Prof.

dr Ivan urkovi
MSc Mirjana Jovii
UPRAVLJANJE FINANSIJAMA

Meunarodno bankarstvo na
tritima novca
Novano trite obuhvata skoro sve
novane transakcije svih kategorija
uesnika privrednog i drutvenog
ivota,i moe se definisati kao
ukupnost svih novanih transakcija u
okviru jedne nacionalne ekonimije iz
odnosa ponude i tranje kratkoronih
slobodnih novanih sredstava
izraenih u razliitim vidovima
bilateralnih i multilateralnih
finansijskih instrumenata.

Kao takvo, u sebi objedinjuje ukupnu

ponudu i tranju novanih sredstava,
finansijske instrumente kao i
finansijske transakcije koje se
obavljaju u odnosima izmeu pravnih i
fizikih lica meusobno, kao i izmeu
preduzee i finansijskih organizacija i
stanovnitva .

Novano trite se sastoji:

kreditnog trita, na kome se daju ili

uzimaju kratkorona novana sredstva
u formi kredita
eskontnog trita, gde se vri trgovina
komercijalnim menicama, to jest
njihov eskont ( otkup pre roka
dospea) i reeskont ( kreditiranje
tekvog otkupa od strane centralne
banke),
lombardnog trita, gde se trguje
lombardnim kreditima,

trita iralnog novca, gde se kupuju i

prodaju depozitni i iralni novac,
primarnog i sekundarnog trita
kratkoronih hartija od vrednosti,
deviznog ili internacionalnog trita,
gde se vri kupovina i prodaja stranih
sredstava plaanja i utvruje cena
deviza odnosno devizni kurs.

Trite novca je prema tome, za razliku

od novanog trita, koje je opteg i
znatno ireg karaktera, organizovani
mehanizam u institucionalnom smislu
rei sa tano utvranim uasnicima,
njihovim pravima i obavezama,
definisanim prostorom i vremenom
funkcionisanja, i regulisanim uslovima
pod kojima se obavljaju finansijske
transakcije i tehnologija rada.

Znaaj i uloga trita novca

Omoguava nesmetano obavljanje drutvene

i privredne aktivnosti svih uasnika, preko
obezbeivanja sredstava za kratkorono
finansiranje poslovanja.
Obezbeuje kraktorone izvore sredstava za
odravanje likvidnosti svih uesnika u
privrednom ivotu.
Omoguava ostvarivanje ciljeva kreditno
monetarne politike, kao to su: odravanje
makroekonomske stabilnosti, zdravog novca,
stabilnosti kamata, cena, deviznog kursa i
slino.

Stvaranje mogunosti za ostvarivanje

dopunskih izvora prihoda mnogim uesnicima
na finansijskom tritu.
Ostvarivanje ciljeva u domenu finansiranja
dravnog budeta ili politike javnog duga.
Olakava uspeno funkcionisanje
finansijskog sistema i u okviru njega posebno
bankarskog sektora.
Prua mogunost zatite od razliitih vrsta
finansijskih rizika.

Principi i karakteristike
bankarskih poslova na tritu
novca

jednobraznost, pod im se podrazumevaju

jednobrazni instrumenti na tritu novca i to kako
po formi tako i sadrini, jednobrazna obrada kao i
dokumentacija i jednobrazna tehnologija rada;
jedinstvenost, pod im se podrazumeva jedinstveni
nain poslovanja i nain obavljanja bankarskih
transakcija;
internacionalnost u realizaciji ovih poslova, pod im
se podrazumeva pre svega striktno potovanje i
pridravanjemeunarodnih pravila i obiaja kojima
se na internacionalnom planu regulie ova oblast
meunarodne saradnje i poslovanja;

iroka lepeza ponude i veliki broja banaka koje su

ovlaene za obavljanje bankarskog posla na tritu
novca;
trino ponaanje i apsolutna konkurentnost banaka
i to ne sa aspekta provizije i drugih uslova ili sa
aspekta jednobraznosti, ve jedino i iskljuivo sa
aspekta kvaliteta bankarske usluge koje se po ovim
poslovima pruaju komitentu;
efikasnost i korektnost koja se ogleda u
pravovremenoj i promptnoj valutaciji priliva i odliva
sredstava po osnovu realizacije bankarskih
transakcija.

savremena tehnologija rada pa s tim u vezi i visoka

produktivnost rada koja se ogleda u primeni
elektronske obrade dostave i realizacijesvih platnih
instrumenatai novanih dokumenatai to kod svih
uesnika na tritu novca.
besprekorna finansijska disciplina na svim nivoima i
kod svih uesnika sa enormno visokim kaznama za
nepridravanjei to kako u smislu kaznene kamate
tako i u smislu moralne ignoracije ( crna lista,
skidanje sa liste uesnika na tritu novca, prijava
kontroli...).
racionalnost poslovanja u bankama koje se bave
ovim poslom i koja se ogleda u niskoj ceni kotanja
bankarskih usluga.

potpuna i dosledna aurnost banke koja se

ogleda u tome da banka ima obavezu da
sve naloge dobijene do odreenog sata
obrdi i realizuje istog dana a raun
nalogodavca zadui ili odobri sa valutom
dva dana kasnije.
besprekorno i na savremenim osnovama
funkcionisanje, organizovanje i
sprovoenje kontokorentne i
korespondentske politike banke.

jednostavno reenje za dostavu podataka,

zakljunica i drugih dokumenata
komitenata, nadlenim kontrolnim i drugim
institucijama za njihove potreba ije se
reenje ogleda u automatskom dostavljanju
poslednjeg primerka naloga ili drugog
dokumenta svim zainteresovanim
uesnicima na tritu novca.
postojanje konvertibilne domae valute i
slobodan transfer kapitala pa s tim u vezi i
nepostojanje nikakvih barijera ili prepreka
za jedinstveno funkcionisanje nacionalnog i
internacionalnog trita novca.

Uesnici na tritu novca

Centralna banka kao monetarna

vlast.
poslovne banke kao osnovni
uesnici i nosioci trgovne
novcem.
specijalizovane i za to posebno
ovlaene posrednike
finansijske organizacije.

Centralna banka

cenu novca izraenu u veoj ili manjoj

eskontnoj i diskontnoj stopi,
obim ponude izraen u poveanju ili
smanjenju novanih kontigenata,
obim tranje izraen u poveanju ili
smanjenju obavezne rezerve,
obim javnog duga izraen u HO.

Poslovne banke

Poslovna banka je drugi tip uesnika

na tritu novca i ona se moe javiti u
dvostrukom odnosu. U prvom sluaju
ona moe imati poslovni odnos sa
centralnom bankom, a u drugom moe
imati poslovni odnos sa drugim
uesnicima na tritu novca koji
takoe moraju imati svojstvo
legitimnog uesnika na tritu novca.

Za sticanje svojstva uesnika na

tritu novca poslovna banka mora
ispunjavati odreene preduslove:

banka mora imati svoj raun, ije stanje

mora biti poznato centralnoj banci.
banka neposredno mora biti u poslovnom
odnosu sa centralnom bankom na podruju
izdvajanja i dranja obavezne rezerve i
ostalih instrumenata kreditno monetarne i
devizne politike,
banka mora biti samostalna finansijska
institucija osnovana po zakonu o bankama i
imati svojstva pravnog lica i
banka mora imati poseban organizacioni deo
slubu, tehniki i kadrovski osposobljenu
za obavljanje poslova na tritu novca.

banka mora biti samostalna

finansijska institucija osnovana
po zakonu o bankama i imati
svojstva pravnog lica i
banka mora imati poseban
organizacioni deo slubu,
tehniki i kadrovski osposobljenu
za obavljanje poslova na tritu
novca.

Specijalizovane posrednike
finansijske organizacije
Prvu grupu, dilere, ine posrednici koji
novane transakcije obavljaju u svoje ime i
za svoj raun, pa s tim u vezi raspolau i
svojim sopstvenim novanim sredstvima i
ogromnom pasivom kao i sopstvenim
portfeljom hartija od vrednosti. Oni su
spremni da u svakom momentu kupe ili
prodaju odreene hartije od vrednosti u
skladu sa objavljenom kotacijom u korist ili
na teret vlastitog portfelja.

Drugu grupu, brokere, ine specijalizovane

posrednike finansijske organizacije koje
posluju kao agenti u tue ime i za tui raun,
dovodei u vezu kupca i prodavca,
kratkoronih novanih sredstava i hartija od
vrednosti, bez angaovanja sopstvenih
sredstava. Za svoje usluge naplauju
posredniku proviziju koja im je jedini
prihod.

Znaaj i uloga trita novca

Omoguava nesmetano obavljanje

drutvene i privredne aktivnosti svih
uasnika, preko obezbeivanja
sredstava za kratkorono finansiranje
poslovanja.
Obezbeuje kraktorone izvore
sredstava za odravanje likvidnosti
svih uesnika u privrednom ivotu.
Omoguava ostvarivanje ciljeva
kreditno monetarne politike, kao to
su: odravanje makroekonomske
stabilnosti, zdravog novca, stabilnosti
kamata, cena, deviznog kursa i slino.

Stvaranje mogunosti za ostvarivanje

dopunskih izvora prihoda mnogim
uesnicima na finansijskom tritu.
Ostvarivanje ciljeva u domenu
finansiranja dravnog budeta ili
politike javnog duga.
Olakava uspeno funkcionisanje
finansijskog sistema i u okviru njega
posebno bankarskog sektora.
Prua mogunost zatite od razliitih
vrsta finansijskih rizika

Organizaciona forma trita

novca

trite novca organizovano kao

posebna, specijalizovana
finansijska institucija.
neinstitucionalizovano trite
novca.
meovito trite novca.

Instrumenti trita novca

Meubankarska kupoprodaja
novca.
Kratkorone hartije od vrednosti.

Meubankarska kupoprodaja
novca

prodati drugoj poslovnoj banci uesniku na

tritu novca po trinoj obostrano
prihvatljivoj ceni,
upotrebiti za izmirenje svoje obaveze prema
centralnoj banci po osnovu minimalne
obaveze rezerve, u kom sluaju taj saldo ne
ostvaruje nikakve prihode, ne menja vlasnika
i nije neposredno ukljuen u transakcije na
tritu novca,
sa ovim saldom, poslovna banka kao vlasnik
tih sredstava i istovremeno uesnik na tritu
novca, moe kupiti hartije od vrednosti na
tritu novca.

Poslovi oko dnevnog novca (call money )

Promptne transakcije, gde se trguje dnevnim

vikovima likvidnih sredstava iznad tekuih
obaveza uesnika u toku jednog dana.
Pod dnevnim novcem podrezumeva se svaki
saldo potraivanja na kontu, odnosno svaki
viak likvidnih sredstava koja poslovna banka
ponudi drugom zainteresovanom uesniku na
rok od jednog dana ( do sutradan ili na 24
sata od dana kada je uzimalac novca taj
novac dobio na svoj raun).

Terminske trgovine vikovima

iralnog novca ( time deposit ).

Re je o pozajmicama koje imaju rok dui od
24 asa. U dogovaranju ovih poslova, pored
iznosa i visine kamatne stope, vaan
parametar predstavlja rok na koji se posao
zakljuuje.Najee se kree od 1-3 meseca (
trite novca Nemake i Japana) a
maksimalno moe iznostiti 12 (trite novca
ostalih zemalja). Terminski novac, za razliku
od dnevnog novca koji se smatra poslovno
nepouzdanim i netransferabilnim u bilo koje
druge oblike bankarske poslovne aktivnosti,
predstavlja i pokazuje karakteristike
stabilnog potencijala.

Kratkorone hartije od vrednosti

kao instrumenti duga

Dva osnovna motiva za njihovu

emisiju su:
Obezbeivanje sredstava za
reavanje problema likvidnosti.
Prikupljanje sredstava za
kratkorono finansiranje, ime se
premoavaju odreeni problemi
u svakodnevnom poslovanju.

Osnovne karakteristike vezane za

kratkorone hartije od vrednosti

Rok dospea koji je krai od jedne godine,

odnosno moe se kretati minimalno od 2 do
365 dana maksimalno.U SAD da bi bili
svrstani u ovu kategoriju , maksimalan rok
dospea ne sme biti od 270 dana.
Odravaju kreditne odnose u pitanju su
duniko poverilaki odnosi, to znai da se
emitent ovih hartija nalazi u ulozi dunika
koji ima obavezu da vrati pozajmljena
sredstva uz pripadajuu kamatu u
predvienom roku, to ustvari predstavlja rok
dospea emitovane hartije.

Obezbeenje plaanja veina

kratkoronih hartija oda vrednosti
spada u kategoriju neosiguranih
instrumenata duga. To konkretnije
znai da emitenti ne vre obezbeenje
izvrenja obaveze nekim od oblika
aktive.

Najvanije hartije od vrednosti

na tritu novca

Dravna obveznica,
Dravni blagajniki zapis,
Blagajniki zapis centralne
banke,
Depozitni certifikat,
Bankarski akcept,
Komercijalni zapis;

Osnovne karakteristike navedenih

instrumenata trita novca:
Mali rizik neizvrenja,
Kratak rok dospea,
Visoka trinost (high
marketability);

Dravna obveznica
( TRESORY BONDS)
Dravna obveznica je instrument finansiranja
budetskog deficita iz realnih izvora.Dravna
obveznica je hartija od vrednosti javnog
sektora. Smatra se vrlo atraktivnim
instrumentom korisnim za svaku savremenu
dravu a iz razloga sigurnosti plasmana i
profitabilnosti. On bezbeuje prikupljanje
novanih sredstava za finansiranje
budetskih rashoda iz realnih izvora i
ublaava pritisak na dodatnu emisiju novca
koja bi direktno uticala na inflaciju u zemlji.

Osnovni elementi dravne

obveznice:

naziv izdavaa,
registarski broj obveznice,
kamatnu odnosno diskontnu stopu,
naziv da je to obveznica,
nominlni iznos na koji obveznica glasi,
zakonska osnova po kojoj se obveznica izdaje
rok dospea,
mesto isplate,
da li obveznica glasi na ime ili na donosioca i
potpis lica ovlaenog dravnog organa
izdavaoca obveznice.

Blagajniki zapis centralne banke

Blagajniki zapis centralne banke je
instrument monetarne politike,pomou
koga centralna banka regulie
optimalnu novanu masu i usklauje
ponudu i tranju, a time i cenu novca
na tritu novca, direktno utiui na
odranje optimalne likvidnosti
ukupnog bankarskog i finansijskog
sistema zemlje.

Blagajniki zapis centralne banke

sadri sledee obavezne elemente:

serijski broj,
naziv centralne banke odnosno izdavaoca,
oznaku da je blagajniki zapis,
mesto i datum izdavanja,
nominalni iznos i oznaku da glasi na
donosioca,
kamatnu ili diskontnu stopu,
datum dospea odnosno ronost dospea,
potpis guvernera centralne banke.

Depozitni certifikat
( CERTIFICATE OF DEPOSIT CD)
Depozitni certifikat je bankarska
potvrda koja glasi na donosioca,
na odreeni, obino okrugli iznos
deponovan u banci, na tano
odreen rok dui od sedam dana,
a najee na 3,6,9 i 12 meseci
uz tano utvrenu kamatu koja se
plaa po sistemu roka oroenja.

Obavezni elementi ovog

instrumenta su:

broj i oznaku da je depozitni certifikat,

naziv banke izdavaoca kao i datum i
mesto izdavanja,
iznos na koji je emitovan,
oznaku da glasi na donosioca,
rok dospea i kamatnu stopu,
zakonsku regulativu,
potpis ovlaenog lica banke.

Bankarski akcept
(BANKER ACCEPTANCES)
Bankarski akcept je tipina kratkorona
hartija od vrednosti komercijalnog karaktera
koja pod odreenim uslovima autonomno
utvrenim od strane centralne banke, moe
biti hartija od vrednosti trita novca.
Bankarski akcept je ustvari menica trasirana
na banku koja je akceptira i koja time
preuzima neopozivu obavezu da novani
iznos, na koji menica glasi isplati njenom
donosiocu na dan dospea.
Bankarskim akceptom banka preuzima na
sebe finansiranje nekog spoljnotrgovinskog
posla bez angaovanje sopstvene pasive
najee angaovanjem sredstava centralne
banke.

Obavezni elementi su bakkarskog

akcepta su:

oznaku da je menica,
ime osobe koja treba da izvri
plaanje,
datum plaanja odnosno dospea
obaveze plaanja,
mesto plaanja,
ime lica kome ili po ijoj naredbi treba
da se izvri plaanje,
datum i mesto izdavanja,

potpis izdavaoca,
oznaku akcepta,
ime akceptanta,
datum i mesto akcepta,
potpis akceptanta,
oznaku i elemente trgovinske
transakcije.

Komercijalni zapis
(KOMMERCIAL PAPER)
Komercijalni zapis predstavlja kratkoronu
hartiju od vrednosti koju emituju drutva
kapitala u cilju prikupljanja novanih
sredstava za finansiranje svog poslovanja. To
je sopstvena menica preduzea sa fiksnim
rokom dospea. Putem komercijalnog zapisa
izdavalac se obavezuje da e imaocu menice
platiti nominalnu vrednost menice uveanu
za kamatu na dan dospea, ali bez davanja
ikakvog instrumenta obezbeenja.

Obavezni elementi komercijalnog

zapisa su:

oznaka da je komercijalni zapis,

rok dospea,
nominalni iznos,
visina kamatne stope,
mesto i datum izdavanja,
faksimil i potpis ovlaenog lica.

Poslovne opreacije sa hartijama od

vrednosti na tritu novca

Ukupne trine transakcije sa

hartijama od vrednosti trita novca
obuhvataju poslovne operacije vezane
za:
prvu ili primarnu emisiju(primarno
trite),
poslovne operacije vezane za drugu ili
svaku dalju kupoprodaju(sekundarno
trite );

Primarno trite hartija od

vrednosti trita novca je deo

trita novca koje obuhvata
ukupnost poslovnih operacija
centralne banke i ostalih uesnika
na tritu novca u emitovanju ili
prvoj prodaji hartija od vrednosti.

Sekundarno trite hartija od vrednosti

trita novca predstavlja svaku dalju
prodaju hartija od vrednosti trita
novca. To znai da se funkcionisanjem
sekundarnog trita stvara mogunost
da se svaka emitovana hartija oda
vrednosti moe u svakom momentu
dospea, i pre njenog dospea,
pretvoriti u gotov novac prodajom na
tom tritu.

Uesnici na sekundarnom tritu

novca su :

na jednoj strani prodavci, odnosno svi

vlasnici bilo koje hartije od vrednosti trita
novca koji ele da ove hartije dalje prodaju i
tako ostvare svoja prava iz njih to sve ini
ponudu na sekundarnom tritu novca i
na drugoj strani, kupci, odnosno svi vlasnici
novanih sredstava koji pod odreenim za
njih prihvatljivim uslovima ele da kupe i
tako postanu vlasnici hartija oda vrednosti
trita novca, to sve ini tranju na
sekundarnom tritu novca.