznake u ci-
lju prodaje, ili pribavljanje imovinske koristi iznad 1.500.000 dinara
(predviena je kazna zatvora od jedne do osam godina). Predmeti sa
lanim oznakama geografskog porekla oduzimaju se. 488
34. Komunitarne oznake geografskog porekla
Acquis communautaire u oblasti geografskih oznaka porekla spada u
domen zajednike poljoprivredne politike EU i poiva na Uredbi Saveta EU
510/2006 o zatiti geografske oznake i imena porekla poljoprivrednih i pre-
hrambenih proizvoda.489 Ona je predmetno unapredila prethodnu uredbi
istoimenog naziva i broja 3081/92 iz 1992. godine. Dodajmo i to da se proi-
zvodi i usluge sa geografskom oznakom porekla na teritoriji Evropske unije
tite i ugovorima EU sa treim zemljama u oblasti uvoza i izvoza. EU od
treih zemalja insistira na recipronoj zatiti njenih prehrambenih i poljo-
privrednih proizvoda i na primeni identinih meunarodnih sistema (stan-
darda) kontrole kvaliteta.
35. Izazovi
Nije neosnovano zakljuiti da autohtoni, autentini proizvodi zatieni
geografskim oznakama porekla ine jedan od najsnanijih resursa budueg
privrednog razvoja.490 Pojaana svest o ivotnoj sredini i shvatanje direktne
488 Vidi dela protiv privrede u Krivinom zakoniku.
489 Council Regulation (EC) No 510/2006 on the protection of geographical indications
and designations of origin for agricultural products and foodstufs.
490 Zakljuuje Zoran Dragojevi, vodei domai strunjak ispitiva za oznake geografskog
porekla, u lanku Geografske oznake porekla u svetlu vlasnike transformacije, u pu-
blikaciji Intelektualna svojina za sve Plan za uspeh, Beograd 2005, str. 8798.
veze izmeu zdravlja i bezbednosti proizvoda zasnivaju koncept eko-vino-
gradarstva i organskog vinarstva.491
Dok se vina i ostala estoka pia relativno dobro tite, u emu prednja-
e odredbe Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine,
to je samo jo jedan pokazatelj nadmonosti Svetske trgovinske organizaci-
je, dotle je zatita prehrambenih i ostalih poljoprivrednih proizvoda manje
izvesna, esto iz politikih i socijalnih razloga.
Meunarodni pristup regulaciji prava na geografske oznake porekla
nije koherentan, ve je esto fragmentiran i preklapajui u smislu postojanja
razliitih reima zatite. Najvei broj drava, meu kojima sve lanice EU,
ima posebne ili sui generis sisteme, ali nije mali broj ni onih u kojima se ova
grana industrijske svojine titi igovnim pravom ili propisima o nelojalnoj
konkurenciji.
Poseban izazov budi tradicionalno znanje. Meuvladin Komitet za in-
telektualnu svojinu, genetike resurse, tradicionalno znanje i folklor Svetske
organizacije za intelektualnu svojinu492 stoji na zakljuku da upravo geograf-
ske oznake porekla imaju najveu odgovornost u ouvanju i zatiti tradicio-
nalnih znanja, koja i same asimiliraju.493
Evropski trendovi idu u pravcu zatite usluga geografskim oznakama
porekla.
Klimatske promene neminovno e tek otvoriti spektar izazova kako
za proizvoae proizvoda sa geografskim oznakama porekla, tako i za
zakonodavce.
36. Spisak oznaka geografskog porekla registrovanih
u Zavodu za intelektualnu svojinu:
Reg. br. 3 Govea uika pruta ime porekla (ip)
491 Za detaljnije vidi: Organska poljoprivredna proizvodnja, monografja Poljoprivrednog
fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2005, str. 149174. Takoe, na http://www.ecovin.
org/de/index.htm
492 Te WIPO Intergovernmental Committee on Intellectual Property and Genetic Reso-
urces, Traditional Knowledge and Folklore (IGC)
493 Opirnije o izazovima i studijama sluaja videti u publikaciji: Guide to Geographical
Indications Linking Products and Teir Origins, UN International Trade Centre, Ge-
neva 2009.
SPISAK OZNAKA GEOGRAFSKOG POREKLA REGISTROVANIH U ZAVODU ZA INTELEKTUALNU SVOJINU: 3 0 3
Reg. br. 4 Svinjska uika pruta ip
Reg. br. 5 Uika slanina ip
Reg. br. 6 Sremski kulen ip
Reg. br. 7 Sremska domaa kobasica ip
Reg. br. 8 Sremska salama ip
Reg. br. 9 Poarevaka kobasica ip
Reg. br. 10 Rtanjski aj ip
Reg. br. 11 Krivovirski kakavalj ip
Reg. br. 12 Homoljski oviji sir ip
Reg. br. 13 Homoljski kozjii sir ip
Reg. br. 14 Homoljski kravlji sir ip
Reg. br. 15 Banatski rizling geografska oznaka (go)
Reg. br. 16 Jagodinska ruica go
Reg. br. 17 Vrako ampion pivo go
Reg. br. 23 Kosovsko polje (Amselfeld, Field of the black bird, Champ
de merle) ip
Reg. br. 24 Kosovsko vino (Amselfelder) ip
Reg. br. 25 Prizren ip
Reg. br. 26 Metohija (Metohy)- ip
Reg. br. 27 Kladovski kavijar (Caviar of Kladovo) ip
Reg. br. 28 Voda Vrnjci go
Reg. br. 29 Apatinsko jelen pivo go
Reg. br. 36 Bujanovaka mineralna voda AQUA HEBA go
Reg. br. 37 Pirotski ilim ip
Reg. br. 38 Sirogojno go
Reg. br. 40 Mineralna voda Duboka go
Reg. br. 41 Biserno ostrvo, muskat krokan ip
Reg. br. 42 Knjaz Milo Bukovika banja go
Reg. br. 44 Petrovska Klobasa (Petrovaka kobasica) ip
Reg. br. 45 Leskovako rotilj meso (za pljeskavice i evapie) ip
Reg. br. 46 Valjevski duvan varci ip
Reg. br. 47 Bermet ip
Reg. br. 48 Svrljiki kakavalj ip
Reg. br. 49 Karlovaki rizling ip
Reg. br. 50 Futoki svei i kiseli kupus ip
Reg. br. 51 Homoljski med ip Lisabonski aranman
Reg. br. 52 Ariljska malina ip
Reg. br. 53 Svrljiki belmu ip
Reg. br. 54 Bezdanski damast go494
Reg. br. 55 Staroplaninski kakavalj ip
Ukupno 40 domaih oznaka geografskog porekla.
Reg. br. 1 Dinga Hrvatska
Reg. br. 2 Postup Hrvatska
Reg. br. 18 CESKO BUDEJOVICKE PIVO go
Reg. br. 19 BUDEJOVICKE PIVO BUDVAR go
Reg. br. 20 BUDEJOVICKE PIVO go
Reg. br. 21 BUDEJOVICKY BUDVAR go
Reg. br. 22 BUD oglaen nitavnim go
Reg. br. 30 Crnogorski krsta ip Lisabonski aranman
Reg. br. 31 Crnogorski vranac ip Lisabonski aranman
Reg. br. 32 Crnogorski sovinjon (Crnogorski souvignon) ip
Reg. br. 33 Crnogorski kabernet (Crnogorski cabernet) ip
Reg. br. 34 Crnogorski merlo (Crnogorski merlot) ip
Reg. br. 35 Crnogorski ardone (Crnogorski chardonnay) ip
Reg. br. 39 Njeguki prut go
Reg. br. 43 Crnogorska lozova rakija ip
Ukupno 14 oznaka geografskog porekla registrovanih na ime stranih
lica.
Ukupno 54 registrovane oznake geografskog porekla u Zavodu.
494 O Bezdanskom damastu vidi: www. novitet-dunav. co. rs
PRIMER IZVORNOSTI CRNOGORSKOG SIRA 305
37. Primer izvornosti crnogorskog sira
Na primeru izvornosti crnogorskog sira moemo pojasniti znaenje
navedenih elemenata koji istiu proizvod koji se titi oznakom geografskog
porekla.
Oznaka izvornosti (autohtonosti) sira
Navedeni oblik zatite mogu ostvariti sirevi iji je kvalitet uslovljen
tradicijom proizvodnje kroz odreeno istorijsko vreme, u tano odreenom
istorijskom periodu, u tano odreenoj geografskoj regiji ili kraju. Razlika
izmeu sireva iste vrste uslovljena je klimom, vrstom zemljita, poloajem,
prirodnom vegetacijom, vrstama biljaka, nainu dranja muznih grla. Uz
navedene uslove presudan faktor za priznavanje zatite autohtonosti sira je
tradicija i nezamenljivo iskustvo koje se prenosi generacijama.
Proizvoai sira mogu zatraiti zatitu izvornosti (autohtonosti) jedino
ako je ispunjena veina sledeih zahteva:
1) da se sir proizvodio u prolosti
2) da se i danas proizvodi na isti nain
3) da se vetina izrade i znanje prenose s generacije na generaciju
4) da je proizvodnja mleka organizovana u tano odreenoj regiji
(kraju) ograniene veliine
5) da je sir karakteristian za regiju (kraj) u kojoj se proizvodi
6) da ima svoju originalnost i autentinost
7) da su specifne (tipine) karakteristike sira uslovljene autohtono-
u rase
8) da je ukus sira odreen prirodnim nainom hranjenja, biljnim po-
krivaem panjaka
9) da je mleko od vlastitih ivotinja ili poznatog porekla.
Pojam jedinstveni ili tradicionalan nain proizvodnje, koji je jedan od
presudnih kriterijuma u priznavanju zatite podrazumeva:
1) proizvodnju sira uglavnom od sirovog mleka
2) korienje prirodne autohtone mikrobne kulture
3) prirodne uslove zrenja
4) jedinstven oblik ili posebne dodatke siru, uglavnom runu izradu i
druge specifnosti po kojima se dotini sir razlikuje od sireva proi-
zvedenih u drugim geografskim regijama.
Autohtoni sirevi uglavnom se proizvode od sirovog mleka zato to je
tada krae vreme zrenja, a ukus sira izraeniji dok se tekstura menja. Tek-
stura i ukus autohtonih sireva rezultat su izuzetno sloenog sastava, biohe-
mijskih reakcija uslovljenih zajednikim delovanjem populacija bakterija,
enzima mleka i sirila, kao i od sekundarne mikrobioloke populacije tokom
izrade i zrenja sira. U veini sluajeva, autohtonu mikrobioloku populaci-
ju ine heterogene vrste bakterija mlene kiseline, a dominantnost odreene
vrste uslovljena je vrstom mleka i poreklom.
Specifnost ukusa pojedine vrste autohtonog sira posledica je i se-
zonskog (paa ili seno) uticaja, ali i samog geografskog podruja na kome se
proizvodi, to omoguava odrivanje porekla nekih vrsta sireva po ukusu.
Evropska unija je 1993. godine usvojila Propis (br. 2081/92), kojim su propi-
sani kriterijumi za dobijanje oznake kvaliteta: izvornost (PDO) i geografsko
poreklo (PGI) poljoprivrednih proizvoda i kultura. Propisom (br. 1804/99)
proirena je zatita i na proizvode garantovanog tradicionalnog specijaliteta
(TSG) koji imaju specifne karakteristike zbog naina izrade ili tradicional-
nog sastava, a nezavisne u odreenom prostoru. Zatita specifnih poljopri-
vrednih proizvoda ovim oznakama dozvoljena je i zemljama koje nisu lani-
ce. Za Francusku, Italiju, Grku i paniju, koje su zatitile najvei broj svojih
autohtonih sireva, izdvajaju se prema nacionalnom znaenju: Cantal, Comte,
Reblochon, Gorgonzola, Grana Padano, Parmigiano, Reggiano, Pecorino Ro-
mano, Feta, Kasseri, Graviera Agrafon, Graviera Kritis, Mahon, Queso de La
Serana i dr.
Crna Gora je specifno podruje, veoma bogato autohtonom pro-
izvodnjom mlenih proizvoda, u kojoj se proizvode razliiti varijeteti sire-
va, masla, kajmaka i sl. Sirevi predstavljaju vei deo te proizvodnje tako da
se moe rei da se svaki kraj u Crnoj Gori prepoznaje po svojoj vrsti sira.
Zbog geografske raznolikosti i specifnosti podruja, Crna Gora ima uslo-
ve za proizvodnju razliitih vrsta autohtonih sireva pa je njihovo ouvanje
i zatita od velikog znaaja. Crna Gora zbog svojih reljefnih karakteristika
i klimatskih razliitosti kulture i tradicije predstavlja riznicu narodnog si-
rarstva. Pored komercijalnih razloga i zatite potroaa od obmana, svrha
zatite izvornosti geografskog porekla i garantovane tradicionalne specif-
nosti je, po novim Propisima, da podstie oblik ekstezivne poljoprivredne
PRIMER IZVORNOSTI CRNOGORSKOG SIRA 307
proizvodnje u zemljama lanicama EU, jer doprinosi zatiti ivotne sredine,
biolokoj raznovrsnosti i razvitku ruralnih podruja. Na ovaj nain, titi se
etnografsko blago i specifnost odreenog kraja.
Njeguki sir
Da bi neki mleni proizvod zvanino nosio oznaku autohtoni, on treba
da, pored jasne defnicije, ispuni uslove da je:
1) proizveden od odgovarajueg mleka
2) ostvarena zatita imena porekla
3) ostvarena zatita geografske oznake.
Za dobijanje oznaka potrebno je pripremiti odreenu dokumentaciju
sa nizom materijala kao to su:
1) podaci o geografskom podruju sa odgovarajuim mapama
2) oznake za obeleavanje proizvoda
3) nain obeleavanja i upotreba geografske oznake porekla i sl.
Njeguki sir je autohtoni crnogorski sir koji pripada skupi tvrdih sire-
va, proizvedenih iz sirovog ovijeg, kravljeg ili meanog mleka. Autohtonost
proizvodnje svojstva Njegukog sira predstavlja temelj oznake zatite njego-
vog geografskog porekla. Njeguki sir sauvan je na malom podruju, sa od-
govarajuom tehnologijom i kvalitetom to mu omoguava, da kao specif-
an, proizvod nosi posebno ime Njeguki.
Originalni Njeguki sir proizvodi se u irem podruju planine Loven,
u mestu Njegui sa dugom istorijskom tradicijom. Postoje podaci iz 1907.
godine da je sir koji se pravi u Njeguima najboljeg kvaliteta u Crnoj Gori.
Vievekovna proizvodnja ovog sira, njegov izraen kvalitet, mogunost du-
gog odravanja i transportabilnost, uslovili su da on postane jedan od zastu-
pljenijih mlenih proizvoda na tradicionalnoj crnogorskoj trpezi. Po svom
pikantnom ukusu i prijatnom mirisu moe se svrstati u delikatesne sireve.
Geografski poloaj i odlike regije Njegui
Kraka regija predstavlja zaravan dubokog kra sa krapama, vrtaa-
ma, jamama, peinama i krakim poljima u svom reljefu, gde dominira ist
krenjak u odnosu na dolomit. Surovost prirode ublaavaju dolovi i uvale.
Podruje Lovena izloeno je uticaju dva vetra: buri (hladan i suv vetar sa
severa, koji duva sa kopna na more) i jugu (dominantnom vetru na Lovenu
koji ide uporedo sa prolenim i jesenjim padavinama). Glavna karakteristika
lovenske vegetacije je njena izrazita vertikalna ralanjenost sa pet vegeta-
cionih pojaseva, koja je posledica prisustva mediteranske i evrosibirske ve-
getacijske regije na relativno malom visinskom prostoru. Uticaj Jadranskog
mora na klimu Lovena, najbolje ilustruju velike godinje koliine padavina
(Ivanova korita spadaju u zone sa najveom koliinom snenog pokrivaa na
podruju bive Jugoslavije).
Privreivanje u Njeguima
Njegui raspolau sa bogatim panjacima, pristojnim zemljinim fon-
dom i oduvek su se ljudi bavili zemljoradnjom i stoarstvom. Uslovi dranja
ovaca i koza dozvoljavaju da tokom cele godine ivotinje borave na njeg ukim
panjacima, a u ekstremnim vremenskim uslovima sklanjaju se u tale. Zbog
velikog broja stoke, kojoj je davana posebna panja, Njegui su oduvek bili
poznati po mlenim proizvodima i mesu. Nekada, njeguki sir je podmiri-
vao i znaajne potrebe stranog trita Kotora, Dubrovnika, Dalmacije, Tr-
sta i Venecije, to je predstavljalo znaajnu ekonomsku stavku u njegukim
domainstvima, dok su danas koliine proizvodnje znatno smanjene.
Izvod preuzet od iri, G.: Specifnosti oznaka geografskog porekla i
osobina njegukog sira, magistarska teza, Novi Sad 2008.
DEO VI
Topografje integrisanih kola
Um je taj koji nas ini bogatim.
Endrju Karnegi495
495 Andrew Carnegi (18351919), ameriki industrijalac i flantrop. Filantropija (od grkih
rei phileo teim za neim, i anthropos ovek) je odraz elje da se pomogne drugim
ljudima bez oekivanja line koristi.
310 TOPOGRAFIJE INTEGRISANIH KOLA
1. Pojam topografje integrisanih kola
Topografja496 je na bilo koji nain prikazan trodimenzionalni raspored
elemenata, od kojih je najmanje jedan aktivan, i meuveza u integrisanom
kolu, ili takav trodimenzionalni raspored pripremljen za proizvodnju odree-
nog integrisanog kola. Integrisano kolo497 je gotov proizvod ili meuproizvod
u kome se ostvaruje odreena elektronska funkcija i u kome su elementi, od
kojih je najmanje jedan aktivan, i meuveze integralno formirani u koma-
du materijala ili na komadu materijala, odnosno i u komadu i na komadu
materijala.498
S obzirom na to da se ova grana industrijske svojine odnosi na oblast
elektronike, neophodno je uiniti kratka objanjenja osnovnih pojmova.
Topografja ili ema, kako se jo u literaturi naziva499, izvorno je geo-
grafski pojam koji znai povrinsku konfguraciju nekog terena i predstavlja
raspored elemenata (u sluaju geografje, fziko-geografskih elemenata) tog
prostora.
Pojam integrisanog kola obuhvata sve sloene elektronske komponente
iju strukturu odreuje topografja. Integrisano kolo moemo zamisliti kao
malu elektronsku spravu koja ima odreenu funkciju. esto se u literaturi in-
tegrisano kolo naziva ip. ip predstavlja veoma umanjenu (minijaturnu, do
3 cm) ploicu koja je napravljena od keramike. Na nju su fotopostupkom
nanete elektrine komponente zajedno sa kontaktima. Ona predstavlja elek-
trino kolo koje slui tome da obavlja funkciju koja je potrebna u integralnom
kolu. Na prostoru ipa moe biti smeten viemilionski broj tranzistora.
Aktivni element moe biti tranzistor, dioda, tiristor, a pasivni konden-
zator, otpornik itd. Elektronska funkcija ne mora biti jedina funkcija ova-
kvog proizvoda.
496 Engl. Layout design (iako slinost sa dizajnom nije samo terminoloke prirode, topo-
grafju u smislu integrisanih kola ne bi trebalo meati sa industrijskim dizajnom).
497 Engl. Integrated circuits
498 lan 2. Zakona o zatiti topografja integrisanih kola (Slubeni glasnik Republike Sr-
bije, br. 104/09). Domai zakonodavac odredio je topografju integrisanog gola identi-
no kao i Vaingtonski ugovor o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima
(Washington Treaty on Intellectual Property in respect of Integrated Circuits IPIC
Treaty) iz 1989. godine, koji predstavlja jedan od najvanijih meunarodnih dokume-
nata na polju pravne regulative ove grane industrijske svojine.
499 Janev, I.: Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, str. 218219.
PREDMET ZATITE 311
Iz zakonske defnicije integrisanog kola izostavljena je karakteristika
materijala od kojeg se danas izrauju integrisana kola, tj. poluprovodnik. Ra-
zlog zbog kog je to uinjeno jeste da se ne bi nepotrebno suavao obim zati-
te, jer se s obzirom na brzi razvoj tehnologije moe oekivati pojava materi-
jala koji e zameniti poluprovodnike. Poluprovodnik, element koji pokazuje
neku otpornost prolasku elektine struje, od koga se najee prave integri-
sana kola je silicijum.500
Sam proizvod moe biti u zavrenom obliku ili kao meuproizvod. Za-
vreni oblik podrazumeva proizvod koji u potpunosti ispunjava svrhu radi
koje je izraen, tj. obavlja odreenu funkciju u obliku u kome je proizveden
i pripremljen za prodaju na tritu. Meuproizvod podrazumeva takoe go-
tov proizvod za trite kod kojeg su potrebne dorade (konana povezivanja u
gornjim slojevima) radi prilagoavanja za posebnu upotrebu.
2. Predmet zatite
Topografja integrisanih kola predstavlja reljefni trodimenzionalni pri-
kaz elemenata, kreiran od strane nekog lica, i upravo se taj intelektualni na-
por stavlja pod zatitu. Stoga, vano je odmah uoiti da predmet zatite nije
integrisano kolo kao takvo, ve topografja integrisanog kola. Topografja
integrisanog kola je nematerijalno dobro, za razliku od samog integrisanog
kola koje je materijalni proizvod. Topografja se prenosi na ip.
Zakon ne titi tehnologiju koja se koristi u proizvodnji topografje ili
integrisanog kola, informacije koje se uvaju u integrisanom kolu, niti ideje,
postupke, procese, sisteme, metode rada, koncepte, principe ili otkria, bez
obzira na nain na koji su opisani ili objanjeni.501
500 Osobina poluprovodnika da provodi elektrinu struju otkrivena je 30-tih godina 20.
veka. Amerikanac Dulijus Edgar Lilinlefd (Julius Edgar Lilienfeld) dobio je 1926. go-
dine patent za originalno upravljanje provoenja poluprovodnika primenom elektri-
nog polja. Inae, kao poluprovodni materijal koriste se i germanijum, galijum, arsenid.
Provodne osobine poluprovodnika menjaju se u toku izrade integrisanog kola dopira-
njem, tj. unoenjem neistoa u obliku atoma elemenata kao to su bor, fosfor, arsenik
ili aluminijum, ili se vri oksidacija. (navedeno prema: Dudi, D.: Zatita topografja
integrisanih kola, u publikaciji Izbor objavljenih radova strunjaka Zavoda 19202000,
knjiga 1, Beograd 2000, str. 192)
501 Prema lanu 3. Zakona o zatiti topografja integrisanih kola.
Zakonodavac predvia zatitu one topografje koja je rezultat intelek-
tualnog napora stvaraoca i koja u vreme nastanka nije bila optepoznata
meu stvaraocima i proizvoaima integrisanih kola.502 Kombinacija opte-
poznatih elemenata i meuveza nije smetnja zatiti, ukoliko nastala topogra-
fja, posmatrana u celini, predstavlja kreativnu novinu. Stvaralaki rad mora
sadrati odreenu kreativnu visinu koja se meri uloenim intelektualnim
naporom pri stvaranju topografje.
Tako, predmet zatite moe biti svaka topografja koja ne predstavlja
potpunu kopiju postojeih, to se ceni u svakom pojedanom sluaju. Takva
formulacija ostavlja mogunost zatite i topografje nastale samo nadograd-
njom ve postojee, to se naziva reverzibilni inenjering503, ukoliko je no-
vostala topografja dovoljna originalna ili nova504, odnosno ako u vreme na-
stanka nije poznata drugim stvaraocima i proizvoaima.
3. Uloga topografje integrisanih kola
Topografja ima dvostruku ulogu: da smanjuje dimenzije integrisanih
kola i da poboljava njihove funkcije. Smanjujui dimenzije integrisanih kola
smanjuje se i troak materijala za njihovu proizvodnju, dok se poveava polje
njihove primene. Znajui da se na jednom ipu veliine 1 cm moe ugra-
diti hiljade elektronskih elemenata, njegova ekonomska funkcija se triplira.
Integrisana kola upotrebljavaju se u tako velikom broju proizvoda, da bi nji-
hovo nabrajanje bio Sizifov posao. U svakom sluaju, neemo pogreiti ako
kaemo da se dananja celokupna sofsticirana tehnologija zasniva na tako
majunoj stvari ipu. Posebno vanu primenu integrisana kola pronala su
502 Po lanu 4. Zakona o zatiti topografja integrisanih kola.
503 Reverzibilni inenjering predstavlja projektovanje obrnutog smera gde se polazei od
ve postojeg prostornog, odnosno fzikog proizvoda realizuje izrada 3D CAD mode-
la datog proizvoda. Jedna od osnovnih svrha ove vrste inenjeringa jeste proizvodnja
geometrijskog modela na osnovu kog je mogue napraviti poboljanu verziju prototipa
a samim tim i poveanje funkcionalnosti proizvoda. Drugim reima, reverzibilni ine-
njering omoguava usavravanje ve postojeeg fzikog proizvoda izradom i izmena-
ma njegovog elektronskog oblika (modela).
504 Novost ne bi trebalo shvatiti kao apsolutnu novost, koja se trai npr. kod patenata, ve
kao originalnost u smislu da nova topografja ne moe biti ista kopija postojee, ve
mora sadrati originalnu kombinaciju elemenata.
MESTO TOPOGRAFIJE INTEGRISANIH KOLA 313
u raunarskoj industriji (npr. proizvodnja matinih tampanih ploa505), sa
kojom se od njenog nastanka paralelno ubrzano razvijaju i unapreuju.
4. Mesto topografje integrisanih kola
Pravna teorija dugo je pokuavala da topografji integrisanih kola pro-
nae mesto u porodici intelektualne svojine, dok ona nije postala sui generis
prava industrijske svojine. Napori su se kretali u pravcu razumevanja u emu
se ova najmlaa grana industrijske svojine sutinski razlikuje od autorskog,
patentnog i prava na dizajn. Osobenost topografje integrisanih kola je pri-
lino lako shvatljiva. Za pripadnost autorskom pravu, nedostaje joj moralna
komponenta koja znai pravo autora da se suprotstavi svakoj izmeni, doradi
ili preradi svog dela. Ako bi autor topografje imao ovo ovlaenje, to bi do-
velo do blokiranja daljeg razvoja topografja koje upravo nastaju na osnovu
nadgradnje jedne nove topografje nad pravno zatienom ranijom topogra-
fjom (ve pomenutim reverzibilnim inenjeringom). Pri tom, ne radi se o in-
telektualnoj tvorevini iz oblasti nauke, knjievnosti ili umetnosti. Topogra-
fje se od dizajna razlikuju jer su elementi topografje nevidljivi golim okom,
to je uslov za pravnu zatitu dizajnom. Bliskost patentu je najizraenija i
ona se ogleda u injenici da je topografja integrisanih kola novo, tehniko
reenje odreenog tehnikog problema i da se moe industrijski proizvoditi.
Ono to joj nedostaje jesu dovoljna novost i nivo inventivnosti.506
505 Matina tampana ploa najvanija je tampana ploa u raunaru. Drugaije se naziva
i osnovna ploa. U zavisnosti od njene konstrukcije i modela, na njoj se najee nala-
ze: mikroprocesor (procesor), ROM, odreen broj konektora koji slui za ubadanje,
tanije konekciju drugih tampanih ploa koje imaju odreenu funkciju (zvuna karta,
tv karta, RAM memorija itd.). Matina tampana ploa slui da objedini i uskladi sve
elemente raunara i omogui njihov rad. Sve vie savremene matine ploe poinju da
integriu neke komponente u sebe koje su se ranije konektovale na nju (grafka, zvuk).
506 Jedno od objanjenja moe zvuati ovako: Sa poveanjem broja elemenata integrisanog
kola, odnosno stepena integracije, povealo se uee raunara u izradi topografja pri-
menom posebnih programa kojima je bilo mogue smestiti ogroman broj elemenata
na malom prostoru. Kako se kod pronalazaka, za koje se daje zatita patentnom, upra-
vo razmetaj elemenata integrisanog kola, tj. nain njihovog meusobnog povezivanja
ceni, kada se ceni inventivni nivo pronalaska, element inventivnosti kod topografja
trodimenzionalnog rasporeda ne moe se ceniti kao stvaralaki rad jer taj posao
obavlja raunar. Inenjersko-pronalazaki rad u projektovanju postoji jedino u krei-
ranju unutranje strukture integrisanog kola izborom osnovnih logikih kola. Kako
5. Nastanak prava topografje integrisanih kola
Prvi sui generis zakon u ovoj oblasti donet je 1984. godine u SAD pod
nazivom Zakon o zatiti poluprovodnikog ipa507, da bi ve godinu dana
kasnije u Japanu donet Zakon o zatiti eme veza poluprovodnikog inte-
grisanog kola508. Evropa je odgovorila Direktivom Saveta EU 1986. godine o
pravnoj zatiti topografja poluprovodnikih proizvoda,509 u ijoj preambuli
je istaknuto da poluprovodniki proizvodi igraju poveanu ulogu u sve veem
broju industrija i da je tehnologija poluprovodnika od fundamentalne va-
nosti za industrijski razvoj Evrope, da fukcionisanje ovih proizvoda u velikoj
meri zavisi od topografja, a da razvoj topografja zahteva znaajne investicije
u resursima, fnansijama, tehnici i ljudima, i da razliitost postojee pravne
regulative topografja u zemljama lanicama Evropske Zajednice ima direktne
negativne posledice na funkcionisanje zajednikog trita.
Na konferenciji Svetske organizacije za intelektualnu svojinu 1989. go-
dine u Vaingtonu usvaja se Ugovor o intelektualnoj svojini u vezi sa integri-
sanim kolima. Cilj donoenja Vaingtonskog ugovora bilo je uspostavljanje
i harmonizacija meunarodnog sistema pravne zatite topografje integrisa-
nih kola. Iako je njime uveden celovit pojam integrisano kolo, zbog nedovolj-
nog broja ratifkacija, jo uvek nije stupio na snagu. Sporazum o trgovinskim
aspektima prava intelektualne svojine jo potpunije regulie ovu materiju i
obavezuje drave lanice Svetske trgovinske organizacije da nacionalnim za-
konodavstvom obezbede zatitu stvaraocima topografja integrisanih kola.
je ova faza zasnovana na empirijskim pravilima, tako dobijena topografja retko ima
element novosti. (navedeno prema: Dudi, D.: Zatita topografja integrisanih kola, u
publikaciji Izbor objavljenih radova strunjaka Zavoda 19202000, Beograd 2000, str.
194). Za vie o projektovanju integrisanih kola videti: Vrane, R., Rani, S., Simi, D,.
Markovi, P.: Uvod u projektovanje VLSI (very large scale integration) kola, Nauka,
Institut Mihailo Pupin, Beograd, 1995).
507 Engl. Semiconductor Chip Protection Act of 1984
508 Engl. Act Concerning the Circuit Layout of a Semiconductor Integrated Circuit
509 Engl. Council Directive of 16 December 1986 on the legal protection of topographi-
es of semiconductor products (87/54/EEC); Franc. Directive du Conseil du 16 dcem-
bre 1986 concernant la protection juridique des topographies de produits semi-conduc-
teurs (87/54/CEE). Tekstove pravnih akata EU na polju industrijske svojine videti na:
http://www.wipo.int/wipolex/en/profle.jsp?code=EU (WIPO Database on Intellectual
Property Legislative Texts European Community)
NASTANAK PRAVA TOPOGRAFIJE INTEGRISANIH KOLA 315
Kod nas je 1998. bila godina donoenja prvog Zakona o zatiti topografja
integrisanih kola.510
5.1. Razlozi nastanka prava
Ni topografje integrisanih kola nisu izuzetak kada su u pitanju razlozi
nastanka prava. I u ovoj grani industrijske svojine dominantni razlozi dono-
enja legislative ekonomske su prirode. Dok kreacija nove topografje uklju-
uje veliku investiciju, dotle se kopiranje iste moe uraditi po ceni delia in-
vesticije. Ponekad se kopiranje moe uraditi i fotografsanjem svakog nivoa
integrisanih kola i potom na bazi fotografja pripremiti maske za proizvod-
nju. Mogunost takve krae je glavni pokreta uvoenja pravne regulative u
ovu oblast.511
Prva integrisana kola pojavila su se poetkom 60-tih godina prologa
veka u razvijenim industrijskim zemljama, koje su i same bile pokretai do-
noenja odgovarajuih sui generis propisa kojima bi spreile velike gubitke
usled nepostojanja adekvatne pravne zatite. U tom vremenu, junokorejska
elektronska industrija plaala je vie za intelektualnu svojinu opredmeenu
u topografjama nego to je uloila u nekretnine i opremu.512 Kopiranje te-
hnoloke informacije koju sadri topografja nanelo bi ogromne tete tvor-
cu tehnologije, odnosno priftabilnom znanju. To bi nesumnjivo obezvredilo
investicije u topografje i kapital uloen u integrisana kola. U ovom smislu,
informacija se neposredno javlja kao faktor proizvodnje, i potronje. Iz tog
razloga, zatita je neophodna.513 Proizvodnja integrisanih kola u svetskim
razmerama skoila je sa 5 milijardi dolara u 1978. godini na vrednost 20 mi-
lijardi samo est godina kasnije. U 1992. godini zabeleena je prodaja inte-
grisanih kola od preko 70 milijardi dolara. Borba protiv piratstva postajala je
sve ustrija i konkretnija.514
510 Slubeni list SRJ, br. 12/98.
511 WIPO Handbook, str. 119.
512 Prema Miladinovi, Z.: Pravo industrijske svojine, Ni 2007, str. 326 (navedeno prema
Ferry, N., Hurstel, D. La protection juridicue des semiconduductereurs, JPC, E 1986 II,
no.1480)
513 Izvor: TRIPS sporazum
514 Prema Dudi, D.: Zatita topografja integrisanih kola, u publikaciji Izbor objavljenih
radova strunjaka Zavoda 19202000, knjiga 1, Beograd 2000, str. 194)
6. Subjekti zatite
Pravo na zatitu topografje pripada njenom stvaraocu, odnosno njego-
vom pravnom sledbeniku. U izuzetnim sluajevima, u ulozi subjekta zatite
moe se pojaviti stvaraoev poslodavac ili njegov pravni sledbenik. Ako je
topografju kreiralo vie stvaralaca, njima pripada zajedniko pravo na za-
titu. Za topografje nastale u radnom odnosu primenjuju se odredbe zakona
kojima se ureuju pitanja prava na zatitu pronalaska stvorenih u radnom
odnosu. Drugim reima, primenjuju se odredbe zakona o patentima.515
Topografje nastale u radnom odnosu dele se na one koje su stvorili
zaposleni koji izvravaju svoju redovnu radnu obavezu, tj. posebno naloe-
ni zadatak i one koje ne spadaju u ovu kategoriju, a odnose se na delatnost
preduzea, odnosno nastale su korienjem radnih sredstava i informacija
preduzea. Prva kategorija topografja pripada poslodavcu i on ima pravo da
ostvari zatitu. Druga kategorija pripada stvaraocu, a poslodavac ima neis-
kljuivo pravo korienja topografje. Ovako regulisana imovinska prava
omoguavaju iroko korienje topografje: pruaju stvaraocu, koji je stvorio
topografju van svojih redovnih obaveza, da istu slobodno nudi na tritu,
i pravo poslodavca da istu koristi, izuzev ako se radi o poslovnoj tajni kada
poslodavac ima iskljuivo pravo korienja.516
7. Postupak zatite topografje integrisanih kola
Postupak zatite topografje integrisanih kola upravni je postupak koji
pokree i vodi Zavod517 na podnesak podnosioca prijave, ije se pravo na za-
titu ne proverava u trenutku podnoenja prijave. Kao i kod ostalih grana
industrijske svojine, i ovde postoji oboriva javna pretpostavka (praesumptio
iuris tantum) da podnosilac prijave ima titulus za to. Oborivost ove pret-
postavke dolazi od mogunosti zainteresovane strane da podigne tubu za
516 Iz obrazloenja zakonodavca uz predlog zakona iz 2009. godine. Kompletan tekst obra-
zloenja videti na: http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=90717
517 U SAD registrovanje topografja integrisanih kola vri Ured za autorska prava, u Japa-
nu je nadlean Ministar za meunarodnu trgovinu i industriju, u Holandiji Ured za
industrijsku svojinu, u Finskoj Nacionalni upravni ured za patente i registrovanje,
dok je u ekoj Republici, paniji i Slovakoj za to predvien Zavod za patente.
POSTUPAK ZATITE TOPOGRAFIJE INTEGRISANIH KOLA 317
ponitaj prava, tubu za osporavanje prava itd. Za svaku topografju pod-
nosi se posebna prijava. Prijava se podnosi u pismenom obliku, neposredno
ili potom. Prijava se moe podneti i telefaksimilom, pod uslovom da se u
roku od mesec dana od dana njenog prijema, dostavi u propisanom obli-
ku.518 Odluke Zavoda konane su i protiv njih se moe voditi upravni spor.
Domae lice moe da trai zatitu topografje u inostranstvu nakon proteka
roka od tri meseca od dana podnoenja prijave nadlenom organu u zemlji
prebivalita.
7.1. Rokovi za traenje zatite
Uporedno pravo ujednaeno je u rokovima u kojima se moe traiti
zatita topografje integrisanih kola, i predvia dva alternativna modaliteta:
1) rok od dve godine od datuma prve komercijalne upotrebe odnosne
topografje bilo gde u svetu
2) rok od 15 godina od dana njenog nastanka ukoliko nije komercijal-
no upotrebljena.519
7.2. Sadrina prijave
Zahtev za priznanje prava na topografju sadri, naroito:
1) podatke o podnosiocu prijave: prezime, ime i adresu, ako je u pita-
nju fziko lice, odnosno naziv i sedite ako je u pitanju pravno lice
2) podatke o stvaraocu topografje, ako podnosilac prijave nije stva-
ralac: prezime, ime i adresu ili naznaenje da stvaralac topografje
ne eli da bude naveden u prijavi (linopravno ovlaenje na nazna-
enje svog imena ima stvaralac; ukoliko ne eli da bude naveden u
prijvi, stvaralac o tome daje izjavu)
3) naziv topografje, koji treba da odredi i funkciju i opseg primene
proizvoda u koji se topografja ugrauje, odnosno naziv i svrhu in-
tegrisanog kola koje moe biti izraeno korienjem topografje za
koju se trai zatita
518 Vidi Uredbu o postupku zatite topografja integrisanih kola (Slubeni list SRJ, br. 44/98,
47/98)
519 Pojam komercijalne upotrebe dosta iroko se tumai, kao bilo kakva distribucija topo-
grafje ili integrisanog kola, bilo nezavisno, bilo kao deo drugog proizvoda, za komerci-
jalne, ali ne i privatne svrhe.
4) podatke o punomoniku, ako je prijava podneta preko punomoni-
ka: prezime, ime i adresu, ako je punomonik fziko lice, odnosno
naziv i sedite ako je u pitanju pravno lice
5) datum nastanka topografje, ako topografja nije bila komercijalno
upotrebljena ili datum i mesto prve komercijalne upotrebe topogra-
fje ili integrisanog kola izraenog prema toj topografji, bilo gde u
svetu, ako je taj datum raniji od datuma podnoenja prijave
6) broj prijave ili registrovanog prava ako je ranije traena zatita za
isti predmet (pravom na topografju, dizajnom, patentom ili malim
patentom)
7) listu priloga podnetih uz zahtev za priznanje prava na topografju.520
Zahtev prate sledei prilozi, izmeu ostalog:
1) opis topografje, koji se sastoji od:
a) naziva topografje, koji mora da bude isti kao u zahtevu za pri-
znanje prava
b) uvodnog dela opisa, kojim se identifkuje topografja u celini ili
njeni delovi, a koji se sastoji od jasnog i saetog teksta sa poziva-
njem na prikaz topografje
c) opisa elektronske funkcije koju treba da obavlja integrisano kolo
izraeno prema topografji za koju se trai zatita
d) naznaenja da li je topografja originalna u celini ili su original-
ni samo njeni delovi, sa identifkacijom delova topografje koji su
originalni
e) navoda o nameravanoj upotrebi topografje, odnosno o svrsi in-
tegrisanog kola izraenog prema toj topografji.
2) prikaz topografje, koji otkriva njenu strukturu grafki, crteima
i/ili fotografjama:
a) slojeva integrisanog kola pripremljenog za proizvodnju
b) radnih maski koje se koriste u proizvodnji integrisanih
kola.
520 lan 5. Uredbe o sadrini registra prijava i registra topografja i sadrini zahteva za pri-
znanje prava na topografju u postupku za pravnu zatitu topografja integrisanih kola
(Slubeni glasnik RS, br. 45/10).
POSTUPAK ZATITE TOPOGRAFIJE INTEGRISANIH KOLA 319
Ako je primerak integrisanog kola deponovan, moe se priloiti
raunarski zapis slojeva integrisanog kola pripremljenih za pro-
izvodnju. Raunarski zapis predstavlja slojeve integrisanog kola
zabeleene u kodiranom obliku.
3) primerak integrisanog kola izvedenog prema topografji za koju se
trai zatita, ako je integrisano kolo komercijalno upotrebljeno
4) dokaz o prvoj komercijalnoj upotrebi topografje ili integrisanog
kola izraenog prema toj topografji
5) prikaz topografje iji delovi predstavljaju poslovnu tajnu (podnosi-
lac prijave moe pri podnoenju prijave traiti da se delovi priloga,
koji predstavljaju poslovnu tajnu, ne mogu saoptiti ni initi dostu-
pnim treim licima, pod uslovom da su ostali delovi priloga dovolj-
ni za identifkaciju topografje521)
6) izjava o datumu nastanka topografje
7) izjava o osnovu sticanja prava na podnoenje prijave, ako podnosi-
lac prijave nije stvaralac ili nije jedini stvarala
8) izjava stvaraoca, ako ne eli da bude naveden u prijavi
9) izjava o zajednikom predstavniku, ako ima vie podnosilaca
prijave.522
521 Po lanu 13. Zakona o zatiti topografja integrisanih kola.
522 lan 68. Uredbe o sadrini registra prijava i registra topografja i sadrini zahteva za
priznanje prava na topografju u postupku za pravnu zatitu topografja integrisanih
kola (Slubeni glasnik RS, br. 45/10). Razlog da se prikaz topografje ne objavi u celini
jeste da se relativna javnost i konkurencija onemogue da u celini saznaju sadraj topo-
grafje, kako bez plaanja naknade imaocu prava ne bi mogli samostalno da proizvedu
i praktino koriste integrisano kolo predmetne topografje. Ovo predstavlja odstupanje
od opteg pravila u zatiti industrijske svojine, po kojem nema pravne zatite ukoliko
je predmet zatite tajan. (Varga, S.: Pravo industrijske svojine, str. 179 i fusnota 378) Od
obaveze uvanja poslovne tajne postoji sledei, zakonom predvien, izuzetak: razgleda-
nje prijavljenje ili zatiene topografje dozvoljeno je na osnovu sudske odluke, ukoliko
je to neophodno da bi se donela odluka o povredi prava, odnosno o osporavanju prava
na zatitu. Inae, poverljive topografje, od znaaja za odbranu ili bezbednost drave,
ne objavljuju se i za njih vae zakonske odredbe koje se odnose na poverljive pronala-
ske. (lan 26. Zakona o zatiti topografja integrisanih kola)
7.3. Ispitivanje prijava
Ispitivanje prijave za priznanje prava na topografju prolazi kroz neko-
liko logikih faza i lii umnogome na proces koji obavljaju ispitivai-stru-
njaci u ostalim granama industrijske svojine. Nakon utvrenja da je pred-
met prijave topografja u smislu pozitivnog zakonodavstva, ispituju se rokovi
i nain podnoenja prijave, plaenost predvienih taksi, i sadrina prijave i
priloga. U sluaju ispunjenosti svih uslova, Zavod donosi reenje o priznanju
prava. U suprotnom, donosi se zakljuak kojim se prijava odbacuje. Podnosi-
lac prijave moi e u razumnom roku da otkloni nedostatke iz prijave jedino
ako ispitivanje pokae da se ne radi o topografji. Ukoliko to ne uradi, donosi
se reenje o odbijanju zahteva za priznanje prava.
Po priznavanju, pravo na topografju upisuje se u registar topografja,
nosiocu prava izdaje se potvrda o zatienoj topografji, a istodobno pravo
obelodanjuje se u slubenom glasilu Zavoda. Podseamo da su registri javne
knjige, otvorene na uvid javnosti, te da svako ima pravo da razlega prijavu i
dobije kopiju zahteva i priloga.
8. Trajanje prava na topografju integrisanih kola
Pravo na topografju integrisanih kola nastaje danom podnoenja
uredne prijave za priznavanje prava na topografju integrisanih kola ili da-
nom prve komercijalne upotrebe topografje, u zavisnosti od toga koji je da-
tum raniji. Pravo na topografju prestaje istekom kalendarske godine u ko-
joj se navrava deset godina od dana poetka trajanja prava. Poto tehno-
loka ostvarenja brzo zastarevaju, usvojeni rok trajanja prava razuman je i
opteprihvaen.
Vaingtonski Ugovor o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim
kolima predvia minimalan rok trajanja prava od 8 godina, dok je Sporazum
o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine taj rok produio na de-
set godina (to je danas opteprihvaeno u nacionalnim zakonodavstvima).
Direktiva EU o zatiti topografja propisuje i to da se period zatite od 10 go-
dina rauna od dana prve komercijalne upotrebe, datuma podnoenja ured-
ne prijave nadlenom organu ili od dana u kome je nastala topografja.
SADRINA PRAVA 321
9. Sadrina prava
Nosilac prava na topografju integrisanih kola ima iskljuivo pravo da:
1) umnoava zatienu topografju u celini ili njene bitne delove
(bitni delovi su oni koji predstavljaju neophodne karakteristike
topografje)
2) proizvodi integrisana kola koja sadre zatienu topografju ili nje-
ne bitne delove
3) uvozi, nudi radi stavljanja u promet, stavlja u promet ili na drugi
nain komercijalno upotrebljava primerke zatiene topografje ili
njenih bitnih delova, ili integrisana kola u kojima se sadrana zati-
ena topografja ili njeni bitni delovi.523
Nabrojana prava uiva i podnosilac prijave od datuma podnoenja pri-
jave, ako ista ispunjava propisane uslove.
10. Ogranienje prava
Iskljuivo pravo na topografju integrisanih kola ogranieno je pravom
na umnoavanje (reprodukovanje) zatiene topografje u line, nekomerci-
jalne svrhe, u svrhu nastave, analize i istraivanja.
Reverzibilni inenjering predstavlja i poseban sluaj ogranienja isklju-
ivosti prava, koje za cilj ima stimulisanje poboljanja postojeih topografja.
To se postie time to se postojea topografja koristi bez plaanja naknade
nosiocu prava, to, recimo, nije sluaj sa korienjem ranije zatienog paten-
ta. Ovo ogranienje proistie iz prakse proizvoaa integrisanih kola da pre
izrade novih prvo pregledaju postojee topografje radi njihove analize i kre-
iranja novog slinog integrisanog kola. Takve analize omoguavaju stvaranje
523 Prema lanu 17. Zakona o zatiti topografja integrisanih kola, i u nastavku: Za uvoz
odnosno izvoz integrisanih kola u kojima je sadrana zatiena topografja, a koja se
nalaze na Nacionalnoj kontrolnoj listi robe dvostruke namene ili na Nacionalnoj kon-
trolnoj listi naoruanja i vojne opreme donete u skladu sa Zakonom o spoljnoj trgovini
naoruanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene (Slubeni list SCG, br. 7/05
i 8/05-ispravka) neophodna je dozvola nadlenog ministarstva. Ovaj zakonski stav nas
upuuje da postoje robe iji je spoljnotrgovinski promet na reimu dozvole, u kome
sluaju se nosilac prava na topografju ne moe pozivati na neobavetenost ili neznanje
o kojoj vrsti integrisanih kola i tehnologije se radi, ve ima pravo i obavezu da proveri.
integrisanih kola istih elektrinih i fzikih karakteristika kao i prethodna,
pa su konkurentna na tritu. Tipina poboljanja odnose se na: poveanje
odnosa signal/um, veu stabilnost na temperaturne promene, smanjenje ve-
liine integrisanog kola, smanjenje broja radnih maski itd.524
11. Iscrpljenje prava
Ovlaenje nosioca prava na topografju da puta u promet primerak
topografje iscrpljuje se u trenutku u kome takva topografja postaje svojina
drugog lica. Novi vlasnik topografje, koja je legalno stavljena u promet, stie
pravo da njome, kao predmetom svojine, slobodno raspolae (stavlja dalje
u promet, uvozi, na drugi nain komercijalno upotrebljava) i takvo raspola-
ganje nee se smatrati povredom prava jer je iskljuivo ovlaenje izvornog
(prethodnog) nosioca prava na komercijalnu upotrebu topografje iscrpljeno
u pogledu tog konkretnog primerka topografje ili integrisanih kola u koje je
ona ugraena.
12. Promet prava
Pravo na topografju moe biti u celini ili delimino predmet preno-
sa na osnovu ugovora o prenosu ili na osnovu nasleivanja. Pojedina ili sva
ovlaenja iz prava na topografju mogu, sa ogranienjima ili bez njih, biti
predmet ustupanja na osnovu ugovora o licenci.525 Kako sutinu odnosa u
pravnom prometu prava intelektualne svojine reguliu drugi zakonski pro-
pisi kojima se ureuju obligacioni i svojinsko-pravni odnosi, upis prenosa
prava u registar Zavoda nema konstitutivno ve samo deklarativno dejstvo,
ali da bi imali dejstvo prema treim licima ugovori, na zahtev jedne od ugo-
vornih strana, moraju biti upisani u Registar topografja. Tim pre, to e se
nosiocem prava na topografju smatrati lice koje je poslednje upisano u po-
menuti registar. Dosledno pridravanje odredbi o prenosu prava ini promet
prava bezbednijim i brim.526
524 Japan je jedna od retkih zemalja koja ne dozvoljava reverzibilni inenjering.
525 lan 21. Zakona o zatiti topografja integrisanih kola.
526 U novembru 1997. godine Texas Instruments platio je zaprepaujuih 395 miliona do-
lara za Amati Communications, malu kalifornijsku kompaniju koju je osnovao pro-
fesor Koif (Coif) sa univerziteta Stanford. Cifra je mnoge iznenadila jer je izgledala
PONITAJ PRAVA 323
13. Ponitaj prava
Zainteresovana strana ima mogunost da trai ponitaj prava nosioca
prava na topografju. Ponitaj se trai podneskom koji sadri predlog za po-
nitaj reenja o priznanju prava na topografju, obrazloenje i potrebne doka-
ze. Zavod ponitava reenje (prestanak sa dejstvom ex tunc)527 ako utvrdi da
u trenutku donoenja istog:
1) predmet zatite nije bila topografja u smislu zakonske odrednice
2) topografja nije ispunjavala uslove za zatitu (npr. bila je
optepoznata)
3) prijava nije bila podnesena u zakonskom roku
4) nosilac prava na topografju nije imao pravo na zatitu (npr. nepo-
stojanje uzajamnosti u sluaju stranih lica) ili nije imao zastupnika
(takoe se odnosi na strano lice kao nosioca prava)
5) podneti prilozi nisu imali propisanu sadrinu
6) podneti prilozi nisu odgovarali integrisanom kolu priloenom uz
zahtev za priznanje zatite.528
Postupak po kome Zavod postupa po prijemu zahteva za ponitaj, a
koga moe pokrenuti i po slubenoj dunosti, analogan je postupku koji se
vodi za ponitavanje drugih prava industrijske svojine. Ukoliko podnosilac
predloza za ponitaj u toku postupka odustane od svog zahteva, Zavod moe
nastaviti postupak po slubenoj dunosti. Iz razloga pravne sigurnosti, po-
krajnje visoka u poreenju sa godinjom prodajom i fnansijskom situacijom Amati
Communications. Zato bi velika kompanija za poluprovodnike platila tako visoku
cenu za malu poetniku frmu iz Silicijumske doline? Odgovor je jednostavan. Amati
Communications je drala 25 patenata iz tehologije DSL (Digital Subscriber Line), koje
je kompanija Texas Instruments smatrala glavnim za svoj ulazak na DSL trite. Tih 25
patenata pokrivalo je neke vane oblasti tehnologije modema sledee generacije koje je
Ameriki institut za nacionalne standarde usvojio kao standard za DSL. Posedovanje
patenata frme Amati Communications omoguilo je da Texas Instruments zauzme vo-
dee mesto u novoj tehnologiji, kao i izglede za znaajnu dobit od davanja licenci za tu
tehnologiju drugim preduzeima. (izvor primera Idris, K.: Intelektualna svojina mo-
no sredstvo ekonomskog razvoja, Beograd 2003, str. 36)
527 Pravo na topografju moe prestati i dejstvom ex nunc u sluaju odricanja od prava, i
smrti nosioca prava fzikog lica, odnosno prestankom pravnog lica, ukoliko pravo
nije prelo na pravnog sledbenika.
nitaj reenja o priznanju prava na topografju nema retroaktivno dejstvo na
pravosnane sudske odluke u vezi sa utvrivanjem povrede prava, kao i na
zakljuene ugovore o prenosu prava ili ustupanju licence, ako su i u meri u
kojoj su ti ugovori izvreni, pod uslovom da je tuilac, odnosno nosilac prava
bio savestan.
14. Povreda prava
Povreda prava na topografju integrisanih kola postoji ako neko lice
neovlaeno529:
1) umnoava zatienu topografju u celini ili njene bitne delove (npr.
ova povreda nastaje kada se zatiena topografja umnoi grafkim
predstavljanjem slojeva topografje u cilju proizvoenja integrisa-
nog kola ili na kompjuterskoj traci)
2) proizvodi integrisana kola koja sadre zatienu topografju ili nje-
ne bitne delove
3) uvozi, nudi radi stavljanja u promet, stavlja u promet ili na drugi
nain komercijalno upotrebljava primerke zatiene topografje ili
njenih bitnih delova, ili integrisana kola u kojima su sadrana zati-
ena topografja ili njeni bitni delovi.530
Povredom prava ne smatra se korienje integrisanog kola od lica koje
je nabavilo integrisano kolo od drugog i koje u tom trenutku nije znalo ili
nije moglo znati (savestan sticalac) da je u njemu sadrana zatiena topo-
grafja.531 Meutim, od trenutka kada je to lice saznalo ili steklo mogunost
da sazna da integrisana kola sadre zatienu topografju, ono ima obavezu
da nosiocu prava plati naknadu za korienje tih kola. Visina naknade odre-
529 Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine nalae obavezu zemalja
potpisnica da proglase nezakonitim ove radnje ako se vre bez dozvole titulara prava.
530 Koliko Japan vrednuje oblast tehnologije pokazuje i to da japanski Zakon o zatiti eme
veza poluprovodnikog integrisanog kola defnie povredu prava na poluprovodniko
integrisano kolo i emu veza kola kao kriminalni akt.
531 Ovaj izuzetak od odgovornosti za povredu prava u skladu je sa Vaingtonskim Ugovo-
rom o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima i Direktivom EU br. 3295/94
o pravnoj zatiti topografje poluprovodnikih proizvoda.
ZATITA PRAVA 325
uje se u visini koju bi nosilac prava dobio za slobodno ugovorenu licencu za
tu topografju.532 Praktino, ovde se radi o jednoj vrsti prinudne licence.
15. Zatita prava
Graanskopravna zatita sastoji se u mogunosti nosioca prava na to-
pografju ili sticaoca iskljuive licence na zatienoj topografji da nadlenom
sudu podnese tubu zbog povrede svojih iskljuivih prava, a kojom, u hit-
nom postupku, moe zahtevati:
1) utvrivanje povrede prava (u nastupu po ovom tubenom zahte-
vu sud naroito vodi rauna o institutima ogranienja i iscrpljenja
prava),
2) prestanak povrede prava
3) naknadu imovinske tete: stvarne tete i izgubljene dobiti (ako je
povreda prava uinjena namerno, tuilac moe od tuenog, umesto
naknade imovinske tete, traiti naknadu do trostrukog iznosa uo-
biajene licencne naknade koja bi bila plaena da je korienje topo-
grafje bilo zakonito)
4) objavljivanje presude o troku tuenog.
Tuba se moe podneti u roku od godinu dana od dana saznanja za po-
vredu i uinioca, a najkasnije u roku od tri godine od dana uinjene povrede.
15.1. Tuba za osporavanje prava na zatitu
Tvorac topografje ili njegov pravni sledbenik moe osporavati pravo
na zatitu licu koje je zajedno sa njim podnelo prijavu za zatitu topografje,
odnosno koje se vodi kao nosilac prava, ako smatra da to nije istina. Rok za
upotrebu ovog pravnog leka ogranien je rokom trajanja zatite topografje.
Afrmativan ishod znai upis tuioca u odgovarajui registar kao podnosio-
ca prijave, odnosno nosioca prava, to se potom, kao i svaka odluka o pro-
532 Re je o uobiajenoj pravnoj normi da se naknada za nenamerno korienje stvari, ko-
jom je izvrena povreda prava, odreuje u visini naknade koju bi nosilac prava dobio
da je tu stvar nudio slobodno po trinoj ceni. (videti vezu sa tubenim zahtevom broj
3 u zatiti prava)
meni nosioca prava na bilo kojem pravu intelektualne svojine, objavljuje u
slubenom glasilu Zavoda.
16. Izazovi
U Srbiji za sada ne postoji iroka proizvodnja visokosofsticiranih pro-
izvoda iz domena integrisanih kola u kojima se primenjuje topografja in-
tegrisanih kola. Primena topografje integrisanih kola zahteva visoko razvi-
jenu tehnologiju proizvodnje proizvoda u kojima su komponente povezane
topografjom integrisanih kola, a koji se ugrauju u satelite, rakete dalekog
dometa, raunare sa velikom memorijom, pejsmejkere i sl. Domaa indu-
strija koja bi mogla da primenjuje topografje integrisanih kola u LSI (Large
Scale Integration) ugaena je sa nemogunou da tu tehnologiju primeni.533
17. Primer opisa topografje:
Darko Dragani
18000 Ni
Zajearska 10
Naziv monografje: Kolo za spregu linije pretplatnika
Identifkacija monografje: Kolo za spregu linije pretplatnika, oba-
vlja sve funkcije snabdevanja: obezbeuje energiju televonskom aparatu i
533 Procenjuje se da razvoj novog integrisanog kola kota oko 100 miliona dolara. (prema
Dudi, D.: Zatita topografja integrisanih kola, u publikaciji Izbor objavljenih radova
strunjaka Zavoda 19202000, knjiga 1, Beograd 2000, str. 194)
Veza sa konkurencijom: Informaciona tehnologija ne svodi se samo na kompjutere.
Ona se mora shvatiti iroko, kako bi obuhvatila informacije koje kompanije stvaraju i
koriste, isto kao i irok spektar sve vie konvergentnih i povezanih tehnologija za obra-
du informacija. Informatika revolucija utie na konkurenciju na tri posebno vana na-
ina time to: menja strukturu industrije, a inei to menja i pravila konkurencije, stva-
ra konkurentsku prednost pruajui kompanijama nove mogunosti da nadmae svoje
konkurentne, raa itave nove poslove, koji esto nastaju iz ve postojeih aktivnosti
kompanije.
Videti strategije razvoja telekomunikacione i informacione privrede i drutva u Repu-
blici Srbiji. Dostupne na veb-stranici Ministarstva za telekomunikacije i informaciono
drutvo: http://www.mtid.gov.rs/dokumenta/propisi,_zakoni_i_strategije.49.html
PRIMER OPISA TOPOGRAFIJE: 327
omoguava zvonjenje. Ostvaruje pretvaranje na icu 2/4 i sadri indikatorske
take koje otkrivaju koja potie od pretplatnike
Opis elektronske funkcije
Funkcija periferije digitalnog ukljuivanja. Osim toga to stvarno
pretvaraju govorni signal iz analognog u digitalni, kola pretplatnike linije
takoe fltriraju signal da ogranie njegovu irinu opsegsa, izvravaju pre-
tvaranje na icu 2/4 i napajaju telefonski aparat naizmeninom strujom za
zvonjenje. Zvonjenjem mora da se otkrije signalizacija inicirana od strane
pretplatnika i treba da se preduzmu mere da se ispita pretplatnika lini-
ja i pretplatniki aparat. Tretnutno su ove izuzetno sloene funkcije pode-
ljene na tri modela: jednokanalni kodek, flter i KSLP (Koloza spregu linije
pretplatnika).
Jednokanalni kodek. Jednokanalni kodek izvrava pretvaranje go-
vornog signala od analognog na digitalni, i u suprotnom pravcu, sa digital-
nog na analogni. Problemi koje treba reiti pri izradi jednokanalnog kodeka
ilustruju onu svrstu zahteva koje proizvoaima delova za poluprovodnike
namee telefonska industrija u pogledu nivoa tehnolokog razvoja.
Poto je integracija u velikom obimu (IVO) oigledno jedino praktino
reenje, pri odabiranju naina kodiranja kao osnovu treba uzeti mogunosti
koje nudi IVO kao i njegova ogranienja. Ovaj pristup oigledno vodi ka na-
inu kodiranja bit po bit (po jedinici informacije), koji je takoe poznat kao
metod prpcenjivanja ili interakcije. Sa uzorkom intervala od 125 US, ovaj po-
stupak zahteva sat i vreme reakcije to se moe postii vrlo prihvatljivo ako
se koristi na primer, MOP (metal-oksid poluprovodnik) delovi za IVO.
Princip pretvaranja iz analognog u digitalni: iz registra se dobija jedan
digitalni broj koji se onda pretvara u odgovarajui analogni napon pomou
digitalno-analognog pretvaraa. Ovaj analogni napon koji se stvara u potpu-
nosti u okviru ureaja uporeuje se na analognom ulazu sa veliinom ulaza
koja se kodira, tj. procenjuje se.
Ureaj za uporeivanju saoptava registru da li je interno stvorena
analogna vrednost vea ili manja od ulaza, i digitalna vrednost u registru
se onda usklauje, tj. koriguje prema potrebi. Ovaj postupak ponavlja se ne-
koliko puta i svaki put se digitalna vrednost koriguje na vii stepen tanosti.
Posle ukupno osam ponavljanja, analogni ulaz i interno generisani analo-
gni napon su dovoljno precizno usaglaeni i broj memorisan u registru sada
predstavlja digitalni ekvivalent napona analognog ulaza.
Najkritiniji elemenat u okviru kodeka, i najtei za izradu je digital-
no-analogni pretvara koji odreuje preciznost i stabilnost kodeka. Mrea
P-2P koristi ukljune utisnute struje da pretvara vrednost digitalnog broja na
svakom mestu u analognu informaciju. Kodek napravljen u frmi SIMENS
ima izuzetnu osobinu otporne mree koja je sainjena od poluprovodnikih
delova. Ona se sastoji od mree tranzistora visoke preciznosti sa efektom po-
lja u ambijentu kola u kome se isti potencijal primenjuje na svaki pojedinani
tranzistor bez obzira na njegov status ukljuenja. Stoga je mogue da se po-
stigne odnos podele napona koji je precizan od traenih 0,5% uz korienje
znatno manjeg podruja povrine silikona nego kod realnih silikonsko di-
fuznih otpornika. Slika 3 pokazuje ovu emu, najkritiniji deo kodeka. Svaki
otpor P stvara jedan tranzistor, a otpor 2P dva tranzistora koji imaju iste
dimenzije kao prvi i povezani su u nizu.
Stvarni kodek nije tako jednostavan kao ovaj prikazan u osnovnoj emi
kola. On zahteva i kontrolu redosleda nekoliko puferskuh registara, kola za
procenu za A ili U, kola za spreavanje meanja razgovora i kola za uzro-
kovanje i zadravanje. Detaljnija ema kola prikazana je na slici 4. Druga
Specifna osobina SIMENS kodeka je raspodela subkompleksa na dva ipa,
gde je gornja polovina delova na MOP ipu, a donja polovina na bipolarnom
ipu. Ova raspodela omoguava da se za svaku funkciju izabere najpovoljnija
tehnologija to znai da nijedan od ipova nije optereen od svojih fzikih
granica. Ovde su prednosti mali zahtevi u pogledu podruja povrine siliko-
na, mala potronja energije i visoka pouzdanost.
Kodek sa dva ipa iz frme SIMENS konstruisan je za kodirranje dva
govorna kola. On moe da se ukljui na A ili U i oba ipa postavljena su za-
jedno u kuite sa dvostrukom upljinom sa 28 pinova.
Filter. Govorni signal treba da budu ogranieni po opsegu pre nego
to stignu do ureaja za kodiranje. Takoe u suprotnom pravcu, signali ana-
lognog izlaza generisani u ureaju za kodiranje moraju da prou kroz jedan
niskopropusni flter radi otklanjanje neeljenog zvuka. Oba ova zadatka iz-
vrava niskopropusni flter od 4-kHz (flter za slanje i prijem).
Od nekoliko postojeih metoda za primenu, jedan je naroito pogodan
za aplikaciju kod poluprovodnika i integrisanih kola: S ukljueni flter. On
se sastoji od integratora poezanih u kaskadu. U zavisnosti od vrste kola, ovi
intergratori funkcioniu kao induktori ili kondenzatori, i stoga mogu da se
koriste da simuliraju klasine LC fltere.
PRIMER OPISA TOPOGRAFIJE: 329
Integrator je pojaiva sa povratnom spregom preko jednog kondeza-
tora i sa otpora pada P. O. elemenata koji su potrebni za integrator, pojaiva
i u izvesne tolerancije, kondezatori, mogu se pzoizvoditi u monolitnoj sili-
konskoj tehnologiji. Otpor P, koji jo ne moe ekonomino da se integrie,
obezbeuje ukljueni kondenzator. Poto se prekidai takoe lako integriu,
integrator moe sada da se primenjuje u potpunosti u monolitnim integrisa-
nim kolima kao to je prikazano na desnoj konfguraciji na slici 5b. Jasno je
da nije od znaaja apsolutna veliina kondenzatora ve pre odnos konden-
zatora otpora prema kondenzatoru povrine sprege. Ova injenica vrlo
dobro pogoduje za integracije velikog obima.
Integratori kakvi su opisani, koji rade naizmenino kao kondezatori i
indikatori, ine jednu potpuno monolitnu integraciju kada su povezani. Kod
SIMENS konstrukcije koriste se dva fltera, poslatni i primitni, intergrisani
na jednom ipu, i ceo sklop postavljen je u jedno kuite sa 16 pinova.
Dok su kodek i flter neophodni za jedan konkurentski digitalni sistem
ukljuivanja, kolo za liniju sprege pretplatnika moe lako da obavlja funkciju
kao to je trafo sa sredinim izvodom, omski otpornici napajanja i releji za
prikljuivanje struje za zvonjenje.
Simensovo kolo za spregu linije pretplatnika koristi metod napajanja
prilagoen za integraciju velikog obima. Najprikladniji metod za pretvaranje
na icu 2/4 koristi mostno kolo. Izvod u okviru strujnog izvora, koji signa-
lizira da li se struja alje ili ne, predstavlja indukcionu taku. Kada se sve
sagleda, zakljuuje se da pojedini delovi u okviru Kola za spregu linije pret-
platnika imaju veoma visoke zahteve, naroito u pogledu stabilnosti uzdu-
nog napona. Zahteva se mrea P2P visoke preciznosti, to znai da neki ste-
peni otpora treba da budu precizni do vrlo uskih tolerancija, u ovom sluaju
0,1%. Zahtevi u pogledu kodeka mogu da se zadovolje korienjem silikon-
ske tehnike, ali to vie nije mogue za zahteve u pogledu preciznosti ovako
visokog reda veliine. Stoga je za Kolo linije sprege pretplatnika odabrana
sledea primena: strujni izvori i pojaivai najpre se naprave u standardnoj
bipolarnoj tehnologiji na silikonu, posle ega se proizvode otpornici visoke
preciznosti dodavanjem slojeva nikl-hrom. Celo kolo se onda laserski trimu-
je (podeava).
NAZNAENJE O ORIGINALNOSTI MONOGRAFIJE. Topografja
nije u celini originalna. Radi se o usavravanju SIMENSOVE EWSD mono-
grafje. Originalni su kodek i flter.
SVRHA INTERGRISANOG KOLA izraenog prema predmetnoj to-
pografji jeste smanjenje potrebne energije: Simens kodek iz 1975. godine za-
htevao je 200mW, dok ovaj razvijen 1979/80 troi samo 65mW po kanalu.
Filter iz 1977 200mW, dok ovaj iz 1979/80. samo 70mW.
Ni, 20.4.2000.
Primer preuzet iz: Miladinovi, Z.: Pravo industrijske svojine, Ni 2007,
str. 334337.
DEO VII
Nove biljne sorte
Egzaktan je podatak da smo najbolje rezultate
u plasmanu intelektualne svojine u razvijenom svetu
ostvarili upravo stvaranjem novih sorti poljoprivrednog bilja.
Todor Gajinov534
534 Bivi predsednik Ustavnog suda Vojvodine, u lanku: Pravni reim intelektualne svoji-
ne u stvaranju novih sorti poljoprivrednog bilja kritiki osvrt na neka reenja u legi-
slative, Pravni ivot br. 11/1996, Beograd 1996.
332 NOVE BILJNE SORTE
1. Pojam biljne sorte
Sorta poljoprivrednog bilja je skup biljaka unutar jedinstvene bota-
nike klasifkacije najnie poznate kategorije, koji je defnisan izraavanjem
osobina koje su posledica datog genotipa ili kombinacije genotipova i izdvo-
jen od drugog skupa biljaka bar po jednoj od datih osobina i koji predstavlja
jedinicu u odnosu na mogunost sorte za razmnoavanje bez promena.535
Poljoprivredno bilje obuhvata domae i strane sorte ratarskog i povr-
tarskog bilja, voaka i vinove loze.
U smislu prava industrijske svojine, trebalo bi praviti razliku izmeu
sorte i vrste. Sorta, za razliku od vrste, nije taksonomska jedinica u botani-
ci.536 Sortu moemo shvatiti kao skup gajenih biljaka zajednikog porekla,
koje se razlikuju od srodnih biljaka po nekim naslednim osobinama znaaj-
nim za potrebe umarstva, hortikulture ili poljoprivrede.537 Sortu karakteri-
e i njeno obeleje upotrebljivosti. Ona obuhvata populacije, klonove, linije,
rodove, hibride i podloge biljnih vrsta.538
Skreemo panju na to da se kapacitet intelektualnog dobra nove bilj-
ne sorte izvlai is sledeeg logikog gledita: iako je biljna sorta skup gaje-
nih biljaka, a ne nematerijalna priroda, kreiranje biljne sorte jeste intelek-
tualni stvaralaki rad, biljna sorta je logika apstrakcija u odnosu na biljne
535 Kako biljnu sortu odreuje Zakon o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja (Slubeni
glasnik RS, br. 30/10), koji u Republici Srbiji ureuje uslove i postupak za priznavanje
sorti poljoprivrednog bilja, upis sorti u registar i odravanje sorti poljoprivrednog bilja.
Defnicija je celovito u skladu sa odreenjem sorte u Meunarodnoj konvenciji o zatiti
novih biljnih sorti (International Convention for the Protectoin of New Varieties of
Plants), najvanijem meunarodnom dokumentu u ovoj grani prava industrijske svoji-
ne, koju je Republika Srbija ratifkovala Zakonom o potvrivanju meunarodne kon-
vencije o zatiti novih biljnih sorti (Slubeni glasnik RS, br. 19/10), to je bio uslov da
drava pristupi Meunarodnoj uniju za zatitu novih biljnih sorti (International Union
for the Protection of New Varieties of Plants UPOV). UPOV je akronim izveden iz
francuskog naziva organizacije: Union internationale pour la protection des obtentions
vegetales. Videti: www.upov.org
536 Botanika je nauka o biljnom svetu, a njene taksonomske jedinice su redom, po ste-
penu optosti: vrsta, rod, familija, red, klasa, divizija. (taksonomija znai klasifkacija,
razvrstavanje)
537 Prema Tucovi, A.: Genetika sa oplemenjivanjem biljaka, Beograd 1973, str. 232.
538 Kako je sortu, kao korisno-tehniku jedinicu, video ranije vaei Zakon o priznava-
nju novostvorenih, odobravanju uvoenja u proizvodnju stranih i zatiti sorti poljopri-
vrednog i umskog bilja (Slubeni list SFRJ br. 38/80, 82/90 i Slubeni list SRJ br. 28/96).
POJAM PRIZNANJA BILJNE SORTE 333
individue koje je ine; biljne individue konkretizuju sortu, tj. ine corpus me-
chanicum sorte, a biljna sorta pojavljuje se kao uputstvo o postupku stvara-
nja biljnih individua specifnih osobina.539
2. Pojam priznanja biljne sorte
Priznanje sorte poljoprivrednog bilja podrazumeva priznanje novo-
stvorene sorte i odobravanje njene proizvodnje i prometa. Pod priznavanjem,
smatra se i odobravanje proizvodnje strane sorte ratarskog i povrtarskog
bilja.540
3. Opravdanost zatite novih biljnih sorti
Kao i kod ostalih grana industrijske svojine, zatita istraivanja i krea-
tivnosti u oblasti biljnih sorti jeste strateka aktivnost. Odgajivai moraju da
investiraju u stvaranje novih sorti koje zadovoljavaju zahteve trita (trite
Evropske unije broji oko 500 miliona ljudi). Nove biljne sorte sa poboljanim
prinosima, poveanim kvalitetom i boljom otpornou na tetoine i bolesti
uveavaju kvalitet i produktivnost u agrokulturi, hortikulturi i umarstvu,
dok istovremeno minimalizuju pritisak na ivotnu sredinu. Ogroman napre-
dak proizvodnje u agrokulturi u razliitim delovima sveta znaajno je zasno-
van na poboljanju biljnih sorti. tavie, uzgajanje biljaka ima koristi koje
prevazilaze poveanje proizvodnje hrane.
Rast novih poboljanih sorti poveava vrednost i trinu mo useva.
Pored toga, program uzgajanja cvetnih biljaka moe biti izuzetno znaajan
za zemlje koje ih izvoze (npr. Holandija). Uzgoj i eksploatacija novih sorti
postaju odluujui faktor u poboljanju ukupnog ruralnog ekonomskog ra-
zvoja. Takoe, razvoj odreenih sorti od posebnog znaaja moe da ukloni
pretnju za njihov opstanak u prirodi, kao to je sluaj sa lekovitim biljem.
539 Markovi, S.: Intelektualna svojina na biljnim sortama, u publikaciji Izbor objavljenih
radova strunjaka Zavoda 19202000, knjiga 2, Beograd 2000.
540 Interesantno je da se odredbe Zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja ne od-
nose na sorte svea, lekovitog, aromatinozainskog i ukrasnog bilja, smee trava za
parkove, spreavanje erozije zemljita i sportske terene, i micelije jestivih i lekovitih
gljiva.
Dok proces uzgoja biljaka zahteva znaajna ulaganja u smislu novca i
vremena, jednom izbaena, nova biljna sorta moe biti lako ponovno pro-
izvedena liavajui uzgajivaa mogunosti da bude nagraen za svoja ula-
ganja. Jasno, uzgajivai mahom ne ele da provode godine dajui znaajne
ekonomske investicije za razvoj novih biljnih sorti ukoliko ne postoji pravna
zatita i fnansijski beneft za njihov angaman (najpre povraaj investicije, a
potom i ekonomsko iskoriavanje). Iz tog razloga, efkasni sistem za zatitu
biljnih sorti esencijalan je za ohrabrivanje uzgajivaa da investiraju u uzgoj
biljaka.
Regulisanjem oblasti priznavanja domaih novostvorenih i odobrava-
nja uvoenja u proizvodnju stranih sorti poljoprivrednog bilja, a u okviru
nacionalne politike ureenja i obezbeenja sistema zatite i unapreivanja
ivotne sredine i zatite i unapreivanja biljnog i ivotinjskog sveta541, posti-
e se to da do proizvoaa, odnosno korisnika sorti, mogu doi samo sor-
te za koje je ispitivanjem utvreno da imaju dobru upotrebnu i proizvodnu
vrednost.
4. Istorijski osvrt
Izvori ogranienog dometa obezbeenja ove materije bili su Zakon o
priznavanju novostvorenih, odobravanju uvoenja u proizvodnju stranih i
zatiti sorti poljoprivrednog i umskog bilja i Zakon o priznavanju sorti po-
ljoprivrednog i umskog bilja.542 Godina 2005. donela je dva vana, ali me-
usobno ne u celosti usaglaena akta: Zakon o sadnom materijalu543 i Zakon
o semenu544. Prvi je doneo regulaciju ispitivanja sorti voaka, vinove loze
i hmelja, a drugi regulaciju ispitivanja ratarskog i povrtarskog bilja. Inae,
prva institucija koja se bavila kontrolom i unapreivanjem kvaliteta repro-
dukcionog biljnog materijala osnovana je u Nemakoj 1869. godine, dok je
prvi zakonski akt o proizvodnji i prometu reprodukcionog materijala donet
u ehoslovakoj 1921. godine.
541 Ustavni osnov za donoenje Zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja sadran
je u lanu 97. taka 9. Ustava Republike Srbije, kojim je utvreno da Republika Srbija
ureuje i obezbeuje sistem zatite i unapreivanja ivotne sredine i zatitu i unaprei-
vanje biljnog i ivotinjskog sveta.
542 Slubeni list SRJ, br. 12/98 i 37/02.
543 Slubeni glasnik RS, br. 18/05.
544 Slubeni glasnik RS, br. 45/05.
USLOVI ZA PRIZNAVANJE SORTE 335
5. Uslovi za priznavanje sorte
Da bi biljna sorta mogla da se prizna, ona mora, na dan podnoenja
zahteva za priznanje i tokom trajanja ispitivanja, kumulativno zadovoljiti ne-
koliko kvalitativno postavljenih uslova, tj. mora biti: nova, razliita, stabilna
i uniformna. Kvalitet se prenosi i na sledei uslov priznavanja, a to je da se
trai da sorta ima bolju proizvodnu i upotrebnu vrednost (materijalni uslovi
zatite). Spisak neophodnih uslova zavrava se zahtevom da je ime sorte u
skladu sa propisanim zahtevima (formalni uslov zatite).
5.1. Novost
Sorta je nova ako njen reprodukcioni ili ubrani materijal nije stavljen u
promet od strane oplemenjivaa ili uz njegovu saglasnost u svrhu ekonom-
skog iskoriavanja, i to:
1) na teritoriji drave domicila (zemlja u kojoj je podnesena prijava) to-
kom perioda dueg od jedne godine pre datuma podnoenja prijave
2) na teritoriji izvan drave domicila tokom perioda dueg od etiri
godine pre datuma podnoenja prijave, odnosno est godina ako se
radi o drvenastim vrstama i vinovoj lozi.
5.2. Razliitost
Ako se sorta razlikuje najmanje po jednoj osobini od bilo koje opte-
poznate sorte. Optepoznatost obuhvata sorte upisane u registar sorti poljo-
privrednog bilja i sorte iz referentne kolekcije. Referentna kolekcija je zbirka
sorti jedne biljne vrste specifnih morfolokih osobina545 koja slui u oceni
novih sorti na svojstva razliitosti, stabilnosti i uniformnosti.
5.3. Stabilnost
Stabilnost sorte ogleda se u nepromenjenosti njenih bitnih osobina na-
kon svakog ciklusa umnoavanja, nezavisno od toga da li je u pitanju vi-
estruki ili ciklus pojedinanog umnoavanja. Umnoavanje obuhvata kako
545 Kriterijume za odreenje ovih osobina propisuje Meunarodna unija za zatitu novih
biljnih sorti.
razmnoavanje putem prirode, tako i uz pomo oveka (kalemljenje kod ve-
getativnog, hibridizacija kod seksualnog razmnoavanja).546
5.4. Uniformnost
Sorta se smatra uniformnom ukoliko je prisutna dovoljna ujednae-
nost u njenim bitnim oosbinama, jer se odreena odstupanja mogu oekivati
zbog osobenosti umnoavanja. Uniformnost odgovara pojmu homogenosti.
5.5. Proizvodna i upotrebna vrednost
U proizvodne i upotrebne vrednosti spadaju prinos, kvalitet proizvo-
da i druge osobine od uticaja na poveanje obima proizvdnje ili poboljanje
kvaliteta.
5.6. Ime sorte
Sorta moe nositi ime u obliku zamiljenog naziva ili koda, odnosno
ifre. Naziv nee biti prihvaen ako je identian nazivu sorte registrovane u
zemljama lanicama Meunarodne unije za zatitu novih biljnih sorti547 za
istu ili blisku vrstu, tj. vrste koje pripadaju istoj klasifkacionoj grupi.
6. Postupak priznavanja sorte
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine prepo-
znaje tri tipa zatite:
1) patentni sistem
2) sui generis sistem
546 Hibridne sorte kukuruza i drugih prehrambenih ili industrijskih biljaka zahtevaju da
svaka generacija bude proizvedena od strane oveka putem ukrtanja tzv. hibridnih li-
nija. (prema Markovi, S.: Pravo intelektualne svojine, Istono Sarajevo 2007, str. 192)
547 Zakonodavac predvia da ministar ispred Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i
umarstva podzakonskim aktom u vidu pravilnika blie propisuje nain odreivanja
imena sorte. Videti Pravilnik o obrascu i sadrini zahteva za priznavanje sorte, kriteri-
jumima za odreivanje naziva sorte i sadrini registra sorti poljoprivrednog bilja. Isti u
prilogu br. 1 sadri spisak bliskih vrsta.
POSTUPAK PRIZNAVANJA SORTE 337
3) kombinacija patentnog sistema i sui generis prava zatite novih bilj-
nih sorti.548
U uporednoj pravnoj praksi dominira sui generis sistem jer veina no-
vih biljnih sorti ne zadovoljava nivo inventivnosti koji se trai za patentnu
zatitu.
Upravni organ u Republici Srbiji nadlean za sprovoenje postupka
priznavanja sorte je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva,
a u okviru njega Odeljenje za priznavanje sorti.549 Aktivnu legitimaciju za
podnoenje zahteva za priznavanje sorte, kojim otpoinje postupak, ima vla-
snik sorte, odnosno njegov ovlaeni zastupnik. Meunarodna konvencija o
zatiti novih biljnih sorti govori o oplemenjivau550, kao licu koje moe pod-
neti zahtev za zatitu prava omplemenjivaa.
6.1. Zahtev za priznavanje sorte
Nosilac aktivne legitimacije istu aktivira trenutkom podnoenja za-
hteva za priznavanje sorte, koji sadri, izmeu ostalih, i podatke o551:
1) biljnoj vrsti (srpsk i latinski naziv)
2) predloenom imenu ili oplemenjivakoj oznaci sorte
3) izvornom materijalu sorte, imenu i poreklu sorte, a kod ukrtanja i
podatke o roditeljima i metodu ukrtanja
548 SAD su 1930. godine donele Towensend Purnell Act ili Zakon o patentu za biljke.
Sinia Varga dodaje: Uputstvo o stvaranju biljne sorte nije dovoljno da prosean ine-
njer poljoprivrede stvori datu biljnu sortu, ve on mora raspolagati i reproducionalnim
materijalom (inbriding linijama i drugim polaznim materijalom), poto ne postoji ga-
rancija da e ponavljanjem postupka kojim je sorta stvorena nastati biljne individue
koje pripadaju datoj sorti. Sledi da je postojanje biljne sorte kao intelektualnog dobra
zavisno od postojanja biljnih individua posebnih genotipksih i fenotipskih karakteri-
stika. Iz toga sledi da se zatita biljne sorte ne uklapa u patetno-pravni reim. (Pravo
industrijske svojine, Novi Sad 2007, str. 95) SAD 1970. godine usvajaju i Zakon o zatiti
biljnih sorti.
549 Videti: http://www.sorte.minpolj.gov.rs/
550 Oplemenjiva je: a) lice koje je stvorilo ili otkrilo i razvilo sortu, b) lice koje je posloda-
vac napred navedenog lica ili po ijem ovlaenju je napred navedeno lice postupalo po
odnosnom zakonu, ili c) pravni sledbenik prvog ili drugog navedenog lica.
551 Videti: Pravilnik o sadrini i obrascu zahteva za priznavanje sorte poljoprivrednog bilja,
kao i dokumentaciji koja se uz taj zahtev prilae.
4) podnetom zahtevu za priznavanje sorte u drugim zemljama, sa
podatkom o nazivu zemlje i godini ponotenja zahteva za prizna-
vanje sorte
5) injenici da li je uraen DUS test u nekoj od zemalja lanica
UPOV, i ukoliko jeste, podatak o nazivu te zemlje
6) injenici da li je sorta priznata i, ukoliko jeste, podatke o nazivu
zemlje, imenu i godini
7) injenici da li je sorta zatiena i, ukoliko jeste, podatke o nazivu
zemlje, imenu i godini
8) specifnim svojstvima sorte, a ako ta svojstva nisu predviena
tehnikim upitnikom, i podatke o tipu, sezoni gajenja, grupi zrenja
u naim uslovima, otpornosti na bolesti i tetoine i slino
9) cilju selekcije, odnosno nameni sorte
10) injenici da li je sorta genetiki modifkovana (genetiki modi-
fkovana biljna sorta je sorta iji je genetiki materijal, deo koji
sadri naslednu informaciju, promenjen metodama savremene
biotehnologije).552
Zahtev se podnosi za svaku vrstu posebno, a podaci koji se odnose na
poreklo izvornog materijala i opis procesa stvaranja sorte tretiraju se kao
slubena tajna.
6.2. Ispitivanje sorte
Postupak ispitivanja sorte zapoinje obavetavanjem podnosioca
zahteva da e sorta, poto je zahtev procenjen urednim jer je ispunio for-
malne uslove, biti ispitivana i da u tu svrhu podnosilac dostavi potrebnu
552 Ovo je jedan od razloga zato se za priznavanje sorti genetiki modifkovanog bilja pri-
menjuju i odredbe Zakona o genetiki modifkovanim organizmima (Slubeni gla-
snik RS, br. 41/09). Moderna biotehnologija nalazi sve veu primenu u poljoprivredi.
Jedan od ciljeva moderne biotehnologije je razvoj genetiki modifkovanih biljaka sa
karakteristikama koje im daju otpornost na nepovoljne vremenske uslove, otpornost na
insekticide, herbicide, bolesti. Primenom ove tehnologije razvijaju su biljke koje imaju
bolji prinos i veu nutritivnu vrednost. Ovim karakteristikama biljaka poveava se pri-
nos useva, a smatra se i kvalitet poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Zagovorni-
ci biotehnologije veruju da e primena genetiki modifkovanih biljaka reiti problem
gladi u svetu.
Takoe videti: Kartagena protokol o biolokoj zatiti uz Konvenciju o biolokoj raznovrsnosti.
POSTUPAK PRIZNAVANJA SORTE 339
koliinu semena ili sadnog materijala sorte radi ispitivanja. Ispitivanje se vri
na oglednom polju i u laboratoriji, a traje dve godine za sorte ratarskih i po-
vrtarskih kultura, odnosno od dve do est godina za sorte voaka, vinove
loze i podloga, u zavisnosti od biljne vrste.
Cilj ispitivanja jeste dolaenje do injenice da li sorta ispunjava propi-
sane uslove za priznavanje. To znai da je ispitivanje proces kojim se utvruje
razliitost, stabilnost i uniformnost sorte, kao i njena proizvodna i upotrebna
vrednost. Razliitost, stabilnost i uniformnost sorte se odreuje testom koji
se zove DUS. Proizvodna i upotrebna vrednost sorte ispituje se u testu na-
zvanom VCU.553 Ispitivanje proizvodne i upotrebne vrednosti tee paralelno
sa jednom ili vie sorti standard. Sorta standard je sorta iz registra sorti po-
ljoprivrednog bilja i koja se proizvodi na domaoj teritoriji, i koja se naroito
istie po svojim proizvodnim i upotrebnim vrednostima, pa zbog toga slui
kao standard u postupku priznavanja sorte. Postojanje sorte standard nije
neizbeno, jer ukoliko se za pojedinu vrstu bilja, tip unutar vrste ili za odre-
enu namenu ne moe odrediti sorta standard, onda se ispitivanje obavlja
bez nje.554
Ispitivanje vri ovlaeno pravno lice, koje se naziva izvoa ogleda.
Komercijalna vanost novih biljnih sorti uslovljava da se ispitivanje vri pod
ifrovanim oznakama, to je slubena tajna. Rezultati ispitivanja DUS testo-
va uraeni u nekoj dravi lanici Meunarodne unije za zatitu novih bilj-
nih sorti priznaju se kod nas.555 Ispitivanje se zavrava obradom podataka
u skladu sa optepriznatim matematiko-statistikim metodama, i ima dva
meusobno iskljuiva ishoda: donoenje reenja o priznavanju sorte ili o od-
bijanju zahteva za priznavanje sorte.
553 VCU test ne sprovodi se na sortama povrtarskog bilja, izuzev krompira.
554 Pravilnike o nainu ispitivanja svih sorti (strna ita, kukuruz, industrijsko bilje, krmno
bilje, povre, voe, vinova loza) donosi nadleni ministar, i ona se objavljuju na internet
stranici Odeljenja za priznavanje sorti.
555 Zbog klimatskih uslova i uslova zemljita, nije u svakoj zemlji mogue gajiti svaku
sortu, zbog ega drave sklapaju bilateralne ugovore radi meusobnog poveravanja
sutinskog ispitivanja sorti pojedinih biljnih vrsta i uzajamnog priznavanja rezultata
ispitivanja. Tako, ako je re o priznanju zatite za novu sortu banane, oigledno je da
holandski nadleni organ nema izbora nego da se osloni na ispitivanje obavljeno u ne-
koj drugoj zemlji u kojoj je mogue uzgajati i ispitivati tu sortu. (prema Markovi, S.:
Pravo intelektualne svojine, Istono Sarajevo 2007, str. 193)
7. Upis u registar i povezane radnje
Priznata sorta, domaa ili strana556, upisuje se u registar sorti poljopri-
vrednog bilja, a uzorak semena ili sadnog materijala dostavlja se nadlenom
ministarstvu. Dostavljanje uzorka semena ili sadnog materijala je vaan in
u obavezi vlasnika sorte ili njegovog ovlaenog zastupnika, odnosno odr-
avaoca sorte557, zato to se oni uvaju kao standardni uzorci koji se koriste
za kontrolu istovetnosti sorte. Nedostavljanje uzorka povlai brisanje sorte iz
registra.
8. Prava na novu biljnu sortu
Upis sorte u registar daje pravo subjektu zatite (najee to je vla-
snik558 sorte, ali moe biti i njegov pravni sledbenik ili odravalac sorte) da
seme i sadni materijal te sorte stavlja u promet kao sortni.
Seme poljoprivrednog bilja prdstavlja generativni ili vegetativni deo bi-
ljaka (seme ita, industrijskog, krmnog, povrtarskog, lekovitog, aromatinog,
zainskog bilja, cvea, krtole, lukovice, enjevi, rasad, micelije jestivih i le-
kovitih gljiva) koji se koristi za umnoavanje i proizvodnju poljoprivrednog
bilja.559 Sadni materijal obuhvata sadnice koje slue za podizanje vonjaka,
556 Odomaena sorta je autohtona domaa i odomaena strana sorta, a strana sorta je sorta
priznata u UPOV uniji.
557 Odravalac sorte je lice ovlaeno da odrava sortu. Odravalac odomaenih sorti,
koga postavlja Ministarstvo, stara se o sorti po optepriznatim metodama i garantuje
za stabilnost, uniformnost i osobinu raznolikosti sorte tokom odravanja. Status odr-
avaoca, pa samim time i pravo koje proizilazi iz tog statusa, moe se izgubiti u sluaju
da kontrola pokae nedozvoljenu promenu katakteristika sorte.
558 Uzgajiva, engl. breeder
559 Zakon o semenu Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 45/05). U nastavku: Kvalitet
semena jeste sortna originalnost (sortnost) i genetika istoa, sadraj vlage, klijavost,
istoa, vlaga, zdravstveno stanje semena, kao i prilagoenost semena za setvu, sadnju
ili razmnoavanje. Sortno seme jeste seme sorti koje se nalaze u registru sorti poljopri-
vrednog bilja, ukljuujui i roditeljske komponente i sve kategorije semena proizvedene
umnoavanjem predosnovnog semena sorti, a sertifkovano je kao sortno seme. Nesor-
tno seme jeste seme ija je proizvodnja odobrena i kontrolisana, a sertifkovano je kao
nesortno seme (seme cvea, aromatino, lekovito i zainsko bilje).
PRAVA NA NOVU BILJNU SORTU 341
vinograda i hmeljarnika, kao i reprodukcioni sadni materijal koji slui za
proizvodnju sadnica.560
Naroito, on ima imovinskopravna ovlaenja da reprodukcioni mate-
rijal (seme i sadni materijal):
1) proizvodi i reprodukuje (stvaranje biljne sorte moe trajati i do 15
godina)
2) kondicionira za reprodukciju
3) nudi na prodaju
4) izvozi i uvozi
5) skladiti (u svrhu proizvoenja, nuenja, uvoza, izvoza)
6) raspolae (prenosi ugovorom u celini ili delimino).561
Pravo obuhvata i raspolaganje sledeim sortama:
1) koje su u osnovi izvedene od zatiene sorte, kada zatiena sorta u
osnovi nije izvedena
2) koje se ne mogu jasno razlikovati od zatiene
3) ija proizvodnja zahteva ponovnu upotrebu zatiene sorte.562
560 Zakon o sadnom materijalu voaka, vinove loze i hmelja Republike Srbije (Slubeni
glasnik RS, br. 18/05). U nastavku: Reprodukcioni sadni materijal za proizvodnju sad-
nica jeste seme za proizvodnju generativnih podloga, vegetativne podloge, korenjaci,
korenov izdanak, zrele i zelene reznice, kalem granice, vijoke, ivii jagoda i meri-
stem koji potiu od predosnovnih, osnovnih i sertifkovanih matinih stabala, okota
ili bunova sorata i podloga.
561 Zanimljivo pitanje postavlja situacija kad pravo na patent i pravo na novu biljnu sortu
interferiraju na istom zatienom proizvodu. Na primer: Jedno lice pronae gen koji
biljkama daje otpornost na hladnou, a drugo lice koristei se tim genom stvori novu
sortu jagode. Ili: jedno lice stvori novu sortu jema, a drugo lice hemijski obrauje re-
produkcioni materijal te sorte i time dobija biljke jema koje imaju odreenu dodatnu
korisnu osobinu. Ako pretpostavimo da pronalazai gena, odnosno postupka za hemij-
ski tretman semena jema patentiraju svoje pronalaske, a stvaraoci novih sorti jagode
i jema zatite te sorte pravom sortne zatite, postavlja se pitanje kako e jedni i drugi
koristiti svoje pronalaske?
562 Prema lanu 14. Zakona o potvrivanju meunarodne konvencije o zatiti novih prav-
ni sorti. U nastavku: Sorta je izvedena ako a) je preteno izvedena iz inicijalne sorte ili
iz sorte koja je i sama preteno izvedena iz inicijalne sorte, sve dok zadrava osnovne
karakteristike koje proizilaze iz genotipa ili iz kombinacije genotipova inicijalne sor-
te, b) se jasno razlikuje od inicijalne sorte, i c) je slina inicijalnoj sorti u ispoljavanju
Sva prava koja se odnose na seme i sadni materijal, odnose se i na
ubrani materijal ukljuujui i cele biljke i delove biljaka, i na svaki proizvod
dobijen direktno od ubranog materijala.
Rei emo kasnije da brisanje sorte iz registra za posledicu proizvodi
gubitak prava da se seme i sadni materijal stavljaju u promet kao sortni. Izu-
zetno, titular prava moe prozvoditi seme i sadni materijal tih sorti najdue
dve, odnosno da uvozi i stavlja u promet najdue tri godine od dana brisanja,
osim ako nije dostavio uzorak ili ako sorta nije zadrala istovetne osobine.
9. Brisanje sorte
Sorta za koju je doneto reenje o priznavanju sorte, odnosno strana
sorta voaka i vinove loze koja je upisana u registar sorti brie se iz tog regi-
stra, ako:
1) to zatrai podnosilac zahteva
2) je isteklo deset godina od dana upisa sorte ratarskog i povrtarskog
bilja u registar sorti
3) odravalac sorte ne dostavi uzorak semena, odnosno sadnog mate-
rijala sorte
4) u toku odravanja sorte, sorta nije zadrala istovetne osobine.
Odomaena sorta brie se iz registra sorti, ako:
1) odravalac sorte ne obezbeuje odravanje sorte na nain koji ga-
rantuje ouvanje razliitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte
2) odravalac sorte ne dostavi uzorak semena, odnosno sadnog mate-
rijala sorte
3) se za tri godine od dana stupanja na snagu Zakona o priznavanju
sorti poljoprivrednog bilja ne utvrdi odravalac sorte za odomaene
sorte ratarskog i povrtarskog bilja
osnovnih osobina koje su posledica izraavanja genotipa ili iz kombinacije genotipova
inicijalne sorte, osim razlika koje prozilaze iz samog ina izvoenja. Primera radi, izve-
dene sorte mogu nastati selekcijom prirodnih ili indukovanih mutanata, ili samoklo-
nalne varijante, selekcijom individualne jedinke od od biljaka inicijalne sorte, povrat-
nim ukrtanjem ili transformacijom nastalom genetikim inenjeringom.
POSEBNA OVLAENJA MINISTARSTVA 343
4) se za pet godina od dana stupanja na snagu Zakona o priznavanju
sorti poljoprivrednog bilja ne utvrdi odravalac sorte za odomaene
sorte voaka i vinove loze.563
Brisana sorta moe se ponovo upisati u registar ako vlasnik sorte ili
njegov ovlaeni zastupnik podnese zahtev za ponovni upis sorte najkasnije
u roku od godinu dana od datuma brisanja i ako se za tu sortu uradi novi
DUS test.
10. Posebna ovlaenja Ministarstva
Zbog sve veeg znaaja u agroindustriji i proizvodnji hrane, zakonoda-
vac je ovlastio ministarstvo da dodatno ispituje proizvodne vrednosti sorti
poljoprivrednog bilja radi davanja preporuka za njihovo gajenje u razliitim
agroekolokim uslovima, kao i da uvozi odreene koline semena i sadnog
materijala sorte koja nije upisana u registar naroito u svrhu oplemenjivanja,
naunoistraivakog rada, demonstracionih ogleda, predispitivanja sorte.564
11. Trajanje prava
Pravo stvaraoca sorte, odnosno oplemenjivaa traje minimum 20 godi-
na od dana sticanja prava, odnosno minimum 25 godina za drvenaste vrste i
vinovu lozu (viegodinji zasadi).
12. Ogranienja prava
Javni interes namee mogunost da se ovlaenja odgajivaa sorti
ogranie u vidu prinudne licence i prinudne licence u javnom interesu, a
da se iz korpusa iskljuivih prava oplemenjivaa izuzmu su aktivnosti koje
se preduzimaju za linu upotrebu i u nekomercijalne svrhe, radnje koje se
563 Po lanovima 2425. Zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja.
564 lanovi 3031. Zakona o priznavanju sorti poljoprivrednih bilja. I dodaje: Ukupna
koliina semena ratarskog i povrtarskog bilja za koju se moe odobriti uvoz ne moe
biti vea od koliine koja je potrebna za setvu na povrini od 1 ha, a ukupna koliina
sadnog materijala sorti voaka i vinove loze ne moe biti vea od koliine potrebne za
sadnju na povrini od 1 a.
preduzimaju u eksperimentalne svrhe, i izuzetno aktivnosti koje se ine u
cilju oplemenjivanja drugih sorti.
Potujui propise kojima se reguliu sigurnost trita i prava treih lica
u prometu roba, pravo stvaraoca sorte iscrpljuje se u trenutku kada on sa-
mostalno ili preko ovlaenog lica otui reprodukcioni ili ubrani materijal
u korist treeg savesnog lica, ali samo u cilju konane upotrebe, to znai da
kupac nema pravo na dalju reprodukciju te sorte ili na izvoz reprodukcionog
materijala sorte u zemlju koja ne titi sorte biljnog roda ili vrste kojoj ta sorta
pripada.
13. Ponitavanje i ukidanje prava
Pravo se moe oglasiti nitavim ako se utvrdi da uslovi za zatitu nisu
bili ispunjeni u danu dodeljivanja prava ili ako je pravo dodeljeno licu koje
na to nije imalo pravo. Pravo se moe i ukinuti (ukida se odluka o dodeljiva-
nju prava) ako se utvrdi da zahtevi uniformnosti i stabilnosti nisu ispunjeni,
ako oplemenjiva ne dostavi nadlenom organu dokaze o odravanju sorte,
ako se ne plaa naknada za odravanje sopstvenog prava, ili ako oplemenji-
va ne predloi drugo podesno ime za sortu, ako je naziv sorte ukinut nakon
sticanja prava.
14. Inspekcija
Inspekcijski nadzor poveren je ftosanitarnom inspektoru, koji
proverava:
1) da li izvoa ogleda ispunjava uslove za ispitivanje sorte na ogled-
nom polju, odnosno u laboratoriji
2) da li izvoa ogleda ispitivanje sorti vri u skladu sa zakonom i
podzakonskim aktima
3) da li se sorta stavlja u promet pod imenom pod kojim je upisana u
registar sorti
4) da li su sorte koje se nalaze u prometu upisane u registar sorti
5) korienje sorte koja je brisana iz registra sorti
BILJNE SORTE U EVROPI 345
6) da li se sorta odrava na nain koji obezbeuje ouvanje istovetnih
osobina sorte
7) da li pravno lice koje vri kontrolu odravanja sorte ispunjava uslo-
ve za obavljanje kontrole odravanja sorte
8) da li se za proizvodnju semena upotrebljava sorta koja je upisana u
registar sorti.
U upravnom nadzoru nad sprovoenjem zakona, inspektor je ovlaen
reenjem da:
1) privremeno zabrani proizvodnju, doradu i korienje semena sorti
koje nisu upisane u registar sorti, odnosno sorti koje se nalaze u
proizvodnji due od dve godine od dana njihovog brisanja iz regi-
stra sorti
2) privremeno zabrani stavljanje u promet semena sorti koje nisu upi-
sane u registar sorti, odnosno sorti koje se nalaze u prometu due
od tri godine od dana njihovog brisanja iz registra sorti
3) oduzme i uniti seme koje se proizvodi, dorauje, koristi ili stavlja u
promet suprotno odredbama zakona
4) naredi izvoau ogleda koji vri ispitivanje sorti da u odreenom
roku otkloni uoene nedostatke u pogledu uslova i naina obavlja-
nja ispitivanja sorte
5) naredi pravnom licu koje vri kontrolu odravanja sorte da u odre-
enom roku otkloni uoene nedostatke u pogledu uslova i naina
obavljanja kontrole odravanja sorte.565
15. Biljne sorte u Evropi
Najvanija evropska institucija za zatitu biljnih sorti (biljnih varijete-
ta) jeste Evropska kancelarija za biljne sorte.566 Jedinstven sistem pravne za-
tite biljnih sorti na teritoriji Evropske unije zasnovan je na osnovnom komu-
565 Zanimljiv osvrt na mesto i ulogu isnpektorata vidi detaljnije kod: Joldi, V.: Ekoloko
pravo, opti i poseban deo primer Srbije kao drave u tranziciji, Beograd 2008, str.
455466.
566 Engl. Community Plant Variety Ofce. Vidi: www.cpvo.europa.eu
nitarnom pravnom dokumentu pod nazivom Uredba EU o komunitarnom
pravu biljnih sorti iz 1994. godine.567 Po njemu, kompletna botanika takso-
nomija podlee mogunosti zatite. Pravo priznavanja imaju i vlasnici sorti
van EU, koji pokrivaju oko 20% od skoro 3.000 godinjih prijava upuenih
Kancelariji. Statistiki gledano, broj godinjih prijava ini biljne sorte naj-
progresivnijom granom industrijske svojine. Od toga ak 60% otpada na
kategoriju cvetnih biljaka (ornamentika), a po 20% na industrijske, i voe i
povre. Period zatite obuhvata uobiajeno 25 godina, osim za vinovu lozu,
krompir i drvenasto bilje, koje se tite pet godina due. Ono to je zanimljivo
jeste da se ova vrsta zatite ne moe kombinovati sa nacionalnom zatitom
ili patentom.
16. Meunarodna zatita
Osnovni dokument u pogledu prava na nove biljne sorte kao sui ge-
neris oblik zatite industrijske svojine jeste pomenuta Meunarodna Kon-
vencija o zatiti novih biljnih sorti iz 1961. godine (nazivaju je i Konvencija
o sortnoj zatiti)568. Iako stvorena radi ujednaavanja nacionalnih propisa i
priznavanja odreenih minimalnih prava stranim dravljanima, pod istim
uslovima kao i domaim oplemenjivaima, konvencija ne prua mogunost
da se jednom prijavom zatiti nova biljna sorta u svim zemljama lanicama
Meunarodne unije za zatitu novih biljnih sorti, ve odgajiva odabira dr-
ave u kojoj eli posebnom prijavom registrovati novu biljnu sortu. Na osno-
vu konvencije, odgajivai novih biljnih sorti stiu pravo da slobodno trino
razmenjuju reprodukcioni materijal, proizvode nastale upotrebom zatienih
sorti, tehnologije (know-how) gajenja.
lanstvo u Meunarodnoj uniji za zatitu novih biljnih sorti omogu-
uje domaim proizvoaima pristup velikom broju zatienih sorti, koje su
do sada bile nedostupne, a koje se odlikuju boljim prizvodno-tehnolokim
svojstvima, veim prinosima, otpornostima na bolesti i tetoine, uz po-
567 Council Regulation (EC) No 2100/94 of 27 July 1994 on Community plant variety
rights
568 Konvencija je rezultat Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svo-
jine, a njeno ratifkovanje je bio jedan od preduslova za ulazak u Svetsku trgovinsku
organizaciju.
IZAZOVI 347
veanje ekonominosti proizvodnje i uz istovremeno smanjenje potreba za
zemljitem i drugim ulaganjima.569
17. Izazovi
Genetiki biljni resursi hrane i poljoprivrede igraju sve veu ulogu na
polju bezbednosti hrane i ekonomskog razvoja. Kao integralna komponenta
poljoprivrednog biodiverziteta, ovi izvori su najvaniji za odrivu poljopri-
vrednu proizvodnju i osiguranje ivota velikog broja ljudi koji zavise od po-
ljoprivrede. U svetu gde je oko milijardu ljudi svakodnevno gladno, sa oeki-
vanjem porasta tog broja na devet milijardi do 2050. godine, biljni genetiki
resursi za hranu i poljoprivredu imae glavnu ulogu u smanjenju siromatva
i nesigurnosti hrane u svetu. Efekti dugotrajnog neinvestiranja u poljopri-
vredu, bezbednost hrane i ruralni razvoj, uprkos cenama hrane i fnansij-
sko-ekonomskoj krizi, dovode do poveanja gladi i siromatva u mnogim
zemljama u razvoju.
U 21. veku, poljoprivreda e se suoiti sa mnogim izazovima. Ona
mora da proizvede vie hrane i vlakana kako bi se zadovoljila potranja ra-
stue svetske populacije, koja mahom naseljava urbane sredine, a oslanja se
na smanjene ruralne radne snage. Ona mora da proizvede vie sirovina za
potencijalno veliko bio-energetsko trite i da doprinese ukupnom razvoju u
zemaljama u razvoju, usvajanjem efkasnijih i odrivih proizvodnih metoda.
Prirodni resursi se, takoe, suoavaju sa sve veim pritiskom na globalnom,
regionalnom i lokalnom nivou.
Miskantus je viegodinja, visokoproduktivna biljna vrsta, poreklom iz
jugoistone Azije. Naziv Miscantus potie od grkih rei mischos noica i
569 Sistem zatite biljnih sorti koji predvia UPOV prua selekcionaru nove sorte (u mno-
gim sluajevima to je napredni farmer) iskljuiva prava da koristi svoju sortu i ohra-
bruje ga da ulae u biljnu selekciju, doprinosei razvoju poljoprivrede, hortikulture i
umarstva. Ovaj sistem ima jednu vanu osobenost, poznatu kao izuzee selekcionara,
koja dozvoljava da se sve zatiene sorte koriste za razvoj novih sorti bez obaveza pre-
ma prvom proizvoau, osim u izvesnim posebnim sluajevima. To omoguava zajed-
niko napredovanje u razvoju novih biljnih sorti izgradnjom kombinovanog progresa
uinjenog od strane pojedinaca. Jo jedna vana osobina UPOV sistema zatite je tzv.
farmerska privilegija, po kojoj farmeri mogu da ostave ponjeveni materijal zatiene
vrste za dalju upotrebu na svome imanju, sve dok potuju interese selekcionara. (Idris,
K.: Intelektualna svojina, mono sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 106)
anthos cvet. Vrste roda Miscanthus zbog svoje visoke produktivnosti, godi-
nje obnovljivosti, niske emisije polutanata i mogunosti gajenja na nekvalitet-
nim zemljitima predstavljaju visok potencijal biomase u funkciji alternativ-
nog izvora energije.
Pored toga, promena klime preti da se povea broj gladnih jo dalje
u budunosti, i stvaranje novih i tekih izazova za poljoprivredu. Dok e se
efekti klimatskih promena tek osetiti u punom dosegu, postoji opta sagla-
snost da ukoliko se ne preduzmu odgovarajue mere, njihov uticaj budui e
biti ogroman. Nove biljne sorte mogu biti sirovine za poboljanje sposobno-
sti useva da odgovore na klimatske promene. Integrisani pristup ovom iza-
zovu ukazuje na potrebu da se obezbedi iroka raznolikost gajenih biljaka,
ukljuujui i divlje srodnike, u pristupanim sistema ouvanja, i da se pove-
aju kapaciteti za oplemenjivanje biljaka i isporuku semena irom sveta.570
570 Te Second Report on the State of the Worlds Plant Genetic Resources for Food and
Agriculture for the Global Plan of Action for the Conservation and Sustainable Utili-
zation of Plant Genetic Resources for Food and Agriculture. Opirnije o ovoj i slinim
temama videti internet stranicu Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (Food
and Agriculture Organizationof the United Nations) www.fao.org
DEO VIII
Know-how
Znati nije dovoljno, mora se i primeniti;
eleti nije dovoljno, mora se i uraditi.
Brus Li571
571 Bruce Lee (roen Lee Jun-fan; 19401973), kineski glumac, instruktor borilakih veti-
na i flozof.
350 KNOW-HOW
1. Pojam know-how
Iako nije ureeno normama objektivnog prava, know-how se ubraja u
prava industrijske svojine,572 iz sledeih razloga: re je o rezultatu intelektu-
alnog rada njegovog stvaraoca, nematerijalnom dobru, duhovnoj tvorevini,
koja se moe industrijski primeniti, ekonomski izraziti, pravno preneti na
drugog, na osnovu koje nosilac know-how postavlja iskljuivost (faktiku, pa
i svojinskopravnu) prema drugima u smislu njegove primene u svojim po-
slovnim operacijama, u kojima se materijalizuje.
Pokuaj prevoenja ovog pojma esto se zavri trivijalno, pa ga ita-
mo kao: znanje i iskustvo, znati kako, umeti kako, znati kako neto uraditi,
praktino znanje, akumulirana praktina vetina, posebno znanje.573 Kako
god bilo, sve to doprinosi njegovom razumevanju, iako je najkorisnije ne
prevoditi ga, ve prihvatiti u njegovom odomaenoj anglosaksonskoj (s ob-
zirom na to da je izvorno nastao u amerikoj poslovnoj praksi) odori: know-
how. Analitinost (nabrajanje karakteristika) i deskriptivnost (nabrajanje
oblika)574 u naporima da se defnie, takoe, ukazuju na heterogenost milje-
nja o tome ta bi ovaj pojam mogao znaiti i obuhvatiti.575
Uprkos razliitim gleditima, know-how bismo mogli defnisati kao
informaciju razvijenu ili akumuliranu kroz neku delatnost, koja je korisna u
poslovnim operacijama. Ili, kao odreena znanja i iskustva koja se primenju-
572 Mada ima autora koji ga ne svrstavaju u industrijsku svojinu, smatrajui da nije osnov
iskljuivog prava, te ga nazivaju priveskom intelektualne svojine. (Markovi, S.: Pra-
vo intelektualne svojine, Istono Sarajevo 2007, str. 307). Imalac know-how nema pravo
na know-how, kao ostali nosioci prava industrijske svojine, ali ga poseduje. (Besarovi,
V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 117). Ili, know-how je tek dopunsko znanje
potrebno za primenu pronalaska. (Damnjanovi, K., Mari, V.: Intelektualna svojina,
Beograd 2009, st. 193)
Miljenja smo da je know-how, kao znanje, nesumnjivo inkorporirani deo ostalih
grana industrijske svojine, pre svega patenata, ali da mu to automatski ne oduzima
samostalnost, jer esto uvid u npr. patentnu dokumentaciju nije dovoljan da bi se
pronalazak primenio.
573 Ni inostrana teorija nije odolela prevoenju know-how, koga susreemo kao savoir-faire
u francuskom, wissen-wie u nemakom, ili bezpatentna licenca u ruskom govornom
podruju. (Janji, M.: Industrijska svojina i autorsko pravo, Beograd 1982, st. 15)
575 Krulj, Lj.: Pravna zatita know-how, Beograd 1986, str. 16.
POJAM KNOW-HOW 351
ju u industrijskoj ili zanatskoj proizvodnji i privrednom ivotu uopte.576 Ili,
kao skup znanja i vetina koje poseduje odreeno lice. Know-how obuhvata
ona znanja koja nisu formalno-pravno zatiena propisima o industrijskoj
svojini.577
U dokumentima Evropske unije sreemo sledee odreenje know-how:
kao posebno znanje koje predstavlja paket nepatentiranih praktinih infor-
macija, koje proizilaze iz iskustva i testiranja od strane dobavljaa, i koji je
tajan, znaajan i prepoznatljiv. Tajnost podrazumeva da posebno znanje, kao
celina ili precizna konfguracija i zbir svojih delova, nije opte poznato niti
lako dostupno. Znaajan znai da posebno znanje sadri informaciju koja je
neophodna kupcu za korienje, prodaju ili preprodaju ugovorenih roba ili
usluga. Prepoznatljivost znai da posebno znanje mora biti opisano na razu-
mljiv nain da bi bilo mogue proveriti da li ispunjava kriterijume tajnosti i
znaajnosti.578
Informaciju bi trebalo razumeti kao sadrajno tehniko uputstvo kako
neto uraditi. Deava se da ni najvei strunjaci, iako poseduju ivotno i rad-
no iskustvo, potreban alat i teorijsko i praktino znanje iz odreene obla-
sti, nisu u stanju da ree konkretan problem jer nemaju znanje o tome kako
sve elemente primeniti u dobitnoj kombinaciji, kombinaciji koja se samo to
reava problem i moe se ponoviti nebrojeno puta sa istim rezultatom, ve
esto predstavlja nov i inovativan nain raenja stvari (engl. way of doing
business). Drugim reima, nedostaje im know-how.
Informaciju ne bi trebalo poistoveivati sa talentom, koji je vezan za li-
nost i nije prenosiv, niti sa nosaem informacije, koji predstavlja telesnu stvar
koja nosi informaciju (tehnika dokumentacija), a ni sa drugim materijalnim
oblicima saoptavanja.579 Informacija moe biti i jedan jedini podatak, ali je
takvo odreenje uglavnom sadrinski nedovoljno za pojam know-how.
576 Verona, A.: Pravo industrijskog vlasnitva, Zagreb 1978, str. 124.
577 Rei e Strumf, H. u: Der Know-how Vertrag, Hajdelberg 1977, str. 27.
578 Uredba o sprovoenju Konvencije o evropskom patentu zajednikog trita. (engl. Im-
plementing Regulations on the Convention for the European patent for the Common
Market, No. L401 30/12/1989 P.0028-0033)
579 Primera radi, kada lice A uz naknadu prenosi svoju poslovnu tajnu licu B, predajui mu
tehniku dokumentaciju ili preuzimajui obavezu pruanja tehnike pomoi, sutina te
transakcije nije predaja dokumentacije ili tehnika pomo ve prenos poslovne tajne.
(prema Markovi, S.: Pravo intelektualne svojine, Istono Sarajevo 2007, str. 308)
352 KNOW-HOW
S obzirom na to da se know-how, zbog svoje kompleksnosti, uglav-
nom stie u radnoj sredini, i da su njegovi nosioci ljudski resursi, postavlja
se pitanje pravnog poimanja know-how zaposlenih u preduzeu. Jedno od
stanovita iz domae prakse kae da se know-how smatra industrijskom svo-
jinom preduzea samo ukoliko je preduzee obavezalo ugovorom zaposlene
da uvaju tajnost know-how za sve vreme radnog odnosa i nakon prestanka
radnog odnosa.580
Ako zaposleni skupi postojee znanje iz odreene oblasti, koje je isku-
stveno, ali ne i sistematizovano, ve prisutno kod poslodavcu, i prilago-
di ga upotrebi u konkretnim poslovnim operacijama, on nije stvorio novi
know-how.
2. Elementi know-how
U svojstvu osnovnih gradivnih elemenata know-how pojavljuju se:
1) tajnost
2) prenosivost
3) tehniki karakter.
2.1. Tajnost
Tajnost know-how ogleda se u injenici da ga ne zna ceo svet.581 Know-
-how poznat je samo odreenom krugu ljudi, koji su ili njegovi stvaraoci ili
oni koji su ovlaeni, po bilo kom osnovu, da ga primenjuju. Tajnost, bila
apsolutna ili relativna (kada informaciju koja ini know-how zna vie meu-
sobno nezavisnih lica ili postoje znatne tekoe dolaenja do nje), osnova je
ekonomske vrednosti know-how jer bez njega nosilac nema prednost u od-
nosu na konkurente, koju crpi upravo iz znanja koje nije dostupno drugim
zainteresovanim licima. elja za prevazilaenjem te prednosti i sticanjem
istodobnog znanja jeste motiv za plaanje naknade za dobijanje know-how.582
580 Vidi Markovi, S.: Jedan pogled na intelektualnu svojinu u procesu privatizacije, u pu-
blikaciji Privreda i pravo, Beograd 1997, str. 711.
581 Chavanne, A.: Droit de la propriete industrielle, Paris 1976, pp. 174.
582 Vrednost know-how dokazuje se injenicom da se svake godine milioni dolara plaaju
da bi se steklo pravo njegovog korienja. (Fabre, R.: Le know-how, sa reservation en
ELEMENTI KNOW-HOW 353
U suprotnom, da je poznat, prenos know-how uz naknadu ne bi imao nika-
kvog smisla.
2.2. Prenosivost
Razvijanje sopstvenog know-how je dugotrajan, teak, po pravilu skup
i neizvestan proces. Ali, u znanje se ne mora ulagati, ono se moe kupiti. Sto-
ga, preovlauje drugi modalitet posedovanja know-how, a to je putem tran-
sfera know-how (koji se ima na umu kada se kae transfer tehnologije). Bez
mogunosti prenosivosti, konkretno znanje o neemu ne moe se smatrati
know-how u smislu prava industrijske svojine. Korisnost know-how, koja se
procenjuje objektivno kao doprinos optem industrijskom razvoju583, osnov
je njegove prenosivosti u privredno-pravnom prometu koji se najee reali-
zuje ugovorom o know-how. Ovaj obligaciono-pravni posao izmeu nosioca
i sticaoca know-how podrazumeva sledee radnje: sticalac se obavezuje da
plati ugovorenu naknadu, a nosilac da prenese know-how. O ovome vidi vie
kod prometa know-how.
2.3. Tehniki karakter
Uslov tehnikog karaktera postavlja se kod svih grana industrijske
svojine, pa nema odstupanja ni kod know-how. Iako nema dvoumljenja oko
injenice da know-how moe obuhvatati znanja razliite prirode, pa tako i
npr. ekonomska (to ga onda vue ka poslovnom pravu), uporedna praksa
usaglaena je po pitanju toga da je u smislu materijalnih prava industrijske
svojine, neophodnost postojanja tehnikih i tehnolokih znanja, conditio sine
qua non.584 Taj imperativ omoguava njegovu industrijsku upotrebljivost.585
droit commun, Paris 1976, str. 11; navedeno prema Besarovi, V.: Intelektualna svojina,
583 Vidi Deller, A.: On patents, New York 1972, pp. 489.
584 Veina autora staje na stranu pravne teorije koja smatra da know-how ne mora nuno
da poseduje tehniki karakter, to se, kao to smo istakli, i ne dovodi u pitanje. Ipak,
smatramo da se radi o nepotrebnom i svojevrsnom pleonazmu, jer se polje tehnike
primene nekog reenja u savremenom pravu shvata prilino iroko, o emu smo govo-
rili u delu o patentima.
585 Znanje koje ima ist nauni interes nije know-how, uverava nas profesor Boin Vla-
kovi u: Osnovi ostvarivanja pravne zatite pojedinih vidova industrijske svojine, Be-
ograd 1990, str. 53.
354 KNOW-HOW
Tehniko-tehnoloka znanja mogu, primera radi, obuhvatiti proizvod-
no-tehnike tajne, tehnike postupke, eme, recepture, analitike postupke
za ispitivanje materijala, ili za ispitivanje pojedinih faza procesa, metod oda-
bira redosleda faza rada itd.586
3. Vanost know-how
Efkasnost proizvodnje, efektivnost cenovne politike i dosegnutost su-
periornih standarda kvaliteta poivaju na know-how. Uspeh industrije na
vrlo takmiarski raspoloenom tritu zavisi od njene mogunosti da razvije
sopstveni know-how ili da legalno doe u posed tueg. To je posebno nagla-
eno u zemljama u razvoju ija industrija jo uvek nije dovoljno jaka da ula-
e velike sume novca u sopstvena istraivanja, i u kojima ugovori o prenosu
tehnologije ili ugovori o know-how apsolutno dominiraju nad patentima.
Znaaj know-how u meunarodnim investicijama raste eksponencijalno.
Stoga, ne udi to je Stefan Ladas nazvao know-how slubenicom napretka
i jezgrom industrijske konkurencije, aurom fascinacije za zemlje u razvoju
koje u njemu vide mistini faktor reavanja ili premoivanja tekoe prvih
koraka u tehnikom i ekonomskom razvoju.587
4. Know-how i poslovna tajna
Poslovna tajna moe imati oblik proizvodne tajne. Pod proizvodnom
tajnom podrazumeva se svaka ema, formula, izum ili informacija koja se
primenjuje u poslovanju i kojom se stie konkurentska prednost nad kom-
panijama iz istih ili slinih delatnosti, sve dok konkurentske kompanije ne
znaju za nju.588
Tajnost i privredna primenjivost su razlozi za izjednaavanje poj-
mova know-how i poslovna tajna. Smatramo da je poslovna tajna iri po-
jam jer moe sadrati i informacije koje se tiu npr. odnosa sa klijentima,
586 Verona, A.: Know-how, u publikaciji Enciklopedija imovinskog prava i prava udrue-
nog rada, Beograd 1978, str. 725.
587 Opirnije vidi na http://www.ladas.com/ (Ladas&Parry Intellectual Property Law
Ofce)
588 Baltezarevi, V.: Pravo i intelekt, Beograd 2009, str. 97.
GOOD WILL 355
marketin kih ideja, strategije, spajanja sa drugim pravnim licem, informa-
cije sa berze itd. to sve nije prevashodni domen know-how. Poslovna tajna
ne mora uvek biti oploena u smislu materijalizacije, odnosno primenljivosti
koja dovodi do odreenog rezultata. Tako poslovnu tajnu mogu initi: proi-
zvodi, formule, prepiska, interna poslovna dokumentacija, maine i njihove
izmene, dokumentacija o istraivanju i razvoju, industrijski procesi, obave-
tenja o klijentima, pravna pitanja, fnansijske i knjigovodstvene informacije,
dokumentacija o planovima i strategijama.
Primer: Pretpostavimo da jedna kompanija ima kontinuirane operacije
livenja visoko kvalitetnih delova elika. Specifna maina upotrebljena u lini-
ji moe biti poslovna tajna ukoliko je njena konstrukcija privatno vlasnitvo.
Tana smea materijala od koje se pravi odgovarajua elina masa moe, ta-
koe, da bude poslovna tajna. Meutim, podni razmetaj maina pre e biti
know-how kao to bi bilo i pravovremeno uvoenje materijala u tehnoloki
proces. Radnik koji radi godinama na operaciji livenja i kroz iskustvo je stekao
potpuno razumevanje najboljeg naina da se produktivnost neprekidnog pro-
cesa livenja dovede do najvieg stepena, poseduje znaajni know-how.589
Poslovna tajna potpuno je van javnog domena, dok know-how ne mora
biti. Predmet mnogobrojnih poslovnih prezentacija ili demonstracija nije po-
slovna tajna nego know-how.
Know-how ne mora biti ni nov ni jedinstven; bitno je da ima stvarnu
vrednost za svog nosioca. S druge strane, moe se ispostaviti da dralac po-
slovne tajne nije imao nikakve koristi od nje, jer se pokazala kao bezvredna.
Strateki posmatrano, know-how je manje kritiki znaajan za neko pravno
lice od know-how, jer know-how esto ne dosee do nivo poslovne tajne.
5. Good will
Jo jedan pojam koji bi trebalo razlikovati od know-how jeste good
will. Neki ga prevode kao dobar glas, drugi kao poslovna reputacija.
Zakon o raunovodstvu Republike Srbije iz 1996. godine590 odreivao
je good will kao vrednost utvrenu iznad knjigovodstvene vrednosti neto
589 Izvor primera: Unkovi, D.: Strategija i tehnika zatite poslovnih tajni, Beograd 1989,
str. 16.
590 Slubeni list SRJ, br. 28/96.
356 KNOW-HOW
imovine ostvarene prilikom kupoprodaje pravnog lica, pripajanja, spajanja,
podele i vlasnike transformacije izmeu nezavisnih uesnika u tim tran-
sakcijama, i da je on deo nematerijalnih ulaganja preduzea koja obuhvataju
osnivaka ulaganja, ulaganja u istraivanja i razvoj, patente, licence, konce-
sije i ulaganja u pribavljanje nematerijalnih ulaganja. Ostaje nejasno zato
vaei Zakon o raunovodstvu i reviziji ne pominje good will.591
Goodwill predstavlja vrednost preduzea koje refektuje svoju komerci-
jalnu reputaciju i na tritu moe biti kapitalizovan u vii proft.592
6. Know-how i patenti
U strunoj literaturi nailazimo na gledita da su patenti bili visoko ce-
njeni u vreme Industrijske revolucije i preteno tokom 20. veka, zato to su
proizvodi bili dugog komercijalnog veka, ali da im strateka vanost opada,
jer se smena novih ideja i tehnologija ubrzava svakim danom. Uz to, patentni
sistem karakterie i sledee:
1) na sticanje patenta, u nimalo jevtinom postupku, eka se i po neko-
liko godina
2) tehnike informacije, koje ine sr pronalaska, javno se obeloda-
njuju trenutkom odoravanja zatite (ini se da pronalazaima ili
podnosiocima prijava najtee pada upravo otkrivanje novostvorene
tehnologije)
3) patent je teritorijalno ogranien na zemlju ili zemlje u kojoj je regi-
strovan (teritorijalna ogranienost ne ide u prilog velikim uesnici-
ma globalnog trita)
4) vreme, kao kritini faktor, ne ide na ruku nosiocima prava na
patent
5) odreene tehnologije, poput sofvera, se u mnogim zemljama sveta
ne mogu zatiti patentom
6) povraaj uglavnom velikih fnansijskih sredstava ne dolazi brzo
591 Miladinovi, Z: Pravo industrijske svojine, Ni 2007, str. 380.
592 Markovi, M: Opti uvod u pravo intelektualne svojine, Beograd 2007, str. 2.
KNOW-HOW I PATENTI 357
7) istekom zatite, jednom patentirana tehnologija postaje javna
batina.593
Primer: Hemijska formula napitka Coca-Cola jedan je od najboljih pri-
mera uspene poslovne tajne. Tana formula oduvek je bila poslovna tajna i
nikada zatiena patentom. Sve dok je tako, Coca-Cola nee imati konkuren-
ta. Da je kojim sluajem formula patentirana, ona bi danas bila javno dobro
ve vie od 50 godina.
U svom istraivanju nazvanom Patenti, ekonomistkinja Petra Mozer
navodi da su neki od najveih pronalazaa na polju napredne tehnologije po-
tekli iz teritorijalno malih zemalja koje nisu imale patentno pravo, kao i to
da je tokom 19. veka u dravama poput vajcarske, Danske, Holandije tek
jedan od pet pronalazaa svoj izum titio patentom, a da se veina oslanjala
na tajnovist.594
Interesantno je videti i sledee upute koje Svetska organizacija za inte-
lektualnu svojinu daje poslovnom svetu u publikaciji o patentima, govorei
o prednostima i manama zatite pronalaska patentom ili poslovnom tajnom.
Prednosti zatite pronalaska kao poslovne tajne ukljuuju:
1) poslovne tajne ne podrazumevaju trokove registracije
2) zatita poslovne tajne ne zahteva otkrivanje ili registraciju u drav-
nom zavodu i pronalazak ne mora biti otkriven
3) zatita poslovne tajne nije vremenski ograniena
4) poslovne tajne imaju trenutni efekat.
U slabosti zatite pronalaska kao poslovne tajne spadaju:
1) ako je tajna otelotvorena kao inovativni proizvod, drugi mogu biti
u mogunosti da putem reverzibilnog inenjerstva (o kome smo pi-
sali u delu o topografjama integrisanih kola) otkriju tu tajnu, posle
ega imaju pravo da je koriste
2) zatita poslovne tajne efkasna je samo protiv nedozvoljenog stica-
nja, korienja ili otkrivanja poverljive informacije
593 Vidi: Unkovi, D.: Strategija i tehnika zatite poslovnih tajni, Beograd 1989, str. 58.
594 Ball, D.A., McCulloch, W.H.Jr., Geringer, J.M., Minor, M.S., McNett, J.M.: Internatio-
nal business, the challenge of global competition, McGraw-Hill Irwin, str. 285.
Vidi i: www.mit.edu/moser/www/research.html
358 KNOW-HOW
3) ako je tajna javno otkrivena, moi e da je koristi svako ko joj ima
pristup
4) poslovna tajna je teka za sprovoenje, poto je nivo zatite znatno
slabiji nego za patente
5) poslovnu tajnu mogu patentirati drugi koji mogu nezavisno razviti
isti pronalazak na potpuno legalan nain.595
Iako se patenti i poslovne tajne mogu smatrati alternativnim nainima
za zatitu pronalaska, oni su najee komplementarni jedan drugom, zato
to oni koji podnose zahtev za priznanje patenta, u optem sluaju uvaju
tajnost pronalaska sve dok zavod za patente ne objavi prijavu patenta. Osim
toga, mnogo vrednih podataka odn. know-how o tome kako uspeno iskori-
stiti patentirani pronalazak najee se uva kao poslovna tajna.
7. Tradicionalno znanje
Tradicionalno znanje obuhvata:
1) inovacije zasnovane na nasleu, prenoene s generacije na genera-
ciju u nekom narodu ili na odreenoj teritoriji, koje se neprestano
razvijaju odgovarajui na promene u ivotnom okruenju
2) ostvarenja nastala kao ishodita intelektualnih delatnosti na polju
industrije, nauke, knjievnosti ili umetnosti.596
Tradicionalno znanje, katkad i jedini izvor prihoda lokalnih zajednica
u nerazvijenim ili zemljama u razvoju, kao deo uroenike kulturne batine
esto u sebi nosi istoriju, verovanja, estetitku, nauku i tradiciju pojedinih na-
roda. Na primer, biljke koje se koriste u medicinske svrhe imaju i simbolinu
vrednost za zajednicu. Ili, mnoge skulpture, slike i rukotvorine zbog svog
dubokog simbolikog ili religioznog znaenja stvarane su prema strogim ri-
tualima, koji su ostali nepromenjeni do dananjih dana.597
595 Vidi publikaciju WIPO: Pronalazei budunost.
596 Vidi studiju WIPO: Intellectual Property Needs and Expactations of Traditional
Knowledge Holders, 2001. www.wipo.int
597 Opirnije o tradicionalnom znanju vidi kod: Idris, K.: Intelektualna svojina, mono
sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 198222.
BOOT / BOT KAO POSEBAN KNOW-HOW 359
8. BOOT / BOT kao poseban know-how
U poslovnoj sferi razvijenih zemalja, build-own-operate-transfer ili
build-operate-transfer (BOOT / BOT) je poseban know-how. To je oblik f-
nansiranja projekata, gde privatno lice dobija koncesije od privatnog i javnog
sektora za fnansiranje, projektovanje, izgradnju i rad postrojenja koje je na-
vedeno u ugovoru o koncesiji. Ovaj projekat omoguava predlagau da po-
vrati svoje investicije, operativne trokove i trokove odravanja u projektu.
Obeleja BOOT ili BOT su:
1) zajmodavci projekata gledaju pre svega na proft od projekta, kao
izvor iz koga e se otplatiti; njihova procena kredita zasniva se na
projektu, a ne na kreditnoj sposobnosti entiteta koji se zaduuje
2) bezbednost koju kreditor daje uglavnom je ograniena na projektna
sredstva; kao takvo, projektno fnansiranje esto se naziva ograni-
eni regres fnansiranja, jer su zajmodavci dobijali samo ogranie-
ni regres protiv dunika.
9. Promet know-how
Promet know-how najvaniji je aspekat ove grane industrijske svojine.
Know-how prenosi se samostalno ili zajedno sa nekim drugim pravom, kao
to je npr. pravo na patent. Dva su najea oblika privredno-pravnog pro-
meta u kome je know-how predmet prenosa:
1) ugovor o licenci
2) ugovor o know-how.
U kontekstu know-how, ugovor o licenci598 je nosei dvostrano-obave-
zni pravno-obligacioni dokument, kojim se prenosi pravo na iskoriavanje
predmeta ugovora, radnja koja nije moguna bez primene know-how, pa se
iz tog razloga uporedni prenos i know-how posebno naglaava kao obaveza
davaoca licence, i to u formi ugovorne odredbe sa klauzulom o kompletnosti
isporuene tehnike dokumentacije. Transfer know-how se, u zavisnosti od
prirode konkretnog sluaja, obavlja u vidu predaje tehnike dokumentacije
598 U ulozi i davaoca i primaoca licence mogu se pojaviti i fzika i pravna lica. (detaljnije
vidi Koji, D.: Ugovor o licenci u pravnoj teoriji i poslovnoj praksi, Novi Sad 2001)
360 KNOW-HOW
i drugih tehnikih sredstava ili pruanjem tehnike pomoi. Pod tehni-
kom dokumentacijom podrazumevaju se svi pismeni dokumenti koji sadr-
e tehnike informacije u najirem smislu koje se odnose na know-how u
pitanju.599
Zajedniki poduhvat (joint venture), ugovor izmeu dva ili vie prav-
nih lica koja se udruuju da bi saraivala na ostvarenju odreenog poslov-
nog cilja, esto podrazumeva da jedna strana prenese svoj know-how.
Vano je uoiti da prenos know-how ne mora znaiti gubitak njegove
tajnosti, jer konkretno znanje i dalje ostaje kod prvog nosioca (koji ga i dalje
moe slobodno i koristiti i prenositi na druga lica), a u interesu je i primaoca
know-how da ga ne otkriva treim licima.
Zbog toga to je ugovor o know-how, pravni posao inter personae koji
proizvodi samo obligacionopravne posledice, u sluaju da sticalac know-how
ili poslovne tajne koristi istu izvan ugovorenih ogranienja, on ne provreu-
je prenosioevo pravo na know-how ili poslovnu tajnu, ve samo kri svoje
ugovorne obaveze. Takoe, primalac know-how ne postaje pravni sledbenik
prenosioca.600
Sporazum o transferu tehnologije predstavlja meani sporazum o li-
cenciranju vie prava indutrijske svojine, uz transfer odgovarajueg know-
-how. Logiki uslov punovanosti i primenljivosti sporazuma jeste to da pre-
nos prava nije sam sebi cilj, ve je u vezi sa proizvodnjom ugovorenog pro-
izvoda ili pruanjem ugovorene usluge. Ovakav tip ugovora omoguava, uz
saglasnost obeju strana, podelu rizika, ali i dobiti. Prenosilac know-how ima
pravo da ugovornom klauzulom obavee sticaoca da ga obavetava o nainu
na koji koristi know-how.601
Svaki oblik prenosa know-how moe biti praen (ugovornom) obave-
zom uvanja tajne, to je i osnovni nain zatite know-how.
599 Prica, R.: Ugovor o know-how, Beograd 1981, str. 126. U nastavku nabraja, primera
radi: crtei, planovi, skice, tehnika dosijea, opisi, liste materijala, prirunici za proi-
zvodne i procesne tehnike. Druga tehnika sredstva su predmeti bez kojih know-how
nije primenljiv, a koje moe da izradi samo lice koje poseduje know-how, npr. uzorci,
modeli, alati, mere, kalupi, matrice, prototipovi.
600 Prema Markovi, S.: Pravo intelektualne svojine, Istono Sarajevo 2007, str. 310.
601 Vie o transferu tehnologije i licenciranju prava intelektualne svojine vidi kod Marko-
vi, M.: Opti uvod u pravo intelektualne svojine, Beograd 2007.
ZATITA KNOW-HOW 361
Takozvano podnoenje ideja je oblik transfera know-howa kad poje-
dinci nepovezani sa preduzeem podnose njihove ideje, za koje veruju da su
vredne preduzeu i oekujui nagradu za bilo koje korienje tih ideja. Sudo-
vi u nekim zemljama ustanovili su etiri pravne teorije za zatitu podnoenja
ideja:
1) ona predstavlja svojinu u smislu da je nova i originalna, da je kom-
pletna i da se koristi bez dozvole stvaraoca ideje
2) kada postoji izriiti ugovor o naknadi za ideju, primenjuje se obli-
gaciono pravo
3) preutni ugovor moe da se zakljui iz ponaanja stranaka u pitanju
4) u odsustvu izriitog ili preutnog ugovora, kada je koriena ideja
nefer obogatila drugoga na raun stvaraoca ideje, trebalo bi dopu-
stiti povraaj neosnovano steenog obogaenja.602
10. Zatita know-how
Know-how titi sam sebe svojom osobenou, odnosno time to nije
dostupan drugim licima ve samo onim koja su upoznata sa njime.603 Imalac
know-how moe odluiti da ga pravno ne titi, u kom sluaju, takav know-
-how predstavlja tzv. tajni pronalazak.604
Kako mu nedostaje identitet subjektivnog prava, zbog ega ne uiva
neposrednu sudsku zatitu, know-how uglavnom se titi propisima o nelo-
jalnoj konkurenciji. Tada je re o graansko-pravnoj, vanugovornoj zatiti.
Krivinopravnu zatitu predvia Krivini zakonik Srbije, koji odava-
nje poslovne tajne sankcionie kao krivino delo protiv privrede, odredbom
da osnovni oblik takvog dela postoji kada se drugome neovlaeno saopti,
preda ili na drugi nain uine dostupnim podaci koji predstavljaju poslovnu
tajnu ili se takvi podaci pribavljaju u nameri da se predaju nepozvanom licu.
Predviena je kazna zatvora od tri meseca do pet godina. Ako je delo ui-
njeno iz koristoljublja ili u pogledu naroito poverljivih podataka, propisana
kazna je vea i kree se od dve do 10 godina. Isto delo iz nehata kanjava se
602 WIPO Intellectual Property Handbook: Policy, Law and Use.
603 Damnjanovi, K.: Ugovor o know-how-u i pravila o konkurenciji u pravu EU i doma-
em pravu, u publikaciji Pravo i privreda, br. 58, Beograd 2001.
604 Smatra profesorka Vesna Besarovi u: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 119.
362 KNOW-HOW
zatvorom do tri godine.605 Konstatujemo da se i ovde radi o poslovnoj tajni,
a ne o know-how kao takvom.
11. Know-how i ekonomija znanja
Know-how jedan je od stubova ekonomije zasnovane na znanju. Eko-
nomija znanja se od tradicionalne ekonomije razlikuje u nekoliko znaajnih
taaka:
1) ekonomija znanja ne predstavlja ekonomiju retkosti, ve ekonomiju
obilja, u kojoj informacije i znanje deljenjem ne gube ve dobijaju na
vrednosti
2) uticaj lokacije je minimizovan, sve vie se stvaraju virtuelna trita
i virtuelne organizacije
3) zakone, prepreke i poreze je veoma teko primeniti na nacionalnoj
osnovi; znanje i informacije teku tamo gde su prepreke najnie
4) proizvodi i usluge zasnovane na znanju konkurentnije su od onih u
kojima je implementirana manja koliina znanja
5) cene i vrednovanje velikim delom zavise od konteksta; tako, iste in-
formacije ili znanje kod razliitih ljudi u razliitim periodima mogu
imati umnogome razliitu vrednost
6) znanje je uglavnom zakljuano u odreene sisteme ili procese iz ko-
jih moe biti deljeno onima kojima je potrebno
7) intelektualni kapital, posebno ljudski resursi, odnosno line kom-
petencije, postaje glavna komponenta vrednosti u kompanijama za-
snovanim na znanju.606
605 Prema lanu 240. Krivinog zakonika.
606 Radun, V.: Konkurencija na nianu, konkurentski intelidens, Beograd 2008, str. 46.
Vidi i veb-stranicu Global Knowledge Economy www.skyrme.com
DEO IX
Pravo konkurencije
Kad govorite o moi i uticaju,
slobodno zaboravite crkvu, zaboravite politiku.
Ne postoji monija institucija u drutvu od biznisa.
Anita Rodik607
607 Anita Roddick, preduzetkinja i pisac.
364 PRAVO KONKURENCIJE
1. Pojam konkurencije
Konkurenciju608 bi trebalo shvatiti kao pravno-ekonomsku kategoriju
koja obuhvata strukturu trita, uslove obavljanja privrednih delatnosti, broj
i ponaanje trinih subjekata. Jedni e je nazvati najkorisnijom pojavom u
privrednom ivotu, drugi bitnim uslovom demokratskog politikog poretka
zajednice, trei slobodom preduzetnitva koja zavreuje ustavnu vrednost.
Ne zadravajui se previe na njenoj nepobitnoj vanosti, razumimo je kao
utakmicu609 trinih subjekata iste ili sline interesne sfere, u kojoj svako
maksimalno nastoji da ostvari svoje interese i pretekne druge konkurente
bez obzira na posledice. Sadrinski elementi konkurencije su prisutnost na
istom tritu najmanje dva subjekta koji nude istu ili slinu robu, pravom
zagarantovana sloboda privredne inicijative, individualnost svojine, rivalstvo
u cilju osvajanja to veeg dela trita.610
U smislu prava industrijske svojine, kada govorimo o konkurenciji, mi-
slimo na privrednu konkurenciju u robno-novanom obliku privreivanja.
Ona moe biti savrena i nesavrena, lojalna i nelojalna (doputena i nedo-
putena), biletaralna i unilateralna, apsolutna i relativna, domaa i meuna-
rodna, cenovna611, konkurencija unutar grane (horizontalna) i izmeu grana
(vertikalna) itd.612
Uloge konkurencije u privrednom ivotu mogu se svrstati u etiri
osnovne funkcionalne ravni:
1) efkasno upravljanje privrednim resursima
608 Od lat. Concurrentia, to znai takmienje, nadmetanje, suparnitvo. Commercium be-
llum est, noscete hostem. Natpis iznad ulaznih vrata jedne trgovake radnje u starom
Rimu znaio je: Trgovina je rat, upoznaj neprijatelja.
609 Fenomenologija terminolokog povezivanja konkurencije i sporta veoma je rairena u
teoriji i praksi.
Dalje: kako se u nekim dravama shvata pojam lojalne konkurencije (radi izbegavanja
remetenja smisla, neemo prevoditi): honest trade practices (Belgija), principle of good
faith (panija), professional correctness (Italija) and good morals (Nemaka), principles
of honesty and fair dealing ili morals of the marketplace (SAD). (Vidi: WIPO Intellec-
tual Property Handbook: Policy, Law and Use)
610 Na naim prostorima esto se uju rei market share (udeo na tritu), koji se neretko
uzima kao merilo konkurentnosti.
611 Cenovna konkurencija od je jedan najzastupljenijih vidova konkurencije.
612 Vidi: Filipovi, A., Bejatovi, M., Raievi, V.: Konkurencija: pojam, vrste i pravna za-
tita, u okviru Pravo teorija i praksa, br. 78/2008, Novi Sad 2008, p.p 5161.
RATIO ZATITE KONKURENCIJE 365
2) racionalna raspodela drutvenog proizvoda
3) podsticanje i unapreenje privrednog razvoja
4) ograniavanje privredne moi pojedinih uesnika u privrednom
prometu.613
2. Ratio zatite konkurencije
Iskustvo je pokazalo da je koncept laissez faire izvitroperio nadu u
samoregulaciju trita koja obezbeuje potenu trinu utakmicu. U kom-
pleksnoj ekonomskoj slici odnosa proizvoaa i kupaca, ovi drugi vie nisu
u mogunosti da uvek i precizno detektuju radnje nelojalne konkurencije.
Kako se krenje kodeksa potenog komercijalnog nastupa uglavnom prelama
na tetu potroaa, potroa je u fokusu pravnog intervencionizma u oblasti
konkurencije. Krajnji cilj legislative protiv nelojalne konkurencije jeste zati-
ta prava potroaa.614
Zatita protiv nelojalne konkurencije prvi put prepoznata je kao deo
prava industrijske svojine 1900. godine, kada je na Diplomatskoj konferenci-
ji u Briselu615 uraena revizija Pariske konvencije, a zemlje-lanice Unije se
sloile da nacionalnim propisima zabrane:
1) sva dela koja po prirodi mogu stvoriti zabunu sa konkurentskim
pravnim licem, proizvodima, industrijskim ili komercijalnim
aktivnostima
2) lane primedbe izvrene u bavljenju trgovinom koje mogu da dis-
kredituju konkurentsko preduzee, proizvode, industrijsku ili ko-
mercijalnu aktivnost
613 Markovi, S.: Pravo intelektualne svojine, Istono Sarajevo 2007, p. 278. Autor dodaje:
Pravniki pogled na konkurenciju otkriva da svi subjekti konkurentskih odnosa nano-
se ili tee da nanesu svojim konkurentima materijalnu tetu. Ali, budui da je konku-
rencija doputen odnos, oteeni konkurent nema pravo na naknadu tete prema pravi-
lima obligacionog prava.
614 Na ta sve potroa ima pravo, kojeg se ne moe odrei, vidi u Zakonu o zatiti potroa-
a.
Prof. Baltezarevi V. dodae da je sudbina svakog poslovnog oveka na tritu u ruka-
ma potroaa.
615 Brussels Diplomatic Conference for the Revision of the Paris Convention for the Pro-
tection of Industrial Property
3) oznake ili navode ija upotreba u trgovini moe dovesti javnost u
zabludu o poreklu, nainu proizvodnje, svojstvima, pogodnostima
za upotrebu i koliini robe.
Zatita prava konkurencije ne poiva na iskljuivim pravima odree-
nih nosilaca, ve na premisi dravnog interesa spreavanja ponaanja koja su
suprotna potenom poslovanju. Suzbijanje nelojalne konkurencije ima za cilj
zatitu slobodne i zdrave privredne utakmice, kao preduslova za dinamian
i odriv privredni razvoj.
Svetska trgovinska organizacija u sistemu za sprovoenje intelektualne
svojine zahteva prisustvo nekoliko vanih elemenata: snaga sudova da obez-
bede legalnu pomo, mogunost da se zatrai odteta od prekrilaca, kri-
vine kazne za namerno krivotvorenje prava intelektualne svojine, mere za
spreavanje uvoza krivotvorene i piratizovane robe.
Meusobno preplitanje grana prava industrijske svojine u praksi je
svakodnevnica. Nije nepoznanica da u se mnogim delovima sveta, pogotovo
u privredno najrazvijenim, neometano ekonomsko iskoriavanje prava na
industrijsku svojinu dominantno proteira propisima uperenim protiv nelo-
jalnih trinih performansi konkurencije. Patentno, igovno, i ostala prava
bila bi nesumnjivo nekompletna bez propisa kojima se suzbija nelojalna kon-
kurencija. Primera radi, neovlaeno korienje neregistrovanog iga smatra
se krenjem prava na bazi generalnih principa iz domena zatite prava kon-
kurencije (vidi o zabuni); takoe, radnje uperene na pronalazak koji jo uvek
nije obelodanjen i uva se kao poslovna tajna spreavaju se i sankcioniu ak-
tima protiv nelojalne konkurencije (vidi o ropskoj imitaciji).
U nas osnov zatite konkurencije nalazimo ve u lanu 84. Ustava koji
propisuje da su zabranjeni akti kojima se se, suprotno zakonu, ograniava
slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili domi-
nantnog poloaja.616 Zatita konkurencije predstavlja oblast koja ima nepo-
sredan i znaajan uticaj na opti privredni razvoj, stanje i mogunosti inve-
sticione aktivnosti, podizanje kvaliteta robe i usluga, uz stvaranje uslova za
sniavanje cena, i konano stvaranje savremene, trine ekonomije, osposo-
bljene da se ukljui u jedinstveno trite Evropske unije617 i druge meuna-
rodne trine tokove.
616 Ustav Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 83/06).
617 Unapreenje propisa o zatiti konkurencije je potrebno posebno posmatrati u kon-
tekstu evropske integracije Srbije. Prilikom sprovoenja Sporazuma o stabilizaciji
SAVRENA KONKURENCIJA 367
3. Savrena konkurencija
Savrena konkurencija postoji ako su ispunjeni sledee uslovi:
1) veliki broj prodavaca i kupaca: brojnost uesnika je uslov postojanja
disperzovane, tj. atomizovane ponude i tranje
2) homogenost roba i usluga: podrazumeva da su robe i usluge iste vr-
ste, namene, kvaliteta, te je kupcu irelevantno od kog prodavca e
kupovati
3) parametarski karakter cena: cena je egzogena za sve uesnike na tr-
itu, to znai da nijedan proizvoa ne moe da utie na prodajnu
cenu svog proizvoda
4) slobodan ulazak i izlazak iz grane: podrazumeva slobodnu selidbu
resursa i kapitala iz grane nepovoljnijeg privreivanja u granu vee
maksimizacije profta
5) potpuna informisanost trinih subjekata: informisanost svih ue-
snika na tritu o svim elementima i kretanjima na tritu.
esto sreemo uvreeno miljenje da je savrena konkurencija jedan
od uslova za postojanje savrenog trita.618 Ekonomski teoretiari smatraju
da je koncept savrene konkurencije praktino nemogu, iz razloga to bi-
znis prirodno tei preteranoj dominaciji, to u sredini brojnih uesnika na
strani ponude jednostavno nije izvodljivo via fer plej. Nasuprot savrenoj
stoji nekonkurentna trina struktura, iji je najnepovoljniji oblik monopol.
4. Monopol
Monopoli su sporazumi izmeu trinih aktera kojima se ograniava
ili potpuno otklanja meusobna konkurencija i stie monopolski ili domi-
nantni poloaj. U cilju kontrolisanja veeg dela privrednih aktivnosti, ti ak-
teri nameu uslove privreivanja drugim uesnicima na tritu, ostvarujui
i pridruivanju posebna panja e biti posveena ovoj oblasti, budui da je u samom
Sporazumu apostrofrana kao jedna od prioritetnih.
618 Iako ima i takvih primera, smatramo da pojmove savrena konkurencija i savreno tr-
ite ne bi trebalo izjednaavati.
tako ekstra proft.619 Monopol moe biti i institucionalni u obliku privilegije
za iskljuivo obavljanje odreene privredne delatnosti.620
Monopoli naruavaju trini mehanizam, optimalnu raspodelu pri-
vrednih faktora i formiranje trinih cena. Monopol je nekonkurentna tr-
ina struktura koja se odlikuje odsustvom efkasne alokacije raspoloivih
resursa i maksimizacije drutvenog blagostanja zbog:
1) postojanja samo jednog proizvoaa
2) postojanja visokih barijera ulasku i izlasku (est glavnih ulaznih ba-
rijera: ekonomija obima, diferencijacija proizvoda621, zahtevi za ka-
pitalom, trokovna inferiornost nezavisno od veliine, pristup distri-
butivnim kanalima, dravna politika)
3) nepostojanja bliskih supstituta.622
5. Pojam nelojalne konkurencije
Nelojalna konkurencija predstavlja svaki akt konkurencije koji je pro-
tivan potenim obiajima u industriji ili trgovini.623 Nain suprotan dobrim
619 Za vie o monopolskom ponaanju vidi Taboroi, S.: Ekonomsko pravo, Beograd 2006,
p.p. 227259.
620 Primeri tzv. pravnih monopola: elektroprivreda, potanske usluge, elezniki transport.
621 Kada je istekao Polaroidov patent za instant fotografju, u ogromnoj meri smanjena je
apsolutna trokovna barijera koju je ovoj kompaniji omoguila zatiena tehnologija.
Stoga ne iznenauje to se Kodak odmah pojavio na tom tritu. Diferencijacija pro-
izvoda gotovo da je nestala. (brojne primere videti u Porter, M.: O konkurenciji, Beo-
grad 2008). Diferencijacija se ne vezuje samo za proizvode. Dok je sutina operativne
efektivnosti postizanje izvrsnosti u pojedinanim aktivnostima ili funkcijama, sutina
strategije je u kombinaciji aktivnosti. Kompanija moe da nadigra konkurente samo
ako moe da ostvari i ouva diferencijaciju. Diferencijacija proistie iz izbora aktivnosti
i iz naina na koji se one obavljaju. Strateko pozicioniranje znai obavljanje aktivnosti
koje su drugaije od aktivnosti koje obavljaju konkurenti ili obavljanje slinih aktivno-
sti na drugaiji nain. Raunica sa superiornom proftabilnou izgleda ovako: prua-
nje vee vrednosti omoguava kompaniji da naplati vie prosene jedinine cene, dok
vea efektivnost omoguava nie prosene jedinine trokove.
622 Prema Begovi, B., Bukvi, R., Mijatovi, B., Paunovi, M., Sepi, R., Hiber, D: Antimo-
nopolska politika u SR Jugoslaviji, Beograd 2002, str. 22.
623 lan 10bis Pariske konvencije.
POJAM NELOJALNE KONKURENCIJE 369
poslovnim obiajima oznaava praksu kao to je naruavanje ugovora, naru-
avanje poslovnog poverenja i navoenje na naruavanje.624
Prvi pomen nelojalne konkurencije desio se u Francuskom graan-
skom zakoniku (Code Civil) koji je predvideo ovlaenje svakoga da od dru-
goga koji mu nanese tetu trai da mu tu tetu naknadi, pod uslovom da
je teta nanesena krivicom. Code Civil je nelojalnu konkurenciju video kao
graansko-pravni delikt. Dotadanje obrise pokuaja zauzdavanja monopo-
listikog ponaanja na tritu sreemo u tri akta Rimskog prava: Lex Julia de
Annona iz prvog veka p.n.e, Dioklecijanov edikt iz treeg veka n.e, Zenonova
konstitucija iz 483. godine, kojom se htelo ograniiti nedozvoljeno sporazu-
mevanje cena. U srednjovekovnoj Engleskoj, kraljevskom uredbom bila je
zabranjena dominacija na tritu nagomilavanjem velikih koliina robe, da
bi Magna Carta Libertatum predvidela protivpravnost monopola iz razloga
ograniavanja individualnih sloboda.625 Prvi lex specialis koji je ograniava
kartele i monopole bio je uveni ermanov Antitrustovski zakon626, donet
1890. godine u SAD. Prvi poseban akt u Evropi o suzbijanju nelojalne kon-
kurencije donet je u Nemakoj 1896. godine. Kraljevina Jugoslavija je 1930.
godine donela prvi Zakon o suzbijanju nelojalne utakmice.
Postojanje konkurencije na slobodnom privrednom tritu realna je
neminovnost ali koja ni pod kojim okolnostima ne sme da se ponaa ne-
lojalno. Propisi za spreavanje nelojalne konkurencije usmereni su sa jedne
strane na osiguranje efkasnog delovanja trine ekonomije putem ouvanja
fer poslovanja i slobodne konkurencije, a sa druge strane, na zatitu interesa
potroaa. Dok registrovana prava industrijske svojine deluju kao primarna
prepreka, pravo nelojalne konkurencije deluje kao sekundarni flter.627
U pravno-ekonomskoj teoriji zastupljeno je nekoliko zanimljivih dok-
trina o pojmu nelojalne konkurencije:
1) doktrina cilja: nelojalna konkurencija je i korienje dozvoljenog
sredstva za ostvarenje nedozvoljenog cilja (npr. irenje negativnih
624 Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine.
625 Damnjanovi, K., Mari, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2009, str. 319 i fusnota 450.
626 Engl. Sherman Antitrust Act. Prof. Baltezarevi V. istie da je ermanov zakon u stvari
donet kao deo protekcionistikog plana, a u cilju prikrivanja uinaka jednog drugog,
Carinskog zakona, koji je znaajnom delu amerike privrede pruio visoku carinsku
zatitu. (Pravo i intelekt, Beograd 2009, str. 29).
627 Bobrovszky, J.: Intelektualna svojina kao sredstvo za kvalitetan razvoj, Glasnik intelek-
tualne svojine br.1, 2003.
pria o konkurentu, makar one bile i istinite, ako je cilj priinjava-
nje tete konkurentu)
2) doktrina sredstava: nelojalna konkurencija praktikuje se nedozvo-
ljenim sredstvima (npr. prevarna reklama)
3) kombinovana doktrina: nelojalna konkurencija najvie se javlja u
sprezi nedozvoljenih sredstava i ciljeva
4) doktrina prosenog potroaa: nelojalna konkurencija postoji ako
prosean potroa oceni da je bio u zabuni povodom dva prozvoda
iste namene sa istim ili slinim igom.628
5.1. Elementi nelojalne konkurencije
Da bi neka radnja mogla biti okarakterisana kao delo nelojalne konku-
rencija, potrebno je da sadri sledee elemente:
1) poinilac: poinilac akta nelojalne konkurencije moe biti samo
uesnik u privrednom prometu
2) delatnost poinioca: delatnost poionica mora se odnositi na pro-
met roba ili usluga, u zemlji ili inostranstvu
3) postojanje krivice: ponaanje poinioca mora biti takvo da je u su-
protnosti sa prihvaenim dobrim poslovnim obiajima629
4) tetna radnja: teta je nastala ili je mogla nastati u privrednom
prometu
5) uzrono-posledina veza: izmeu radnje nelojalne konkurencije i
nastale tete
6) oteeni: oteeni mogu biti druga pravna lica, konkurentni ili
potroai.
628 Vidi: Milenovi, D.: Monopolistiko ponaanje, u okviru Privreda i pravo, br. 8/1998,
Beograd 1998.
629 Dobre poslovne obiaje ne bi trebalo meati sa savesnou ili potenjem. Prvi zabranju-
ju odreeno ponaanje, a drugi obavezuju na pozitivnu inidbu. Vie o dobrim poslov-
nim obiajima i poslovnom moralu vidi u Zakonu o obligacionim odnosima.
POJAM, NAELA I KLASIFIKACIJA TRGOVINE 371
6. Pojam, naela i klasifkacija trgovine
Trgovina je skup poslovnih aktivnosti prometa robe i usluga sa svrhom
ostvarivanja dobiti, kao i drugog drutveno-ekonomskog cilja. Skup osnov-
nih i prateih poslovnih aktivnosti u vezi sa nabavkom i prodajom robe i
usluga ini promet, a on se odvija na tritu, koje predstavlja institucionalno
ureen odnos izmeu subjekata ponude i tranje.
Svojstvo trgovca imaju pravna lica i preduzetnici koji obavljaju trgovi-
nu, ali i:
1) poljoprivrednici, registrovani u skladu sa propisima kojima se ure-
uje poljoprivreda, u pogledu poljoprivrednih proizvoda koji su
predmet registracije
2) lica koja vre promet ulovljene divljai, ribe, gljiva, divlje fore i fa-
une, i ostalih umskih plodova, u skladu sa posebnim propisima o
lovu, ribljem fondu, veterini, zatiti prirode i umama
3) fzika lica koja u vidu zanimanja obavljaju delatnost slobodne pro-
fesije ureenu posebnim propisima
4) ostala fzika lica koja prodaju sopstvene polovne stvari.
Trgovina poiva na nekoliko naela:
1) naelo slobodne trgovine (zabranjena su ogranienja slobode oba-
vljanja trgovine);
2) naelo ravnopravnosti i zabrane diskriminacije (jednakost pravnih
poloaja na tritu)
3) naelo jedinstvenog trita (celovitost trita)
4) naelo potenja (dunost trgovaca da u trinoj utakmici postupa-
ju poteno, na nain koji nije usmeren na nanoenje tete drugim
trgovcima ili kupcima, kao i javnom interesu, a u skladu sa poslov-
nim moralom i dobrim poslovnim obiajima)
5) naelo stabilnosti i snabdevenosti (zabranjene su radnje izazivanja
nestabilnosti i poremeaja u snabdevenosti trita)
6) naelo srazmernosti (ogranienja trita od strane dravnih organa
moraju biti srazmerna razlozima)
7) naelo saradnje (obaveznost saradnje svih imaoca javnih ovlaenja
u poslovima trinog nadzora).630
Trgovinu moemo klasifkovati na sledei nain:
prema nainu obavljanja:
1) trgovina na veliko (veletrgovina): prodaja i kupovina radi dalje pro-
daje ili korienja u poslovne svrhe
2) trgovina na malo (maloprodaja): prodaja radi zadovoljavanja linih
ili potreba domainstva.
prema mestu trgovine:
1) trgovina u prodajnom objektu: prodajni objekti drugaije se naziva-
ju trgovinski formati, a to su organizacioni-tehniki oblici obavlja-
nja trgovine, koji imaju specifnu strategiju prodaje prema kupci-
ma i konkurentima: supermarket, hipermarket, diskont, trgovinski
centar, cash and carry centar631
2) trgovina van prodajnog objekta: odnosi se na maloprodaju i moe
imati oblik:
a) daljinske trgovine na malo: prodaja putem sredstava komunuka-
cija (elektronska trgovina, kataloka prodaja, kao i TV prodaja,
trgovina putem pote, tampanih poiljki, reklamnih materijala sa
narudbenicom, telefona, tekstualnih ili multimedijalnih poruka
u mobilnoj telefoniji i automata)
b) trgovine linim nuenjem: neposredna ponuda potroau koji
nije traio da mu se uini ponuda, a koji je lino prisutan na me-
stu ponude (od vrata do vrata, promocije, demonstracije, degu-
stacije, torbarenje, kolporteri, lino pozivanje potroaa)632
c) ostale trgovine na malo van prodajnog objekta: obavlja se u pre-
nosivim objektima tipa kioska, tezge, tanda, i sa pokretnih sred-
stava (tzv. ambulantna trgovina).
630 lanovi 410. Zakona o trgovini.
631 Re je o savremenoj nomenklaturi oblika i naina obavljanja trgovine, uspostavljene
radi pravilnog praenja i nadzora nad ispunjavanjem propisanih uslova.
632 Poljoprivredni i prehrambeni proizvodi ne mogu se prodavati linim nuenjem, sem
na posebnim promotivno-prodajnim skupovima (prema lanu 18. Zakona o trgovini).
NEPOTENA TRINA UTAKMICA 373
Postoje i posebne trine institucije koje organizuju promet u kome ne
mogu uestvovati kao prodavci ili kupci. To su:
1) robna berza: susret kupaca i prodavaca standardizovane i zamenljive
(fungibilne) robe
2) sajam, ostale privredne izlobe i tradicionalne manifestacije
3) pijaca i veletrnica: pijana prodaja obuhvata prodaju robe naroito
na tezgama, boksovima ili posebnim prodajnim objektima, i to sve-
ih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, proizvoda domae ra-
dinosti i zanatskih proizvoda, druge robe iroke potronje, kao i pru-
anje prateih usluga
4) aukcijska kua i javno nadmetanje: promet nestandardizovane robe,
za tu raun i putem javnog nadmetanja; prodaja robe kupcu koji
prodavcu, povodom njegovog javnog poziva, istakne povoljniju ponu-
du u odnosu na ostale uesnike u nadmetanju.633
7. Nepotena trina utakmica
Nelojalna konkurencija, ili kako je domai zakonodavac drukije na-
ziva, nepotena trina utakmica je radnja trgovca usmerenu protiv drugog
trgovca, odnosno konkurenta, kojom se kre kodeksi poslovnog morala i do-
bri poslovni obiaji, i kojom se nanosi ili moe naneti teta drugom trgovcu
(konkurentu).634
Radnje nelojalne konkurencije (tzv. nominantna dela) su, naroito:
1) iznoenje neistinitih i uvredljivih tvrdnji o drugom trgovcu
(diskreditovanje)
2) iznoenje podataka o drugom trgovcu ili njegovoj robi ili usluzi,
koji su usmereni na naruavanje ugleda i poslovanja tog trgovca
633 U trgovini javnim nadmetanjem ne primenjuju se pravila o ponitaju ugovora zbog
prekomernog oteenja prodavca ili kupca, osim u sluaju prevare. Zabranjeno je usa-
glaeno nastupanje u javnom nadmetanju (po lanu 28. Zakona o trgovini).
634 Prema lanu 50. Zakona o trgovini, koji odreuje nepotenu trinu utakmicu u uem
smislu, protiv koje se predvia privatno-pravna zatita.
3) prodaja robe sa oznakama, podacima ili oblikom, kojima se oprav-
dano stvara zabuna635 kod potroaa u pogledu izvora, kvaliteta i
drugih svojstava te robe (dovoenje u zabludu)
Dve oblasti u kojima se zabuna najee pojavljuje su oznake ko-
mercijalnog porekla sa jedne, i izgled robe sa druge strane. To ne
prekludira niti ograniava zatitu drugih karakteristika ili dosti-
gnua protiv izazivanja zabune. Zabuna moe, posebno, da bude
izazvana u vezi sa:
igom, posebno uvenim igom, bilo da je registrovan ili ne
poslovnim imenom
poslovnim identifkatorom razliitim od iga ili poslovnog imena
(etiketa, logo, slogan)
izgledom proizvoda (dizajn, vizuelne karakteristike, trgovako
pakovanje)
predstavljanjem prozvoda ili usluga (ureenje prodavnice)
poznatom linou ili uvenim izmiljenim likom.636
4) sticanje, korienje i odavanje poslovne tajne bez saglasnosti njenog
imaoca, radi oteavanja njegovog poloaja na tritu;
Osnovni princip zatite poslovne tajne je da svaki akt ili praksa u
toku industrijskih ili trgovakih aktivnosti koji rezultira otkriva-
njem, sticanjem ili korienjem od strane drugih, tajne informaci-
je bez saglasnosti lica koje zakonito kontrolie tu informaciju, na
nain suprotan dobroj poslovnoj praksi predstavlja radnju nelojalne
konkurencije. Otkrivanje, sticanje ili upotreba tajne informacije od
strane drugih, bez saglasnosti zakonitog draoca, moe posebno da
rezultira iz sledeih nezakonitih ili nelojalnih postupaka:
a) industrijske ili komercijalne pijunae (kraa putem provale)
b) raskida ugovora (putem dvostrukih pregovora o moguem izdava-
nju licence)
c) raskida poverljivosti (od strane nelojalnog zaposlenog radnika)
d) navoenja na injenje bilo koje od pomenutih radnji
635 Zabuna (engl. passing of) je pogrena predstava da su robe jednog preduzea u stvari
robe konkurenta.
636 WIPO Intellectual Property Handbook: Policy, Law and Use, p.p. 138144.
e) sticanje tajne informacije od treeg lica koje zna, ili je bilo
duno da zna, da je takav akt bio ukljuen u sticanje takve
informacije637
5) obeanje, odnosno davanje poklona vee vrednosti, imovinskih ili
drugih pogodnosti drugim trgovcima, kako bi se njihovom davao-
cu obezbedila prednost u odnosu na konkurente.
Standard potenja u konkurenciji razlikuje se od zemlje do zemlje, ali
sutinski predstavlja odraz prihvaenih, delom pisanih delom obiajnih, so-
ciolokih, moralnih i ekonomskih normi jednog drutva. Diverzitet radnji
nelojalne konkurencije oslikava i injenica da dosadanji napori uporedne
prakse, da se u jednoj defniciji predvide svi oblici nelojalnog ponaanja, nisu
urodili plodom.
Prema starom Zakonu o trgovini, radnje nelojalne konkurencije bile su
detaljnije odreene:
1) reklamiranje, oglaavanje ili nuenje robe navoenjem podataka ili
upotrebom izraza kojim se stvara ili se moe stvoriti zabluda na tr-
itu o toj robi, ime se odreeni trgovac dovodi ili se moe dovesti
u povoljniji poloaj
2) iznoenje neistina i ocrnjivanje drugog trgovca koji tete njegovom
ugledu i poslovanju
3) prodaja robe sa oznakama ili podacima koji stvaraju ili mogu stvo-
riti zabunu u pogledu porekla, naina proizvodnje, koliine, kvali-
teta ili drugih svojstava robe638
4) prikrivanje mana robe ili dovoenje kupca u zabludu na drugi
nain
5) preduzimanje radnji usmerenih na raskidanje poslovnog odnosa iz-
meu drugih trgovaca ili radi spreavanja, odnosno oteavanja za-
snivanja takvih odnosa
6) oglaavanje privredne rasprodaje ili prividnog snienja cena robe ili
vrenje druge sline radnje kojom se kupac, odnosno potroa do-
vodi ili se moe dovesti u zabludu u pogledu cena
637 Op. cit.
638 Za materiju prava industrijske svojine od posebne vanosti jer se radi prevashodno
o povredama prava na ig i oznake geografskog porekla.
7) neovlaena upotreba zakonom zatienih spoljnih oznaka drugog
trgovca (naziv, frma, robni ig, usluni ig, znak kvaliteta, znak
porekla i dr) ili upotreba oznaka koje nisu zakonom zatiene, ko-
jom se stvara ili se moe stvoriti zabluda u prometu robe na tetu
drugog trgovca koji te oznake upotrebljava u svom poslovanju 639
8) davanje drugom trgovcu ovlaenja za korienje svojih spoljnih
obeleja ako se time stvara ili se moe stvoriti zabluda na tritu
9) neovlaeno korienje usluga trgovakog putnika, trgovinskog
predstavnika ili zastupnika drugog trgovca
10) pridobijanje kupaca ili korisnika usluga davanjem ili obeavanjem
nagrada ili kakve druge imovinske koristi ili pogodnosti ija vred-
nost znatnije prevazilazi uobiajene reklamne nagrade.640
Dela nelojalne konkurencije obuhvataju i pekulaciju i piramidalnu
trgovinu.
7.1. pekulacija
pekulacija predstavlja radnje trgovca kojima je cilj, odnosno posledica
znaajan poremeaj na tritu, kao i spreavanje ili oteavanje sprovoenja
propisanog ogranienja obavljanja trgovine, a naroito prikrivanjem odre-
ene robe, ograniavanjem ili obustavljanjem njene prodaje, zakljuivanjem
prividnih ugovora o prometu odreene robe kojima se bitno menja ponuda
ili tranja i nivo cena na tritu (nedozvoljena pekulacija).
7.2. Piramidalna trgovina
Piramidalna trgovina predstavlja trgovinu kojom se kupcima omogu-
ava kupovina robe ili usluge iskljuivo od lica ukljuenih u lanac ili mre-
u preprodaje robe ili usluga (lanovi mree), i to kad prodavac uslovljava
kupovinu:
1) obavezom plaanja lanarine ili druge naknade organizatoru mree
ili drugom lanu mree
2) obavezom kupovine iste ili druge robe u koliini ili vrednosti za
koje prodavac zna ili mora znati da su nerazumno visoke
639 Ovo su jedna od najeih dela povrede prava industrijske svojine.
640 Prema lanu 23. Zakona o trgovini iz 1996. godine.
3) obavezom nalaenja drugih lica koja e se baviti preprodajom robe
iz ponude prodavca, ako je pravo na nagradu za nalaenje tih lica
uslovljeno prethodnim plaanjem ili davanjem posebne naknade
prodavcu
4) odricanjem od prava na povraaj kupljene robe/usluga pod razu-
mnim uslovima, iako je kupcu mogue da ih vrati u stanju u kojim
ih je primio.
Zabranjeno je organizovanje, obavljanje, reklamiranje i podsticanje pi-
ramidalne trgovine.
7.3. Restriktivni sporazumi i zloupotreba dominantnog poloaja
Zatitu konkurencije na tritu ureuje i Zakon o zatiti konkurenci-
je641 iji je cilj ekonomski napredak i dobrobit drutva, a naroito koristi po-
troaa. lan 9. ovog Zakona govori o povredi konkurencije koja predstavlja
akte ili radnje uesnika na tritu koje za cilj ili posledicu imaju ili mogu da
imaju znaajno ograniavanje, naruavanje ili spreavanje konkurencije. Te
radnje su: restriktivni sporazumi i zloupotreba dominantnog poloaja.
Restriktivni sporazumi su sporazumi izmeu uesnika na tritu koji
imaju za cilj ili posledicu znaajno ograniavanje, naruavanje ili spreavanje
konkurencije. Restriktivni sporazumi zabranjeni su i nitavi. Takvi sporazu-
mi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izriiti ili preutni dogovo-
ri, usaglaene prakse, kao i odluke oblika udruivanja uesnika na tritu, a
kojima se naroito:
1) neposredno ili posredno utvruju kupovne ili prodajne cene ili dru-
gi uslovi trgovine
2) ograniava i kontrolie proizvodnja, trite, tehniki razvoj ili
investicije
3) primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove u odnosu na
razliite uesnike na tritu, ime se uesnici na tritu dovode u
nepovoljniji poloaj u odnosu na konkurente
4) uslovljava zakljuivanje ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodat-
nih obaveza koje s obzirom na svoju prirodu i trgovake obiaje i
praksu nisu u vezi sa predmetom sporazuma
641 Zakon o zatiti konkurencije (Slubeni glasnik RS, br. 51/09)
5) dele trita ili izvori nabavki.
Restriktivni sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane ukoliko dopri-
nose unapreenju proizvodnje i prometa, odnosno podsticanju tehnikog ili
ekonomskog napretka, a potroaima obezbeuju pravian deo koristi pod
uslovom da ne nameu uesnicima na tritu ogranienja koja nisu neop-
hodna za postizanje cilja sporazuma, odnosno da ne iskljuuju konkurenciju
na relevantnom tritu ili njegovom bitnom delu.
Zakon o zatiti konkurencije zabranjuje zloupotrebu dominantnog po-
loaja na tritu. Dominantan poloaj na relevantnom tritu ima uesnik
na tritu koji nema konkurenciju ili je konkurencija beznaajna, odnosno
koji ima znaajno bolji poloaj u odnosu na konkurente uzimajui u obzir
veliinu trinog udela, ekonomsku i fnansijsku snagu, pristup tritima
snabdevanja i distribucije, kao i pravne ili injenine prepreke za pristup
drugih uesnika tritu.
Pretpostavka je da uesnik na tritu ima dominantan poloaj, ako je
njegov trini udeo na relevantnom tritu 40% ili vie. Pretpostavka je da
su dva ili vie uesnika na tritu u dominantnom poloaju ako izmeu njih
ne postoji znaajna konkurencija i ako je njihov ukupan trini udeo 50% ili
vie (kolektivna dominacija).
Zloupotrebom dominantnog poloaja, naroito se smatra:
1) neposredno ili posredno nametanje nepravine kupovne ili prodaj-
ne cene ili drugih nepravinih uslova poslovanja;
2) ograniavanje proizvodnje, trita ili tehnikog razvoja
3) primenjivanje nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa ra-
zliitim uesnicima na tritu, ime se pojedini uesnici na tritu
dovode u nepovoljniji poloaj u odnosu na konkurente
4) uslovljavanje zakljuenja ugovora time da druga strana prihvati do-
datne obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovakim obiaji-
ma nisu u vezi sa predmetom ugovora.
7.4. Koncentracije uesnika na tritu
Za pravo konkurencije vaan je i pojam koncentracije uesnika na tri-
tu. Ona nastaje u sluaju:
1) spajanja i drugih statusnih promena u kojima dolazi do pripajanja
uesnika na tritu642
2) sticanja od strane jednog ili vie uesnika na tritu, neposredne
ili posredne kontrole nad drugim uesnikom ili vie uesnika na
tritu
3) zajednikog ulaganja od strane dva ili vie uesnika na tritu u ci-
lju stvaranja novog uesnika na tritu ili sticanja zajednike kon-
trole nad postojeim uesnikom na tritu, koji posluje na dugoro-
noj osnovi i ima sve funkcije nezavisnog uesnika na tritu.
Ne smatra se da je nastala koncentracija uesnika na tritu ako:
1) banka ili druga fnansijska organizacija ili drutvo za osiguranje, u
toku svog redovnog poslovanja, privremeno stekne akcije ili udele,
radi dalje prodaje, pod uslovom da ih proda najkasnije u roku od
godinu dana od dana sticanja i da ih ne koristi tako da utie na
poslovne odluke uesnika na tritu u pogledu njegovog ponaanja
na tritu
2) drutvo za upravljanje investicionim fondom ili investicioni fond
stekne uee u uesniku na tritu, pod uslovom da svoja prava
zasnovana na tom ueu ostvaruju samo radi ouvanja vrednosti
svog ulaganja i pod uslovom da ne utie na konkurentsko ponaa-
nje tog uesnika na tritu
3) zajedniko ulaganje ima za cilj koordinaciju trinih aktivnosti iz-
meu dva ili vie uesnika na tritu koji zadravaju svoju pravnu
nezavisnost
4) steajni upravnik stekne kontrolu nad uesnikom na tritu.
Koncentracije uesnika na tritu jesu dozvoljene, osim u sluaju ako
bi znaajno ograniile, naruile ili spreile konkurenciju na tritu ili delu
trita, a naroito ako bi to ograniavanje, naruavanje ili spreavanje bilo
rezultat stvaranja ili jaanja dominantnog poloaja. Dozvoljenost koncentra-
cije uesnika na tritu utvruje se u odnosu na:
1) strukturu relevantnog trita
2) stvarne i potencijalne konkurente
642 Vidi Zakon o privrednim drutvima.
3) poloaj na tritu uesnika u koncentraciji i njihovu ekonomsku i
fnansijsku mo
4) mogunosti izbora dobavljaa i korisnika
5) pravne i druge prepreke za ulazak na relevantno trite
6) nivo konkurentnosti uesnika u koncentraciji
7) trendove ponude i potranje relevantne robe odnosno usluga;
8) trendove tehnikog i ekonomskog razvoja
9) interese potroaa.
Koncentracija mora biti prijavljena (prijava koncentracije naziva se no-
tifkacija) Komisiji za zatitu konkurencije u sluaju da je:
1) ukupan godinji prihod svih uesnika u koncentraciji ostvaren na
svetskom tritu u prethodnoj obraunskoj godini vei od 100 mi-
liona evra, s tim to najmanje jedan uesnik u koncentraciji na tri-
tu Republike Srbije ima prihod vei od 10 miliona evra
2) ukupan godinji prihod najmanje dva uesnika u koncentraciji
ostvaren na tritu Republike Srbije vei od 20 miliona evra u pret-
hodnoj obraunskoj godini, s tim to najmanje dva uesnika u kon-
centraciji na tritu Republike Srbije imaju prihod vei od po mili-
on evra u istom periodu.
Pri raunanju godinjeg ukupnog prihoda ne rauna se prihod koji
ti uesnici na tritu ostvare u meusobnoj razmeni. Koncentracija koja se
sprovodi putem ponude za preuzimanje u smislu propisa kojim se ureuje
preuzimanje akcionarskih drutava, mora biti bezuslovno prijavljena. Noti-
fkacija se podnosi u roku od 15 dana od dana izvrenja prve od sledeih
radnji:zakljuenja sporazuma ili ugovora;objavljivanja javnog poziva, odno-
sno ponude ili zatvaranja javne ponude;ili sticanja kontrole. Prijava se moe
podneti i kada uesnici na tritu pokau ozbiljnu nameru za zakljuenje
ugovora, potpisivanjem pisma o nameri, objavljivanjem namere da uine po-
nudu ili na drugi nain koji prethodi zakljuenju sporazuma ili ugovora.
7.5. Obmanjujue poslovanje
Znaaj fer play igre na tritu prepoznat je i u Zakonu o zatiti potro-
aa643 gde se u lanu 21, govori o obmanjujuem poslovanju. Zakonodavac,
u smislu ovog zakona, pod obmanjujuim poslovanjem smatra poslovanje tr-
govca kojim navodi potroaa da donese ekonomsku odluku koju inae ne
bi doneo, tako to mu daje netana obavetenja ili na drugi nain dovodi ili
preti da dovede prosenog potroaa u zabludu.
Obmana potroaa javlja se u pogledu postojanja ili prirode proizvoda,
osnovnih obeleja proizvoda koja se odnose na dostupnost, prednosti, rizi-
ke, nain izrade, upotrebu, dodatke koji prate proizvod, dravu proizvodnje i
dravu porekla iga, poloaja, osobina ili prava trgovca ili njegovog zastupni-
ka koji se odnose na njihov identitet ili imovinu, kvalifkacije i status, svo-
jinskih i prava inteletualne svojine kojima raspolau. lan 23. ovog Zakona
govori o poslovanju koji se smatra obmanjujuim gde kao takvo prepoznaje
neovlaeno isticanje oznake kvaliteta, znaka od poverenja ili slinog znaka
od strane trgovca.644
7.6. Nepoteno poslovanje
Poslovanje je nepoteno:
1) ako je protivno zahtevima profesionalne panje
2) ako bitno naruava ili preti da bitno narui ekonomsko ponaanje,
u vezi s proizvodom, prosenog potroaa na koga se to poslovanje
odnosi ili kome je izloen, odnosno ponaanje prosenog lana gru-
pe, kada se poslovanje odnosi na grupu.
Trgovac bitno naruava ekonomsko ponaanje potroaa ako svojim
poslovanjem bitno umanjuje sposobnost potroaa da razborito odluuje,
usled ega potroa donosi ekonomsku odluku koju inae ne bi doneo. Eko-
nomska odluka potroaa je odluka o tome da li, na koji nain i pod kojim
uslovima da kupi proizvod, da cenu plati u celosti ili delimino, da li da za-
dri ili da vrati proizvod, ili da iskoristi neko drugo pravo u vezi s proizvo-
dom koje ima po osnovu ugovora, da li da neto uini ili da se uzdri od ka-
kvog postupka. Poslovanje koje preti da bitno narui ekonomsko ponaanje
643 Zakon o zatiti potroaa (Slubeni glasnik RS, br. 73/10)
644 Posebno vidi lanove 2123. Zakona o zatiti potroaa.
jasno odreene grupe potroaa, koji su zbog svoje psihike ili fzike slabo-
sti, uzrasta ili lakomislenosti naroito osetljivi na tu vrstu poslovanja ili na
dati proizvod, pod uslovom da se od trgovca moglo osnovano oekivati da
to predvidi, procenjuje se prema prosenom pripadniku te grupe potroaa.
Ovo se ne odnosi na sluajeve uobiajenog i doputenog oglaavanja
koje podrazumeva i davanje preteranih izjava ili izjava koje ne treba uzimati
doslovno. Nepotenim se naroito smatra obmanjujue poslovanje, nasrtljivo
poslovanje, kao i povreda dunosti obavetavanja u skladu sa ovim zakonom.
U nepoteno poslovanje ubraja se i povreda dunosti obavetavanja
potroaa, kao i povreda dunosti obavetavanja potroaa o njegovim pra-
vima u vezi sa:
1) ugovorima na daljinu
2) ugovorima o turistikom putovanju i vremenski podeljenom kori-
enju nepokretnosti
3) oznaenjem cena
4) ugovorima zakljuenim upotrebom elektronskih sredstava.
U nepoteno poslovanje ubraja se i povreda dunosti obavetavanja
potroaa o njegovim pravima u vezi sa medicinskim proizvodima za ljud-
sku upotrebu; fnansijskim uslugama na daljinu; zajednikim ulaganjem u
prenosive hartije od vrednosti; posredovanjem u osiguranju; ivotnim osi-
guranjem i drugim vrstama direktnog osiguranja; prodajom fnansijskih in-
strumenata; prospektom koji se objavljuje u sluaju javne ponude hartija od
vrednosti ili njihovog prihvatanja za trgovanje, u skladu sa zakonima kojima
se ureuju navedene oblasti.
7.7. Ropska imitacija
Koncept ropske imitacije (engl. slavish imitation) kao jasan akt nelojal-
ne konkurencije razvijen je u nekoliko zemalja Evrope. Ova vrsta nefer slo-
bodnog kopiranja obino se tretira kao izuzetak od opteg pravila od slobod-
nog prisvajanja u oblasti proizvoda ili oznaka koje nisu podobne za zatitu,
ili za koje je zatita prestala na osnovu posebnih propisa, ili gde ne postoji
verovatnoa zabune vezana za izvor proizvoda. Obino, nelojalnost se vidi u
nedostatku istraivanja, investiranja, kreativnosti i trokova na strani imita-
tora, koji je jednostavno kopirao dostignue drugog, uprkos injenici da su
alternativni putevi konkurencije bili efektivno dostupni. Imitirani proizvodi
ili oznake moraju da imaju odreenu distinktivnost, koja ne sme da proi-
zilazi iz tehnikih karakteristika neophodnih za pravilno funkcionisanje
proizvoda, ve mora da se odnosi na estetske ili ukrasne karakteristike koje
ostavljaju dovoljno prostora za alternativne oblike i dezene.
Reverzibilno inenjerstvo za razliku od ropske imitacije, jeste fer ko-
rienje i legitimno konkurentno ponaanje. Kao to je ve istaknuto, rever-
zibilno ininjerstvo sastoji se iz ispitivanja ili analiziranja, putem rastavlja-
nja ili dekomponovanja, proizvoda ili materije, sa ciljem da se shvati njena
struktura, sastav ili funkcionisanje, i pronae kako je napravljena ili kon-
struisana, da bi se naknadno proizvela poboljana verzija proizvoda ili mate-
rije. Rerverzibilno inenjerstvo uobiajeno se praktikuje u industriji u vezi sa
proizvodom konkurenata, u svrhu uenja tehnologije koju sadre, i eventu-
alne proizvodnje konkurentnog (poboljanog ili razliitog, ali ekvivalentnog)
proizvoda. Praksa reverzibilnog inenjerstva nije zato, nefer sama po sebi,
meutim, proizvod ili drugi rezultat dobijen kroz reverzibilno inenjerstvo
moe pod odreenim uslovima, da predstavlja povredu prava industrijske
svojine. Na primer, ako reverzibilni inenjering konkurentnog proizvoda
pada pod zahteve vaeeg patenta (gde je odgovarajue, uzimajui u obzir
doktrinu ekvivalenata), to bi predstavljalo povredu patenta. Ako patent nije
povreen, ali ako se nae da je nain na koji je originalni proizvod kopiran
neastan ili nefer (bez obzira na to da li se reverzibilni ininjering odigrao),
relevantni akti mogu da budu utuivi na osnovu nelojalne konkurencije.
7.8. Uzimanje reputacije
Tip neovlaenog prisvajanja, koji je poslednjih godina priznat kao
suprotan dobroj poslovnoj praksi, jeste neopravdano uzimanje prednosti re-
putacije ili prestia, trinih dostignua drugih industrijskih ili trgovakih
preduzea. Na primer, ako je kvalitet ispravno oznaenog proizvoda ili uslu-
ge doveo potroae do povezivanja iga sa odreenim poreklom ili konstan-
tnim kvalitetom proizvoda, njegova neovlaena upotreba za drugu robu ili
usluge, iako ne izaziva zabunu o njihovom poreklu, moe ipak da bude sma-
trana kao nefer prisvajanje i razvodnjavanje reputacije. Doktrina moe i da
se primenjuje na izgled proizvoda, ali u takvim sluajevima, izgled mora da
bude priznat kao oznaka odreenog stepena kvaliteta, imida ili distinktiv-
nog prestia. Razne drave imaju razliite pristupe ovoj vrsti neovlaenog
prisvajanja.
7.9. Besplatno jahanje
Besplatno jahanje (engl. free riding) moe da bude defnisano kao svaki
akt koji konkurent ili bilo koji drugi uesnik na tritu preduzme sa name-
rom da direktno iskoristi industrijsko ili komercijalno dostignue treeg lica
u svoje vlastite poslovne svrhe, pri emu se sutinski ne udaljava od origi-
nalnog dostignua. Zatita u takvim sluajevima zavisi od vie uslova koji
variraju od zemlje do zemlje. Kao minimalni preduslov, oznaka ili proizvod
moraju da imaju odreenu distinktivnost (koja moe da bude na nivou ne-
dovoljnom za zatitu po odreenim specifnim propisima). S obzirom na
to da obim zatite moe da zavisi od stepena distinktivnosti, potpuno ba-
nalne oznake ili proizvodi obino se ne kvalifkuju za zatitu protiv iste
imitacije.645
7.10. Antikorupcijsko pravilo
I Zakon o javnim nabavkama doprinosi regulisanju konkurencije:
1) naelom obezbeivanja konkurencije meu ponuaima u smislu da
naruilac ne moe da ogranii konkurenciju meu ponuaima,
a posebno ne moe onemoguavati bilo kojeg ponuaa da ue-
stvuje u postupku javne nabavke neopravdanom upotrebom pre-
govarakog postupka, niti korienjem diskriminatorskih uslova i
kriterijuma
2) antikorupcijskim pravilom, u smislu da naruilac mora odbiti po-
nudu ako ima na raspolaganju verodostojan dokaz da je ponua
neposredno ili posredno dao, ponudio ili stavio u izgled poklon ili
neku drugu korist lanu komisije za javne nabavke, licu koje je ue-
stvovalo u pripremi konkursne dokumentacije, licu koje uestvuje
u planiranju javne nabavke ili nekom drugom licu kako bi ono na
njih izvrilo uticaj sa ciljem da sazna poverljive informacije ili da
utie na postupanje naruioca ili donoenje odluka u bilo kojoj fazi
postupka javne nabavke.646
645 O tipovima nelojalne konkurencije vidi detaljnije u WIPO Intellectual Property Han-
dbook: Policy, Law and Use, p.p. 130160.
646 Po lanovima 9. i 19. Zakona o javnim nabavkama (Slubeni glasnik RS, br. 116/08).
SPOLJNOTRGOVINSKI PROMET 385
8. Spoljnotrgovinski promet
Spoljnotrgovinski promet je promet izmeu domaih i stranih lica koji
se obavlja na osnovu ugovora zakljuenih u skladu sa domaim propisima
i meunarodnim ugovorima. Obavljanje privrednih delatnosti obuhvata di-
rektno ulaganje i investicione radove stranog lica u Republici Srbiji, odnosno
domaeg lica u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji.647
Direktno ulaganje je osnivanje privrednog drutva, ogranka, predstav-
nitva, kupovina udela ili akcija u kapitalu privrednog drutva, dokapitaliza-
cija privrednog drutva i svaki drugi oblik ulaganja stranog lica u Republici
Srbiji, odnosno domaeg lica u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji. Investici-
oni radovi su projektovanje, graevinski i zanatski radovi, inenjerski radovi
i svi ostali radovi i usluge na objektima koje vri, odnosno prua strano lice u
Republici Srbiji, odnosno domae lice u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji.
Mere zatite spoljnotrgovinskog prometa u smislu prava konkurencije
mogu biti sledee:
1) antidampinke mere
2) kompenzatorne mere
3) mere za zatitu od prekomernog uvoza
4) mere za zatitu ravnotee platnog bilansa.
8.1. Antidampinke mere
Antidampinka mera je posebna dabina na uvoz proizvoda koja se
uvodi radi otklanjanja negativnih uticaja damping. Damping je uvoz proi-
zvoda u Republiku Srbiju po ceni koja je nia od normalne vrednosti slinih
proizvoda u dravi ili carinskoj teritoriji izvoza. Normalna vrednost je cena
slinog proizvoda na tritu drave ili carinske teritorije izvoza, utvrena u
normalnim uslovima trgovine u toj dravi ili carinskoj teritoriji izvoza, ili
u sluaju nedovoljne prodaje na domaem tritu, cena kotanja uveana za
prodajne, opte i administrativne trokove.
Vlada uvodi antidampinke dabine ukoliko utvrdi da postoji:
1) damping
647 Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju (Slubeni glasnik RS, br. 36/09)
2) teta za domau industriju
3) postojanje uzrone veze izmeu dampinga i tete.
8.2. Kompenzatorne mere
Kompenzatorna mera je posebna dabina na uvoz proizvoda koja se
uvodi radi otklanjanja negativnih uticaja subvencionisanja, koje se vri u
dravi ili carinskoj teritoriji porekla, odnosno izvoza proizvoda. Subvencija
je direktan ili indirektan fnansijski doprinos ili bilo koja podrka cenama
ili dohotku koju vri Vlada u dravi ili carinskoj teritoriji porekla, odnosno
izvoza proizvoda, u korist proizvoaa, proizvodnje, izvoza ili transporta
tih proizvoda u Republiku Srbiju, ime primaoci subvencije ostvaruju korist.
Vlada uvodi kompenzatornu dabinu, ukoliko utvrdi da postoji:
1) subvencija
2) teta za domau industriju
3) postojanje uzrone veze izmeu subvencije i tete.
8.3. Mera za zatitu od prekomernog uvoza
Mera za zatitu od prekomernog uvoza uvodi se radi otklanjanja na-
glog i iznenadnog poveanja uvoza odreenih proizvoda. Mera za zatitu
od prekomernog uvoza moe se primeniti na neki proizvod samo ukoliko
se utvrdi da se takav proizvod uvozi u tako poveanim koliinama, u apso-
lutnim ili relativnim vrednostima u odnosu na domau proizvodnju i pod
uslovima da prouzrokuje ili preti da izazove ozbiljnu tetu domaoj industri-
ji, koja proizvodi sline ili direktno konkurentne proizvode. Ozbiljna teta
je znaajno opte pogoranje poloaja domae industrije. Opasnost od na-
stajanja ozbiljne tete nedvosmislena je pretnja da e nastati ozbiljna teta.
Utvrivanje postojanja opasnosti od nastajanja ozbiljne tete bie zasnova-
no na injenicama, a ne na izjavama, nagaanju ili eventualnoj mogunosti.
Domaa industrija je ukupna proizvodnja svih domaih proizvoaa sli-
nih ili direktno konkurentnih proizvoda, ili onih proizvoaa ija ukupna
zajednika proizvodnja takvih proizvoda, ini preteni deo ukupne domae
proizvodnje tih proizvoda.
ZATITA KONKURENCIJE 387
8.4. Mere za zatitu ravnotee platnog bilansa
Vlada, na predlog ministarstva, moe da ogranii koliinu i vrednost
uvoza radi zatite spoljne fnansijske pozicije i platnog bilansa Republike Sr-
bije na osnovu podataka i miljenja dobijenih od Narodne banke Srbije.Mera
moe da se uvede ako je neophodno da se:
1) zaustavi znatno opadanje deviznih rezervi ili sprei neposredna
opasnost od znatnijeg opadanja deviznih rezervi
2) uveaju veoma niske devizne rezerve.
9. Zatita konkurencije
Pravo konkurencije u naem pravnom sistemu obuhvata pravo lojalne
konkurencije i antimonopolsko pravo. Antimonopolsko pravo, kao deo eko-
nomskog prava, predstavlja skup normi kojima se reguliu, odnosno zabra-
njuju, takva ponaanja privrednih subjekata koja su usmerena na sporazu-
mevanje u cilju naruavanja ili iskljuivanja konkurentskih odnosa, stvara-
njem i zloupotrebom monopolskog ili dominantnog poloaja na tritu. Cilj
antimonopolskog prava jeste regulisanje monopolistikih tendencija.
Jo jedan vid zatite konkurencije jeste kartelno pravo. Kartelno pravo
takoe spada u oblast javnog prava i sadri pravne norme kojima se regulie
zatita konkurencije od kolektivnih akata restriktivne poslovne prakse i za-
branjuju kartelni sporazumi (udruivanje istorodnih preduzea).
Potroa ije je pravo ili interes povreen moe podneti zahtev nadle-
nom sudu za pokretanje postupka zabrane nepotenog poslovanja. Nadle-
ni sud moe da:
1) oglasi nitavom svaku nepravinu ugovornu odredbu u potroa-
kom ugovoru i utvrdi da je odreeno poslovanje nepoteno
2) naloi trgovcu da bez odlaganja obustavi ugovaranje nepravinih
ugovornih odredaba u poslovanju sa potroaima i nepoteno po-
slovanje sa potroaima
3) utvrdi obavezu trgovcu da o svom troku ispravi deo oglasa koji se
prema smatra nepotenim poslovanjem
4) naloi trgovcu da u sredstvima javnog informisanja o svom tro ku
objavi da mu je odlukom nadlenog suda izreena mera zabrane
nepravinih ugovornih odredaba u potroakim ugovorima ili mera
nepotenog poslovanja.
9.1. Komisija za zatitu konkurencije
Jedna od najvanijih institucija za borbu protiv nelojalne konkurencije
jeste Komisija za zatitu konkurencije, koja za svoj rad odgovara parlamentu,
a u nadlenosti, izmeu ostalog:
1) reava o pravima i obavezama uesnika na tritu
2) uestvuje u izradi propisa koji se donose u oblasti zatite
konkurencije
3) prati i analizira uslove konkurencije na pojedinanim tritima i u
pojedinanim sektorima
4) daje miljenje nadlenim organima na predloge propisa, kao i na
vaee propise koji imaju uticaj na konkurenciju na tritu
5) daje miljenja u vezi sa primenom propisa u oblasti zatite
konkurencije
6) ostvaruje meunarodnu saradnju u oblasti zatite konkurencije,
radi izvravanja meunarodnih obaveza u ovoj oblasti i prikuplja
informacije o zatiti konkurencije u drugim dravama
7) preduzima aktivnosti na razvijanju svesti o potrebi zatite
konkurencije
8) vodi evidenciju o prijavljenim sporazumima, o uesnicima koji
imaju dominantan poloaj na tritu, kao i o koncentracijama
9) organizuje, preduzima i kontrolie sprovoenje mera kojima se
obezbeuje zatita konkurencije.648
648 Vidi veb-stranicu Komisije za zatitu konkurencije: www.kzk.org.rs.
U svom radu, Komisija primenjuje i sledee propise: Uredbu o sadrini i nainu podno-
enja prijave koncentracije (Slubeni glasnik RS, br. 89/09); Uredbu o obliku i sadrini
slubene legitimacije slubenih lica Komisije za zatitu konkurencije (Slubeni glasnik
RS, br. 89/09); Uredbu o sadrini zahteva za pojedinano izuzee restriktivnih spora-
zuma od zabrane (Slubeni glasnik RS, br. 107/09); Uredbu o sporazumima o istrai-
vanju i razvoju izmeu uesnika na tritu koji posluju na istom nivou proizvodnje ili
distribucije koji se izuzimaju od zabrane (Slubeni glasnik RS, br. 11/10); Uredbu o spo-
razumima o specijalizaciji izmeu uesnika na tritu koji posluju na istom nivou pro-
izvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane (Slubeni glasnik RS, br. 11/10);
9.2. Strukturne i mere ponaanja
Komisija za zatitu konkurencije odreuje mere koje imaju za cilj ot-
klanjanje utvrene povrede konkurencije, odnosno spreavanje mogunosti
nastanka iste ili sline povrede. U tu svrhu, Komisija daje nalog za preduzi-
manje odreenog ponaanja ili zabrane odreenog ponaanja (mere ponaa-
nja). Ove mere srazmerne su teini utvrene povrede konkurencije i u nepo-
srednoj vezi sa aktima ili radnjama koje su izazvale povredu.
Ukoliko se utvrdi znaajna opasnost od ponavljanja iste ili sline po-
vrede kao neposredne posledice same strukture uesnika na tritu, odre-
uje se mera koja za cilj ima promenu u strukturi radi otklanjanja takve
opasnosti, odnosno uspostavljanje strukture koja je postojala pre nastupanja
utvrene povrede (strukturne mere).649 Strukturna mera odreuje se samo
ako nema mogunosti za odreivanje jednako ili priblino delotvorne mere
ponaanja ili ako bi odreivanje mere ponaanja predstavljalo vei teret za
uesnika na tritu nego konkretna strukturna mera, odnosno ako ranije
izreena mera ponaanja povodom iste povrede konkurencije nije sprovede-
na u celini. Strukturna mera moe da predvidi obavezu razvrgavanja nastale
strukture uesnika na tritu, naroito putem prodaje pojedinih njegovih de-
lova ili imovine drugim licima koja nisu povezana sa uesnikom na tritu.
9.3. Postupak zbog povrede konkurencije
Postupak ispitivanja povrede konkurencije Komisija pokree ex ofcio,
kada postoji pretpostavka o postojanju povrede konkurencije, ili na osnovu
prijave koncentracije ili zahteva za pojedinano izuzee, podnete od stra-
ne stranke u postupku. Stranka u postupku mora biti uesnik na tritu.650
Protiv zakljuka o pokretanju postupka nije dozvoljena posebna alba. U is-
pitnom postupku se preduzimaju potrebne dokazne radnje u cilju pravilnog
utvrivanja injeninog stanja, a naroito se uzimaju izjave stranaka, sve-
doka, obavlja se vetaenje, pribavljaju se podaci, isprave i stvari, vri uviaj
Uredbu o sporazumima izmeu uesnika na tritu koji posluju na razliitom nivou
proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane (Slubeni glasnik RS, br. 11/10).
649 Prema lanu 59. Zakona o zatiti konkurencije: mere otklanjanja povrede konkurencije.
650 Svojstvo stranke nemaju podnosioci inicijative za ispitivanje povrede konkurencije,
davaoci informacija i podataka, struna lica i organizacije ije se analize koriste u po-
stupku, kao ni drugi dravni organi i organizacije koji sarauju sa Komisijom u toku
postupka.
i privremeno oduzimanje stvari. Komisija se reenjem izjanjava o povredi
konkurncije, pojedinanom izuzeu i odobrenju ili zabrani koncentracije.
Sastavni deo reenja je odluka o meri zatite konkurencije. O privremenim
merama i izvoenjem dokaza donosi se zakljuak, protiv koga je doputena
alba, koja ne odlae izvrenje. Reenje kojim je utvrena povreda konku-
rencije, kao i zakljuak o pokretanju postupka po slubenoj dunosti, obja-
vljuju se u Slubenom glasniku Republike Srbije i na internet strani Komi-
sije.Zakljuak o pokretanju postupka se ne objavljuje ako predsednik Komi-
sije oceni da bi se objavljivanjem ugrozilo sprovoenje postupka.
Posebnost postupka zbog povrede konkurencije ogleda se u sluajevi-
ma kada kretanje cena ili druge okolnosti ukazuju na mogunost ogrania-
vanja, naruavanja ili spreavanja konkurencije. Tada, Komisija moe anali-
zirati stanje konkurencije u odreenoj grani privrede ili odreene kategorije
sporazuma u razliitim granama privrede (to se naziva sektorska analiza).
Zanimljivo je da pisma, obavetenja i svi drugi oblici komunikacije iz-
meu stranke protiv koje se vodi postupak i njenih punomonika, koja se
neposredno odnose na postupak, ine privilegovanu komunikaciju, koja se
tretira kao zatien podatak.651
Uesnici u koncentraciji duni su da prekinu sprovoenje koncentra-
cije do donoenja reenja Komisije. Po okonanju postupka, Komisija ima
dve opcije: da pod posebnim uslovima odobri koncentraciju (uslovno odo-
brenje) ili naloi mere dekoncentracije, koje podrazumevaju: onkurencije na
relevantnom tritu (mere dekoncentracije) i to naloiti uesnicima da izvre
podelu privrednog drutva, otue akcije ili udele, raskinu ugovor ili izvre
druge radnje u cilju uspostavljanja stanja pre sprovoenja koncentracije.
9.4. Mere zatite konkurencije
Uesniku na tritu odredie se mera zatite konkurencije, u obliku
obaveze plaanja novanog iznosa u visini najvie 10% od ukupnog godi-
njeg prihoda, ako:
1) zloupotrebi dominantan poloaj na relevantnom tritu
2) zakljui ili izvri restriktivni sporazum
651 Za opirnije o postupku Zakon o zatiti konkurencije.
3) ne izvri, odnosno ne sprovede mere otklanjanja povrede konku-
rencije, odnosno meru dekoncentracije
4) sprovede koncentraciju suprotno obavezi prekida, odnosno za koju
nije izdato odobrenje za sprovoenje koncentracije.
9.5. Mera procesnog penala
Uesniku na tritu odreuje se mera plaanja procesnog penala u
iznosu od 500 evra do 5.000 evra za svaki dan ponaanja suprotno nalogu
Komisije datom u postupku, odnosno nepostupanja po tom nalogu, ako:
1) ne postupi po zahtevu Komisije da joj dostavi ili saopti traene po-
datke ili joj dostavi ili saopti netane, nepotune ili lane podatke
2) ne postupi po privremenoj meri
3) ne podnese prijavu koncentracije u roku.652
9.6. Ovlaenja trinog inspektora
Trini inspektor je, u vrenju inspekcijskog nadzora, ovlaen da ree-
njem izrekne sledee mere:
1) otklanjanja utvrene nepravilnosti
2) privremene zabrane prometa odreene robe, odnosno vrenja odre-
ene usluge;
Zabranom se nalae povlaenje iz prometa ili se zabranjuje stavlja-
nje u promet, ukljuujui nuenje, izlaganje, isporuivanje i injenje
dostupnim robe, odnosno na drugi nain onemoguava promet robe
koja je predmet zabrane. Roba koja je predmet zabrane moe biti
odreena po vrsti, seriji, komadu, koliini, odnosno na drugi nain
identifkacije robe koja ne ispunjava propisane uslove za stavljanje u
promet.
3) privremenog zatvaranja prodajnog objekta
4) privremene zabrane obavljanja trgovine van prodajnog objekta
5) oduzimanja robe.653
652 U svakom sluaju, procesni penal ne moe iznositi vie od 10% ukupnog godinjeg
prihoda.
653 Po lanu 58. Zakona o trgovini.
Mere su navedene prema redosledu priorioriteta u izricanju, odnosno
prema teini u odnosu na subjekat kojem se izriu. Na taj nain, obezbeen
je maksimalan nivo zatite prava i interesa trgovaca i spreavanje zloupotre-
be ovlaenja u postupku inspekcijskog nadzora, usmeravanjem mera prema
otklanjanju utvrenih nedostataka, uklanjanju robe koja ne ispunjava pro-
pisane uslove iz prometa, kao i prema prodajnom objektu u kojem su utvr-
eni tei oblici povrede propisanih uslova. Najtea mera, oduzimanja robe,
izrie se u samo dva sluaja, kada se zatekne u obavljanju trgovine lice koje
nema svojstvo trgovca u smislu ovog zakona (divlja trgovina) ili lice koje
obavlja trgovinu van prodajnog objekta, suprotno meri privremene zabrane
obavljanja trgovine van prodajnog objekta, odnosno u situacijama kada nije
mogue meru vezati za lice (trgovca) ili prodajni objekat. Oduzeta roba, kao
i ona koja ima isto svojstvo (oigledno naputena, naroito sluaj kod akcija
kontrole uline trgovine), prodaje se, unitava ili poklanja u dobrotvorne
svrhe.
10. Pravo konkurencije Evropske unije
Osnovu prava lojalne konkurencije nalazimo u lanu 81. Ugovora o
Evropskoj uniji koji zabranjuje dogovore i ustaljenu praksu meu preduzei-
ma koji imaju za cilj da ogranie konkurenciju, ili mogu da utiu na trgovinu
izmeu drava-lanica, ili nisu ekonomski opravdani.654 Cilj komunitarnog
prava konkurencije nije da antimonopolskim merama obezbedi prisustvo
velikog broja nezavisnih preduzea, ve dovoljan broj koji e garantovati po-
troaima mogunost izbora. U komunitarnom pravu vai de minimis izu-
zetak: dogovor mora da ograniava konkurenciju znaajno.
Institucije Evropske unije ulae ogromne napore u ouvanje slobo-
de lojalne konkurencije, kojom se i meri otvorenost zajednikog trita, pre
svega u intervencijama prema pregraivanju trita, restriktivnom ponaa-
nju velikih, i ohrabrivanju saradnje meu malim i srednjim preduzeima. U
ciljevima politike zatite konkurencije u EU prepoznajemo: dobrobit potro-
aa, nie cene, bolje proizvodi i usluge, vei izbor, integraciju unutranjeg
654 Konsolidovan tekst Ugovora o EU (Treaty on European Union and Treaty on Functio-
ning of EU) vidi na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010
:083:FULL:EN:PDF
PRAVO KONKURENCIJE EVROPSKE UNIJE 393
trita655. Nespojiva sa zajednikim tritem jeste ona sporazumna656 praksa
koja se sastoji u:
1) direktnom ili indirektnom odreivanju kupovnih ili prodajnih cena
ilid rugih uslova transakcije
2) ograniavanju ili kontroli proizvodnje, izvoza, tehnolokog razvoja
ili investicija
3) raspodeli trita ili izvora snabdevanja
4) primeni prema trgovinskim partnerima nejednakih uslova za ekvi-
valentna davanja
5) podreivanju zakljuivanja ugovora koji po svojoj prirodi i po trgo-
vakim obiajima nemaju veze sa predmetom tih ugovora.
Puna konkurencija ostvariva je u odsustvu, odnosno prihvatljivom
postojanju: monopolskih sporazuma, zloupotrebe trine moi, spajanja-
pripajanja preduzea, dravne pomoi. Dravna pomo mora biti takva da
ne ugroava razmene meu dravama-lanicama. Ona se uglavnom daje za
regionalne projekte od opteg ekonomskog znaaja za EU, pospeivanje za-
poslenosti, prestruktuiranje proizvodnih procesa u odreenim privrednim
granama, promociju evropske kulturne batine, i sl. Pojam kompatibilne dr-
avne pomoi vezuje se za nediskriminiua socijalna davanja i otklanjanje
posledica izazvanih prirodnim nepogodama.657
Dominantna pozicija podrazumeva efektivnu snagu koja omoguava
uesniku da spreava efektivnu konkurenciju tako to se ponaa nezavisno
od konkurenata, klijenata i potroaa. Ovakva pozicija javlja se kada predu-
zee usled dela trita koje kontrolie, tehnikih znanja, sirovina ili kapitala
kojim raspolae, moe da odreuje cene, kontrolie proizvodnju i distribuciju
znaajnog dela proizvoda. Pretpostavka dominacije je 50% pokrivenosti tri-
ta, ako traje due. Ostali faktori su: trina snaga >40%, udeo sledeeg ue-
snika na tritu znatno je manji, superiornija tehnologija ili fnansijska mo,
velike barijere ulasku, ekonomija obima, vertikalne integracije, diferencijacija
655 O konkurenciji se ne moe govoriti van odreenog trita, koga determiniu proizvod,
teritorija i potroai.
656 Pod sporazumima u smislu prava konkurencije valja podrazumevati svaku saglasnost
volja da se koordinira ponaanje na tritu. Kako forma sporazuma nije presudna, pod
lupom se nalaze i tzv. dentlmenski dogovori.
657 Detaljnije o ovome vidi Zeevi, S: Pravo konkurencije Evropske unije, Beograd 1999,
p.p. 241259.
proizvoda. Dominantna pozicija riskantna je po pitanju slobodne konkuren-
cije zato to predstavlja tako jak ekonomski poloaj nekog preduzea da ono
moe postaviti prepreku efektivnoj konkurenciji na tritu EU. O dominan-
tnoj poziciji trebalo bi govoriti sa velikom dozom opreza, jer pravnim licima
nije faktiki zabranjeno da dou u situaciju da dominiraju tritem, ve se
propisima ustanovljava sutinska zabrana dominantnog poloaja.658
Zabranjeni su oni horizontalni dogovori koji se odnose na: fksiranje
cena ili drugih uslova trgovanja, podelu trita, klijenata ili izvora, kvote
proizvodnje ili ograniavanje tehnikog razvoja, ulaganja i sl, kolektivni boj-
kot. Nisu svi horizontalni dogovori loi, oni mogu biti i korisni: npr. pooling
resursa u borbi protiv veih konkurenata, joint ventures u oblasti istraiva-
nja, krizni karteli.
Vertikalni dogovori zabranjeni su ako vode ka apsolutnoj podeli terito-
rije i trita, fksiranju cena u lancu maloprodaje, kada neki subjekt namee
ogranienje, a pritom ima vie od 30% trita, i tamo gde je konkurencija
izmeu brendova slaba.
U sluaju nastanka pozicije ili sporazuma koji ugroava konkurenciju
van granica trita jedne drave lanice EU, tada dolazi do primene tzv. me-
hanizama dvostruke brane, odnosno do simultanog delovanja i nacionalnog
i komunitarnog prava, s tim to jedan isti sporazum ili zloupotreba pozicije
ne moe biti dvostruko sankcionisan, to je u skladu sa jednoobraznom pri-
menom acquis commnunautaire.659
11. Primer izvetaja trine inspekcije
Izvetaj o radu sektora trine isnpekcije za period 01.0131.12.2009.
godine
Uvod
U skladu sa odredbama lana 13. Zakona o ministarstvima (Slubeni
Glasnik Republike Srbije, broj 65/2008), odredbama l. 38. i 39. Zakona o
658 Opirnije vidi kod: Decocq, A: Droit communautaire des afaires II Droit communa-
utaire de la concurrence, Les court de droit, Paris 1995.
659 Vidi odluke i tumaenja Evropskog suda pravde u oblasti prava konkurencije na: curia.
europa.eu
PRIMER IZVETAJA TRINE INSPEKCIJE 395
uslovima za obavljanje prometa robe, vrenje usluga u prometu robe i in-
spekcijskom nadzoru (Slubeni Glasnik RS, br. 39/96, 20/97, 46/98, 24/99,
33/99, 34/01, 80/02, 101/05), lana 71. Zakona o zatiti potroaa (Slubeni
Glasnik RS, broj 79/05), lana 104. Zakona o oglaavanju (Slubeni Glasnik
RS, broj 79/05), lana 7. taka 1. Zakona o posebnim ovlaenjima radi ef-
kasne zatite prava intelektualne svojine (Slubeni Glasnik RS, broj 46/06),
lana 84. taka 6. Zakona o spreavanju pranja novca i fnansiranja teroriz-
ma (Slubeni Glasnik RS, broj 20/09 i 72/09), lana 17. Zakona o optoj
bezbednosti proizvoda, trini inspektori vre nadzor nad primenom zakona
i drugih propisa u oblasti trgovine, usluga, cena, kvaliteta industrijsko-ne-
prehrambenih proizvoda u proizvodnji i prometu, zatite potroaa, oglaa-
vanja, zatite prava intelektualne svojine, spreavanju pranja novca u pro-
metu nepokretnosti, bezbednosti proizvoda i utvruju ispunjenost uslova za
obavljanje privredne delatnosti.
Oblasti nadzora:
kontrole kvaliteta i bezbednosti industrijsko-neprehrambenih
proizvoda
eliminisanje nelegalne trgovine robom i uslugama
zatita potroaa
inspekcijska zatita prava intelektualne svojine
oglaavanje robe i usluga i spreavanje nelojalne konkurencije
spreavanje pranja novca kod obveznika koji vre delatnost posredo-
vanja u prometu nepokretnosti
kontrole oznaavanja, prometa i deklarisanja organskih proizvoda
utvrivanje ispunjenosti minimalno tehnikih i drugih uslova u po-
gledu prostora za obavljanje prometa robe i vrenje usluga u prome-
tu robe.
Kontrole oglaavanja proizvoda i usluga
Trini inspektori vrei inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o
oglaavanju (Slubeni glasnik RS, broj 79/2005), obavili su kontrole u obla-
stima prevarnog oglaavanja kao to su:
neistinito oglaavanje raznih vidova rasprodaje proizvoda
neistinito oglaavanje koje dovodi u zabludu potroaa o kvalitetu,
stvarnim svojstvima, skrivenim manama, nainu kupovine (plaa-
nja i cene)
neistinito oglaavanje posredovanja u izdavanju stanova
neistinito oglaavanje posredovanja u zapoljavanju
neistinito oglaavanje uea u kvizovima
drugi vidovi oglaavanja u oblasti zanatskih, agencijskih i drugih
usluga.
Kontrole na zatiti prava intelektualne svojine
Zakonom o posebnim ovlaenjima radi efkasne zatite prava intelek-
tualne svojine (Slubeni glasnik RS,broj 46/06), propisano je pored osta-
log, da trina inspekcija obavlja inspekcijski nadzor nad proizvodnjom i
prometom robe kojom se povreuju prava intelektualne svojine (dizajn, ig,
patent, geografska oznaka porekla, autorska i srodna prava). Postupajui po
zahtevima za zatitu prava intelektualne svojine, trina inspekcija je izvr-
ila kontrolu krivotvorenih igova najpoznatijih svetskih marki (NIKE,
ADIDAS, PUMA, NOKIA, MILKA i dr.) i domaih kompanija, kon-
trolu autorskih prava na izdanjima piratskih knjiga. U postupku obavljanja
navedenih kontrola trina inspekcija privremeno je oduzela i zadrala od
prometa 108.550 komada krivotvorenih proizvoda i piratskih izdanja knjiga,
CD i DVD. Doneto je 31 reenje o usvajanju zahteva za zatitu prava intelek-
tualne svojine u 2009. godini.
12. O nacionalnoj konkurentnosti
Nijedna kompanija i nijedna zemlja ne mogu sebi da priute
zanemarivanje potrebe za konkurisanjem.
Nacionalna konkurentnost postala je jedna od glavnih preokupaci-
ja Vlade i privrede u svakoj zemlji. Meutim, uprkos svim raspravama, ra-
zmatranjima i napisima na tu temu i dalje ne postoji ubedljiva teorija koja bi
objasnila konkurentnost jedne drave. tavie, ne postoji ak ni prihvaena de-
fnicija pojma konkurentnost kada se primenjuje na dravu. Dok je predsta-
va o konkurentnoj kompaniji jasna, predstava o konkurentnoj dravi to nije.
O NACIONALNOJ KONKURENTNOSTI 397
Neki tu vrstu konkurentnosti vide kao makroekonomski fenomen
opredeljen takvim varijablama kao to su devizni kursevi, kamatne stope i
budetski defcit. Meutim, Japan, Italija i Juna Koreja doiveli su brz po-
rast ivotnog standra uprkos budetskom defcitu; Nemaka i vajcarska
uprkos aprecijaciji valute, a Italija i Koreja uprkos visokim kamatnim sto-
pama. Postoje i miljenja da konkurentnost zavisi od raspoloivosti jefine
radne snage. Meutim, Nemaka, vajcarska i vedska prosperirale su bez
obzira na visoke plate i nestaicu radne snage. Osim toga, zar jedna zemlja
ne bi trebalo da tei za viim platama svojih radnika kao za jednim od ciljeva
koje treba ostvariti podizanjem konkurentnosti? Postoji i miljenje koje kon-
kurentnost povezuje sa velikim prirodnim bogastvima. Meutim, kako onda
objasniti uspeh Nemake, Japana, vajcarske, Italije i June Koreje, zemalja
iji su prirodni resursi izrazito ogranieni?
U poslednje vreme, rado je istican argument da konkurentnost pod-
stie dravna politika: ciljanje usmereno na realizaciju prioriteta, zatita,
podsticanje uvoza i subvencije lansirali su u vrh, i to u svetskim razmerama,
japanske i junokorejske industrije automobila i poluprovodnika, kao i bro-
dogradnju. Meutim, paljiv pogled otkriva nejednake rezultate. U Italiji, dr-
avna intervencija bila je neefkasna, ali ova zemlja ipak je doivela ogroman
porast udela u svetskom izvozu manji je samo od japanskog. U Nemakoj,
drava retko intervenie u sektorima koji rade za izvoz. ak i u Japanu i Ju-
noj Koreji uloga drave bila je umerena u vanim grupacijama kao to su
proizvodnja telefaksa, maina za fotokopiranje i savremenih materijala, kao i
u robotici; neki od najee citiranih primera, kao to su proizvodnja ivaih
maina, elika i brodova, prilino su stari.
Konano, poslednje popularno objanjenje konkurentnosti jedne ze-
mlje ukljuuje razlike u nainu upravljanja i odnose izmeu menadmenta i
radnika. Meutim, ovde je problem to to je za razliite delatnosti potreban
razliit pristup menadmentu. Na primer, uspena upravljaka praksa na
koju se oslanjuju male, privatne, ne mnogo vrsto organizovane porodine
frme u Italiji, koje proizvode obuu, tekstil i nakit, izazvale bi katastrofu ako
bi se primenile na nemake frme koje proizvode automobile i hemikalije, na
vajcarsku farmaceutsku industriju, ili na amerike proizvoae aviona. Ta-
koe, nije mogue generalizovati odnose menadmenta i zaposlenih. Uprkos
optem miljenju da snani sindikati podrivaju konkurentsku prednos, takvi
sindikati deluju u Nemakoj i vedskoj, a u obema zemljama postoje kompa-
nije koje spadaju meu najbolje u svetu.
Jasno je da nijedno od ovih objanjenja nije potpuno zadovoljavajue;
nijedno nije samo po sebi dovoljno da objasni konkurentski poloaj sektora
u okvirima jedne zemlje. Svako od njih sadri delie istine, a na delu su po
svoj prilici ire i sloenije snage. Nedostatak jasnog objanjenja ukazuje na
jedno jo fundamentalnije pitanje. ta je pre svega konkurentna drava?
Da li je to ona u kojoj je svaka kompanija ili delatnost konkurentna? Nijedna
zemlja ne bi prola ovaj test. ak i u japanskoj prvredi postoje veliki sektori
koji daleko zaostaju za najboljim svetskim konkurentima. Da li je konku-
rentna zemlja ona iji devizni kurs ini cene njenih proizvoda konkuren-
tnim na meunarodnom tritu? Meutim, i Nemaka i Japan doiveli su
znaajan porast ivotnog standarda i iskusili due periode jake valute i rasta
cena. Da li je konkurentna nacija ona sa velikim sufcitom trgovinskog bi-
lansa? vajcarska ima prilino uravnoteenu trgovinu; Italija hronino pati
od trgovinskog defcita a obema se znaajno poveava nacionalni dohodak.
Da li je konkurentna zemlja u kojoj su trokovi radne snage niski? I u In-
diji i u Meksiku plate i trokovi radne snage su niski, ali nijedna od njih ne
deluje kao privlaan industrijski model.
Produktivnost
Jedini znaajan koncept konkurentnosti na nacionalnom nivou jeste
produktivnost. Najvaniji cilj jedne zemlje jeste da svojim graanima omo-
guava visok ivotni standar i njegov stalni rast. Sposobnost da to uini za-
visi od produktivnosti s kojom se u odreenoj zemlji koriste radna snaga i
kapital. Produktivnost predstavlja vrednost proizvodnje koju stvori jedinica
radne snage ili kapitala. Ona zavisi i od kvaliteta i od karakteristika proizvo-
da (to odreuje i cenu koja se za njih moe naplatiti), kao i od efkasnosti
sa kojom se ti proizvodi obezbeuju. Produktivnost je glavna determinanta
dugoronog ivotnog standarda u jednoj zemlji, kao i osnovna determinanta
dugoronog ivotnog standarda u jednoj zemlji, kao i osnovna determinanta
nacionalnog dohotka po stanovniku. Produktivnost ljudskih resursa odre-
uje zarade zaposlenih; produktivnost korienja kapitala odreuje prinos
koji e on svojim vlasnicima ostvariti.
ivotni standard jedne zemlje zavisi od sposobnosti njenih kompanija
da dostignu visok stepen produktivnosti i da je stalno poveavaju. Odriv
rast produktivnosti zahteva da stalno sama sebe unapreuje. Kompanije u
jednoj zemlji moraju neprekidno da poveavaju produktivnost postojeih
sektora to poboljavaju kvalitet proizvoda, dodaju poeljne karekteristike,
usavravaju tehnologiju proizvodnje, ili poveavaju njenu efkasnost. One
moraju da razviju neophodne spasobnosti za konkurisanje u sve sloenijim
segmentima industrije u kojima je produktivnost uopteno visoka. Konano,
one moraju i da razviju sposobnost za konkurisanje u potpuno novim, nat-
proseno naprednim delatnostima.
Meunarodna trgovina i strane invensticije mogu i da unaprede i da
ugroze produktivnost u jednoj zemlji. One potpomau rast produktivnosti
time to zemlji omoguavaju da se specijalizuje u delatnostima i industrij-
skim segmentima u kojima su njene kompanije produktivne, a da proizvode
iz sektora u kojima su njene kompanije manje produktivne uvozi. Nijedna
zemlja ne moe u svemu da bude konkurentna. U idealnom sluaju, ogra-
nieni ljudski i drugi resursi bie usmereni na najproduktivnije upotrebe, u
najproduktivniji. ak i u zemljama sa najviim ivotnim standardom ima
mnogo delatnosti u kojima su lokalne kompanijene konkurentne.
Meutim, meunarodna trgovina i strana ulaganja mogu i da ugroze
rast produktivnosti. Oni nacionalnim proizvodnim celinama nameu me-
unarodne standarde produktivnosti. Jedna delatnost bie potisnuta ukoliko
njena produktivnost nije dovoljno vea od produktivnosti stranih konkuren-
ta, ime bi se neutralisale bilo kakve prednosti u pogledu visine lokalnih za-
rada. Ako zemlja izgubi sposobnost da konkurie u veem broju visokopro-
duktivnih delatnosti u kojima su zarade visoke, tamonji ivotni standard
bie ugroen. Defnisanje nacionalne konkurentnosti kao ostvarivanje suf-
cita trgovinskog bilansa, ili uravnoteene trgovine, samo po sebi neodgova-
rajue je. Poveanje izvoza zahvaljujui niskim zaradama i slaboj valuti i to
onda kada zemlja uvozi kopleksne proizvode koje njene kompanije ne mogu
konkurentno da proizvode moe da uravnotei trgovinu ili da stvori sufcit
trgovinskog bilansa, ali e smanjiti ivotni standard. Konkurentnost ne znai
ni otvaranje radnih mesta. Na ekonomski prosperitet odluujue utie vrsta
radnih mesta, a ne samo sposobnost da se graani zaposle i ostvare niske
zarade.
Nastojanje da se objasni konkurentnost na nacionalnom nivou stoga
je isto to i davanje odgovora na pogreno pitanje. Ono to u stvari moramo
da razumemo jesu determinantne produktivnosti i stopa rasta produktiv-
nosti. Da bi se nali odgovori, moramo da se usredsredimo ne na privredu
u celini, ve na konkretne delatnosti i segmente industrije. Mi moramo da
razumemo kako i zato se stvaraju komercijalno odrive vetine i tehnolo-
gija, a to potpuno moe da se razume na nivou odreenih delatnosti. Proces
unapreenja nacionalne produktivnosti zasniva se na mnogobrojnim poku-
ajima da se u odnosu na strane konkurentne ostvari konkurenska prednost
u onim segmentima industrije u kojima se proizvodi i procesi stvaraju i una-
preuju. Kada se dobro pogleda bilo koja nacionalna privreda, uoavaju se
upadljive razlike u konkurentskoj uspenosti razliitih delatnosti. Prednost
na meunarodnom nivou esto je koncentrisana u odreenom segmentu in-
dustrije. Nemaki izvoz automobila u ogromnoj meri podrazumeva automo-
bile izuzetnih performansi, dok Koreja izvozi male aautomobile. U mnogim
grupacijama i segmentima industrije, konkurent koji poseduju stvarnu me-
unarodnu prednost locirani su u samo nekoliko zemalja.
Poveanje produktivnosti rada ne zasniva se samo na poveanju mase
fzikog rada, ve i na koliini znanja ugraenog u neki proizvod. Nauno
utvreni podatak kae da je koefcijent produktivnosti stvaralakog rada 116,
ako se koefcijent produktivnosti rutinskog rada oznai sa 1.660
Mi stoga tragamo za glavnim karakteristikama zemlje koja svo-
jim kompanijama omoguava da ostvare i odre konkurentsku prednost u
odreenim oblastima, dakle, tragamo za konkurentskom prednou naci-
ja. Posebno smo zainteresovani za determinantne meunarodnog uspeha
u segmentima industrije i granama s intezivnim korienjem tehnologije i
vetina, a to se nalazi u osnovi visoke produktivnosti koja i dalje raste. Kla-
sina teorija objanjava uspeh nacija u odreenim sektorima zasnovanim na
takozvanim faktorima proizvodnje kao to su zemlja, radna snaga i prirodna
bogastva. Zemlje stiu komparativnu prednost zasnovanu na faktorima proi-
zvodnje u sektorima koji intezivno koriste obilne faktore. Meutim, klasinu
teoriju su u razvijenim sektorima i privredama zasenile globalizacija konku-
rencije i mo tehnologije.
Nova teorija mora da uzme u obzir to da u savremenoj meunarodnoj
konkurenciji kompanije uestvuju s globalnim strategijama koje ukljuuju
ne samo trgovinu ve i strana ulaganja. Nova teorija mora da objasni zato
neka zemlja predstavnja privlanu bazu za kompanije koje konkuriu na me-
unarodnom nivou. Domaa baza je zemlja u kojoj se stvaraju i odravaju
osnovne konkurentske prednosti preduzea i osnovni proizvodi i proizvodna
tehnologija. U njoj se utvruje strategija kompanije i u njoj je locirano naj-
vie produktivnih radnih mesta, odnosno, najvie visoko razvijenih vetina.
Postojanje domae baze u jednoj zemlji ima najvei pozitivan uticaj na ostale
660 Baltezarevi, V. Pravo i intelekt, Beograd 2009, str. 7 i fusnota 4.
povezane domae delatnosti, a stvara i druge koristi za privredu zemlje. Iako
je vlasnitvo nad kompanijom koncentrisano u domaoj bazi, nacionalna
pripadnost akcionara od sekundarne je vanosti.
Nova teorija mora da prevazie komparativnu prednost kako bi obu-
hvatila konkurentsku prednost jedne zemlje. Ona mora da odraava sloeni
koncept konkurencije, koji ukljuuje segmentirana trita, diferencirane pro-
izvode, razlike u tehnologiji i ekonomiju obima. Nova teorija mora da ode
mnogo dalje od trokova kako bi objasnila zato kompanije iz nekih zema-
lja bolje od drugih ostvaruju prednost zasnovanu na kvalitetu, karektersti-
kama proizvoda i proizvodniminovacijama. Nova teorija mora da poe od
pretpostavke da je konkurencija dinamina i da se razvija, ona mora da od-
govori na sledea pitanja: Zato su neke kompanije koje se nalaze u nekim
zemljama inovativnije od drugih? Zato neke zemlje obezbeuju okruenje
koje omoguava kompanijama da bre od svojih stranih konkurenata uvode
poboljanja i inovacije?661
Primer konkurentnosti:
Inoviranje u cilju konkurentnosti: Holandska industrija cvea
Na holandsku industriju cvea otpada oko 65% svetskog izvoza see-
nog cvea, to je neverovatno s obzirom na to da su najvaniji proizvodni
inioci u ovom biznisu zemljite i klima. Ko god je bio u Holandiji, zna da
tamo i jedno i drugo predstavljaju problem. Holanani su prinueni da oti-
maju zemlju od mora, a klimatski uslovi veoma su nepovoljni. Kako Holan-
ani, uprkos tome to im nedostaje komparativna prednost u tradicional-
nom smislu, uspevaju da budu svedski lider u cvearstvu? Izmeu ostalog
i tako to su u svaku fazu lanca vrednosti uneli inovacije i razvili posebnu
tehnologiju, kao i veoma specijalizovane proizvodne inioce koji poveavaju
produktivnost resursa i neutraliu prirodne nedostatke.
Na primer, za prodaju i distribuciju, Holanani imaju pet aukcijskih
kua posebno projektovanih za posao sa cveem. Kompjuterski voena koli-
ca sa cveem automatski se dovoze do sale za aukciju. Prodaja se obavlja za
nekoliko sekundi. Kupci sede u amfteatru, a cena na aukcijskom satu po-
mera se sve dok se prvi kupac ne oglasi elektronskim putem. ifra tog kup-
ca stavlja se na kolica koja se potom usmeravaju u prostoriju za otpremu i
transport. Za samo nekoliko minuta, cvee je utovareno u kamion kojim se
661 Izvor primera Porter, M.: O konkurenciji, Beograd 2008.
isporuuje na regionalna trita, ili se pakuje u posebne, prethodno rashla-
ene kontejnere koji se upuuju na oblinji aerodrom Shipol. Dobri aerodro-
mi i putne mree mogu da postoje i na drugim mestima. Meutim, holan-
dska inovativna, specijalizovana infrastruktura predstavlja konkurentsku
prednost. Ona omoguava veoma visoku produktivnost i toliko je uspena
da uzgajivai iz drugih zemalja alju svoje cvee avionom u Holandiju da se
tamo procesuira, prodaje i re-eksportuje.
Paradoksalno je to to nestaica nekog univerzalnog ili vie osnovnog
faktora proizvodnje ponekad moe da se pretvori u prednost. Da se do ze-
mlje lake dolazilo, a da je klima bila povoljna, Holanani bi konkurisali
kao i svi ostali. Umesto toga, bili su prinueni na inovacije i razvoj hightech
sistema za uzgajanje cvea u staklenicima tokom cele godine. Tu svoju je-
dinstvenu specijalizovanu tehnologiju koja omoguava veliku produktivnost
resursa, kao i konkurentnost, oni i dalje stalno unapreuju.
Nasuprot tome, obilje radne snage i prirodnih resursa, ili odsustvo
ekolokih pritisaka, mogu kompanije u jednoj zemlji da navedu na nepro-
duktivno troenje nacionalnih resursa. Konkurisanje zasnovano na jefinim
faktorima proizvodnje koji mogu da se koriste uz manju produktivnost bilo
je dovoljno u izolovanoj, ali manje globalizovanoj privredi. Danas, kada nove
drave, s jo jefinijom radnom snagom i sirovinama, postaju deo globalne
privrede, stara strategija vie nije odriva.662
662 Izvor primera Porter, M.: O konkurenciji, Beograd 2008.
DEO X
Umesto zakljuka
Promene u ekonomskom i ukupnom ivotu ljudi tokom poslednjih
pola veka, evidentirane su kao posledica eksponencijalnog uveanja naunog
i tehnikog znanja, uz podrku brze i jefine elektronske razmene informaci-
ja irom globusa. Ekspanzija i razvoj tehnologija, porast broja stanovnitva,
ubrzana degradacija ivotne sredine i klimatske promene, neravnomerna
raspodela resursa, jaz izmeu bogatih i siromanih na globalnim razmerama
uslovila je hitnu integraciju svih aspekata drutva na globalnom, regional-
nom, dravnom i lokalnom nivou participativnim i usaglaenim politikama
i zakonima. Pridev odrivi postao je tema strategija drava i zajednica kao
mera, indikator, cilj, svrha boljeg i zdravijeg ivota u zdravoj ivotnoj sredini.
404 UMESTO ZAKLJUKA
Odrivi razvoj
Strategija odrivog razvoja Republike Srbije voena je naelima i prin-
cipima defnisanim u Deklaraciji odrivog razvoja iz Johanesburga, 2002.
godine.663 Nacionalna strategija odrivog razvoja defnie odrivi razvoj kao
ciljno-orijentisan, dugoroan (kontinuiran), sveobuhvatan i sinergijski pro-
ces koji utie na sve aspekte ivota na svim nivoima. Koncept odrivog ra-
zvoja upravo podrazumeva balansiranje izmeu razliitih legitimnih potreba
ekonomskog razvoja, visokog standarda ivljenja i kvaliteta ivotne sredine
jednog drutva. On polazi od toga da problemi ne lee u prividno suprot-
stavljenim interesima drutvenog i ekonomskog razvoja i zatiti prirodne
sredine ve u upravljanju njima.
Odrivi razvoj orijentisan je na izradu modela koji na kvalitetan nain
zadovoljavaju drutveno-ekonomske potrebe i interese graana, a istovreme-
no eliminiu ili znaajno smanjuju uticaje koji predstavljaju pretnju ili tetu
po ivotnu sredinu i prirodne resurse. Odrivi razvoj podrazumeva i uskla-
ivanje razvojnih aspekata i suprotstavljenosti motiva sadranih u pojedi-
nim sektorskim programima. Cilj Nacionalne strategije odrivog razvoja je
da dovede do ravnotee tri vana faktora, stubova odrivog razvoja: odrivog
ekonomskog rasta i privrednog i tehnolokog razvoja, odrivog razvoja drutva
na bazi socijalne ravnotee, zatite ivotne sredine uz racionalno raspolaganje
prirodnim resursima, spajajui ih u jednu celinu podranu odgovarajuim
institucionalnim okvirom. Svaka od ovih dimenzija postavlja svoje ciljeve
koji omoguavaju ostvarenje vizije odrivog razvoja.664
Ekonomija znanja
Novi model ekonomskog razvoja koji prati promene prepoznat je pod
idejom ekonomija zasnovana na znanju. Dua ekonomije znanja je nepre-
kidna tenja prema inovacijama, a izvor njene snage je obrazovanje. U dana-
njem svetu, konkurencija moi drava sutinski predstavlja konkurenciju ni-
voa znanja.665
663 Fokus Samita bile su ivotna sredina i siromatvo.
664 Odrivi razvoj na primeru Srbije znai alokaciju resursa na nain da je potovan tripl
bottom line kriterijum: ekonomski razvoj, socijalni razvoj i odgovoran odnos prema
okolini. Odrivi razvoj respektuje, pre svega, imperativ kompatibilnosti, a kompatibil-
nost u sluaju Srbije znai stvaranje sistema koji je kompatabilan sa EU.
665 Li Tein, predsednik Akademije drutvenih nauka Kine.
Nivo zatite znanja u obliku intelektualne svojine omoguava prakti-
no korienje i produktivnost intelektualnog kapitala koji danas obuhvata
brojne zatiene elemente. Drave koje zakonski i praktino nisu zatitile in-
telektualnu svojinu ne mogu raunati na pristup ovog izvora znanja. Shodno
navedenom, znanje kao nosilac razvoja je uvreno kao jedan od osnovnih
principa Strategije odrivog razvoja Republike Srbije, koji su defnisani u De-
klaraciji odrivog razvoja iz Johanesburga, milenijumskim ciljevima razvo-
ja UN i Startegiji odrivog razvoja EU. Kada se sa aspekta odrivog razvoja
govori o ekonomiji zasnovanoj na znanju, ono ima konotaciju informacije u
irem smisu. Privredne aktivnosti, koje spadaju u oblast realne ekonomije i
koje se oslanjaju na eksploataciji simbola koje trite prepoznaje i posebno
vrednuje, ali i uslune delatnosti koje se sastoje u obradi i razmeni informa-
cija, karakteristike su novog ekonomskog odrivog modela.
Trino vrednovanje predstavlja glavni faktor ekonomskog uinka, pa
se sve vea panja poklanja prikupljanju, analiziranju i prodaji trino va-
nih informacija koje zajedno sa novim tehnologijama i znanjem menjaju
institucionalni izgled, strukturu i funkcionisanje trita. Znanje moe biti
manje ili vie ekonomski efkasno, u zavisnosti od toga kako je postavljen
odnos znanja koje predstavlja javno dobro i znanja koja su privatna dobra. U
odnosu na to, sa ekonomskog stanovita, za drutvo i privredu bitno je:
1) da se znanje kao javno dobro to ire i lake koristi u interesu op-
teg napretka i da bude to lake dostupno svim potencijalnim
korisnicima
2) znanje kao privatno dobro trebalo bi da bude efkasno zatieno
kao intelektualna svojina da bi trina prednost bila komparativna i
da bi omoguila ostvarivanje dobiti za onog ko ga poseduje.
Uspean ulazak u novu, konkurentsku eru ekonomskih odnosa na
globalnom, regionalnom, nacionalnom i lokalnom planu, shodno prethod-
no navedenom zahtevu i sve vea ulaganja u istraivanja, razvoj, inovacije
i obrazovanje uz podrku institucija koje treba da obezbede uspostavljanje
adekvatnog makro i mikroekonomskog okruenja poput onih koje usposta-
vljaju i ire svojinska prava u drutvu.
Inovativnost
Inovacioni proces se u optem smislu defnie kao transformacija ide-
je, kroz upotrebu znanja, u odrivi rezultat sa praktinom primenom, koji
406 UMESTO ZAKLJUKA
ima vrednost. Vano je naglasiti da je: inovacija proces a ne ideja, zato to
je ostvarena tek onda kada je ideja transformisana u izlaz (rezultat) koji ima
vrednost, i da je odrivost inovacije sinonim za njenu integraciju sa svima
koji u njoj vrednost prepoznaju, tritem, kupcima i korisnicima. Podsticaj
invotorima za stvaranje novih izuma i dela predstavlja svrhu sistema prava
na intelektualnu svojinu. Zauzvrat, drutvo dobija protok informacija koji je
stabilan i koji pokree privredni, kulturni i socijalni napredak, pomae pri
ublaavanju siromatva i obogauje nae kulturno naslee. Zakljuiemo da
je kombinacija intelektulne svojine i ljudskih resursa mona ekonomska
snaga u modernoj privredi koja se zasniva na znanju.
Strategija razvoja intelektualne svojine
Pod kiobranom Strategije odrivog razvoja razvile su se mnoge druge
strategije, no za nas sa aspekta intelektualne svojine, znaajna je Strategija
zatite intelektualne svojine koja trenutno postoji samo u vidu nacrta.
Globalizacija je nametnula dravama, pa i Srbiji, na talasu informa-
cione tehnoloke revolucije potrebu da defniu svoje perspektive i izazove
na razvojnom putu, kako na regionalnom, tako i svetskom nivou. Danas
je, kako smo naveli, kao odgovor na suoavanje sa pritiscima savremenog
dru tva, prepoznata inovacija, kao kompleksan pojam koga ine novine u
oblasti:
1) raznih oblika i nivoa znanja (prvenstveno tehnologije, ali i drugi vi-
dovi intelektualnog stvaralatva)
2) primene znanja u vidu novih proizvoda, industrijskog procesa,
usluga, organizacije i upravljanja
3) funkcionisanja trita i drutva u irem smislu (novi poslovni mo-
deli, novi modeli obrazovanja i sl.).
Strategija razvoja intelektualne svojine predstavlja samo segment koji
razvija pitanja za stvaranje i primenu inovacija a kao programski dokument
sadri parcijalne vizije inovatine budunosti. Strategija naznaava pravce,
mere, ciljeve kratkoronog, srednjoronog i dugoronog razvoja sistema in-
telektualne svojine, kako bi on bio kompatabilan sa razvojnim interesima
zemlje, projektovanih u Strategiji odrivog razvoja. Srbija, donoenjem ove
Strategije se legitimie kao drava koja prepoznaje razvojnu ulogu i znaaj
intelektualne svojine i to na nain koji je uinjen u Evropskoj Strategiji za
pametan, odriv i sveobuhvatan rast EVROPA 2020.666
Nacrt Strategije naglaava i objanjava vanost intelektualne svojine u
proizvodnji znanja, gde se podrazumeva da dobra prvo moraju biti stvore-
na (proizvedena), i da se zatim stavljaju u privrednu funkciju radi ostvarenja
dobiti. U strategiji se konstatuje da pravo intelektualne svojine ima nekoliko
osnovnih funkcija:
1) stavljanjem u izgled zakonskog monopola na privrednu eksploata-
ciju novih intelektualnih tvorevina (patenti, biljne sorte, topografje
integrisanih kola i autorska dela) ono stimulie proizvodnju tih tvo-
revina, i na taj nain daje doprinos tehnolokom i kulturnom na-
pretku drutva
2) obezbeenjem iskljuivog prava na korienje znakova razlikovanja
(igovi, oznake geografskog porekla i industrijski dizajn) ono sma-
juje informacionu asimetriju izmeu subjekata koji nude, i subjeka-
ta koji trae odreenu robu ili uslugu na tritu, ime se smanjuje
transakcioni trokovi, stimuliu ulaganja u kvalitet robe i usluga, pa
time doprinosi i efkasnost trita
3) olakavanje prometa prava na korienje intelektualnih dobara,
tako to postoji zakonski osnov za sukcesiju prava kako inter vivos
(putem ugovora) tako i mortis causae
4) olakanje ekonomske primene zatienih intelektualnih dobara.
Naime, kada titular prava nema kapacitet ili interes da iskoriava
odreeno intelektualno dobro,on moe ustupiti ili preneti to pravo
onom subjektu koji ima kapacitet i interes za to. Na taj nain vie
intelektualnih dobara nalazi put do primene;
5) privlaenje stranih direktnih investicija, jer kapital trai povoljne
uslove za privreivanje to efkasna pravna zatita intelektualne
svojine nesumnjivo ohrabruje.
Ekonomija intelektualne svojine
Naime, danas roba ili usluga ima vrednost ne samo na osnovu kva-
liteta, ve i na osnovu idejnog konteksta u kojem se troi. Isti predmet koji
zadovoljava odreenu ljudsku potrebu treba da ima razliitu vrednost u
666 Strategija je usvojena od strane Saveta EU 17. juna 2010.
408 UMESTO ZAKLJUKA
zavisnosti od toga da li potroa veruje da uz taj predmet nabavlja i dodat-
no nematerijalno dobro koje se isporuuje uz njega (reputacija, drutveni
presti), pa ekonomiju zasnovanu na znanju moemo shvatiti kao ekonomi-
ju zasnovanu na korienju nematerijalnih (intelektualnih) dobara. Tako da
ekonomija intelektualnu svojinu koristi kao jedno od sredstava svoje politike
uz koja se obezbeuje subjektu, koji je investirao rad i kapital u nastanak no-
vog intelektualnog dobra, iskljuivo pravo privredne ekploatacije istog, pod
odreenim zakonskim uslovima i ogranienjima. To se konkretno odnosi na
patent, autorsko pravo, pravo zatite biljnih sorti i pravo zatite topografje
integrisanih kola. Navedena prava predstavljaju dravnu intervenciju u tri-
te, koja za cilj ima, da putem ograniavanja konkurencije, motivie savre-
menog oveka da investira u stvaranje novih intelektualnih dobara.
Drava primenjuje i druge podsticajne mere za kreiranje intelektualnih
dobara, posebno naunog i tehnikog znanja, ije je zajedniko svojstvo da
angauju i rasporeuju sredstva iz dravnog budeta za ostvarivanje odre-
enih programa istraivanja i razvoja. To mogu biti grantovi koji se daju
javnim ustanovama, subvencije privatnim subjektima, javne nabavke putem
kojih se naruuju odreena istarivanja i razvoj, nagrade i poreske stimula-
cije. Dobro ureeno trite sebi za cilj postavlja jake institucije, dobar sistem
obrazovanja i zdrav preduzetniki duh koji ine dobru osnovu za obilnu i
spontanu produkciju raznovrsnih intelektualnih dobara.
Ekonomski koncept intelektualne svojine vaan je za Strategiju jer
skree panju na vanost privrednog korienja intelektualne svojine da bi
ona bila sredstvo ekonomskog razvoja, jer ono to pravo intelektualne svo-
jine pretvara u ekonomsku vrednost jeste njegovo korienje. Delotvoran si-
stem zatite intelektualne svojine predstavlja sastavni deo poslovnog okru-
enja koji povoljno utie na razvoj domae ekonomije zasnovane na znanju,
deluje podsticajno na projekte istraivanja i razvoja i razvoj sektora nove
ekonomije, pa srpska privreda moe od pretenog neto korisnika zatienih
intelektualnih dobara postati neto davalac, to povoljno moe uticati na nje-
ne spoljnotrgovinske performanse.667
Nacrt Startegije polazi od loginog inovacionog sistema koji podrazu-
meva kompleksne pakete stimulativnih pravno-institucionalnih uslova za
stvaranje novih intelektualnih dobara, njihov transfer i primenu. Strategija
667 O aktuelnostima u vezi sa intelektualnom svojinom i meunarodnom trgovinom vidi:
http://www.wto.org/english/tratop_e/trips_e/trips_e.htm
prepoznaje vanost uspostavljanja partnerske saradnike mree izmeu dr-
ave kao fnansijera najveeg dela nauno-istraivakog rada, javnih nau-
no-istraivakih organizacija, odnosno univerziteta kao nosilaca istraivanja
i razvoja, i privrede koja istovremeno mora biti i sufnansijer i naruilac i
korisnik tih rezultata. Pretpostavka na kojoj Strategija poiva jeste to da e
nauno utvrene funkcije intelektualne svojine uiniti da predloene mere,
poboljavajui kvalitet sistema, proizvedu odgovarajue pozitivne efekte na
nacionalnu ekonomiju i razvoj.
Pravni okvir
Zakonsko-pravni okvir koji se bavi pitanjima zatite intelektualne svo-
jine u Srbiji u dugu tradiciju i na osnovu mree brojnih nacionalnih i meu-
narodnih propisa moemo konstatovati da odgovara visokim meunarod-
nim standardima. Meutim, neosporna je potreba za daljim unapreenjem
i izgradnjom celovitosti pravne osnove zatite intelektualne svojine, posebno
u kontekstu pristupnja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji i daljeg toka
proces evropske integracije. Centralni upravni organ za zatitu intelektual-
ne svojine je Zavod za intelektualnu svojinu, koji sprovodi upravni postupak
za sticanje svih prava industrijske svojine, osim prava oplemenjivaa novih
biljnih sorti, koje se stiu u postupku pred Ministarstvom poljoprivrede.
Ovo Ministarstvo, na osnovu aktuelnih propisa ima nadlenost i u voenju
upravnog postupka za zatitu oznaka geografskog porekla za vino, rakiju i
druge proizvode od alkohola.
Bitan parametar kvaliteta sistema za priznavanje subjektivnih prava
industrijske svojine jeste i zakonitost odluka Zavoda, koja u prvom redu za-
visi od strunosti slubenika Zavoda, ali i od postojanja internih procedura
kontrole kvaliteta rada. U duhu modernog upravnog prava, a sa ciljem poja-
avanja zatite zakonitosti, uvedena je dvostepenost odluivanja u upravnom
postupku, ali selektivno. albe na odluke Zavoda su doputene u svim po-
stupcima izuzev u postupku za priznavanje, prestanak i odravanje patenta,
odnosno malog patenta. alba nije doputena i na odluke Ministarstva po-
ljoprivrede za odluke vezane za pravo oplemenjivaa biljnih sorti. Za dru-
gostepenu instancu odreena je Vlada, koja nema posebno struno telo koje
bi bilo kompetentno za odluke u drugom stepenu, ime se stvorio osnov za
raspravu o kompetentnosti i nezavisnosti drugostepene instance.
410 UMESTO ZAKLJUKA
Problem strune kompetentnosti u materiji prava intelektualne svojine
bitno ograniava prostor za stvarnu zatitu zakonitosti u ovoj materiji i u
upravnom sudskom postupku. Ovo otvara izazove sa kojima se susree za-
tita intelektualne svojine, gde je neophodno usaglasiti ravnopravnost svim
podnosiocima zahteva uz potpunu strunu kompetentnost.
Radi poboljavanja stanja zatite intelektualne svojine, u Strategiji su
predloene sledee mere:
1) Doneti Zakon o zatiti tajnih informacija. Svrha ovog zakona je
da konsekventno uredi pojam tajne, njenog neovlaenog otkri-
vanja, kao i graanske sankcije za takav in. Iako zatita tajne ne
predstavlja pravo intelektualne svijine u uskompravnikom smilsu,
ova materija u Sporazumu o trgovinskim aspektima prava intelek-
tualne svojine iz 1994. godine se tretira kao jedan od oblika inte-
lektualne svojine, koji mora imati poseban zakonski osnov zatite.
2) Doneti nov zakon o patentima. Novim zakonom neophodno je
unaprediti postupak sticanja zatite patenta, regulisati odreene
posledice koje proizilaze iz punopravnog lanstva Srbije u Evrop-
skoj patentnoj organizaciji, kao i izvriti preciznije usklaivanje sa
propisima EU.
3) Utvrditi stepen usklaenosti domaih propisa sa Direktivom EP i
Saveta 2004/48/ET od 29.aprila 2004. godine o sprovoenju pra-
va intelektualne svojine. Budui da prenoenje Direktive u domai
pravni poredak predstavlja bitnu pretpostavku delotvorne zatite
prava intelektualne svojine, potrebno je izvriti paljivu analizu
domaih propisa sa stanovita usklaenosti sa onom direktivom, i
defnisati odgovarajui metod za njeno potpuno prenoenje i spro-
voenje u domai pravni poredak.
4) Zavriti digitalizaciju postojee dokumentacije;
5) Stvoriti tehnike i organizacione uslove za elektronsko admini-
striranje podesnim prijavama. Krajnji domet tekueg usavra-
vana informaciono-komunikacione infrastrukture Zavoda, u ci-
lju poveanja efkasnosti rada, jeste elektronsko-administriranje
prijava za sticanje prava industrijske svojine. Pretpostavke za to
su instalisanje i implementacija sofvera koji omoguava prijem
elektronskih prijava za sticanje prava industrisjke svojine, odno-
sno konvertovanje papirnih prijava u elektronski format i njihovu
obradu direktno na raunaru.
6) Unaprediti sistem interne kontrole kvaliteta rada u Zavodu. Za-
vod ima obavezu da nastavi i unapredi ve zapoete aktivnosti na
uvoenju interne kontrole kvaliteta u upravnom postupku, sa per-
spektivom da stekne odgovarajue meunarodne potvrde njihove
izvrnosti.
7) Razmotriti problematiku dvostepenosti u upravnom postupku za
sticanje, prestanak i odravanje prava industrijske svojine.
8) Razmotriti problematiku sudske zatite zakonitosti odluka u
upravnom postupku za sticanje, prestanak i odravanje prava
industrijske svojine.
9) Radi unapreenja kvaliteta merotornog odluivanja u upravnim
predmetima iz oblasti prava industrijske svojine, potrebno je
razmotriti mogunost da se upravni spor u ovoj materiji inovira
institutima koji bi omoguili veu ulogu struke u odluivanju.
10) Promeniti status Zavoda od organa uprave u dravnu agenciju,
to podrazumeva i prelazak na reim potpunog ili deliminog
samofnansiranja.
11) Pomoi fnansiranje zatita oznaka geografskog porekla tradici-
onalnih i specifnih proizvoda. Vlada e na osnovu konkursa po-
zvati jedinice lokalne samouprave u Srbiji da prijave svoje projekte
zatite oznaka geografskog porekla poroizvoda i na osnovu una-
pred postavljenjih kriterijuma, odabrati nekoliko za koje e fnan-
sirati izradu strunog elaborata kao i druge neophodne aktivnosti.
12) Unaprediti metode ekonomske vrednosti intelektualne svojine
privrednih subjekta i afrmisati poslovne transakcije sa intelek-
tualnom svojinom. Intelektualna svojina kao specifno ekonom-
sko dobro, ima svoju vrednost koja zavisi od niza faktora. Procena
te vrednosti je visoko struan posao koji mora postati deo rutine u
iskazivanju vrednosti privrednih subjekata ili pojedinih intelektu-
alnih dobara u svojini tih subjekata.
412 UMESTO ZAKLJUKA
Ljudski resursi
Stvaranje savremene zatite intelektualne svojine i njihova primena nije
mogua bez ljudi koji su osposobljeni da na tome uspeno rade. U izgradnji
i formiranju takvih ljudskih potencijala podizanje svesti i obrazovanje imaju
bitnu ulogu. Pod podizanjem svesti podrazumevaju se mere i akcije koje su
usmerene na iri krug ljudi, koji, po pravilu, nemaju neposredne profesional-
ne ciljeve ili ambicije u toj oblasti.
Shvatanje pojma i znaaja intelektualne svojine i njen pravne zatite
kao i posledica krenja prava u ovoj oblasti, znaajni su za svakoga, budu-
i da je u dananje vreme skoro neogue izbei kontakt sa ovom problema-
tikom u praktinom ivotu. Jedno od obeleja pravne zatite intelektualne
svojine jeste to ona, za razliku od svojine na telesnim stvarima, nije oigled-
na, pa je visoka javna svest, kao vid preventive, o ovoj problematici vana
poluga za unapreenje suzbijanja povreda prava intelektualne svojine.
Pogled u budunost
Pitanje izazova prava intelektualne svojine, u stvari je pitanje kako da
se osigura budunost stvaralatva u digitalnoj eri. Dovoljan je latentni po-
gled kroz prozor da bismo videli da je globalna ekonomija satkana od re-
zultata intelektualnog rada. S obzirom na predvianja futurista kako e
planetarni svet izgledati, neemo preterati ako pravo intelektualne svojine
proglasimo za najvaniju granu pravu u budunosti, odmah iza iskonskog
prava na ivot. Globalizacija je uinila predmete intelektualne svojine svima
dostupne (makar informativno), a mogao bi se braniti i stav da je sama glo-
balizacija pokrenuta iz tog razloga. Transfer intelektualne svojine postao je
nezaustavljiv. Globalna ekonomija u svojstvu medijatora discipline na tritu
roba, usluga i informacija dobila je ozbiljnog igraa, ako ne i kapitena tima,
u korienju i raspolaganju mogunostima koja prua pravo intelektualne
svojine. Mogunosti su, blago reeno, ogromne. Stoga, propusti u preciznom
defnisanju, regulativi i primeni prava intelektualne svojine moe u bliskoj
budunosti dovesti do pravog kolapsa prava na meunarodnom planu i pra-
ve anarhije u svetu zabave, kulture, medija.
Sfere bio- i nanotehnologije, genetskog ininjeringa, elektronskog po-
slovanja, neizostavne farmacije i medicine, alternativnog leenja, multime-
dijalnih komunikacija, istraivanja kosmosa, virtualne zajednice, vanfzi-
kalne zabave, menadmenta otpada, proizvodnja novih energetskih resursa,
multidisciplinarno-idejnog kreiranja sutranjice, samo su neke od fascinan-
tnih oblasti nove etape ivota ljudske civilizacije u kojima e izazov biti regu-
lacija upotrebe pronalazaka i ostalih dela ljudskog uma.
Pitanja pravedne naknade za intelektualni rad i opravdanosti isklju-
enja ostalih iz ekonomske eksploatacije rezultata intelektualnog stvaranja
ostaju posebno zahvalna za debatu.
ovek je upuen da koristi pronalaske drugih ljudi od jutra do sumra-
ka. ivot nikad nije ni bio zamisliv niti ostvariv bez upotrebe izuma drugih.
Cenei doprinos pronalazaka i njhovih ostvaritelja razvoju ljudske civilizaci-
je od najosnovnijih potreba do hedonizma, a znajui ozbiljnost tete (neprav-
de moralne i materijalne) koji moe nastati nedozvoljenim korienjem na-
unih doprinosa drugih individua, pravo intelektualne svojine se javilo kao
garant neometane proizvodnje, prodaje, upotrebe predmeta kako od strane
njihovih autora, tako i od strane ostalih ljudi, dajui svima do znanja bene-
fte novih izuma. Stoga je poznavanje prava intelektualne svojine obaveza
svakog oveka.668
668 Raievi, V., Spasi, S., Glomazi, R.: ovek i pravo intelektualne svojine, u okviru Pra-
vo teorija i praksa, br. 34/2010, Novi Sad 2010.
DEO XI
Odabrani izvori
prava industrijske svojine
416 ODABRANI IZVORI PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE
1. Izvori meunarodnog prava
Konvencija o osnivanju svetske organizacije za intelektualnu svojinu
Convention Establishing the World Intellectual Property Organization
Dostupna na: http://www.wipo.int/treaties/en/convention/index.html
Pariska konvencija za zatitu industrijske svojine
Convention de Paris pour la protection de la propriete industrielle du mars 1883
Dostupna na: http://www.wipo.int/treaties/en/ip/paris/trtdocs_wo020.html
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine
Agreement on Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights TRIPS
Dostupan na: http://www.wto.org/english/docs_e/legal_e/27-trips_01_e.htm
Patent
Ugovor o saradnji u oblasti patenata
Patent Cooperation Treaty
Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/registration/pct/index.html
Budimpetanski sporazum o meunarodnom priznavanju depozita mi-
kroorganizama radi postupka patentiranja
Budapest Treaty on the International Recognition of the Deposit of Microorganisms for
the Purposes of Patent Procedure
Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/registration/budapest/
Strazburki sporazum o meunarodnoj klasifkaciji patenata
Strasbourg Agreement Concerning the International Patent Classifcation
Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/classifcation/strasbourg/
ig
Singapurski ugovor o igovnom pravu
Singapore Treaty on the Law of Trademarks
Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/ip/singapore/
Madridski aranman o meunarodnom registrovanju igova
Arrangement de Madrid concernant lenregistrement international des marques
Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/registration/madrid/index.html
IZVORI MEUNARODNOG PRAVA 417
Protokol koji se odnosi na Madridski aranman o meunarodnom regi-
strovanju igova
Protocol Relating to the Madrid Agreement Concerning the International Registration of
Marks
Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/registration/madrid_protocol/
Nianski aranman o meunarodnoj klasifkaciji proizvoda i usluga radi
registrovanja igova
Nice Agreement Concerning the International Classifcation of Goods and Services for the
Purposes of the Registration of Marks
Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/classifcation/nice/
Beki sporazum o ustanovljenju meunarodne klasifkacije fgurativnih
elemenata igova
Vienna Agreement Establishing an International Classifcation of the Figurative Elements
of Marks
Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/classifcation/vienna/
Najrobijski ugovor o zatiti olimpijskog simbola
Nairobi Treaty on the Protection of the Olympic Symbol
Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/ip/nairobi/
Ugovor o igovnom pravu
Trademark Law Treaty
Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/ip/tlt/
Dizajn
Haki sporazum o meunarodnom prijavljivanju industrijskih uzoraka i
modela
Hague Agreement Concerning the International Deposit of Industrial Designs
Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/registration/hague/index.html
Lokarnski aranman o ustanovljenju meunarodne klasifkacije za indu-
strijske uzorke i modele
Locarno Agreement Establishing an International Classifcation for Industrial Designs
Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/classifcation/locarno/
Lisabonski aranman o zatiti oznaka porekla i njihovom meunarod-
nom registrovanju
Lisbon Agreement for the Protection of Apellations of Origin and their International
Registration
Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/registration/lisbon/
Madridski sporazum o suzbijanju lanih i prevarnih oznaka porekla na
proizvodima
Madrid Agreement for the Repression of False or Deceptive Indications of Source on Goods
Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/ip/madrid/
Topografja integrisanih kola
Vaingtonski ugovor o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima
Washington Treaty on Intellectual Property in Respect of Integrated Circuits
Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/ip/washington/
Nove biljne sorte
Meunarodna konvencija o zatiti novih biljnih sorti
International Convention for the Protectoin of New Varieties of Plants
Dostupna na: http://www.upov.int/en/publications/conventions/index.html
2. Zakonodavstvo EU
Patent
Konvencija o izdavanju evropskih patenata (Konvencija o evropskom
patentu)
Convention on the Grant of European Patents (European Patent Convention)
Dostupna na: http://www.epo.org/patents/law/legal-texts/html/epc/1973/e/ma1.html
Predlog Uredbe Saveta EU o komunitarnom pravu
Proposal of Council Regulation on Community Patent, COM (2000)412 fnal, 2000/0177
Dostupna na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2000:0412:
FIN:EN:PDF
ZAKONODAVSTVO EU 419
Direktiva EU br. 98/44/EZ o pravnoj zatiti pronalazaka iz oblasti
biotehnologije
Directive 98/44/EC of the European Parliament and of the Council of 6 July 1998 on the
legal protection of biotechnological inventions
Dostupna na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:31998L0044:
EN:HTML
Uredba EU o sertifkatu o dodatnoj zatiti medicinskih proizvoda
Council Regulation (EEC) No. 1768/92 of 18 June 1992 concerning the creation of a supple-
mentary protection certifcate for medicinal products, OJ L182
Dostupna na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/site/en/consleg/1992/R/01992R1768-
20070126-en.pdf
Uredba EU o ustanovljavanju dodatnog sertifkata zatite za preparate za
zatitu bilja
Regulation (EC) No. 1610/96 of the European Parliament and of the Council of 23 July
1996 concerning the creation of a supplementary protection certifcate for plant protection
products, OJ L198
Dostupna na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:31996R1610:
EN:HTML
Korisni model
Predlog Direktive EU o pribliavanju pravnih reima zatite pronalazaka
putem korisnog modela
Proposal for Directive to harmonize national law of protection of inventions by utility mo-
dels, COM 309 fnal, of 25 June 1999
ig
Direktiva EU br. 89/104 o harmonizaciji prava drava lanica u oblasti
igova
First Council Directive No. 89/104/EEC of 21 December 1988 to approximate the laws of
the Member States relating to trade marks
Dostupna na: http://oami.europa.eu/en/mark/aspects/direc/direc.htm
Uredba Saveta EU br. 40/94 o komunitarnom igu
Council Regulation EC No. 40/94 of 20 December 1993 on the Community trade mark
Dostupna na: http://oami.europa.eu/en/mark/aspects/reg/reg4094.htm
Dizajn
Uputstvo 98/71/EC Evropskog parlamenta i Saveta ministara EU o prav-
noj zatiti dizajna
Directive No. 98/71/EC of the European Parliament and of the Council, of 13 October 1998
on the Legal Protection of Designs
Dostupno na: http://cyberlawsconsultingcentre.com/wp-content/uploads/c-directive-98.
pdf
Pravilnik o komunitarnom dizajnu iz 2002. godine
Commission Regulation (EC) No 2245/2002 of 21 October 2002 implementing Council Re-
gulation (EC) No 6/2002 on Community designs
Dostupan na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2002:341:0028:
0053:EN:PDF
Uredba Saveta EU 510/2006 o zatiti geografske oznake i imena porekla
poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda
Council Regulation (EC) No 510/2006 on the protection of geographical indications and
designations of origin for agricultural products and foodstufs
Dostupna na: http://europa.eu/legislation_summaries/agriculture/food/l66044_en.htm
Direktiva Saveta EU br. 87/54/EEC o pravnoj zatiti topografja polupro-
vodnikih proizvoda
Council Directive of 16 December 1986 on the legal protection of topographies of semicon-
ductor products (87/54/EEC)
Dostupna na: http://www.wipo.int/wipolex/en/details.jsp?id=1410
Nove biljne sorte
Uredba Saveta EU o komunitarnom pravu biljnih sorti
Council Regulation (EC) No 2100/94 of 27 July 1994 on Community plant variety rights
Dostupna na: http://ec.europa.eu/food/plant/propertyrights/index_en.htm
ZAKONODAVSTVO REPUBLIKE SRBIJE 421
3. Zakonodavstvo Republike Srbije
Patent
Zakon o patentima (Slubeni list SCG, br. 32/04)
Zakon o potvrivanju Strazburkog sporazuma o meunarodnoj klasifkaciji
patenata (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, br. 42/09)
Zakon o ratifkaciji Budimpetanskog sporazuma o meunarodnom prizna-
vanju depozita mikroorganizama radi postupka patentiranja (Slubeni list
SRJ, br. 3/93)
Zakon o potvrivanju Ugovora o saradnji u oblasti patenata, sa Pravilnikom
ugovora o saradnji u oblasti patenata (Slubeni list SRJ Meunarodni ugo-
vori, br. 3/96)
Zakon o potvrivanju Ugovora o patentnom pravu (Slubeni glasnik RS
Meunarodni ugovori, br. 19/10)
Zakon o ratifkaciji Sporazuma izmeu Savezne vlade SRJ i EPO o saradnji u
oblasti patenata Sporazum o saradnji i proirenju (Slubeni list SCG Me-
unarodni ugvoori, br. 14/04)
Zakon o potvrivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata od
05.10.1973. godine, sa izmenama lana 63. Konvencije od 17.12.1991. i izme-
nama od 29.11.2000. godine (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori,
br. 5/10, koji je stupio na snagu 01. oktobra 2010. godine)
ig
Zakon o igovima (Slubeni glasnik RS, br.104/09)
Zakon o ratifkaciji Madridskog aranmana o meunarodnom registrovanju
igova (Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori br. 2/74) i Zakon o ratif-
kaciji Protokola uz Madridski aranman (Slubeni list SRJ Meunarodni
ugovori br. 2/97)
Zakon o potvrivanju Singapurskog ugovora o igovnom pravu, Pravilnika
za sprovoenje Singapurskog ugovora o igovnom pravu i Rezolucije diplo-
matske konferencije kojom se dopunjuju Singapurskog ugovora o igovnom
pravu i Pravilnik za sprovoenje Singapurskog ugovora o igovnom pravu
(Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, br. 5/10)
Dizajn
Zakon o pravnoj zatiti dizajna (Slubeni glasnik RS, br. 104/09)
Zakon o potvrivanju enevskog akta Hakog sporazuma o meunarodnoj
registraciji industrijskog dizajna, usvojenog na diplomatskoj konferenciji od
02. jula 1999. (Slubeni list SRJ, br. 3/93, dodatak).
Zakon o oznakama geografskog porekla (Slubeni glasnik RS, br. 18/2010)
Zakon o vinu (Slubeni glasnik RS br. 41/09).
Zakon o rakiji i drugim alkoholnim piima (Slubeni glasnik RS, br. 41/09)
Zakon o zatiti topografja integrisanih kola (Slubeni glasnik RS,
br. 104/09)
Nove biljne sorte
Zakon o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja (Slubeni glasnik RS,
br. 30/10)
Zakon o potvrivanju Meunarodne konvencije o zatiti novih biljnih sorti
(Slubeni glasnik RS, br. 19/10)
Zakon o genetiki modifkovanim organizmima (Slubeni glasnik RS,
br. 41/09)
Pravo konkurencije
Zakon o zatiti konkurencije (Slubeni glasnik RS, br. 51/09)
Zakon o zatiti potroaa (Slubeni glasnik RS, br. 73/10)
Zakon o javnim nabavkama (Slubeni glasnik RS, br. 116/08)
Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju (Slubeni glasnik RS, br. 36/09)
Bibliografja
1. Monografje, udbenici, radovi:
1. Auby, J. M., Plaisant, M. (1974) Le droit des appellations dorigine, Paris.
2. Avramovi, N. (2009) Pravo Evropske unije, Privredna akademija, Novi
Sad.
3. Baltezarevi, V. (2009) Pravo i intelekt, Megatrend Univerzitet, Beograd.
4. Begovi, B., Bukvi, R., Mijatovi, B., Paunovi, M., Sepi, R., Hiber, D.
(2002) Antimonopolska politika u SR Jugoslaviji, Centar za liberalno-de-
mokratske studije, Beograd.
5. Berenji, J. (2005) Stanje i perspektive transgenih biljaka u Evropi, zbornik
radova konferencije EnE05 ivotna sredina ka Evropi, Beograd.
6. Bernhardt, W. (1973) Lehrbuch des deutschen Patentrechts, 3. Aufage,
Munchen.
7. Besarovi, V. (2005) Intelektualna svojina: industrijska svojina i autorsko
pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.
8. Bobrovszky, J. (2003) Intelektualna svojina kao sredstvo za kvalitetan ra-
zvoj, Glasnik intelektualne svojine br. 1, Zavod za intelektualnu svojinu,
Beograd.
9. Bok, D. (2005) Univerzitet na tritu, CLIO, Beograd.
10. Borojevi, S. (1974) Metodologija eksperimentalnog naunog rada, Rad-
niki univerzitet Radivoj irpanov, Novi Sad.
424 BIBLIOGRAFIJA
11. Bokovi, M. (2005) Teorija uvenih igova, Intelektualna svojina Plan
za uspeh, Beograd.
12. Bure, A. (2000) ta se moe tititi patentnom u oblasti mainstva i kako
sastaviti prijavu za dobijanje ove zatite, Izbor objavljenih radova stru-
njaka Zavoda 19202000, knjiga 1, Beograd.
13. Centar za meunarodne i bezbedonosne poslove (2008) Vodi kroz Spo-
razum o stabilizaciji i pridruivanju, Beograd.
14. Chavanne, A (1976) Droit de la propriete industrielle, Paris.
15. Choate, P. (2005) Hot property, the stealing of ideas in an age of globali-
zation, Alfred A. Knopf, New York.
16. emalovi, D. (2000) Licenca patenta i iga osnovna problematika, Iz-
bor objavljenih radova strunjaka Zavoda 1920-2000, knjiga 1, Beograd.
17. iri, G. (2008) Specifnosti oznaka geografskog porekla i osobina nje-
gukog sira, magistarska teza, Novi Sad.
18. Damnjanovi, K. (2001) Ugovor o know-how-u i pravila o konkurenciji u
pravu EU i domaem pravu, Pravo i privreda, br. 58, Beograd.
19. Damnjanovi, K, Mari, V. (2009) Intelektualna svojina, Pravni fakultet
Univerziteta Union, Beograd.
20. Decocq, A. (1995) Droit communautaire des afaires II Droit commu-
nautaire de la concurrence, Les court de droit, Paris.
21. Deli, N. (2006) Krivina dela protiv intelektualne svojine, Nova reenja
u krivinom zakonodavstvu i dosadanja iskustva u njihovoj primeni,
XLIII Redovno godinje savetovanje Udruenja za krivino pravo i kri-
minologiju SCG, ZlatiborBeograd.
22. Deller, A. (1972) On patents, New York.
23. Dragojevi, Z. (2005) Geografske oznake porekla u svetlu vlasnike tran-
sformacije, Intelektualna svojina za sve Plan za uspeh, Beograd.
24. Dudi, D. (2000) Zatita topografja integrisanih kola, Izbor objavljenih
radova strunjaka Zavoda 19202000, knjiga 1, Beograd.
25. Fabre, R (1976) Le know-how, sa reservation en droit commun, Paris.
26. Filipovi, A., Bejatovi, M., Raievi, V. (2008) Konkurencija: pojam, vr-
ste i pravna zatita, Pravo teorija i praksa, br. 78/2008, Novi Sad.
27. Fier, S. (2007) Patent kao subjektivno pravo, Monografja, Novi Sad.
MONOGRAFIJE, UDBENICI, RADOVI: 425
28. Fuld, L.M. (1985) Competitor Intelligence: How to Get It, How to Use It,
Wiley, NY.
29. Ganc, D., Roester, D.B. (2007) Pirati digitalnog doba, Beograd.
30. Gelevski, S. (2008) Upravno pravo, Privredna Akademija, Novi Sad.
31. Grefe, P., Grefe, F. (2000) Traite des dessins et modeles, Paris.
32. Grupa autora (2004) Graansko pravo, intelektualna svojina harmoni-
zacija domaeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije, 149 EU (VI),
Institut za uporedno pravo, Beograd.
33. Grupa autora (2001) Uslovi za realizaciju prometa roba i usluga u pravu
EU i jugoslovenskom pravu, Institut za uporedno pravo, Beograd.
34. Idris, K. (2003) Intelektualna svojina, mono sredstvo ekonomskog rasta,
Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd.
35. ISAC (2009) Guide to Geographical Indications Linking Products and
Teir Origins, Geneva.
36. Jafe, A.B., Lerner, J. (2004) Inovation and its Discontents, How our bro-
ken patent system is endangering innovation and progress and what do to
about it, Princeton University Press, Princeton.
37. Janev, I. (2009) Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, Institut za
politike studije, Beograd.
38. Janji, M. (1982) Industrijska svojina i autorsko pravo, Nomos, Beograd.
39. Janji, M. (1965) Pravni reim pronalazaka stvorenih u radnom odnosu,
Beograd.
40. Jelisavac, S. (2006) Intelektualna svojina: meunarodna trgovina pravi-
ma intelektualne svojine, Institut za meunarodnu politiku i privredu,
Beograd.
41. Joldi, V. (2008) Ekoloko pravo, opti i poseban deo primer Srbije kao
drave u tranziciji, Beograd.
42. Jovanovi, P. (2000) Upravljanje investicijama, Grafoslog, Beograd.
43. Jovanovi, S. (2000) Zatita intelektualne svojine u oblasti biotehno-
logije, Izbor objavljenih radova strunjaka Zavoda 19202000, knjiga 1,
Beograd.
44. Koji, D. (2001) Ugovor o licenci u pravnoj teoriji i poslovnoj praksi, Novi
Sad.
426 BIBLIOGRAFIJA
45. Komarevi, M., Komarevi, Ma., ivojinovi, M. (2009) Metodologija
izrade i dizajniranja nauno-strunih djela, Bijeljina, Republika Srpska.
46. Kovaevi, D., Oljaa, S. (2005) Organska poljoprivredna proizvodnja,
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.
47. Krulj, Lj. (1986) Pravna zatita know-how, Beograd.
48. Kukolea, S. (1996) Organizaciono poslovni leksikon, Beograd.
49. Kuli, . (2008) Radno pravo, Privredna akademija, Novi Sad.
50. Kumm, A.W. (1962) System des patentrechtlichen Erfndungsschutzes,
Verlag fur Angewandte Wissenschafen, Baden-Baden.
51. Kutlaa, ., Semenenko, D. (2005) Koncept nacionalnog inovacionog
sistema, Institut Mihailo Pupin, Beograd.
52. Landes, W.M., Posner, R.A. (2003) Te Economic Structure of Intellectu-
al Property Law, Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts.
53. Lasica, M. (1992) Pronalazatvo i inovacije u Jugoslaviji, Beograd.
54. Manigodi, M (1988) Industrijski dizajn, zatita modela i uzoraka u
zemlji i u inostranstvu, Pronalazatvo, Beograd.
55. Mari, V. (2009) Slinost igova, Pravni fakultet Univerziteta Union,
Beograd.
56. Mari, V. (2003) Forma iga, Beograd.
57. Markovi, M. (2000) Zatita industrijskog dizajna, Izbor objavljenih ra-
dova strunjaka Zavoda 19202000, knjiga 1, Beograd.
58. Markovi, M. (2007) Opti uvod u pravo intelektualne svojine, Zavod za
intelektualnu svojinu, Beograd.
59. Markovi, S. (1997) Patentno pravo, Nomos, Beograd.
60. Markovi, S. (2007) Pravo intelektualne svojine, Univerzitet u Istonom
Sarajevu, Istono Sarajevo.
61. Markovi, S. (1992) Korisni model uporednopravna analiza i jugoslo-
vensko pravo de lege ferenda, Beograd.
62. Markovi, S. (2000) Intelektualna svojina na biljnim sortama, Izbor ob-
javljenih radova strunjaka Zavoda 19202000, knjiga 2, Beograd.
63. Markovi, S. (1997) Jedan pogled na intelektualnu svojinu u procesu pri-
vatizacije, Privreda i pravo, Beograd.
64. Massadie, G. (1987) Les grandes dcouvertes de la science, (histoire),
Bordas.
65. Mazzoleni, R., Nelson, R. (1998) Economic Teories about the Benefts
and Costs of Patents, Journal of Economic Issues, Vol. XXXII, No.4.
66. Miladinovi, Z. (2004) Subjektivna prava intelektualne svojine, Ni
67. Miladinovi, Z. (2007) Pravo industrijske svojine, Pravni Fakultet u Niu,
68. Miladinovi, Z. (2009) Pravo intelektualne svojine. Pravni fakultet u
Kragujevcu
69. Milenovi, D. (1998) Monopolistiko ponaanje, Privreda i pravo,
br. 8/1998, Beograd.
70. Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj (2009) Odrivi razvoj Srbije:
naa zajednika budunost, Beograd.
71. Novakovi, B. (2000) Naknada nematerijalne tete i nedozvoljeno eko-
nomsko iskoriavanje patenta, Izbor objavljenih radova strunjaka
Zavoda 19202000, knjiga 1, Beograd.
72. Ognjanovi, S. (2010) Obligaciono pravo poseban deo, Privredna aka-
demija, Novi Sad.
73. Olins, V. (2003) O brendu, Profle, Beograd.
74. Orli, M. (1993) Zakljuenje ugovora, Institut za uporedno pravo,
Beograd.
75. Poper, K. (1973) Logika naunog otkria, Nolit, Beograd.
76. Popovi, D. (2005) Imena internet domena i pravo intelektualne svojine,
Beograd.
77. Popovi, S. (1969) Zatita robnih i uslunih igova u jugoslovenskom pra-
vu sa osvrtom na meunarodno i uporedno pravo i sudsku praksu, Insti-
tut za uporedno pravo, Beograd.
78. Porter, M. (2008) O konkurenciji, FEFA, Beograd.
79. Prica, R. (1981) Ugovor o know-how, Beograd.
80. Radovanov, A. (2009) Obligaciono pravo opti deo, Privredna Akade-
mija, Novi Sad.
81. Rahnasto, I (2003) Intellectual Property Rights, External Efects, and An-
tritrust Law, Oxford University Press, Oxford.
82. Raievi, V., Spasi, S., Glomazi, R. (2010) ovek i intelektualna svoji-
na, Pravo teorija i praksa, br. 34/2010, Novi Sad.
428 BIBLIOGRAFIJA
83. Raievi, V., Spasi, S., Glomazi, R. (2010) Patentno pravo i biotehnolo-
gija, ili ko e prvi patentirati ljudski ivot?, Pedagoka stvarnost, br. 56,
Novi Sad.
84. Raievi, V., Spasi, S., Glomazi, R. (2010) Diverzitet (ne)igova, Peda-
goka stvarnost, br. 78/2010, Novi Sad.
85. Radun, V. (2008) Konkurencija na nianu konkurentski intelidens,
Hisperia edu, Beograd.
86. Roubier, P. (1954) Le droit de la propriete industrielle, Paris.
87. Schmidt-Szalenjski, J. (1996) Droit de la propriete industrielle, Paris.
88. Sherwood, R.M. (1990) Intellectual proprty and economic development,
Westvies press, San Francisco.
89. Sladovi, E. (1925) Patentno pravo, Zagreb.
90. Spariosu, T. (2004) Intelektualna svojina i inovativnost ekonomski
aspekti, Institut ekonomskih nauka, Beograd.
91. Stankovi O., Vodineli V. (1996) Uvod u graansko pravo, Nomos,
Beograd.
92. Stepanovi-Grai, S. (2005) Ideja kao predmet prava intelektualne svo-
jine, Pravni ivot, br. 11/05, Beograd.
93. Stojanovi, S., orevi-Miloevi, S. (2003) Autohtone rase domaih
ivotinja u Srbiji i Crnoj Gori, Savezni sekretarijat za rad, zdravstvo i
socijalno staranje, sektor za ivotnu sredinu, Beograd.
94. Strumf, H. (1977) Der Know-how Vertrag, Hajdelberg.
95. Svetska organizacija za intelektualnu svojinu: prirunici iz edicije Inte-
lektualna svojina za uspeno poslovanje: Kako se stvara ig, Dopadljiv
izgled, Pronalazei budunost.
96. uman, J. (1925) Zakonski propisi iz oblasti industriske svojine, Uprava
za zatitu industriske svojine, Beograd.
97. Taboroi, S. (2006) Ekonomsko pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Be-
ogradu, Beograd.
98. Tomi, Z., Bai, V. (1988) Komentar Zakona o optem upravnom po-
stupku, Beograd.
99. Toti, B. (2000): O zatiti znakova razlikovanja u prometu roba i uslu-
ga, posebno o igovima, Izbor objavljenih radova strunjaka Zavoda
19202000, knjiga 1, Beograd.
100. Troller, A. (1962) Immaterialguterrecht, Basel.
101. Tucovi, A. (1973) Genetika sa oplemenjivanjem biljaka, Beograd.
102. UNDP (2003) Environment Governance Sourcebook Vodi za dobro
upravljanje u oblasti ivotne sredine, UNDP, Beograd.
103. UNEP, EPO (2010) Patents and clean energy: bridging the gap between
evidence and policy, Summary of the report, International Centre for
Trade and Sustainable Development, Geneva.
104. Unkovi, D. (1989) Strategija i tehnika zatite poslovnih tajni, Savremena
administracija, Beograd.
105. Varga, S. (2007) Pravo industrijske svojine, Privredna Akademija, Novi
Sad.
106. Verona, A. (1978) Know-how, Enciklopedija imovinskog prava i prava
udruenog rada, Beograd.
107. Verona, A. (1978) Pravo industrijskog vlasnitva, Informator, Zagreb.
108. Vlahovi, S., enovi, O. (2000) Primena Budimpetanskog sporazuma
o meunarodnom priznanju depozita mikroorganizama radi postupka
patentiranja u Jugoslaviji, Izbor objavljenih radova strunjaka Zavoda
19202000, knjiga 1, Beograd.
109. Vlakovi, B. (1999) Sadrina i povreda patenta, Univerzitet u Kragujev-
cu, Kragujevac.
110. Vlakovi, B. (1990) Osnovi ostvarivanja pravne zatite pojedinih vidova
industrijske svojine, Beograd.
111. Vrane, R., Rani, S., Simi, D,. Markovi, P. (1995) Uvod u projekto-
vanje VLSI (very large scale integration) kola, Nauka, Institut Mihailo
Pupin, Beograd.
112. Vrhovek, M. (2005) Responsibility beforethe law of legal entites in the
function strengthening competitiones and ekonomyrelations, Zbornik
univerziteta Megatrend
113. Vukajlovi, M. (2000) Patentne informacije na internetu sa primerima iz
oblasti maina za pakovanje, Izbor objavljenih radova strunjaka Zavo-
da 19202000, knjiga 1, Beograd.
114. Vukovi, S. (2010) Komentari zakona o intelektualnoj svojini, Poslovni
biro, Beograd.
430 BIBLIOGRAFIJA
115. Vukovi, S. (2004) Komentar zakona o patentima, Poslovni biro,
Beograd.
116. Zeevi, S. (1999) Pravo konkurencije Evropske unije, Fakultet za inter-
nacionalni menadment, Beograd.
117. ugaj, M., Dumii, K., Duak, V. (1999) Temelji znanstvenoistraiva-
kog rada, metodologija i metodika, Fakultet organizacije i informatike,
Varadin.
118. WIPO: Intellectual Property Handbook: Policy, Law and Use.
119. WIPO (2001) Intellectual Property Needs and Expactations of Traditio-
nal Knowledge Holders, Geneva.
2. Internet adrese
1. www.zis.gov.rs
2. www.srbija.gov.rs
3. www.minpolj.gov.rs
4. www.sorte.minpolj.gov.rs
5. www.mtid.gov.rs
6. www.alims.gov.rs
7. www.rnids.rs
8. www.kzk.org.rs
9. www.iss.rs
10. www.winestyle.rs
11. www.zasavica.org.rs
12. www.brendovisrbije.com
13. www.novitet-dunav.co.rs
14. www.wipo.int
15. www.epo.org
16. www.juriscom.net
17. www.legalis.net
18. oami.europa.eu
19. www.inta.org
2. INTERNET ADRESE 431
20. www.curia.europa.eu
21. www.inao.gouv.fr
22. www.globalgap.org
23. www.origin-gi.com
24. www.biotrade.org
25. www.unctad.org
26. www.geographicindications.com
27. www.ecovin.org
28. www.upov.org
29. www.cpvo.europa.eu
30. www.fao.org
31. www.ladas.com
32. www.wto.org
33. www.answers.com/topic/budweiser
34. www.uspto.gov
35. www.jpo.go.jp
36. www.dkpto.dk
37. www.cipo.ic.gc.ca
38. www.interbrand.com
39. www.skyrme.com
40. www.mit.edu/moser/www/research.html
432 BIBLIOGRAFIJA

Pravo Industrijske Svojine

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Pravo Industrijske Svojine

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pravo Industrijske Svojine

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vuk Raievi

i SM, pre svega

obino se koristi za jo uvek neregistro-

(izgovara se krug r) je upozorenje javnosti da je ig re-

uz neregistrovan ig delo je prevare.

You might also like