Seminarski TOP

UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

ODSEK: INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I INENJERSKI MENADMENT
PREDMET: TEHNOLOGIJA ORGANIZACIJE PREDUZEA
SEMINARSKI RAD
PREDUZEE: PHOENIX PHARMA
Profesor:
Maksimovi dr Rado
Asistenti:
Student:
Vidicki mr Predrag
Aleksandra Torbica 3113
Borocki dr Jelena
Duak dr Ljubica
Novi Sad
2011/2012
Sadraj:
1.Opis preduzea.........................................................................................................................................3
2.Osnovni proizvodi i usluge u preduzeu................................................................................................5

3.Misija preduzea.......................................................................................................................................8
3.1.Istorijski razvoj misije..............................................................................................................8
3.2.Kreiranje aktuelne misije preduzea.......................................................................................8
3.3.Upoznatost zaposlenih sa misijom preduzea....................................................................10
3.4.Komunikacija misije sa okruenjem.....................................................................................11
3.5.Analiza misije preduzea.......................................................................................................11
4.Ciljevi peduzea......................................................................................................................................15
4.1.Vrste ciljeve u preduzeu i odgovornost..............................................................................15
4.2.Definisanje ciljeva u preduzeu............................................................................................17
4.3.Analiza ciljeva po SMART kriterijumu..................................................................................21
4.4.Usklaenost isije sa ciljevima preduzea............................................................................24
4.5.Meusobna usklaenost ciljeva (horizontalna i vertikalna)...............................................24
5.Politike preduzea..................................................................................................................................26
5.1.Vrste politika u preduzeu i odgovornost............................................................................26
5.2.Nain definisanja politike preduzea....................................................................................26
5.3.Analiza usklaenosti politike sa misijom i ciljevima preduzea........................................28
6.Resursi u preduzeu..............................................................................................................................29
6.1.Osnovni resursi u preduzeu................................................................................................29
6.1.1.Objekti......................................................................................................................29
6.1.2.Oprema i transportna sredstva.............................................................................32
6.1.3.Zaposleni.................................................................................................................33
6.2.Trenutni nivo iskorienosti raspoloivih sredstava..........................................................34
6.3.Analiza usklaenosti raspoloivih resursa sa misijom i ciljevima preduzea..................34
7.Organizaciona struktura preduzea......................................................................................................35
7.1.Istorijski razvoj organizacione strukture..............................................................................35
7.2.Prikaz organizacione strukture preduzea...........................................................................35
7.3.Neformalna organizaciona struktura....................................................................................36
7.4.Usklaenost organinizacione strukture samisijom i ciljevima preduzea........................37
8.Procesi i dokumentacija u preduzeu..................................................................................................38
8.1.Osnovni procesi u preduzeu...............................................................................................38
8.2.Opis procesa...........................................................................................................................39
9.Informacioni tokovi u preduzeu..........................................................................................................81
9.1.Dokumenti u kojima su definisana pravila komunikacije i nain komunikacije u
.preduzeu.....................................................................................................................................81
9.2.Potovanje pravila u praksi...................................................................................................86
9.3.Dominantan nain komuniciranja.........................................................................................86
9.4.ema procesa komunikacije.................................................................................................87
10.Zakljuak...............................................................................................................................................88
10.1.Identifikovati organizacione snage i slabodti preduzea.................................................88
10.2.Rangiranje identifikovanih slabosti....................................................................................89
10.3.Plan revitalizacije.................................................................................................................90
11.Literatura...............................................................................................................................................91
1.Opis preduzea
Broj strana 2 od 97
Naziv preduzea: Phoenix pharma D.O.O.

Sedite: Rumenaki put 22, 21113 Novi Sad
Delatnost: Trgovina na veliko farmaceutskim proizvodima
Godina osnivanja: 1990.
Broj zaposlenih: na nivou cele kompanije 450, RC Novi Sad 87 zaposlenih
Slika 1.1. PHOENIX Pharma Novi Sad
Preduzee PHOENIX Pharma RC Novi Sad se nalazi na lokaciji povrine 1 ha 43 ara

89 m2, koja se nalazi na izlazu Novog Sada prema Rumenki, na udaljenosti 250 m od
kanala Dunav-Tisa-Dunav.
PHOENIX Pharma je deo Phoenix grupe, koja je po veliini meu vodeim
veleprodajama farmaceutskih proizvoda u Evropi i jedna od najjaih evropskih
kompanija. Prisutna je na tritu u preko 20 zemalja. PHOENIX Pharma d.o.o. sa
seditem u Srbiji je nova firma u Phoenix Grupi.
PHOENIX Pharma je preuzela norme Phoenix Grupe. Fokus organizacije je da bude
lider u regionu Balkana, primenjujui strategiju biti najbolji u distribuciji kvalitetnog
Broj strana 3 od 97
asortimana i saraivati sa pravim partnerima.

PHOENIX Pharma je u prolosti poslovala pod nazivom Pharmanova. Osnovana je
1991 godine kao apoteka. Dve godine kasnije Pharmanova je ula na farmaceutsko
veleprodajno trite. Vana godina u razvoju Pharmanove je 2004 godina kada su
procesi u poduzeu standardizirani i sertifikovani u skladu sa zahtevima ISO 9001:2000
standarda, a od 2007 firma je implementirala sistem zatite ivotne sredine u skladu sa
zahtevima ISO 14001:2004. Usaglaenost zahteva oba standarda je sertifikovao SGS.
Pharmanova je bila jedna od prvih kompanija u farmaceutskoj brani koja je prepoznala
specifine potrebe trita. U sledeim godinama firma je postigla znaajan rast prodaje.
Krajem 2007 Pharmanova veleprodaja poela je saradnju sa Phoenix Grupom ime je
otvoreno novo polje poslovanja, kroz akvizicije. Prva akvizicija bila je Bomil Pharm, koji
je danas regionalni centar u Novom Sadu. Pharmanova je nastavila fazu kontinuiranog
rasta, kroz akvizicije.
U martu 2009. Pharmanova veleprodaja zvanino postaje deo Phoenix grupe
promenivi naziv u PHOENIX Pharma U avgustu 2010. poeo je sa radom regionalni
centar u Leskovcu.
PHOENIX Pharma postie ogroman rast godinjeg prihoda. Za manje od 5 godina
prihodi e biti vei 5 puta. To je rezultat kvalitetno izblansiranog rasta u podruju
celokupnog poslovanja i akvizicija. Rast prihoda realizovan je prodajom apotekama-vie
od 80% sa jednakom ueem u prodaji dravnim i privatnim apotekama.
irok asortiman proizvoda, isporuka na vreme i visok kvalitet usluga osnovni su ciljevi
firme.
Broj strana 4 od 97
2.Osnovni proizvodi i usluge

u preduzeu
1.Nabavka
Sluba nabavke PHOENIX Pharme prua asortiman sa vie od 8000 proizvoda uz
kvalitetnu meavinu uvoznih, domaih i OTC farmaceutskih proizvoda. Posluje sa 350
dobavljaa koji ukljuuju sve domae farmaceutske proizvoae i gotovo sve vane
strane proizvoae lekova, registrovane u Srbiji (GSK, Astra Zeneca, Sanofi Pasteur,
Bayer Schering Pharma, Alkaloid, MSD, Schering Plough, Krka, Pharma Swiss, MIP
Pharma, Pfizer, Roche...)
PHOENIX Pharma ima ekskluzivno pravo za uvoz i distribuciju Sanofi-Pasteur vakcina i
dri konsignaciona skladita za Astra Zeneca, Schering Plough, ICP, Trifar, MSD, Novo
Nordisc, u proirenom prostoru konsignacionog skladita Evropa Leka ime se planira
da se povea i broj konsignacionih partnera.
2.Prodaja
PHOENIX Pharma snabdeva preko 1000 apoteka, bolnica i zdravstvenih centara u
Srbiji. Od strane klijenata je tretirana kao primarni ili sekundarni snabdeva. Prihod od
prodaje
u
2008
je
bio
oko
99
mlin.
Kroz javne nabavke unapreen je ve uspean odnos sa relevantnim klinikim centrima
i zdravstvenim ustanovama u zemlji.
Broj strana 5 od 97
Slika 2.1.Procenat uea proizvoda
3.Export-import
Uvozno-izvozna sluba zaduena je za carinjenje i menadment pedicijom (autsors
usluge) i konsignacionim zalihama. U proseku se radi 70 uvoza meseno.
4.Skladitenje
Skladini prostor je 6000 m u tri regionalna centra (Beograd, Novi Sad i Leskovac).
Skladitenje robe je u uslovima kontrolisane temperature i vlanosti vazduha (2-8C i na
15-25C). Za transport do kupca obezbeeni su runi friideri i rashladna vozila.
Skladite je opremljeno HVAC sistemom, kao i monitoring sistemom. Zapremina hladnih
komora je 552m. Implementiran je sistem bin lokacija sa osam ifara. Uveden je princip
povratne ambalae za pakovanje i distribuciju robe-takozvane "zelene gajbice".
U 2007. godini 33 miliona stavki isporueno je iz skladita, sa 0.025% neusaglaenih
isporuka, u 2009. 45 miliona stavki sa 0.012% neusaglaenih isporuka
Novo, moderno konsignaciono skladite smeteno je na atraktivnoj lokaciji, u blizini
autoputa sa povrinom od oko 1447m2 , kapaciteta 1200 paleta u ambijentalnom
prostoru i 240 paleta u hladnoj komori.
Broj strana 6 od 97
Slika 2.2. Skladite
Slika 2.3.Pokretna traka, skladie
5.Distribucija
Isporuke polaze iz tri regionalna centra: Beograd-za centralni deo Srbije, Novi Sad-za
distribuciju u Vojvodini i Leskovac-za distribuciju u junom delu Srbije. PHOENIX
Pharma ponosna je to je svojim vremenom isporuke u zadatim terminima meu
vodeim distributerima farmaceutskih proizvoda. Rast u isporukama je od 15-20%
(160.000 isporuka u 2007godini) i 15-20% rasta na godinjem nivou u preenim
kilometrima (u 2007godini-1.800.000 km). Na teritoriji Srbije raspoloivo je preko 50
vozila za transport (od toga 2 kamiona, 54 kombi vozila), ukupnog kapaciteta oko 75000
kilograma (600m) od ega je 35m u reimu hladnog lanca .
Slika 2.4. Vozni park
6.Dodatne aktivnosti
Logistika podrka klinikim ispitivanjima
Prethodno iskustvo sa CRO kao i oigledan potencijal za ovu vrstu poslova doveo je do
formiranja vetog i iskusnog tima, koji je fokusiran na izvravanje ove vrste usluga. U
mogunosti smo da ponudimo isporuku lekova za klinika ispitivanja, distribuciju
dokumenata, skladitenje uzoraka i lekova u skladu sa DDP i DKP pod kontrolisanim
uslovima koji garantuju ouvanje proizvoda.
Broj strana 7 od 97
Uvoz neregistrovanih lekova

Kontakti sa Agencijom za lekove, Ministarstvom zdravlja i Zdravstvenim centrima
Distribucija i kontrola dokumenata
Uvoz, skladitenje i distribucija
Novim akvizicijama i dolaskom kvalitetnih, obuenih saradnika iz oblasti marketinga
PHOENIX Pharma razvija delatnosti koje obuhvataju:
Zastupanje stranih proizvoaa
Registraciju proizvoda
Istraivanje trita
Marketing
Obeleavanje lekova dodatnim markicama
U cilju usklaivanja sa novom zakonskom regulativom a u cilju pruanja dodatnih usluga
kljunim partnerima u preveletrgovinskom i veletrgovinskom poslovanju PHOENIX
Pharma je obezbedila resurse I razvila proces obeleavanja lekova dodatnim
markicama.
3.Misija preduzea
3.1. Istorijski razvoj misije
Preduzee svoju misiju formira i menja periodino. Kako je preduzee 2009. godine
promenilo vlasnika, i s promenom vlasnika izvrena je potpuna reorganizacija
preduzea, dolo je i do promene misije.
S obzorom na promenu vlasnika u preduzeu je uvedena nova baza podatka i novi
reim rada, na snagu su odmah stupila nova pravila, i prethodni podaci su odmah
zamenjeni novim.
Kako nova organizacija podrazumeva i novu organizacionu strukturu, postavku novih
kadrova i prijem novih zapolsenih, nisu svi zaposleni i rukovodstvo upoznati sa
prethodnom misijom preduzea.
Uzimajui ove okolnosti u obzir, nisam uspela da doem do podataka o prethodnoj misiji
i njenoj promeni.
Broj strana 8 od 97
3.2. Kreiranje aktuelne misije preduzea

Misija preduzea, kao i ciljevi i sve ostale aktivnosti i procesi u preduzeu definisani su
na osnovu i u skaldu sa standardima ISO 9001 i ISO 14001 (Sitem menadment
kvaliteta (SMK) i zatite ivotne sredie ZS)).
Misija ili svrha oznaava osnovnu funkciju ili zadatak preduzea po kojem se ono
razlikuje od ostalih preduzea.
Misije odreuju ciljeve u prostoru i vremenu dobro definirana misija je temelj za
izvoenje ciljeva i ostalih planova.
MISIJA:
Posveeni smo stvaranju snane osnove za zdravu zajednicu putem potpunog
usaglaavanja sa zakonskim propisima u oblasti bezbednosti farmaceutskih
proizvoda, unapreenja kanala snabdevanja i orijentacije ka vrhunskom kvalitetu
u poslovanju.
Jaanje liderske pozicije na regionalnom farmaceutskom tritu kreiranjem
trinih trendova i stratekim partnerstvom sa kljunim uesnicima.
Zasnovana je na:
Direktnim investicijama u svaku zemlju i region

Poboljanju procesa poslovanja i produktivnosti razmenom znanja i know-how
Visokom nivou etike i korporativne odgovornosti
I aktivnostima:
Veleprodajnog poslovanja - saradnja sa bolnicama, apotekama,

medicinskim ustanovama
Maloprodajnog poslovanja 1500 Phoenix apoteka na 12 trita
Pruanja usluga koje kreiraju dodatnu vrednost (pre-wholesale) u 19
zemalja
Broj strana 9 od 97
Kako bi misija bila kvalitetnije sprovedena preduzee se zalae i pokuava to da ostvari

kroz:
Saradnja obeleena duhom partnerstva

Motivacija i posveenost
Kvalitetna razmena informacija
Promocija i razvoj zaposlenih
Kreiranje dodatnih vrednosti
Da bi se obezbedilo funkcionisanje preduzea definisane su obaveze Menadment

tima iji je cilj delovanje na primenu, razvoj i stalno poboljavanje efikasnosti
organizacije.
U okviru PHOENIX Pharme formiran je Odbor u ijem sastavu su Predsednik upravnog
odbora, Komercijalni direktor, Direktor logistike, Finansijski direktor, Direktor za ljudske
resurse, Direktor ITC-a i Predstavnik rukovodstva za kvalitet i ZS.
Svi oni zajednikim snagama i uzajemnim delovanjem uestvuju u stvaranju misje
preduzea.
Odbor je usvojio Poslovnik o svom radu u kome je definisano polje rada Odbora.
Zadaci Odbora su da:
prati primenu SMK i SUZS

donosi poslovnik o svom radu
usvaja poslovnik o kvalitetu i zatiti ivotne sredine
usvaja sistemske procedure SMK i SUZS
usvaja predlog godinjeg plana obuka
donosi odluke o realizaciji internih provera SMK i SUZS
vri preispitivanje SMK i SUZS
donosi mere za poboljanje SMK i SUZS
Predsednik odbora za kvalitet i ZS je Predsednik upravnog odbora. Zamenik

Predsednika odbora je Predstavnik rukovodstva za kvalitet i zatitu ivotne sredine.
Broj strana 10 od 97
Rukovodioci odgovorni za primenu procedura u obavezi su da obezbede raspoloivost

resursa za funkcionisanje procesa koji je definisan procedurom. Takoe su u obavezi da
obezbede ispunjenje zahteva korisnika. Prilikom putanja procedura u primenu
rukovodioci informiu uesnike u procesu da e obezbediti ispunjenje zahteva korisnika
tako to e se striktno pridravati propisanih postupaka rada. Zaposleni se informiu da
mogu predlagati izmene procedura u cilju poboljanja procesa rada.
Predsednik odbora za kvalitet i zatitu ivotne sredine odredio je Politiku kvaliteta i
zatite ivotne sredine u kojoj su prikazani ciljevi kvaliteta kao i opti ciljevi zatite
ivotne sredine. Na poetku poslovne godine navedeni ciljevi se kvantifikuju na
godinjem nivou.
U okviru Odbora za kvalitet i zatitu ivotne sredine vri se preispitivanje SMK i SUZS
po ulaznim elementima etiri puta godinje. Na redovnim i vanrednim sednicama
Odbora za kvalitet i ZS vri se stalna kontrola funkcionisanja sistema, analizom
performansi procesa i propisivanjem korektivnih mera i mera za poboljavanje ukoliko je
to potrebno.
3.3. Upoznatost zaposlenih sa misijom
Svi zaposleni su upoznati sa aktivnom misijom preduzea, i trude se da svoje
poslovanje prilagode duhu misije.
Oni su takoe u mogunosi da daju predloge za njeno poboljanje u cilju unapreenja
procesa poslovanja.
Zaposleni su upoznati sa misijom preko poslovnika o politici kvaliteta.
3.4. Komunikacija misije sa okruenjem
Preduzee svojom misijom komunicira sa okruenjem putem:
Veleprodajnog poslovanja - saradnja sa bolnicama, apotekama,

medicinskim ustanovama
Maloprodajnog poslovanja 1500 Phoenix apoteka na 12 trita
Pruanja usluga koje kreiraju dodatnu vrednost (pre-wholesale) u 19
zemalja
Uz pomo misije preduzee nastoji da odri vodeu poziciju na tritu kroz:
Najbolju distributivnu praksu

Visok kvalitet asortimana
Dodatnu vrednost usluga
Strateku saradnju s kljunim partnerima
Investranje u organizaciju i poslovnu infrastrukturu
Poveanje trinog uea jaanjem regionalnog prisustva
Aktivnu ulogu u kreiranju trendova farmaceutskog trita
3.5.Analiza misije preduzea

Prema hijerarhiji misija se sastoji od:
1. svrhe postojanja ( Zbog ega Phoenix Pharma postoji?)
2. strategije dejstva (Konkurentski poloaj i sposobnost razlikovanja)
3. standarda ponaanja (Politike i obrasci ponaanja koji naglaavaju sposobnost
razlikovanja i sistem vrednosti)
4. pokretake poluge (U ta preduzee veruje?)
Svrha postojanja
Strategija
dejstva
Pokretake
poluge
Standardi
ponaanja
1. Svrha postojanja - pretstavlja osnovu potrebe nastanka i razvoja preduzea i

opravdana ulaganja i rada deoniara, potroaa, dobavljaa i zaposlenih u
preduzeu i posebnih institucija- banaka, fondova za razvoj i inostranih izvora
finansiranja.
Svrha postojanja PHOENIH Pharme jeste ispunjenju osnovnog cilja u svetu

farmacije brizi o zdravlju ljudi.
Stvaranje sistema koji obezbeuje irok prodajni asortiman, sigurne uslove
skladitenja i brzu i bezbednu distribuciju, a samo poslovanje zasnivaju na
stvaranju partnerskih odnosa kako sa dobavljaima tako i sa kupcima.
2. Strategija dejstva pretsavlja prilaz za ostvarenje svrhe postojanja u datom

vremenu i datim usovima okoline- trita.
Preduzee se najbolje oblikuje pomou SWOT analize, pa emo to prikazati u

sledeoj tabeli. Na osnovu nje se oblikuje strategija dejstva
SWOT
Snage
Slabosti
anse
-Novi informacioni
sistem/efikasnije obavljanje
poslovanja.Minimizacija trokova I
bolja komunikacija u preduzeu.
-Unapredjena logistika/ brzi I
efikasniji transport, vece
zadovoljstvo kupaca,manji troskovi
-Dobar dan svaki dan/brza I
redovnija isporuka, ekonomicnije
koriscenje resursa logistike.
-Poveanje udela na
tritu/sticanje novih kupaca I
poveanje obima poslovanja
-Deo smo velike evropske
organizacije/ otvoren put ka
odreenim evropskim tritima
Opasnosti
-Kvalitet usluga je
zastareo/formiranje tima sa ciljem
razvoja dodatnih usluga.
-Preduzee se previse oslanja na
distribuciju/ razvijanje novih usluga
I proirivanje delatnosti.
-Zapostavljanje drutvenog
angaovanja
zaposlenih/organizacija
zajednikih aktivnosti van radnog
vremena,poveanje motivacije I
privrenosti firmi
-Neke od osnovnih usluga
preduzea su skupe I
neproduktivne/ Dodatna ulaganja
u razvoj tih usluga ili nihovo
gaenje.
-Postepena integracija u Eu I
budue ulanjenje treba da
obezbedi stabilnost na tritu I
bre reforme / nereena politika i
ekonomska situacija usporava
razvoj trita i u nosi nesigurnost u
poslovanju.
-zakonske reforme usmerene na
rast tritakroz poveanu privatnu
potronju/ nedosledna i nedovoljno
efikasna i pristrasna politika Vlade
Srbije u formiranju cene lekova I
subvencionisannih lekova.
3. Standardi ponaanja- odreuje ponaanje zaposlenih i njihov odnos prema

preduzeu i okolini dobavljaima i korisnicima.
PHOENIX grupa se zalae za rast usmeren ka cilju, upravljanje trokovima i

kulturu preduzetnitva orijentisanu prema kupcu. Primena naela menadmenta
koja vae irom Evrope, uz istovremeno prihvatanje nacionalnih i regionalnih
razlika stvorila je od PHOENIX grupe pouzdanog i uspenog partnera. U tom
smislu definisane su smernice rukovoenja PHOENIX grupe ija se naela
ogledaju u:
o Saradnji obeleenoj partnerskim duhom

o Motivaciji i posveenosti
o Kvalitetnom protoku informacija
o Unapreenju i razvoju ljudi
o Oceni uspenosti i povratnoj informaciji
o Kreiranju vrednosti
Zaposleni u PHOENIX grupi dele korporativni cilj stvaranja vrednosti i podstaknuti

su principima saradnje koja je obeleena duhom partnerstva. Saradnja je
zasnovana na potovanju integriteta, uzajamnom poverenju i korektnosti u
ophoenju.
Osnovni uslov za zajedniki uspeh je potovanje linosti i rada, kao i kulturnih
razliitosti unutar PHOENIX grupe bez diskriminacije na osnovu pola, seksualne
orijentacije, nacionalnosti, religije, politikog ubeenja, ogranienja u
sposobnostima, godina ili drugog.
Osnova internog i eksternog delovanja je integritet. Njega karakteriu iskrenost,
potovanje, pouzdanost i razumevanje u partnerskim odnosima.
Saradnja je potvrena i meunarodno priznatim poslovnim standardima kao i

potovanjem zakonskih okvira i specifinih okolnosti drava u kojima
posluju lanice PHOENIX grupe.
4. Pokretake poluge su racionalni postupci i moralni principi koji lee u osnovi
kulture preduzea.
Njihov zajedniki cilj je implementiranje dugoronog rezultata, orijentisanog
rasta PHOENIX grupe.
Svi zaposleni kontinuirano rade na stvaranju vee vrednosti za njihove kupce i
PHOENIX grupu. Ovo podrazumeva spremnost da se promene prihvate kao
stalni proces i da se aktivno doprinosi sprovoenju istih, da se prepoznaju
inovativne ideje i zajednikim radom konstantno unapreuju radni procesi i
kvalitet postavljenih standarda.
4. Ciljevi preduzea
4.1.Vrste ciljeva u preduzeu i odgovornost
U preduzeu su definisani:
1. opti i
2. posebni ciljevi.
Ti ciljevi su takoe odreeni vremenskim rokom.
Opti i posebni ciljevi
Ciljevi kvaliteta zasnivaju se na politici kvaliteta i specificirani su za odgovarajue
funkcije i nivoe organizacije. Ostvarenje ciljeva ima pozitivan uticaj na kvalitet usluga,
radnu efikasnost i finansijske performanse kao i na zadovoljenje i poverenje poslovnih

partera PHOENIX Pharma.
Opti ciljevi su sveobuhvatni ciljevi koje je organizacija postavila radi ostvarenja, u
skladu su sa Politikom kvaliteta i ZS, ukljuujui posveenost ciljevima prevencije
zagaivanja, usklaenost sa odgovarajuim zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se
organizacija usaglasila, uz stalno unapreenje.
Posebni ciljevi detaljni su zahtevi u pogledu uinka, primenljivi u organizaciji ili njenim
delovima, koji proistiu iz optih ciljeva i njihovim ispunjenjem dolazi se do postizanja
optih ciljeva.
Da bi se ostvarili opti i posebni ciljevi Predstavnik rukovodstva za kvalitet i ZS
propisao je programe za svaku odgovarajuu funkciju i svaki nivo u organizaciji, a
odgovorna lica su propisala potrebne resurse i potrebno vreme u kojem zadati ciljevi
treba da se postignu.
U odnosu na propisane programe i rezultate monitoringa vri se periodino
Vrednovanje usaglaenosti i izvetaji se prezentuju Odboru za kvalitet u cilju
definisanja potrebnih korektivnih mera i donoenju odlika o daljem unapreenju odnosa
organizacije.
Direktori organizacionih celina, u okviru svojih ovlaenja, planiraju aktivnosti radi
ostvarenja ciljeva navedenih u Politici kvaliteta i zatite ivotne sredine. U obavezi su da
definiu nain praenja i ostvarenja ciljeva preko merljivih kriterijuma definisanih u
postupcima rada. Posebni ciljevi koji se odnose na odreene procese rada utvreni su
determinacijom procesa bitnih za ukupan kvalitet poslovanja preduzea a ugraeni u
mehanizam planiranja procesa rada organizacionih celina, kojim se za svaku godinu
planiraju strategije, konkretni, merljivi ciljevi kao i nain kontrole njihovog ostvarenja.
Menadment tim stalno preispituje ciljeve kvaliteta i vri njihovo podeavanje u skladu
sa zahtevima kupaca i promenama uslova poslovanja.
Opti i posebni ciljevi su u skladu sa Politikom posveeni su prevenciji zagaenja,
ispunjavanju propisanih zakonskih regulativa kao i drugih zahteva sa kojima se
organizacija usaglasila, sa ciljem stalnog unapreenja.
Prilikom definisanja optih i posebnih Predstavnik rukovodstva za kvalitet i zatitu
ivotne sredine uzima u obzir zakonske i druge zahteve, znaajne aspekte ivotne
sredine, tehnoloke opcije, finansijske, operativne i poslovne zahteve, stanovita

zainteresovanih strana.
Nakon definisanja posebnih ciljeva Predstavnik rukovodstva za kvalitet i zatitu ivotne
sredine imenuje rukovodioce organizacionih celina, ija je obaveza da na osnovu
usvojenih Programa, odrede resurse i rokove potrebne za ispunjavanje ciljeva . Stepen
realizacije ciljeva prati se i preispituje na sednicama Odbora za kvalitet i zatitu ivotne
sredine.
Uzevi u obzir da postavljeni ciljevi, ukupni efekti i kvalitet rada mogu da se ostvare
samo u uslovima precizno utvrenih planskih zadataka i kontrole nad njihovim
ostvarenjem, Menadment tim na osnovu propisanih postupaka rada, za svaku poslovnu
godinu donosi planove poslovanja .
Planovi poslovanja donose se do kraja novembra pred nastupajuu poslovnu godinu, a
nadzor, kontrola ostvarenja planova, vri se mesenim razmatranjem, na sednicama
Menadment tima i Odbora za kvalitet i zatitu ivotne sredine.
Odbor za kvalitet i zatitu ivotne sredine vri verifikaciju Programa i odobrava resurse
koji su potrebni za realizaciju Programa u predvienim rokovima.
U skladu s tim Menadment tim PHOENIX Pharma d.o.o. obezbeuje da se :
uspostavi planiranje, realizacija i odravanje procesa u skladu sa zahtevima SMK

i SUZS
redovno prati i vrednuje realizacija uspostavljenih ciljeva kvaliteta i zatite ivotne
sredine
sprovode izmene u okviru SMK i SUZS, na dokumentovan nain.
4.2.Definisani ciljevi preduzea

Cilj PHOENIX Pharme d.o.o. je da bude lider veletrgovinskog poslovanja u regionu kroz
kontinuirano poboljanje i inovacije u poslovanju, koje su u slubi unapreenja
zdravstvene zatite stanovnitva.
Naa strategija u realizaciji ovog cilja je:
biti prvi izbor za nae korisnike obezbeujui im irok asortiman, kontinuirano

snabdevanje i najvii kvalitet distributivnog lanca
isporuiti proizvode u pravo vreme po minimalnim trokovima
biti partner proizvoaima u cilju unapreenja njihovih mogunosti za pruanje
pravih reenja u lancu zdravstvene zatite stanovnitva u regionu
razvijati liderske sposobnosti zaposlenih, nudei im mogunost za
napredovanje i struno usavravanje
potovati ivotnu sredinu i drutveno okruenje kompanije
racionalno upravljati potrebnom energijom i resursima
poveati produktivnost organizacije
investirati u zaposlene, procese i tehnoloko okruenje
razvijati nove i inovativne naine za podrku korisnicima i isporuiocima
potovati sve zakonske propise
preispitivati ciljeve kvaliteta i zatite ivotne sredine i usaglaavati ih sa
zahtevima korisnika, isporuioca i zakonskom regulativom
Od zaposlenih PHOENIX Pharme oekujemo da realizuju i unapreuju strategiju koja

obezbeuje kompaniji da odri lidestvo, omogui zdravu i sigurnu radnu sredinu, kao i
profit za nae vlasnike to e doprineti buduim investicijama potrebnim za na razvoj.
Takoe PHOENIX Pharma ima ima jasno definisane opte i posebne ciljeve za svaku
aktivnost i postrojenje.
R.
Br.
1.
AKTIVNOST
POSTROJENJE
ienje septike
jame
(septika jama)
RC BGD
OPTI
CILJEVI
Spreavanje
zagaivanja
zemljita i
vode
POSEBNI CILJEVI
VREMENSKI
ROK
ODGOVORNOST
Stalno
odravanje
sistema sa redovnim
pranjenjem-zakon
o
ZS
(Sl.gl.135/2004)
lan 22 i 23 Pravilnik o
dozvoljenim koliinama
opasnih i tetnih materija
u zemljitu i vodi za
Pranjenje
jednom dnevno
(ili po potrebi) od
strane
firme pod
ugovorom
Koordinator
slube odravanja
RC BGD
navodnjavanje
i
metodama
njihovog
ispitivanja (Sl.gl.23/94)
2.
Hlaenje i grejanje
magacina iler I
RC BGD
RC NS
Smanjenje
zagaivanja
vazduha
Kontinuirano odravanje
sistema
od
strane
ovlaenih firmi radi
izbegavanja nastajanja
incidentnih situacija
Redovan servis
ili po potrebi
regulisano
ugovorom
Prikupljanje
stare
opreme i predavanje
ovlaenim
organizacijama u cilju
ostvarenja
odredbi
propisanih zakonom o
upravljanju
otpadom
(Sl.gl.36/09)
Po potrebi
regulisano
ugovorom
Prikupljanje
stare
opreme i predavanje
ovlaenim
ostvarenja
odredbi
upravljanju
otpadom
(Sl.gl.36/2009)
Po potrebi
regulisano
ugovorom
Propisno odlaganje i
odnoenje-zakon
o
ambalai i ambalanom
otpadu
(Sl.gl.
RS
36/2009)
Svakodnevno
odlaganje i
odnoenje po
ugovorenoj
dinamici
RC LE
3.
4.
Rad na raunaru
(kompjuteri i
kompjuterska
oprema)
RC BGD
RC NS
RC LE
Smanjenje
zagaenja
zemljita
Izrada
dokumentacije
(tampai i oprema
za tampae) RC
BGD
Smanjenje
zagaenja
zemljita
RC NS
RC LE
5.
Odlaganje
otpadnog papira i
iskoriene
ambalae
(kartonska
ambalaa
iz
procesa
manipulacije
robom)
RC BGD
RC NS
Smanjenje
zagaenja
zemljita,
razvrstavanje
sekundarnih
sirovina i
pravilno
odlaganje
ef odravanja
opreme i objekata
Koordinator
slube odravanja
RC NS
Odgovorno lice
RC LE
Rukovodilac
slube korisnike
podrke
Administrator IT
RC NS
Administrator IT
RC LE
Rukovodilac
slube korisnike
podrke
Administrator IT
RC NS
Administrator IT
RC LE
Rukovodilac
logistike RC BGD
ef odravanja
opreme i objekata
Rukovodilac
logistike RC NS
Koordinator
slube odravanja
RC NS
Rukovodilac
logistike RC LE
RC LE
6.
Odlaganje smea
(komunalni otpad)
RC BGD
RC NS
Smanjenje
zagaenja
zemljita
odnoenje zakon o
upravljanju otpadom
(Sl.gl.RS 36/2009)
Svakodnevno
odlaganje i
odnoenje po
ugovorenoj
dinamici
unitavanje zakon o
upravljanju otpadom
(Sl.gl.RS 36/2009),
zakon o potvrivanju
Bazelske konvencije o
prekograninom kretanju
opasnih otpada i
njihovom odlaganju.
Svakodnevno
odlaganje i
unitavanje po
potrebi (ugovor
sa firmom koja
izvozi otpad)
Pravilna manimulacija
lekovima u skladu sa
smernicama dobre
distributivne prakse
Svakodnevno
sortiranje i
odlaganje
RC LE
7.
8.
Odlaganje
farmaceutskog
otpada (roba kojoj
je istekao rok
vanosti, oteena
roba i roba
povuena iz
prometa)
RC BGD
RC NS
RC LE
Smanjenje
generisanja
farmaceutskog
otpada,
spreavanje
kontaminacije
citostaticima i
antibioticima
RC BGD
RC NS
RC LE
Smanjenje
zagaenja
zemljita
Smanjenje
zagaenja
zemljita
ef odravanja
opreme i objekata
Koordinator
slube odravanja
RC NS
Odgovorno lice
RC LE
Rukovodilac
logistike
RC BGD
Rukovodilac
logistike
RC NS
Rukovodilac
logistike RC LE
Rukovodilac
logistike
RC BGD
Rukovodilac
logistike
RC NS
Rukovodilac
logistike RC LE
9.
10.
Kopiranje
dokumentacije
(kopir aparati i
oprema za kopir
aparate)
RC BGD
RC NS
RC LE
Hlaenje prostorija
(klima ureaji) RC
BGD
Smanjenje
zagaenja
zemljita
Smanjenje
zagaivanja
vazduha
RC NS
11.
RC LE
Skladitenje otrova,
citostatika,
antibiotika
proizvoda za dalju
prodaju RC BGD
Smanjenje
zagaivanja
zemljita i
vazduha
RC NS
RC LE
12.
Istakanje nafte u
cisternu
RC BGD
Spreavanje
izlivanja u
zemljite
RC NS
13.
Istakanje gasa u
cisternu
RC BGD
Smanjenje
zagaivanja
vazduha,
vode i zemlje
Prikupljanje stare
opreme i predavanje
ovlaenim
ostvarenja odredbi
upravljanju otpadom
(Sl.gl.36/2009)
Po potrebi
regulisano
ugovorom
Racionalno korienje u
cilju smanjenja potronje
energije i kontinuirano
odravanje sistema od
strane ovlaenih firmi
radi izbegavanja
nastajanja incidentnih
situacija
Redovan servis
ili po potrebi
regulisano
ugovorom
Propisno skladitenje
zakon o proizvodnji i
prometu otrovnih
materija(Sl.list
br.15/1995 i 37/2002)
lan 19. Pravilnik o
nainu skladitenja,
pakovanja i
obeleavanja opasnog
otpada (Sl.gl.RS,
br.92/10)
svakodnevno
Stalno odravanje
sistema zakon ZS
(Sl.gl.135/2004) lan 22 i
23. Pravilnik o
navodnjavanje i
metodama njihovog
servisiranje po
potrebi
Stalno odravanje
sistema zakon
ZS(Sl.gl.135/2004) lan
22 i 23. Pravilnik o
servisiranje po
potrebi
Rukovodilac
slube korisnike
podrke
Administrator IT
RC NS
Administrator IT
RC LE
ef odravanja
opreme i objekata
Koordinator
slube odravanja
RC NS
Odgovorno lice
RC LE
Rukovodilac
logistike
RC BGD
Rukovodilac
logistike
RC NS
Rukovodilac
logistike RC LE
ef odravanja
opreme i objekata
Koordinator
slube odravanja
RC NS
ef odravanja
opreme i objekata
navodnjavanje i
metodama njihovog
14.
Grejanje Upravne
zgrade
RC BGD
Smanjenje
zagaivanja
vazduha
RC NS
energije i odravanje i
servisiranje sistema za
grejanje-zakon o ZS
Pravilnik o graninim
vrednostima emisije,
nainu i rokovima
merenja i evidentiranja
podataka (Sl.gl.30/97 i
35/97) Pravilnik o
graninim vrednostima
imisije metodama
merenja, kriterijumima
za uspostavljanje mernih
mesta i evidenciji
podataka
(Sl.gl.54/92,30/99 i
19/2006). Zakon o zatiti
vazduha (Sl.gl.36/2009)
redovan remont,
servisiranje po
potrebi,
reijsko
odravanje
ef odravanja
opreme i objekata
Koordinator
slube odravanja
RC NS
15.
Grejanje magacina
Smanjenje
zagaivanja
vazduha
energije i odravanje i
servisiranje sistema za
grejanje
redovan remont,
servisiranje po
potrebi,
reijsko
odravanje
ef odravanja
opreme i objekata
16.
Smanjenje
potronje prirodnih
resursa
RC BGD
RC NS
RC LE
Smanjenje
zagaivanja
vazduha,
vode i zemlje
Odravanje i servisiranje
sistema za grejanje,
stalno odravanje
cisterne za gorivo,
racionalno korienje
elektrine energije
redovan remont,
servisiranje po
potrebi,
reijsko
odravanje
ef odravanja
opreme i objekata
Koordinator
slube odravanja
RC NS
4.3. Analiza ciljeva po SMART kriterijumu

Specific
- SPECIFINI, jasni i definisani.
Measurable - MERLJIVI, mogu da se procene na osnovu kvaliteta, vremena, koliine ili

resursa.
Attainable - DOSTINI
Realistic
- REALNI, pojedinac bi trebalo da ima kontrolu/direktnu odgovornost i
mogunost da dostigne cilj.
Timely
-BLAGOVREMENI, cilj bi trebalo da ima jasne rokove po kojima bi trebalo
da se realizuje.
Ciljevi koje u definisati po smart kriterijumu:
1. biti prvi izbor za nae korisnike obezbeujui im irok asortiman, kontinuirano
snabdevanje i najvii kvalitet distributivnog lanca
2. isporuiti proizvode u pravo vreme po minimalnim trokovima
3. biti partner proizvoaima u cilju unapreenja njihovih mogunosti za pruanje
pravih reenja u lancu zdravstvene zatite stanovnitva u regionu
4. razvijati liderske sposobnosti zaposlenih, nudei im mogunost za
napredovanje i struno usavravanje
5. potovati ivotnu sredinu i drutveno okruenje kompanije
Nain na osnovu kojih sam analizirala ove ciljeve jeste pomou odgovora na pitanja koje
svaki od SMART kriterijuma karakterie.
SPECIFIAN- cilj mora biti specifian sa jednim kljunim rezultatom.
1. Ova cilj jest specifian. Njegov rezultat bi bili zadovoljni korisnici, podizanje
poslovanja na vii nivo- to bi uslovilo i niz novih poslovnih saradnika, klijenata,
itd. Ovim ciljem definisano je ta tano elimo da postignemo.
2. Cilj moe biti takoe specifian. Moe se rei da je ishod ove aktivnost jasan a to
je isporuka proizvoda na pravo mesto po minimalnim trokovima. Ovaj cilj nas
takoe moe dovesti do eljenog rezultata, a njegov rezultat moe biti zadovoljeni
korisnici zbog parvovremene isporuke i nii trokovi isporuke. Takoe oznaava i
izvesnu akciju, a to je isporuka proizvoda.
3. Ovaj cilj jeste specifian. Daje nam odgovor na pitanje ta elimo da postignemo,
a to je da bude partner sa proizvoaima u cilju unapreenja njihovih mogunost.
Takoe znamo ta se radi, sa kim i za koga, a to je biti partner sa proizvoaima i
to u cilju da na najbolji nain prue usluge korisnicima. Takoe je i ishod
aktivnosti jasana jer ele da prue prava reenja u lancu zdravstvene zatite
stanovnitva u regionu. Jano je i ko je ukljuen u realizaciju ovog cilja.
4. Rezultat ove aktivnosti je jasan, a to je da se razviju liderske sposobnosti

zaposlenih. Jasno je i ko je ukljuen u ostvarenje ovog cilja, a to su zaposleni.
Jasno je i ta elimo da postignemo ovim ciljem, a to je napredovanje i struno
usavravanje zaposlenih. Ishod aktivnost mogu biti struni radnici usavreni na
nain realizacije aktivnosti na viem nivou.
5. Ovim ciljem znamo ta tano elimo da postignemo, a to je zatita ivotne
sredine i drutvenog okruenja. Ishod je jasan.
MERLJIV- cilj treba da bude tako struktuiran da nam daje jasnu sliku o postignutim
rezultatima.
1. Jedi nain da izmerimo ovoj cilj jeste ispitati zadovoljstvo korisnika.
2. Nain na koji moemo znati da li je ovaj cilj ostvarena jeste da li se isporuka
poroizvoda sa minimalnim trokovima dogodila ili nije. Nastale promene se mogu
imeriti analiziranje trokova isporuke.
3. Za ovaj cilj ne moemo izmeriti, nitipretpostaviti njenu eventualnu promenu.
4. Oavj cilj se moe izmeriti brojem radnika kojima je potrebno usavravanje.
5. Cilj se ne moe izmeriti niti predvideti njena realizacija.
DOSTIAN- cilj mora biti ostvariv u odnosu na resurse (ljude, vreme, materijal,...) kojim
raspolae organizacija.
1. Ovaj cilj nam ne moe dati odgovor na pitanje da li on moe biti ostvaren u
predvienom roku, kao ni da li smo sveni toga koja nam se ogranienja nameu
pri postizanju ovog cilja. Na osnovu njega ne moemo saznati ni da li je to ve
neko pre uspeno uradio, ni resurse sa kojima raspolaemo za njegovu
realizaciju.
2. Ovaj cilj pretpostavlja da se moe ispuniti u predvienom vremenu. Meutim ,
sem ovog ne dobija ni jedan odgovor na pitanje da li je ovaj cilj dostian.
3. Ovim ciljem nije dat nijedan odgovor na pitanje koje je karakteristino za ovaj
kriterijum. A to je da li se moe uraditi u predvienom roku, da li je to ve neo pre
uradio, kojim resursima raspolaemo.
4. Ovaj cilj nam samo govori da raspolaemo sa resirsima-zaposlenima koji su
glavni predmet ovog cilja. Na ostale odgovore ne daje odgovor.
5. Ovim ciljem takoe nije dat nijedan odgovor na pitanje koje je karakteristino za
ovaj kriterijum. A to je da li se moe uraditi u predvienom roku, da li je to ve neo
pre uradio, kojim resursima raspolaemo.
REALAN- cilj mora biti postavljen na nain da je njegov ishod realan/mogu.
1. Ovim ciljem nije dat odgovor na piatnje ni da li organizacija raspolae sa

2.
3.
4.
5.
resursima da se cilj postigne, ni da li je potrebni definisati prioritete.

Ovim ciljem takoe nije dat odgovor na piatnje ni da li organizacija raspolae
Ovim ciljem nije dat odgovor na piatnje ni da li organizacija raspolae
Ovim ciljem se petpostvalja da postoje resursi za ostvarenje ovog cilja, a to
zaposleni. Meutim nisu definisani prioriteti.
Ovim ciljem nije dat odgovor na piatnje ni da li organizacija raspolae
resursima da se cilj postigne, ni da li je potrebni definisati prioritete
sa
sa
su
sa
BLAGOVREMEN- ostvarenje svakog cilja kada je u pitanju rad neke organizacije ima
smisla samo ako za njega postoji neki definisni vremenski okvir.
1. Ovim ciljem nije predvien rok u kome e aktivnost do
trajati, kao ni krajnji rok kada se aktivnost mora zavriti.
ostvarenja cilja
ostvarenja cilja
ostvarenja cilja
ostvarenja cilja
ostvarenja cilja
4.4. Uskalaenost ciljeva sa misijom

Ciljevi preduzea su usklaeni sa misijom. Ciljevima preduzee tei da ostvari misiju
preduzea. Preduzee svojim ciljevima pokuava da zadovolji potrebe potroaa,
zaposlenih, i stvori uslove za izgradnju imida.
Ciljevi sutinski odreuju poslovanje preduzea u procesu ostvarivanja njegove misije ,
to ciljevi PHOENIX Pharme u potpunosti potvruju.
Kvalitetno odreeni ciljevi preduzea slue preduzeu kao podloga za donoenje
odluka, poveanje efektivnosti rada i ocenu karakteristika procesa rada.
4.5. Meusobna usklaenost ciljeva (horizontalna i vertikalna)
U PHOENIX Pharmi ciljevi su usklaeni i na horizontalnoj i na vertikalnoj osnovi.

Vertikalna usklaenost ciljeva se odnosi na mogunosti da nii ciljevi doprinose viim
ciljevima. Odnosno, predezue se trudi da uspenim ostvarenjem niih ciljeva doe do
ostvaranja viih.
Horizontalna usklaenost izmeu ostalog podrazumeva usklaenost ciljeva izmeu
sektora. Preduzee uspeno ostvaruje svoje ciljeve izmeu svih sektora, a najvanije je
to to svi u sutini imaju jedan zajedniki cilj, iz kojeg proistiu svi ostali ciljevi, a to je
Biti prvi u veledrogerijskom poslovanju.
5. Politike preduzea
Preduzee PHOENIX Pharma sve svoje aktivnosti, procese, kao i misiju i ciljeve definie
na osnovu standarda ISO 9001 i ISO 140001. Kako sam u prethodnom delu obrazloila
pojedinosti u ovom delu u prikazati nain definisanja Politike kvaliteta i zatite ivotne
sredine, odgovornosti i postupak sprovoenja.
5.1. Vrste politika u preduzei i odgovornost
Menadment tim PHOENIX Pharme usvojio je Politiku kvaliteta i zatite ivotne
sredine koja odgovara svrsi i u saglasnosti je sa daljim razvojem organizacije. Radi
ostvarenja definisanih ciljeva od strane zaposlenih Politika kvaliteta i zatite ivotne
sredine prezentovana je na sednici Odbora za kvalitet i zatitu ivotne sredine. Primerci
Politike kvaliteta i zatite ivotne sredine vidno su istaknuti u svim organizacionim
celinama. Lista evidencije distribucije Politike kvaliteta i zatite ivotne sredine nalazi se
u arhivi Predstavnika rukovodstva za kvalitet i zatitu ivotne sredine.
Rukovodioci organizacionih celina u obavezi su da objasne zaposlenima njihovu
ulogu u realizaciji ciljeva koji se na njih odnose. Preispitivanje ciljeva kvaliteta u okviru
Odbora za kvalitet i zatitu ivotne sredine omoguuje stalnu adekvatnost Politike
kvaliteta i zatite ivotne sredine i stalno poboljanje efektivnosti SMK i SUZS.
Kao kljuni elementi Politike kvaliteta i ZS usvojena su sledea opredeljenja:

zadovoljenje najviih standarda u pruanju usluga
tenja da zadrimo stalno prisustvo meu vodeim veledrogerijama u regionu
stalno usavravanje i podizanje kvaliteta zaposlenih
stalno usavravanje opreme i svih ostalih elemenata infrastrukture preduzea i
obezbeenje visokog nivoa uslova rada i radne sredine
stalno poveavanje uinka zatite ivotne sredine
5.2. Nain definisaja politike
Odbor za kvalitet i zatitu ivotne sredine, u skladu sa svojim ovlaenjima donosi

odluku da Predstavnik rukovodstva za kvalitet i zatitu ivotne sredine pripremi nacrt
Poslovnika o kvalitetu i zatitu ivotne sredine. Predlog nacrta dostavlja se korisnicima
registrovanih primeraka Poslovnika, radi odobravanja u cilju osiguranja jasnoe,
tanosti, prikladnosti i ispravnosti strukture.
Poslovnik se usvaja na sednici Odbora za kvalitet i zatitu ivotne sredine po prijemu
ocena korisnika o pogodnosti za korienje.
Po usvajanju dokumenta Predsednik odbora za kvalitet i zatitu ivotne sredine svojim
potpisom odobrava njegovu primenu. Postoje registrovani i neregistrovani primerci
poslovnika to je jasno naglaeno na prvoj strani. Registrovani primerak poslovnika
distribuira se po vaeoj listi distribucije, a njegov sadraj se aurira. Kod
neregistrovanih primeraka sadraj se ne aurira.
Za izdavanje Poslovnika i auriranje registrovanih primeraka odgovoran je Predstavnik
rukovodstva za kvalitet i zatitu ivotne sredine. Poslovnik se nalazi u pdf formatu, na
javnom folderu i dostupan je svim zaposlenima.
Neregistrovani primerak izdaje se u svrhe marketinga, po odobrenju Predstavnika
rukovodstva za kvalitet i zatitu ivotne sredine koji evidentira datum izdavanja, firmu i
odgovorno lice koje je preuzelo poslovnik, takoe aurira listu evidencije neregistrovanih
primeraka.
Lista korisnika registrovanih primeraka:
Primerak br. 1 Predsednik upravnog odbora - Predsednik odbora za kvalitet i
zatitu ivotne sredine
Primerak br. 2 Predstavnik rukovodstva za kvalitet i zatitu ivotne sredine
Primerak br. 3 Komercijalni direktor
Primerak br. 4 Direktor logistike
Primerak br. 5 Direktor ITC-a
Primerak br. 6 Finasijski direktor
Primerak br. 7 Direktor za ljudske resurse
Pokretanje inicijative za izmenu Poslovnika moe da izvri bilo koji nosilac registrovanog
primerka.
Odluka o prihvatanju izmene donosi se na sednici Odbora za kvalitet i zatitu ivotne
sredine.
Po prihvatanju izmene Predstavnik rukovodstva za kvalitet i zatitu ivotne sredine
duan je da izvri auriranje registrovanih primeraka.
Izmene Poslovnika unose se u Poglavlje 9, spiska izmena, tako to se evidentira strana

Poslovnika, sadraj koji se menja, novi sadraj i datum promene.
Predstavnik rukovodstva za kvalitet i zatitu ivotne sredine svojim potpisom potvruje
da su unete izmene u skladu sa donetom odlukom Odbora za kvalitet i zatitu ivotne
sredine .
Spisak izmena moe da sadri najvie pet izmena.
Kod naredne izmene vri se izdavanje nove verzije Poslovnika.
Jedan primerak nevaee verzije Poslovnika uva se kod Predstavnika rukovodstva za
kvalitet i zatitu ivotne sredine sa jasnom naznakom da je van upotrebe.
5.3.Analiza usklaenosti politika sa misijom preduzea
Politika preduzea PHOENIX Pharme je u skladu sa misijom preduzea. To je veoma
bitno jer politike preduzea predstavljaju osnovnu podlogu za efikasno ostvarenje misije
i ciljeva preduzea.
Politikom preduzea u PHOENIX Pharmi definisane su primarne politike kojom su
definisani zadaci i postupci za usmeravanje rada marketinga, razvoja, komercijalnog
sektora, finansijskog sektora,...
Takoe pored primarih politika odreene su i sekundarne, koje su od znaaja za
efikasno odvijanje procesa i ostvarenje primarnih politika.
6. Resursi preduzea
6.1. Osnovni resursi oreduzea
Menadment tim PHOENIX Pharma identifikuje i obezbeuje resurse potrebne za:
sprovoenje i odravanje SMK i SUZS i njihovo stalno poboljavanje

poveavanje zadovoljstva korisnika i ispunjavanje njihovih zahteva i oekivanja
poveanje uinka zatite ivotne sredine
Resursi obuhvataju: dokumentaciju (podaci i informacije), ljudske resurse, obuku,

opremu i sredstva za uspostavljanje i primenu SMK i SUZS, infrastrukturu i radnu
sredinu.
U cilju funkcionisanja SMK i SUZS, prilikom definisanja procesa rada uvedena je
funkcija lica odgovornog za primenu navedenog postupka. To je rukovodilac svih
uesnika u opisanom postupku rada i njegova uloga je da obezbedi neophodne resurse
kako bi se zaposlenima omoguila nesmetana primena postupka.
6.1.1.Objekti
PHOENOX Pharma posluje na tri lokacije u Republici Srbiji. Od objekata poseduje tri
Regionalna centra (RC) gde se pored poslovnih zgrada nalaze i skladita i Evropa lek
koja je nedavno u sastavu preduzea. A to su :
1. DC Beograd
2. DC Novi Sadu
3. DC Leskovac
4. Evropa lek
Slika 1. Lokacije PHOENIX Pharme u Srbiji
1.RC Beograd
Posluje na lokaciji Bore Stankovia 2, P. fah 21 - 11250 Beograd 92, Srbija
Skladite:
Povrine 4570m
Kapacitet skladinog prostora 3309 paletnih mesta
2.RC Novi Sad

Posluje na lokaciji Rumenaki put 22, 21113 Novi Sad.
Skladite:
Povrine 1630m
Kapacitet skladinog prostora 712 paletnih mesta
3.RC Leskovac
Posluje na lokaciji Moravska 73, 16000 Leskovac.
Skladite:
Povrine 1280m
Kapacitet skladinog prostora 360 paleta
Hladna komora kapaciteta 78m3
4.Evropa lek
Skladite:
Povrine 1950m
Hladna komora kapaciteta 88m3
Povrine 973m
Dve hladne komore kapaciteta 211m3
6.1.2. Oprema i transportna sredstva

1.RC Beograd
Ukupan broj dostavnih vozila 37 ( pick up, kombi i kamion )
11 kombi vozila u reimu hladnog lanca (2-8c)
Mapirana su sva vozila (GPS)
Elektrini viljukari za unutranji i spoljni saobraaj

Tri hladne komore za skladitenje robe sa dva temperaturna reima 5C- 15C i
2C-8C, kapaciteta 10 pal-24 pal, kapaciteta 270m3
HVAC (automatizovan daljinski sistem grejanja, hlaenja i klimatizacija)
Elektronsko praenje temperature i vlage u skladitu
2.RC Novi Sad
Ukupan broj dostavnih vozila 15 ( pick up, kombi )
6 kombi vozila u reimu hladnog lanca )
13 meugradskih linija dnevno
Elektrini viljukari za unutranji i spoljni saobraaj
Dve hladne komore za skladitenje robe sa temperaturnim reimom 2C-8C,

kapaciteta 134 m3
HVAC (automatizovan daljinski sistem grejanja, hlaenja i klimatizacija)
Elektronsko praenje temperature i vlage u skladitu
3.RC Leskovac
Ukupan broj dostavnih vozila 12 ( pick up, kombi, kamion )
6 kombi vozila u reimu hladnog lanca )
Mapirana sva vozila ( GPS )
6.1.3. Zaposleni
PHOENIX Pharma ima preko 450 zaposlenih u sva 3 regionalna centra. Dok u Novom
Sadu taj broj iznosi 87.
Raspored radnika po sektorim je sledii:
o SEKTOR ZA KONTROLU I UPRAVLJANJE KVALITETOM, koji broji
1
zaposlenog.
o SEKTOR ITC, koji broji 1 zaposlenog.
o SEKTOR KOMERCIJALE, koji broji 14 zaposlenih, rasporeenih u slubi prodaje
apotekama
o SEKTOR LOGISTIKE, koji broji 65 zaposlena, rasporeenih u slube logistike,

investicija i odravanja, skladitenja, ekspedicije i odeljenja internih usluga.
o SEKTOR FINANSIJA, koji broji 4 zaposlena, rasporeenih u slube finansijske
operative, knjigovodstva i kontrolinga.
o SEKTOR ZA LJUDSKE RESURSE, koji broji 2 zaposlenih, rasporeenih u slube
ljudskih resursa i zajednike slube.
Struktura zaposlenih
2% 1% 1%
5%
75%
16%
sektro za kontrolu i
upravljanje kvalitetom
sektor ITC
sektor komercijale
sektor logistike
sektor finansija
sektor za ljudske
resurese
6.2. Trenutni nivo iskorienosti raspoloivih resursa

Nivo iskorienosti kapaciteta je veoma visok. Preduzee za obavljanje svoje primarne
delatnosti svakodnevno koristi vozila za distribuciju , takoe i sva ostala sredstva. Ba
zbog tako viske iskorienosti sredstava preduzee nabavlja novu opreme svake tri
godine ili ee u zavisnosti od potreba,i na taj nain poveava efikasnost rada i
bezbednost zaposlenih.
6.3. Analiza usklaenosti raspoloivih resursa sa misijom i ciljevima predzea
Resursi u preduzeu su u potpunosti usklaeni sa misijom i ciljevima preduzea . Oni

svojim resursima pokuavaju da nivo usluge podnignu na najvei nivo i da postanu lideri
u veledrogerijskom polovanju , to je u misiji i naglaeno.
PHOENIX Phrama tei ostvarenju misije i ciljeva kroz najsavremeniju opremu i skladita,
struno obuene zapolsene, periodinu nabavku novih sredstava.
7. Organizaciona struktura preduzea

7.1.Istorijski razvoj organizacione strukture
Kako je PHOENIX Pharma 2009. prela u novo vlasnitvo promenila je i svoju prvobitnu
organizacionu strukturu. Ona je izmenjena u potpunosti i uvedena su sva nova radna
mesta. S tim da je preduzee promenilo vlasnitvo do stare organizacione eme nisam
uspela da doem. Ona se menja na svake tri godine. Nova organizaciona ema je u
izradi i bie primenjena pri objavljivanju.
7.2. Prikaz organizacione strukture preduzea
Na prvoj slici prikazana je jedna vrsta organizacione eme za BMS grupu. Moe se
videti kako su delegirana ovlaenja kao i na kom nivou se ona nalaze.
Aktuelana organizaciona ema preduzea
SLUBA
PM IT
SLUBA KORISNIKE
SLUBA KORISNIKE
PODRKE SRBIJA
PODRKE REGION
SLUBA TEHNIKE PODRKE
SLUBA LOGISTIKE
SLUBA CENTRALNIH USLUGA
BEOGRAD SLUBA CENTRALNIH USLUGA
ODELJENJE MAGACINA ODELJENJE BAZE
ODELJENJE BAZE
PODATAKA
PODATAKA
ODELJENJE
ODELJENJE
ODELJENJE POLITIKE
UVOZA
EKSPEDICIJE
CENA
ODELJENJE
SLUBA LOGISTIKE
ODELJENJE ZA ODNOSE
NABAVKE SA
NOVI SAD
ODELJENJE MAGACINA
ODELJENJE
EKSPEDICIJE
KUPCIMA
KOMERCIJALN
SEKTOR
SLUBA KON
SLUBA PRODAJE APOTEKAMA
SLUBA PRODAJE
ZU
SLUBA LOGISTIKE
SLUBA PRODAJE
LESKOVAC
DC NS
ODELJENJE MAGACINA
SLUBA PRODAJE
DC LE
ODELJENJE
EKSPEDICIJE SLUBA ZA RAD SA KLJUNIM
Na osnovu organizacione strukture moemo zakljuiti da je raspon rukovoenja ui. To

nam govori da imo povean broj hijerarhijkih nivoa, olakanu komunikaciju i razvijen
sistem motivacije. Meutim zbog poveanog broja hijerarhijskih nivoa vei je broj izvora
greaka. Ovakav sistem je povienog stepena efikasnosti. Koristan je za preduzea sa
visokim stepenom meusobne komunikacije.
7.3.Neformalna organizacion struktura
Neformalna organizaciona struktura u PHOENIX Pharmi prisutna je kao i u svakom

preduzeu, ali u manjoj meri. Ona je tu kao potreba zapolsenih koja se javlja kao tenja
ka viem kvalitetu ivota i stalnom poboljanju uslova rada.
Neformalna organizaciona struktura prikazuje iskaz i kako ljudi rade, ona nije vidljiva u
formalnoj organizacionoj strukturi.
7.4.Usklaenost organizacione strukture sa misijom i ciljevima preduzea
Organizaciona struktura je u skladu sa misjom i ciljevima preduzea. Preduzee tei da
svoje poslovanje prilagodi i u potpunosti ostvari kroz ostvarenje misije i ciljeva, a ova
organizaciona struktura joj to u potpunosti omoguava.
8.Procesi i dokumentacija u preduzeu

8.1. Osnovni procesi u preduzeu
Da bi se uspostavio sistem menadmenta kvalitetom i sistem upravljanja zatitom
ivotne sredine i omoguilo stalno poboljanje njegove efikasnosti, ustanovljen je princip
identifikovanja i determinacije procesa, njegovo dokumentovanje, primena, odravanje i
stalno poboljavanje. Aktivnosti ili grupa aktivnosti, koja koristi resurse i ima sistem
upravljanja kojim se omoguuje transformacija ulaznih u izlazne elemente, ini proces.
Primena sistema procesa unutar organizacije, sa identifikacijom, definisanjem i
meusobnim delovanjem ovih procesa, kao i sistem upravljanja njima da bi se dobio
eljeni rezultat, je procesni pristup.
Slika 8.1.1. Model sistema menadmenta kvalitetom zasnovanog na procesima
Procesna ema prikazuje redosled aktivnosti u identifikovanim procesima i definie

poetne i krajne take procesa sa uzajamnim vezama procesa.
U cilju definisanja procesa koji su neophodni za funkcionisanje sistema menadmenta
kvalitetom i sistema upravljanja zatitom ivotne sredine (u daljem tekstu SMK i SUZS)
izvrena je obuka rukovodeeg kadra.
Rukovodioci organizacionih jedinica determinisali su procese u okviru svoje
odgovornosti, dodelili ovlaenja kao i nosioce aktivnosti, ukljuujui ih u proces obuke
radi osposobljavanja za izradu procedura i radnih uputstava koji su u skladu sa
zahtevima serije standarda ISO 9000 i ISO 14000.
Identifikovani procesi svrstani su u tri grupe
Procesi upravljanja su procesi koji reguliu funkcionisanje sistema. Tipini su procesi
korporativnog i stratekog upravljanja.
Procesi realizacije proizvoda (usluga) ine sr poslovanja organizacije koji definiu
nastanak proizvoda (usluge) i stvaranje dodate vrednosti ( nabavka, marketing, prodaja,
logistika ).
Procesi podrke obezbeuju funkcionisanje procesa realizacije (finansijsko-ekonomski
procesi, pravni procesi, procesi upravljanja ljudskim resursima, infrastrukturom i radnom
sredinom).
1) PROCESI UPRAVLJANJA
a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)
h)
Planiranje
Projektovanje i razvoj
Upravljanje dokumentima
Upravljanje zapisima
Interna provera
Preispitivanje od strane rukovodstva
Preventivne i korektivne mere
Upravljanje promenama
2) PROCESI REALIZACIJE
i) Proces nabavke (nabavka, prijem robe, verifikacija nabavke, povlaenje

neusaglaenog
proizvoda)
ii) Proces skladitenja (skladitenje, upravljanje farmaceutskim otpadom)
iii) Proces prodaje (utvrivanje zahteva korisnika, preispitivanje zahteva
korisnika, prijem
naloga, distribucija, prijem reklamacija, reagovanja
korisnika, politika cena )
3) PROCESI PODRKE
a) Finansijsko ekonomski procesi
i) Upravljanje novanim tokovima
ii) Raunovodstvo
iii) Kontroling
4) PRAVNI PROCESI:
a) Praenje zakona i izvetavanje zainteresovanih strana
i) Procesi upravljanja resursima
(1) Obezbeenje hardvera i softvera
(2) Upravljanje ljudskim resursima
(3) Odravanje radne sredine
(4) Odravanje slubenih vozila
(5) Opta nabavka
(6) Interne usluge
Autsors procesi identifikovani su kao procesi sistema menadmenta kvalitetom
organizacije, koje za organizaciju obavlja trea strana. Upravljanje procesima definisano
je kroz procedure koje odreuju procese u kojima se autsors koristi kao podrka, i ima
bitan uticaj na kvalitet isporuene usluge.
SUZS prati isti model upravljanja kao i SMK - Planiraj Izvri Proveri Deluj
(PDCA):
Planiraj: utvrdi ciljeve i procese potrebne za dobijanje rezultata, u skladu sa politikom
ZS organizacije
Izvri: primeni procese
Proveri: prati i meri procese u odnosu na politiku, opte i posebne ciljeve, zakonsku
regulativu i izvetavaj o rezultatima
Deluj: preduzimaj mere za stalno unapreenje uinka SUZS
Udaljem tekstu bie obraena tri procesa u organizaciji a to su:

1. Priprema robe za distribuciju
2. Proces upravljanja reklamacijama kupaca
3. Proces upravljanja zatitom ivotne sredin
1.Priprema robe za distribuciju

Taka 1. Podruje primene
Ova procedura definie aktivnosti u procesu odvajanja, kontrole i pakovanja robe za

distribuciju kupcima u veleprodajni magacin. Primenjuje se u slubi magacina PHOENIX
Pharma d.o.o.
Taka 2. Veza sa drugim dokumentima
Poslovnik o kvalitetu i zatiti ivotne sredine

Serija standarda SRPS ISO 9000
Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima
Zakon o proizvodnji i prometu opojnih droga
Pravilnik o uslovima za promet lekova i MS
Smernice dobre distributivne prakse
RULOG13 Uputstvo za korienje terminala za izdavanje robe
RULOG14 Uputstvo za korienje programa za izlaznu kontrolu robe
RULOG15 Upravljanje radnim nalozima na pokretnoj traci
Taka 3. Termini
RADNI NALOG
POKRETNA TRAKA
RAZVOZ
REFLEKS TRAKA
Dokument koji se generie na osnovu narudbine od

kupca po kriterijumu koji zadaje program na osnovu:
Volumen gajbice
Atributa robe definisnih u bazi podataka
Sistem koji upravlja voenjem gajbica kroz sektore za
odvajanje robe po bin lokacijama (princip lociranja po
frekventnosti)
Vreme otpreme robe kupcu. Svi radni nalozi vezani za
narudbinu od kupca moraju biti odvojeni i validirani do
isteka vremena razvoza
tipaljka za obeleavanje gajbica sa neusaglaenim RN
Taka 4. Dijagram toka

Poetak
Trebovanje
ef odeljenja izlaza
Formiranje radnih
naloga
Ne
Da li je radni nalog za
traku
Preuzimanje naloga za
odvajanje van trake
Da
Putanje radnih naloga
na traku
ef odeljenja izlaza
Preraspodela ljudskih
resursa
Izdavanje robe
II
III
Ne
Da li se vri kontrola
robe
Da
1
2
Kontrola robe
ef odeljenja izlaza
Validacija radnih naloga
Odgovorno lice za
Pakovanje i signiranje
Kraj
Kraj
III
Taka 5. Opis aktivnosti

NRUDBINA OD KUPCA
Referent preodaje u Programu za trebovanja formira narudbinu od kupca. Po
zavrenom prijemu proknjiava dokument.
Odgovorno lice : Referent prodaje
FORMIRANJE RADNIH NALOGA
ef odeljenja izlaza robe u programu Pharmos vri tampu radnih naloga u odnosu na
definisana vremena razvoza. Tom prilikom mogu nastati sledee vrste radnih naloga u
odnosu na mesto izdavanja robe:
Radni nalog za odvajanje na traci odvajanje u zelenim gajbicama
Radni nalog za odvajanje bez trake (RC Novi Sad)
Radni nalog za odvajanje transportnih pakovanja i kabaste robe
Radni nalog za odvajanje robe iz specijalnih kategorija
tampa radnih naloga se vri na lokacijama za izdavanje iste.
ef odeljenja izlaza robe postupa po radnom uputstvu RULOG15 Upravljanje radnim
nalozima na pokretnoj traci.
Odgovorno lice : ef odeljenja izlaza robe
DA LI JE RADNI NALOG ZA TRAKU
Na osnovu lokacije tampe radnih naloga na definisanim tampaima utvruje se da li je
radni nalog za odvajanje na traci:
U magacinu RC BGD:
tampa oznaen SB14 10.229.105.63 - radni nalog za traku
tampa oznaen SB12 10.229.105.61. - radni nalog za transportna pakovanja i
kabastu robu
tampa oznaen SB13 10.229.103.62 radni nalog za robu iz specijalnih kategorija
U magacinu RC Novi Sad::
tampa oznaen SN02 - 10.229.152.20 radni nalozi za izdavanje u zelenim gajbicama
tampa oznaen SN01 - 10.229.152.21 radni nalozi za specijalne kategorije,
transportna pakovanja i kabastu robu
Odgovorno lice: Koordinator na I punktu
PUTANJE RADNIH NALOGA NA TRAKU
Koordinator na I punktu puta radni nalog na realizaciju tako to prvo oitava barkod
radnog naloga na skeneru trake i ubacuje ga u gajbicu koja je pozicionirana na poetku
trake.
Odgovorno lice: Koordinator na I punktu
PRERASPODELA LJUDSKIH RESURSA
ef odeljenja izlaza robe u odnosu na:
vreme razvoza
broj radnih naloga putenih na realizaciju
kapacitet trake i njenu popunjenost gajbicama,
broj radnih naloga za transportna pakovanja i kabastu robu,
obim posla po svim krterijumima u specijalnim kategorijama i
frekventnosti gajbica u sektoru za kontolu SK1
vri preraspodelu ljudskih resursa. ef odeljenja izlaza robe je u obavezi da odri nivo
produktivnosti u smeni tako da u sluaju da kapacitet trake nije popunjen, iz razloga
nekontinuiranog pristizanja narudbina od kupca, za aktuelni razvoz u rad puta naloge
iz sledeeg razvoza. U sluaju optereenosti sektora koji izdaju robu sa rezervnih
lokacija vri alokaciju tehniara koji rade skladitenje ili odvajaa sa trake, a u sluaju
preoptereenja sektora na pokretnoj traci tehniare sa skladitenja povlai na lokacije u
sektorima koji odvajaju robu na traci.
U sluaju zaguenosti sektora za kontrolu robe (SK1) na kontrolu se prebacuju odvajai
obueni za rad u modulu za kontrolu robe.
IZDAVANJE ROBE
Odvajai vre odvajanje robe runim terminalima po radnom uputstvu RULOG13
Uputstvo za korienje terminala za izdavanje robe.
Odvaja se prijavljulje za rad u sektoru oitavanjem barkoda sa ID kartice i unosom
broja sektora ime dobija dozvolu da manipulie robom koja se nalazi samo u tom
sektoru. Zatim vri oitavanje barkoda gajbice i tom prilikom se pojavljuje prva lokacija
za izdavanje robe.
Ukoliko se roba ne izdaje na traci umesto oitavanja bar koda gajbice, oitava se bar
kod radnog naloga za poetak odvajanja robe terminalom i za zavretak odvajanja.
Odvaja pristupa izdavanju svih stavki koje su traene radnim nalogom u okviru
njegovog sektora. Po izdavanju poslednje stavke sa RN iz svog sektora oitava jo
jednom barkod gajbice (odjavljivanje gajbice iz sektora) i istu stavlja na brzu traku.
Gajbica se automatski navodi u sledei sektor za izdavanje ili se usmerava u sektor za
konrolu.
Indentifikacija robe za izdavanje se vri oitavanjem barkoda iste ili unosom ifre artikla.
Koliina koja se izdaje mora biti potvrena u terminalu.
U sluaju da odvaja nema dovoljnu koliinu robe za izdavanje u obavezi je da pozivom
na odreene funkcionalne tastere na terminalu proveri stanje robe i uradi pregled
lokacija na kojima se ista nalazi. Odvaja je u obavezi da dopunu pozicija u svom
sektoru vri po FE-FO sistemu. Odvaja je takoe u obavezi da svu oteenu robu u
toku rada odmah skloni na mesto propisano za generisanje rashoda i da u sluaju
rasipanja proizvoda obavesti slubu odravanja higijene (odgovornog tehniara za
antibiotike i citostatike) u magacinu o vrsti i koliini rasutog proizvoda.
Odvaja je u obavezi da sledi poruke referenta koje se odnose na zahteve izdavanja
dogovorenih rokova trajanja ili blieg opisa proizvoda.
U sluaju bilo kakve korekcije koje su terminalom potvrene po radnom uputstvu
RULOG13 Uputstvo za korienje terminala za izdavanje robe u odnosu na traene
koliine ili serije u radnom nalogu, odvaja mora iste da upie na radni nalog i stavi
refleks traku na gajbicu. Gajbica sa pinom (tipaljka sa refleks trakom) obavezno se
preuzima na kontrolu.
Izdavanje transportnih paketa i kabaste robe vri se odvajanjem runim terminalima po
radnom uputstvu RULOG13 Uputstvo za korienje terminala za izdavanje robe.
Validacija radnih naloga vri se na raunaru u programu Pharmos, gde se definie broj
etiketa za tampu u odnosu na broj paketa u koje je roba spakovana. Ukoliko se roba ne
kontrolie odgovorno lice signira pakete i predaje DC-u.
Posebne kategorije robe: narkotika, roba u reimu hladnog lanca, citostanici, otrovi i
zapaljiva roba izdaju se iz sektora za posebne kategorije (S10).
Izdavanje lekova sa liste narkotika se vri po sledeem principu:
Za izdavanje lekova iz grupe narkotika tampaju se posebini radni nalozi
definisani binlokacijom za tu oblast (opseg lokacija: za Bgd 15-60-00-00 do 1599-99-99, a za Novi Sad 07-00-00-00 do 07-99-99-99)
Odvajanje se vri terminalima po radnom uputstvu RULOG13 Uputstvo za
korienje terminala za izdavanje robe
Odgovorno lice koje odvaja robu iz sobe za narkotike, vri oitavanje ID kartice
na ureaju za identifikaciju (elektronska brava sa kontrolisanim pristupom) da bi
mu se omoguio pristup.
Nakon kvalitativne i kvantitativne provere narkotike, odgovorno lice ispisuje
podatke u karticu za prijem i izdavanje narkotike,
u karticu artikala se unosi: datum, poetno stanje, broj dokumenta, serija/rok,
izdao ID, koliina izdate narkotike po RN i stanje,
Nakon zavrenog odvajanja roba se prosleuje kontroloru (SK1) koji vri kontrolu,
a odgovorno lice nakon toga pristupa pakovanju robe, tampa signaturu, kutiju
signira i predaje je DC-u
primopredaja paketa sa narkotikom se evidentira na obrascu listing za
primopredaju narkotike sa DC.
Popunjeni obrasci se odlau u registrator i uvaju do godinjeg popisa.
Izdavanje lekova sa liste hladan lanac se vri po sledeem principu:
Za izdavanje lekova iz hladnog lanca tampaju se posebini radni nalozi
definisani bin lokacijom za tu oblast (opseg lokacija: za Bgd 11-00-00-00 do 1199-99-99, a za Novi Sad 08-00-00-00 do 08-99-99-99)
Odvaja koji odvaja robu iz hladne komore oblai zatitno odelo (prsluk).
Oitavanjem ID kartice na ureaju za identifikaciju (elektronska brava sa
kontrolisanim pristupom), odgovornom licu se omoguava ulazak.
Odvajanje se vri runo po radnom nalogu, odlae u pripremljenu ambalau za
transport robe iz hladnog lanca
Kvalitatitvan i kvantitaivna potvrda se radi pomou MDE terminala u aplikaciji za
odvajanje po radnom uputstvu RULOG13 Uputstvo za korienje terminala za
izdavanje robe, a kontrola od strane odgovornog lica u Pharmosu u aplikaciji za
kontrolu po radnom uputstvu RULOG14 Uputstvo za korienje programa za
izlaznu kontrolu robe
Po izvrenoj validaciji radnog naloga u sistemu Pharmos, pristupa se tampi
signatura, obeleanju paketa transoprtna ambalaa za robu iz hladnog lanca.
Upakovani paketi se odnose u hladnu komoru u DC-u
Odgovorno lice: Odvaja robe
DA LI SE VRI KONTROLA ROBE
Na osnovu definisanih parametara u sistemu kontrolor izlaza robe utvruje da li se vri
dupla kontrola robe.
Parametri za kontrolu robe kupaca su definisani od strane sektora prodaje.
Odgovorno lice: Kontrolor izlaza robe
KONTROLA NALOGA
Kontrola robe po radnim nalozima se vri za odvajanje na raunarima u programu
Pharmos u aplikaciji za kontrolu po radnom uputstvu RULOG14 Uputstvo za korienje
programa za izlaznu kontrolu robe
Kontrolori su u obavezi da prilikom preuzimanja naloga na kontrolu prate raspored
aktuelnih razvoza i forsiraju zatvaranje razvoza u terminu.
Kontrolor je u obavezi da ispotuje poruke referenta vezane za nalog ili pojedinanu

stavku i iskontrolie da li je odvaja postupio po nalogu.
Koliina robe koja je traena na radnom nalogu mora biti ista sa koliinom odvojene
robe po jedinici mere (kvantitativna kontrola).
Kvalitativna kontrola se vri oitavanjem bar koda i uporeivanjem serije i roka trajanja
proizvoda, ukoliko proizvod ne poseduje barkod uporeuju se sledei podaci u raunaru
i odvojene robe:
ime preparata,
oblik,
jaina,
pakovanje,
jedinica mere,
serija i rok
Ujedno se kontrolie ispravnost ambalae. Ukoliko se konstatuje neusaglaenost u
izdavanju kontrolor je u obavezi da istu ispravi ili potvrdi.
Po zavrenoj kontroli kontrolor izlaza robe je u obavezi da robu propisno sloi u gajbicu
da tokom transporta ne bi dolo do oteenja i rasipanja. U sluajevima kontrole robe
koja se izdaje na transportna pakovanja, kabaste robe, robe iz specijalnih kategorija,
kontrolor izlaza robe je u obavezi da odtampa odgovarajui broj etiketa za signiranje
paketa.
Odgovorno lioce: Kontrolor izlaza robe
VALIDACIJA RADNIH NALOGA
Validacija radnih naloga se vri:
- na traci odjavljivanjem gajbice na poslednjem senzoru trake
- runa validacija u programu Pharmos u masci VK 32 od strane odgovornog lica
PAKOVANJE I SIGNIRANJE
Zelene gajbice se trakom dopremaju do mesta na kome se vri savijanje radnog naloga
- signiranje i stavljanje poklopca. Gajbica prolazi kroz pakericu gde se vri pertlovanje i
dostava u DC.
Transportna pakovanja, kabasta roba i upakovana roba iz specijalnih kategorija se
signira odtamanim etiketama iz sistema koja sarde podatke sa radnog naloga, a
odnose se na podatke o kupcu, broju paketa, linija za razvoz.
Odgovorno lice : odgovorno lice za pakovanje
PREUZIMANJE NALOGA ZA IZDAVANJE VAN TRAKE
Za izdavanje robe van trake odgovorna lica preuzimaju radne naloge sa definisanih
tampaa i pristupaju izdavanju po radnom uputstu.
Odgovorno lice: odgovorni odvaja robe
Taka 6. Odgovoran za primenu
Odgovoran za primenu ove procedure je Direktor logistike.
Taka 7. Zapisi
R.
Br
.
ifra
zapi
sa
1.
2.
3.
LOG0
5
LOG1
8
Naziv
zapisa
Broj
primerak
a
Funkcija
vlasnika
Mesto
uvanj
a
Vreme
uvanj
a
Unitavan
je
Radni nalog
1+
elektronsk
i
1
kupac
odvaja,kontrol
or
Odgovorno lice
/
URA
/
Trajno
/
/
arhiva
Trajno
Odgovorno lice
arhiva
Trajno
Kartica narkotika
Listing za primopredaju
narkotike sa DC
Taka 8. Prilozi
1.
2.
Kartica narkotika
Listing za primopredaju narkotike sa DC
(No. LOG05)
(No. LOG18)
2.Upravljanje reklamacijama kupaca

Ova procedura regulie upravljanje reklamacijama korisnika prema PHOENIX Pharmi
d.o.o. kako bi se obezbedilo:
a) Poveanje zadovoljstva korisnika stvaranjem uslova koji omoguavaju prijem
povratnih informacija (svih vrsta prigovora), reavanje svih primljenih reklamacija i
poveanje sposobnosti organizacije da pobolja svoje usluge korisnicima
b) Ukljuivanje i angaovanje najvieg rukovodstva preko adekvatnog obezbeivanja i

alokacije resursa ukljuujui i obuku zaposlenih
c) Prepoznavanje potreba i oekivanja podnosilaca prigovora i bavljenje njima
d) Pruanje podnosiocima prigovora otvorenog, efektivnog i za upotrebu lakog procesa
za prigovore
e) Analiziranje i vrednovanje prigovora da bi se poboljao kvalitet usluge
f) Proveravanje procesa postupanja sa prigovorima
g) Preispitivanje efektivnosti i efikasnosti procsa postupanja sa prigovorima
Procedura se primenjuje na sve prigovore korisnika upuene Phoeniks pharmi d.o.o.
Zadovoljenje korisnika-postupanje sa prigovorima u organizacijama SRPS

ISO 10002
Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima
Smernice dobre distributivne prakse
Pravilnik o uslovima za promet na veliko lekova i medicinskih sredstava
Uredba o kriterijumima za formiranje cene lekova
Zakon o PDV-u
PRPRAZS01 Izrada i zakljuivanje ugovora
PRLOG03 Prijem robe
RULOG18 Izrada odobrenja kupcu i storniranje narudbina

Taka 3. Termini
REKLAMACIJA
Neispunjenost zahteva koji se odnose na specificiranu

fakturu kupcu, takoe se odnosi na sve prigovore koje
kupac (korisnik) iskae u odnosu na kvalitet isporuke
(termin isporuke, nain isporuke-pakovanje, hladan lanac,
ponaanje ekspeditora prilikom primo-predaje robe)
SPECIFIKACIJA
KOMISIJSKI ZAPISNIK
PODNOSILAC
PRIGOVORA
PRIGOVOR
Dokument kojim se iskazuju zahtevi

Dokument koji sadri specifikaciju reklamacija i mere koje
je potrebno da bi se otkrivene neusaglaenosti korigovale
Osoba, organizacija ili njen predstavnik koji ulau
prigovor
Iskaz nezadovoljstva upuen organizaciji u vezi sa
isporuenim proizvodima (uslugama), ili samim procesom
reavanja prigovora, pri emu se podrazumeva ili izriito
oekuje odziv ili reenje
KORISNIK
ZADOVOLJENJE
KORISNIKA
Organizacija koja preuzima proizvod (uslugu)

Miljenje korisnika o stepenu do kojeg su ispunjeni
njegovi zahtevi
POVRATNA
INFORMACIJA
Miljenja, komentari i iskazi interesovanja za proizvode ili

proces reavanja prigovora
REKLAMACIJA
STORNO DOKUMENT
Referent
KIR
AR
reklamacija komisijski zapisnik - dokument koji

sainjavaju kupac (u sluaju direktne primopredaje) i
(ili) administrator reklamacija , a koji sadri sledee
podatke:
broj fakture za koju je sainjen zapisnik
ime kupca
datum isporuke
naziv robe, serija i rok upotrebe robe, fakturisana
koliina po jedinici mere, dostavljena kolicina po
jedinici mere, vraena koliina robe po jedinici
mere ukoliko je ima, primljena koliina robe po
jedinici mere od strane kupca.
naziv robe koja je dostavljena, a nije fakturisana,
serijski broj i rok iste kao i koliina koja je
dostavljena
ime i prezime vozaa koji je vrio isporuku robe
kupcu, potpis i peat kupca (odgovornog lica) koji
je vrio prijem dostavljene robe.
Narudba kupca koja se stornira i vraa na stanje

magacina u celosti u istom danu po zahtevu referenta
prodaje ili referenta nabavke ako je u pitanju razmena
robe ka depoima Phoenixa.
Odgovorno lice koje salje reklamacijama nalog za
storniranje dokumenata .
Koordinator izlaza robe
Administrator reklamacija

POETAK
AR
Prijem reklamacije
Referent
DA
Da li se stornira narudba
Referent
Nalog za storniranje
NE
I
DA
Koordinator
prodaje
Da li se odobrava
prekoraenje roka
NE
AR
Informisanje
kupca
KRAJ
NE
AR
AR
Prijem zapisnika i
robe
Postupanje po nalogu
AR
KRAJ
XII
Kontrola podataka
AR
Da li je reklamacija u roku
DA
AR
Generisanje liste
spornih stavki
II
Revizor
Kontrola lagera
III
AR
Realizacija
reklamacija
V
IV
1
1
Koordinator
reklamacija
Evidencija odraenih
odobrenja
VI
Koordinator razvoza
Primopredaja
dokumenata i robe
IV
VII
VIII
IV
VII
VIII
Ekspeditor
Distribucija
dokumenata i robe
Sef ekspedicije
Izvetaj o realizaciji
linije
Koordinator
reklamacija
Reavanje spornih
reklamacija
NE
IX
Koordinator
reklamacija
Da li su zatvorene sve
reklamacije
DA
AR
XI
Evidencija reklamacije
Koordinator
reklamacija
Izvetavanje
KRAJ
PRIJEM REKLAMACIJE
Administrator reklamacija prima reklamaciju od kupca i nadoknada se realizuje po
proceduri PRLOG04 priprema robe za distribuciju:
za reklamiranu robu
za dogovoreni povrat robe: pseudo artikalzahtev za povrat, zahtev za povrat-hladni
lanac, zahtev za povrat-narkotika.
Odgovorno lice: Administrator reklamacija
DA LI SE STORNIRA FAKTURA
Referent prodaje izdaje KOM05 Nalog za storniranje narudbine kupca u sluajevima
kada je:
na fakturi pogrena cena robe,
ako kupac odustane od robe.
ako referent napravi narudzbu na pogresnu sifru kupca
Referent e-mailom prosleuje popunjeni obrazac za storniranje narudbine kupca na
adrese
koordinatora izlaza robe, koordinatora razvoza i na adresu reklamacije.
Odgovorno lice: Referent
PRIJEM ZAPISNIKA I ROBE

AR preuzima od ekspeditora:
Popunjeni obrazac od strane kupca LOG04 Reklamacija kupca ili zapisnik od kupca
Vraenu robu od kupca
(prijem robe iz specijalnih kategorija mora biti u
odgovarajuem reimu, a roba iz hladnog lanca mora imati izjavu kupca o
propisnom uvanju)
Kupci poseduju Knjigu reklamacija, u kojoj se nalazi kratko uputstvo za popunjavanje
zapisnika, koji se izrauje u dva primerka. Jedan primerak zadrava kupac, a drugi
prosleuje PHOENIX Pharmi reklamacija.
Odgovorno lice: AR
KONTROLA PODATAKA
AR vri kontrolu podataka sa popupunjenog obrasca LOG04 Reklamacija kupca
Obrazac sadri sledee obavezne podatke :
Ime kupca
Adresa
Mesto
Uslovi uvanja
Broj fakture i datum fakturisanja
ifra artikla
Naziv artikla
Serijski broj i rok upotrebe (ukoliko se artikal vodi u sistemu po seriji)
Fakturisana koliina
Primljena koliina
Razlog reklamacije
Napomena za kupca: ime i prezime osobe sa kojom je dogovoren povrat
Napomena
Razlog reklamacije
A. Pogreno fakturisanje
B. Pogrena narudbina kupca
C. Isporuka pogrene koliine
D. Nema atest
E. Nema prevod
G. Isporuka pogrenog proizvoda
K. Isporuka oteenog proizvoda
U. Isporuka kratkog (isteklog) roka trajanja
KS. Dogovoreni povrat
T. Zatvaranje apoteke
Nain skladitenja robe:
Hladan lanac
Narkotik
Otrov
Zapaljivo
Citostatik
Evidencija prigovora koji se odnose na kvalitet i termin isporuke (kupac upisuje u rubriku
Napomena):
Nije ispotovan dogovoren termin
Isporuilac nije postupio po proceduri i sl.
Odgovorno lice: AR
DA LI JE REKLAMACIJA U ROKU
AR na osnovu datuma prijema reklamacije i ugovorenog roka za reklamacije na
kvantitativan prijem robe od 2 dana i kvalitativan prijem robe od 8 dana odluuje da li je
reklamacija prijavljena u predvienom roku. Ukoliko je reklamacija prijavljena u roku
predvienom ugovorom odrauje se po zahtevu kupca. Ukoliko propisan rok nije
ispotovan postupa se po pismenom nalogu efa prodaje.
Odgovorno lice: AR
GENERISANJE LISTE SPORNIH STAVKI
AR na osnovu liste spornih stavki iz primljenih reklamacija tokom prethodnog radnog
dana prosleuje zahtev revizije za permanentnu inventuru (koji prosledjuje na adresu
revizija )
Odgovorno lice: AR
KONTROLA LAGERA
Koordinator revizije na osnovu predloenih stavki od strane odeljenja za reklamacije i
redovne dinamike permanentne inventure vri kontrolu stanja lagera i prosleuje izvetaj
odeljenju za reklamacije o spornim stavkama.
Odgovorno lice: Koordinator revizije
REALIZACIJA REKLAMACIJA
AR na osnovu izvetaja pristupa realizaciji reklamcije u programu Pharmos po radnom
uputstvu RULOG18 Izrada odobrenja kupcu i storniranje narudbina, upotrebom
odgovarajuih kodova.
Ako je reklamacija odobrena kupcu se izrauje finansijsko odobrenje za umanjenje
rauna odobrenje.
Roba koja je vrana od kupca u procesu reklamacija statusira se u odnosu na sledee
kriterijume:
uslovi uvanja i transporta,
kvalitativna ispravnost robe (oteenje i rok),
kvantitativna ispravnost ,
a sve u skladu sa krtierujumima definisanim procedurom PRLOG03 Prijem robe.
Proizvodi, po propisanim zahtevima GDP, mogu da se vrate u zalihe odobrene za
prodaju samo ako je:
1) proizvod u originalnom, neotvorenom pakovanju i u dobrom stanju;
2) poznato da je proizvod bio propisno skladiten i da se njim rukovalo na odgovarajui

nain;
3) preostali rok upotrebe prihvatljiv
4) proizvod pregledan i odobren od strane odgovorne osobe.
Naroita panja treba da se posveti proizvodima koji zahtevaju posebne uslove

skladitenja. Ukoliko je potrebno, treba da se kontaktiraju i nosilac dozvole za stavljanje
leka u promet ili odgovorne osobe zaposlene kod proizvoaa leka.
Zapisi o povraaju se uvaju mesec dana u reklamacijijama , a potom se arhiviraju sa
dokumentacijom. Proizvodi vraeni na zalihe odobrene za prodaju treba da se
pozicioniraju tako da se ne poremeti sistem rotiranja (FE-FO).
Ako reklamacija nije odobrena AR pakuje robu, signira paket podacima kupca,
popunjava obrazac LOG19 Listing za primopredaju robe po reklamaciji i robu predaje
DC-u.
Odgovorno lice: AR
EVIDNCIJA ODRAENIH ODOBRENJA
Koordinator reklamacija evidentira podatke u tabeli Odobrenja koja se nalazi na
mrenom folderu \\Server1\sektor logistike trajni.
Odgovorno lice: Koordinator reklamacija
PRIMOPREDAJA DOKUMENTACIJE I ROBE
Koordinator razvoza prima od AR odobrenja i robu za kupca u sluaju neprihvaenih
reklamacija i potpisuje se na primopredajni obrazac. Koordinator razvoza pridruuje
razvozu prispelu dokumentaciju koja se vezuje za reklamacije kupaca-fakture za
nadoknadu robe koje izlaze na listingu sa redovnim isporukama, fakture za
pseudoartikal koje odobravaju preuzimanje povrata robe i kompletnu dokumentaciju
predaje ekspeditoru na realizaciju.
U odnosu na priloene fakture-pseudoartikal koordinator razvoza obezbeuje uslove za
transport robe u hladnom lancu.
Odgovorno lice: Koordinator razvoza
DISTRIBUCIJA ROBE I DOKUMENTACIJE

Ekspeditor preuzima od koordinatora razvoza dokumentaciju i robu za kupca (ukoliko je
ima) i vri distribuciju po planu razvoza, a u odnosu na preuzetu dokumentaciju, bez
obzira di li ima redovnu isporuku za kupca ili ne.
Prilikom primopredaje kupac je u obavezi da potpie i peatira odobrenje, jedan
primerak vrati ekspeditoru.
U sluaju da ovlaeno lice od strane kupca nije prisutno, odobrenje se ostavlja kupcu
koji je u obavezi da isto verifikuje i dostavi potom.
U sluaju preuzimanja robe iz hladnog lanca ekspeditor je u obavezi da preuzme izjavu
kupca o uvanju robe u propisanom reimu i istu upakuje u runi friider odmah po
preuzimanju.
Odgovorno lice: Ekspeditor
IZVETAJ O REALIZACIJI
ef ekspedicije na osnovu podataka u tabeli Odobrenja i vraene dokumentacije od
strane ekspeditora pravi izvetaj otvorenih stavki. Za otvorene stavke ef ekspedicije
pravi plan za naknadnu realizaciju.
Odgovorno lice: Sef ekspedicije
DA LI SU ZATVORENE SVE REKLAMACIJE
Koordinator reklamacija na osnovu izvetaja AR i sefa ekspedicije ima uvid da li su sve
reklamacije kupaca realizovane.
IZVETAVANJE
Koordinator reklamacija pravi izvetaj po kategorijama reklamacija i na osnovu njega
trai propisivanje korektivnih mera u odnosu na segmente procesa koji ne funkcioniu.
Koordinator reklamacija prosleuje izvetaje o reklamacijama rukovodiocu logistike, i
direktoru prodaje. Izvetaji sadre informacije o :
Ukupnom broju reklamacija
Broju reklamacija po kodovima
Ukupan broj prodatih stavki za odredjeni period
Finansijski procenat odobrenja po kodovima
Top 10 kupaca sa brojem gresaka po kodovima
Odgovornolice : Koordinator reklamacija
NALOG ZA STORNIRANJE
Ukoliko referent u toku prijema narudbina:
unese pogrenu cenu robe,
unese pogrenu ifra kupca ili
primi obavetenje da kupac odustaje od naloga
Referent prodaje ulaskom u nalog za storniranje narudbine kupca unosi podatke:
magacin
ime i prezime referenta prodaje
broj narudbine
ifru kupca, naziv kupca
razlog storniranja
Referent prodaje e-mailom prosleuje popunjeni obrazac za storniranje narudbine
kupca na adrese koordinatora izlaza robe, koordinatora razvoza i na adresu
reklamacije
POSTUPNJE PO NALOGU
1. U sluaju da se greka uoi pre realizacije radnih naloga na izlaza robe KIR
tampa radne naloge za navedeneu narudbinu kupca, validira radne naloge. AR
preuzima kompletnu dokumentaciju radni nalozi i fakture
2. U sluaju da se greka uoi po delimino zavrenom izdavanju robe, KIR po
hitnom postupku realizuje odvajanje po svim radnim nalozima kako bi se roba
kompletirala u DC-u. Koordinator razvoza predaje administratoru reklamacija
fakture i sve gajbice i pakete izdate iz magacina po narudbini .
3. U sluaju da je roba po narudbini od kupca ve predata DC-u, koordinator
razvoza kompletnu isporuku sa svim fakturama predaje adiministratoru
reklamacija.
AR vri storniranje narudbine od kupca u programu Pharmos po radnom uputstvu
RULOG18 Izrada odobrenja kupcu i storniranje narudbina kupca i vraa robu na
stanje lagera. Po zavrenoj proceduri AR predaje robu magacinu na uskladitenje.
Odgovorno lice: AR
DA LI SE ODBRAVA PREKORAENJE ROKA
Ukoliko je prekoraen ugovoreni rok za reklamacije kriterijumi po kojima direktor
prodaje odobrava povrat su:
1. Kupac Aa, Ab, Ba, Bb, Ca kategorije ili AU
2. Dogovoren povrat sa AU
3. Roba uzeta prilikom punjenja apoteke
odobrava izradu reklamacije u prekoraenom terminu ili statusira reklamaciju kao

povrat, ako nisu ispotovani kriterijumi.
Odgovorno lice:Direktor prodaje
INFORMISANJE KUPCA
Ukoliko povrat robe nije odobren kupca informie referent prodaje, koordinator
reklamacija, administrator reklamacija ili koordinator prodaje o razlozima odbijanja.
Odgovorno lice: Odgovorna osoba
REAVANJE SPORNIH REKLAMACIJA
Ukoliko postoje problematine reklamacije koordinator reklamacija identifikuje problem
po kriterijumu:
1. kupac pogreno vratio robu (vrstu robe, koliinu ili seriju)
2. oteena roba
3. nepotpisana dokumentacija
4. neisporuena dokumentacija
Koordinator reklamacija komunicira sa koordinatorom razvoza i efom ekspedicije da
bi definisao sporne reklamacije, a potom sprovodi aktivnosti za njihovo reavanje (robu
vraa kupcu ukoliko je oteena, pravi zapisnik o neisporuenoj robi) .
Odgovoran za primenu ove procedure je direktor logistike.
Taka 7. Zapisi
R.
Br
.
ifra
zapisa
Naziv zapisa
Broj
primerak
a
Funkci
ja
vlasnik
a
1.
LOG04
Reklamacija kupca
kupac
AR
2.
Lista spornih stavki
AR
3.
Popisna lista
revizor
4.
Odobrenje
kupac
Koor. R
Mesto
uvanja
Vreme
uvanja
Unitavanj
e
/
Arhiva
reklamacija
Outlook
/
3 godine
Arhiva
revizije
/
Arhiva
revizije
1 godina
/
Otpadni
papir
Brisanje
foldera
Poverljiva
dok.
/
/
3 godine
/
1 mesec
5.
LOG19
6.
Listing za
primopredaju robe po
reklamaciji
Tabela odobrenja
7.
Faktura
2+1
8.
Faktura-pseudoartikal
2+1
9.
Izvetaj o realizaciji
linije
Tabela reklamacije
Izvetaj
10
.
11.
12
.
KOM05
Arhiva
5 godina
Poverljiva
dok.
Otpadni
papir
AR
Arhiva R
1 godina
Koor. R
3 godine
Brisanje
foldera
kupac
Ref.kup
ca
\\Server1\
logistika
trajni
/
Arhiva
/
5 godina
/
Poverljiva
dok.
Ruk. eksp. Arh.ruk.eksp

.
ef OR
\\Server1\
logistika
trajni
ef OR
Outlook
1 godina
Otpadni
papir
/
AOR
Trajno
Elektronski
Trajno
3 godine
Brisanje
foldera
/
Taka 8. Prilozi
1.
2.
3.
Reklamacija kupca
Listing za primopredaju robe po reklamaciji
(No. LOG04)
(No. KOM05)
(No. LOG19)
3.Upravljanje zatitom ivotne sredine

Ovom procedurom se definie proces upravljanja ZS, identifikacija aspekata,
usaglaavanje sa zakonskom regulativom, definisanje optih, posebnih ciljeva i
programa ZS, definisanje resursa i odgovornosti, uspostavljanje kontrole nad
operacijama i vrednovanje usaglaenosti. Primenjuju je svi odgovorni za upravljanje
identifikovanim aspektima u organizaciji PHOENIX Pharma d.o.o.

Zakonska regulativa iz oblasti zatite ivotne sredine
PRSMKZS01 Forma i sadraj dokumenata
PRSMKZS02 Upravljanje dokumentima
PRSMKZS07 Preispitivanje od strane rukovodstva
Taka 3. Termini
IVOTNA SREDINA
Okruenje u kome organizacija radi, ukljuujui

vodu, zemlju, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i
njihove uzajamne odnose
ASPEKT IVOTNE
SREDINE
Element aktivnosti, proizvoda ili usluga organizacije

koji moe da bude u uzajamnom odnosu sa
ivotnom sredinom
UTICAJ NA IVOTNU
SREDINU
Svaka promena ivotne sredine, pogoranje ili

poboljanje, koja je potpuno ili delimino rezultat
aspekata ivotne sredine
OPTI CILJ ZATITE

IVOTNE SREDINE
Sveobuhvatni cilj zatite ivotne sredine koji je u

skladu sa politikom organizacije i koji je organizacija
sebi postavila radi ostvarivanja
POSEBAN CILJ
ZATITE IVOTNE
SREDINE
Detaljan zahtev po pitanju uinka, primenljiv u

organizaciji ili njenim delovima, koji proistie iz optih
ciljeva i treba da bude tako postavljen i izvren da se
ti opti ciljevi postignu
UINAK ZATITE
IVOTNE SREDINE
Merljivi rezultati upravljanja aspektima ivotne

sredine organizacije

POETAK
Nadleni rukovodilac
Identifikacija aspekata
ivotne sredine
PRK
Vrednovanje aspekata
ivotne sredine
II
III
IV
Pravnik
Identifikacija zakona koji
se odose na ZS
PRK
Nadleni rukovodilac
Ne
Da li je potrebno
usaglaavanje
Dodeljivanje odgovornosti
za praenje aspekata
Da
Odgovorno lice
PRK
Definisanje optih i
posebnih ciljeva ZS
Praenje aspekata
VIII
PRK
Definisanje programa
ZS
Nadleni rukovodilac
Definisanje resursa,
zadataka, odgovornosti
II
II
VI
VI
III
III
Predsednik Odbora
Sazivanje sednice
odbora
Nadleni rukovodilac
Ne
Da li je uspostavljena kontrola
nad operacijama
Odgovorno lice
Izrada dokumentacije
IX
Da
Nadleni rukovodilac
Vrednovanje
usaglaenosti
VII
Da
PRK
KRAJ
Da li su potrebne preventivne
i korektivne mere

IDENTIFIKACIJA ASPEKATA IVOTNE SREDINE
Nadleni rukovodilac vri identifikaciju aspekata ivotne sredine u svojoj nadlenosti.
Prilikom identifikacije uzima u obzir planirani ili novi razvoj preduzea, poslovne procese
i usluge koje njegov sektor prua.
Identifikaciju fokusira na aspekte na koje moe da utie i koje moe da kontrolie.
Prilikom identifikacije posebno obraa panu na aspekte:
Emisije u vazduh
Isputanja u vodu
Izlivanja u zemlju
Korienja sirovina i prirodnih resursa
Korienja energije
Emitovanja energije
Pitanja ivotne sredine u lokalnoj zajednici

Identifikacija aspekata ivodne sredine se mora vriti uzimajui u obzir zakonsku i drugu
regulativu.
Nadleni rukovodilac formira listu aspekata ivotne sredine koja sadri:
Lokaciju
Aktivnost
Naziv aspekta
Uticaj na ivotnu sredinu
Odgovorno lice (osoba koja je nadlena za paenje pojedinih aspekata u okviru

sektora)
Listu prosleuje PRK.
Odgovorno lice: Nadleni rukovodilac
VREDNOVANJE ASPEKATA IVOTNE SREDINE
PRK formira ZS01 Listu svih aspekata i na osnovu nje vri vrednovanje znaaja
aspekata ivotne sredine na osnovu sledeih kriterijuma:
1. Usaglaenost sa zakonskom regulativom: usaglaenost sa zakonskim i drugim
relevantnim zahtevima (reenja, standardi)
2. Mogunost pojavljivanja otpada kao potencijalni rizik
3. Uestalost stalnog pojavljivanja otpada
4. Trokovi vezani za pojedine uticaje na ivotnu sredinu (takse, naknade, sredstva
za sanacije)
5. Trokovi vezani za sankcije (kazne)
6. Uticaj na ugled preduzea
7. Uticaj na ivotnu sredinu (ukljuujui take 2, 3 i 4)
Za svaki od navedenih kriterijuma odreuje se klasifikacija (bodovanje) u zavisnosti od
prisutnosti i znaaja kriterijuma:
1. Problem ne postoji ili nije od velikog znaaja ( 1 )
2. Problem postoji ( 2 )
3. Postoji problem od velikog znaaja ( 3 )
Klasifikacija:
Problem ne postoji ili
nije od velikog znaaja
(1)
Granine
vrednosti
i
aktivnosti nisu usaglaene
sa propisanim samo u
izuzetnim
situacijama,
prekoraenja nisu uestala
niti su znaajna
Mala
mogunost
pojavljivanja /
generisanja otpada
Nikada nije dolo do
pojavljivanja
otpada
Trokovi vezani za uticaje
na ivotnu
sredinu su minimalni
Trokovi vezani za kazne
su minimalni
Problem nema uticaja na
ugled preduzea
Problem postoji ( 2 )
Postoji problem od
velikog znaaja
Granine
vrednosti
i
aktivnosti su neusaglaene
sa propisanim s vremena
na vreme
(3)
Granine
vrednosti
i
aktivnosti
su
stalno
neusaglaene
sa
propisanim
Velika
mogunost
pojavljivanja /
generisanja otpada
Otpad se pojavljuje
Veoma velika mogunost

pojavljivanja / generisanja
otpada
Stalno pojavljivanje otpada

na ivotnu sredinu su
znaajni
nisu zanemarljivi
Problem moe da ima
uticajana ugled organizacije

na ivitnu sredinu su
veoma znaajni
su znaajni
Problem ima uticaja na
ugled preduzea
Svaki aspekt se vrednuje po svim kriterijumima. Obom zadovoljenja odreenog

kriterijuma je klasifikovan na skali od tri podeljka i za svaki aspekt se dodeljuje vrednost
od 1-3 u zavisnosti od stepena prisutnosti i znaaja svakog kriterijuma posebno.
Ukupni znaaj aspekata za ivotnu sredinu je ( K x V )n
K klasifikacija odreenog kriterijuma
V relevantnost kriterijuma - vrednosti relevantnosti su :
4 - ZK4 (za kriterijume 1 3),
2 - ZK2 (za kriterijum 4) i
1- ZK1 (za kriterijume 5 7)
n broj kriterijuma
ZK relevantnost kriterijuma (znaaj kriterijuma : ZK4, ZK2, ZK1)
PRK formira ZS02 Registar aspekata u koji unosi:
lokaciju
aktivnost
aspekt
uticaj
kriterijume vrednovanja
Na osnovu dobijenog zbira bodova (ukupan znaaj aspekta za ivotnu sredinu) PRK
odreuje status vanosti aspekta (vie od 34 bodova status ZNAAJAN, ostali status
MANJE ZNAAJAN).
Zbir bodova vrednovanja aspekata PRK evidentira u ZS03 Registar znaajnih
aspekata i u ZS04 Listu potencijalnih udesa.
Odgovorno lice: PRK
IDENTIFIKACIJA ZAKONA KOJI SE ODNOSE NA ZS
Pravnik nakon prijema slubenih listova i uvidom u njihov sadraj, utvruje da li je
objavljena zakonska regulativa koja se odnosi na zatitu ivotne sredine.
Ukoliko postoji zakonska regulativa o ZS, pravnik dostavlja Predstavniku rukovodstva
kopiju dela zakonske regulative ili itav zakon koji se odnosi na ZS ( ukoliko pravnik
poseduje zakonsku regulativu u elektronskoj formi dostavlja je i e-mail-om Strunom
saradniku za kvalitet i ZS ).
Odgovorno lice: Pravnik
DA LI JE POTREBNO USAGLAAVANJE
PRK na osnovu sadraja objavljene zakonske regulative i registra aspekata ivotne
sredine utvruje da li se vri usaglaavanje. Predstavnik rukovodstva evidentira izmenu
zakonske regulative u tabeli registra zakonskih regulativa, a kopiju arhivira.
Odgovorno lice: PRK
DEFINISANJE OPTIH I POSEBNIH CILJEVA ZS
Ukoliko je potrebno usaglaavanje aspekata PRK uspostavlja i vri preispitivanje optih
ciljeva ZS uzimajui u obzir zakonske i druge zahteve, znaajne aspekte ivotne
sredine, tehnoloke opcije, finansijske, operativne i poslovne zahteve, kao i stanovita
zainteresovanih strana uz sagledavanje svih merljivih parametara potrebnih za postiznje
optih ciljeva.
Da bi se ostvarili opti ciljevi PRK postavlja posebne ciljeve zatite ivotne sredine koji
su specifini i merljivi.
Po postavljanju optih i posebnih ciljeva u (QM08), PRK utvruje merljive pokazatelje
uinka zatite ivotne sredine i obezbeuje informacije o nadlenoj osobi za praenje
uinka zatite ivotne sredine vezano za postavljen cilj.
Prilikom utvrivanja ciljeva, PRK definie:
- aktivnost ili objekat na koje se odnosi postizanje opteg cilja
- poseban cilj
- vremenski rok za postizanje cilja
- odgovornost
Odgovorno lice: PRK
DEFINISANJE PROGRAMA ZATITE IVOTNE SREDINE
PRK definie program za postizanje optih i posebnih ciljeva zatite ivotne sredine na
obrascu ZS05, koji sadri:
- aktivnost ili objekat
- aspekt ivotne sredine
- opti cilj
- zadatke koje treba uraditi
- odgovornu osobu za postizanje optih i posebnih ciljeva
Odgovorno lice: PRK
DEFINISANJE RESURSA, ZADATAKA I ODGOVORNOSTI
Nadleni rukovodilac na osnovu propisanih programa ZS definie zadatke koje treba
izvriti i potrebne resurse kao i odgovorne osobe za izvravanje svakog pojedinanog
zadatka. Potrebni resursi se definiu na osnovu naina realizacije zadatka. Ukoliko se
zadatak realizuje u okviru organizacije resursi ukljuuju osoblje, koje poseduje posebne
vetine i tehnoloka sredstva, a u sluaju da se zadatak realizuje od strane spoljne
organizacije resursi ukljuuju naziv angaovane organizacije i potrebna finansijska
sredstva.
Nadleni rukovodilac u okviru programa definie rok realizacije zadatka. Rok se definie
u skladu sa definisanim resursima.
Nadleni rukovodilac jedan primerak programa sa evidentiranim potrebnim resursima i

rokovima realizacije dostavlja PRK za kvalitet i ZS u roku od 5 dana od prijema
programa.
SAZIVANJE SEDNICE ODBORA
Predsednik Odbora za kvalitet na inicijativu PRK saziva sednicu Odbora na kojoj se vri
preispitivanje propisanih ciljeva i programa ZS i definisanih resursa i vri njihova
verifikacija.
Odgovorno lice: Predsednik Odbora
DA LI JE USPOSTAVLJENA KONTROLA NAD OPERACIJAMA
Nadleni rukovodilac na osnovu definisanog programa postizanja optih i posebnih
ciljeva, radi obezbeivanje kontrole nad operacijama, utvruje potrebu izrade procedura
(radnih uputstava). Procedura (radno uputstvo) se izrauje u sluaju nepostojanja
definisanih postupaka rada, da bi se spreilo odstupanje od politike, optih i posebnih
ciljeva kvaliteta i zatite ivotne sredine.
Nadleni rukovodilac delegira izradu procedura (radnih uputstava) u skladu sa
procedurama PRSMKZS01 Forma i sadraj dokumenata i PRSMKZS02 Upravljanje
dokumentima.
VREDNOVANJE USAGLAENOSTI
Nadleni rukovodilac prati i meri kljune karakteristike operacija vezanih za znaajne
aspekte u njegovoj nadlenosti i podnosi izvetaj o usaglaenosti sa propisanim
zakonskim regulativama direktoru sektora. Merenja se mogu izvoditi od strane
akreditovanih firmi za oblast definisanu parametrima. U tim sluajevima vrednovanje se
vri u odnosu na dobijene rezultate od strane eksternih saradnika. Plan monitoringa
(QM09) se pravi na godinjem nivou i usklauje sa smernicama dobijenim od firmi
akreditovanih za merenje zakonskom regulativom propisnih parametara.
U izvetaju ZS06 Vrednovanje usaglaenosti se navodi:
Naziv aspekta
Referentni zakon
Broj programa ZS i propisani zadaci
Izmereni parametri
Odgovorno lice
Status usaglaenosti
Izvetaji o vrednovanju usaglaenosti preispituju se od strane rukovodstva i u odnosu na
njih se propisuju potrebne mere delovanja u skladu sa procedurom PRSMKZS07
Preispitivanje od strane rukovodstva.
DA LI SU POTREBNE PREVENTIVNE ILI KOREKTIVNE MERE
PRK na osnovu analize vrednovanja usaglaenosti u :
sluaju vanrednih situacija
vanrednih internih provera
procesu preispitivanja od strane rukovodstva
procenjuje da li je potrebno sprovesti preventivne i korektivne mere. Ukoliko je potrebno
sprovesti mere PRK propisuje nove verzije prograna ZS.
Odgovorno lice: PRK
DODELJIVANJE ODGOVORNOSTI ZA PRAENJE ASPEKATA
Ukoliko nije potrebno usaglaavanje identifikovanih aspekata sa propisanom
regulativom nadleni rukovodilac dodeljuje odgovornosti za praenje identifikovanih
aspekata u skladu sa propisanom Listom aspekata.
PRAENJE ASPEKATA
Odgovorno lice prati i vodi evidenciju o statusu aspekata za koje je zadueno.
Da bi su obezbedilo kontinuirano praenje znaajnih aspekata i aspekata sa liste
potencijalnih udesa definisana je kontrolna lista za interni monitoring koju svakodnevno
popunjava radnik odravanja. Ukoliko se u toku kontrole uoe nepravilnosti iste se
evidentiraju u listi i propisuju se mere u cilju otklanjanja. U zavisnosti od vrste
neusaglaenosti obavetava se ef odravanja opreme i objekata koji je u obavezi da
obezbedi autsors usluge. ZS12 Monitoring lista se na nedeljnom nivou prosleuje efu
odravanja opreme i objekata koji je verifikuje i arhivira.
U sluaju vanrednih situacija ili odstupanja od normalnih vrednosti odgovorno lice
podnosi izvetaj nadlenom rukovodiocu o tome, a ovaj ga prosleuje PRK ukoliko je
potrebno odluivanje na nivou Odbora za kvalitet.
Odgovorno lice: Odgovorno lice
IZRADA DOKUMENTACIJE
Ukoliko nije uspostavljena kontrola nad operacijama, kojima se upravlja znaajnim

aspektima S, odgovorno lice za aspekt koji se prati propisuje operacije kojima e
sprovesti kontrolu nad aspektom (u skladu sa procedurama PRSMKZS01 Forma i
sadraj dokumenata i PRSMKZS02 Upravljanje dokumentima.
Odgovorno lice: Odgovorno lice
Odgovoran za primenu Predsednik odbora za kvalitet i zatitu ivotne sredine.
Taka 7. Zapisi
R.
Br
.
ifra
zapisa
1.
2.
3.
4.
Naziv
zapisa
Broj
primeraka
Funkcija
vlasnika
Mesto
uvanja
Vreme
uvan
ja
Unitavan
je
ZS01
Lista aspekata
1
elektronski
PRK
Svi
uesnici u
procesu
Trajno
Do
revizije
/
Brisanje
ZS02
Registar
aspekata
1
Svi lanovi
odbora
PRK
lan
odbora
Arhiva PRK
Phoenixphar
ma trajni\ISO
9001-1400109\ZS
Arhiva PRK
Arhiva lana
odbora
Trajno
Do
revizije
elektronski
Svi
uesnici u
procesu
Do
revizije
1
Svi lanovi
odbora
PRK
lan
odbora
Phoenixphar
ma trajni\ISO
9001-1400109\ZS
Arhiva PRK
Arhiva lana
odbora
/
Unitavanje
poverljive
dokumentac
ije
Brisanje
Trajno
Do
revizije
/
Unitavanje
pov.dok.
elektronski
Svi
uesnici u
procesu
Do
revizije
Brisanje
1
elektronski
PRK
Svi
uesnici u
Phoenixphar
ma trajni\ISO
9001-1400109\ZS
Arhiva PRK
Server1\Phar
manova trajni
Trajno
Do
revizije
/
Brisanje
ZS03
ZS04
Registar
znaajnih
aspekata
Lista
potencijalnih
udesa
procesu
5.
QM08
Opti i
posebni ciljevi
ZS
6.
ZS05
Program
zatite S
7.
ZS06
8.
ZS12
Vrednovanje
usaglaenosti
Monitoring
lista
9.
Procedura
(radno
uputstvo)
1
Svi lanovi
odbora
PRK
lan
odbora
Arhiva PRK
Arhiva lana
odbora
Trajno
Do
revizije
/
Unitavanje
pov.dok.
elektronski
Svi
uesnici u
procesu
Do
revizije
Brisanje
1
Sva odgovorna
lica za
lealizaciju
1
PRK
Odgovoran
za
realizaciju
PRK
Phoenixphar
ma trajni\ISO
9001-1400109\ZS
Arhiva PRK
Arhiva
odgovornog
lica
Arhiva PRK
Trajno
Do
revizije
/
Unitavanje
pov.dok.
Trajno
1+
elektronski
Domar
Arhiva
ef
odravanja
Trajni mreni
folder
sektora
Arhiva PRK
1
godina
Trajno
Unitavanje
pov.dok.
/
Trajno
Do
revizije
Unitavanje
pov.dok.
Do
revizije
Brisanje
PRK
Odgovoran
za primenu
elektronski
Svi
uesnici u
procesu
Arhiva
odgovornog
za primenu
Trajni mreni
folder
sektora
Taka 8. Prilozi
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Lista aspekata
Registar aspekata
Registar znaajnih aspekata
Lista potencijalnih udesa
Opti i posebni ciljevi ZS
Program zatite ivotne sredine
Vrednovanje usaglaenosti
Monitoring lista
(No: ZS01)
(No: ZS02)
(No: ZS03)
(No: ZS04)
(QM08)
(No: ZS05)
(No: ZS06)
(No: ZS12)
8.2. Dokumentacija
1.Zahtev za pokretanje postupka prijama novog zaposlenog
Regionalni centar / pravno lice
Vrsta regrutacije
INT
EXT
Organizaciona jedinica:
Naziv radnog mesta:
Broj izvrilaca:
Vrste radnog odnosa:
a) Neodreeno vreme
b) Odreeno vreme
_______________ meseci
Oekivani datum poetka rada:
Profil traenog kandidata:
Struna sprema:
a) NSS
c) VS
b) SSS
d) VSS
Zanimanje:
a)
Posebno znanje i vetine
Kljuni zadaci radnog mesta:
b)
c)
d)
Potpis neposrednog rukovodioca:

Potpis direktora sektora:
Odobreno od direktora HR:
Datum prijema zahteva:

(Popunjava HR sluba)
2.Opis radnog mesta

Sektor:
Opis posla za radno mesto:
Stepen strune spreme
Vrsta zanimanja smer
Radno iskustvo
Posebno znanje strunost
Probni rad
Radno vreme
Vrsta radnog odnosa
Uslov rada
normaln
i
posebni
Opis poslova:
10.
Linija odgovornosti
11.
Osobine, sposobnosti i vetine koje se oekuju od zaposlenog
12.
Zamenjuje ga:
Potpis zaposlenog
Potpis rukovodioca
3.Interni konkurs
Ime i prezime zaposlenog:
(Koji predlae ili koji se kandiduje)
Sektor:
Preporuka(da/ne):
Ime i prezime osobe koja se preporuuje:
(Ukoliko je osoba predloena)
Godite kandidata:
Lino(da/ne):
Line karakteristike kandidata kojeg preporuujem (Popunjava se ako je u pitanju preporuka)

Karakter, osobine
Radno iskustvo
(firma gde je predloeni kandidat radio)

Uspenost na prethodnom poslu
Neke druge posebne sposobnosti
Zbog ega preporuujem kandidata
Lina preporuka (Popunjava se ako je u pitanju lina prijava)

U kom sektoru radite:
Radno iskustvo (broj godina)
Sposobnosti koje kandidat poseduje za pokrenuti
konkurs:
( Osobine ili znanja traena po Internom konkursu)
Napomena:
4.Nalog za prijem u radni odnos

Vrsta regrutacije:
INT
EXT
Organizaciona jedinica:
Naziv posla i radnog mesta
Broj izvrilaca:
Struna sprema:
a) NSS
c) VS
b) SSS
d) VSS
Zanimanje:
a)
Posebno znanje i vetine
b)
c)
Vrste radnog odnosa
a) Neodreeno vreme
b) Odreeno vreme
U trajanju od:
a) Nemamo izvrioca
Napomena:
b) Imamo izvrioca
Ime i prezime
Datum podnoenja zahteva
Potpis ovlaenog lica (podnosioca zahteva):
Datum prijema u kadrovsku slubu:

Kadrovski referent:
Datum i vreme pozivanja kandidata:

Odreeno odgovorno lice:
5.Listig za primopredaju robe po reklamaciji

Dan i datum:
R.Br
.
Naziv apoteke
Broj
naloga
Mesto
Broj
koleta
Robu
izdao
Robu
primio
Vreme
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
UKUPNO:
NAPOMENA:
6.Nalog za sortiranje fakture

Magacin
Referent
Broj naloga
Datum izrade naloga
ifra kupca
Naziv kupca
Razlog storniranja
Popunjava magacin ukoliko se vraa roba

Storniranje odobrio
7.Procena uinka novog zaposlenog

Ovo je formular koji popunjava rukovodilac za svakog novog zaposlenog a koji treba da se preda Sektoru za ljudske resurse najkasnije 2 nedelje pre isteka
probnog rada.
Ime zaposlenog:
Rukovodilac:
Radno mesto:
Sektor i sluba:
Datum poetka probnog rada:

Datum zavretka probnog rada:
Molimo Vas da procenite zaposlenog u odnosu na dole navedene kriterijume i da pruite preporuku o tome da li elite da potvrdite ili ne zapoljavanje
zaposlenog.
Preporuka (ili ne) da je zaposleni uspeno zavrio probni period i da je njegovo/njeno radno mesto potvreno, s obzirom da su specifine kompetencije ostvarene
i da su prikazane vrednosti PHOENIX-a.
Aktivnost koja se procenjuje
Iznad standarda
Standardno
Potrebno
poboljanje
Vreme i prisustvo
Kvalitet rada
Koliina uraenog posla
Potreba za nadzorom
Timski rad
Samoinicijativa
Usluga prema klijentima
Sposobnost prilagoavanja situacijama
Da li smatrate (potvrujete) da zaposleni treba da nastavi da radi u Phoenix-u na istom

radnom mestu?
Da
Ne
Datum:
Rukovodilac
Zaposleni
9.Informacioni tokovi u preduzeu

9.1. Dokumenti u kojima su definasana pravila komunikacije i naini komunikacije
u preduzeu
Pravila komunikacije u preduzeu su kaoi svi drugi procesi i operacije u organizaciji

definisani poslovnikom o kvalitetu i zatiti ivotne sredine.
Prilikom istraivanja ustanovljeno je da u preduzeu postoji definisana interna,
eksterna i komunikacija sa korisnicima.
Za potrebe uspostavljanja, sprovoenja, odravanja i stalnog poboljavanja efektivnosti i
efikasnosti SMK i SUZS PHOENIX Pharma d.o.o. uspostavlja, dokumentuje, sprovodi i
odrava sledeu dokumentaciju:
1. Izjavu o politici kvaliteta i zatite ivotne sredine
2. Ciljeve kvaliteta i opte i posebne ciljeve zatite ivotne sredine
3. Poslovnik o kvalitetu i zatiti ivotne sredine
4. Dokumentaciju SUZS
5. Procedure, plan performansi procesa (OGSM po nivoima)
6. Radna upustva
7. Zapise
Slika 4. Piramida dokumentacije SMK I SUZS
Na vrhu piramide dokumentacije SMK i SUZS nalazi se politika kvaliteta i zatite

ivotne sredine, koja definie sveobuhvatne namere u voenju organizacije, kako ih
zvanino izraava Menadment tim. Iskazuje opredeljenost organizacije za
ispunjavanjem zahteva SMK i SUZS, daje okvir utvrivanja i preispitivanja ciljeva,
dostupna je i objanjena svima u organizaciji i stalno se preispituje da bi se obezbedila
njena adekvatnost.
Ciljevi kvaliteta zasnivaju se na politici kvaliteta i specificirani su za odgovarajue

funkcije i nivoe organizacije. Ostvarenje ciljeva ima pozitivan uticaj na kvalitet usluga,
radnu efikasnost i finansijske performanse kao i na zadovoljenje i poverenje poslovnih
partera PHOENIX Pharma d.o.o.
Poslovnik o kvalitetu i zatiti ivotne sredine definie predmet i podruje primene
SMK i SUZS koji ukljuuje sve zahteve standarda sa opisom usaglaenosti za njih.
Procedure su dokumenti koji opisuju procese u ijoj realizaciji uestvuje vie izvrilaca
ili sloene procese koje izvrava pojedinac.
Plan performansi procesa sadri izvetaje o ostvarenim efektima primene procedura.
Radi efikasnijeg praenja performansi poslovanja firme, MT uvodi princip praenja
kljunih performansi kroz BSC (Balance score card) tabelu koja na mesenom nivou
prati stepen realizacije definisanih ciljeva za :
ljudski potencijal
efikasnost lanca snabdevanja
poslovnu strategiju i razvoj
odnose sa korisnicima
profitabilnost
Na nivou sektora takoe su definisane kljune performanse, kroz OGSM (objectivesnamere, goals-ciljevi, strategy-strategija, measures-mere) sektora, prate ih rukovodioci
na kvartalnom nivou i izvetaji se podnose na preispitivanju od strane rukovodstva.
Izvetaji po BSC preispituju se na sednicama Menadment tima (Odbora za kvalitet)
gde se, u zavisnosti od statusa realizacije cilja, donosi odluka o propisivanju korektivnih
mera.
Radna upustva opisuju detaljno znaajne aktivnosti (delove procesa) koje izvrava
jedna funkcija. U primeni i pod kontrolom su dokumenti eksternog porekla neophodni za
primenu sistema menadmenta kvalitetom i upravlja se njihovom distribucijom.
Zapisi su dokumenti koji slue kao potvrda realizacije obavljene aktivnosti. Sastavni su
deo procedura i radnih uputstava u kojima se izrauju.
Dokumentacija SUZS obuhvata:
Registar zakonskih regulativa
Opte i posebne ciljeve zatite ivotne sredine
Listu aspekata
Registar aspekata ( vrednovanje aspekata ), registar znaajnih aspekata i listu

potencijalnih udesa
Programe zatite
Plan monitoringa
Vrednovanje usaglaenosti
Planove reagovanja u vanrednim situacijama
Registar zakonskih regulativa sadri identifikovane regulative koje su u vezi

poslovanja preduzea u domenu zatite ivotne sredine.
Opti ciljevi ZS su sveobuhvatni ciljevi zatite ivotne sredine koje je organizacija
postavila radi ostvarenja, u skladu su sa Politikom kvaliteta i ZS, ukljuujui
posveenost ciljevima prevencije zagaivanja, usklaenost sa odgovarajuim
zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se organizacija usaglasila, uz stalno
unapreenje. Posebni ciljevi detaljni su zahtevi u pogledu uinka, primenljivi u
organizaciji ili njenim delovima, koji proistiu iz optih ciljeva i njihovim ispunjenjem
dolazi se do postizanja optih ciljeva.
Lista aspekata sadri sve identifikovane aspekte, od rukovodilaca organizacionih
celina, lokaciju, uticaj na ivotnu sredinu i odgovorno lice koje je u obavezi da prati
uinak zatite u odnosu na identifikovan aspekt.
Registar aspekata ivotne sredine sadri tabelu vrednovanja aspekata ivotne sredine
u odnosu na koje su propisani ciljevi zatite ivotne sredine i ije se preispitivanje vri.
Da bi se ostvarili opti i posebni ciljevi zatite ivotne sredine Predstavnik rukovodstva
za kvalitet i ZS propisao je programe zatite ivotne sredine za svaku odgovarajuu
funkciju i svaki nivo u organizaciji, a odgovorna lica su propisala potrebne resurse i
potrebno vreme u kojem zadati ciljevi treba da se postignu.
Plan monitoringa propisan je u skladu sa vaeom zakonskom regulativom sa kojom je
organizacija usaglaena i identifikovanim znaajnim aspektima. Plan monitoringa
emisije i imisije izrauje se u dogovoru sa Gradskim zavodom za javno zdravlje, koji ih
meri i podnosi izvetaje u skladu sa ugovorom.
U odnosu na propisane programe ZS i rezultate monitoringa vri se periodino
Vrednovanje usaglaenosti i izvetaji se prezentuju Odboru za kvalitet u cilju
definisanja potrebnih korektivnih mera i donoenju odlika o daljem unapreenju odnosa
organizacije prema ZS.
Interno komuniciranje
Menadment tim razvija proces internog komuniciranja kao uslova za uspeno
angaovanje zaposlenih u podizanju efektivnosti i efikasnosti SMK i SUZS, usmerenih
ka njegovom stalnom poboljavanju. Inicira ga putem :
upravljanja dokumentima i zapisima,
obuke zaposlenih
saoptavanja zaposlenima ciljeva kvaliteta, planova njihove realizacije i planova
poboljavanja.
Zaposleni su upoznati sa Politikom i ciljevima kvaliteta i ZS putem:
odgovarajue obuke za primenu i tumaenje politike i ciljeva kvaliteta i ZS, sa
naglaskom na uticaj njihovih procesa na realizaciju politike i ostvarenje ciljeva,
uramljenih tekstova, postavljenih na vidnim mestima u svim organizacionim
jedinicama.
Svi zaposleni su, u skladu sa propisanim nainom primopredaje procedura, potvrdili
prijem dokumenata SMK i SUZS i prihvatili obaveze internog komuniciranja (u okviru
sektora ili meu sektorima), koje iz njih proistiu. Nain razmene informacija i
odgovarajui nosioci informacija u procesima rada detaljno su utvreni dokumentima
SMK i SUZS.
U cilju obezbeivanja jasnoe interne i eksterne komunikacije u sainjavanju i
distribuciji poruka koriste se:
interna raunarska mrea za razmenu poruka, podataka, informacija i
dokumenata
standardizovani obrasci propisani odgovarajuim procedurama
zapisi u slobodnoj formi (ako procedura ne propisuje standardni obrazac)
memorandum preduzea (ako se poruka prosleuje eksternim korisnicima)
U kompaniji interna komunikacija je unapreena osmiljavanjem i realizovanjem
korporativnog asopisa PHOENIX news, koji izlazi na kvartalnom nivou, u kome
menaderi i lanovi liderskog saveta obavetavaju zaposlene o najnovijim planovima i
projektima koji se sprovode na nivou kompanije.
Korisnici usluga i drugi poslovni partneri su o Politici i ciljevima informisani putem:
promocije preduzea na Internetu www.phoenixpharma.rs
reklamno, propagandnim prezentacijama preduzea
Rukovodioci i zaposleni o aspektima i programima zatite ivotne sredine su obaveteni

u skladu sa propisanim nainom primopredaje procedura, iji je cilj efikasnije
upoznavanje sa znaajem postupanja, u skladu sa uvedenim sistemom i podizanjem
svesti zaposlenih o znaaju zatite ivotne sredine. U svrhu toga izrauju se plakati sa
adekvatnim sadrajem.
Eksterna komunikacija
Za eksternu komunikaciju u PHOENIX Pharmi zaduen je PR preduzea. Samo on
stupa u odnose sa ostalim kompanijama, medijim, korisnicima,...
U daljemt tekstu dau primer eksterne komunikacije u vandrednim situacijama.
Po prijemu Zapisnika o vanrednom dogaaju Predstavnik rukovodstva za kvalitet i ZS
obavetava po potrebi nadlenu ustanovu za vrenje monitoringa o nastalom akcidentu
sa zahtevom da se po hitnom postupku odradi merenje po nastaloj situaciji. O istoj se emailom obavetavaju lanovi Odbora za kvalitet i ZS i zakazuje se vanradna sednica
radi verifikacije saoptenja za javnost.
Na osnovu Zapisnika o vanrednom dogaaju (i prispelog izvetaja o monitoringu)
ovlaeni PR preduzea sainjava saoptenje za javnost koje prezentuje Odboru za
kvalitet i ZS na vanrednoj sednici. Odbor vri preispitivanje saoptenja, daje primedbe
ili sugestije, propisuje korektivne ili preventivne mere (ukoliko je to mogue) i donosi
odluku o sadraju konane verzije saoptenja.
U periodu od nastanka akcidenta do usvajanja sadraja saoptenja za javnost ni jedan
radnik firme nije ovlaen da daje bilo kakva saoptenja vezana za akcident osim
Predsednika upravnog odbora. Ukoliko doe do bilo kakvog kontakta zaposlenih iz firme
sa eksternim zainteresovanim licima zaposleni su u obavezi da ih upute na ovlaevog
PR-a preduzea, koji je u obavezi da odlae izvetavanje javnosti do usvajanja
konane verzije saoptenja.
Komuniciranje sa korisnicima
Komunikacija sa korisnicima vri se neposredno telefonom ili u linom kontaktu, prilikom
dostavljanja, preispitivanja i usaglaavanja ponuda i ugovora kao i nakon izvrene
usluge prilikom reavanja eventualnih reklamacija i albi kako je propisano procedurom.
9.2. Potovanja pravila u praksi
Mogu zakljuiti da se ova pravila u komunikaci potuju u potpunosti jer preduzee

preferira pismeni vid komunikacije, i vri proveru tih dokumenata, tako da procedure
moraju biti ispotovane u potpunosti.
9.3.Dominantni nain komuniciranja
Najdominantniji nain komuniciranja u preduzeu jeste pisanim putem. Zaposleni u
meusobnoj komunikaciji najee koriste mail-ove. Na taj nain oni meusobno
razmenjuju razliite informacije, dopise, zahteve, procedure,...
Ovo je takoe jedan od najefikasnijih vidova komunikacije uzimajui u obzir da
preduzee posluje u tri regionalna centra u Srbiji a deo je i BMS grupe, tako da
zaposleni na odreenim nivoima stupaju u komunikacijiu i sa zaposlenima iz Bosne i
Makedonije.
Na sledeoj emi prikazan je jedan od naina komuniciranja na upravljakom nivou
SMK1
POLITIKA, CILJEVI,
PLANIRANJE,
STRATEGIJA
PROCESI
REALIZACIJ
E
SMK2
PREISPITIVANJE
OD STRANE
RUKOVODSTVA
SMK3
KOMUNIKACIJ
A
INTERNA
EKSTERNA
SMK4
INTERN
A
PROVER
A
SMK5
PREVENTIVNE
KOREKTIVNE
MERE
S tim da je preduzee formalno organizovano obino se komunikacija odvija u smeru

NADREENI PODREENI, a mogui sluaj je PODREENI NADREENI.
U kompaniji je jako mali stepen usmene i neformalne komunikacije

ponekad javljaju u nekim situacijama.
ali se i one
9.4. ema procesa komunikacije
Na osnovu date eme moemo uvoiti na koji nain se obavlja interna i eksterna
komunikacija. Takoe moemo videti koji delovi uestvuju u meusobnoj kominikaciji a
koji vre komunikaciji sa okruenjem.
10. Zakljuak
10.1.Identifikovati organizacione snage i slabosti preduzea

SNAGE
Misija preduzea
Ciljevi preduzea
Politike preduzea
Resursi preduzea
Jasno definisana
Usmerena ka svim
procesima
zasnivaju se na politici
kvaliteta i specificirani su za
odgovarajue funkcije i nivoe
organizacije
primenljivi u organizaciji ili
njenim delovima
definisani i dokumentovani
standardom
Uvedena Politika kvaliteta i
zatite ivotne sredine
Savremena oprema
Struno obueni kadrovi
SLABOSTI/NEDOSTACI
Nedovoljno poslovno
odreena
Previe duga procedura

donoenja ciljeva
Stroga procedura i
potovanje propisa
Prevelika iskorienost
sredstava
Potreba este zamene novim
sredstvima
Prevelika formalizicaija i
nedovoljna neformalna
komunikacija
Mogunost nestanka
podataka ili gubitka usled
neredovne aurnosti
Prevelike procedure za
razmenu informacija
Organizacina struktuta
preduzea
Procesi i dokumentacija u
preduzeu
Informacioni tokovi u
preduzeu
Jasno definisane
nadlenosti, nadreeni i
podreeni
Jasno definisani procesi i
odgovorosti
Kvalitetna razmena
informacija
10.2.Rangiranje identifikovanih slabosti prema mogunosti, hitnosti i znaajnosti

njihovog reavanja (1-5)
Slabost/Nedostatak
Nedovoljno
poslovno
odreena misija
Previe duga
procedura
donoenja ciljeva
Stroga procedura i
potovanje
propisa politika
Prevelika
iskorienost
sredstava
Potreba este
zamene novim
sredstvima
Prevelika
formalizicaija i
nedovoljna
neformalna
komunikacija
Mogunost
nestanka
podataka ili
gubitka usled
neredovne
aurnosti
Prevelike
procedure za
razmenu
informacija
Stepen
uticaja
Hitnost
Znaajnost
Suma
Rang
13
10
13
10
10.3.Plan revitalizacije preduzea

Ono to je preduzeu potrebno da bi nesmetano mogla da obavlja svoju delatnos jesu
resursi i prevozna sredstva. S tim da je nedostatak prevelika iskorienost i esta
nabavka novom tehnologijom, potrebno je smanjiti optereenje resursa tako to bi smo
nabavili vie tehnologije. Na taj nain bismo smanjili optereenje jednog sredstva i
produili njegov korisni vek.
Kao problem ili slabost javlja se mogunost nestanka podataka ili gubitka usled
neredovne aurnosti. Kako se u preduzeu sva komunikacija odvija pismeno postoji
preveliki broj formulara, dokumenta i razliitih zabeleenih podataka. Da bi se
komunikacija lake obavljala smatram da je potrebno napraviti nekoliko obrazaca koji e
se univerzalno koristiti za razliitu svrhu i svi oni se uvati automatski pri prispeu ili
slanju.
Takoe postoji prevelika procedura za razmenu informacija. Smatram da je potrebno
smanjiti proces razmene informacija i da je potrebno njeno pojednostavljivanje time to
bi bila omoguena komunikacija direktno izmeu pojedinih sektora ili izmeu odreenih
zaposlenih na razliitim radnim mestima, bez prevelike formalizacije.
Potrebno je i vie razraditi misiju preduzea ime bismo konkretizovali planove za
budui razvoj i kvalitetniju komunikaciju sa okruenjem, bolje poslovne odnose sa naim
partnerima, poboljali kvalitet zapolsenih itd.
Strogu proceduru i potovanje propisa politika bismo jedino mogli poboljati na nain da
se svi zaposleni dobro upoznaju sa procedurama i potovanjem istih, jer se potovanje
ove procedure ne moe izbei s obzirom da je doneta u skladu sa zakonom ISO 9000.
Procedura donoenja ciljeva bi se mogla poboljati na nain da postoji tim ljudi koji e
komunicirati sa svim funkcijama u organizaciji a i saradnicima izvan nje. Na taj nain
zajedninikim putem bi donosili ciljeve organizacije i vremenom ih poboljavali u skladu
sa trendovima i poslovanjem preduzea.
11.Literatura
1. http://www.phoenixpharma.rs/j-rs-phoenix/index.php -19.5.2012.
2. http://www.iim.ftn.uns.ac.rs/pom/index.php?
option=com_content&view=section&id=13&Itemid=53 19.5.2012.
3. Tehnologija organizacije industrijskih sistema-preduzea Dragutin Zelenovi, Novi
Sad 2005.

Seminarski TOP

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Seminarski TOP

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Aleksandra Torbica 3113

2.Osnovni proizvodi i usluge u preduzeu................................................................................................5

Naziv preduzea: Phoenix pharma D.O.O.

Slika 1.1. PHOENIX Pharma Novi Sad

Preduzee PHOENIX Pharma RC Novi Sad se nalazi na lokaciji povrine 1 ha 43 ara

asortimana i saraivati sa pravim partnerima.

2.Osnovni proizvodi i usluge

Slika 2.1.Procenat uea proizvoda

Slika 2.2. Skladite

Slika 2.3.Pokretna traka, skladie

Slika 2.4. Vozni park

Uvoz neregistrovanih lekova

3.2. Kreiranje aktuelne misije preduzea

Direktnim investicijama u svaku zemlju i region

Veleprodajnog poslovanja - saradnja sa bolnicama, apotekama,

Kako bi misija bila kvalitetnije sprovedena preduzee se zalae i pokuava to da ostvari

Saradnja obeleena duhom partnerstva

Da bi se obezbedilo funkcionisanje preduzea definisane su obaveze Menadment

prati primenu SMK i SUZS

Predsednik odbora za kvalitet i ZS je Predsednik upravnog odbora. Zamenik

Rukovodioci odgovorni za primenu procedura u obavezi su da obezbede raspoloivost

Veleprodajnog poslovanja - saradnja sa bolnicama, apotekama,

Uz pomo misije preduzee nastoji da odri vodeu poziciju na tritu kroz:

Najbolju distributivnu praksu

3.5.Analiza misije preduzea

1. Svrha postojanja - pretstavlja osnovu potrebe nastanka i razvoja preduzea i

Svrha postojanja PHOENIH Pharme jeste ispunjenju osnovnog cilja u svetu

2. Strategija dejstva pretsavlja prilaz za ostvarenje svrhe postojanja u datom

Preduzee se najbolje oblikuje pomou SWOT analize, pa emo to prikazati u

3. Standardi ponaanja- odreuje ponaanje zaposlenih i njihov odnos prema

PHOENIX grupa se zalae za rast usmeren ka cilju, upravljanje trokovima i

o Saradnji obeleenoj partnerskim duhom

Zaposleni u PHOENIX grupi dele korporativni cilj stvaranja vrednosti i podstaknuti

Saradnja je potvrena i meunarodno priznatim poslovnim standardima kao i

radnu efikasnost i finansijske performanse kao i na zadovoljenje i poverenje poslovnih

sredine, tehnoloke opcije, finansijske, operativne i poslovne zahteve, stanovita

uspostavi planiranje, realizacija i odravanje procesa u skladu sa zahtevima SMK

4.2.Definisani ciljevi preduzea

biti prvi izbor za nae korisnike obezbeujui im irok asortiman, kontinuirano

Od zaposlenih PHOENIX Pharme oekujemo da realizuju i unapreuju strategiju koja

4.3. Analiza ciljeva po SMART kriterijumu

- SPECIFINI, jasni i definisani.

Measurable - MERLJIVI, mogu da se procene na osnovu kvaliteta, vremena, koliine ili

4. Rezultat ove aktivnosti je jasan, a to je da se razviju liderske sposobnosti

1. Ovim ciljem nije dat odgovor na piatnje ni da li organizacija raspolae sa

resursima da se cilj postigne, ni da li je potrebni definisati prioritete.

4.4. Uskalaenost ciljeva sa misijom

U PHOENIX Pharmi ciljevi su usklaeni i na horizontalnoj i na vertikalnoj osnovi.

Kao kljuni elementi Politike kvaliteta i ZS usvojena su sledea opredeljenja:

Odbor za kvalitet i zatitu ivotne sredine, u skladu sa svojim ovlaenjima donosi

Izmene Poslovnika unose se u Poglavlje 9, spiska izmena, tako to se evidentira strana

sprovoenje i odravanje SMK i SUZS i njihovo stalno poboljavanje

Resursi obuhvataju: dokumentaciju (podaci i informacije), ljudske resurse, obuku,

Slika 1. Lokacije PHOENIX Pharme u Srbiji

2.RC Novi Sad

Kapacitet skladinog prostora 712 paletnih mesta

Kapacitet skladinog prostora 360 paleta

Hladna komora kapaciteta 78m3

Kapacitet skladinog prostora 3305 paleta

Hladna komora kapaciteta 88m3

Kapacitet skladinog prostora 928 paleta