Akademsko pisanje

Vladimir Damid
vdzamic@singidunum.ac.rs

ta je akademsko pisanje?
Pod akademskim pisanjem podrazumeva se
pisanje tekstova u akademsko-naune svrhe;
To su tekstovi razliitog obima, forme i
sadraja:
1.
2.
3.
4.
5.

esej;
seminarski rad;
prikaz (knjige);
diplomski rad;
master/doktorski rad.

Ko bira formu akademskog teksta?

Akademski tekst moe birati sam autor ili
forma i sadraj mogu biti nametnuti od strane
akademske zajednice;
npr. seminarski rad se moe pisati na
odabranu ili unapred zadatu temu;
bez obzira na to da li temu bira autor ili je ona
nametnuta, pravila za pisanje akademskog
rada se uvek dosledno potuju i primenjuju.

Elementi akademskog rada

naslovna strana;
stranica teksta;
odabir slova;
sadraj: problematizacija teme;
citiranje;
literatura;
napomene;
jezika uputstva.

Naslovna strana
svaki akademski tekst mora imati naslovnu stranu;
u vrhu naslovne strane treba da stoji naziv institucije
(npr. Univerzitet Singidunum, Poslovni fakultet u
Beogradu);
na sredini strane stoji naslov rada, tj. naziv teme koja se
obrauje u akademskom tekstu;
u donjem levom uglu je ime mentora (npr. prof. dr Milan
Miljevid);
u donjem desnom uglu je ime autora (npr. student Marko
Markovid);
u dnu strane obavezno stoji mesto i godina izrade teksta
(npr. Beograd, 2009.).

Stranica teksta tehnika uputstva

stranica treba da ima standardne margine od 2,5cm gore i
dole, odnosno 3 cm levo i desno (ovo su obino standardna
podeavanja u programu za pisanje na raunaru);
ako se menjaju veliine margina, uvek je vano voditi rauna
da margine gore i dole moraju biti uvek manje od margina sa
strane, zbog estetskog izgleda samog akademskog teksta;
razmak izmeu redova je srednji, tj. tako da na jednu stranicu
teksta stane izmeu 35 i 40 redova (obino standardno
podeeno u programu za pisanje teksta na raunaru).

Odabir i karakteristike slova

osnovno naelo pri izboru slova (font-a) je da bude lako itljiv;
slova mogu imati svoj osnovni izgled, kao u prvom delu ove
reenice, ili mogu biti ispisana u kurzivu, boldirana, odnosno
podvuena;
kurziv i pojaana (boldirana) slova koriste se za naglaavanje
odreenog dela teksta ili isticanje kljunih pojmova, tj.
njihovih definicija;
tip (font) slova koji se najede koristi je: Times New Roman,
veliine 12;
napomena: vodite rauna o veliini i tipu slova, koliko god
delovalo nebitnim, forma je jednako vana kao i sadrina.

Sadraj: problematizacija teme

ovo je najbitniji deo akademskog teksta koji piete;
na osnovu njega de mentor modi da proceni da li se i
na koji nain razumeli problem i kako ste
interpretirali problem u svom tekstu;
u akademskoj zajednici nedopustivo je koridenje
tuih tekstova (plagijatstvo), odnosno prepisivanje
udbenika i slino, bez dozvole autora;
plagijat je kanjiv u skladu sa zakonom, te ukoliko
krenete tim putem moete imati problema sa
zakonom i pravilima fakulteta.

Sadraj: problematizacija teme

pre nego to krenete da piete rad, pripremite se za
to proitajte neto od literature koja se tie teme;
dobar akademski tekst se mnogo lake i bolje pie
ukoliko ste se za to dobro pripremili;
sadrinski elementi akademskog rada:
1.
2.
3.
4.

uvod;
deo sa definicijama;
analitiki deo;
zakljuak.

Uvod
obino predstavlja najvedi problem (kako da ponem?);
uvod treba sadri cilj rada, definiciju problema, saet
pregled prethodnih razmatranja problema, tezu koja se
nastoji izvesti radom;
uvod rada koji ima par stranica ne sme biti dui od pola
strane, dok uvod obimnijih radova moe biti obimniji
(stranica, dve ili vie ukoliko je re recimo o doktoratu);
u uvodu nema mestauspomenama iz detinjstva, voljenoj
osobi i slinim privatnim stvarima ukoliko ona nemaju
neki poseban znaaj, a ni napomenama tipa: Ljudi oduvek
tragaju za istinom, ili Moja ljubav prema sociologiji datira
od detinjstva.

Deo sa definicijama
deo sa definicijama sadri odreenje grae, metoda,
modela i terminologije u radu.
ovaj deo ne sme biti dui od nekoliko reenica i
obino je deo uvoda;
primer: seminarski rad na temu: Uticaj
transnacionalnih korporacija na proces ekonomske
globalizacije

Analitiki deo
analitiki deo = razrada problema;
vano je da na osnovu proitanog, imate svoj stav i
argumentaciju (stav bez argumenata nema veliku naunu
vrednost);
argumentacija moe uvek biti za i protiv, pa se trudite da
je izloite, ukoliko je tema rada za to pogodna;
analizirajte problem, pokuajte da ga poveete sa drugim
problemima i pitanjima (npr. ekonomske promene sa
drutvenim, politikim i slino);
kvalitet Vaeg teksta zaviside upravo od pristupa
problemu i nainu njegovog izlaganja, a za to je
neophodno i znanje i umede pisanja akademskog teksta.

Zakljuak teksta
vaan je isto koliko i ostali delovi teksta bez dobrog
zakljuka, tekst gubi na svom kvalitetu;
mora biti logiki smislen (npr. ako ste u analitikom
delu izneli stav i argumente da je ekonomska
globalizacija pozitivna pojava, u zakljuku ne moete
tvrditi suprotno);
drugim reima, zakljuak treba da proistie iz
analitikog dela i stava i argumentacije iznetih u
njemu.

Citiranje
citati se stavljaju u znake navoda Krajem 19. veka poinje
proces industrijalizacije u Zapadnoj Evropi;
ukoliko iz citata izostavljate nekoliko rei onda taj deo stavite u
zagradu i tri take unutar njih: (...) poinje proces
industrijalizacije u Zapadnoj Evropi;
ukoliko izostavite nekoliko reenica iz citata, izostavljeni deo
se zamenjuje zagradom i trima crticama (---);
citati Vaem tekstu daju poseban kvalitet, ako su upotrebljeni
ispravno, na pravim mestima; izbegavajte preteranu upotrebu
citata ukoliko oni nisu od sutinskog znaaja za tekst koji
piete.

Literatura
na kraju svog rada navodite literaturu kojom ste se koristili
tokom pisanja to je obavezni deo svakog akademskog teksta;
literatura ne sme da bude izmiljena (u radu moraju postojati
jasne naznake da ste se njome koristili, poput citata, fusnota i
slino);
spisak literature se pravi po azbunom redu (ukoliko je tekst
pisan dirilicom), odnosno abecednom (ukoliko je pisan
latinicom);
spisak literature se takoe moe praviti po znaaju literature
koju ste koristili;
Vae pravo je da odaberete nain navoenja literature.

Pravilno navoenje literature

Primeri:
Entoni Gidens, Sociologija, Prevod, Ekonomski fakultet u
Beogradu, Beograd, 2007. (ukoliko je re o knjizi);
Entoni Gidens, Sociologija, Prevod, Ekonomski fakultet u
Beogradu, Beograd, 2007, str. 78-85 (ukoliko je re samo o
jednom lanku iz navedene knjige);
Izazovi globalne ekonomske krize, Veernje novosti, etvrtak,
8. oktobar 2009. (ukoliko je re o lanku iz novina);
ukoliko je literatura elektronska (koridena sa sajta) obavezno
navesti punu adresu i datum kada ste sajt posetili.

Napomene
ukoliko elite da napomenete neto u svom tekstu, to
obino inite tako to napomenu smestite u dno
strane (tzv. fusnota);

fusnote se jednostavno dodaju i automatski

numeriu odabirom opcije u programu za pisanje na
raunaru;

Jezika uputstva
pridravajte se vaedeg pravopisa srpskog jezika;
ukoliko imate dilemu, konsultujte pravopis (da li, ne
znam, sa mnom, predsednik, prof. dr Marko
Markovid, mr Petar Petrovid);
pre nego to predate tekst pogledajte ima li
pravopisnih greaka, one uvek odnose jedan deo
Vae ocene;

Opta pravila
spisak tema koje pokrivaju prva etiri asa predavanja i vebi;
pored ovih tema, moete sami predloiti svoju temu, koja
mora biti najpre odobrena, kako bi se izbegao vedi broj
identinih radova;
ukoliko radite u grupama, maksimalan broj lanova u grupi je
pet uz obavezu svih da uestvuju u javnoj odbrani
seminarskog rada;
seminarski rad se dostavlja asistentu u terminu konsultacija,
najkasnije 15 dana od dana kada ste dobili temu za rad;

Opta pravila
seminarski radovi, eseji i prikazi se brane javno u
terminu koji se utvrdi unapred (as vebi, posebna
subota ili drugi termin koji se dogovori);
prvi termin javne odbrane seminarskih radova de biti
blagovremeno saopten;
u zavisnosti od kvaliteta javne odbrane rada, dobija
se odreeni broj poena koji ulazi u konanu ocenu na
ispitu.

Spisak tema za seminarski zakljuno sa IV asom

1. Znaaj drutvenih vrednosti i normi;
2. Pojam i znaaj drutvenih promena;
3. Kulturna raznovrsnost i etnocentrizam;
4. Pozitivizam Ogista Konta;
5. Veberova socioloka teorija;
6. Marksova socioloka teorija;
7. Pojam i istorijske faze globalizacije;
8. Dimenzije globalizacije u modernom drutvu;
9. Ekonomska globalizacija i njene protivrenosti;
10. Globalno drutvo rizino drutvo;

11. Hiperglobalistiki pristup globalizaciji;

12. Za i protiv globalizacije;
13. Transformacionalistiki pristup globalizaciji;
14. Skepticizam i globalizacija;
15. Nejednakost i globalne podele;
16. Viestepena meuzavisnost i njen znaaj u procesu
globalizacije;
17. Kriminal belih okovratnika;
18. Pojam i oblici organizovanog kriminala;
19. Savremeni oblici kriminala sajberkriminal;
20. Strategije za smanjenje kriminala u rizinom drutvu;

Pitanja i komentari?
pitanja o akademskom pisanju, gradivu, ispitu,
kolokvijumima i slino, moete postavljati uvek,
asistent je tu da Vam pomogne da sve probleme
savladate to bre i lake;
konsultacije etvrtkom od 13h;
vdzamic@singidunum.ac.rs (kad god imate pitanje,
problem ili nedoumicu oko gradiva i ispita)

HVALA NA PANJI