Visoka poljoprivredna kola u Prokuplju

LUCERKA

Mentor:

Student:

taj i taj

Nemanja Miti

Prokuplje, 2014.

SADRAJ
UVOD....................................................................................................................................2
1. Poreklo i rasprostranjenost lucerke....................................................................................3
2. Znaaj jesenje kosidbe za uspeno prezimljavanje lucerke................................................4
3. Vilina kosica na lucerki......................................................................................................7
3.1 Pojava, rairenost i tetnost..........................................................................................7
3.2 Simptomi......................................................................................................................7
3.3 Mere zatite..................................................................................................................8
4. Pegavost lia lucerke......................................................................................................10
4.1 Pojava, rairenost i tetnost........................................................................................10
4.2 Simptomi....................................................................................................................10
4.3 Mere zatite................................................................................................................10
ZAKLJUAK.......................................................................................................................11
LITERATURA.....................................................................................................................12

UVOD
Lucerka dostie visinu od jednog metra i ima veoma dubok koren, ija duina
ponekad iznosi ak do 4.5 m, a u nekim izvorima informacija se nalazi da ta duina
moe da iznosi i do 7 m. Ima plave ili ljubiaste cvetove. Sadri belanevine,
provitamin A i B, vitamin B, C i K, hlorofil, ksantofil, kalcijum, saponizid, holin,
gvoe, aminokiseline, jabunu, malonsku i limunsku kiselinu. Koristi se list. Bere se
od juna do septembra. Lucerka je viegodinja biljka, pa zbog toga tokom zime moe
biti oteena niskim temperaturama. Prema brojim istraivanjima stepen oteenja
lucerke tokom zime u tesnoj je vezi sa nivoom rezervne hrane u korenu. Sistem kosidbe
u jesen treba da obezbedi obnovu rezervnih hranjivih materija, koje e omoguiti
preivljavanje biljaka i na najniim temperaturama. Na nivo rezervnih materija u
korenu lucerke utiu: plodnost zemljita, klimatski faktori, osobine sorte i oteenja od
tetoina i bolesti. Najznaajniji faktor je, ipak, vreme kosidbe (odnosno faze) lucerke
tokom godine, kao i pravo vreme poslednje kosidbe u jesen. Visoka plodnost zemljita
(bogato kalijumom) doprinosi boljoj sintezi i akumulaciji hrane i smanjuje stres
izazvan jesenjom kosidbom. Kosidba u oktobru nema uticaj na prinos ako je lucerka
pravilno ubrena kalijumom. tetan efekat jesenje kosidbe je manji ako nema stresnih
ekolokih uslova. Blaga temperatura zimi i prisustvo funkcionalnih prizemnih listova
na biljkama, obezbeuje vei sadraj eera u korenu i smanjuje nepovoljan uticaj
jesenje kosidbe. Sorte tolerantne na eu kosidbu, otporne na niske temerature i bolesti
(posebno na bakterisko uvenue), uspevaju da akumuliu rezervne materije i umanje
negativne posledice jesenje kosidbe na prinos i trajanje lucerita. Ako ima dovoljno
vremena za obnavljanje sadraja eera (faza poetka cvetanja) izmedu otkosa, kosidba
u jesen manje utie na prinos i trajnost lucerita u narednoj godini. Primeeno je da
nekoena lucerka daje tri porasta tokom godine. Prvi u rano prolee, drugi krajem juna i
trei poetkom avgusta. Pupoljci koji e se razvijati sledee godine, razvijaju se krajem
avgusta ili poetkom septembra.

1. Poreklo i rasprostranjenost lucerke

Lucerka je jedna od najstarijih krmnih biljaka. Poela se gajiti jo u VII veku
pre nove ere, najpre u Mesopotamiji i Arabiji, najstarijim ognjitima zemljoradnje i
navodnjavanja. Neki naunici tvrde da je lucerka u V veku pre nae ere preneta u Grku
u vreme persijsko-grkih ratova. Neki naunici smatraju da je lucerka u Jugoslaviju
preneta iz Maarske pre dva veka. Ona se kod nas intenzivno pocela iriti pre neto
manje od sto godina. Od obine lucerke danas je rasprostranjena hibridna lucerka. Ona
je zastupljena na svim kontinentima. Povrine pod ovom kulturom se iz godine u
godinu poveavaju.

Slika 1. Lucerka u cvetu

2. Znaaj jesenje kosidbe za uspeno prezimljavanje

lucerke
Na nivo rezervnih materija u korenu lucerke utiu: plodnost zemljita, klimatski
faktori, osobine sorte i oteenja od tetoina i bolesti. Najznaajni faktor je, ipak,
vreme kosidbe (odnosno faze) lucerke tokom godine, kao i pravo vreme poslednje
kosidbe u jesen.
Visoka plodnost zemljita (bogato kalijumom) doprinosi boljoj sintezi i
akumulaciji hraniva i smanjuje stres izazvan jesenjom kosidbom. Kosidba u oktobru
nema uticaj na prinos ako je lucerka pravilno ubrena kalijumom. tetan efekat jesenje
kosidbe je manji ako nema stresnih ekolokih uslova. Blaga temperatura zimi i
prisustvo funkcionalnih prizemnih listova na biljkama, obezbeuje vei sadraj eera u
korenu i smanjuje nepovoljan uticaj jesenje kosidbe. Sorte tolerantne na eu kosidbu,
otporne na niske temerature i bolesti (posebno na bakterisko uvenue), uspevaju da
akumuliraju rezervne materije i umanje negativne posledice jesenje kosidbe na prinos i
trajanje lucerita. Iznurena lucerka je usled napada bolesti osetljivija na nepovoljne
efekte jesenje kosidbe. Ako ima dovoljno vremena za obnavljanje sadraja eera (faza
poetka cvetanja) izmeu otkosa, kosidba u jesen manje utie na prinos i trajnost
lucerita u narednoj godini.
Za prinos i duinu ivota lucerita znaajno je da se kosi u odgovarajuoj fazi
tokom godine, kako ne bi kosili isuvie mlade biljke pre faze cvetanja, jer to smanjuje
sadraj ugljenih hidrata u korenu, to je u direktnoj vezi sa otpornou lucerke prema
niskim temperaturama. Pravovremanom kosidbom lucerke u jesen znaajno mogu da se
isprave greke u odreivanju kosidbe tokom godine, i ublai nepovoljno delovanje
drugih faktora (ekolokih uslova i dr.). Kosidba lucerke (III otkos) krajem septembra i
poetkom oktobra moe da izazove smanjenja prinosa lucerke i trajanje lucerita. Na
osnovu brojnih istraivanja prihvaena je preporuka da lucerku treba kositi etiri-est
nedelja pre prvog mraza koji iznosi -2,2C (killing frost). Ova preporuka je zasnovana
na ispitivanju uticaja dva razliita sistema kosidbe (dvootkosni i trootkosni) na
otpornost lucerke prema niskim temperaturama.

Izuavanja sa istim intenzitetom kosidbe, meutim, ukazuju da kosidba lucerke

tokom kritinog jesenjeg perioda nije tako znaajna, to omoguava vie slobode u
planiranju kosidbe lucerke tokom godine. Ispitujui uticaj trootkosnog sistema
utvreno je da kosidba treeg otkosa u periodu od 15-20. avgusta dovodi do najveeg
propadanja lucerke tokom zime. Da bi se postigao maksimalni prinos u narednoj godini
preporuuje se kosidba treeg otkosa u periodu izmeu 15. septembra i 15. oktobra.
Nepovoljan uticaj kosidbe lucerke u jesen zavisi od stepena razvoja biljaka izmeu
predposlednjeg i poslednje otkosa. Kada je period izmeu predposlednjeg i poslednjeg
otkosa krai, prinos lucerke u narednoj godini moe da ude manji, verovatno zbog
nedovoljne koliine hraniva u korenu.
Primeeno je da nekoena lucerka daje tri porasta tokom godine. Prvi u rano
prolee, drugi krajem juna i trei poetkom avgusta. Pupoljci koji e se razvijati
sledee godine, razvijaju se krajem avgusta ili poetkom septembra. Na osnovu
izuavanja utvreno je da je veoma vano podesiti kosidbu tako da se obezbedi
dovoljno vremena za obnavljanje rezervnih hraniva u korenu. Vreme potrebno za
obnavljanje hraniva moe se skratiti ako se lucerka gaji na plodnom zemljitu, obezbedi
hranivima i titi od bolesti i tetoina. Zato je razmak izmeu predposlednjeg i
poslednjeg otkosa veoma vaan i treba planirati kosidbu lucerke, kako bi omoguili da
ovaj period bude to dui. Kosidba poslednjeg otkosa u jesen u SAD i Kanadi je oko
polovine oktobra, dok je u naim uslovima krajem oktobra i poetkom novembra.
Prema naem iskustvu najbolje je poslednji otkos lucerke pokositi to je mogue
kasnije na kraju vegetacionog perioda, a predposlednji to ranije, najmanje 45 dana pre
poslednjeg otkosa. Ovaj period je dovoljan lucerki da sintetie rezervne hranjive
materije, i izdri najnie temperature tokom zime.
Trootkosni sistem za koenjem treeg otkosa poetkom septembra dao je vee
prinose od istog sistema sa koenjem poslednjeg otkosa u drugoj polovini septembra.
ee se u naoj zemlji koristi etvorootkosni sistem, u uslovima suvog ratarenja, a u
navodnjavanju ili sa dovoljno vlage petootkosni sistem. Trei otkos u etvorootkosnom
sistemu kosi se u periodu od 20. jula da 1. avgusta a poslednji etvrti otkos oko 10.
septembra. U petootkosnom sistemu najee se etvrti otkos kosi oko 20. jula a peti
28. septembra. Sistem kosidbe sa etiri ili pet koenja u godini, i koenjem poslednjeg
5

otkosa neposredno pre stalnih mrazeva, krajem oktobra, obezbeuje se iskoriavanje

jesenjeg porasta i umanjuje rizik nedovoljnog snabdevanja rezervnih hraniva, odnosno
smanjenja prinosa i duine ivota biljaka.

3. Vilina kosica na lucerki

3.1 Pojava, rairenost i tetnost
Vilina kosica je stalni pratilac detelinita i lucerita. Javlja se na lucerki i
crvenoj detelini svuda gde se ovoj parazitnoj cvetnici ne poklanja dovoljno panje.
Vilina kosica spada meu najznaajnije patogene deteline i lucerke ukoliko se ne
preduzmu odgovarajue mjere vilina kosica je sposobna da za 3-4 godine a nekada i za
krai period, potpuno kompromituje proizvodnju lucerke i crvene detaline. Vilina
kosica se javlja i na eernoj repi, mrkvi, crnom luku, a rijee na grahorici, krompiru,
duvanu, suncokretu, graku, pasulju, tikvi, paprici, soivu, lanu, konoplji, bobu,
hmelju, vinovoj, lozi, rui, kupini, jasenu i drugim vrstama iz spontane flore.

3.2 Simptomi
U usevima lucerke i crvene deteline vilina kosica se prepoznaje po utim
flekama u okviru kojih biljke zaostaju u porastu i na kraju uginu. Ove fleke se
poveavaju, ak i po vie metara svake godine. Kod parazitiranih biljaka lucerke i
crvene djeteline, kao i kod drugih domaina, jasno se uoava prisustvo patogena. Vilina
kosica odnosno njeno konasto stablo, najee ukaste crvenkaste ili narandaste
boje, uvijeno je u vidu spleta na stablima i iu biljaka domaina. Ova pojava se lako
zapaa na rubu utih fleka u usjevu gdje parazitirane biljke nisu uginule. Parazitirane
biljke i crvene djeteline zaostaju porastu,slabe i na kraju uginu. Zbog toga se u usjevu
pojavljuju ogoljena mjesta, na ijem rubu se na biljkama lucerke i crvene djeteline
razvija vilina kosica irei se u usjeve.Vilina kosica se razmnoava i iri sjemenom i
fragmentima konastog stabla, koji se raznose prilikom koenja. Sjeme viline kosice je
veoma postojano.U zemljiu moe da odri vitalnost i do 10 godina. Klija jedino kada
se nae na ili pri samoj povrini zemljita (efekat svjetlosti). Nedozrele sjemenke
proklijaju bre od zrelih, kod kojih neke proklijaju tek posle vie godina.Optimalna
temperatura za klijanje sjemena 12 i 18 oC a kod C. pentagona izmeu 20 i 30 oC,. Iz
sjemena se pri klijanju razvija jedan blijedout, tanak koni, koji ima pozitivno
geotropan porast. Kada se priljubi uz zemlju koni se izdie drugim krajem, nosei na
svom vrhu, odnosno kraju ostatke semenke. Koni se pri daljem porastu spiralno
7

pokree. Koni i tako moe da raste i da izdri nekoliko dana. Ako za to vrijeme
dospje na stablo domaina uvija sa oko njega, obrazuje apresorijum, a iz njega se
razvija klinasti izrataj koji ulazi u stablo domaina i transformie se u haustoriju. Ona
uspostavlja vezu sa sudovima, prije svega sa sitastim cjevima iz kojih crpi hranu.
Sjeme viline kosice se odrava u sjemenu lucerke i crvene djeteline, a moe se iriti i
na druge naine. Sjeme moe proi kroz probavni trakt ivotinja, a da ne bude
oteeno, pa se tako iri i stajnakom.

3.3 Mere zatite

Osnovna mera zatite od viline kosice je setva istog semena lucerke i deteline,
bez sadraja semena ove parazitne cvjetnice. esto se seme lucerke i deteline dobija sa
povrina na kojima nije bilo parazita, odnosno viline kosice. Treba obratiti panju da se
u sjeme lucerke i djeteline na unese sjeme viline kosice mainama za etvu, odnosno
vridbu. Sjeme lucerke i djeteline prije stavljanja u promet treba oistiti od sjemena
viline kosice. Ovo se postie trifoli mainama. Na povrinu sjemena viline kosice
postoje alveolarna udubljenja ,po emu se bitno razlikuje od sjemena lucerke i djeteline
(po veliini i izgledu je slino). Zbog toga se sve seme pomea sa opiljcima, odnosno
prainom gvoa, koje upada u alveolarna udubljenja na povrini semena viline kosice
omoguujui elektromagnetnom bubnju Trifoli maine da ih privue i time odstrani od
zdravog sjemena lucerke i djeteline.Usjev lucerke i crvene djeteline je neophodno
zasnivati na parcelama gdje u zemljitu nema sjemena viline kosice, odnosno gdje
ranije nije bilo ovog parazita tokom 10 i vie godina, ili gdje sjeme parazita nije
unijeto stajnjakom. Po zasnivanju usjeva lucerke i djeteline obratiti panju i ne
dozvoliti da se u lucerite, odnosno djetelinite unese vilina kosica bilo sjemenom ili
fragmentima stabla.Unoenje parazita se moe ostvariti oruima i mainama za rad
(kosa i kosilica), transportnim sredstvima, kao i stokom koja pase ili prelazi preko
usjeva. Ukoliko se vilina kosica pojavi u luceritu i djetelinitu ne smije joj se dozvoliti
da formira sjeme, jer je tada znatno tee njeno suzbijanje. Mjesta zahvaena vilinom
kosicom treba pokositi za jedan metar ire od zahvaene povrine, prema centru oaze, a
ne u suprotnom smjeru. Koenje mora biti do zemlje. Pokoene biljke iznijeti u
plastinom daku ( da se ne rasturaju fragmenti stabla i tako parazit iri) i mogu se dati
stoci. Pokoenu povrinu tretirati herbicidima, ili rastvorom plavog kamena ( 5 %) ili
8

sumporna kiselina (8 % zapreminski). Ako vilina kosica donese seme njeno suzbijanje
zahteva drugi pristup. Zahvaenu povrinu, kao i metar istog useva pokositi i ostaviti
da se prosui. Na tako osuenu masu dodati jo i slame ili seno kao i izvesnu koliinu
nafte ili petroleuma, da bi vatra bila to burnija. Tako pripremljenu masu zapaliti.
Ovako istretirana mjesta prekopati i ponovo podsijati. U suzbijanju viline kosice mogu
se primjenjivati

i herbicidi, (hlortal-dimetil). Herbicidi se primjenjuju na poetku

kretanja vegetacije, kao i poslije prvog otkosa. U sluaju da usjev djeteline ili lucerke
bude masovno napadnut, pa zbog toga doe do uginua znatnog broja biljaka,
najracionalnije je usjev razorati i na toj povrini tokom desetak godina gajiti biljke
koje vilina kosica ne napada.

Slika 2. Detelina i lucerka - razlike u izgledu

4. Pegavost lia lucerke

4.1 Pojava, rairenost i tetnost
Prisutna je u svim rejonima gajenja, s tim da je pegavost lucerke znatno tetnija.
tetnost se prije svega odnosi na pojavu defolijacije a samim tim i smanjenje prinosa i
pogoranje kvaliteta.

4.2 Simptomi
Retko na stablu, pegavost se uglavnom javlja na liu i to najpre oboljeva donje
a zatim lie sredine i gornjih kategorija. Sitne, brojne krune mrke pege sa tamnim
obodom su glavni simptomi oboljenja. Starenjem, pjege zadebljavaju u centru.
Obolelo lie opada ili dolazi do kovrdanja a esto kao sekundarni simptom se
javlja i opadanje.
Vlani i hladni vremenski uslovi pogoduju pojavu i razvoju ovog oboljenja.

4.3 Mere zatite

U sluaju pojave oboljenja preporuuje se ranija kosidba i to odmah po
uoavanju veeg procenta.
U semenarskoj proizvodnji mogua je primena pesticida
Za setvu koristiti otpornije sorte ali veliku panju obratiti na gustinu setve.

10

ZAKLJUAK

Lucerka je jedna od najstarijih krmnih biljaka. Poela se gajiti jo u VII veku

pre nove ere, najpre u Mesopotamiji i Arabiji, najstarijim ognjitima zemljoradnje i
navodnjavanja. Neki naunici tvrde da je lucerka u V veku pre nae ere preneta u Grku
u vreme persijsko-grkih ratova. Neki naunici smatraju da je lucerka u Jugoslaviju
preneta iz Maarske pre dva veka. Ona se kod nas intenzivno pocela iriti pre neto
manje od sto godina. Od obine lucerke danas je rasprostranjena hibridna lucerka. Ona
je zastupljena na svim kontinentima. Povrine pod ovom kulturom se iz godine u
godinu poveavaju.
Na nivo rezervnih materija u korenu lucerke utiu: plodnost zemljita, klimatski
faktori, osobine sorte i oteenja od tetoina i bolesti. Najznaajni faktor je, ipak,
vreme kosidbe (odnosno faze) lucerke tokom godine, kao i pravo vreme poslednje
kosidbe u jesen.
Veliki problem za lucerku predstavlja vilina kosica, koja se javlja na lucerki i
crvenoj detelini svuda gde se ovoj parazitnoj cvetnici ne poklanja dovoljno panje.
Vilina kosica spada meu najznaajnije patogene deteline i lucerke ukoliko se ne
preduzmu odgovarajue mere, vilina kosica je sposobna da za 3-4 godine a nekada i za
krai period, potpuno kompromituje proizvodnju lucerke i crvene deteline.
Lucerku napada i pegavost: obolelo lie opada ili dolazi do kovrdanja.

11

LITERATURA

http://www.poljoprivrednisavetnik.com/lucerka.html
http://poljoprivredaiselo.com/2010/04/lucerka-i-crvena-detelina/

12