Oslobodioici I Izdajnici

PRVA GLAVA
Drugi svetski rat za mene je po~eo jedne zore, kucanjem u prozor. Lupa me je probudila iz
najsla|eg, predjutarnjeg sna. To se verovatno desilo u martu 1940, ili u martu 1941, svakako
predzoru. Neko lupa u prozor. Trenutak kasnije u stvarnosti je taj trenutak, mo`da, potrajao
nekoliko meseci, ili ~itavu godinu nema~ki avioni bombarduju Beograd i Srbiju. Prelomni
doga|aj iz kojeg }e se, kao spiralna opruga, krug po krug, iznititi sva potonja zbivanja, odakle
}e se odmotati i sama epoha po kojoj se, ispisuju}i ove retke, i dalje batrgam jeste lupa u
prozor. Gluvo trajanje se, od tog trena, preustrojilo i poteklo kao smisleno zbivanje. Od tog
predjutarja se ra~una moje neosporno, iako neva`no, prisustvo u stole}u.
Prvo nema~ko bombardovanje usledi}e trinaest dana, ili trinaest meseci kasnije. Trinaest
dana, ili trinaest meseci: za pisca lirske hronike razlika je zanemarljiva. U ovoj pri~i, dan
kadikad stoji za celu godinu, dok poneka godina promine brè od dana. U se}anju ljudske vrste
izbrisani su tragovi ~itavim geolo{kim epohama, pa }e se u tom ponoru lako na}i mesta i za
trinaestak meseci {to sam ih, neuklju~en u zemaljska posla, prespavao izme|u marta 1940. i
marta 1941. êga se se}am, ne se}am se slu~ajno; {to sam zaboravio, to nose fijuci zimskih
vetrova.
Da li se predjutarje uop{te moè ra~unati u delove dana? Kad po~inje, koliko traje, kad se
zavr{ava? Ja bih rekao da ono pre spada u bezvremlje. U svakom slu~aju, istinsko i merljivo
vreme prepu{tam onoj drugoj vrsti letopisaca, koji su kao svedoci pouzdaniji i odgovorniji, i ne
oslanjaju se isklju~ivo na svoje uspomene.
Vla`na martovska no}. Meko gluvilo posle nedavnog otapanja snega. Lupu u prozorski
kapak slu{am, neko vreme, u snu; zami{ljam da je sanjam, to bi mi odgovaralo. Ona je odve}
uporna i jaka, i uspeva da me odvoji od sna. Da, to je otac. Vra}a se sa vojne ve`be, ili ide u
prekomandu. Put ga je naveo kroz selo, banuo je u nevreme, kod ku}e ga ne o~ekuju.
Odraslima treba vremena da se razbude i da do|u k sebi. Neko traì {ibicu, ne{to se preturilo i
razbilo. Ja~a napetost, raste zla nestrpljivost. Na{li su {ibicu, uzalud: palidrvca su vla`na, lome
se, ne}e da se upale.
Otvarajte, jeste li ivi? vi~e onaj iza prozora.
Lampu su upalili, sad ne znaju gde je klju~. Otkako je otac u vojsci svake se ve~eri
zaklju~avamo, a vrata podupiremo sekirom.
Takva su vremena.
Ne znam {ta je posle bilo. Se}am se samo napetosti traènja {ibice i klju~a: pamtim ono {to
me je namu~ilo. S glavom ispod pokriva~a oslu{kujem gun|anje i batrganje po sobi. Uku}ani
su nespretni i ja, zbog toga, ose}am mu~nu sukrivicu i saodgovornost. Da, krivi smo! Zate~eni
smo u nebrizi i opu{tenosti. Zar se ovako do~ekuje ku}ni doma}in u povratku sa odgovornog
posla? Stigao je na prag svoje ku}e, i sad ga teraju da ~eka! To je kao u onoj pesmi koju su
Cigani, jesenas, pevali po va{arima i svadbama.
OSLOBODIOCI I IZDAJNICI
(Lupa u prozor kao prvi vremenski orijentir ove povesno-lirske hronike; kako
smo primili bombardovanje, kako okupaciju; pu{ke na mese~ini i miris baruta na
mrazu)
Otvor prozor, curice malena

Gazijo sam vodu do kolena!
I otac se, tako, cele no}i probijao kroz maglu i lapavicu, preskakao potoke i jaruge, hrlio
preko ledenih visoravni, da ovde udari nosom u zaklju~ana vrata. Dok mi leìmo u mekom i
toplom on, prozebao, ~eka da se smilujemo i da ga pustimo u sobu. Krivi smo, svi! Kriv sam i
ja, koji se pravim da spavam i da ni{ta ne ~ujem. Ja sam najkrivlji.
Najzad se otvaraju vrata, a u pam}enju duga, duga praznina.
Prizori se razlaù, re~i se kidaju, prelaze u nerazumljive povike; zbivanja se zaokruùju pre
svakog osmi{ljenja. ûjem jedino hujanje vetra koje se, u zamasima, prenosi kroz prostranstva.
Po ceo dan, blago septembarsko sunce, i jak vetar, onaj koji ne dolazi iz nu`de, nego iz dobre
volje, da prodrma vratnice, protrese kro{nje i oduva slamke. I posle, kad se uti{a, ~uje se
krckanje hrastovih kro{nji. Uzimu pomera bregove, puni snegom dàkove, i prevozi ih, po celu
no}, kroz klanac. U martu su {ume obeznanjene i gole, a grane, napete od se}anja i
i{~ekivanja, drhture. [uma pred prole}e je gradili{te zakr~eno podupira~ima, skelama i
popre~nicama, gra|evina koja ~eka da se u nju ugrade prozori i vrata, i da se stavi pod krov.
Cepte bezlisni zabrani, kao da su zahva}eni nekim tihim, ne`nim zemljotresom. Prezimiv{i na
jugu, godina najavljuje prole}e kroz miloduh povetarca. Vek se, kroz predvorje, pomera kao
splav porinut me|u zvezde. Uleto se veliko pomeranje najednom zaustavi; u~ini se da je zemlja
stigla u svoju ku}u.
Pribliàva se rat: povremeno, crna senka sunca proleti iznad bregova i padina, i nestane u
reci. Zlo se kuva u daljini; ovde ga, bez re~i, ~ekaju. Svet, to je ono, kuda oti~u reke. Iza svih
mora i gora, iza svih u{}a, u vatri sun~evog smiraja, na hiljadama kilometara dugoj nizbrdici,
pore|ane su, jedna za drugom, kao livade, Nema~ka, Engleska, Francuska, Amerika, Italija, Japan. To su re~i koje se, u poslednje vreme, naj~e{}e izgovaraju u ku}i. Re~i pune pretnje: mi se
nadamo da }emo se nekako provu}i.
Sun~eve zrake, kao strelice odapete iz leda, raseku zoru. Posle im oslabi sjaj, a poraste
toplina. Predve~e se skupljaju, iz dolina i osoja, na prevoju brda, uvek na istom mestu, i
sat-dva oti~u kroz drelo neba u dugim, maglenim mlazevima. Nekih popodneva nebo je
raskrsnica na kojoj se, kao lavine prosutog kamenja, mimoilaze oblaci. Oblaci kojima dosadi
igra povla~e se na rub horizonta, i padaju u bezdan. Nebo je, tamo, nakrivljeno, i sve, {to mu
trenutno nije potrebno, istovaruje, samo sebi, iza le|a. Preko Velikih Livada potrkuju se
vagoni teretnog voza: tako se zatr~avaju vojnici, kad izgube korak u mar{u. Imalo bi se {ta
gledati, i u ~emu uìvati, da nije ljudi. Od ljudi dolazi strah, sa njima se stalno upada u ne{to
nere{ivo.
... Po~elo je bez najave, bez obja{njenja, kao i svaka nepogoda.
Nebo se, jednog jutra, ispuni hukom aviona. Izletali su iznad Glavice jedan po jedan, kao
da ih, iza brda, neko pra}kom izbacuje. Popodne smo saznali da su prvo tukli Beograd, a u
[umadiju su se zaletali onako, da izru~e preostale bombe. U Krivi}ima je bilo troje mrtvih.
(Kasnije je ta brojka zaokruèna na ~etrdesetoro). Tiha i tajanstvena veza koju smo dotle
odràvali sa svetom, iznenada je pre{la u grmljavinu avionskih motora i prasak eksploziva.
Zanemeli od straha i ~u|enja, potr~ali smo u Pavi}a jarugu gde smo, {}u}ureni me|u ilama
bagrenja i brestova, ostali do ru~ka. Ne se}am se da je neko oko mene izrazio ja~e
negodovanje, ili moralno zgraànje. Po{to su nas ve} bombardovali, zna~i da su to radili po
nekom pravu. Tek kasnije, kod mene su se po~ela javljati pitanja. Onog dana je sve, ve} na
prvi pogled, izgledalo jasno. Videlo se da avioni nadle}u selo bez razloga i jasnog cilja, i da
prema nama, nepoznatima i nevidljivima, mogu gajiti jedino prezir, u boljem slu~aju
ravnodu{nost. Kao da je tamo, u velikom i mo}nom svetu, nekome smetala upravo na{a
u~malost, tako duboka, tako zazidana u sebe, da se jedino bombama mogla razbiti.
Prave Nemce smo videli dva-tri meseca kasnije. (Oni iz aviona kao da nisu postojali: bili
su odve} daleko i nevidljivi). Nai{li su u kamionu, kojem su kr~ila put dva motocikla. Deda je
stajao na panju iza {tale, i pozvao me, da vidim. [akom je, kroz vazduh, povukao uporednu
crtu sa trasom puta kojim je napredovao transport, i rekao:
Ovo zapamti, ovako po~inje okupacija.
Osetiv{i u meni pa`ljivog slu{aoca, dodao je:
Ovako su do{li i u pro{lom ratu, samo je onda bilo manje Nemaca, a vi{e Austrijanaca.
Sad su se ujedinili, pa se ne zna ko je ko.
Str~ao sam na reku i zatekao ih na zaravni, preko puta vodenice. Mladi, izbrijani, li~ili su
na beogradske ferijalce koji su, pre godinu dana, na istom mestu, ponad ~esme, razapinjali
{atore. Dvojica su prala zube, ostali su razgledali okolinu. Veoma ih je zanimao na~in na koji
su seljanke ispirale rublje na kamenjaru ispod vodeni~nog jaza. Tada sam razumeo da je taj
na~in neobi~an, mada neki drugi nisam mogao zamisliti.
Nai{ao je Leka Crni, sa kravama upregnutim u dvokolice. Jedan vojnik je izvadio
fotoaparat i slikao ga. Leka se silno upla{io. Posle je pri~ao:
Kad nni{ani, ja pomislih: streljanje!
To su bili prvi Nemci koje sam u ivotu video. Bili su znatièljni, mnogo su se ~udili, i u
njihovom se ~u|enju ose}ao blagodu{an prezir. Dolazili su izdaleka, sve im je kod nas bilo
novo i tu|e. Bilo mi je krivo {to nas gledaju s visoka, mal~ice podsme{ljivo. Postideh se
praklja~a kojima su seljanke besomu~no, a otkako su osetile da ih vojnici gledaju sve
besomu~nije, tukle mokre ~ar{ave. To, onda, zna~i da u Nema~koj nema praklja~a... Za{to se
toliko prave va`ni? @eleo sam da nas malo vi{e po{tuju. U pola sata, koliko su se zadràli, i
koliko sam ih posmatrao, moja znatièlja je znatno oslabila. Nejasna naklonost, s kojom sam
im pohitao u susret, pre{la je u nejasnu odbojnost. Ako misle da su toliko va`ni, za{to su
dolazili ovamo?
Za vreme rata su retko zalazili me|u na{a brda. Bilo ih je po varo{icama i gradovima,
naro~ito u Beogradu, pa se na tu stranu, bez velike nevolje, nije i{lo. Puteve i mostove dràla je
Nedi}eva straà, bilo je i ne{to ljoti}evaca, po op{tinama i kancelarijama. êtnici su pokrivali
sela i {ume; partizani su, jo{ prve jeseni, utekli iz Uìca u Bosnu. Svako je drào ono {to je na
samom po~etku okupacije zauzeo, i svako je ~ekao.
Potr~ali smo u urvinu onako kako se uleto, u polju, potraì zaklon od grmljavine i provale
oblaka. Tu poneko opsuje, reda radi; istinskog negodovanja nema. Sila je sila, sa njom se ne
razgovara, niti nas ona pita za mi{ljenje. Odlu~ili su da tako treba, ja~i su, moè im se. E, kad
bi neko mogao da uzvrati, to bi ve} bilo ne{to. Ovako, }uti i ne misli... îni mi se da je deda,
onog dana, u jaruzi, rekao: Tuku varo{i, nas ne}e... A i kako bi? Ne}e nas, jednog po jednog,
juriti kroz vo}njake i {ume... Glavni cilj bombardovanja je, pomislio sam, zastra{ivanje. Ako je
do toga, nama je dovoljna i mukla orljava avionskih motora. Krivi}i su postradali zato {to su
varo{ica, rekao je, sutradan, deda. Vide se, iz neba, u tome je stvar! Ubili su kelnera Iliju
Ma~ka dok je, s rukama na kukovima, stajao ispred kafane i zadivljen gledao u nebo.
Nastradala je i jedna na{a dalja ro|aka, koju sam znao po ~uvenju. Otkako se udala u Krivi}e,
nije mnogo dràla ni do najbliè rodbine, akamoli do nas. Poginula je slu~ajno, kao od groma.
Koliko da se zna, da je po~eo rat. Baba-Stevanka je bila gotovo zadovolj-na: jo{ jedno od
Kremanskih proro~anstava dobilo je estoku, nedvosmislenu potvrdu.
Po~etkom prve ratne zime, otac preuze vo|enje kafane. Gostiju je najvi{e bilo subotom
uve~e, i nedeljom. U ostale dane kafana (svi su je zvali baraka, ili mejana) pretvarala se u
sastajali{te {ire rodbine, prijatelja i kom{ija. Ovi su gosti malo pili i obazrivo tro{ili, ponekad bi
zaigrali na karte, i uglavnom su politi~ili, to jest, pri~ali o teku}im zbivanjima. Kad bi do{lo da
se plati, oni bi s ocem razmenjivali ugovorene znake i podrazumevaju}e poglede, koji bi se
mogli prevesti sa To }emo kasnije, ili sa Ovo ti je za ono.
To je potrajalo sve do 1951, kad nam je kafana oduzeta (re~ je upotrebila baba-Stevanka),
odnosno nacionalizovana (jedan od onih ujakovih izraza koji su odavali na~itana ~oveka: uo~i
rata se be{e upisao na Pravni fakultet, ali je studije, jo{ pre aprilskog sloma, morao napustiti,
zbog bolesti, i zbog materijalnih te{ko}a; nameravao je da uzme predah od godinu dana, i onda
se to, zbog rata, produìlo u beskraj). U kafani, kao i u poljskim radovima, pomagao je jedan
siroma{an mladi}, Strajinja, a kad je on po~etkom jeseni pobegao u partizane, pojavio se
Slovenac po imenu Janez, ~ovek omanjeg rasta, }utljiv i radi{an. Ni od kakvog posla nije
beào; hteo je, po svaku cenu, da preìvi.
Tako sam, od pete do petnaeste godine ivota, {to u ku}i, {to u kafani, gotovo
svakodnevno slu{ao razgovore odraslih o onome {to se doga|a u selu, u {iroj okolini, u Srbiji i
Jugoslaviji, u belom svetu. Taj vi{eglasni horski monolog i danas u meni odjekuje s
neobi~nom jasno}om, i jedini na~in da ga se oslobodim jeste da ga, {to vernije, prenesem na
hartiju. Ponajbolje sam zapamtio re~i dede, ujaka, oca, strica, Leke Crnog, te pone{to od
baba-Stevanke, i od majke. Se}am se, dakako, i onog {to sam sm, pritom, doìvljavao i
zaklju~ivao, ali kako se i ta vrsta se}anja, u meni, pola veka okre}e, preme}e i preobraàva. Ne
mogu tvrditi da sam svaku re~ i svaku pomisao preneo u njihovom prvobitnom obliku; su{tina
je tu, dok se forma, ponekad, pojavljuje u kasnije krojenom ruhu. Veliko survavanje, do kojeg
je do{lo poslednjih godina, osveìlo je te davne razgovore, vratilo im zvu~nost i obnovilo
smislenost. Mislim da decenija 19411951, obuhva}ena u ovoj hronici, i decenija koja je
po~ela godine 1991, kad sam pristupio pisanju hronike, stoje u komplementarnom odnosu.
Oìvljavaju}i pro{lost, nisam odvajao o~i od sada{njice.
Razgovor obi~no zapo~inje deda. egova su pitanja nejasno usmerena, a zapaànja su mu
odmerena. Ujak pitanje pro{iri, ~esto na sasvim neo~ekivan na~in. Otac se ni s kim i ni sa ~im
ne slaè do kraja, a sm {ta ho}e, te{ko je re}i. Stric je {krt na re~ima, o{tar i nepokolebljiv:
Tu treba ili uzeti pu{ku u ruku, ili saviti {iju!
Pod Okupacijom smo iveli kao i pre nje, samo ne{to uti{anije. Bilo je ne{to vi{e straha,
ginulo se vi{e nego pre rata; tu razliku ja nisam ose}ao: osnova za pravljenje pore|enja kod
dece izme|u pete i osme godine ivota vrlo je suèna. Odrasli su upla{eni, pa se i ja
pribojavam; ~ega, to ne bih umeo re}i. Ponekog streljaju: ne umem da se uàsavam, nemam
vremena da se ~udim. Ubijaju se, da: zna~i, to tako, me|u odraslima, ide. Okupacija je kao
oskudica na koju se, naposletku, svak navikne. Prvo su bili bombarderi, pa je do{la
mobilizacija. ûveni harmonika{ êkerevac i{ao je ispred trista regruta, svirao i pevao:
Je lti-àvo, {toooose rastaaa-jeeee-mooo...
Onda se dogodila kapitulacija: neki drugi vojnici su se, danima, provla~ili kroz {umarke i
vo}njake. Baba-Stevanka im je iznosila hleba i sira, i dodavala, kroz kapiju. Mnoge su odveli u
zarobljeni{tvo. Potom su nai{li Nemci-pe-{adinci, me|u njima i onaj sa fotografskim aparatom.
Sve se to izde{avalo u dva meseca, pre godinu, ili dve: ne znam, vreme odonda stoji. Rat i
okupacija su, izgleda, najteì dok se o~ekuju, dok se o njima pri~a. Kad po~ne, onda je to to:
ako puca, traì zaklon, ako ne puca, primiri se i }uti. Ono najgore je, zasad, negde drugde.
Mo`da su sahrane ne{to ~e{}e; ili ja na njih obra}am ve}u pa`nju.
Svi se dive Sre}kovoj snala`ljivosti i lukavstvu, jedino otac, kao i obi~no, misli ne{to na
svoju ruku, onako kako niko ne misli:
Bolji je ~ovek taj [vaba od ove na{e jajare... i lako je slagati po{tena ~oveka, gospodina!
Nek on to svoje po{tenje tera tamo, po Nema~koj, prezrivo }e stric. U Kragujevcu su
pokazali kakva su gospoda.
Ocu neprijatno, grize usne, one u Kragujevcu nije imao na umu.
Ja samo kaèm da je i Nemac ~ovek... Misli{ da je njemu milo loviti na{e crnoberzijance i
mu}karo{e? On je ovde na straì, u Srbiji ili u Nema~koj njemu isto, stoji dok ga ne smene!
Deda se slaè sa na{im poslanikom \okom Jevti}em, koji je u nedelju drào zbor u kafani:
Sad se kroji karta sveta, mali narodi treba da paze {ta rade. Kad si ovako mali i slab,
iskrenih prijatelja u svetu ne moè{ imati... Visoko se to zakuvalo, i onaj ko je zakuvao, mora}e
i da ladi. Ko sad pogre{i, sto godina }e pla}ati. I sve }e{ nadoknaditi, sem glave na ramenu.
ôvek se na sve navikne, pa i na strah. O~vrsne, kao na zimskoj studeni; zaboravi da ima
gde je toplo. Kad se mora, moè i ovako.
No}u, u Crkvenom zabranu, ili niè, u njivama, ponekad pukne pu{ka. Na vuka, na
~oveka, ili ni u {ta, u pomr~inu, da se razbije predugo i{~ekivanje.
êlik, krv i mraz podjednako su slankasti i lepljivi. êlik je edan krvi, krv ho}e na mraz.
Smrt je ne{to {to dolazi iz pomr~ine, a pokazuje se kad svane.
Odsevi pu{~anih cevi u mese~ini. Samo odsevi, oru`je se krije pod zemljom.
Barut miri{e na zasu{enu mokra}u.
Mraz prlji kao vatra, ali ne greje.
Pri~a se da je Sveta Kurjak zapalio op{tinsku arhivu.
Bar se ogrejao, kaè ujak.
U ravnomernim razmacima, vetar ru{i zidove izme|u davno prohujalih vekova, razbacanih
u pomr~ini. Pu{~ana cev, ukr{tena sa rogom Meseca, li~i na znamenje: vetar je oduvao
zastavu, i od nje je na bregu ostao samo znak. Glava zarasla u kosu i u bradu; prst, na obara~u,
~eka. Tiho nede{avanje, strahote o kojima se }uti. Lave` pasa, obazriv: tako ljudi opona{aju
lajanje. [to se uzima, uzima se kri{om, a {to se daje, daje se na brzinu. Svanjiva dugo i sporo;
ponekad se po ceo dan razdanjuje, pa smrknu}e li~i na odustajanje od napora. I kad ga ima,
sunce se ne probija do zemlje; prisvetljuje sa strane, iz ponora, izvan neba. U podne blesne, i
svaka se pahulja, u snegu, pokaè. Prole}e provaljuje kao groznica, a zavr{ava se tihim
ozdravljenjem. Leta su bez-obalna, ne znaju gde im {ta stoji. Po~etkom septembra stvari, ipak,
nekako do|u u red. Jesen se prikrada dugo i sporo; kad do|e, stane kraj avlijske kapije, i
danima se ne mi~e. Opada ir, zelenkasto-sme|, sjaktav, kao da je opran u petroleumu. Izme|u
ku}nog praga i linije vidika prostor napet kao remnik pu{ke.
Bio rat, bio mir, vlastima, bez potrebe, ne izlazi na o~i, savetuje deda.
E, kad bi svak znao da sedi s mirom kod ku}e, kaè stric. Sre}ko ûturilo {vercovao
rakiju u Beograd, i bane, usred bela dana, sa konjskim kolima, na ûkaricu. Na Tro{arini ga
zaustave Nemci: nit je platio taksu, nit ima kakve potvrde, ni~eg. Odlu~e da mu se na licu
mesta oduzme roba. Oteraju burad u magacin, a on, lopov, udari u kuknjavu: Te ~ime }u decu
prehraniti, te kako }u eni na o~i (a udovac je, i bezdetan). \avo ga nau~io {ta da kaè...
Prevedu kuknjavu nema~kom oficiru, a to bio neki glup i saàljiv [vaba, i naredi da se sva
rakija smesta vrati. Te straàri, opet, dr` onu burad, tovari na taljige, a Sre}ko stoji, toliko je
skr{en, nema snage da se sagne i da im pomogne oko utovara!
Georgije Jevti}, narodni poslanik iz poslednjeg predratnog saziva, odrào novi govor, pred
zgradom Suda, u Krivi}ima. Rekao je da nije ni za ove, ni za one, ni za one tre}e, pokazuju}i
prstom u vrhove okolnih brda. Glavno je, kaè, da narod ne strada niza{ta.
Ova okupacija, bra}o moja, samo je jedna u nizu na{ih nevolja, u pro{lom i u ovom
veku. Kad ~oveka skoli muka, gleda kako da je umanji, a ne kako da je pogor{a! Rat se ne vodi
zbog nas; nismo ga mi po~eli, ne}emo ga ovde, u na{im gudurama, ni zavr{iti... Uvedeno je
vanredno stanje, i to treba izdurati dostojanstveno, bez ispada i zaletanja. ôvek mora znati
kad }e o}utati, da bi mogao udariti, kad do|e vreme. Tako i narod: njemu je glavno da se
odrì, a odrànju sluè i borba i neborba, kako kad, i kako gde. Svaki okupator je nezvani gost,
me|utim, svi neprijatelji okupatora nisu samim tim i na{i prijatelji... Prvo moramo videti {ta je
cilj osvaja~a, i kakvo mi mesto zauzimamo u njegovoj ra~unici. Ako mu nije cilj da ns,
posebno, uni{ti, onda ne valja raspaljivati zlu krv. Rat je veliki ispit, i za pojedinca, i za dràvu,
i ne smemo se ludo rasipati. Dok oni ne po~nu upadati u ku}e, dok ne plja~kaju i ne ubijaju,
najbolje je praviti se kao da i nisu tu! Ne pomaì mu, ali ga i ne ujedaj na prepad, kao ku~e, iz
mraka. U zemlji, koja je potpisala kapitulaciju, ja vam boljeg saveta ne mogu dati...
Ujak kaè da mi ne znamo {ta je prava okupacija. Treba oti}i u Beograd, da bi se to videlo.
Svak se svakog pribojava, straàri drè ma{inke na gotovs, a kad krene racija, pokupe sve {to je
na ulici. Po|e{ na Zeleni venac, da proda{ ~abricu sira, a zavr{i{ na prinudnom radu u
Bavarskoj!
U Krivi}ima su samo dva okupatora, pa i od njih dvojice jedan je ljoti}evac, a drugi je
pola-[vaba, pola-êh. Taj, ~e{kog porekla, svratio jednom u na{u kafanu, na {pricer. Neko, sa
brda iznad kafane, pucao kroz prozor, ali ga nije pogodio; metak se zario kraj ~a{e {pricera,
usred astala.
Celo selo se sleglo, sa ponudama. Doneli pe~eno jagnje, topal dèmper, bardak rakije,
samo da ne prijavi. A on, dobro pove~erao, otpio, pa se raskravio, i onda rekao:
ljuti moji, vi luti. Ja jetan, to je nista, a vas peteset, to je mnoko!
I nije prijavio.
Otkako su se partizani i ~etnici zakrvili, nema~ki kamioni re|e zalaze na teren.
Na{i se ubijaju, a Hitler seiri. Sto godina da je smi{ljao, ne bi ovo smislio, uzdi{e deda.
Nije ih trebalo mnogo nagovarati, sik}e, kroz zube, stric.
ûvena srpska sloga, kaè ujak.
Dimovi u mirnim jutrima: jedini bezbedan put za du{e. ljudi: senke zaostale iza no}i. Ovde
jedan, onamo dvojica. Na grudima ukr{teni redenici, o opasa~ima ko`ne kese, ute, miri{u na
vosak.
Mjesto tvoje ruke dvije
Sad me grle fi{eklije
peva Sre}ko ûturilo, kad popije neku vi{e. Zami{lja da je hrabri oficir, a ni vojsku nije sluìo.
Na terenu su poru~nik Martinovi}, u Podgori, i narednik Milo{ Vi{nji}, u Banjanima.

Stanko Beg i Braca Frklja oti{li u partizane, ~ak tamo, prema Uìcu: ovde partizana nema.
U selu su svi upisani u ~etnike. Upis nije i{ao te{ko, na tome se i stalo. Pu{ku ima svaki
drugi, zakopanu na sigurnom mestu.
êka se znak. Onome, ko treba da ga da, ne uri se.
Pu{~ani meci. Svaki je dragocen, svaki redak; redak i dragocen kao zlatna para. Kad ih
zami{ljam, tako se, u glavi, i umnoàvaju, kao zlatnici... Volim da ih opipavam. âure su ute,
kapisle ispup~ene, po rubu crvenkaste. Kur{um se iz ~aure i kle{tima moè i{~upati, probao
sam, treba pa`ljivo. Kad se barut prospe po da{~ici, i zapali s jednog kraja, vatrica za tren oka
pretr~i barutnu stazu, i poslednja varnica samu sebe proguta. Poru~nik Martinovi} ima
najbolje cokule u selu, a mo`da i u svih pet sela, nad kojima je komandant. Lubovi visoki, da
obuhvate gle`njeve; vunene ~arape, boje zagorelog mleka, visoko do iznad ~lanaka, da bi ih
mogao zavrnuti povrh cokula takva je moda. \onovi potkovani metalnim klincima, nalik na
punoglavce, koji se zovu pulije.
Otkako se selo napunilo pu{kama no}i su postale hladnije. Sneg u mraku i ~elik na
mese~ini ispunjavaju du{u jezom. Na okovu kundaka svetlucne zraka sa zvezde. Izjutra, sa
Vrlaja, neko nekog doziva. Vi~e, i glasno, i prigu{eno; pazi da mu glas ne ode predaleko. Grana
smrznuta u blatu, kao da se kandàma zarila u zemlju.
Suknena ode}a sputava hod.
Uzimu se ~ovek udvostru~i, huk}e stric, trljaju}i ruke nad kafanskom furunom.
Meni se ~ini: umiva ruke toplotom.
DRUGA GLAVA
(Ono {to se zna o Draì, i ono {to se zna o Titu; ne{to se negde kuva, a nas niko
niza{ta ne pita)
Draà ili Tito? U po~etku, to se pitanje nije postavljalo: nikakvih ose}anja prema Titu nije
bilo. Niko ga ~ak nije ni mrzeo. ljudi vole, ili mrze, ono {to poznaju, sa ~im imaju
kakvog-takvog iskustva. Prema onome, o ~emu ni{ta ne znaju, ili su ravnodu{ni, ili ga, za svaki
slu~aj, po{tuju. Tito, to je ne{to tamo, u tu|ini. To nas se ne ti~e, mi s tim nemamo nikakve
veze. A opet, sve se vi{e o njemu pri~a. Mi s njim ne ra~unamo, al nam ga je neko drugi, tamo
negde, uvalio u ra~un, pa se, eto, i o njemu mora misliti...
Tita, Tita, kakav crni Tita? I kakvo mu je to ime, ko je ~uo da se kr{ten stvor tako zove,
~udi se baba-Stevanka.
Ujak kaè da to nije ime, nego skra}enica; uzima olovku i papiri}, i pi{e:
Tajna
Internacionalna
Teroristi~ka
Organizacija
Pro~itajte prva slova, uspravno, pa }ete videti!
Otac je ~uo da mu je to radni nadimak;
On je poznat po tome {to nare|uje. Ti ima da uradi{ to, ti to, ti to, pa su ga tako i
prozvali.
Ko ho}e, neka ga slu{a, kaè stric, otpljuckuju}i na olajisan pod.
Slu{a}e ga i ko o}e i ko ne}e, kako je po{lo, odgovara otac.
Deda se nada da Englezi i Amerikanci ne}e dopustiti.
Ujak grize donju usnu:
Ako im se uklopi, dopusti}e.
Stric je ~uo da postoje dva Tita. Jedan ivi u Moskvi, a nama su poslali la`nog, koji na
njega li~i kao jaje na jaje.
Kad je ovog u Bosni, lane, srela majka, prvo se obradovala, ko i svaka majka, a onda je
vrisnula: Prsti!
Kakvi prsti? pita mrzovoljno otac.
Onaj pravi Tito, njen sin, nema dva prsta na desnoj ruci, odseko mu drebank, a ovaj u
Bosni ima sve prste!
I {ta je bilo s tom enom? pita baba-Stevanka.
Poslali je u Moskvu, hitno, da se zata{ka stvar.
Draà je na{ ~ovek. Nije se rodio ba{ u na{em selu, a kao da jeste. Svaki je ~ovek, ovde, s
njim u nekom rodu, zato su ga i prozvali ~i~a. îka-Draà. On slavi krsnu slavu, kao i mi, zna
{ta je badnjak, {ta je ~esnica, gleda u ple}ku pe~enice, on se ni pred kim ne pravi vaàn, i niko
se pred njim ne stidi. Na{ komandant, poru~nik Martinovi}, dva puta mu je i{ao na raport,
video je gde spava, {ta jede. Komad proje, pola kri{ke sira, glavica luka, ~a{a rakije, a u kolibi
slamarica, sve kao kod nas! Pu{i na lulu, i to neku krdù, snalazi se, zavr{io je visoke {kole, a
opet se od naroda nije pomakao. [tab mu je na tri sata hoda odavde, gore, iznad ba{kih vodenica.
Kad je po{ao u {umu, znao je gde mu je najsigurnije: dole, u Struganiku, imao je najboljeg
prijatelja, majora Mi{i}a, a oko njega je narod, on je u narodu kao riba u vodi, narod mu je, kaè
deda, i hrana i brana. Takvi su mu i vojnici, mladi oficiri i omladinci, spavaju na truloj slami, o
tome se kod nas, na komi{anjima, peva pesma:
Deda kaè da je u Bugarskom ratu bi jedan poru~nik Mihailovi}, da ga je vi|ao na

poloàju, i da bi to moga biti ovaj Draà, dana{nji...
Stric kaè da je Draà po{ten, doma}inski ~ovek, a da je Tito svetska protuva, premazana
svim mastima, i da se zbog toga Draì lo{e pi{e.
Ujak je ~uo da je Tito, u Prvom svetskom ratu, bio austrijski kaplar, i da je stigao s
vojskom do ljiga.
[ta zna{, mobilisali ga, kaè deda.
Svi mobilisani ne dobijaju ordenje za hrabrost...
Deda upozorava da je Draà po ~inu |eneral, a da je Tito, tu skoro, izvikan za mar{ala...
To ne valja, mar{al je iznad |enerala!
Otac odmahuje rukom:
Draà je pravi |eneral, a Tita su unapredili mangupi. To ti je kao ledadìja za bozadìju.
Najvi{i je generalisimus, podse}a stric.
Tu svi u}ute. Sa generalisimusom nema {ale.
Sve {to se ovih meseci i godina de{ava, nalazi, odmah, odjeka u pesmama. One se
pevaju gotovo istovremeno sa zbivanjima, a ponekad ih zamenjuju, ili im prethode! Prvih
meseci okupacije, do pokolja u Kragujevcu, bilo je prepada na Nemce i od strane draìnovaca,
i od strane titovaca. Kad je objavljeno ono sto-za-jednog, ~etnici odloì{e pu{ke za bolja
vremena, a partizani nastavi{e da pucaju iz zaseda, sve dok ih Nemci ne istera{e iz Srbije. O
juna{tvu sa~ekivanja okupatora u zasedi, posle kojeg se napada~i prebacuju na siguran teren, a
kaznena ekspedicija opkoljava selo, strelja sve {to je starije od {esnaest godina, i do temelja
spaljuje ku}e, narod je ispevao pesmicu:
Na nebu je, na nebu je
Ve~ernja~a sama,
Bukove je, Bukove je
Obavila tama.
Bog ubio, Bog ubio
Komunistu strelca,
[to on ubi, {to on ubi
Na }upriji Nemca,
Kad za jednog, kad za jednog
Osamdeset nema.
Terali su na sto, a doterali do osamdeset: u selu iznad }uprije nisu mogli vi{e da skupe.
Narod pri~a kako je bilo, ne voli da laè.
Drug Tito.
Otkako se vezuje za njegovo ime, re~ drug je po~ela zvu~ati ru`no i tu|e.
Kralju Pero, takva su vremena,

êtnicima kosa do ramena...
Kralju Pero, sve zbog tvoje krune,
Na{a mladost po {umama trune...
Kralju Pero, ti si na{e zlato,
êr~ilu si na ~uvanje dato.
Mi oru`je jo{ predali nismo,
Mi ~uvamo zatvoreno pismo...
Drugovi su, ovde, ispisnici sa sluènja vojnog roka, pajta{i sa lumpovanja, ortaci iz no}nih
pustolovina, saputnici i saradnici, vr{njaci iz istog razreda {kolski drugovi, ratni drugovi,
drugovi s posla.
A sad se ta re~ ukrutila, digla nos, obukla uniformu.
Nemoj ti, druè, tako, kaè otac, imitiraju}i Bracu Frklju.
Za Frklju kaù da je njihov tajni poverenik u selu.
Ko je lud, ne budi mu drug, dok te na to ne natera vi{a sila, kaè ujak.
A stric:
îm ~uje{ ono drugovi i drugarice, priberi prnje uza se, pripazi na nov~anik, obezbedi se
otpozadi, ~uvaj se da te neko ne smuva!
Ujak kaè da su se i ljoti}evci, pre rata, na Pravnom fakultetu, tako oslovljavali. Razlog
vi{e da se re~ drug s prezrenjem odbaci: ljoti}evci su me|u seljacima omraèniji i od partizana.
I o tome, se, na mobama i poselima, zapeva:
U ba{tici, zelenoj, cvetalo je cve}e,
Oj ljoti}u, propali, tebe narod ne}e!
Tvoju vojsku nateraj u Dunav i Savu,
A tebi }e Kalabi} da odse~e glavu...
Drugarstvo je, i pre pojave drugova, bio jedan niì, prakti~an oblik prijateljevanja, a sad,
otkako se re~ drug pretvorila u lozinku za sporazumevanje me|u izopa~enicima, s kojima
ve-}ina ljudi nema nikakve veze, seljaci je vi{e ne upotrebljavaju. Re~ se propila i prokurvala, i
oni za nju vi{e ne}e da znaju.
Da su se udruìli, jesu, to im se mora priznati, zajeda stric, Pri~ao mi je narednik
Vi{nji}, on je iz Crne Gore, tamo ih najvi{e ima, i svi su se {kolovali u Beogradu... Nijednog
doma}ina koji radi svoju zemlju, ni majstora od zanata, ni radnika koji voli svoj posao, ni
{kolca koji izu~ava knjigu, sve goli probisvet, voli pre~icu i prekoredicu, a Tito im to
obezbedio, on je isti takav!
Baba-Stevanka je ~ula da je Tito ena, al da se to krije.
[ta je, da je, njega nam je |avo poslao, odgovara deda.
Ujak kaè da su to budala{tine i izmi{ljotine:
On je u mladosti bio bravar, a veliki neradnik, stalno je traìo pravice i olak{ice, i tako se
odao borbi za radni~ka prava, samo da pobegne od po{tenog bravarskog posla. To ti je, kod
njih, uvek ista pri~a...
U odgovor na tolike neizvesnosti i strahovanja, u kafani, u pono}, kadikad grmne pesma:
Planino svete ubavi, planino majko ljubavi,
Tvoja su nedra mirisna, tvoje je du{a radosna:
U tebi ivot provode sinovi srpske slobode!
ûvaj nam Draù junaka, narodnog borca, prvaka,
A kada bude pred zoru, svi }emo s Draòm u goru!
Zimske no}i su zagu{ene, duge i preduge; razdanjuju se kasno i sporo. Ima i takvih koje se
nikad ne razdane.
Negde se ne{to kuva, ne{to naopako i nezaustavljivo. U pitanju im je sve {to imaju, a da
u~ine, ne mogu ni{ta... Stric se vratio iz Beograda i potvr|uje ono {to se ovde ve} zna, a u {ta
niko ne veruje:
Gotovo je: Englezi izdali!
Otac, koji ve} mesecima najavljuje takav ishod, sad gnevno negoduje:
To nije mogu}e!
On ili nije verovao u svoja zla proro~anstva, ili se nadao da }e zlim predvi|anjima
preduprediti zlo.
10
Jadni ljudi, jadan narod. Englezi ih izdali, a oni se i dalje u njih kunu! Kad deda rekne koju
o{triju o êr~ilu, ujak i stric se uvek stave u njegovu odbranu. I obrnuto. Nikako da ga svi,
jednovremeno i jednodu{no, otka~e. Ne usu|uju se, boje se. Kud }e sami? I prevareni, ne{to
o~ekuju; ostavljeni, nadaju se u onog ko ih je ostavio. I pesme mu pevaju, kao da je i dalje sve
u redu. Ho}e pesmom da mu se dodvore:
Ravna Gora, Ravna Gora
Puna mitraljeza,
Dobio ih, dobio ih
Draà od Engleza.
Ravnogorci, ravnogorci
Ne bojte se sila,
Dok je vama, dok je vama
Draè i êr~ila!
Kad bih mogao da se pribliìm tom êr~ilu, da mu ispri~am sve ovo {to oko sebe gledam i
slu{am! Da mu prenesem ovo suludo o~ajavanje, ovo bolno i{~ekivanje... Samo ovu pesmicu
da ~uje, mo`da bi se saàlio. Samo da mu pri|em... Ali gde, kako?
... Zami{ljam. Do{ao sam u London, {etam kraj êr~ilove ku}e. Pokraj ku}e te~e reka, a u
reci, davi se dete. Mlatara rukama, izdaje ga snaga. Ja, bez razmi{ljanja, sko~im u reku i
izvu~em dete na obalu. I onda se ispostavi da je to êr~ilova unuka. Ili, jo{ bolje, troje dece
davi se u reci, i sve troje êr~ilovi unuci, i ja ih, sve, spasim sigurne smrti! To se pro~uje.
êr~il traì da me vidi, da mi se zahvali. Ja izi|em pred njega, do|e i Kralj Petar Drugi. Kralj
ponosan. êr~il me pita, kakvu elju da mi ispuni. Ja mu kaèm: za sebe ni{ta ne traìm, ali
molim, ne napu{tajte Srbe i Srbiju, sad, kad im je najteè! Na kojem bih mu jeziku to rekao,
kad on ne zna srpski, a ja ne znam engleski? Morali bi mi na}i tuma~a. Ili bih ja nau~io, bar
toliko, koliko treba da mu izloìm to, {to je najva`nije. A kako bih uop{te do{ao do Londona?
Ne znam, kad je ne{to tako va`no, onda se na|e na~in. Mislim, niko to êr~ilu ne bi znao tako
dobro izloìti, niko ne bi bio tako ubedljiv, kao ja... Ja seljake znam kako di{u, a êr~il to ne
zna. Kad bi znao, kad bi samo znao! I on je ~ovek: smilovao bi se.
11
Deda poku{ava da ostane pribran, ali ga odaje podrhtavanje glasa:

Da neko nekog izda, mora biti vezan ugovorom ili dogovorom. Mi takvog pakta s
Englezima nemamo.
Znalo se ko je s kim, i protiv koga, krenuo u rat, vi~e, usplahireno, otac.
Znalo se, ali se vi{e ne zna, kaè ujak.
To ti je kad lopova po|e karta, kaè stric, ~ije iskustvo u kockanju svi priznaju, mada
ga svi ne vrednuju na isti na~in.
Ne vredi pri~ati, treba videti {ta da se radi. Prelaze Drinu, udaraju na Ra{ku, podilaze od
Ibra. Sreo sam ju~e Raju Martinovi}a, veli, moramo biti spremni za mobilizaciju. Zavijaju oko
Srbije ko gladni kurjaci.
Otac je Martinovi}ev poverenik za selo, i sve novosti dobija iz prve ruke. O engleskoj
izdaji on ni njemu, me|utim, ni{ta nije rekao. Zgranuti i upla{eni, aktivni ~etnici izbegavaju da
govore o obrtu.
Deda, ~e{u}i se iza uva:
A Amerika? I ona se valjda za ne{to pita?
Dok oni saznaju gde smo, ode koà na pazar. Ruzvelt gleda u êr~ila, êr~il o}e da
ugodi Staljinu, Staljin zna koga je ovamo i za{to poslao. Velika se partija pokera igra, a mi smo
tu ~ip, obja{njava stric.
îp je ne{to malo i neva`no, {to se lako rtvuje.
Si}u{na re~, izleti iz usta pre nego {to se izgovori do kraja.
U nedelju, rano izjutra, Amerikanci i Englezi bombardovali Beograd. Otac }uti, stric psuje.
âk je i ujak iznena|en:
Dobro {to su izdali, al da u le|a pucaju...
Deda tu`no klima glavom:
Drugi je to svet, gledao sam ih u Solunu. I kad su dobri, opet su bez du{e. S njima treba
ajduk, i to ajduk sa visokim {kolama, a ne ono na{e siro~e, mlado i zeleno.
Stric je ~uo da su Englezi uapsili na{eg Kralja.
Poturili mu nekakvu Grkinju, drè ga u ku}nom pritvoru, i {to oni re{e i napi{u, to on
ima da potpi{e!
I za{to sve to? ~udi se otac.
Zato {to smo pravoslavci, obja{njava ujak. Jeste, mi od Rusa u istoriji ne videsmo
velike koristi, al opet smo, kad do|e stani-pani, sa njima... nama su bliì i Staljinovi komesari,
nego engleski lordovi! I to êr~il zna, nemoj da misli{ da ne zna... Pa kad su nam ve} toliko
Rusi prirasli za srce, {to da nas odvaja od njih? Kakvu vajdu, sutra ili preksutra, Engleska od
nas moè videti? Ovako, bar, ~ini neku uslugu Rusima: ovaj je rat na le|ima izneo ba}u{ka, i
sad mu se, sa svih strana, donose pokloni. Mi smo poklon~i}.
Zagledan preda se, u zemlju, otac klima glavom.
Kako mu mogu biti bliì Titovi komunisti od Kralja, Draè, od celog srpskog naroda?
Prvo, i to su na{i ljudi, nije nam ih on poslao. Drugo, ne uzima ih za sebe, ostavlja ih
nama. I tre}e, opet mu je lak{e da izi|e na kraj s njima, nego sa nama. Ono {to komunisti
govore, on to razume, razume ih i kad laù. Oni ho}e vlast, i tuku se za nju. A na{i, {ta su na{i
hteli, {ta sad ho}e? I Srbiju, i Jugoslaviju, i da se bore protiv okupatora, i da {tede srpske
ivote, i da sa~uvaju tradiciju i veru, i da budu u volji katoli~kom Zapadu, sve ho}e, a ni{ta ne
rade. Englezi su svetska gospoda, komunisti su svetski mangupi, a mi, mi smo balkanske gedè.
Svetski ljudi znaju kako }e jedni s drugim, plutokrati su se oduvek sporazumevali sa
bolj{evicima, ako ne javno ono tajno... A ko }e razumeti na{e bradonje, na{e selja~ke
zadribande? Englezi su traìli da podelimo ratni teret sa njima, da svi, do poslednjeg, izginemo
za Veliku Britaniju, a Draà zapeo da ostavi ponekog ivog...
Ako je i tako, ne moèmo sami protiv celog sveta, uzdi{e otac.
Ne moèmo, ali moramo, zaklju~uje deda.
Deda ima najmanje posla u ku}i, pa najduè pri~a, naro~ito kad ostane nasamo sa
baba-Stevankom. Ona ga i slu{a i ne slu{a, i retko ga prekida.
Prvo podjari{e lude oficire, da poni{te ono {to je u Berlinu potpisano. Bolje rat nego
pakt! Tri dana pakta, trinaest dana rata, i onda, okupacija, bez kraja... Udari{e na Hitlera, sad
}e nam dovesti Staljina. I sad, da nekog pita{, {ta nam je sve ono trebalo, {ta bi odgovorio? U
{ta smo se mi gurali, ko nas je terao, ko nas je zvao? Krenuli, bajagi, i mi, da pomognemo
saveznicima... Francuska kapitulirala, a Srbi se ne daju! Englezi, i mi! Englezima je vaàn onaj
ko je jak, oni gledaju jakom da udovolje... Bili su za Tursku, a protiv nas, bili su za Austriju,
opet protiv nas, sad su za Staljina, i opet na na{u {tetu! êr~il ~uvao svoj narod, pa i Draà
hteo da ~uva svoj! Nesre}ni Draà, zami{ljao da smo mi ravnopravni sa Englezima! A oni misle
da su vi{a rasa, i da Srbinu mora biti ~ast kad pogine za Veliku Britaniju! Uobraèno je to i
samoìvo, nau~ilo da {iba bosonoge Crnce po kolonijama, a Draà mu se izmakao, nije mu
odgovaralo takvo savezni{tvo! [tedeo srpske ivote... Dobro {to ih je {tedeo, al {ta mu bi da
pri~a? Nije bio za politiku, u tome je stvar... U politici radi{ {ta mora{, a pri~a{ ono {to se
traì...
Da bar nismo pravoslavci, kaè ujak, na{ao bi se neko da nas za{titi. Al eto, i tu smo,
mi Srbi, hteli da budemo na svoju ruku. Cela Evropa gleda u Papu, a Grci, Rumuni, Bugari i
Srbi u se i u svoje kljuse. I eto nam sad...
Otac se ~udi:
Papa, kakve veze on ima sa nama?
U tome je nesre}a, {to nema!
12
Otac nije naro~iti vernik, u crkvu ide dva-tri puta godi{nje, za velike praznike, ali smatra
da je pravoslavna vera najbolja na svetu. Naravno, i Amerika je prva i najbolja zemlja na
svetu, i jedina joj je mala mana {to nije pravoslavna. Za Ameriku je {teta {to nije, a za Rusiju je
{teta {to jeste pravoslavna.
Tako, otprilike, i drugi u selu ose}aju i misle.
Oborenih glava, kao da se s pogreba vra}aju. Deda misli da nas Bog ka`njava zbog
oholosti.
Mi, Srbi, ne znamo da je oholost jedan od sedam smrtnih grehova. Mi drìmo da je to
jedna, tako, svojeglava vrlina. Svak ovde gazi dignuta nosa, ko da mu je kruna na glavi, a Bog
to ne voli, pa kad mu dosadi da gleda, lupi po glavi... Mi se uljudimo tek kad se na|emo u
{kripcu. U ovakvim vremenima mora{ paziti na svaku re~, na svaki korak, a mi, {aka jada,
ho}emo uz nos Hitleru! Pa da nas bar ovo opameti...
Mnogo smo mrzeli Nemce, nismo mogli da se uzdrìmo, kaè, pravdaju}i se, stric.
Pa {ta ako smo ih mrzeli? Nismo im to morali re}i, i to onda kad su najja~i! Ovog volim,
pa }u s njim da se enim, a onog mrzim, pa }u da se tu~em: toga nema ni u ivotu
~oveka-pojedinca, a kamoli u politici!
Stric kaè da je on na svom imanju i êr~il, i Staljin, i Hitler.
Nijedan se od njih ne}e latiti pluga, da me zameni.
Baba-Stevanka kaè da i ovo, {to se sad de{ava, pi{e u Kremanskom proro~anstvu.
Deda, naprotiv, smatra da je dana{nju propast, tri-~etiri godine uo~i rata, predskazao Ra{a
Pantovi} iz Ivanjice. On ~uva jedan ise~ak iz predratne Politike, i ponekad ga vadi iz
13
Ujak ra{irio novine po bilijarskom stolu i poziva sve koji su se zatekli u kafani, da ne{to
vide.
Evo, ovo vam je êr~il!
Leka Crni okre}e list prema prozoru, pa`ljivo razgleda sliku, ~ak je i prstom opipa, i vrati
novine onamo otkud ih je uzeo.
Vidi se da je baraba!
Meni li~i na Slobodana Kosti}a, na{eg op{tinskog delovo|u. Zami{ljao sam ga druk~ije,
dovodio sam ga u vezu sa Ba{-êlikom.
Otac seda kraj bilijara i dugo ne odvaja o~iju od fotografije.
ljudi moji, ja sam mislio da ne{to znam o ivotu... Kako ovaj moè sa Titom?
Na{la propalica propalicu, kaè Leka Crni.
Deda misli da mi ne znamo sve {to treba znati.
Ne pi{e sve u novinama, i sve, o ~emu se dogovore, ne stavlja se na papir. [to danas
izgleda crno, moè sutra ispasti belo.
Ima mnogo opasne o~i, kaè Sre}ko ûturilo. Ko ma~or, kad ugleda kaji{ slanine.
Onda za}ute. Ovaj stenje, onaj uzdi{e, tre}i {krgu}e zubima. Stricu se, bez povoda i
razloga, omakne poneka psovka, koja nailazi na klimanje glava i odobravanje. O~ito je da, u
sebi, nastavljaju razgovor sa êr~ilom. ûdom se ~ude, ne{to mu obja{njavaju, ili ga grde, na
pasja kola.
Kako je to na svetu ude{eno: uvek i od jakog ima ja~i! Ono {to su odrasli za mene, to je
êr~il za njih! Bog i batina! Kako odlu~i, onako }e biti... I nema {ta da im obja{njava, niti mu
oni mogu traìti obja{njenja.
[ta mu zna~i ovo sa [uba{i}em? pita se stric, upiru}i kaìprstom u novinski naslov.
[ta moè zna~iti, odgovara ujak, sem da izbacuju Kralja iz igre.
Otac, preneraèn:
Pa zar i Engleska nije kraljevina?
Jeste, uzvra}a ujak, kraljevina je, samo {to engleski kralj nije pobegao u Beograd,
nego se na{ Kralj sklonio u London, i êr~il ne obara engleskog kralja, nego na{eg!
Druk~ije bi bilo, da ne ubi{e Aleksandra, uzdahne deda.
Zato su ga i ubili, da bude kako njima odgovara.
sanduka s papirima, mole}i me da mu ga i{~itam. Taj Pantovi} je, sredinom tridesetih, do{ao
do zaklju~ka da ivot na zemlji nema nikakvog smisla, da na zemlji nema ni~eg sem nepravde i
gaènja slabijih, i po{to za sebe, i za ~ove~anstvo, ne o~ekuje nikakvu budu}nost, obratio se
javnosti sa molbom da ga ivog sahrane! Iz ~lanka se nije jasno videlo {ta je, tim ~inom, eleo
da postigne, kakvu bi korist ~ove~anstvo, od njegovog rtvovanja, imalo. On je davao
upozorenje, prepu{taju}i svakom da izvla~i zaklju~ak kakav eli.
Uleto 1937. deda je i{ao u Ivanjicu, kupovao je duge za kacu. Mislim da se tada sreo sa
ivanji~kim ~udakom a reklo bi se i da je razgovarao: uvek ga pominje kao Ra{u, dok mu novine
navode puno ime, Radovan.
I {ta bi, je l ga ukopa{e? pita baba-Stevanka.
Deda uzdahne i rastuì se. Kasnije, kao za sebe, procedi:
Mi smo mnogo zlobni i bezdu{ni ljudi. Ni{ta nam nije sveto!
Deda se slaè sa na{im poslanikom Georgijem Jevti}em: 27. mart je najcrnji dan u novijoj
srpskoj istoriji. Kamo lepe sre}e, da ga nije bilo!
Niko nas niza{ta ne pita, niko nas ni u {ta ne ra~una, niko se na nas ne obazire, a budale
same podme}u glavu! A stvari su jasne, da jasnije ne mogu biti. Hitler po~eo rat, nije ga po~eo
zbog nas. Ako ga dobije, mi mu ne}emo biti va`ni, nismo se me{ali; ako ga izgubi, ne}e ga
izgubiti u na{u korist. Gleda{ sebe, i pazi{ da ne staje{ drugom na ulj bez potrebe! Al ne vredi,
na{e budale misle da svet bez njih ne moè! Tr~e, da pomognu êr~ilu. Ko ti je, bre, taj, kakvo
ti je dobro u ivotu u~inio? Na{i raskinuli pakt, a on nas pohvalio, tamo, u svom Parlamentu.
Kaè, Jugoslavija je na{la svoju du{u... Pa {to ne posla bar jednu eskadrilu, da nas brani od
bombardovanja, kad po~e{e da nam bombarduju du{u? Na|e{ du{u, pa izgubi{ pamet, i oderu
ti koù s le|a! Sebe saranismo, a sad ne valjamo ni Nemcima, ni Englezima, ni Rusima, nikom.
To su stari narodi, a stari narodi su kurve, vole da rade naopako. Sla|e je Englezu izdati nego
leba jesti!
Sre}ko ûturilo video u â~ku partizane. Govore lijepo i dijete; Srbi su, a ne znaju da se
prekrste. ûvaju zatvor, Po{tu i Bolnicu. êtnike ubijaju bez saslu{avanja. To je tek izvidnica,
glavnina treba da do|e.
Pusta Krajina, se}a se deda. Pa i o~evi su im, 1914, bili u preodnici.
Jadna Srbija, ako su stvarno Srbi, zapomaè baba-Stevanka.
I u Krivi}ima o~ekuju smenu vlasti. Op{tina prazna, ispostava prazna, sve pobeglo. Otkako
su Rusi stigli u Rumuniju, Stanko Beg i Braca Frklja {etkaju kroz selo visoko dignutih glava i
tajanstveno se sme{e.
Izmileli ko buba{vabe, kad se isprazni kujna, kaè stric, sa ga|enjem.
Deda kaè da oni sad svuda izlaze iz rupa.
Ujak misli da mi nikad ne}emo saznati ko je sve s njima. To je me|unarodna banda, u
svakom selu i zaseoku imaju jednog deùrnog. Drè tajne sastanke, prave spiskove za
likvidaciju. Mi znamo Bega i Frklju, ali to nije sve. Tu su i neki za koje se nikad ne bi nadao.
Da nije njih, Tito u Srbiju ne bi mogao ni priviriti. Propalice mu prokr~ile put.
I êr~il, i êr~il, vi~e stric.
Udruìle se bitange sa hoh{taplerom... U izdaji smo uvek bili jaki. Crni Arapin da do|e,
na{ao bi se neko da mu iznese leba i soli.
Onda za}ute, kao osu|enici na smrt.
Otac se trudi da umanji odgovornost Engleza:
Prevario ih mangup! To se u knjigovodstvu kaè prikazati la`no stanje. Kao, vezao uza
se trinaest nema~kih divizija! A gde ih je to, pobogu, vezao? Izme|u Kulen-Vakufa i
Varcar-Vakufa! U Londonu misle da su to stvarno neki gradovi...
Nije u tome stvar, ume}e ujak. Lako je prevariti onog ko moli da ga prevari{!
Poznato je koliko su Englezi lakoverni... I naivni, ko hotelske sobarice! Nego, Brka slomio
Hitlera, pa treba i oni ne{to Brki da u~ine...
14
Nailazi ne{to mu~no, bezimeno, ~emu se ne zna ni sastav, ni teìna, ni obim prostiranja.
Nije okupacija, nije rat, nije ni prestanak rata, nego ne{to budibogsnama, sa strane i mimo red.
Kako da ga do~eka{, {ta da mu re~e{, kud da se skloni{? Nadire slepa sila s kojom niko dosad
nije imao bliìh veza i poslova. Nismo za, nismo protiv, nego, prosto, to nije na{e. Niti ga je ko
zvao, ni o~ekivao, a eto, dolazi, i ne moè mu se stati na put. Opet nezadrìvi talas, kao pre
~etiri godine, samo {to se sad valja u suprotnom pravcu. Toj sili sve ide na ruku, êr~il je li~no
poslao avione da joj otvori ulazak u Beograd.
Visoka je to ra~unica, a nas, u njoj, nema ni za pod zub, obja{njava ujak.
Ja ne shvatam, a ne bih rekao ni da je njemu sve jasno.
15
Deda klima glavom:

Sve je ovo zbog Rusije: otkako nje nema, nema ni nas. Kako propade ona, odosmo i mi
pod led!
Ne znam je li Rusija propala, odvra}a ujak, ali Rusi sigurno nisu propali. Sima
Potkiva~ i{ao u Vr{ac i video ih, svojim o~ima. Izle}u, veli, iz magle, neobrijani i odrpani, jedan
na konju, drugi na tenku, tre}i pe{ke, i svi vi~u: g|e Berljin, g|e Berljin?
Ako je na Berlin, nek im je sre}an put, pomirljivo }e deda.
One, koji se umore, ostavi}e u Beogradu, da pomognu heroju koji se nosi sa trinaest
nema~kih divizija, kaè, zlobno, otac.
Meni se ~ini da bi zloba, svakog ~asa, mogla pre}i u pla~.
TRE]A GLAVA
(Po ~emu se oslobo|enje razlikuje od okupacije, i za {ta se gine ako je sloboda

ve} do{la)
Magle iznad osoja i dubodolina, dimovi po sokacima i vo}njacima. Od Kosmaja do
Suvobora jesen ispregla ko~ije i pustila konje na hladnu otavu. Po avlijama brda neokomi{anih
kukuruza i zelenkasto-ùtih duleka. U livadama pi{te dimljive vatre: granje je mokro ne gori,
nego se su{i, a kad plane, vatra ga u jednom zalogaju pojede. Sve se sudara, sve poklizuje:
koraci i povici, oblaci i {umski vrhovi, ljudi i stoka.
Hu~i, sa Istoka, kao golema, nado{la reka.
Ujaka odredili da ~uva creparu. Niko je nikad nije napadao, te je niko nije ni ~uvao, a sad,
neko se setio da bi i nju trebalo za{tititi.
Crepara je uz {kolsko dvori{te, pa po ceo dan slu{a kako u~iteljica uve`bava nove pesme za
Svetosavsku priredbu.
Ide Tito preko Romanije, i on vodi svoje divizije, pevu{i ujak.
Preko Romanije je on mogao voditi jedino kljuse, reì stric, a divizije skuplja sad, na
zavr{etku rata.
Evoj nama Kozaka sa Dona, nas i Rusa trista milijona...
Ima ih trista i bez nas!
Magla se provla~i kroz vrljike i kroz du{e.
Leka Crni za}utao, Sima Potkiva~ psuje a ne kaè koga psuje, uozbiljio se ~ak i Sre}ko
ûturilo. Delovo|a Slobodan Kosti}, zvani Guzonja, po~eo se mr{titi vi{e nego obi~no.
Udrvenio se, pazi da {togod ne pogre{i, o ~emu god krene razgovor on udari ustranu i zavr{i u
besmislenim uop{tavanjima. êtnici oti{li ka Priboju i Ibru, da brane Srbiju od prodora
komunista, pa Stanko Beg {etka po selu kao po svom imanju. Kosti}u je naredio da, do daljeg,
ostane na mestu na kojem se nalazi jo{ od Jevti}a i Stojadinovi}a. Guzonji milo, hteo bi da
opravda poverenje, a ne zna kako, ni ~ime, po ceo dan obja{njava drugima ono {to ni sam ne
razume. Po{to nema jasnih naloga, ni razra|enih uputstava, ostaje mu da sa seljacima bude
malo stroì i zvani~niji. Nabavio je duplikate poreskih knjiga, sre|uje evidenciju koju je Sveta
Kurjak, uleto 1941, zapalio. Arhive se uni{tavaju da ne padnu neprijatelju u ruke, a sad dolazi
na{a dràva: bez poreskih plati{a nijedna dràva ne moè, misli na{ Guzonja, i misli ispravno.
Neko vi~e na vola, neko na konja; neko se sva|a sa svinjama: sa njima jo{ jedino sme.
Sima Potkiva~ se trudi da na|e ne{to dobro i kod Rusa. On ih je jedini iz sela dosad sreo i
video, pa se pona{a kao stru~njak za Ruse, ili njihov zastupnik.
Dobar je to narod, slovenska rasa, a onda, brate, na{e su vere...
Jaki vernici, spremno uzvra}a stric. Pale crkve i ubijaju popove!
Ludaka svuda ima, ne moè{ po njima meriti ceo narod... Rus je du{evan ~ovek!
Imamo i mi te cicvare, ne treba mi njina du{evnost...
Za}ute, i gledaju u ar ispod rakijskog kazana.
Ki{a kaplje kroz maglu i ov~ju vunu, dìbra klizi niz smolni~avu padinu. Krj novembra,
pored kazana se podmladila trava: godi joj mlaka voda koja oti~e iz tabarke.
16
U petak u podne, na pijaci u Krivi}ima, Stanko Jerini} zvani Beg odrào govor narodu:
Dosta je bilo ~ekanja i oklevanja! Kucnuo je ~as... Treba da pokaèmo da smo dostojni
potomci slavnih predaka i njihovih borbi za slobodu i nezavisnost! Neka ceo svet vidi kakvi
smo i s kim smo, s kim je na{a omladina! Bilo je, ovde, i nekih koji su se osramotili... Bilo je i
zavedenih, i jo{ ih ima... Na vama je da sperete ljagu sa lica naroda, da mu osvetlate obraz...
Neka okupator zapamti kad se drznuo poviriti u na{u domovinu! Dole krvavi Kralj Petar
Drugi!
Dooole, vi~u oni iz prva dva reda.
Ostali jo{ ne znaju {ta se i kad i kako vi~e, pa }ute.
[to je bilo, to predajemo pro{losti. Goni}emo mrskog okupatora dok ga ne sateramo u
brlog i ne dotu~emo!
O banderu, uz koju je u~vr{}ena govornica, Beg je ugasio nedopu{enu cigaretu.
Pljesak, koji je usledio, bio je mnogo ja~i i jednodu{niji. U celom govoru najja~e je
delovalo ono kad je utisnuo opu{ak u banderu.
Jure i hvataju gde koga stignu. Nekog na front, nekog u zatvor, nekog za poslove u
pozadini. êtnika nigde: ne prolaze nam kroz avliju, ne svra}aju u kafanu. Uzmakli su prema
Gornjim selima, zavla~e se u Jare}a brda. Stric se zaposlio kod nekog kamiondìje koji dole, u
Kolubari, popravlja vojne dìpove: tako i on radi za front, na rastojanju. U selo svra}a
nedeljom, i pri~a {ta se doga|a.
Teraju decu u smrt ko na vojnu ve`bu! Danas ga mobili{e, a sutra, u prvu borbenu liniju.
Pu{ke u ivotu nije video, kad povu~e zatvara~ trza po pet puta, o}e da ga i{~upa, i sad }e
takav, i s tim, na top i na tenk! Tamo, kod [ida, jedini ti je zaklon bundeva. A drugovi ba{ tu
otvorili front, da pokaù kako imaju vojsku!
Kome da pokaù? pita Sre}ko ûturilo.
êr~ilu i Ruzveltu, Staljinu, Kralju, svima nama, sami sebi... Celom svetu! Sad se ratuje
zbog pokazivanja i dokazivanja. Ne znam kakve su im bile te ofanzive, ovo vidim {ta je i kako
je. Sad se gine njima za reklamu.
Pada ki{a, pome{ana sa snegom. Kisne crn barjak ispod ku}ne strehe. Majke, ene i sestre
kukaju kao sinje kukavice.
Eto, kakav je na{ narod: i kad kuka, kuknjavom pokazuje da je protiv, kaè ujak.
A {ta bi trebalo da radimo? pita ga Sre}ko.
Na{a borba zahtijeva kad se gine da se pjeva...
Pevaju oni koji mobili{u, ko gine nema vremena za pesmu.
Pevaju svesni drugovi, a prost narod nari~e... Nikad se mi u ovo ne}emo uklju~iti, nikad
se ne}emo osloboditi nazadnih navika, sprda se ujak.
Pa ti bi jo{ mogao, kaè mu Sre}ko. [kolovan si, zna{ kako se laè.
Da vidi{, i ne znam... Tu ne vredi obi~no laganje, mora{ znati na njin na~in! A onda,
prvo mora{ napisati svoju biografiju!
17
Deda se jo{ uvek nada da je sve ovo neka zamr{ena varka, ~iji }e se smisao pokazati na
kraju, i onda, kad se pokaè, to ne mora biti tako lo{e, kako sad izgleda...
Ne znamo mi sve... Ne znamo ko je kome {ta obe}ao, {ta je samo potpisano, a {ta tajno
dogovoreno. Sad nismo nikom va`ni, pa im ni{ta, {to je na{e, ne valja. To razumem, al ne
razumem: {ta su na{li kod Tita, za{to njega toliko guraju? Borba, borba, e ne}e biti da je to!
Nego, pazi {ta ti kaèm obnovi}e se Jugoslavija, pa ne daju mi da je obnavljamo. Da su se oni
pitali, ne bi dali ni da je, 1918, mi pravimo, al na{ vojnik izbi na Kajmak~alan, pa nemado{e
kud... A sad ba{ o}e da nam utucaju rogove u glavu. Mi smo tu, na udaru, a gologuzi: kako god
se okrene{, produva te... Proklet dan, kad napravismo tu dràvu, za koju katolici od prvog
dana nisu hteli da ~uju. Pa{i} i Aleksandar su bili pametni ljudi, a iskopa{e nam grobnicu. Ne
valja kad zine{ vi{e nego {to moè{ da proguta{. Kukamo, ko sinje kukavice, a ko nam je kriv?
Sami smo u ovo uleteli. I sad, kud god se okrene{, nikom ne treba{... Imali smo, do 1918, lepu
dràvu, i udavismo je u govnima. Eto, to se zove od gotovine praviti veresiju. Sad }e do}i
sluga da nam gazduje: to je najopasnije.
[ta je to za tebe, ume{ da nakiti{...

Znao bih ja kako, ali ne znam {ta... Kad do|e ono: Gde si bio za vreme NOB-a, NOP-a i
NOR-a, {ta da stavim? Sedeo kod ku}e i stalno mislio na vas! êko sam vas, ko ozebo sunce!
Magla danju, magla no}u. Da prikrije ono {to je do{lo, i {to nailazi. Steè se, i sa Istoka, i
sa Zapada.
Oca odveli u Bosnu, stric, kad do|e subotom uve~e, spava na {talskom tavanu. Ujak po
ceo dan na crepari. Baba-Stevanka kune crne Kraji{nike:
Kad pomislim, da su i to Srbi...
Stric tvrdi da oni ne znaju od kojeg su naroda, ni koje su vere.
Tito mu je i otac i majka: ono {to Paveli} nije pobio, to je Tito, posle, rasrbio! Kad on
kaè U vodu!, svi ska~u u vodu, U vatru!, oni glavom u vatru, udarili na Srbiju ko svinje na
masnu ponjavu, briga njega za na{eg Kralja i za na{eg Draù, on je uvek sluìo tu|em caru!
Ujak pevu{i:
[esta li~ka i sedma kraji~ka, te su dvije Titu najmilije...
Ne moè ni njino biti ve~ito, te{i se deda.
Moè, mumla stric. Mladi su, ludi, gladni i edni, dok se to najede i napije, nama
ostalima pro|e ivot!
Mi se nadali pro}i }emo jevtino, al kod ovih nema jevtino}e. Videli da smo orni za
borbu, pa produìli rat za neko vreme, da se i mi pokaèmo, govori ujak.
Da nama dado{e talijansko oru`je, pre godinu dana, druk~ije bi bilo, {apu}e stric.
Al ne dado{e, opet }e ujak. Nema svak pravo ni da osloba|a zemlju.
Deda, za sebe:
Ako su ovo oslobodioci, onda sam ja Kralj Milan! Doneli su vi{e straha nego Nemci, a i
narod vi{e izgibe nego na po~etku rata. I od koga nas osloba|aju? Nemci digli {atore jo{
jesenas, gledaju kako da se dokopaju Nema~ke, al ovi im, sad, ne daju da pobegnu.
Dosadilo im da beè, po Bosni, pa se sad ve`baju u juri{anju, kaè ujak. Sloboda traì
da okrvavi{ ga}e!
Ovo je sloboda jedino za Bega i za Frklju, kaè deda. Pod Nemcima je bilo lak{e, bar
me nije razumeo {ta govorim. A onda, znalo se da su privremeno... A ovo ~udo je do{lo da
ostane. Streljaju sinove-jedince, za primer! U Krivi}ima, prvog dana, osmoro uza zid, kod
Sto~ne vage. Ako oceni da si kriv, ubija bez suda. Ubijaju i one koji bi mogli skriviti... U
â~ku, Aca Bu|oni svojeru~no razbija glave o zid, u zatvoru. Posle ode na igranku. Videli mu,
na odelu, tragove krvi i mozga!
Ne}emo imati milosti prema okupatoru i doma}im izdajnicima!
Tim je uzvikom Stanko Beg zavr{io govor na ispra}aju nove grupe omladinaca upu}enih
na Sremski front.
Stric drhti od besa:
Ko je ovde okupator, ko doma}i izdajnik? Oni, i jedno i drugo! Ko je, jo{ pre rata,
{pijunirao na{u vojsku, i slao izve{taje u Moskvu? Oni, nisam ja! Ko je u ovom ratu ginuo za
interese strane sile, ko je vikao na streljanjima: @iveo Staljin!? Oni, a ne mi! Ko, uz pomo}
ameri~kih aviona i ruskih tenkova, sad osvaja Srbiju, ko je i okupator, i strani pla}enik, ko
sluì i komunizmu i kapitalizmu, i Staljinu i êr~ilu? Ko bi prodao ro|enu majku, da se dograbi
vlasti? I sad su oni rodoljubi, a ja izdao! Koga sam izdao?
Majka je prestra{ena:
Samo laj, pa kad ti zakucaju na prozor...
Ujak, posle duèg }utanja:
ljudi, mi moramo, barem izme|u sebe, govoriti ono {to ose}amo i mislimo... Ako
budemo }utali, mi }emo poludeti.
Otkako se desilo ono sa êdom Simi}em majka bi, kad bi mogla, svima u ku}i iglom i
koncem za{ila usta.
18
Sveta Kurjak vratio se sa fronta, ranilo ga u nogu. Godine 1941. on je, prvi, oblepio
op{tinu i kafanu parolama protiv Nemaca, i pozivom na ustanak. Posle se otkrilo da je ~lan
SKOJ-a, samo nije disciplinovan. I na mobilizaciju se odazvao prvi.
To nije rat, to je klanica. Nemci se povla~e, a Ko~a i Peko im ne daju da umaknu
jevtino. Re{ili da kazne i njih, i srpski narod, o istom tro{ku. Za{to nas ka`njavaju? Zato {to im
se nismo priklju~ili, tamo, u Bosni! Sad se ra~una jedino gde su oni bili, i samo ono, {to su
tamo radili. Zaèlela se gerila fronta, da vidi kako to izgleda, pa napravili manevre, ali s pravim
mecima. Nemci uzmi~u, a od nas se brane ko od podrepnih muva. Tako nas i ubijaju, po deset
odjednom. Zavu~e{ se u udubinu izme|u dve kukuruzne vrste, zakloni{ se iza duleka, i ~eka{,
{ta }e ti prvo pasti na glavu granata, bomba ili ne~ija prese~ena ruka... I to se zove
osloba|anje otad`bine!
Dok je govorio, svi su se, prestra{eni, }utke, udaljili. Jedino je deda do kraja saslu{ao pri~u.
Iz Beograda se vratio Sima Potkiva~:
Ispred crkve Svetog Marka pore|ani sanduci, ofarbani u crno, ~amovi. Ko snoplje posle
etve, sve do Po{te. Predve~e, dovoze izginule sa fronta. I onda jave, depe{om, u op{tinu.
Nesre}ni roditelj, ~im ~uje, smesta u Beograd. Po selima se ve} zna gde se, u Beogradu, izdaju
le{evi. Gledao sam, ide od sanduka do sanduka, zagleda ceduljice, traì svoje dete. Kad na|e,
prekrsti se, zametne sanduk na le|a, pa pravo na stanicu! Uprti mrtvo dete ko gavran pile, ne
gleda kud gazi, i kad bi gledo nikog ne bi video, i opet stigne kud treba, na uski kolosek. Ako
nema mesta u furgonu, on zabaci kov~eg na krov vagona, priveè konopcima, pa u|e u isti
vagon. I tako, sa mrtvim sinom, ku}i! Suzu da pusti, obraz bi mu progoreo: zato i ne pla~e...
Kako sve ono izdrì, kako mu srce ne pukne? A ovi ovde, posle, drè govore. Pao za slobodu
otad`bine. Pao, da se Tito dokaè u borbi! Tri godine su Nemci jurili njih, a sad, kad Nemci
sami beè u Nema~ku, sad ovi tr~e za Nemcima, da pokaù, ~ija je vlast.
Crni êr~il, {ta napravi, kaè baba-Stevanka.
Ujak izvla~i zaklju~ke iz dosada{njeg razvoja doga|aja:
Mi smo, Srbi, budale, svak }e nas na kraju izdati i ostaviti, mi ne znamo gde smo i s kim
smo, u kakvom svetu ivimo! Na{ Kralj, na{a vojska, na{e ikone i na{i svetitelji mislimo,
svakom je to va`no i sveto, kao {to je nama sveto. êr~il je bezbo`nik, kao i komunisti, samo
{to manje pri~a protiv Boga i religije, a mi, mi s njim uhvatili veru. Mi smo mislili da se zna {ta
je {ta, da je sve jasno kao dan. A ono, {to je bilo najjasnije, ispade najnejasnije. Na{ najverniji
oficir danas se progla{ava za izdajnika. O na{oj vojsci danas svak pri~a {ta ga je volja, a za{to?
Zato {to je to selja~ka vojska, glupa i nasamarena, kao i mi, koji smo je pomagali. Optuùju,
eto, one bradate len{tine, da su sara|ivale s okupatorom, i kako je po~elo, jo{ }e im to
dokazati. One su {urovale sa svim nesre}ama sveta, pa su tako, ne znaju}i, i sa [vabama do{le
u vezu. Tukli se protiv partizana, a nisu znali da Tito, jedini, ima ovla{}enje da spasava dràvu,
19
Simi} je star ~ovek, kafedìja, solunac, drào je kafanu i bakalnicu. Demokrata, vodio
kampanju protiv Stojadinovi}a, za vreme rata bio po strani, pomalo pomagao ~etnike. Jedne
no}i, oko Boì}a, pred dobrim poznanicima, u svojoj kafani, rekao: Mnogima sam video le|a,
pa }u i ovima.
Samo to. I to je bilo dovoljno.
Iste no}i, predzoru, odveli ga i pretukli. Posle nekoliko dana, pustili ga.
Deda ga video u nedelju, u crkvi. Pljuje krv, nije niza{ta. I kafanu mu zatvorili. Preko
vrata udarili dve unakrsne daske. Na jednoj, latini~kim slovima, pi{e NARODNI
NEPRIJATELJ!
Jadan ~ovek, kaè deda. Sam je sebi ispao najve}i neprijatelj. [ta mu je to trebalo? A
dobar je bio s narodom, svakom je hteo da u~ini.
Samo mu vaga nije valjala, jedva~ujno }e baba-Stevanka.
U du}anu Simi} i Sin zakinuli joj, pre rata, na vuni, pa ne moè da zaboravi.
da je brani od okupatora. I sad, kad se sve poremetilo i pome{alo, zna se ko ima da plati:
budale, ko bi drugi?
Stric, prstima, nabraja ~injenice koje je nemogu}e sloìti u razumljivu celinu:
Engleska je kraljevina, i na{a dràva je kraljevina, ~etnici su bili za svog Kralja, i za
Englesku, i sad je êr~il protiv na{eg Kralja i na{e kraljevine, a za koga? za Staljina i za Tita!
I jo{ tvrde da je Draà, kao ministar Vlade koja je sedela u Londonu, sara|ivao sa Nemcima!
To, kad se pore|a jedno za drugim, izlazi blesavo i neverovatno, to pas s maslom ne bi mogao
progutati, a eto, mi o tome raspravljamo, ko zna, jeste da je nemogu}e, ali mo`da je i ta~no!
[togod se danas kaè protiv ~etnika, prima se, prolazi: kad objave le{inarima da se moè i sme,
onda i zec vadi onu stvar, da te zapi{a! A optuèni se razbeàli, zavukli se pod zemlju, niko ne
sme usta da otvori, kamoli da se brani. Valjda ni sami vi{e ne znaju kud su po{li, {ta su hteli,
gde su bili, ni {ta su radili. Sara|ivali s Nemcima, koje su mrzeli ko i svaki normalan ~ovek, i
izdali Srbiju, zbog koje su oti{li u {umu!...
To je, kaè deda, kad Bog baci prokletstvo na jedan narod... Taman pro|e jedno
ropstvo, po~inje novo. I jo{ zaàlimo za zlom koje se zavr{ilo. I uvek nam je neko drugi kriv, za
ono u {ta smo upali. Kad su to nama Englezi obe}ali ve~no prijateljstvo, gde? Car gleda u cara,
kralj u kralja, a za sitnu ribu zna se gde joj je mesto!
Sve je tako, kaè otac, al da }e i ovo dopustiti!...
Mi smo ovo dopustili, vi~e stric. Kad ono Martinovi} osudi Bega i Frklju na
streljanje, mi potr~i u [tab, moli i kumi, spasavaj ivot lopovima! Te ludi su, te sirotinja, te
zatrovali ga komunizmom dok je radio u rudniku, te onaj drugi je glup, ne zna s kim se uvatio,
a onda, ne}e{ ubiti ~oveka za ono {to misli. Garantovasmo, glavom, za obojicu, i Martinovi} ih
pusti. Jeste, psovao je oca i majku, i njima i nama, ali ih pusti... A Beg, sad, kad uhvati vi{e
~etnika, isprobava kroz koliko glava moè da pro|e jedan metak.
Otac potvrdno klima glavom:
Nismo se spremali za ovo, srljali smo ko guske u maglu...
Stric, i dalje besan:
Pametan ~ovek se razlikuje od budale po tome {to misli na sve, i misli na vreme.
Deda, za sebe:
Ovo je kao kuga, kad joj do|e vreme mora da se istutnji...
Ujak se tu`no, s visine, sme{ka:
Tek je po~elo, jo{ se oni spremaju, raspore|uju snage, prave planove. U svakom selu
treba da nameste trojicu: dvojicu javnih, i jednog tajnog. Trojica naoruànih, protiv trista
golorukih, zna se ko je ja~i. Oni su oslobodioci, a mi smo izdajnici, monarhisti, niko u Evropi
ne da za nas {uplju paru...
Ako im je ovo sloboda, {ta im je ropstvo? pita stric.
Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane, kaè ujak.
Takav nam je raspored, ra~una deda, petsto godina, pa malo predahne{ i skupi{
snagu, pa opet petsto godina.
Izgubili smo rat, sad ima da }utimo, kaè ujak.
Kakav rat, kad pu{ke nisam opalio?
U tome i jeste stvar, {to nismo pucali! U ratu mora{ ratovati! Kad puca{, moè{ pobediti,
moè{ izgubiti; kad ne puca{, sigurno }e{ izgubiti... Nismo mi [vajcarska, ili Turska, pa da ti i
neme{anje u ne{to ra~unaju.
Lako je sad biti pametan, kaè stric, pokunjen.
Kao da su zalutali u sopstvene ku}e, kao da su se probudili na mestu na kojem nisu zaspali.
Niko ih ne pita {ta ho}e, {ta ne}e. Pustili ih, da se iznutra jedu, da se polako umanjuju i
nestaju. Selo je osu|eno na smrt, a osuda mu, ~ak, nije ni saop{tena. Ona je donesena
20
pre}utno, ostalo je prepu{teno vremenu. Re{eno je, negde, da se na seljake ne obra}a pa`nja. I
oni su zanemeli, uko~ili se, u o~ekivanju najgoreg. Sve {to su bili, sve u {ta su verovali, sve im
je uzaludno. Ovaj rat je pregazio njihovu istinu: nepotrebna i nemo}na, istina njihovog
postojanja krije se u zanemelosti.
@ivot se, i sam, priklanja pobednicima.

@ivot voli jake i najja~e, kakvu god zastavu nosili, kaè deda. Pobednici mu kr~e
puteve kroz vek, oni znaju {ta ho}e, ilavi su i nepopustljivi, i zbog toga se sve povija za njima.
@ivot ivi sa pobednicima, a sa pobe|enima ~mava i broji dane, su{i se i nestaje. Kad ni{ta ne
radi{, kad sedi{ i ~eka{, jedino }e{ smrt do~ekati...
Dobro je, dok nas ne diraju, te{i ga baba-Stevanka.
Nemaju, zasad, vremena za nas... Ne znaju ni sami, nisu jo{ smislili, s koje strane i kako.
Malo otkupom, malo potkupom, ve} je po~elo. Odnekle, ne mora ni da preduzima neke
posebne mere. Dovoljno je da nas drè ovako, odgurnute u zape}ak. Ne treba{ mu niza{ta, ne
vidi te i ne ~uje te, budi gde si, za drugo nisi. Trpe te, do|e{ kao tu|in u svojoj dràvi.
Ko nam je kriv, kad ne}emo, kaè stric.
Nije da ne}emo: ne moèmo! Ne mora{, kod njih, ni raditi bogzna {ta, glavno je da
duva{ u istu tikvu, da pri~a{... A ko od nas ume ono, i onako, da pri~a? Ti kako zine{, odmah
se vidi da s onim nema{ nikakve veze.
Ko je slab, i vrabac ga kljucne, kaè ujak.
Nismo mi slabi, mi smo izdani, dobacuje stric.
A izdali su nas zato {to smo bili slabi... Udavili su nas na spavanju...
Dok su se oni borili, mi smo spavali, i sad, ko nam je kriv?
Deda podiè glas:
Koja borba, ~ija borba? Nikakvu borbu mi od njih nismo traìli! Niko ni{ta od njih nije
traìo... Ne}u ni oslobo|enje, ako su oni oslobodioci!
Ba{ su tebe pitali, ho}e{ li ili ne}e{...
Tri dana i tri no}i pe~e se rakija, bez ga{enja vatre ispod kazana. Ujak prorokuje:
Uìvajte jo{ malo, ovo nam je poslednje pe~enje rakije! Od idu}e jeseni i kazani }e u
komunu. Pokupi{ {ljive i preda{, na dalju upotrebu. Nema kod njih moje i tvoje, kod njih je sve
sva~ije i ni~ije! Prvo na jednu gomilu, pa posle dele: komu ne{to, komu ni{ta! Zato se i zovu
komuni{ti.
]uti, jezik pregrizao, kori ga baba-Stevanka.
Deda kaè da je sve ovo opisano u starim knjigama.
Tamo pi{e da }e se smrknuti sa Istoka.
Ovako je kad Bog ka`njava, mrmlja baba-Stevanka. Bije, da ti srce otpadne.
Odrasli ljudi, a nemo}ni, kao deca. ihova nemo} je skaredna.
21
êr~il se odrekao Kralja, Kralj se odrekao ~etnika, a ~etnici se odrekli pameti, kaè
deda. Pozverinjali, ubijaju vi{e nego ikad.
Kad ozna{i otkriju jataka, pobiju mu sve u ku}i, a ku}u zapale. Za opomenu.
ÊTVRTA GLAVA
(Zahvaljuju}i meni, seljaci prepoznaju izdajicu; slu~ajna hrabrost i nesvesna

sloboda; recitovanje u Osnovnoj {koli i u Gimnaziji; podvig kojim sam
s vremenom prestao da se ponosim)
Spremamo Svetosavsku priredbu. Jo{ ove godine, pa }e je ukinuti. Delovo|a Kosti} ~esto
svra}a kod u~iteljice, prenosi joj ne~ije savete i uputstva. U~iteljica je zbunjena, kr{i prste,
pla{i se da ne{to ne pogre{i. Kosti} kaè da je sve kao i ranijih godina, sem {to treba povesti
ra~una o novim momentima. Stvar i jeste u tome, u novim momentima... Kad bi mene upitala u
~emu je promena, mogao bih joj dosta dobro objasniti. oj ne pada napamet da me pita, a jede
se, kao Mesec. Delovo|a joj je doneo list iz nekih novina, sa ~lankom u gornjem levom uglu,
na tri stupca, pod naslovom Kako dalje? Pro~itaj, i sve }e ti biti jasno, rekao je. Ona je celo
popodne ~itala, a mi smo galamili i bacali papirne avion~i}e. Naposletku je nemo}no ra{irila
ruke, odgurnula list na rub stola, i rekla, za sebe:
Ja ovde ni{ta ne razumem...
^lanak je ostao na stolu, kao jedna od onih stvari koje se oture zato {to niza{ta ne mogu
posluìti, a opet, ne smeju se baciti... Ja sam, sutradan, bio redar. Iskoristio sam veliki odmor, i
~lanak pa`ljivo pro~itao. Neke re~i nisam razumeo, ali su{tinu jesam. Evo je.
Slavljenje Svetog Save bi, prema piscu ~lanka, trebalo osavremeniti i usaglasiti sa dubokim
promenama do kojih je do{lo u toku NOB-a. Rastko Nemanji} nije nikakav svetac, kako nam
ga popovska propaganda uporno predstavlja! Crkva i Dràva su zloupotrebile njegovo ime
zarad sprovo|enja svojih sumnjivih planova i te`nji. Moramo ga vratiti istoriji, u kojoj je
delovao kao dràvnik i putuju}i diplomata jednog feudalnog dvora, opunomo}eni izaslanik
pred vi-{im crkvenim vlastima u Konstantinopolju, birokrata koji pi{e manastirske pravilnike.
egovo posve}enje, i uop{te, distribuciju oreola u okviru nemanji}ske dinastije, treba gledati u
datom istorijskom i dru{tvenom kontekstu, u perspektivi zdruènih napora na u~vr{}ivanju
jedne dinastije, i ideologije na kojoj je po~ivala. Nemamo nikakvog razloga da i dalje negujemo
kult koji je srpska buròazija podgrevala zbog svojih sebi~nih interesa, i nametala ga drugima
kako bi prokr~ila put za {irenje svog politi~kog i ekonomskog uticaja!
Zato bi, ve} od idu}e godine, valjalo razmisliti o usagla{avanju ove i njoj sli~nih sve~anosti
sa tekovinama na{e borbe, i dru-{tvenim idealima kojima smo rukovo|eni. Treba menjati ne
samo formu, nego i sadràj mnogih svetkovina, a tamo, gde to bude neophodno, i ukinuti
{to{ta {to je preìvelo! U budu}nost se ne moè napredovati sa teretom pro{losti na le|ima...
Tu su, najzad, toliki datumi, doga|aji i imena iz NOB-a, koje valja dostojno obeleìti;
uvo|enjem novih praznika i prigodnih sve~anosti odìveli obi~aji }e sami od sebe otpadati.
Prosvetni radnici su du`ni da o svemu ovome blagovremeno porazmisle, a tamo, gde bude
nedoumica, da zatraè pomo} od dru{tveno-politi~kih snaga u svojoj sredini.
Jedina takva snaga, u na{oj sredini, jeste delovo|a Kosti}! Braca Frklja dobio je zadatak da
organizuje Sindikalno ve}e u Krivi}ima, a Stanko Beg ne voli da se me{a u teorijska pitanja.
Delovo|a je nastupio vi{e po sili poloàja i po slu`benoj du`nosti, nego vo|en ~vrstim i do
kraja razra|enim uverenjima. Naviknut da sluì, on je preneo direktivu; po{to mu ni samom
nije bilo jasno {ta konkretno treba preduzeti, odluku je prepustio u~iteljici. Izgledao je zabrinut
i ljut: dovoljno da se i u~iteljica upla{i i otvori ~etvore o~i. Prevelika budnost ju je, me|utim,
22
vi{e izbezumljivala i ko~ila, nego {to joj je pomagala da postupi onako kako se od nje o~ekuje.
Tako se Dan Svetog Save, ove godine, unapred pretvorio u veliku i nejasnu opasnost, u ispit
pun zamki koje delovo|a nije mogao, a ~lanak iz novina nije hteo da imenuje.
Priredba je po~ela u sumrak. U {kolskom dvori{tu se stezao zamrznut sneg. U~ionicu su

osvetlili sa tri karbitu{e, koje su podmuklo {i{tale.
Najpre je u~iteljica odràla kratku uvodnu re~ o Rastku Nemanji}u. Bila je vrlo
neraspoloèna, gotovo da se ljutila na Svetog Savu, onako kako se ljutimo na ina~e dobre ljude
koji nas, iz neznanja ili gluposti, dovode u nepriliku. Ne moèmo im, jasno i glasno, ni{ta
zameriti, imaju pravo da budu tu gde su, a ovamo, i sebi i drugima zagor~avaju ivot! Mislim da
je, u sebi, proklinjala dan kad se Sveti Sava rodio, i dan kad se zamona{io, i, naro~ito, dan kad
je progla{en za {kolsku slavu. Ako ve} ne moè onako kako se do rata radilo, {to ga uop{te
poteù, i za{to se s njim nateù? Neka ga sasvim izbace iz {kole, a nju, jadnicu, nek ostave na
miru...
Zatim sam, kao prvi deklamator, nastupio ja. Govorio sam Heroje krsta. Mnogo godina
docnije razume}u, prelistavaju}i jedan zbornik, da je tu pesmu napisao Vojislav Ili} Mla|i;
onda mi se to ~inilo neva`no. Po{to mi se pesma svi|ala, zami{ljao sam da sam i njen tvorac, a
ne samo recitator. Me|u junake Hristove vere, i stradalnike za krst ~asni i slobodu zlatnu,
ubrojan je i Sveti Sava, uzvi{eni mirotvorac i narodni prosvetitelj. On staje s krstom me| dva svoja
zava|ena krvno brata, i noève o{tre njine u korice natrag vr}e... Kako je to mo}no vi|eno, kako
sna`no re~eno! [iroki stihovi, proteù se preko cele stranice, s kraja na kraj na{e te{ke i slavne
istorije... Pesma se moè recitovati sve slog po slog, slogovi mar{iraju kao vojnici, i recitovanje
do|e kao upravljanje vojnom paradom. Niù se strofe, kao ~etvororedovi, a ja, ponosan zbog
ujedna~enog nastupa svojih jedinica, likujem!
Pljesak, kojim sam na kraju bio zasut, li~io je na ru{enje naherenog zida.
Uspeh koji sam doìveo sa drugom pesmom govorio sam je na kraju programa nisam
o~ekivao, a ako }emo pravo, ni zasluìo. On je do{ao sticajem izuzetnih okolnosti. Pesma
Izdajici Jovana Jovanovi}a Zmaja uvr{tena je u program kao rodoljubiva, a izokrenula se u
pravu politi~ku diverziju. Ona po~inje stihom Svakaj` ptica u svom jatu, a zavr{ava
proklinjanjem onoga koji je okrenuo le|a svom jatu. (Re~ svakaj` dugo mi je bila nejasna; pitao
sam se, ~emu ono j`?). Zmaj, dakle, {iba otpadnike i odrode, koji su se priklonili neprijateljima
svog naroda... Od deklamatora se o~ekuje da izrazi prezir i gnev: izdajica je moralna nakaza, i
svaki stih mu se dobacuje odozgo, s visine, da bi ga lupio u glavu, i smrskao ga, kao gnjidu!
Ta brzonoga, brzopotezna pesma sloèna je tako da se stihovi prepli}u i ukr{taju kao
munje, i recitator mora stalno potr~kivati, da bi ih sustigao. Na kraju svake strofe tresne grom
refren, koji se izdajici obra}a uvek istim pitanjem: A ti, {ta ti radi{, s kim si se ti udruìo? On,
razume se, na to pitanje nema odgovora. Da bi poja~ao silinu svog prezira, recitator se moè
posluìti i rukom, naro~ito pri govorenju pripeva. Pobornica doìvljenog predstavljanja poezije,
u~iteljica je to od mene izrekom traìla: recitovanje bez gestikulacije za nju je glupo i
23
U jednom ~asu, pobojao sam se da }e mi propasti obe recitacije, koje sam jo{ u oktobru
po~eo uve`bavati. Prva se zove Heroji krsta, druga Izdajici. Pro~itav{i ~lanak, zaklju~io sam da
je upravo prva recitacija u raskoraku sa uputstvima koje je vlast predo~ila u~iteljici, te da }e je
ona, ako samo malo razmisli, izbaciti iz programa: u njoj se slave stradalnici za hri{}ansku veru,
od Svetog Save do \or|a Kratovca... Sre}om, u~iteljica je, kao cenzor, bila manje pronicljiva
od mene; jedino je himnu Boè pravde zamenila sa Hej, Sloveni! înilo joj se da se proslava, bez
mojih deklamacija, ne moè ni zamisliti, ni izvesti. U~inak, koji je proizvela druga pesma,
svakako nije mogla predvideti, a meni se ~ini da ni po zavr{etku priredbe nije bila svesna
onoga {to se dogodilo.
besmisleno mrmljanje! Pri prvom, probnom i{~itavanju pesme objasnila mi je da je njena sr` u
poviku Izdajice, sram te bilo!, i da tu moram znatno podi}i glas, uz primereni pokret desne ruke.
Ti se obra}a{ nekom ko stoji tu, pred tobom, ti govori{ samo njemu, niko te se drugi u
publici ne ti~e! Ti svakim stihom prikiva{ izdajicu za stub srama!
Na probama, to je i{lo bez ve}ih te{ko}a; na priredbi, dogodilo se ne{to {to niko nije
predvideo, ni hteo. Optuùju}i zamah kaìprsta, bezbroj puta ponovljen pred praznom
prostorijom, u dupke punoj u~ionici dobio je neo~ekivanu konkretnost. Dok sam na
probama uprazno ubadao vazduh, sad je ispalo da se neprestano obra}am Stanku Begu,
novoustoli~enom predsedniku sela! On je sedeo usred prvog reda, ta~no naspram mene: kao
prvoj li~nosti sela, i uvaènom gostu, dali su mu pletenu stolicu, onu koja se iz ostave iznosi
jedino kad do|e {kolski nadzornik. I tako sam, izgovaraju}i Zmajevu rodoljubivu optu`nicu,
uporno ciljao u njegovo ~elo, onako kako Zevs, sa Olimpa, baca svoje munje. S obzirom na
osnovnu zamisao i postavku te ta~ke programa, sve i da sam hteo, ne bih ga mogao proma{iti.
Scenario je bio Zmajev, reìja |avolova, a ja sam bio slepi glumac u komediji zabune, preko
koje umetnost nadokna|uje ono {to prethodno ivot, proknjiì kao tragi~ni, nenadoknadiv
gubitak:
A ti svisni od sramote,
izdajico, ne bilo te!
Celog ivota taj mi se doga|aj vrti u se}anju, i sad, dok ga opisujem, nije mi sasvim jasno o
~emu govorim: o recitaciji, o onome {to se zbilo kad je priredba zavr{ena, ili o naknadnim
razmi{ljanjima i ose}anjima, koja su i{la od uobraènog ponosa, do kajanja i stida...
Izdajice, sram te bilo! Stanko Beg me blagonaklono slu{a, on ni u {ta ne sumnja, kao {to i ja
izvodim svoju ta~ku ~ista srca, bez ijedne primisli. Po onome {to sam shvatio ~itaju}i ~lanak iz
novina, jedino su Heroji krsta mogli odjeknuti neprimereno. Tamo se slave mu~enici
hri{}anske, pravoslavne crkve, a na{i oslobodioci nisu naklonjeni ni veri, ni crkvi, pa bi se ono,
{to se obi~no govori o Turcima i Agarjanima, moglo, donekle, primeniti, i na njih... To je ono
{to im se govori iza le|a, a oni to ne slu{aju i ne ~uju, pa ipak... Beg je moju prvu recitaciju
pratio s izrazom zami{ljene odsutnosti, ne pokazuju}i ni zadovoljstvo, ni neko vidnije
neraspoloènje. Kao da je bio spreman na ne{to mnogo gore, pa je ovo, {to je do{lo, primio s
olak{anjem...
Posle je izveden jedan ~in iz Jazavca pred sudom. Naslovna uloga je poverena u~itelji~inom
ma~oru, koji je svoj zadatak obavio nestrpljivo, bez uìvljavanja i razumevanja. Kad ga je David izvadio iz dàka, on se stu{tio preko bine i sko~io Begu u krilo, da zatim, u dva skoka, kroz
ot{krinut prozor izleti u dvori{te, i ceo slede}i dan provede u {upi za drva... U nastavku
komada, kad god bi se pomenuo vinovnik drame, i David i Sudac su pokazivali na izgu`van
prazan dàk srozan pokraj katedre.
Ma~orov ispad su prisutni propratili smehom i pljeskanjem: kao da se iz samog njihovog
ivota ne{to ritnulo i projurilo kroz sobu.
Po onome, {to sam mogao zapaziti ispod oka, pesma o izdajici se Begu ve} od naslova
svidela. I danas ga vidim kako, pretvoren u oko i uho, guta svaku re~, ne prime}uju}i kako se
ruka zanesenog recitatora tuìla~ki ispruà prema njemu, njegovoj glavi, njegovom ka~ketu,
spu{taju}i, istovremeno, i samu zamisao pesme sa neba na zemlju, vezuju}i re~i davno umrlog
pesnika za tlo, daju}i im do bola konkretno, ivo zna~enje! Po{to ni Beg, ni ja, ne uvi|amo
kakva nam je zamka name{tena, mi u toj crnoj komediji u~estvujemo sa de~jom predano{}u i
otvoreno{}u. Proklet bio ko zlo pomislio!
A ti liè{ tu|e bi~e,
24
izdajico, nesretni~e!
Leka Crni je, sutradan, stalno ponavljao:

Mili Boè, da mu i ono neko rekne, da i ono ~ujemo i doìvimo!
Ja izvodim jedan od podviga svog ivota, a svoje hrabrosti nimalo nisam svestan, niti imam
blagu predstavu o opasnosti koju, mlataranjem desne ruke, u isti mah izazivam i otklanjam...
Po tre}i put pesma kre}e iz po~etka, i razigrana kao gorski poto~i}, hita ka zavr{nom stihu, da s
njim jekne kao krik iz du{e celog naroda, kao su{tina onoga {to prost svet ose}a i misli o novim
vlastodr{cima. Izdajice, sram te bilo! Stanko Beg je zastupnik ne~ega {to je svakome, tu, daleko i
tu|e, on je otpadnik koji se mora trpeti, a opet, u ovim mesecima pometnje i straha, niko ga
jo{ ne nazva izdajicom, ne samo iz straha, ve} i stoga {to mnogi ni sa sobom nisu na~isto {ta su,
i gde su. Posle onog proglasa, kojim je Kralj naredio svojoj vojsci da se stavi pod komandu
Mar{ala Tita, juna~kog sina, merila za odre|ivanje izdajstva i vernosti sasvim su se poremetila:
mesto koje, na lestvici izdaje, zauzima Stanko Beg odve} je nisko i jadno, da bi iko na nj
obra}ao preveliku pa`nju...
Izdajico, kam`ti du{e?
Jedino je pesma u stanju da zapazi i razotkrije to mesto, i da celom selu objavi ono {to mu
je odavno jasno, a o ~emu se, u op{tem zamuknu}u, vi{e ne misli. Jedino pesma nepogre{ivo
zna ko je ko i {ta je {ta: ona je napisana za sve mogu}e slu~ajeve izdaje. Pogled mi se zaustavlja
na Leki Crnom ~ije se lice o~ajni~ki mr{ti. Zar je mogu}no da mu se moja recitacija ne
dopada?
Sutradan mi je rekao da je, onim mr{tenjem, spre~avao provalu smeha.
Recitacija, sre}om, stiè do poslednjeg stiha, do ubistvenog kre{~enda Ne bilo te! i Stanko
Beg se pridruùje pljesku odu{evljene publike, ne pomi{ljaju}i da bi umetnost mogla imati
neke veze sa sada{njim prilikama u Srbiji, a jo{ manje da bi se njegovoj ulozi u zavo|enju tih
prilika mogla izre}i neka zamerka. On, izdajica? Sa godinama, on }e i sam po~eti uvi|ati gre{ke
i zablude, upozna}e mnoge nedoumice i pro}i kroz svakojaka razo~aranja; po odlasku u penziju,
1966, i samog }e vrhovnika optuìvati za nedoslednost i izdajstvo dakako, pred pouzdanim
drugovima, tako|e penzionerima; svemu i svakome }e na}i pokoju manu, svakome utvrditi
neoprostivu gre{ku. Jedino sebi nikad ni{ta ne}e zameriti, ni pristati da deli ma i trunku
odgovornosti za divlji po~etak i neslavan ishod velikog poduhvata! On je Pokretu pri{ao iz
~istih i ~asnih pobuda, a {to se sve okrenulo naopa~ke, nije njegova krivica...
25
U jednom ~asu, u publici se osetilo me{koljenje, nalik na val sna`nog i ubrzanog disanja.
Video sam kako nekima svetlucaju o~i, i kako im se preko lica razlivaju obazrivi osmesi. Ponet
recitovanjem, ja u tom, jedva~ujnom amoru ne nalazim ni{ta neobi~no: pesma je nai{la na
dobar prijem, moja recitacija je uspela! Mukla plima odobravanja podsti~e moj izvo|a~ki ar, i
kaìprst se sve ustrije sru~uje na {tit Begovog ka~keta. Po~eo sam uz svaki stih bosti vazduh,
stojim iznad Bega onako kako sudije stoje iznad oborenih boksera, odbrojavam do deset, do
dvadeset, Beg ne shvata da je ba~en na ple}a, pa i ne poku{ava da se pridigne i uzvrati
pesnicom, kao {to ni meni ne pada napamet da objavim nokaut i da si|em sa bine... Kako bi
on i pomislio da ima neke veze sa izdajstvom i izdajicama? Oni koji bi ga mogli optuìti za
izdaju ili su mrtvi, ili se kriju po {umama, ili su pobegli u beli svet, ako ve} nisu tu, oko njega,
zauvek u}utkani: ono {to misle, to i od sebe kriju, to ni u snu ne govore, a evo, odjednom,
upravo to slu{aju, nasred sela; tajni {apat je pre{ao u grmljavinu, nemogu}e se pokazuje kao
mogu}no! Disanje seljaka je sve {umnije, kao da je o{tar januarski vazduh sa svih strana
provalio u u~ionicu, pro~istio plu}a, osveìo glave, provetrio lobanje!
U trenutku dok pljeska mojoj recitaciji o izdajici, Stanko Beg bez dvoumljenja zna ko to
zvanje u Srbiji pre svih zasluùje. To je general Mihailovi}, i njegova banda; oko njih se, ovih
dana, u Bosni, steè obru~. Oni, naàlost, i dalje imaju potuljenih simpatizera, naro~ito po
selima. Najpametnije je ne obra}ati pa`nju na njih. Dok }ute, i dok ni{ta ne preduzimaju, njih
kao i da nema. Ve}u {tetu ne mogu naneti. I ovde, u okolini, kriju se neke grupice, zimuju po
livadama i ba~ijama. O njima se nema {ta pri~ati, to valja tamaniti, kao gamad. On je li~no
likvidirao dvojicu, i o tome je pri~ao ujaku, veselo i prijateljski, kao da su istomi{ljenici. Ujak
je, naravno, razumeo poruku koja se krila iza tog raspoloènog hvalisanja. Ona je glasila
otprilike ovako: Ako ho}e{ s mirom i po{teno, ni{ta se ne boj, ja ti stojim dobar, a ako
mrdne{, zna{ {ta te ~eka!
Na tu dvojicu naleteo je kao vo|a patrole, u samom podno`ju Ostrvice, na \ur|evdan.
Zatekao ih je za doru~kom. Oru`je su bili odloìli podalje od sebe, uz bukvu.
Jednog sam rafalom srubio, od ~ela do pupka, a drugog zaka~ih po butinama. Kako su
jeli, tako se, obojica, svali{e na le|a. Pri|em: svaki drì komad leba u ruci, umesto bombe.
Onaj levo izdi{e, gleda me i ne moè da veruje; i izdahnu sve tako, ~ude}i se. Onaj drugi,
ranjeni, drhti kao prut. Nisam hteo da tro{im metke, njega sam bakandàma u glavu, kao guju.
Tako na{ Beg s izdajnicima: savesno i bez milosti. Savest mu mirna, pa se jo{ i hvali.
Slobodan ~ovek, niti krije ono {to misli, ni ono {to ~ini.
Za svaku pohvalu, iznosi Beg svoj utisak pred ponosnom u~iteljicom. oj pao kamen sa
srca, samo {to se ne zapla~e.
Beg zatim seda u dìp i juri u Krivi}e: ima zakazan sastanak.
Oko mene, slavlje.
Zajapureni seljaci gr}u sa svih strana, tap{u me po ramenima, miluju me po glavi, guraju
mi sitninu i bombone u dèp.
Alal majci koja te rodila, vi~e Leka Crni, a suze mu svetlucaju iz radosnog pogleda.
Onako mu sve re}i!
I ujak, umesto mene, prima deo ~estitki. Neki misle da me je on nau~io.
Leka Crni vi~e:
Narode, ajde u kafanu, ja ~a{}avam. Ovo treba da se zapamti: godine }e pro}i, a ovako
ne{to ne}ete videti ni ~uti. Pobeè lopov, a? Kao, nije razumeo! Ne sme nikom u o~i da
pogleda. Tr~i u Komitet, da podnese izve{taj. Da sam mu ja ono rekao, pi{tolj bi potegao. A na
dete ne sme, nije dete krivo {to u knjizi onako pi{e!
U kafani, na sve strane, kucanje ~okanjima. Leka Crni mi donosi fla{icu krahera; dok
pijem, gleda me ushi}eno.
A ti }e{, sre}o moja, sad opet ono isto, ovde, za nas.
Onda rasprema ~a{e i pepeljare, spaja dva astala nasred kafane, hvata me ispod pazuha i
podiè na novi podijum. Ispred bine stavljaju praznu stolicu, da bih imao u {ta upirati
kaìprst. Na toj stolici svi zami{ljaju Stanka Bega: o~i im sijaju, likuju nad uhva}enom
izdajicom. Va`no je da mu je to re~eno, va`no je da se zna ko je ko i {ta je {ta, da ne misli kako
se ne zna... Kad se kaè kako se {ta zove, ve} je upola lak{e...
[to se mene ti~e, koliko sam ponosan, toliko sam i posti|en. Ja ovoliku hvalu nikako ne
zasluùjem: sa jasnim znanjem i sa punom sve{}u, nikad se na ovo ne bih usudio. Prvo, ne bih
se setio; a ako bih se setio, ne bih imao hrabrosti. A mo`da hrabrost i jeste upravo to, {to sam
ja izveo, {to mi se dogodilo: spoj neznanja, lude slu~ajnosti i sre}nog sticaja okolnosti! Mo`da
se sloboda ra|a iz de~je nepromi{ljenosti? Kad se dobro razmisli, hrabrost je glupa, a sloboda
preskupa, neisplativa. Zato se one i pojavljuju u nepredvi|enim okolnostima, naj~e{}e pod
drugim imenom, nagone}i ~oveka da, za ~asak, sebe prevazi|e, da bude ono {to nije. Hrabri
smo kad nam nije do hrabrosti, i slobodi sluìmo kad ne mislimo o onome {to ~inimo.
26
... Evo me u Gimnaziji, dve-tri godine kasnije. Program {kolskih sve~anosti bitno je razli~it
od onog koji se izvodio u seoskoj Osnovnoj {koli. Svetog Savu niko ne spominje, kao da ga na
svetu nije bilo. Proslavlja se Dan Republike, i Dan mladosti. Za recitovanje mi je dodeljena
pesma Titov Naprijed; te usiljene, dòmbave stihove (naknadno zapaànje!) izgovaram sa
velikom uverljivo{}u. [to se ube|enosti ti~e, ona se podrazumeva. Niko ne pretpostavlja da
bih mogao imati kakvih rezervi, ni da me, ponekad, spopadaju nelagodna se}anja. A dovoljno
je da pomislim na dedu, ili Leku Crnog, ili strica, pa da se osetim kao uljez na njihovoj proslavi.
[to se ti~e priredbe na kojoj sam zgromio Stanka Bega, kamo lepe sre}e da je nikad nije bilo!
Uzdizao sam heroje krsta, ruìo izdajicu; a sad, sad govorim odu izdajici, sad slavim heroja
nekrsta! Na stranu moralna nedoslednost, postoji tu jedan ~isto tehni~ki nesklad: to, jedno s
drugim, jedno posle drugog, ne ide! Ponos zbog sjajno primljene recitacije pretvorio se u gorku
muku se}anja. Vlast se ukorenila, utvrdila svoje obrede. Nema vrdanja, niko se ne nada da je
ovo, {to je do{lo, privremeno i nakratko... Hvala blagom Bogu da o onoj priredbi, i o selja~kom
slavlju u kafani, nije ostalo nikakvog pisanog traga! Sve je u meni, ukr{teno do neizdr`ljivosti...
Pa onda, skupljanje potpisa za pomilovanje na{eg komandanta, poru~nika Martinovi}a.
To je bilo krajem 1945, sneg do ispod pazuha. Skupio sam oko sto potpisa. Ne se}am se ko je, i
za{to, skupljanje potpisa poverio de~a~i}u; valjda su mislili da je tako bezazlenije. I taman kad
su smi{ljali kome i kako da uru~e peticiju, do|e vest da je Martinovi} streljan. Tek se tada
upla{i{e od onoga {to su poku{ali izvesti, i listove s potpisima zapali{e. îni mi se da su se u
tom ~asu probudili, i razumeli, s kim imaju posla. Dotle su dràli da je to, {to je do{lo, jedna
normalno r|ava i opasna vlast; da se ona, ipak, sme ponizno moliti da po{tedi ivot nièm
oficiru koji je ~etiri godine spasavao ljude, koga god je mogao. Sva sre}a te molba nije poslata,
mo`da bi i istragu preduzeli, da utvrde ko ju je pokrenuo, a onda, i kako su skupljani potpisi. Ja
sam, prosto, u~estvovao u mobi; voleo sam da budem s odraslima; izgledalo je da se i ne moè
misliti druk~ije; sad vidim da moè... Ina~e, volim da recitujem, a recitujem ono {to ljudi oko
mene najradije slu{aju. Onda je bila omiljena recitacija Ko udara tako pozno; danas se traì Uz
usku stazu planinsku, visoko. Na raznim mestima, i u raznim vremenima, ukusi su razli~iti; ja
sam isti.
Sva~iju ocenu donekle prihvatam, sa svakim se sudom unekoliko slaèm, ali to jo{ ne zna~i
da sam i~iji istinski istomi{ljenik. Ja sam ja: slu{am, gledam, upore|ujem. Volim dedu,
prihvatam ono {to pri~a, to mi je blisko zato {to mi je on blizak; ovo, {to se govori na proslavi
Dana Republike, ovo mi je tu|e, mada... kad bi mi leàlo na srcu, i to bih mogao braniti.
Vidim, kako bi se moglo. Te{ko je izi}i na kraj s tolikim protivre~nostima, pomiriti sve te
nespojivosti... Blago onima koji su u svako vreme, i na svakom mestu, samo ono {to su. Kod
mene se sva{ta nakupilo i ispre~ilo; glasove, koji u meni odjekuju, uza svu dobru volju, nikad
ne}u pomiriti: oni ne pristaju na pomirenje. I to se sad kome{a i kuva, to {to niko spolja ne
vidi, i ne dopu{ta mi da se smirim, da budem sav sa sobom, u jednoj misli i na jednom mestu.
27
Prolazi}e godine. Podvig izveden na Svetosavskoj priredbi i{~eznu}e iz se}anja posmatra~a,

ali ne i iz se}anja onoga koji ga je izveo. Svi }emo se, polako, navikavati na nove prilike, a i
vlast }e se, u pone~emu, pokazati popustljiva i uvi|avna prema svojim podanicima. Prvobitno
r|avo raspoloènje }e se, i na jednoj i na drugoj strani, ublaìti. U tom prilago|avanju, svako
}e imati svoju meru, svoju neprekora~ivu granicu samoporicanja. Moju }e meru, pored ostalog,
odre|ivati i se}anje na odjek {to ga je, u publici, izazvala Zmajeva pesma Izdajici. Topao dah
polupismenih seljaka, koji me je one ve~eri uzdigao od zemlje, izraz olak{anja i zahvalnosti,
tako vidljiv u njihovim pogledima, pamti}u i pronositi u svim lutanjima i posrtanjima. Sve se
dade zaboraviti, sem onog {to je bilo na po~etku.
Hteo bih da napi{em roman o nekom ko se otrgao od svih tih nere{ivih suprotnosti, ali ih
nije zaboravio. Moj junak mora biti ne{to stariji od mene da bi ono, o ~emu razmi{lja, delovalo
ubedljivije. Pusti}u ga da luta po svetu, i da vodi dnevnik. Ni o ~emu {to gleda i {to zna on ne
sme imati kona~no utvr|eno i nepromenljivo mi{ljenje. Da, to }e biti moj dvojnik. On }e
misliti, disati i pisati umesto mene; ive}e kako ho}e, a ja, ovde, kako se moè i mora.
28
PETA GLAVA
Ovo gore nego pod Turcima, {apu}e deda.

Samo da gora ozeleni, preti Leka Crni.
Nemoj sad, kad su dali amnestiju, opominje ujak.
Leka ga gleda ispod oka: ne misli valjda ozbiljno?
Koga Tito pomiluje, nikad glavu od govana ne opra... Zna{ li ti {ta je amnestija?
Niko i ne poku{ava da odgovori, svakom je jasno da onaj koji je postavio pitanje jedini zna
ta~an odgovor.
To ti je cement, da se celom narodu zabetoniraju usta. [ta je bilo, bilo je; odsad ima{ da
}uti{ i da slu{a{ {ta ti se kaè!
A {ta drugo moèmo?
Dugu i mu~nu }utnju prekida stric:
Moèmo da budemo ljudi bar pola dana, da se zna i da se pamti... a posle, nek rade {ta
o}e!
Sjaho Kurta da uzja{e Murta, opet }e deda.

To preda mnom, i ni pred kim drugim, savetuje ga baba-Stevanka. Sloboda je za
onog koji ja{e, a ne za jahanog...
Vi tako o na{im oslobodiocima, sprda se ujak.
Jo{ samo da mi neko objasni u ~emu je razlika izme|u okupacije i ovakvog oslobo|enja?
Pravu okupaciju izvodi strani zavojeva~...
A ovi su, kao, na{i?
Govore srpski, ne moè{ re}i...
Ni{ta ja njih ne razumem, kao ni Nemce! Ne treba mi njina borba protiv okupatora,
ne}u njihovo oslobo|enje, vi{e volim pravu okupaciju, nego ovo!
To ti, a êr~il i Tito vi{e vole ovo!
Kad sedi{ skr{tenih ruku, i ~eka{ {ta }e biti, mora{ primiti sve {to do|e, zaklju~uje
ujak.
Prime}ujem i ja da je ova sloboda stroga, i na nekog ljuta. Niti nju ko voli, niti se ona
raduje ~emu.
Da zaàli{ kad se seti{ Nemaca, tuguje deda, zagledan u predve~ernju izmaglicu koja se
uvla~i u vo}njak. Pro|u jednom mese~no, u kamionu, u kafanu ne svra}aju, ne vire ti u
du{u, oduzimaju kod koga na|u, ako dobro sakrije{ patos ne raskopavaju, nemaju vremena,
uri im se. To je pravi okupator, zna da ga ne voli{ i ne traì da ga voli{, ne traì ni da glasa{ za
njega, nema pri~e i nema zamajavanja, budi miran pa }e te i on ostaviti na miru. Kulturna
vojska, samo gleda ima li negde neka ~esma, kako stanu vade kalodont i peru zube...
Jo{ da su ostali kod ku}e, i ja bih ih po{tovao, ume}e stric.
Ko da su oni krivi! Poteralo ih... To tako do|e, jednom u sto godina, ko ~elama kad
ruknu iz ko{nice, i dok ne obigraju selo, niko ih ne zaustavi. I opet su od ovih bili bolji. Dobro
je govorio \oka Jevti}: ljudi bo`ji, razumite jedno okupacija je veliko zlo, a u zlu se treba
29
(Triput gora olista, a od ustanka ni{ta; svi na izbore za narodne odbore; ludaci
zidaju Gimnaziju; }utanje, kao stalna temperatura vazduha)
primiriti, i dobro promisliti, kud }e{ i {ta }e{... A mi, ko guske u maglu, krenuli da pomaèmo
Engleskoj i Rusiji, da spasavamo êr~ila i Staljina. I lepo nam vrati{e: jedan izdade, drugi nas
usre}i s komunizmom... Knez Pavle je znao {ta radi, ali kako da izi|e na kraj s tolikim
budalama! Videla aba da se konj potkiva, pa digla nogu. I onda do|e Sotona, pokupi decu, ne
umeju pu{ku da o~iste, pa pravo pod no`. Svaka druga ku}a crni barjak, a pijani Milovan
solunac drì govore po da}ama: Oprali smo sramotu na{e vojske iz 1941. Lako je njemu,
njegovo nije poginulo.
Zatvorila se mi{olovka, nema mrdanja.
Sve do pro{le jeseni, u Banjanima se krio potporu~nik Milo{ Vi{nji}. Imao je kanal za
Austriju. Mesecima su mu odavde i{li, razgovarali i planirali, utvr|ivali rokove, i na kraju,
ni{ta. Dosadilo Vi{nji}u da strepi i da ~eka, podvio {ipke, iskoristio svoj kanal, i kako ga je
iskoristio, tako ga je i zatvorio. U pola godine stigao je do Kanade, sad {alje pakete bratu i
majci.
Spasi se ~ovek, kaè stric.
Nije ni ta Kanada raj, te{i se ujak. Zima traje po osam meseci, od mraza pucaju
bubne opne.
Pod Turcima je bilo guslara, da ti pesmom zagreju du{u, jadikuje deda, a sad se i to
proredilo, sad guslaju samo slepci i prosjaci...
Ujak pri~a kako je u Aran|elovcu, na va{aru, video gusle u koje je urezana petokraka.
Budibogsnama, krsti se deda, mi smo narod s nekom pogre{kom. Toga kod Hrvata
nema.
Oni nemaju ni gusala, kaè stric.
Kasnije zatraè da im ~itam juna~ke pesme, iz Pesmarice.
Dok me slu{aju, o~i im opasno iskre. Te im pesme stvaraju nered u glavama i u du{ama.
Zbog njih im se ~ini da su neko i ne{to, a posle, kad zakora~aju po zemlji, kao da su s oblaka
pali. Posle se pokaè da su niko i ni{ta.
Pomu}eni, izba~eni iz sedla, ~ude se i trep}u, ko svrake na jugovini. [to je bilo, to se ne
ra~una, a u ovome, {to dolazi, oni se ne}e ra~unati. Svak oborio glavu, }uti. U du}anu, u
Op{tini, jedva procedi ono zbog ~ega je do{ao. Preko toga, ni zucnuti: ne zna {ta sme, {ta ne
sme. Za ono {to govori u svojoj ku}i, dobio bi odmah pet godina robije; za ono {to misli,
pedeset! Zato, na javnim mestima, ne govore ni ono {to bi se smelo. Stisnuo zube, {ta ima, za
sebe ~uva.
Do{la nova dràva, kaè ujak, pa ho}e da krene od nule. I zato, mora prvo seljake
poni{titi: svako, ko je ne{to zna~io, sad ima da bude nula!
Kao da smo ranije bili ne{to...
Nismo, ali smo zauzimali prostor; sad treba da se ra{~isti prostor.
Baba-Stevanka misli da treba imati strp-ljenja.
Kad je ne{to ovoliko crno, onda obi~no nije istina. Misli{ da je njima lako? To je zapelo,
ko sivonja, a {ta }e biti, i kud }e izi}i, ni ono ne zna. Videli smo ono od pre rata, videli smo za
vreme rata, ajde i ovo da odgledamo. I Bog ih je pustio zbog toga, ho}e i on da vidi, dokle }e!
Majka i ja uglavnom }utimo. Sve }ute}i i gledaju}i svoja posla u kuhinji, majka prati
razgovor me|u mu{karcima, pokazuju}i znake neslaganja, koje jedino ja uo~avam. Ni ona nije
za novu vlast, daleko bilo, a opet, u sporu izme|u nje i mu{kinja, kao da je vi{e na suprotnoj,
nego na njihovoj strani. Samo u tom sporu, ina~e, ne... Prosto kazano, ne{to joj tu godi. I nad
popom ima pop, jednom je pro{aptala. Tvrdo, a?, kaè ponekad.
Mu{karci, neprikosnoveni ku}ni gospodari, ne mogu s vlastima onako kako su nau~ili sa
enama i sa decom.
I u ovom zlu ima ne{to dobro.
30
Olistala gora, {umi {uma zelena. U {umi, naizmeni~no pevaju gugutka i kukavica.
Nasilni mir pre{ao u nemu{to pomirenje.
Pro|e leto, minu kao jedan jedini, usijani dan. Na kraju je i reka provrila i splasnula; voda
je ostala prohladna jedino u vodeni~nom jazu.
Du}an i kafana, op{tina i {kola, kova~nica i crepara, oblepljeni predizbornim plakatima.
Glasaj za narodni front: jedinstven narod, jedinstvena lista!
Mnogo se oni razumeju u slobodne izbore, ruga se ujak. I u Rusiji, i u Bosni, samo su
se u tome ve`bali, u demokratiji, pa sad ure da primene ono {to su nau~ili!
Ja ne razumem, ~udi se otac, {ta }e im izbori? Svak zna da }e biti kako su zamislili...
Pa {ta nas zivkaju, {to nam odmah ne jave koga smo izabrali?
On jeste smislio, ali mi treba da potvrdimo, obja{njava stric. Kako bi se znalo da je
pobedio?
Koga pobedio? zbunjeno trep}e otac.
Tebe i mene, opoziciju! Mi treba da mu to, na izborima, priznamo.
Ujak misli da se izbori sprovode zbog inostranstva. Deda sumnji~avo vrti glavom.
Ko da su oni tamo naivni, pa ne znaju...
Znaju, odgovara ujak, ali vi{e vole da se podvala izvede po propisima, kako je red.
Da im savest bude mirna.
Sve se bojim, da ih savest ne satre...
Nepo}udni i nepouzdani su, pod raznim izgovorima, blagovremeno sklonjeni iz sela. Jedne
uputi{e u Bosnu i u Hrvatsku, da tamo obezbe|uju red na glasa~kim mestima; druge pozva{e
na vojnu ve`bu; neke i poapsi{e. Na{a glasa~ka mesta ~uva}e vojnici iz Like, Slavonije i Bosne.
Zna li neko, od ~ega se ~uvaju te kutije? pita baba-Stevanka.
Oni ne stoje tamo zbog kutija, nego zato da se zna, ko je gazda izbora, obja{njava deda.
A gazda je onaj ko uspe da svog vojnika stavi uz kutiju. To zna~i da je, pre toga, pobedio i
skr{io mogu}e protivnike, da im je zatabao grobove, ili barem zapu{io usta, i sad moè raditi {ta
ho}e, pa se igra slobodnih izbora! A onaj ko do|e na mesto glasanja, prvo osmotri ko drì
pu{ku, i odmah zna, za koga treba da glasa. Izbori se ne dobijaju na dan glasanja, nego mnogo,
mnogo ranije; glasanjem se potvr|uju postignuti rezultati. To je svuda tako, tako je bilo i pre
rata, samo {to nije uvek bilo ovako golo i o~evidno lopovski, kao kod njih...
Pored njine, bi}e i jedna na{a kutija, podse}a baba-Stevanka. Ko je protiv, ne mora u
njinu...
Ne mora, ako je lud, sme{ka se deda. O}e{ li baciti kuglicu u }oravu kutiju, ili u
Pavi}a jarugu, isto ti je...
31
\ikaju vreè, razmilele se puzavice, loza sko~ila iz kro{nje u drugu kro{nju. Prole}e!
Prole}u je svejedno ko sedi u Op{tini, njemu je va`no da ima ki{e.
Ove godine {ta posejemo, posejali smo, prorokuje stric. Dogodine }emo svi na kazan!
Majka, u kuhinji, za sebe:
E, pa i to da vidim... [ta fali kazanu, {to se toliko pla{ite komune? I to je za ljude? Meni,
ako ne bude bolje, gore biti ne}e. Hrani{ koko{i, zna ti se radno vreme, a ne ko ovde, od
svanu}a do smrknu}a, i opet im ne valja{, kad se naljute, o}e i {amar da lupe! Tamo, u
komuni, tamo ti je sve obezbe|eno, kvartilj i hrana, ima ko kuva, ima ko kopa, a ne kao ovde,
sve na jednoj du{i, tresi, mesi i vode donesi. Tamo nema slobode? A ovde, ovde se ubih od
slobode!...
Kakvi isto gore! ci~i stric. U Pavi}a jaruzi ne zna se {ta je ko bacio, a dno }orave je
tako na~injeno, da odjekuje. Pusti{ kuglicu, ono u~ini tras!, ko pi{tolj da opali. I tu su sad ona
trojica, koji sede i pi{u. ~uju, ucrtaju ti kruì} kraj imena. I posle ti pokucaju na prozor, kao
êdi Simi}u...
Ujak hita da ispri~a ono {to je ~uo:
A najgore dolazi na kraju. Kad se glasanje zavr{i, kod njih nema brojanja. ]oravu kutiju
preru~e u dràvnu, ili obe isprazne u kantu za |ubre, to vi{e nije va`no, i onda se dogovore, da
l da stave da su pobedili sa 99,8%, ili sa 98,7%.
I tako, kaè stric ti stisnuo petlju, i glasao protiv, a niko na svetu, sem Ozne, ne zna
da si glasao protiv. Do|e{ na crnu listu, sam si sebi potpisao presudu.
Otac se vratio iz Bosne i Hrvatske, gde je proveo dva meseca, mobilisan.
To su im, kao, ustani~ki krajevi, a narod ih mrzi kao i ovde!
Na{li pa za{li, hu~e deda. To sad ni atomska ne rastera!
Stric misli da nije ni njima lako.
Sad, i kad bi hteli, natrag ne mogu... Ili }e vladati, il }e nastradati. Da mirno puste vlast
iz ruku, njih bi sve na ve{ala. Tolike ku}e zavi{e u crno...
Na pominjanje ve{ala, ujak se mr{ti.
I onda }emo mi njihove ku}e zavijati u crno? Bolje nek ostane ovako kako jeste, nek ne
ide dalje...
Malo-pomalo, pod raznim izgovorima, navikavaju se. Popustljivi gledaju da se nagode, a
nepopustljivi su toliko protiv, da tek oni ni{ta ne preduzimaju: op{teg ustanka nema pa nema,
a manje od toga im ne odgovara...
Tako je kako je, pa hajd da vidimo, ima li {togod da valja...
Oni koji nisu bili previ{e protiv ve} su pomalo za; a i ve}ina, kao da nije s raskida...
Zidaju gimnaziju, objavljuje stric, ~ki-lje}i na jedno oko.
[ta je tu lo{e? obazrivo pita majka.
Ni{ta {to je od njih ne moè biti dobro...
Ujak predvi|a da uskoro ni za kog na selu ne}e biti ivota.
Spas je u {kolovanju! Ako stvarno otvore gimnaziju, to treba iskoristiti.
Zna{ li ti koliko ko{ta zidanje onakve zgrade? pita stric. Otkud im pare?
Ludo je to, a ludaci ne gledaju kolko {ta ko{ta, odvra}a deda.
Ludi, a istera{e drugi sprat, i to usred baru{tine, prime}uje baba-Stevanka.
Krivi}i uhvatili korak, mar{iraju s novim dobom. Ritam tom mar{iranju daje Razglasna
stanica, snabdevena novim ure|ajima. Zvu~nika vi{e nego sijalica. Postavili su zvu~nik i ispred
Klanice, iako u blizini nema ive du{e. To je ra|eno po planu, trebalo je pokriti celu varo{icu,
pa je i tamo dopao jedan.
Zvu~nici su najja~i izme|u tri i ~etiri popodne. Tada se provetravaju kafane, pa otvore
prozore i vrata, a radioaparate naviju do kraja, kaldrma da isko~i iz zemlje! Po ~itav sat grmi,
prozorska stakla cepte. Gde je ko bio, ko je koga posetio, kakav je govor odrào. Svaki korak
nove dràve se prati i spremno prihvata.
Tako je u Krivi}ima, a u selu, ti{ina. Niti narod slu{a dràvu, niti dràva slu{a narod.
To je tako, kad jednom ispadne{ iz igre, obja{njava ujak. @iv ili mrtav, isto je, niko te
vi{e ne vidi. Jednom pogre{i{, i dovi|enja.
Deda ga gleda u ~udu:
U ~emu sam ja pogre{io? Pogre{io je dragi Bog, {to nas je ovde naselio. Koji god ludak
krene da ure|uje svet, mora nam se o~e{ati o }o{ak ku}e!
Pu{teni smo niz vodu, sad je najbolje ne otimati se.
Baba-Stevanka:
32
Kad se otegnu zimske ve~eri, u ku}i traè da im ~itam o Crnom \or|u, Tanasku Raji}u i
Stevanu Sin|eli}u.
Stricu se o~i za~as napune otrovnim suzama:
Kakav Sin|eli}, kakav Raji}! Sad su ti narodni heroji Tito, Kardelj i Rankovi}. Moè{ li
zamisliti nekog od njih s kuburom uperenom u bure baruta?
Nastavim da ~itam, a oni me ne slu{aju: misle o ne~em drugom. Utonuli u jednu jedinu
misao, neizrecivu i bezizlaznu, }ute i truju se }utanjem.
Na koju god stranu da se okrenu, {ta god da urade, ne}e im izi}i na dobro.
Ponekad se treba i |avolu pomoliti, kaè baba-Stevanka.
Zgr~ili se i stisli, stenju, jedva di{u. @ile na vratu kao p{eni~ne slamke, koà izme|u brade i
uha, po bridu vilice, zapeta kao pra}ka. @ivot zavr{en, a oni, i dalje ivi; ivi ili mrtvi, vi{e se ne
ra~unaju. Mukla propast. One prve dve zime, 1945. i 1946, dràli su se neke mutne nade; u
pola glasa, deda je popevao:
Dok se gora zaodene listom,
A zemljica travom i cvije}em,
I dok slavuj propjeva u lugu...
Peva slavuj, celo prepodne, i ta ih pesma podse}a da su sami samcati na svetu, da na
celom svetu nemaju nikog, sem tog slavuja...
Deda, desnom rukom, razdvaja prste leve ruke, od palca do mali}a:
Sve nam je propalo: sloboda, ~ast, dràva, vojska, Kralj, crkva... A za{to? Zato {to nismo
gledali s kim se hvatamo u kolo. Nudili smo se da nas nasamare, svakom ko je hteo. Ako
jednog dana stanemo na noge, prvo treba izbiti iz glave te pri~e o saveznicima i prijateljima...
Nikom ni{ta ne veruj, ra~unaj jedino sa sobom. Kogod se oslonio na drugog, propao je.
S kim god da smo po{li, bilo bi nam isto, te{i ga ujak. Da smo mogli s Nemcima, to bi
nam najbolje bilo. Nemci su opasni, ali su manje pokvareni od Engleza. Bar drè re~.
Daleko im lepa ku}a, oni su sve ovo i zakuvali...
Kadikad mi se u~ini da su sami sebe isklju~ili, da su se odbili od sveta i njegovih te`nji, pa
sad, i kad bi se neko upeo, ne bi im mogao pomo}i. Tu bi se moralo menjati ne{to u samom
33
Crni êr~il, kud }e mu du{a?...

Nas je neko prokleo, zaklju~uje deda, obuhvataju}i {irokim zamahom ruke {ume i
vo}njake, livade i njive, proseve neba izme|u visokog drve}a, i mene, zabuljenog u îtanku za
prvi razred gimnazije. Zanima me ono {to pi{e u îtanci, ali me jo{ vi{e zanima razgovor.
Ne znam {ta da mislim.
Odrasli se mu~e, njihova muka i na mene prelazi: niti umem da je nosim kako treba, niti
znam da je se oslobodim. @ivot mi izgleda bogat i zanimljiv, a ne smem da se opustim, da
zaplivam maticom. Nije red, zbog odraslih: oni su se uko~ili, otpali, stoje po strani kako da se
radujem u onome {to oni gledaju gadljivo?
Takva je sudbina srpskog naroda, kaè ujak, zagledan kroz prozor.
A ja sam se, eto, rodio ba{ u tom narodu; ao mi ga je. Cvili ko guja u procepu, {to bi
kazala baba-Stevanka. [ta tu ~ovek, uop{te, moè da uradi? Da legne na zemlju i da, zajedno s
drugima, uzdi{e i kune? Odgurnuli su nas, bez milosti, i kome sad da se poàlim? Onome, ko te
odgurnuo, ne vredi, a drugih se ne ti~e...
Da mi je znati {ta bi s onim potpukovnikom, Rutemom, iz Engleske misije, pita se
otac.
Kroz sela ga je vodio Martinovi}. Govorio je da ovako dobrih i du{evnih ljudi na svetu
nije video. Gostili smo ga kao cara. [ta li radi, gde li je sad?
Gde i mi, u govnima, samopouzdano odgovara stric. Kogod se s nama malo dublje
upustio, sad mora da je u govnima... \or|a Musulina su poslali na kraj sveta, za kaznu: u
Burmu!
mi{ljenju, u ose}anju, u gledanju, a to su naslage, i one nisu nastajale iz dokolice, pa da se sad

otklone lepim savetom... Za svoje najbolje sinove iz pro{losti oni ili nisu ~uli, ili su ih
omalovaàvali. Ja sam za njih saznao iz bro{ure Socijalisti~ki pokret u Srbiji od Svetozara
Markovi}a do Tucovi}a; knjiìcu sam dobio kao nagradu za odli~no u~enje i primerno
vladanje. Dva puta sam je pro~itao, od korica do korica. Ne, u bro{uri ne pi{e ni{ta o odjeku
tih ideja na selu, podrazumeva se da je pokret za pobolj{anje uslova ivota i ovde imao jak
oslonac, ali po{to iz Krivi}a i okoline nikog ne pominju, nije te{ko zaklju~iti kako su napredne
ideje ovde primane... Ovaj svet ne voli da fantazira i da se zamajava. Nijednog {trajka, ni bune,
ni prvomajske proslave, ni crvenog barja~eta, ba{ ni~eg! Imanja su ovde nevelika, vidici
ograni~eni, dràvu uzimaju ozbiljno, protiv dràve je onaj ko se odmetne u {umu. Iz ovih je
krajeva i kraljevska porodica, Kara|or|e je ro|en na pola dana hoda odavde, pa im se ~ini da
su, svi, sa njim i sa njegovim potomcima, u krvnom srodstvu. Opiranje progresu tu do|e kao
pitanje opstanka i ~asti; kao da bi ih Progres, kad bi ga pripustili u ku}u, samleo i progutao!
Bog te video, ovo se u~vr{}uje, kaè stric.
Ko i svaki korov, kad se ne suzbija, kaè deda. Zapusti njivu dve godine, pa }e{ videti
na {ta }e li~iti!
[to Srbin ume da trpi, to niko ne ume!
Dràva je dràva, vladar je vladar, razmi{lja deda. Dok slu{a{ i }uti{, dobar si mu...
Bili ~uvati ono {to smo imali...
A i ono ti je bilo ne{to, mr{ti se otac. Da je vredelo, ne bi propalo za deset dana! Mi
mislimo, po~inje rat, a on se zavr{i! Dok si se okrenuo, cr~e Jugoslavija. I onda do|e ovaj
lopov, da krpi {to se ne da zakrpiti. Izdali Hrvati, izdali Srbi, izdali [iptari, i Muslimani, i
Ma|ari, sve goli izdajnik, i sad se na{la bitanga, da ujedinjuje tolike izdajnike.
Hrvate je doveo u red, zlobno }e stric. Zavukli se u rupu, sebe ne ~uju.
To je sad tako, dok je la` u sili. Za posle, vide}emo.
Pu~e sklop, klonu snaga, izduva se vazduh; zamuko{e jedne, oglasi{e se druge pesme.
Slu{aj {ta pevaju Cigani, ako o}e{ da zna{ kako stojimo u Moskvi, kako u Londonu,
kaè stric. Oni to prvi odnekud do~uju. Otkako prestade{e pominjati Kralja Peru i
~ika-Draù, nama potonu{e la|e. Cigani su svetski ljudi, znaju kako vetar duva, pa se tako i
upravljaju.
U {kolskom horu pripevam i ja. Konjuh-planinom vetar {umi, bruji. Jeste da je glupo i
sme{no, al takav je program. Gde je, uop{te, ta Konjuh-planina? Za{to su ubili husinjskog
rudara? Svaka smrt je tu`na, ali ova tuga je tu|a tuga. Ovo se nas ne ti~e, a tugujemo, kao da
nas se ti~e.
Raji Martinovi}u se ni grob ne zna. Brat hteo da mu podigne spomenik na groblju, nisu
mu dali dozvolu.
Kakva je veza izme|u onoga {to se }uti, i onoga {to je dopu{teno govoriti?
U novinama od{tampan zakon o amnestiji.
[ta to sad zna~i? pita stric.
Dosad su prvo streljali, pa posle pisali presude, a sad }e biti i istrage.
Mislim na amnestiju, na koga se odnosi?
Na ceo srpski narod. Oprosti}e nam, pod uslovom da zaveèmo usta, i da zaboravimo {ta
smo do ju~e bili...
Deda svodi ra~un razdvajaju}i prste na levoj ruci:
Pobi{e oficire, razjuri{e nam vo|e, zgazi{e Krunu, zabrani{e ti usta da otvara{, a sad,
amnestija. Amnestija je opro{taj. [ta oni nama pra{taju?
To, {to smo ivi... [to nismo bili ~lanovi Komunisti~ke partije Jugoslavije. Amnestija je,
sad, na{a najve}a apsana: ceo narod je u nju stao!
34
]utanje, kao nepromenljiva temperatura vazduha. [upljine u onome {to je, kako-tako,
re~eno. Koliko ko kaè, toliko i presko~i. Prvo te odmerava, vaga te ispod oka, pa onda kaè
ono {to je procenio da sme. Pomno te slu{a, klima glavom, a {ta ustvari misli, da li se slaè ili se
ne slaè, nikad ne}e{ saznati. êka priliku, da izru~i {to mu se nakupilo; naj~e{}e i umre, tako,
~ekaju}i. Mudri od gluposti, sveznalice a nisu i{li dalje od Valjeva. Pojma nema gde je London,
ni gde je, prema njemu, Moskva, {ta je Amerika i {ta je Evropa, a êr~ilu i Staljinu sudi kao da
ih je uhvatio u kra|i ovaca.
Oni snala`ljiviji ve} su se izdvojili.
Jedni na|o{e posao u Mlinu, drugi se muvaju oko Zadruge i Op{tine, tre}i odo{e u lugare i
u putare. I ~im dobije prvu platu, okrene le|a bliòj i daljoj rodbini, digne nos, ~udi se prnjama
iz kojih se izvukao! Vreme ra~una od jednog do drugog dràvnog praznika, o Prvom maju ne
radi, o Vaskrsu ne ide u crkvu.
Ovi koji i dalje ive na selu, a rade u varo{ici, kupili crne ko`ne kapute, dopiru im do
kolena, pa im noge do{le skra}ene i tanke, kao {tapovi. Zaudaraju na beli luk i na duvansku
krdù, i na jo{ ne{to, ljuto, {to se ni najboljim {tavljenjem ne da isterati iz svinjske koè. Hod
im je lak{i, pogled brì i lukaviji, a nov~anici mnogo, mnogo tanji od onih koje obi~ni seljaci
vuku sa sobom.
Seljak ne moè bez velikog, vi{edelnog nov~anika. On u njemu drì celokupnu ku}nu
arhivu, ili barem onaj njen deo koji je poslednjih godina morao potezati i pokazivati. U nj
stane na desetine potvrda, pozivnica, priznanica, tapija, reversa, presuda i ra~una. Neki od tih
papira presavijeni su na~etvoro, pa su se na prevojima po~eli cepati i raspadati, i razvijaju ih
obazrivo i pipavo, boje}i se da ih ne poderu do kraja. Po{to su ti dokumenti zovu ih pusule
obi~no duplikati, otkucani na onoj tanjoj hartiji, peliru, otvrdli i zadebljali prsti, navikli na
dr{ku budaka i sekire, muku mu~e kad god s njima do|u u dodir, pa ih dugo i nespretno
pipkaju, dok ih nekako ne razviju, i pritom ih, svaki put, jo{ vi{e pogu`vaju i iskrzaju. [to je
vi{e tih hartija u jednom nov~aniku, to je i broj nera{~i{}enih odnosa i nere{enih sporova
izme|u pojedinca i dràve ve}i, i zbog toga se povremeni pregledi takve dokumentacije
obavljaju uz gun|anje, mr{tenje i psovanje.
Sa dràvom je uvek bilo te{ko, a s ovom je nemogu}e. Deda kaè da je to zato {to su oni
ludi, a neve{ti, pa kad ne{to uvrte u glavu, ho}e da to isteraju za dva dana, nisu sigurni ho}e li
posle imati vremena!
Nije njemu toliko do koristi, koliko da to skine s vrata, da ispuni {to je negde planirano,
a {to }e ti upropastiti ku}u, i {to dogodine ne}e uzeti ni ovoliko, o tome on ne misli... Evo, ove
koji ne mogu da namire otkup, teraju na robiju! Kakvog smisla ima goniti seljaka na robiju,
zbog neizmirenih obaveza? Pa ne}e ih, valjda, u Zabeli izmiriti? On ve} robija na svojoj njivi,
na njoj zara|uje i porez i prirez, i vi{ak i otkup, a oni, e ne{to nije ispunio, e odmah u zatvor, i
jo{ ga tamo moraju hraniti, a ovamo, njiva bez radnika... Sa toliko zemlje, ima da preda{ toliko
35
Narod.
U novinama i bro{urama, to zvu~i sve~ano i mo}no. Ovde, kako god pa`ljivo oko sebe
gledao, ne uspevam da na|em ne{to {to bi me bodrilo i zanosilo. ljudi koje poznajem, slu{am i
posmatram kao da ne pripadaju narodu u visokom, istorijskom zna~enju te re~i. To je ispu{teni
i zapu{teni deo pravog, idealnog naroda, nedostojan sebe i svog imena! Beslovesno ljudstvo,
koje i ne poku{ava da opravda poverenje koje u njega polaù njegovi najbolji sinovi! Sve je, u
ovom kutku Srbije, jadnije i alosnije od onoga kako bi, prema novinama i bro{urama, moralo
biti, i kako drugde, sude}i prema istim izvorima, ve} jeste. Narod, zdu{no predan obnovi i
izgradnji zemlje, svuda je okolo; ovaj, u kojem ja ivim, sramotan je i glup izuzetak. Ne
razumem, otkud da se ba{ oko mene nakupi toliko sitnih du{a i samoìvaca? Pusta, alosna
obi~nost!
i toliko: to samo neradnik i ludak moè, odoka, odrezati! To nikad nije izi{lo na njivu, ne zna
{ta je nerodna godina, nije ~ulo za su{u, nego zamislilo kako mu treba, i sad tera da ostvari {to
je zamislilo, briga njega ima{ li, i moè{ li. Seljaka mora{ negovati, popu{tati mu, sa~ekivati ga,
a ovo krenulo da sve posvr{ava u dva meseca, ho}e koù s le|a da ti odere.
Bili na vreme misliti, mrmlja otac. Pade reza, nema vrdanja...
Ujak vrti poluprazno ~okanj~e na stolu.
Mi smo takvi, niko nam ni{ta ne moè dok nas ne zaja{e, a kad nas zaja{e, posle mi
njemu ne moèmo ni{ta. Martinovi} i Vi{nji} su nam lepo govorili, a mi, ni njih nismo hteli da
slu{amo. Te ho}emo te ne}emo, te danas }emo te sutra }emo, upi{i me u spisak ali da ne idem
nikud od ku}e, moja ku}ica moja slobodica, daj mi pu{ku ali da ne pucam, i sad, evo ti i
slobode, i ku}e! Mislili smo, tu smo, svoji na svome, {ta nam ko moè, pa smo spavali i spavali,
a kad se probudismo, ono opkoljena ku}a!
Nekih dana, neo~ekivano i neobja{njivo, odlakne. Kao da se u trajanju otkrije onaj drugi,
uporedni tok, nezavisan od klimatskih i dru{tvenih okolnosti, bez veze sa zemaljskim
zbivanjima. Ni Englezi ni Rusi, ni êr~il ni Tito, sve i da ho}e, na taj tok ne mogu uticati. U
vo}njaku zapevaju ptice: zbog op{teg popu{tanja zategnutosti, i one, odjednom, do|u do glasa.
Na po~etku sveta bio je spokoj, spokoj }e do}i na kraju, a u me|uvremenu, prikriven, on ~eka
u pozadini teku}ih zbivanja. Razgoliti se i zasja vodena povr{ina na dalekoj re~noj okuci.
Odrasli su se razi{li po njivama, oti{li za raznim poslovima, neki su stigli do Krivi}a, drugi do
Beograda. Odrasli su, po svetu, razneli gor~inu i muku. Ostalo je ~isto vreme koje, kao
mlaku{na voda, godi koì, greje udove. A sadràj ~istog vremena je sloboda.
36
[ESTA GLAVA
Jo{ jedno prole}e do|e i pro|e, planu{e livade od cve}a, pogasi{e se makovi u hladnim
majskim ki{ama. Na kraju ostado{e {ume, te{ke i povijene od obnovljenog li{}a. Pre podne
cvrku}u ptice, mu~e krava, caruje mir bo`ji, onaj mir koji je u vezi sa samom ve~no{}u. Od
bune, o kojoj se zimus {u{kalo, opet ni{ta. ljude polako napu{ta volja, bude se i trezne se, dosta
im je svega. Ono su bile pri~e za zimu, a sad zamirisala zemlja, ki{a orosila okopan kukuruz,
{iklja detelina u trista pravaca, du{a se nasla|uje mirisima, ni{ta joj drugo na svetu ne treba.
Da ih neko podseti na ono o ~emu su zimus pri~ali, te{ko da bi se iko setio, ili bi rekli, da ono
nisu bili oni. Sve zaboravili, a ja ni{ta ne zaboravljam, pamtim svaku re~. Uzimam ih ozbiljno, i
tu gre{im: odrasli se samo prave ozbiljni... Mislio sam, spremaju ne{to, ustanu}e kuka i motika,
{to se kaè u narodnoj pesmi, a oni, sad, ni luk jeli ni luk mirisali. Posla do gu{e, pritisli poljski
radovi, nemaju vremena za pri~u i za dangubu. Pa se pitam, nije li cela na{a juna~ka narodna
poezija ispevana u zimskoj dokolici?
Ono {to se u gluvoj pomr~ini, u zimskim pono}ima, u ~amotinji i besposlici, gotovo u snu,
moglo raspredati do iznemoglosti, za {ta nije odgovarao ni onaj koji pri~a, ni onaj ko slu{a, sad
se, u mle~noj majskoj svetlosti, otkriva u svoj svojoj izli{nosti i nepromi{ljenosti. Kakva gora,
kakva buna, s kim i gde, kad i na koga? Svakog prole}a, narod se izvu~e iz zime kao iz kakve
podzemne ~ekaonice, kao iz podruma, i ono o ~emu su, na sedeljkama, prelima i poselima
pevali i pri~ali, odjednom se i njima samima u~ini nestvarno, kao da se desilo u snu. Granica
izme|u prièljkivanog, i onog {to se dade u~initi, na prejakoj prole}noj svetlosti pokaè se u
surovoj jasno}i i neprekora~ivosti, pa se i se}anje na jalove zimske pri~e potiskuje bolnim
mr{tenjem...
To, {to se pre dve-tri godine svima ~inilo nemogu}e i neodrìvo, i dalje je tu. Ne odstupa
ni za korak, jo{ se i u~vr{}uje, potiskuje sve {to mu se na|e na putu, ukida stare zakone, uvodi
nova pravila, i nikog re~ da zucne, akamoli da se odupre. Du{a je protiv, pamet je protiv, al o~i
se privikavaju, o~ima sve manje smeta.
Vidi{, govori ujak, kako se dovode u red, u ove tri godine i to se protrijerisalo,
izbirikalo se, sa{ili nova odela, stavili ma{ne i ta{ne, nema {ale! Generali ja{u bele konje ko da
su ju~e izi{li iz Carske akademije u Petrogradu, primaju i podnose raporte, pr{ti kaldrma,
sevaju munje ispod kopita, a Tito ma{e iz otvorenog automobila, i majke palih boraca prima u
belim rukavicama, ne moè vi{e nikud bez tih rukavica, drì govore po celoj zemlji, danas u
Novom Sadu sutra u Splitu, obe}ava i preti, ako talijanski imperijaljisti misle ljuto se varaju, i to
{to kaè prenosi Glas Amerike, i Bibisi, u svim novinama slike, ovde strog, onamo nasmejan,
na{ oslobodilac! Gledaju ga sa krovova ku}a, sa drveta, ma{u mu sa balkona, sa stani~nih
klozeta, i niko da se na|e pa da nani{ani, danas ima pu{aka sa dogledom, u {esnaest miliona
nema jednog ~oveka, pa kad nema, onda i nismo za drugo nego za ropstvo!
Olistala {uma, ali ne za ustanak; olistala njima, za Prvi maj, koji se sad slavi kao dràvni
praznik, dva dana, kad padne u nedelju, onda tri dana!
37
(Draì su, izgleda, ipak dokazali; kako je streljan Voja Latkovi}, i kako nam se
osramotio ljubljeni Kralj)
Dok Draù ne uhvati{e, bilo je neke nade. Moglo se, barem, pri~ati, po }umezima, u ~etiri
oka. Naga|alo se {ta preduzima, {ta smera da preduzme. Otkako ga, vezanog, sprovedo{e u
Beograd, vi{e se i ne {ap}e. [ta ima da se pri~a, sve je svr{eno. Dok se krio po Bosni, postojalo
je zajedni~ko tajno sredi{te; postojala je ta~ka od koje bi se, jednog dana, moglo po~eti. Znalo
se da negde ~ami klica, da tinja fitilj. Sad je sve zatrto i uga{eno, niko se vi{e ni u ~udo ne
nada.
Sprema se su|enje, svaki dan se objavljuju svedo~enja o zlo~inima i izdaji. Baba-Stevanka
uzdi{e:
Jadnik... Od ivota nek se oprosti, sad je glavno da se ne osramoti...
Deda se ne nada ni~em dobrom.
Ko god je s njima u bilo kakvoj vezi, mora se osramotiti... Kome su oni sa~uvali obraz i
~ast?
Stric smatra da ovo nije su|enje Draì, nego celoj Srbiji, i svakom Srbinu koji jo{ drì do
sebe.
Ujak kaè da su Srbi i ovi koji mu sude.
Stric, da su to prodane du{e.
Ako je verovati novinama niko im ni{ta ne veruje, a opet ih svi ~itaju, da bi se imali sa
kim i sa ~im sporiti! kraljevska vojska u Otad`bini je najve}a bruka na{e istorije. To i nije
bila vojska, nego rulja sa~injena od prljavih bradonja i krvavih kolja~a. ihov je jedini cilj bio
o~uvanje predratnog nenarodnog reìma, pa su zato i zavr{ili kao saradnici okupatora.
Pazi ovo zato: kao da je Hitler bio u savezni{tvu sa na{im Kraljem... To je skroz
besmisleno, kaè ujak, kakav im je ovo argument?
Ne tu~e on tebe argumentom u glavu, nego motkom... a kad te obezvija, posle moè
pri~ati {ta ho}e, sve mu veruje{! Izdajnik si zato {to mu stoji{ na putu. Ko jo{ uzima ozbiljno to
{to pri~aju?
Nemoj, saveznici ih jo{kako uzimaju ozbiljno. Jeste, misle da su sad malo preterali, da
nisu morali ba{ ovako, pa }e i protestovati, reda radi, a posle, pojeo vuk magarca!
Deda kaè da istoriju pi{u pobednici. Tako je bilo, tako }e uvek biti.
Ujak, na to:
Nisu oni obi~ni pobednici, oni su otmi~ari i grabljivci, oni su poludeli od laganja, oni
kadgod zinu slaù. Oni misle da je istina ono {to im se svi|a, {to im trenutno odgovara. Oni
ive od laganja: kad bi prestali da laù, svi bi se za jedan dan istopili, kao led na suncu. Kad ga
uhvati{ u laì, on samo trep}e, vidi da ne{to nije u redu ali ne razume {ta nije u redu, i odmah
ska~e na rezervni teren. Draà je izdajnik zato {to je poku{ao da spre~i zavo|enje komunizma u
Jugoslaviji, a ~etnici su zlikovci zato {to su, po{tuju}i zakletvu, ostali verni Kralju. ima je tu
sve jasno kao na dlanu, a tebi, ako nije jasno, ponavljaj sto puta na dan to {to oni govore, pa
}e{ i ti shvatiti!
[to vreme prolazi, izgleda mi sve neverovatnije: ~etiri godine sam proìveo u ~etni~kom
osinjaku, a nijednog ~asa ne osetih straha od zlikovaca i ubica kojima sam bio okruèn. Jeste,
bio sam dete, mnoge stvari nisam znao, samo, za strah i ne treba znanje, strah se ose}a, a ja
strah od njih ba{ nijednom ne osetih! êsto su svra}ali u na{u avliju: posede, popiju po rakiju,
pa se dignu i odu. Jednom je jedan, mlad i nasmejan, traìo od majke da im ispe~e gibanicu, na
{ta ga je njegov stare{ina ukorio: Vidi{ da je ku}a puna sitne dece, zar te nije stid?, tako
ne{to mu je rekao, pa su se pokupili i oti{li, a pristavljenu gibanicu smo, posle, pojeli mi. Svi su
oko mene bili ~etnici, ili su navijali za Kralja i Draù, i sad je to veliki zlo~in, gotovo kao da su
i ubijali, kad se kaè ~etnik danas se odmah misli na zlikovca i kolja~a, a ja oko sebe ne znam
nijednog koji bi mrava zgazio, a opet su bili ono {to su bili, ~etnici! Sigurno ih je, drugde, bilo i
druk~ijih, ali niko, danas, ne}e da kaè da su ve}inom bili ovakvi. @iveli smo sa krvolocima, sa
saradnicima okupatora, i niko ni{ta nije prime}ivao, ni kod drugih, ni kod sebe...
38
Znalo se da me|u ~etnicima ima kolja~a. Govorilo se da su to ~udovi{ta i nakaze, od zla

oca i od gore majke, da su jedva do~ekali rat kako bi se upustili u zlo~ine. Oni su zaduèni za
izvr{enje smrtnih kazni, i to sprovode no}u. îm bi se saznalo da se neki od takvih pojavio u
blizini sela, odmah smo javljali Begu i Frklji da ne spavaju kod ku}e. ih dvojica danas o tome
}ute. Nije da progone one koji su im dojavljivali opasnost, ali ni zahvalnost ne pokazuju. A
}ute i oni koji su im dojavljivali opasnost, ne vole da se hvale kako su imali veza sa
poru~nikom Martinovi}em. On im je, psuju}i Tita i komunizam i Stanka Bega i Bracu Frklju
na pasja kola, provaljivao ono {to se sprema. Da li namerno, da li nenamerno, to se nikad ne}e
saznati: odmah po oslobo|enju, on je streljan. Najteà ~etni~ka zverstva po~ela su pred kraj
rata, i nastavila se po svr{etku rata; od ~asa kad su saveznici izdali Draù, razbijene grupe
odmetnika su podivljale, i na snagu je stupilo pravilo ko }e koga.
Ove sad kad slu{a{, pri~a ujak, izlazi da je ubijanje u ratu ~etni~ki izum, a klanje
njihov specijalitet, i da su 1941. jedino zato po{li u {umu, da bi se mogli naklati do mile volje!
Pa to i nije vojni~ki na~in, nevoljno ubacuje deda, i ovi su to dobro iskoristili, da ih
obrukaju.
ljudi moji, ne budimo deca: da nije toga, na{li bi im ne{to drugo. I na{i da su pobedili, ko
zna {ta bi ovima otkrili... Zamislite, kako bi izgledalo su|enje Titu kao agentu i pla}eniku
strane obave{tajne slu`be, koji je zarad svojih sebi~nih interesa ceo narod zavio u crno! Sto
hiljada dokaza, i to kakvih... êtnici su, kao, bili divljaci i prostaci, a Beg i Frklja, doktori
filozofije. Beg je u miru ubio ~oveka cokulom u glavu, i jo{ se time hvalio... Isti je to narod, a
kad plane gra|anski rat, onda kom{ija kom{iji i brat bratu grkljan zubima ~upa! Za gra|anski
rat moraju postojati bar dve strane, a koja je krivlja, to jedini Bog moè da utvrdi. Kome je do
klanja, taj }e klati, ba{ ga briga kakvu }e mu zna~ku staviti na kapu. Ta~no je da se streljanje
vr{i po nekom redu i zakonu, sa rastojanja, a klanje je, ako ho}emo po{teno, teè i gadnije:
ima{ da klekne{, da zasu~e{ rukave, da se zagnjuri{ u svoje zlodelo. Zato se i govori: ogrezao u
zlo~in... Streljanje je, kaù, kulturnije od klanja? Kome je do kulture, nek ne ide u rat. A za te,
koji su klali, ni u jednoj dràvi, po svr{etku rata, nema ivota. Odbace ih i oni koji su im
izdavali nare|enja! Sve se to, u miru, samo istrebi i po~isti. Propast je po~ela onda kad
ustado{e jedni na druge, a ~ime je ko ubijao, to nije va`no... Napunili jame u Crnoj Gori, a sad
se zgraàju nad kolja~ima...
Deda svodi ra~un, slu{a ga jedino baba-Stevanka, nepa`ljivo.
Okreni kako ho}e{, ono je bila na{a vojska, na{a vlast, na{a dràva! Izgubili smo rat
izgubile su ga i druge zemlje; kapitulirali smo kapitulirale su i druge vojske; ko nije hteo da se
pokori, oti{ao je u {umu odmah posle Sloma u aprilu, nije ~ekao da mu iz inostranstva jave kad
}e dizati ustanak. Ko je hteo da brani zemlju, imao je gde, i s kim. Kod Draè je bilo i
demokrata, i socijalista, i zemljoradnika, radikala, ko god se javio, priman je. On je bio na{
39
Strahovali su jedino Beg i Frklja, i to povremeno, pa i oni izvuko{e ive glave. U ~emu su,
kako su seljaci i mogli sara|ivati? Sve {to su Nemci od njih traìli, bili su narezi i rekvizicije.
Do|e Martinovi}, odrì zbor, i kaè: [to moète, sakrijte, {to morate, to predajte, ja vas,
zasad, {tititi ne mogu! Bega i Frklju niko nije zarezivao, deda je govorio da u svakom selu
mora biti ljudi od svake vrste, da je Bog zbog ne~eg i takve dao na svet, pa se pazilo da ih na
vreme obaveste o nailasku ~etni~kih trojki. Te su trojke dolazile iz drugih, udaljenih sela, pa
iako ovim, ku}nim ~etnicima nisu nanele nikakvo zlo, nije nam bilo pravo kad svrate u avliju.
Nemce u selu niko nije voleo, niti je ko s njima bio u nekoj vezi; s ljoti}evcima i nedi}evcima
isto tako, samo ono {to ne moè da se izbegne, oni su bili kao neka vlast. A ~etnike nit je ko
voleo, niti ih je mrzeo, to je bilo na{e, kao {ume i njive, kao poljski radovi, kao rodne i su{ne
godine, kao sedenja, mobe i pesme... I sad bi trebalo da se stide onoga kako su disali. Jer, Kralj
i Draà, i Draìna vojska, to nije bila nikakva politika, ni neki stav, ni mi{ljenje; to je spadalo u
disanje!
oficir, a ne probisvet. Koju }e dràvu oficir braniti, sem onu koja mu je dala ~in i du`nost?
Draà je bio pukovnik, pa ga unapredi{e za generala, De Gol je bio i ostao general, a ovaj,
odmah, za mar{ala! I {ta je Draà morao da uradi? Da se pot~ini svetskom mangupu, da mu se
stavi na raspolaganje, da mu pomaè u sprovo|enju Svetske revolucije i u ru{enju zakonite
Vlade, s kojom smo u{li u rat? Dràva se unapre|uje i menja u miru, a u ratu se brani. Tito je
iskoristio ratni mete` za izvo|enje svog plana. On je ratni profiter, kaji{ar, nema koga nije
prevario, i koga ne}e prevariti...
Do{la protuva iz belog sveta, niko ovde za njega nije ~uo ni Beg, do pred kraj rata, o
njemu ni{ta nije znao i dala proglas: ja sam vam sad organizator ustanka, moja vojska je
jedina legalna, moja vlada je narodna i zakonita, ja }u vam biti oslobodilac, a ko ne}e sa mnom,
taj je izdajnik! I {ta je Draà morao da uradi? Da skine epolete, da pogazi vojni~ku zakletvu, da
stane mirno: Razumem, druè Mar{ale?. Prevarantu upalila karta, ugrabio vlast, i sad, u
Beogradu, napravio su|enje, sudi svom glavnom konkurentu, a za {ta? Za to, {to mu se nije
pokorio! Pa da bar tako stoji u optu`nici, jo{ i da razumem... Ne kaù oni: ti si ~uvao stari
poredak, mi smo hteli komunizam, pobedili smo, ima da plati{, ne!,to bi bilo mnogo po{teno
za njih. Ne, nego: ti si u ratu oklevao, nisi se dovoljno borio protiv Nemaca, bio si nam
protivnik, kao i Nemci, prema tome ti si sara|ivao s okupatorom! Tolikog pokvarenja{tva
nije bilo u celoj istoriji samo oni znaju tako da laù! I ne umeju s merom, svaku la` teraju sto
odsto, ako je belo, on vi~e crno!, ako je gore on kaè dole, pa im je tako i jedan po{ten oficir
izdajnik, ako treba proglasi}e ga i za agenta Gestapoa, re}i }e oti{ao u {umu da {pijunira
srpski narod...
Baba-Stevanka je odloìla pletivo, i gleda ga netremice.
Auh, {ta ti sve napri~a!... A êr~il, on sve to zna?
Ja vi{e ni{ta ne razumem, izlazi da su mu dokazali!
Sre}ko ûturilo bio, o Duhovima, na va{aru, kup novine od nekoliko dana, sa op{irnim
izve{tajima o su|enju generalu Mihailovi}u.
[ta su mu dokazali? pita otac glasom punim bezvoljnog prezira.
To, o saradnji sa Nemcima... Da se bar nisu ovoliko slikali! Puna novina na{ih vojvoda
sa nema~kim i talijanskim oficirima.
Pa {ta? Koje vojvode, koji oficiri? Gde, kad?
Ovo je u Prokuplju, ovoo u Splitu, gledaj...
To prvo su Pe}an~evi, ono su od Jev|evi}a. Kakve to veze ima sa Draòm, i sa nama?
Gde si ti proveo rat u Prokuplju, u Splitu, ili u Jelenju? ûvao si [tab u Rudnoj Glavi jesi li
tamo sara|ivao s Nemcima? Jesi li se slikao sa njima?
Kakva saradnja od njih smo i ~uvali [tab! Gledali smo ih sa razdaljine od ~etiri
kilometra, dok su dole prolazili dàdom...
Zna~i, ti i tvoj komandant niste sara|ivali. Nemci su Draù ucenili sa sto hiljada maraka,
kao i mar{ala! To se sad krije. Kako da im i{ta veruje{?
Ne verujem ni ja, nego, gledam sva ta dokumenta. Doneli su i pismo koje je poslao
Paveli}u, dèlatu srpskog naroda. Mora da ima ne{to, ne mogu toliko lagati!
Mogu i toliko, i deset puta vi{e! To nema ni obraza, ni mere, njemu je laganje obaveza i
~ast, to i kad bi htelo druk~ije, ne bi znalo. Dva dana se na istini ne bi odràli, sprìlo bi ih
sunce, isparili bi ko barica posle ki{e!
Osudi{e ga, i strelja{e, a odmetnike, po {umama, nikako da pohvataju i istrebe. U Jare}im
brdima se, ve} ~etvrtu godinu, drì Latkovi}eva grupa. Poneko pogine, poneko uspe da se
prebaci u inostranstvo, a grupa se ne smanjuje, stalno pridolaze novi. Prikupljaju se, odozdo,
od Ibra i Sandàka, da tu predahnu, i da smisle {ta }e dalje. Deda je ~uo da ih je desetak,
baba-Stevanka da ih je tri stotine.
Kako padne prva slana, ispred kafane u Krivi}ima izlaze iz dìpova knojevci i ozna{i, u
novim novcatim uniformama, engleski kroj a na{a izrada, ~izme ute, od gove|e koè, sare do
40
pola lista, da ne sapinju kolena, iznutra pucketaju, spolja {kripe, sve sito i uhranjeno, ko da idu
u lov na divlje svinje!
Ti, koji i dalje ~etuju, to su uglavnom oni koji su zabrazdili. U ratu i nisu bili takvi. Otkako
ih izdado{e i êr~il, i Kralj, sasvim su se izbezumili. Beè kao ze~evi, nasr}u kao besni psi, kaè
stric.
Sad je do{lo ko }e koga, nema vi{e milosti. Koga uhvate, zna mu se.
U martu su zarobili Voju Latkovi}a, kapetana Jugoslovenske vojske u Otad`bini. Dok su
ga sprovodili pevao je, brda su je~ala:
Srbadijo, otad`bino mila,
Tebe krase belog orla krila.
Jo{ te krase tri sokola siva,
Tri sokola, tri Kraljeva sina.
Ustaj Aco iz debela lada,
Pa da vidi{ ko Srbijom vlada!
Podalje od puta, ljudi su ga gledali, zanemeli. Devojke su plakale.
êtiri dana kasnije, streljali su ga, na sto~noj pijaci, u Krivi}ima.
Jedna na{a ro|aka, neka Jevdoksija, koja ima ku}icu pored Veterinarske stanice, videla je,
kroz prozor, kad su ga doveli do Vage. Jo{ se nije bilo dobro razdanilo.
Lep ko devojka, crna kosa pala na ramena, ~elo visoko, i belo, ko artija. Kad ga veza{e,
on viknu: Jamari! @iveo Kralj Petar Drugi! Posle zagraja{e, nisam ~ula pu{ke, ali sam videla
kad se srozo niz kolac.
Onako lep ~ovek, jadna mu majka, uzdi{e baba-Stevanka.
êtvrta zima bliì se kraju, a ostaci neprijatelja se ne predaju. Pred spavanje, pod toplim
guberom, mislim kako im je tamo, po zemunicama i pe}inama, i od zami{ljanja hvata me
slatko-bolna jeza.
Baldisale i potere, kaè stric, al ne mogu da se zaustave.
êmu li se, jadnici, nadaju, kad ih je i Kralj ostavio? pita se baba-Stevanka.
Kralj zna svoje, a oni svoje, kaè deda. Oni se drè zakletve.
Kako moè{ biti veran nekom ko te je napustio? pita stric.
A {to ne bi mogao? Ja sam veran kome ho}u da budem veran, a on, za sebe, nek gleda
{ta }e... Otkud mi znamo, ko je koga izdao i napustio, razmi{lja ujak. Ako su oni, ovde,
opkoljeni u zemunicama, i Kralj je, u Londonu, bio sateran u rupu. Opkoljen, sa svih strana,
nije mogao da mrdne! Ko moè iz ~ista mira, pri zdravoj pameti, odràti onakav govor preko
Radija?
41
I krenu, raspore|eni u strelce, gore, uz Vrtajicu, pretraùju napu{tene pojate i {tale,

pucaju, nasumice, kroz jaruge, imaju metaka, ne {tede. A ovi na{i nesre}nici, po jazbinama i
pe}inama, }ute i ne di{u, po dva dana ne izi|u na ~ist vazduh, ~ekaju da pro|e potera. Najteè
je u decembru, kad zemlju poturusi prvi sneg, pa se vidi kud je mi{ protr~ao i gde je gavran
sleteo na panj, i kako je grana sa sebe stresla sneg... Tada po sedam dana sede u zemunicama,
ni vatru danju ne smeju da zaloè, da ih ne izda dim. Otkako ubi{e Draù i jataci se upla{ili,
hleba i s hlebom jo{ i doture, ali preko ku}nog praga ne pu{taju.
Ajduka dràti u ku}i, to je kao nositi ot{rafljenu bombu u nedrima, kaè ujak, ru`no se
mr{te}i.
Meni da zakuca na vrata, iskazuje se otac, ja bih mu rekao: Brate, ako je da se gine,
daj i meni pu{ku, pa da idemo zajedno u {umu, lak{e mi je beàti pred poterom, nego ovde
drhtati za decu!
Veliki su to mu~enici, smatra baba-Stevanka.
Deda, jedva~ujno, dobacuje:
Mu~enici za nas, a za njih banditi.
Stric, promenjenim glasom, piskutavo:

Pozivam svoju vernu vojsku da mi postane neverna i da se stavi pod komandu mog
smrtnog neprijatelja!
Ko bi normalan tako ne{to rekao i uradio! Tu nisu ~ista posla!
Kako je da je, Kralj nam se osramoti, uzdi{e stric.
To je vi{e engleska sramota, kaè ujak, nego njegova. [ta je mogao da uradi?
Mogao je da izvr{i samoubistvo... Da do|e kod ovih, u {umu, da pogine kao ~ovek! Da
razmisli {ta bi mu uradio otac, deda, ili ~ukundeda... Jebi Kara|or|evi}a koji zna jedino da
povije glavu! Poigravaju se njime kao krpom... Dok je bio maloletan, proglasi{e ga za
punoletnog, a posle ga, u dvadesetoj, vrati{e u maloletnike, i namesti{e mu namesni{tvo. Tito
u ime Staljina, [uba{i} u ime Kralja, obojica Hrvati, re{i{e {ta }e sa Srbijom. I sad ovi, po
rupama, pevaju:
Mi za Kralja, Kralj za Tita,
[ta }e biti, Bog te pita!
[ta ima da bude, to je ve} do{lo. Na{a propast, i to za duga vremena.
Otkud zna{, mo`da su mu dràli pi{tolj na slepoo~nici, dok je ono ~itao... Ili je mislio da
}e nam olak{ati poloàj.
Da je znao da misli, ne bi svadbovao dok se ovamo kukalo po grobljima!
Dugo }ute, kao pred visokim zidom. Ti{inu prekida baba-Stevanka:
Jadno dete, i jadni svi mi sa njim.
Ovi, preostali ~etnici sad do|u kao neke nove haramba{e, junaci i osvetnici. O nekima se
ispredaju i pri~e.
Deda kaè da su se oni pravi hajduci dràli u na{em kraju do 1930, kad im se zatro trag.
Tada su uhvatili Janka Kuli{i}a-Prìbabu. On je bio iz Sandàka, ili iz Crne Gore. Izdala ga
ljubavnica, neka udovica. Opkolili su ga u Kozjoj pe}ini, gde mu je izginula druìna, a njega su
uhvatili ranjenog, nije stigao da aktivira bombu. Le~ili su ga godinu dana u Glavnoj dràvnoj
bolnici, a kad su ga izle~ili, osudi{e ga na smrt, i obesi{e.
Eto, {ta ti je pravna dràva, ruga se ujak. Le~i te, da te posle obesi... Kod drugova
toga nema! Oni po kratkom postupku, a korist, dvostruka: em po{tede dràvu tro{kova oko
le~enja i su|enja, em ~oveku skrate muke!
Nemoj samo o Kuli{i}u, se}a se stric, on je usijanim verigama babe opasivao...
Te, nekada{nje hajduke opisao je Svetolik Rankovi}, u romanu Gorski car. Oni su krstarili
po istim dubodolinama i {umama, po kojima prolaze i ovi dana{nji. ih gone ozna{i i knojevci;
na ~elu OZNE je Aleksandar Rankovi}.
U narodu je najomiljeniji Hajduk-Stanko. Oni koji su pro~itali roman, pri~aju o njegovim
podvizima kao da su u njima u~estvovali.
Deda kaè da svaki hajduk nosi glavu u torbi. Znam da je u pitanju pore|enje, ali volim da
to zami{ljam doslovno.
Da sam ja na mestu nekog od onih iz Jare}ih brda, ja bih se obrijao i o{i{ao, preobukao bih
se u civilno odelo, i krenuo bih na kraj sveta, pe{ice. Danju bih spavao, a no}u bih se probijao,
kroz {ume, kroz gustu pomr~inu, preko voda i gora, i oti{ao bih daleko, daleko, onamo gde
niko nije ~uo ni za Jugoslaviju, ni za Srbiju, za Tita i za Draù, za partizane i ~etnike, a
pogotovo ne za Jare}a brda! Promenio bih ime, nau~io tamo{nji jezik, zaboravio bih srpski,
na{ao bih neki posao, bilo kakav, bio bih sre}an zbog svakog svog koraka, zbog svakog zalogaja
hleba, gutljaja vode, udisaja vazduha. ôvek je ro|en da uìva u sitnim i krupnim stvarima
kojima je okruèn, da se raduje nebesima i travkama, a ne da, u Jare}im brdima, ~eka s koje }e
ga strane pokositi rafal.
42
43
U petak rano izjutra zastao sam pred izlogom krivi}ske knjiàre Svetlost. Ima puno
novoprispelih knjiga, koje je knjiàr postrojio u ~etiri reda, sve jednu iznad druge, onako, kao
|aci kad se, na kraju {kolske godine, fotografi{u. U sredini je Pedago{ka poema, i Zastave na
kulama; u istom redu su jo{ Kako se kalio ~elik, i Kako je ~ovek postao div. Zapazio sam i nova
dela Ive Andri}a, Branka ]opi}a, Nazora, Bihalji-Merina, Maksima Gorkog i Hercena. U
donjem redu su prevodi sa francuskog i engleskog, pisci za koje prvi put ~ujem: Verkor, Romen
Rolan, Haksli, Dos Pasos, Fokner. Volim da gledam naslove knjiga; pro~ita}u ih kad ih nabavi
Op{tinska biblioteka. Pred izlogom se niko nije zadràvao; ljudi su hitali ka Sto~noj pijaci, gde
je bio izloèn le{ ~uvenog odmetnika Uro{a Saramandì}a. Ubili su ga u utorak, u kolibi ispod
Vrtajice; si{ao sa planine da uzme hleba, pa upao u zasedu. Po{to se, ve} pet godina, pri~a da
ga zrno ne bije, dovezli ga i postavili uz tarabu ispred Sto~ne vage, da se narod razuveri. Pija~ni
dan, svet se sliva sa obronaka, i svak bar jednom pro|e malim sokakom, da vidi ubijenog. Ja
sam ga osmotrio sa razdaljine. Le|ima naslonjen na ogradu, glave povijene napred, li~io je na
kosa~a koji je seo da predahne pa, kunjaju}i, ~eka da premane podnevna ega.
SEDMA GLAVA
(Tito na javi, u snu, i u Svetom Pismu)

Do prvih skup{tinskih izbora ja sam, kao i svi oko mene, bio ube|en da za njih niko, sem
Bega, Frklje, delovo|e Kosti}a i u~iteljice, ne}e glasati. Gotovo sam ih saàljevao, zbog poraza
koji }e doìveti. Rezultati izbora su me zaprepastili. Jeste, ti su rezultati name{teni, }orava kutija
je presuta u njihovu, okatu, Leka Crni to pouzdano zna, ispri~ao mu ~ovek koji je presipao, pa
ipak, njihova pobeda se ne moè objasniti isklju~ivo kra|om glasova... Taj, koji je presipao,
poverio je Leki da su i bez kra|e imali neku malu ve}inu... To zna~i, to zna~i... da je od trista
osamdeset bira~a barem dvesta glasalo za njih! A krali su, kaè Leka, da bi isterali 99%, ispod
toga ni{ta ne prihvataju, slabiju pobedu ra~unaju u poraz...
Ne razumem...
Ve} uo~i izbora, u selu se osetilo kolebanje i dvoumljenje, izvesna zami{ljenost, neka
ti{ina, u kojoj se kuvao obrt. Lica su se ru`no uozbiljila: siguran znak shvati}u mnogo kasnije
da se razum sprema za jednu od svojih sitnih gadosti na koje srce, kad bi se pitalo, nikad ne
bi pristalo. A {ta ako ovo ~udo ostane mnogo duè nego {to se iko, u po~etku, nadao? [ta ako
mu je su|eno da potraje, i ako se naknadno pokaè da i nije tako stra{no kako izgleda? Jeste,
niko ih nije zvao, ali tu su; niko ih ne voli, da, ali zar im se to mora jasno saop{titi? Treba na}i
zaklon i pri~ekati, da vidimo dokle }e i}i i na {ta }e okrenuti.
Nisam ih glasanjem ustoli~io, ne}u ih glasanjem ni oterati, rekao je Sima Potkiva~.
Neki se s tim slaù, neki se ne slaù, i svi misle da je najbolje }utati. A glasanje je
izja{njavanje: to im nije po volji! Oni su navikli da }ute, i da se kriju. ]ute koji se dvoume,
}ute oni koji su sa sobom ra{~istili; jedni ne znaju {ta da kaù, drugi znaju al ne smeju. I sve se
te }utnje stapaju u veliku ti{inu svakida{njice, u ono {to se zove javni red i mir.
Mi sad vi{e nismo ni{ta, kaè Leka Crni, pa zar je va`no kako }emo glasati...
A pre rata smo, kao, bili ne{to? pita ga Sre}ko ûturilo.
Pre rata smo zami{ljali da smo ne{to, bar nam nisu ovako glasno stavljali na znanje, da
smo ni{ta...
Deda i Leka Crni su odlu~ili da ne idu na izbore. Zarekli su se da, dok su ivi, u taj cirkus
ne}e ulaziti.
A ve}ina je, ipak, glasala, i to onako kako je vlast o~ekivala. Deda za to ima svoje
obja{njenje:
Ko god da do|e, a da je dobro naoruàn, oni bi tako. Narod ne gleda {ta ko radi, nego ko
je najja~i. Izem ti takve bira~e! Oni su sa njima koliko su i sa nama, a ustvari, nisu nigde...
Volim da ~itam novine. Ovde, u selu, sve je tako mutno, zamr{eno, dvosmisleno i
besmisleno; a u novinama, sve je jasno kao dan, i usmereno kud treba. U novinama pi{e da je,
do rata, Jugoslavija bila pod nenarodnom vla{}u. Ovi, oko mene, to kao da nisu prime}ivali, a
ako i jesu, nije im smetalo. Ta vlast, ~iju {tetnost nisu ose}ali, bila je nepravi~na, i vodila je
brigu jedino o sebi. Poredak je bio naopako ure|en, osu|en na propast, a eto, gotovo svi oko
mene kaù da je bilo bolje nego danas, i ale za tim {to je propalo. Na to, {to pi{e u novinama,
ne daju ni prebijene pare. Kad sam, jednom, poveo razgovor sa dedom o toj stvari, on mi je
rekao:
44
Oni moraju da pi{u to {to pi{u, a kako je bilo, to ja najbolje znam.

Verujem dedi, a verujem i u ono {to pi{u novine; istina, o~igledno, nije jedna; ima istina
koje su toliko udaljene izme|u sebe, da se nikad ne}e pribliìti, ni upoznati. A {to se novina
ti~e, ljudi, koji ih prave, mo`da su i spremni da pone{to podvale i slaù, ali za slova, za
{tampana slova, la` se ne hvata: u slovima je istina!
Svakog dana, u novinama, ima ne{to o Titu. Jednog dana, {ta je rekao; drugog dana, koga
je primio; tre}eg dana, {ta u svetu o njemu govore i misle. A misle sve najbolje! O nama,
obi~nim Srbima, u svetu znaju vrlo malo, ali zato o Titu, znaju sve! To je div na{e istorije, na{
najve}i sin od doseljavanja na Balkan do danas, Stefan Nemanja i Knez Lazar i Kara|or|e
mogu da se sakriju u rupu. On je, uz to, i jedan od velikana dana{njeg ~ove~anstva: omiljen je
me|u indijskim parijama, brazilskim bezemlja{ima, egipatskim felasima, a prihva}en je i na
Dvoru . Veli~anstva Elizabete Druge. Za siroma{ne i obespravljene on je svetlo u tmini,
putokaz u bespu}u, primer za ugled. Kod nas, sve {to postoji, postoji po njegovoj volji, prema
njemu se upravlja. Ako on, pone{to, nije izrekom odredio i propisao, onda je to pre}utno
dopustio. Ra~una se samo ono {to je on smislio, rekao ili blagoslovio. Na {ta on ne obrati
pa`nju, to moè unekoliko postojati, ali ne moè imati neku ve}u va`nost. Kad on,
nezadovoljan, na ne{to ukaè prstom, tome je izre~ena smrtna presuda: ~asak kasnije to se, s
korenjem, ~upa iz zemlje i baca na |ubri{te istorije.
Hteo ne hteo, svaki ~ovek je neprestano u mislima s njim, sa Titom. Kud god krene,
~ega god se poduhvati, mora i njega uzeti u obzir. Kao ortaka, kao smetnju, kao pokrovitelja ili
protivnika, tek, bez obaziranja na Tita, ni u kakav se posao ne moè upu{tati. U svakom
dru{tvu, u svakom poduhvatu, on je prisutan, i kad je nevidljiv, tu je. Oni koji ga vole, na sav
glas mu izvikuju ime; oni drugi, }ute kao olovom zaliveni, i lepo se ~uje, kako o njemu }ute! A
pla{e ga se i jedni i drugi: sledbenici strahuju od njega kao od svemo}nog oca, a protivnici
zaziru od njega kao od zmije-otrovnice. Ravnodu{an niko nije; i ko ho}e, i ko ne}e, po
nekoliko puta na dan o njemu misli. Svima se uvukao u du{u, onima koji ga mrze mo`da i vi{e
nego onima koji ga vole. Jer onome ko ga mrzi teè je odvojiti se, nego onome ko ga voli.
Pristalice mu se pokoravaju dobrovoljno, a protivnici mimo svoju volju a to je najvi{i stupanj
pot~injenosti...
Tako, otprilike, umuje ujak. On kaè da }e jednog dana, ako zavr{i prekinute studije,
napisati ~itavu knjigu o navikavanju ljudi na diktaturu. Knjiga }e se zvati Kako smo polegali
na rudu, ili Tajni sporazum izme|u diktatora i njegovih podanika.
To ide malo-pomalo, nit se radi onako kako se pri~a, niti se pri~a o onome {to se ustvari
radi. Tek, jednog dana, ljudi osete da je svud oko njih mreà. Oni koji se nisu nadali koprcaju
se i otimaju kao muve, samo, takvih je malo. Ostali se naviknu, i jo{ misle da su dobro pro{li.
Svaki je na{ seljak doìvotni krivac pred Mar{alom Titom: nije udno i{~ekivao njegov
dolazak, nije ga ni znao ni zvao, i sve dok ruski tenkovi ne izbi{e na Dunav, nije mogao
zamisliti da }e nekakva austrijska kaplar~ina zavladati Srbijom. To {to se on tamo, po Bosni,
borio za oslobo|enje od stranih zavojeva~a i njihovih doma}ih slugu, te za bratstvo i
jedinstvo, to se ovde nikog nije ticalo: nek se zbra}uju, nek se ujedinjavaju, tamo me|u njima
mi smo spas o~ekivali od Engleske i od Kralja. I onda se i êr~il presaldumi, i on mu pri|e, i
tu je, onda, za nas, do{ao smak sveta!
45
Zna~i, moje selo je, prosto, izgubljeno za Progres, ogluvelo za napredne ideje... Za velike
promene ono se nije spremalo. Sve va`nije poloàje u Krivi}ima drè do{ljaci; kod nas nije bilo
dovoljno jakih i potkovanih pojedinaca, da prihvate vi{e odgovornosti. U drugim krajevima
dràve napredni pokret se organizuje ve} stotinu godina, a kod nas jedino Beg i Frklja, koje
niko ne uzima ozbiljno; a samo oni u selu ne{to zna~e.
Da li Tito i{ta sluti? Da li bar ponekad pomisli koliko je ovom narodu tu|? [ta on o ovom
svetu zna? On tu ni{ta ne shvata, on pojma nema o pro{losti, o istoriji ovog naroda, a do{ao je
da nad njim vlada... Ja znam: ovde ga se svako uàsava! Mo`da postoje neka druga sela, neki
druk~iji ljudi, koji ga prihvataju, po{tuju i vole? Kako to, da ga vole samo oni koje ja ne
poznajem, a da ga svi ljudi, koje ja znam, mrze? Mora da je o tome ipak obave{ten, pa zato i ne
svra}a u na{ kraj... Na putovanjima, do~ekuju ga samo oni koji su mu stoposto verni i poslu{ni,
i on misli, da su mu svi podanici, svuda, takvi... [ta bi uradio kad bi video, kad bi ~uo ove
ovde?
Ili zna, al nema kud? Natrag ne moè, pa gura napred, kao da je sve u najboljem redu. Ili
}e njega smrviti, ili }e on mrviti druge!
Narod, koji narod? kaè ujak. Va`no je rasporediti svoje ljude u narodu. Nas je
{esnaest miliona, a ~lanova Partije je sto {eset hiljada: to do|e jedan na sto. Dovoljno! S
narodom se i ina~e op{ti preko predstavnika; razlika je, sad, u tome {to ovi predstavnici nisu
izabrani odozdo, nego postavljeni odozgo; oni ne predstavljaju narod pred dràvnom upravom,
nego Tita pred narodom... To su nove pa{e u suba{e, to su na{i titi}i...
Deda kaè da je me|u Srbima uvek bilo ovakvih kao {to su Beg i Frklja. Oni su nekad
uzimali tursku veru, sad prelaze na titovsku. emu sluì, a kad treba, i nama, kri{om, namigne.
Kao: i dalje je, pomalo, Srbin!
Ceo je srpski narod pred Titom krivac iu`nik, razmi{lja ujak, i na tome su, sad,
ure|eni odnosi izme|u nas i njega... On je nama oprostio kriviicu: pre rata nismo za njega ni
znali, za vreme rata smo bili protiv; to nam se otpisuje, pod uslovom da odsad zaveèmo jezik.
Mi znamo da on sve zna, a i on ose}a {ta mi mislimo; on ne govori {to zna i misli, ne govorimo
ni mi... Pritajili smo se, klimamo glavom, gledamo u zemlju. Bilo je i teìh vremena u na{oj
pro{losti, al ne verujem da je ikad bilo ovoliko podlosti. On laè nas, mi laèmo njega, ne zna
se ko je ve}i podlac, i tako je na~injen taj lopovski sporazum: ti lepo sa vlastima, pa ni one na
tebe ne obra}aju veliku pa`nju, a {ta im iza le|a pri~amo, to je na{a stvar.
Odrasli! Muka ih je slu{ati!... Meni bi bilo lak{e da Tita zavolim nego da ga na ovaj,
kukavi~ki na~in, mrzim!
Zavidim onima koji mu iskreno kli~u i pevaju: oni se, bar, ne stide, i ni~eg se ne pla{e,
njima je lako. A kad sloè pesmu, posle, ne moraju ni o ~emu misliti, ne moraju ga ~ak ni
voleti: pesma ih je uzdigla iznad straha, iznad mi{ljenja, iznad ljubavi, ~ak...
Druè Tito, ti narodna nado,
Tebe voli i staro i mlado!
Druè Tito, na{e rosno cve}e,
Ceo narod za tobom se kre}e!
Druè Tito, na{e ~edo milo,
Da te nije ne bi ni nas bilo...
Gde god ih se skupi vi{e od desetine, na|e se jedan tankovijasta glasa, grlat, da zapodene
pesmu. I kako se on glasne, tako drugi ulete, ko zapete pu{ke; to je ovde tako: ko vlada onaj i
peva, peva od radosti {to je zavladao, i dokle mu pesma seè, dotle mu se i vlast proteè...
Najvi{e pevaju u Krivi}ima; ovde jedino za {kolske priredbe, pa i to nerado. Pesmovo|e su
obi~no i dobre kolovo|e: ponese ih glas, pa odsko~e od zemlje, izlete na ~istinu, i zakovitlaju
kozara~ko kolo. Ti se isti~u i na zborovima, na do~ecima i ispra}ajima, na mitinzima. Oni
ta~no znaju kad treba izbaciti ono @iiivela KPJ na ~elu sa drugom Titoooom!, na {ta prisutni, svi
kao jedan, odgovore @ivelaaaa!, i onda aaaaa pre|e u dugotrajno skandiranje, Mi smo Titovi, Tito
je na{! To bi moglo potrajati satima, pa i danima, da se govornik ne trgne i ne razma{e rukama,
46
obema {akama sti{avaju}i buru odu{evljenja koja se, kao prekipelo mleko, prelila preko ruba
posude, pa je valja potiskivati u tamne dubine, iz kojih je pokuljala.
Ne valja mu ime uzimati u usta, kaè Leka Crni, usta ti, posle, ceo dan zaga|ena!
Polako, ali stalno, kaè ujak. Kod tucanja u glavu va`no je ne propustiti nijedan dan!
Deda smatra da nema vladara na kojeg se narod, naposletku, ne navikne.
Vreme ~ini svoje. Malo se prigne on ivotu, malo ivot njemu, malo mi oguglamo, pa
do|u mladi koji ne znaju za bolje, i eto ti... savije{ {iju.
Stric je uàsnut mogu}no{}u savijanja {ije.
Dok sam kod ove pameti, u tu crkvu ne}u ulaziti!
More ne zna{, opominje ga deda, i pamet se menja... Dok ima{ svoju njivu, i svoju
ku}u, moè{ i ovako i onako. A kud }e{, ako ti i to uzmu?
Baba-Stevanka pita Sre}ka o ~emu je razgovarao s Titom.
Da me ubije{, ne mogu da se setim... Ja njemu ne{to pri~am, ovako kao sad tebi, a on se
slaè...
I nisi se bojao?
Nisam. Upla{io sam se kad sam se probudio.
Ujak, u Krivi}ima, gledao ispra}aj [tafete.
Svi se skupili, iz Op{tine, iz Komiteta, Vojnog odseka, Zdravstvene stanice, Po{te,
Klanice, Mlina, Mlekare, kad je to ~udo niko ne sme izostati, to je kao ovde da ne ode{ kad te
pozove na svadbu ili slavu. Sve {to se u ne{to ra~una ispelo se na tribinu, a tribina tesna, pa se
guraju ko na platformi punog tramvaja, svi ho}e u prvi red... Pa kako je to samo dr~no i r~no,
beonja~e im podlivene krvlju, od nespavanja, ja mislim da retko sastave tri sata za no}, to ti je
stalno na straì, istovremeno gleda levo i desno, napred i nazad, da mu ko ne preotme ono {to
je i ono otelo, jer ono kad otima, to je revolucija, a drugi kad otima, to je kontrarevolucija!
Tako i ulicom hodaju, sve potr~kuju}i, otkako je jurnulo u borbu bez prestanka tr~i, ne sme da
stane, da malo predahne izgubio bi korak, jedino dok tr~i osta}e na ~elu, da predvodi! Sve je
stege raskinuo, sve navike odbacio, ni{ta ga ne moè iznenaditi, obraz i ~ast, prijateljstvo,
doslednost, vernost, sve su to za njega malogra|anske predrasude, on je s tim raskrstio!
Najopasniji su oni koji imaju okomite crte s leve i sa desne strane nosa. To su oni koji su
pucali ljudima pravo u o~i, ili u usta, i mislili su da je va`no da pritom ne trepnu tako se kalio
taj ~elik! i o~i su izdràle, nisu trepnule, al eto, useklo im se u obraz! U svakoj kancelariji ima
bar jedan takav, sa rabo{em urezanim kraj nosa, sa strane, odozgo nadole... To su ti
guje-otrovnice, ti potuljeni, oni jedini znaju sve {to treba da se zna, niìma se ne govori sve.
Pljunulo na familiju, pogazilo veru i obi~aje, bliì mu je Tur~in sa partijskom knjiìcom nego
ro|eni otac sa ikonom Svetog \or|a. Ne pita te {ta o}e{ {ta ne}e{, ni da li o}e{ i ne}e{, sve je
47
A u Krivi}ima, na svakom koraku. Ime mu svud po tarabama, lik mu iscrtan po zidovima

ku}a, slike na prvim stranicama novina, i to svakoga dana, a po {kolama, kafanama,
kancelarijama i du}anima, i danju i no}u! U gvo`|ari êki} drè tri slike jednu u civilu,
drugu u uniformi, tre}u gde je prikazan u lovu: gvo`|ara prodaje patrone za lova~ke pu{ke.
Ako ga ne gleda{, onda ga slu{a{, stalno mu prenose govore preko radija, ponavljaju po tri puta
na dan, a uve~e jo{ i preko zvu~nika. Kud god se okrene{, on! Stric kaè da ga je strah pro}i
kroz Krivi}e:
Upla{i{ se, ne zbog onog {to govori{ ko je pametan, odavno je prestao govoriti!
upla{i{ se i onoga {to misli{!
Sre}ko ûturilo pri~a da ga je sanjao. Baba-Stevanka smatra da je dobro kad ti vladar
do|e u san. Stric se mr{ti:
Eto dokle su do{li s propagandom, ne daju ti ni spavati s mirom!
Za oglase i za reklamu su majstori, na to su rat dobili, kaè ujak.
kod njih razra|eno za idu}ih trista godina. Mi mislili dolaze Rusi: bar da su Rusi, Rusi su
narod, a ovo je na{ izrod... Ba{ibozluk i otpad, i naravno, mrzi onog ko se jo{ nije otpadio, ne
moè o~ima da ga vidi, ajde da se svi preverimo i oneredimo, ko mu pri~a o veri i naciji
podse}a ga na njegovu sramotu, on je to prevazi{ao, nije vi{e ni Srbin ni hri{}anin, on se
uzvisio, on je iznad svega! A onda, ovi koji su okrvavili ruke, oni nemaju kud, ne}e valjda
priznati da je ubijao ljude zato {to su imali druk~ija politi~ka ube|enja, taman posla! Koga god
je ubio, taj je bio saradnik okupatora i {pijun Gestapoa, zato oni to i ponavljaju stalno, sami
sebe da uvere, da im savest bude mirna...
]uti, ~u}e deca, opominje ga majka.
To deca i treba da znaju, njima jedinima moè koristiti...
U Beogradu se drì Kongres Narodnog fronta, pa im, svima, izi{le slike u novinama.
Pore|ani, u kaji{u, preko dve stranice.
Ko ikonostas u manastiru ]elije, kaè stric.
Ujak ih, mire}i, razgleda:
Gledaj kako se podgoji{e, u dve godine obrazi im se zaobli{e, smejulje se kao bebe, do|e
ti da ih {tipa{ za obra{~i}e, oslobodioce na{e! Dobra hrana i meki du{eci, ku}na posluga, lov i
ribolov, i ~ovek se odmah gledne i podmladi. Car Du{an, Stefan Nemanja, Kara|or|e, i sad:
ova trojica! Iljadu je godina trebalo ~ekati da nam i ovo cve}e procveta. Uhvatili najbrì voz
istorije, pa {i{aju, a ti, uska~i ako moè{, a ako ne moè{, zavuci se u rupu, ~ekaj da protutnji!
Kakva umna ~ela, to po ceo dan duma i smi{lja kako da usre}i ~ove~anstvo, a kad smisli, ima
alu da rodi{ dok ne ostvari{ ono {to je smislio. Narodna vlast, a ono pre rata ono je bila
nenarodna, ona je narodu elela zlo, i {to mu je elela, to je i do{lo. I kako su ih lepo pore|ali,
po gospodstvu i po starje{instvu, ko glinene golubove na va{aru. Ovaj sa cvikerima je
odgovoran za unapre|enje sela, u~ena glava, samo ga ne valja pu{tati na njivu, nije tako jak u
praksi kao u teoriji!
To ti je kad gola}i i guzoderi sednu u vrh sofre, kad r|avi |aci preuzmu Upravu {kole:
prvo spale dnevnike, da se ne zna ko je kakvu ocenu imao! Sve na po~etak, pa po njinom
zakonu... Kako bi, kad bi i oni omastili brke? Svima jednako, a onome, ko se setio jednakosti,
njemu najvi{e! Ne zna luka u ba{ti posejati, ne razlikuje kravu od bika, a dali mu da sprovodi
socijalisti~ki preobraàj sela! A ve} ovi, koji su poreklom sa sela, oni ne mogu o~ima da nas
vide podse}amo ih na pro{lost! Mnogo se sveta, u ovom ratu, odmetnulo od zemlje, i sad {ta
}e, nego da sluì, i kome }e sluìti, ako ne njima! I svaki zami{lja, da bi jednog dana i on
mogao sesti u otvoren auto, i otpozdravljati razdraganom narodu. Treba i ono znati, ne ume ni
ono svako... Gledao sam ga na Savskom mostu, u Beogradu, uprìlo sunce, a on prominu kao
privi|enje, ne mogu re}i ni da sam ga video, ni da ga nisam video zapazio sam jedino
rukavicu, belu kao sneg... Ko je video da se rukavice nose usred leta?
To je protiv bakterija i klica, nesigurno prime}uje baba-Stevanka.
Ja u Beogradu ne videh nikog drugog da se tako od bakterija brani.
Ko }e ga znati, nastavlja ujak, mo`da je on stvarno visokog roda, be~ki aristokrata s
na{om sluàvkom, pa mu ostalo od oca... Ne sme nogom stati na zemlju, gde god silazi s voza
prostru mu pirotski }ilim, a malo dalje ga ~eka tribina, od borovih dasaka, i ona prekrivena
kle~anim }ilimovima, narodna radinost, da se vidi kako je narodu prirastao za srce! Mikrofon
prikuju na pult, a kad on govori, ima i po pet-{est mikrofona, tu ti je Glas Amerike, tu Bibisi,
paze da im ne promakne koja re~, va`no je i gde se naka{lje, i kako se naka{lje. Ja vami mogu
rje}i s ovog mjesta... Jedno ne razumem, za{to one tribine rasturaju i opet iznova grade, kad su
im svaki ~as potrebne stalno su u pokretu, malo-malo pa veli~anstveni miting, ili sve~ana
parada, nema nedelje da ne{to ne obeleàvaju i da ne{to ne proslavljaju, doneli mu {tafetnu
palicu iz Kragujevca a on poèleo da to postane tradicija! Nek se ne{to dvaput zaredom ponovi,
ve} vi~u: tradicija! A ono, do 1941, ono im je predistorija!
48
Pred kraj rata baba-Stevanka nabavila Sveto Pismo. Dobila ga od kaplara Suboti}a,
dobrovoljca-ljoti}evca, koji se spremao da beì u Austriju, ili Australiju (ona brka te dve
dràve). Dala mu vunene ~arape, i komad slanine, a on njoj knjigu. Kad god se zasedimo sami
kod ku}e, tera me da joj ~itam. U knjizi je sve, od stvaranja sveta, do Hristovog postradanja.
To zna~i, kaè baba-Stevanka, do danas, jer Hristos i danas strada, u svakom ~oveku.
Sveto Pismo je vrlo neobi~na knjiga: i kad su dobro poznate, re~i zvu~e ~udno. Kao da,
sem onog {to pi{e i {to razumem, svaka re~ zna~i jo{ ne{to... U po~etku, Bog je prikazan kao
radi{an i preduzimljiv doma}in: sve obavi za {est dana, onako kako se u dobroj selja~koj ku}i
za {est dana zavr{i etva, i sadene snoplje, i nabije gu`va na vratnice od strnjike. Po{to poradi
{to je imao, seljak, u subotu uve~e, rekne Dobro je!, i sutradan se, zadovoljan, odmara. Zato se i
danas nedeljom, u vazduhu, ose}a ne{to od davnog bo`jeg predaha.
Ono {to me je u Svetom Pismu iznenadilo, i gotovo upla{ilo naro~ito u prvi mah! jeste
pominjanje Tita. Brzo sam razumeo da je to neki drugi Tito, i da mu je pravo ime Tit, pa opet,
godinama, kad god bih nai{ao na ono Titu poslanica sv. apostola Pavla, kosa mi se, od uàsa,
dizala na glavi! Pa Tito je nekakvo svevremeno ~udovi{te, on postoji otkako je sveta i veka,
evo ga i u svetoj Knjizi, gde ga jo{ ne}u na}i! I Sveti Pavle mu je slao poslanice, ba{ kao {to se,
ovome na Dedinju otac danas obra}a sa molbom da mu pruì olak{ice u pla}anju poreza! U
Svetom Pismu on, uostalom, nije mnogo nestvarniji nego u ivotu; u knjizi, kao i u stvarnosti,
on je podjednako neverovatan i nedodirljiv... Na jednom mestu apostol Pavle se ali da ga je,
pored ostalih, i Tito napustio oti{ao je, veli, u Dalmaciju! Dalmacija, to je kod nas, u
Jugoslaviji, {to nije slu~ajno... Previ{e zastra{uju}ih podudarnosti za nekog ko se, kao ja, prvi
put susre}e sa Svetim Pismom i za koga na svetu postoji samo jedan Tito, onaj o kojem se,
otkako se za nj ~ulo, ionako pronose svakojaka naga|anja i ~udne, neproverljive
pretpostavke...
49
A {ta }e, po~inje deda mek{im glasom, kao da kre}e sa nekog drugog, lak{eg kraja,
do{lo i njima vreme, moraju od ne~eg po~eti, a gde god stane, ispod nogu mu prazno i {uplje...
Ko ih je, pre rata, uzimao ozbiljno? To je bilo onako ne{to, mimo svet, kao subotari. Tr~i, vi~e,
{u{ka, agituje, ti se sklanja{ da mu ne smeta{, {ta }e{, ima nas od svake ruke. O}e pravdu, o}e
jednakost, a ovamo, {aka jada, po{lo da spasava svet, pa ne}u mu jo{ i ja stajati na muku,
dovoljno ga je Bog o{tetio!... Mislili smo, to ne moè na~initi neku ve}u {tetu... I onda, desi se
ba{ ono {to je izgledalo da nikad ne moè biti! [aka jada ugrabi vlast! To je kao da subotari,
preko no}i, zauzmu vladu, skup{tinu, vojsku, da svaku op{tinu uzmu u svoje ruke. I sad, {ta }e,
kad su svi protiv njega: mora lagati. Motku u jednu ruku, mikrofon u drugu, pa malo laì, malo
preti, dok se narod ne navikne... Borci protiv okupatora? Ako nije imao ko drugi da se bori
protiv okupatora, onda je gotovo sa dràvom, sa slobodom, sa ivotom, {ta }e ti dràva, ako oni
treba da je {tite?!
Za{to ih Bog pu{ta? A ko }e njegove ra~une uhvatiti... Kad se nakrivi na jednu stranu,
onaj koji podmerava vagu natrpa {to vi{e moè na drugi tas, da uravnoteì. Bog gleda, Bog
svakog pu{ta, dok mu ne dosadi. Jednom po{alje skakavce, drugiput grad, da opomene. Za
njega je sto godina kao sekunda, mo`da on ovo jo{ nije ni zapazio do kraja. Vladali su, do
~etres prve, pametni i bogati, pa upusti{e dràvu i pobego{e. Sad pustio siroma{ne i lude, da se
pokaù...
Ko da ne znamo {ta Frklja ume i moè, osorno upada otac. Ku}a mu usred nekr{tene
{ume, lisica mu krade lebac sa astala, na krovu mu uvek fali pet }eramida, jastuk mu mokar od
proki{njavanja, ujutru ga iscedi u lavor da se umije, kad je slava sakrije se u potok ispod ku}e,
agituje protiv Boga, i sad }e Bog i s njim izvoditi neku ra~unicu...
Mnogo Boga poga|a, {ta Frklja misli o njemu... Dao mu vlast, i kaznio ga: sad, da je
o~uva, mora stalno lagati! I oni su ljudi, nisu svi ni glupi, ima ih koji sigurno znaju na kakvu su
prevaru sve ovo oteli, a {ta }e, sa istinom se ne sme suo~iti... Sad ima sto godina da trpa la` na
la`, dok potpuno ne potone u blato, dok se ne udavi u blatu... Zna Bog {ta radi, samo je to
njegovo znanje mnogo zamr{eno i nas, ljude, mnogo ko{ta...
Pokazao sam to mesto iz Novog Zaveta baba-Stevanki, o~ekuju}i od nje ako ne

obja{njenje, ono zaprepa{}enje: izostalo je i jedno i drugo... Nema stvari koju ona ne moè
zamisliti, povezati sa bilo ~im, i opravdati! Sveto Pismo govori o ljudima svih vremena i svih
zemalja, pri~a o raznim narodima i njihovim vladarima, o an|elima i |avolima, kad se nije
~udila Pontiju Pilatu, {to bi se ~udila Titu. Svi ljudi na svetu, ivi i mrtvi, ovde i na kraj sveta,
u nekoj su vezi, a svete knjige i jesu svete zato {to se itelji razli~itih epoha i zemalja mogu u
njima susretati, razgovarati, razmenjivati znanje i iskustva... Sudbina nam je odredila Tita, kao
{to je sudbina oterala Kralja s prestola, njoj su obojica isti, nije na njoj da bira vladare, nego da
po{tuje onog koji zasedne na presto, a kako je zaseo, to nek raspravi sa Bogom. To {to se Tito
iz vremena Apostola Pavla pojavljuje u Srbiji godine 1946, izgleda joj sasvim prirodno: ime mu
je u svim novinama, na zidovima i tarabama, u ~itankama, pa {to ga ne bi bilo u knjizi nad
knjigama! O tome je najbolje ne govoriti, o Titu i Rankovi}u i kad misli{ do|e ti nezgodno, pa
se okre}e{ oko sebe, boji{ se, oseti}e kogod...
50
OSMA GLAVA
Ku}u zahvatilo uznemirenje: sutra treba da nam do|e Strajinja Sablji}. Na{ao se,
slu`benim poslom, u Aran|elovcu, gde se sreo sa delovo|om Kosti}em, i poru~io, da }e
svratiti, u utorak, u selo. Na{u ku}u nije posebno pomenuo; sam je Guzonja zaklju~io da je
poseta u vezi s nama, pa nam je, jo{ u subotu, javio, da znamo.
Siro~e bez oca, bez {kole i bez zanata, Strajinja je od prole}a do jeseni 1941, radio kod nas
kao potr~ko i ~obanin. Tek je bio napunio {esnaestu; po dedinom ra~unu sad mora da je u
dvadesettre}oj.
Vredan je bio, i hteo je da poslu{a, sve dok se, prve godine rata, u septembru, nekud ne
izgubi... Posle se do~u da su ga videli u Uìcu, ispred Narodne banke, s pu{kom o ramenu, ~uva
straù...
Nastavak njegove ratne pustolovine poznat je jedino Stanku Begu.
Kad je palo Uìce, pre{ao je u Bosnu, gde je pregrmeo sedam ofanziva, i sve ostalo, {to se
danas izu~ava u {koli. Brzo je napredovao, iz rata je izi{ao kao kapetan, dao se na razne
kurseve i ve~ernje {kole, i dobio ~in majora. Radi u vojnoj bezbednosti, putuje po kasarnama,
kao neka vrsta instruktora, ili inspektora, pa je tako za{ao i u na{ kraj. Verovatno je susret sa
op{tinskim delovo|om razbudio u njemu elju da obi|e mesto iz kojeg se, ujesen 1941, otisnuo
na dug, teàk i slavan put. Ujak misli da je on to jo{ od svr{etka rata smerao da u~ini, da dolazi
isklju~ivo zbog nas, da mu je slu`beni put izgovor. To je telefonom dojavljeno u Krivi}e, ili u
Valjevo, ali tako, da se zata{ka pravi smisao i cilj posete. Jasno je zbog koga i zbog ~ega dolazi,
ali ne ide da se kaè.
Za svaki slu~aj, delovo|a je naredio panduru Mili}u da opere prozore i oriba pod u obe
kancelarije. Kakav god da je cilj posete, gost }e svakako i kod njega svratiti. Vlast po{tuje
vlast, tu se zna red. Javio je Begu, i Frklji, da se na|u u blizini i ukaù ~ast va`nom i retkom
gostu, kad bude svratio.
Lepo {to nas se setio, al nije morao, kaè baba-Stevanka.
Strajinja je u {umu oti{ao pravo od goveda. Deda mu ni do danas nije oprostio na~in na
koji je to izveo.
Pao mrak, Mesec izi{ao, a njega nema... Mi, potr~i na livade... Goveda se okupila kraj
vratnica, volovi polegali, krave mu~u. E vala, Strajinja, za ovo }e{ mi platiti, viknem ja. Sre}a,
te me nije ~uo...
Stric, jetko:
Mo`da zato sad i dolazi, da se izvini, i da plati potru.
Ujak, zami{ljeno:
Eto, to je Revolucija: ju~e ~obanin, danas major.
Mi, ju~e gazde, a sutra }emo u sluge...
Sluga, to se tako kaè, mrmlja deda. Dràli smo ga vi{e za njegovu, nego za na{u
korist! Bo`ji iksan, pa da ne gladuje... Sam je izmi{ljao posli}e, da opravda {to pojede. Ono
brvno, ispod ba{te, ono je on postavio, i eno ga, jo{ se drì. Probao je da se zaposli na trasiranju
puta Krivi}i-Bele Vode, ali ga, zbog godina, ne primi{e...
51
(Trijumfalan povratak Strajinje Sablji}a; kako sam prvi put pucao iz pu{ke; {ta
biva s metkom koji se ispali u nebo)
A partizanima nisu smetale godine, oni ga primi{e, zajeda stric.

Mar{al Tito mobili{e od kolena pa navi{e, pevu{i ujak.
Kako bi bilo oteè stric, da na ono brvno udarimo tablu Zadu`bina Strajinje
Sab-lji}a?
To ti napi{i, kaè otac, pa ga ti i odvedi, da mu pokaè{!
Baba-Stevanka obnavlja uspomene:
Videlo se da se za ne{to sprema... Krajem leta, kad po~e ono {u{kanje po selima i
sastajanje po {umama, njemu se uàgri{e o~i, i sve striè u{ima, ko hrt kad oseti zeca! Nai{li
topli jesenji dani, po ceo dan {umori i pirka, vazduh ti du{u neguje, sve se talasa, svud lako}a i
mlako}a, ja mislim da je to ono {to ga je povuklo i odvuklo...
Deda, kome u tom obja{njenju Strajinjinog bekstva ne{to nije po volji:
Eh, sad jo{ i talasanje... kakvo talasanje? Osetilo na koju stranu vetar duva, pa po{lo...
On je rodom gore negde, od Maljena: u {umi ro|en, u {umi na{ao sre}u!
Kako je oti{ao kod njih, mogao je i kod na{ih, smatra otac.
Ujak, poluodsutno:
Mogao je, ali i nije mogao. Ako je da se sluì, bolje je sluìti onog koji otima, nego onog
koji brani i ~uva. Tito odmah deli plen, daje ~inove, a kod nas bi se na~ekao, dok do|e ukaz.
Kao da je on i{ta znao o tome, upada stric. nego, one jeseni nai|o{e izbeglice iz
Slovenije, pa pomo}i, po ku}ama, koliko o}e{! Do|e ~inovnik iz Maribora, u ivotu nije uzeo
motiku u ruku, i posle tri dana kopa bolje od tebe. Osetio Strajinja konkurenciju, pa beì
onamo gde se manje guraju.
Vidi{ li, bogati, dokle je dogurao? ~udi se otac. Zna{ li da je on, u Bosni, bio uz Tita?
Ujak prezrivo odmahne rukom:
Eh, uz Tita to kako se uzme... Bio je u Prate}em bataljonu.
Otac je nepopustljiv:
Ja sam li~no o tome ~itao u novinama: dok je vojnik Strajinja Sablji} spavao kraj neke
bukve, nai{ao Tito, i pomilovao ga po glavi...
Tu je glavni onaj koji miluje, a ne taj koji je pomilovan, i jo{ u snu.
Glavno, njemu se ispunio san: oti{ao kri{om, no}u, a vra}a se u pola dana, na belom
konju.
Strajinja je do }uprije do{ao dìpom, a odande, kroz vo}njake, pe{ice. Pratio ga je stariji
vodnik, koji mu je dodeljen kao {ofer, kao posilni, a i onako: teren nije sasvim bezbedan i ~ist.
A onda to }emo saznati kasnije zbog izvesnih zdravstvenih tegoba major Sablji} nikud ne
ide sam.
Evo ga, nastupa uz onaj isti sokak kojim je, po~etkom jeseni 1941, poslednji put isterao
goveda na pa{u, da ih, uve~e, ne vrati u {talu.
Pored Op{tine su pro{li bez obaziranja, kafanu nisu ni pogledali. Guzonja, Beg i Frklja toga
dana ne imado{e priliku da ga vide i pozdrave.
Ujak je bio u pravu: razlog Strajinjine posete je bio strogo privatan.
Svi uku}ani, i dobar deo kom{iluka, pore|ali se izme|u ku}nog praga i avlijske kapije, kao
da svatove ~ekaju. Neki su uznemireni, neki znatièljni, neki se pribojavaju, pa strah potiskuju
nasilnom veselo{}u. Premda se nije pouzdano znalo kad }e, i da li }e do}i delovo|a je javio o
dolasku u selo, ne u na{u ku}u majka je, ranom zorom, ispekla furunu hleba, i zaklala
najve}eg pevca, koji se strasno otimao i ljutito kakotao.
Strajinja se, uskim sokakom, pribliàva kapiji, a baba-Stevanka, kraj mene, {apu}e:
Vidi, vidi, kako nam se razrastao, kako se oteo i o~vrsnuo, utegao se u ~izme, u kaji{eve i
opasa~e, pa je i brkove, majci, pustio! Oficir, uspravan ko sve}a, gledaj kako gazi, uvis i u
mestu, vidi{ {ta rat od ~oveka na~ini!
52
U avliju je u{la opasnost, koja se na sve strane suzbija lepim re~ima i osmesima.
Kod kapije stoji posilni, naslonjen na cev pu{ke. Kao da ni{ta ne vidi, ili kao da ga se ni{ta
ne ti~e. Pravila slu`be, za njega, ne predvi|aju pozdravljanje s narodom.
Za~as namesti{e astal u velikoj sobi, kao za slavu. Izneso{e posluènje i kafu, tanjire sira i
kajmaka, pr{utu i kisele paprike, odnekud ispliva i fla{a vina, pljoska rakije krete od ruke do
ruke.
Stavi{e nesre}nog pevca da se pe~e.
Po~e ~udno, ve{ta~ko go{}enje, u kojem nikom nije bilo ni do jela, ni do pi}a.
Strajinja odbi kafu, okusi pr{utu, prismo~i zalogaj sira, omirisa papriku. Ostalo presko~i.
Onda se stade osvrtati, kao da ne{to traì. Posilnom, koji se istog ~asa stvori kraj njega
pro{aputa:
Hajdemo na vazduh, podavi}emo se ovde...
Seljaci posko~i{e od stola i pusti{e ih da pro|u. Neko otvori prozor, soba je bila puna
duvanskog dima.
Strajinja i posilni odo{e do kapije. On stade na po{irok ravan kamen, koji sluì kao
grani~nik otvorenoj kapiji, i zapali cigaretu.
Ja sam mu, tamo kod kapije, bio najbliì, ali nisam obra}ao pa`nju na njegovo lice
baba-Stevanka kaè da je bilo bledo kao krpa, a ni na posilnog stric je primetio da je vojnik
bio u stanju pripravnosti. Mene je najvi{e zanimala mu{tikla. Bila je roàsta, boje pepela, nalik
na ribicu otvorenih usta.
Stric kaè da se Strajinja, po{to je povukao nekoliko dimova, najednom bolno namr{tio,
kao da se setio ne~eg neprijatnog, i da je posilni, na to, odloìo pu{ku uz plot, i ra{irio ruke,
onako, kao kad se hvata lopta.
Ujak kaè da mu je odmah bilo ~udno {to ga vojnik, koji bi mu po godinama mogao biti
otac, svud u stopu prati.
Jeste da smo ~etni~ki kraj, ali ne postavljamo zasede po avlijama!
I za stolom, u gostinskoj sobi, posilni je sve vreme gledao u svog pretpostavljenog, kao da
je stalno i{~ekivao neki mig, znak ili nare|enje.
Osim mene, u avliju su izi{li ujak i stric. Ostali su, smeteni i }utljivi, ~ekali u gostinskoj
sobi, ne znaju}i {ta bi sa sobom. înilo im se, nije red da sami piju i jedu, a ne bi bilo lepo ni da
poustaju od stola. Mislim da je ose}anje krivice bilo poja~ano sve{}u da je svaki od prisutnih
a pogotovo pu{a~i imao udela u zagu{ljivosti koju gost nije mogao da podnese.
Dakle, o~evici onoga {to }e se desiti kod kapije bili smo stric, ujak i ja. Ujak je video da je
Strajinjino lice naglo promenilo boju, i da se to ponovilo nekoliko puta; stric, da su mu se noge
tresle; ja sam zapazio da je posilni upla{en. Tada sam pogledao Strajinju, i video ga kako se
53
Po~elo je pozdravljanje. Po{to je izme|u kapije i ku}nog praga stajao gust dvored naroda,
ispade da gost, i ovde, vr{i smotru. Onome, koga ne poznaje, predstavlja se odse~no i kratko, a
i prezime mu je podesno za takvu vrstu predstavljanja, seckavo i o{tro, Sablji}! Koga prepozna,
samo mu klimne glavom, kao da su se ju~e rastali. A ruke steè i jednima i drugima, ne pravi
razliku izme|u starih i mladih, mu{kih i enskih. Svi su mu ravnopravni, svakom cimne ruku, i
pritom sebe mune laktom u trbuh. Kao da to pozdravljanje iz dva dela ima i dva odgovaraju}a
zna~enja: uz pruànje ruke i{le bi re~i To si ti!, a uz udarac u sopstveni trbuh A ovo sam ja! Na
licu mu zagonetan osmeh, kojim zata{kava strogost i preteranu ozbiljnost, {to se ~esto sre}e
kod naglo sazrelih mladi}a.
zanosi, kako sti{}e pesnicu u vazduhu, kao da hvata leptira, pa postojav{i ~asak na jednoj nozi,
gubi ravnoteù i ru{i se u travu. Onda je, suljaju}i se na levom boku, u tri trzaja otpuzao do
duda, uhvatio zaklon iza debla koje se u zemlji ra~valo u jake, zakorene ile, i povikao ~udnim,
piskavim glasom:
Juriiii{! Levo krilo, zalo-miiii!
Ujak kaè da mu je tada na usta udarila bela pena. Ja penu nisam primetio.
Zatim sam video posilnog kako se baca na zemlju pored Strajinje, kao da i sam hvata
zaklon, i kako mu prebacuje levu ruku preko ramena, dok mu desnom raskop~ava bluzu i
ko{ulju. Kretnje su mu bile uve`bane, videlo se da to ne radi prvi put. Strajinja ga je gledao
uko~enim pogledom, kao da ga ne poznaje.
âsak kasnije kraj njih se stvorila baba-Stevanka, sa lon~etom hladne vode i kockom
{e}era, kao da je i jedno i drugo tamo, u kuhinji, imala spremno.
Posilni joj je otklonio ruku kojom je, sa dva prsta skupljena u pti~ji kljun, nudila {e}er, a
prihvatio cimentu s vodom. Pokvasio je maramicu i razastro je Strajinji preko ~ela, a onda ga
pomilovao po kosi, onako kako majke miluju uplakanu decu, kad ho}e da ih smire.
Bolesnik se zahvalno nasme{io, podigao se malo sa zemlje, i seo, le|ima se nasloniv{i na
dud.
Pogled mu je bio tuàn, lice mal~ice mrzovoljno, i beskrvno.
Od prvog ~asa, kako se ~ulo da }e Strajinja do}i u selo niko nije sumnjao u to da je cilj
posete upravo na{a ku}a svi su, glasno ili potajno, po~eli strahovati da se ne{to ne dogodi.
Zato su, od trenutka kad je u{ao u avliju, pazili da ne reknu {togod nepromi{ljeno, ili ne u~ine
{to nepoèljno. Svi su strahovali od sebe i za sebe, niko nije pomi{ljao da bi sam gost mogao
na~initi skandal. I sad, kad se desilo ono {to se desilo, svima je laknulo; u tome, {to se
dogodilo, nije bilo na{e krivice, pa ni odgovornosti. Pa ipak, iako sami nismo prouzrokovali
ono {to se majoru Sablji}u desilo, ose}ali smo izvesnu griù savesti, da ne re~em krivicu, {to
smo prisustvovali njegovom poniènju.
Najvi{e se upla{io stric:
Kad dreknu Zalomi!, ja pomislih: evo, kre}e da nas sve, ko muve, potamani!
Baba-Stevanka je bila uverena da mu se slo{ilo zbog jake hrane:
Mi navalili sa rakojom i pr{utom, sa prènjem i ljutim paprikama, a oni to ne smeju da
okuse, kad pogledaju u to, njima se smu~i.
Za baba-Stevanku, oni su ljudi koji boluju od iv~anih bolesti.
Meni se najubedljivije u~inilo ujakovo obja{njenje, koje je on posle danima razra|ivao,
svaki put ga u ne~em menjaju}i i dopunjuju}i, jedanput isti~u}i {tetan uticaj ovog, drugi put
onog pojedinca najvi{e je na udaru bio Leka Crni i stiù}i, na kraju, do uvek istog
zaklju~ka: Strajinja je dobio nastup padavice od gledanja onih koji su se na{li okupljeni oko
stola za obedovanje!
Kakva hrana, {ta fali hrani, ko je jo{ od piletine dobio epilepsiju? Od nas mu se zavrtelo
u glavi! Odmah nas je osetio i pro~itao, ti {to boluju od iv~ane, to su ti kao zver~ice, sve
nanju{i, svaka sitnica na takvog uti~e, kako {ta pogleda to do kraja skrozira, ne moè{ ti njega
prevariti... Jadnik, hteo da vidi pa{njake na kojima je ~uvao krave i ovce, a upao u ~etni~ki
osinjak. Pogleda u Leku Crnog, pogleda u Sre}ka, u tebe, u mene, i u svakom prepozna
~etnika. Jeste, sad smo razoruàni, amnestirani smo, pritajili smo se, da smo aktivni neprijatelji
nismo, {to je bilo bilo je, o tome ne sme ni da nas pita, a opet, sve mu je jasno! Tu je neko
morao pasti u nesvest, ili neko od nas, ili on. I pu~e kod njega, kod njega je bilo tanje...
Baba-Stevanka misli da smo preterali sa go{}enjem, i da se mnogo sveta iskupilo...
Nije tu u pitanju broj, nego vrsta ljudi, nastavlja ujak. Za astalom, koga god
pogleda{, bio upisan u ~etnike, a nesre}ni Strajinja zaseo u vrh sofre, iznad njegove glave ikona
Svetog \or|a, ono koplje mu tu~e pravo u glavu, levo Bogorodica, desno kandilo, tu mora
54
Nesre}ni Strajinja, do{ao u narod, u pravi narod, i gleda nas onako zgr~ene, la`ljive,
propale, prestali smo i zubima {krgutati, ni inat ne teramo vi{e, glavno nam je da ostanemo ivi
pa kako da mu se ne smu~i? On se, ovde, sreo s narodom koji vi{e ne po{tuje sebe, koji ne
drì do onog {to ose}a i misli, koji se trudi da u|e u volju pobedniku, iako ga se uàsava... Od
toga bi i zdrav dobio vrtoglavicu! Me|u nama je to odraslo, zna nas u du{u, razlikuje
kukavi~ko udvori{tvo od iskrene naklonosti. Zna on da smo bili u onoj drugoj vojsci, ako se i
nismo tukli bili smo upisani u nju, i to dobrovoljno, ube|eni da je tako dobro, ~ekali smo da
nas zovnu pred zoru, al ta zora ne svanu. êkaju}i Kralja, do~ekasmo Strajinju i Tita! emu
je na{ Kralj gori od Paveli}a Kralj je Titu bio konkurent, a Paveli} nije. Da su Kralj i Draà
najve}i neprijatelji borbe za oslobo|enje, to je Strajinja nau~io od politi~kih komesara, tamo, u
Bosni. A zna se na koga su tamo juri{ali, koga su na Neretvi uni{tili Pancir-diviziju, i
Handàr-diviziju sigurno nisu! A mi, svi, za ~etnike, ne moramo ni{ta da govorimo, ose}a se to
i bez re~i, di{emo kako ne valja. Od toga se njemu zamutilo u glavi, a kako i ne bi? Mlado je to
i ludo, ako je ludo ne zna~i i da je pokvareno, nije lako izdràti onoliku la`ljivost i podlost! On
se borio za nekakvu narodnu slobodu, a ne za na{e ropstvo!
Kad zapeni, tamo kod kapije, meni laknu: dobro je, i to se zavr{i, pu~e kr~ag, vi{e ne
moramo brinuti! Sre}a te se brzo povrati, {ta bismo da mu se ne{to desilo, ko bi nam verovao
da ga nismo otrovali? Najgore je bilo u po~etku, ono dok smo sedeli za stolom. Kao mutavi, ne
zna{ {ta da ga pita{, ni {ta da mu kaè{... Do{ao ~ovek da obnovi ~obanske uspomene, to je
nezgodno pominjati, ni ozbiljno ni u {ali, ne}e{ ga, valjda, pitati se}a li se imena ovce koja mu
je zadala najvi{e muka... ]utimo, a }utati mu~no, i govoriti opasno, kako god okrene{
poklizavo. Jedino se Sre}ko raspri~ao, melje i melje, ali ga niko ne slu{a, pa ni on, valjda, ne
zna {ta govori... Ko neki ruàn san, a ne moè{ da se probudi{! Partizanski major, s pi{toljem o
kuku, a malo dalje njegov posilni, s automatskom pu{kom, a svud okolo razoruàni ~etnici,
prepredeni klimoglavci, jeste druè majore, tako je druè majore, posluìte se druè majore, je li po
volji, druè majore? Situacija opasna, to je kao vojni magacin pun eksploziva, {ibica da kresne,
odosmo u vazduh svi!
55
do}i do kratkog spoja, i ja samo sedim i ~ekam {ta }e i gde }e... [ta nam vredi {to smo se
u}utali i uprepodobili, {to smo se primirili, kad druk~ije di{emo, i to se, u prepunoj sobi, ba{
ose}a, a on, nesre}nik, nikad dotle nije sedeo sa draìnovcima za astalom, nikad s njima nije
delio zalogaj hleba, on se s njima hvatao za gu{u, gledao ih kroz ni{an, Tito ih je nau~io da smo
im mi i od Nemaca ve}i neprijatelji! Pa da bar do|o{e Beg i Frklja, da ima nekog pogledati bez
ga|enja, nego oni ostali da ga ~ekaju u Op{tini, a on tamo ni da svrnu. êtrdeset draìnovaca,
on jedan titovac, laèmo se iako ni{ta naro~ito ne govorimo, laèmo se i kad }utimo, laèmo se
ba{ zato {to }utimo, i on je prinu|en da nas laè, laèmo se jer ne govorimo ono {to bi imalo,
normalno, da se kaè... Mi svi na jednoj, on sam na drugoj strani, i on ja~i od svih nas, a opet
nam ne moè ni{ta jeste da su njegovi pobedili, ali ko i da nisu... U du{u nam nisu prodrli...
Dàba im {to su streljali Draù, srpski narod nisu osvojili, samo su nas zgazili! A on je
dete iz naroda, morao je to osetiti, i pored onolikog pritvornog sme{kanja, i pored sve
predusretljivosti, ili ba{ zbog toga! Skupile se selja~ke reponje oko slavskog astala da po~aste
svog pobednika, do ju~e selja~i}a ko i oni, koji je oti{ao glavom u maglu i u ratu na{ao sre}u, i
sad se ta sre}a, ovde, nema s kim podeliti! Jer njegov rat nije na{ rat, mi smo svi bili na drugoj
strani, pa da smo se bar borili, da se bar zna gde nas je i kako nas je pobedio, nego nismo ~ak ni
pobe|eni, a jesmo protiv njegove borbe i njegove pobede: ceo mu je svet priznao pobedu, a mi,
jok! emu se to lepo namestilo, pomogli mu i êr~il i Staljin, nek mu je sa sre}om, al njegova
sre}a nije na{a sre}a! Povla|ujemo mu, a dobro znamo {ta mislimo; {to je najgore, zna i on!
Retki su ovakvi susreti, niko nam, od tih vi{ih, nije u{ao u ku}u, pri~amo o njima kao o
Turcima, kao da su na nebu, ili u pro{lom veku...
Strajinja Sablji}, prvoborac, pre{ao Igman, pregazio Sutjesku i Neretvu, bio u svim tim
ofanzivama, on na jednoj strani. Na drugoj mi, od kojih je pobegao u partizane, pusti zaostali
narod, zaostao na imanjima i po ku}ama, ~etiri godine iz avlija se nismo micali, sve su nas
uvrstili u ~etnike, za ono kad po~ne savezni~ko iskrcavanje, a niko se nije ispisao, ubili nam
komandanta, da, al mi smo jo{ u evidenciji, u nekom smislu. Strajinja sve to mora znati,
dovoljno je da nas pogleda, odmah se vidi. Da uzme pu{ku od {ofera, i da raspali po nama,
njegovi pretpostavljeni bi to razumeli, rekli bi da su mu popustili nervi, da smo mu se privideli
sa bradama, kokardma i {ubarama, a zna se {ta su oni, tamo, po Bosni, radili sa bradonjama.
Na Igmanu su pobili i one koji su ih do~ekali sa toplom supom, one koji su im u lavorima prali
promrzle noge, ~im su se pridigli oni svoje spasioce uza zid. Vidi i on, nesre}nik, da se uvalio u
brlog, ose}a prituljeno neprijateljstvo oko sebe, svakom mrda brk za Kralja, do~ekali bismo ga
ra{irenih ruku i sad, iako nas je izdao. On i njegova Partija sad stvaraju sasvim druk~iju dràvu,
u kojoj ne}e biti ni gazda ni slugu, ni ~obana ni ovaca, ni~ega {to poniàva... Mi odobravamo
sve {to on govori, a po{to ne govori mnogo, odobravamo i ono {to misli, i to izraàvamo sve
~e{}im nakretanjem ~a{a s rakijom...
A njega to najvi{e nervira, uhvatila ga muka od dvoli~nosti, zna on seljaka u du{u, ne
vredi nam {to }utimo... I onda mu se zamuti u glavi, trè se kao oparen, ho}e napolje, smeta
mu teàk vazduh... E, vazduh, nije nego: smetamo mu svi mi, ne moè o~ima da nas gleda, pa
beì glavom bez obzira, samo da nas vi{e ne gleda! I bi {ta bi: drmnu ~ovek u nesvest, samo da
od nas nekud pobegne! A posle, kad se povrati, posle se i na{i povrati{e, Sre}ko se podnapio
pa nazdravlja na{oj vojsci, slobodi, kome stigne... Strajinja mu se osmehuje ko jadnom detetu,
samo {to mu ne kaè: Ajde, }uti, ne sramoti se! A ja ga gledam, i slu{am, i mislim: {ta bi bilo
da onde, za astalom, ustane i da nas, bez uvoda, malo presli{a: Zemljaci, hvala na lepom
do~eku, a sad, recite mi, jedan po jedan, gde ste bili u ovom ratu, za {ta ste se i protiv koga
borili? Gde smo bili? Svugde, sem tamo gde je trebalo! S njim, i s njegovim Titom, sigurno
nismo bili, jedino za tu vezu nismo znali. A on je od goveda krenuo, i znao je da uhvati vezu.
Mi, niti smo znali, niti smo hteli. Mi smo mislili, dovoljno je {to smo uz na{u vojsku, ratovi
dolaze i prolaze, a dràva ostaje, a oni ne, re{ili da s okupatorom oteraju i sve drugo {to im, u
dràvi, nije po volji!
Sedimo i pravimo se ludi, kao da je sve u redu, a znamo da nije, zna to i on, ne valja kad
se tako mnogo zna a niko ni{ta ne govori. Tako je s njima kako su oteli vlast, samo {to ne
sedimo svaki dan za istim astalom, ne gledamo se o~i u o~i, tako je svugde gde ~ovek ne sme
da kaè ono {to mu je na du{i, tu onda kljucka pod korom, raste i nadima se, dok neko ne
padne u nesvest, dok mu ne udari pena na usta. U ovoj dràvi svak danju i no}u laè, znoji se
od laganja i ulagivanja, samo {to nije tako nablizu, pa je manje napeto. Ko mu je kriv, sam je
sebe pozvao u goste, do{ao da obnavlja uspomene, mogao je to i bez nas... A ni nas niko nije
terao da se onoliko okupljamo, nego pusta ljubopitljivost, uro|eni bezobrazluk! Voli Sre}ko da
zabije nos u ono {to ga se ne ti~e, broji ~oveku zalogaje, pomaè mu gledanjem da zapali
cigaretu, ho}e da vidi {ta pu{e na{i majori. A Strajinja ga ponudi, da zapali, i re~e: Ni{ka
Drina, to je, naprimer, na{a najbolja cigareta! I to je u ratu, ili na ovim kursevima, u ve~ernjoj
{koli, nau~io, to naprimer!
I ja sam video da se za tim nevoljnim obedom vi{e }utalo nego {to se jelo, a zahvaljuju}i
ujaku razumeo {ta je ko u }utanju skrivao. Bio je to jedan sasvim glup obrok, nategnut kao i
razgovor koji ga je pratio, nepotreban i neuklopiv. Za doru~ak je bilo prekasno, za ru~ak
prerano, za uìnu prebogato, a po{to se jelu nije pristupilo slo`no i jednovremeno, nije mu se
video ni kraj, utoliko manje {to su neki odmah pre{li na pi}e, a to, kad po~ne, ne zavr{ava se
tako lako. Bio je to obed iz du`nosti, u kojem je valjalo utopiti i zata{kati izvesne nelagodne
uspomene, a po{to gost nije imao apetita, nelagoda je ostala netaknuta, kao i pe~eni pevac koji
se, nasred stola, hladio u velikom duguljastom tanjiru. Samo je Sre}ko ûturilo, obazrivo i
56
gotovo kri{om, otkinuo jedno krilo, ali ga nije dojeo, primetiv{i, naknadno, da niko oko njega
ne jede pe~enje.
Najduè je ostao kraj drvljanika, sa donje strane ku}e, odakle se pruà pogled na razigrane
planinske vrhove koji pregra|uju jugozapadnu polovinu neba. Onako iz profila, li~io je na
nekog velikog vojskovo|u tako u knjigama predstavljaju Suvorova, Napoleona i vojvodu
Mi{i}a, tako se i Tito, dva-tri puta, u ratu slikao u ~asu dok sondira prostor na kojem }e se
odigrati presudna bitka. Isti zami{ljen izraz na licu, ista upornost u fiksiranju, ista odsutnost iz
stvarnog ivota i sveta kojim je okruèn! Mora da se vojskovo|e, u takvim trenucima i na tim
mestima, suo~avaju sa samom istorijom, i sa svojom ulogom u njoj... O ~emu god da je mislio,
Strajinja svoje misli, onde, nije imao s kim podeliti. ljudi su stajali podalje, u grupicama, tiho
razgovaraju}i. Neki su se ve} iskradali iz avlije, i bez urbe zamicali niz sokak. Strajinja se na
njih nije obazirao, niti je ose}ao potrebu da se pozdravlja s onima koji su odlazili ku}ama: sami
su i nepozvani do{li, pa neka tako i odu.
Seo je na klupu koju su izneli iz kuhinje i stavili uz podrumski zid. Sedaju}i, ugleda me
stajao sam na drvljaniku i mahnu mi da pri|em. Malo po}uta, pa me taknu kaìprstom u
rame, kao da proverava jesam li stvorenje od krvi i mesa i da li bi se, bar sa mnom, mogla
prozboriti koja obi~na, ljudska re~.
U koji razred ide{?
U ~etvrti.
Kad sam ja bio u tvojim godinama, najvi{e sam eleo da letim avionom... [ta je tvoja
najve}a elja?
Upravo sam gledao pratioca koji je, kraj plota, stajao laktom naslonjen na cev pu{ke. I
tada mi se u glavi ocrta ako ne najve}a elja koju sam tih godina mogao imati, a ono jedina
koja je, u tom ~asu i na tom mestu, bila ostvarljiva.
Voleo bih... da puknem iz pu{ke.
To je bar lako... Isailo, do|i-de ovamo!
Popesmo se na malu uzvi{icu nad bare kraj koje se ujesen postavlja rakijski kazan. Strajinja
ubaci metke u magacin i predade mi oru`je u ruke. Pu{ka mi se u~ini vrlo te{ka.
Kundak ovako, levu ruku ovde, mora{ dobro dràti, i onda prstom, polagano...
57
Taj, drugi deo obeda pratio sam izbliza, sa za~elja astala, strahuju}i od nekog novog ispada;
sigurno su se toga pla{ili i odrasli, pa zato nisu stizali da se usredsrede na jelo. A i pilo se }utke,
bez nazdravljanja. Strajinja je neprestano pu{io, otresaju}i pepeo u {olju nedopijene kafe:
pepeljare u ku}i nije bilo, a ni on je, naviknut u detinjstvu na oskudi~enje, a u partizanima na
snalaènje, nije traìo. U razgovoru koji je stalno po~injao, i stalno se prekidao, u~estvovao je
bez volje i nepa`ljivo, sme{kaju}i se onamo gde ni{ta nije bilo sme{no, i mr{te}i se bez povoda,
zabavljen svojim mislima. Do{ao je da pogleda avliju u kojoj je, uo~i odlaska u vojsku, proìveo
pola godine ivota, da pro{eta niz sokak i pa{njak s kojeg se otisnuo u svet, a ne da slu{a lukave
seljake koji nikad ne govore ono {to misle, pogotovo ne sada, kad se to ne moè i ne sme!
Mora da mu je ba{ to prominulo kroz glavu pre nego {to }e se namr{titi i, odgone}i rukom
nevidljivu muvu ispred nosa, re}i:
Ovako lep dan, a mi se, tu, usedeli kao babe...
Diè se od stola i krete u avliju.
Poustaja{e i ostali. Razbi se jezgro napete nelagode. Svi odahnu{e.
Strajinja najpre pro{eta do bunara. Dugo je stajao rukom naslonjen na rub santra~a,
zagledan u hladan, kamenom obzidan ponor.
Potom je oti{ao do {tale. Obi{ao je i kotar sa sadenutim senima i kukuruznom {a{om.
I to je, rekao bih, bilo sve {to je u ku}i, u kojoj je nekad sluìo, eleo da vidi.
Dva puta sam opalio, drugi put nehotice. Oba puta me iznenadmila estina udarca
kundaka u rame. Kao da je pu{ka sama od sebe pucala, a ja prisustvovao, odnekud sa strane,
njenom divlja~nom i samostalnom delovanju.
Cev je bila uperena ukoso, povrh brega. Pucnji su se prolamali i kidali iznad {umovitih
urvina dok su kraj mene, u travi, dve ogaravljene ~aure istovremeno ispu{tale tanke spirale
dima, kao da izdi{u.
Mislim da mi je tada prvi put pro{lo kroz glavu pitanje: [ta biva s kur{umima koji se,
ovako naslepo, ispale u vazduh? Dokle lete, kako i gde padnu? Da li je udarac u zemlju, pri
padu, jak ili slab? Moè li, i tada, da ubije ~oveka? Zar je mogu}no da nikome, pre mene, ova
pitanja nisu pala na um, i da na njih jo{ nije na|en odgovor? To je samo jedna od bolnih
nejasno}a koje nam se pokaù u detinjstvu, s kojima ljudi provode svoj zemaljski vek. Najteè
je, razume se, pitanje o po~etku vremena i prostora, i o njegovom kraju, ali ni ovo, iz balistike,
nije za podcenjivanje.
[ta, dakle, biva sa nasumce ispaljenim metkom? Pro}i }e godine, zavr{i}u srednju i visoku
{kolu, obi}i }u pola sveta, odsluì}u vojni rok, a odgovor na to pitanje nigde ne}u na}i ne
bar u obliku koji bi me u potpunosti zadovoljio. To je jedno od mnogobrojnih pitanja koja se
odraslima nerado postavljaju: ve} i samo njihovo pokretanje stavlja dete u vrlo neudoban
poloàj, otkriva male tajne njegovog unutra{njeg ivota, ~ine}i ga ranjivim i izlaù}i ga
mogu}nosti neprijatnih protivpitanja. De~ji se ponos, u svakom slu~aju, bolje ~uva u
nepoznavanju nekih odgovora, nego u tako ste~enim znanjima.
Gde i kako zavr{i kur{um koji, ukoso, poleti prema horizontu na to sam, nekako, i sam
na{ao odgovor. Bi}e da u jednom ~asu sasvim izgubi zamah i ubojitost, let mu pre|e u
posrtanje, posrtanje u puzanje, i tada se zaustavi. [ta biva kad se puca u nebo? Diù}i se, tane
postepeno gubi po~etnu brzinu, a kad dostigne najdalju ta~ku, za ~asak stane, zadrhti u srcu
praznine, da bi se u slede}em trenu okomilo prema zemlji. U padu, njime upravlja zemljina
teà, pa mu se brzina poja~ava. Kakva je brzina kojom dotakne zemlju? Valjda je ipak ve}a od
one s kojom piljak, ba~en u vazduh, padne u travu...
Sve ovo mora da je otprilike ovako, kako rekoh, ali bih vi{e voleo da sam to pro~itao u
nekom priru~niku, ili bar u novinama: bio bih spokojniji. Da li je iko, ikad, video pu{~ano zrno
kako se, na izmaku snage, spu{ta kraj njega u travu, onako kako leptir sleti na masla~ak? [ta
}e biti ako, u padu, kur{um pogodi ~oveka u teme? Da li ga ozbiljnije rani, ili mu samo lupi
~vrgu?
Ima metaka koji ~itav ljudski vek lete kroz prostor i kroz vreme, kroz godine i kroz se}anja.
Jedan od njih je onaj {to sam ga prvi put ispalio iz pu{ke koju mi je dodao major Strahinja
Sablji}. U~inio je to u nastupu prijateljstva koje je, onog dana, onde, jedino meni ponudio.
58
DEVETA GLAVA
Po Strajinjinom odlasku nategnuto dobro raspoloènje brzo splasnu. Na licima se pokaza

tvrda, prizemna snu`denost. Pro|e i ta, neo~ekivana i glupa opasnost, i nikakvo se zlo ne desi.
Ostadosmo ivi, i tek ne{to pokunjeni, okrnjena ponosa, za {ta smo sami bili krivi: u onolikom
}utanju, sa onakvom, rajetinskom predusretljivo{}u, od ponosa ne ostaje mnogo. Po{to nam
ljudi od vlasti i mo}i nikad ne svra}aju u ku}u, to ni ose}anje neslobode, poniènosti i
osramo}enosti zbog ivota u neslobodi nikad nismo tako jasno doìveli, kao danas.
Da se bar neko uspravi, da re~e neku koja se pamti!
ljut na sebe i na ceo svet, otac bi svoju krivicu da svali na ujaka.
A ti, ceo dan, pre}uta?
Bar sam vas gledao, i nagledao se... Sve mi je, danas, postalo jasno...
[ta ti je to postalo jasno?
Gledam vas, gledam Strajinju, i odjednom, pu~e mi pred o~ima, za{to su oni dobili rat, a
mi ga izgubili! Zbog no{nje, eto za{to... Ne kaèm da odelo ~ini ~oveka, ne, ali odevanje mnogo
govori o ~oveku, u to ne treba sumnjati. Za onim astalom bilo vas je tridesetoro, sve ~etnik do
~etnika: ne samo po onome {to imate u glavama, nego, jo{ vi{e, po onome {to vam je na
glavama! Izme|u odevanja na{eg [umadinca, i ~etni~ke uniforme, nema nikakve razlike. Po
ovim se selima i dalje nose ~etni~ka odela, ili su se draìnovci odevali po selja~ki, gledaj s koje
o}e{ strane, izi}i }e na isto: creva su nam pome{ana! Gunj i gunji}, ~ak{ire ubrane u kolenima,
opanci, i svima, na glavi, {ajka~e! To je i Kraljevska vojska nosila, zavr{i Vojnu akademiju pa
mu natuku {ajka~u na ~elo, i poselja~e ga... A onda pogledam Strajinju, i njegovog posilnog: to
vi{e nije seljak, pogotovo nije na{ seljak. Baci ga gde o}e{, u Nema~ku, u Ameriku, u Sovjetiju,
svud }e se do~ekati na noge, i moè odmah na smotru! Nas je {ajka~a ive zakopala, to mi je
danas postalo jasno!
Tu ujak udari u dugu besedu o nekim delovima na{e narodne no{nje, koje se i danas dobro
se}am.
Ne}u re}i da sam, posle pedeset godina, u stanju da doslovno prenesem ono {to je, cev~e}i
ljutu rakiju, te ve~eri ujak izgovorio. egova beseda, ukr{tena sa iskustvima do kojih sam i sam
u me|uvremenu do{ao, obeleèna govornim i stilskim navikama koje sam tokom {kolovanja
stekao, izgledala bi ovako:
Da je neko smi{ljao, kako da od jednog naroda napravi majmune, ni{ta bolje od {ajka~e
ne bi smislio! To nije pravljeno da pokrije glavu, nego da je naruì i zaglupi. Sve je na {ajka~i
blesavo, i oblik, i veli~ina, i materijal, a pravljena je nasumce, kao balega kad ljosne u pra{inu,
koliko lupi i {ta zahvati, to je i tolika je. Spreda ima onaj dèp, ko da ga je sekira u panju
usekla, a kad joj se rasklopi {av, po vrhu, zine procep dva prsta {irine, i tu moè bacati {ta ko
ho}e {aku slame, pregr{t mekinja, ili li{}a, opu{ak, petodinarku, moè{ i pljunuti, tamo se sve
prima, samo da ne zeva prazna. Ima ih koji taj porub za{ivaju, ali onda ne zna{ za{to su ga
otvarali, i {ta }e im dvostruki obod, zar nisu mogli odmah {iti iz jedne struke?
Ovakva se skalamerija nigde na svetu ne nosi, ovo je samo Srbin Srbinu mogao skrojiti,
da se vidi kako i tu imamo {to niko ne imade. îm izi|e{ me|u svet, odmah se vidi odakle si i
{ta si i ko si! Vidi se da nisi iz ovog vremena, da si okrenuo le|a budu}nosti, a da je i ona od
59
(Ujakova beseda protiv opanka i {ajka~e)
tebe digla ruke! Sre}a te se ne kre}emo mnogo po tu|em svetu, jedva ako poneko ode do
Valjeva ili Beograda, da se malo dalje zaputimo sva{ta bi bilo, mo`da bi nas vra}ali sa granice!
Ovde, izme|u dve Morave, niko ne zalazi, niko nas ne gleda, pa se jo{ i provla~imo, al da nas
kogod potera u svet, ne znam kako bi bilo. ljudi, svud oko nas, nose {e{ire, ka~kete, beretke,
{ubare, polucilindre, kapulja~e, ke~eta, marame i ~alme, jedino se mi na{li pametni, ho}emo
{ajka~u! u, pa nju... Za{to? Valjda zato {to se to moè sa{iti od onoga {to preostane kad se
skroje gunj, i gunji}, i ~ak{ire: onda se ono smota u krug, podvostru~i, i postavi, i eto ti na{e
slavne nacionalne kape!
Mora da je êr~il, tamo u Londonu, video nekog na{eg a|utanta sa {ajka~om na glavi, i
po{to ga je dobro osmotrio, odlu~io da prekine svaku vezu sa Draòm i sa Srbima! Razumeo
~ovek s kim ima posla, trgao se, i na vreme pobegao... Zato se i kaè lukavi Albion, lukavci na
vreme osete opasnost, i zbri{u, da spase koù! U ortakluku sa {ajka~om svako preduze}e mora
propasti, a êr~il nije po{ao u rat da bi na kraju kukao sa Srbima, nego da bi pobedio
Nema~ku! Kad je video {ta nosimo na glavi odmah mu je postalo jasno kud s nama moè sti}i,
pa nas je pustio niz vodu...
A mi, em je nosimo, em se ponosimo! Narodi se legitimi{u kapama; ko je neutralan, i ko
ne voli da se na taj na~in pokazuje, ide gologlav. Znao je Kemal Ataturk, {ta je radio kad je
Turcima zabranio no{enje fesa; shvatio ~ovek da je fes odìveo svoje, da }e mu odvu}i narod u
provaliju, pa podviknuo: Bacaj to sa glave! Spasavaj goli ivot! A fes ima mnogo duù i
slavniju pro{lost od {ajka~e, ali kad ne~emu istekne rok, gotovo je... I Ataturk je digao ma~ na
ono po ~emu je ceo svet prepoznavao Turke. Ko je odbijao da skine fes, glava mu je letela s
ramena, sve sa ki}ankom!
Tradicija? Kakva tradicija, ~ija tradicija? Od koga si to ~uo, ko te tako gadno slaga? Ni
Nemanja, ni Despot Stefan, ni Kara|or|e, ni Sin|eli}, nisu nosili {ajka~u! To je posle do{lo...
Nema ni sedamdeset godina kako je to ~udo od kape stiglo, iz Preka, u na{u vojsku, a iz vojske
pre{lo me|u seljake. To su nosila na{a bra}a iz [ajka{ke, gde su sluìli Austriju. [to se ti~e
mode, na{a sirotinja nikad nije gledala ni u Pariz, ni u Be~; ona se upravljala prema vojsci.
Kasarne su bile najdalje i najve}e varo{i, u koje se putovalo. Od vojske su uzete i ~ak{ire.
Vojna kapa je, kod vi{ih oficira, imala onaj {tit iznad ~ela, kao suncobran~i}. To imaju i
francuski oficiri... Na{ je seljak taj model uprostio, i upropastio: odbacio je {tit. Ne{to nalik
{ajka~i nosili su kaplari i podnarednici. Seljak nije smeo da krade od generala i pukovnika, to
ne daj Boè, a od narednika je smeo... I tako dobismo ovaj jad i ovu bedu...
I jo{ se ~udimo {to nam u Aprilskom ratu u deset dana propade vojska! Kako ne bi
propala, kad je nosila onakve kape! Ko ovo nosi na glavi, neka unapred potpi{e kapitulaciju,
dàba mu je i po~injati rat! Ra{iveno i raàbljeno, pogu`vano i zgaèno, na ekser kad ga oka~i{
otrombolji se, na dasku kad ga baci{ izduva se, i mi smo, pod ovim, hteli Hitlera da
zaustavimo! I jo{ se ~udimo {to bra}a Hrvati, kako u|o{e Nemci u Jugoslaviju, ovo pobaca{e sa
glava. Iskoristili ljudi trenutak, svaka im je kapa na svetu bolja od ove! Za{to bi zagreba~ki
purger i gornjogradski fi{kal nosili glavopokriva~ {umadinskog gejaka? Mi ih po~astili najlep{im
{to smo imali, a oni to primili kao uvredu svojoj ionako neslavnoj istoriji!... I jo{ se ~udimo {to
nas na prvoj krivini izdado{e...
U ovom ratu, sve {to je iole dràlo do sebe, najpre je odbacilo tu bedu sa glave, a onda
navali gaziti i suzbijati u tor nas, koji joj ostadosmo verni. Sve udari na {ajka~u: Nemac i
Ma|ar, fa{ista i komunista, Bugarin i [iptarin, Tito i Paveli}, Hitler i Staljin, pa kako da êr~il
ostane po strani? On je Draù odbacio zbog {ajka~e, zbog ~ega bi drugog! Da je glavu omotao
60
~almom, bolje bi pro{ao. Na {ajka~u ustade i jedan deo Srba, pa {to drugi da je po{tuju i
{tede...
[ajka~a i titovka, to su dve vere, dve razli~ite i nepomirljive ideje, dva pogleda na svet:
jedan ku}ni i doma}inski, drugi besku}ni~ki i svetski. [ajka~a je sedela~ka kapa, to je za ku}u i
za njivu, do kafane i do crkve, a titovka je obigrala svet... Mi je tako zovemo zato {to se nismo
makli iz sela, a ustvari, ne{to sli~no nose i Nemci, i Talijani, i Sovjeti, i Amerikanci, pa i usta{e
su imale ne{to sli~no: to je na~injeno tako da se svugde moè provrteti i protnuti!
Titovka je smi{ljena sa ciljem: ona nije pravljena da greje glavu od topline se mozak
razleni i oglupi! nego da usmerava misao, da predvodi korake, da pokazuje pravac i rukama i
nogama, da drì ~ula u budnom stanju! Kod nje se jo{kako vodilo ra~una o materijalu, nije se
ar~ilo odoka, nije se vursatilo, ve} samo koliko se mora, ta se kapa stisla od {tedljivosti! Tako
je nastala jedna stvar~ica po meri, sva prikupljena uz glavu, tu je bilo va`no da se pokrije vrh
temena, a ne da se pravi jo{ jedan aerodrom u Pranjanima!
ôvek koji nosi titovku zna kud je krenuo, i otprilike zna kad }e sti}i onamo kud je
krenuo, i utvr|eno je koga }e tamo sresti, i {ta od njega moè, {ta ne moè o~ekivati, sve je
planirano. Onaj brid spreda proseca mu vazduh kao {to kljun ~amcem se~e vodu, od njega se
ne traì da mnogo misli, nego da smelo gazi za svojom kapom, i za zvezdom koja je na kapi
pri{ivena ona mu osvetljava put kroz gustu tminu, {to bi rekli pjesnici. Nema kud ga takva
kapa ne}e provesti i dokle ga ne}e dovesti, idu}i za njom Tito stiè u Beli Dvor, a prave gazde
Belog Dvora {ajka~a odvede u majku maj~inu!
[ajka~a se na glavi ljulja i razliva kao magla, dodiruje {ume i vode, {iri se i skuplja, vrti se
oko glave kao dim oko krova, ono ujesen, kad nebo legne na zemlju, pa se dim iz odàka
razliva niz crep i kaplje sa strehe kao ki{nica... A kakva je ona, takav je i onaj ko je nosi,
samom sebi ne vidi oblika ni obima, cilja ni izvori{ta, ne ume da se usredsredi, nego se ljulja na
sve strane, gilja ne mi~u}i se s mesta, vi{e tapka natrag nego napred, sve gleda e da bi sebe
odostrag sustigao, pa da se sa sobom veè u mrtva~ki ~vor, i da se vi{e nikud ne mi~e!
Narodu pod {ajka~om nema napredovanja, on se ne moè otkinuti od zemlje, nema snage
da jurne u novo i nepoznato... Za{to? Zato {to on neprestano misli o svojoj kapi, on je
opsednut njome, ne skida je s glave ni po najve}oj vru}ini, donji rub se omastio i zagaravio od
znoja, a njemu ne smeta, tako se mora, ~ovek bez {ajka~e nije ~ovek, tako misli, a kako misli
tako se i drì! Kapa mu je sve {to ima, ako nju izgubi izgubi}e i sebe, svoju pamet! Ovo su
nosili predratni robija{i, ôlakovi} i Pijade, u tome su se slikali, al oni su morali, a mi smo iz
~ista mira svako selo u Srbiji pretvorili u zatvorski krug!
A kad pogleda{ ovo {to je Tito svojima natakario na glavu druga pri~a! To je drugi
narod, druga vojska, druga vera. îm Srbin baci {ajka~u sa glave, odrekne se polovine srpstva;
ve} su se i po {e{irima, pre rata, bolji doma}ini odvajali od obi~nih seljaka, sa {e{irom se ~ovek
uzdizao iznad sela, a sa titovkom se uzdiè iznad cele Srbije! Druk~ije hoda, druk~ije misli,
druk~ije govori, a sve zbog ta dva okrojka, dva lista duvana, spojena u vrhu kako treba. Sa
61
I ti, koji promeni{e kape, ti i pobedi{e. Pa i oni, koji su zvani~no izgubili ovaj rat, opet
stoje bolje od nas. Nema~ka se obnavlja, Hrvatima je sve opro{teno i poni{teno, a nama se ne
priznaje ni toliko, da smo bili protiv. Mi nismo bili nigde, i sad smo nigde: izgubili smo dvesta
odsto!
titovkom na glavi svi se mi{i}i utegnu, butine podrhtavaju, pa jo{ ako se dokopao ~izama, kao
na{ Strajinja, i kad se raskora~i na kakvoj uzvisini, ni Napoleon mu nije ravan!
Na sve su mislili, pa i na zna~ku koju }e pri{iti na kapu... Na{ grb da nacrta{, krunu i
orlova krila i glave okrenute ustranu, treba da zavr{i{ Likovnu akademiju, da bude{ umetnik, a
petokraku i deca ko od {ale crtaju, iz jednog poteza, kosa tanka uspravna debela, pa navi{e pa
po sredi pa naniè, i eto ti je, sija na ~elu ko zvezda Danica, otvara put kroz vekovnu tamu, {to
rekao Nazor i ostali nazor-pjesnici. I sve drugo im je takvo, varni~i i pr{ti, kaji{evi na grudima
samo {to ne puknu od onog {to je glava u sebe uvrtela! O~i im sjakte, {to od ljutine {to od
zanosa, zahuktani kao da je svaki iz pra}ke hitnut, kuda? kud bi, ako ne u lep{u budu}nost!
Da ga guja ujede, pre bi guja crkla, nego on. Em mr{avo, em kovarno, em se u detinjstvu lo{e
hranilo, naùljalo usta projom i lukom, pa se sad dohvatilo meka leba, i vlasti, i krova nad
glavom, kravate i plate, sve u isto vreme, o istom tro{ku, i ko mu ugrozi jedno ugrozio je i sve
ostalo, a i on, kad brani jedno brani i sve ostalo. Bolje ti je udariti u zmijsko gnezdo nego u
njegovu naseobinu i vlasteobinu. Jeste da je oteo, ali bolje ~uva nego onaj od koga je oteo...
A kod na{ih, sve obrnuto. Na{i su {umci bili pokrupni, tromi, bradati, svako bog i batina
na svom imanju, a za spoljnu politiku ovlastili êr~ila, kad izi|e iz svog sela ne snalazi se
najbolje... Kao, pustili brade iz alosti za slobodom i za Kraljem, e sad, nije nego! Ja mislim da
se oni nisu brijali iz lenosti, ne voli Srbin da se svakog dana dere po obrazu ni u miru, a kamoli
u ratu: izvorska voda mnogo ladna, brija~ brzo otupi, i onda se setili dobrog opravdanja za
zapu{tenost i neurednost. Ovi Titovi ni o tome nisu morali brinuti, sve je to mahom }osavo,
od pse}e ljutine i siroma{tva ho}e dlaka i sama da se zatre. Oni, kod kojih se jo{ o~uvala, oni
se briju dvaput na dan, i to do ispod koè, pa se pritom ~esto posecaju gledao sam ih izjutra,
kad krenu u kancelarije, sve se pipkaju po obrazima, zatiskuju posekotine stipsom...
I zar je va`no od koga su je uzeli, od Rusa ili od Nemaca, kad im je tako dobro legla, ko
da je samo za njih smi{ljana. Stoji kao onaj krovi} na tenku, ni s koje strane da joj pri|e{,
kapljica ki{e na njoj se ne zadràva, sve {to s neba ka njoj leti proma{i je i sklizne! Takav im je
odnos sa nebom, sa Bogom, sa celim svetom: znaju kud su krenuli, nikakvu silu nad sobom ne
priznaju! A mi smo se, s ovim ~udom, svemu i svakom podastrli, {ta god padne dobro je, na sve
smo spremni; mi se tim ~udom ne pokrivamo, mi se razotkrivamo, pokazujemo mesto gde nas
je najlak{e pogoditi, zaokruìli smo poljanicu nad temenom, da se zna gde smo najranjiviji.
Titovka se uvis suàva, a {ajka~a se pro{iruje, pa je jo{ i po rubu zinula, mami da se u nju
nabacuje ko ~im stigne, drvljem i kamenjem, blatom i granjem, sve prima, sve guta! To je ta
~uvena srpska {irina, spremnost da svako govno primi{ samo zato {to ga niko drugi ne}e, i da
ga nosi{ sa sobom dok ne poludi{ od besa! E, te {irine kod njih nema, na onaj brid ni zunzara ne
sle}e, onaj brid ne da na se, zato su oni svaki pucanj iz zasede vi{estruko unov~ili, svaku
beàniju pretvorili u ofanzivu, a na{i od gotovine napravi{e veresiju. S onim bridom nema
poga|anja, on kao brija~em razdvaja njihovo od na{eg, levo od desnog, prihvatljivo od
neprihvatljivog, sve su to oni razdelili do poslednje crtice, nema zabune! Takva im je kapa,
takva im je i zvezda na kapi, otvorena na sve strane ali i bode u svim pravcima, to je smislila
neka opasna picajzla, neki tvrdoser kome se ne vredi moliti, nit mu vredi obja{njavati.
Ono, kako god klempava bila, {ajka~a se dade stisnuti i preokrenuti u neku vrstu titovke.
Nije ba{ prava, ali moè da pro|e. To su ovde najpre isprobali {umari i op{tinski straàri, putari
i ~uvari, te besku}nici koji pripomaù po du}anima i kafanama. Snala`ljiv je na{ svet, tu mu
treba skinuti kapu! Uzme najobi~niju {ajka~u, stisne joj levu i desnu stranu, upegla, ili u{ije, i
eto ti titovke!, odmah li~i{ na milicajca ili vatrogasca. U Krivi}ima to nosi poneki gologuzi
seljak, na taj na~in daje na znanje novoj vlasti da je spreman da sluì, a oni se prave da ne
vide, ni oni vi{e ne primaju svakog ko se ponudi... Ima ih koji {ajka~u preudese privremeno, na
pola dana, dok se muvaju po pijaci i po op{tini, a posle se, u povratku ku}i, lupe {akom po
glavi, i titovka im se, od tog udarca, istog ~asa spljo{ti i skljoka i pretvori u ono {to je bila, u
{ajka~u! Zna~i, dovoljno je da se malo stisne{ i zgr~i{ i upegla{, pa da im u|e{ u volju... Dobro,
62
to nije ba{ ono, ali va`no je da osete trud. Kapa se gore zasvodi, i pri~vrsti, na sredini,
{penadlom. Dok sedi u kafani, moè je staviti pod guzicu, da se rub spoji i izravna.
Omladina je odmah videla i razumela za ~im se ide i {ta se od nje o~ekuje, zato i prelaze
na ka~kete, na beretke, na kapulja~e, na bilo {ta, ili idu gologlavi, sve se prima, sve bolje
prolazi od {ajka~e. Ko je, danas, {ajka~i najverniji? Oni me|edi, one reponje iz Jare}ih brda,
oni je nose bez zazora, pa jo{ se ududu~e, zabace je na potiljak, isprse se, po{to ceo svet i dva
sela vi{e, pla}am ne pitam! Ja mislim da neki me|u njima i ne znaju da je u Beogradu
smenjena vlast, oni gone drva na pijacu kao i pre rata, kao i za vreme rata, valjda su primetili
da su se pare promenile... [ajka~e im sve uzvisitije, sve {ire, po~eli su i postavu udarati,
dupliraju i tripliraju, ne znaju {ta je dosta. U ono {to oni nose ode pola metra {tofa, to se
preliva na sve strane ko testo iz na}ava, od jedne njine kape dalo bi se sa{iti osam titovki,
{ajka~a im je sve {to im je ostalo... Siroma sam, al sam besan... Sva sre}a te im je Bog dao
klempave u{i, da nije toga padala bi im na usta, pa ne bi mogli na nos disati, ni na o~i gledati!
A tek opanak! To je posebna na{a muka, i prokletstvo... Na{e opanke vi{e kao da ne {iju
majstori, kao da ih ne prave ljudi, to kao da se samo u blatu zaleglo i izleglo, pa se zato i probija
onako dobro kroz blato, gnjura se i gura se, zna da proprti celac, ume preko potoka, i kroz
mokru travu, niz klizavu balegu, da, samo sve je to Bog predvideo za ki{ne gliste, ne za ljude!
Magla natisne u vo}njak, crno i tesno ko dèlep konja kad zaluta u pomr~ini, tri dana
~eka{ da svane a ono se sve ja~e smrkava, niko se ne mi~e iz ku}e, a opanak i po takvom ~udu
moè i sme, on voli ba{ takvo vreme, za bolje nije. Stu{ti se u mrak pa kud stigne, jer njemu,
slepcu, ne smeta pomr~ina, njemu je pomr~ina rod ro|eni, ona mu je i otac i majka. Za maglu
nema bolje obu}e, opanak je u magli kao vidrica, kao iva busolica, kako god ga postavi{ on se
sna|e, gde god ga baci{ okrene se na sever, nije mu va`no da ba{ to zna, ali zna! Po kaljuì i
alauì, po bljuzgavici i salaukovini, on je vo|a puta i krmano{, gura ko avion, tu nema spora,
samo {to ne znam {ta bi pametan ~ovek imao da traì po takvom terenu i takvom kijametu.
Pametan ~ovek tada sedi u toploj sobi, uz pe~enje i vru}u rakiju... Ume da jurne u mrak, ne
{tedi se, al opet nije za duà putovanja: malo ih je koji izdrè tri dana usiljenog mar{a, jo{ ih je
manje koji su pre{li preko granice, il stigli u Ameriku...
I kao {to je {ajka~a par~e krpe obmotano oko glave, tako je opanak iskrojak svinjske ili
gove|e koè nasumice obmotan oko stopala za izradu se ne traì naro~ita majstorija, ocrta{
oko glave, ili oko noge, a onda na singericu, ili pod {ilo! Opanak sama svinja {ije, uzme oputu
sa trbuha, a taslac sa slabine, pa pro{iva i vezuje u sitne ~vorove, to ti je ono {to se kaè
63
Da, najbolje bi bilo da je pro{tepuje po vrhu, to je trajno re{enje, a to ovde niko ne eli:
maskira se sat-dva, dok posvr{ava {ta ima u varo{ici, a posle se vrati na staro stanje ko je lud
da sa onom {picom ulazi u selo, svi bi mu se smejali. Naravno, {ajka~a nikad ne moè postati
prava titovka prvo, {ira je, drugo, teà je, i kabastija, i kako god je prepravljao i peglao, vidi
se naknadna petljavina. Ne moèmo mi ono nikad dosti}i, za ono treba krenuti od nule, i
ostati blizu nule, a mi ho}emo od debelog na tanko, to ne ide. To je plitko kao pala~inka, i
jednostruko, obod je iz jednog dela, nema postavu, a ovo na{e, i kad se za{ije po vrhu, ispadne
{av debeo ko dva prsta! Jani}ije Popadi}, kroja~ narodnog odela iz Krivi}a, po~eo je smanjivati
gornje povr{ine na {ajka~ama. Kao, sad je takva moda, ranije se na kapu mnogo bacalo! Imalo
se, pa se i bacalo!... A titovka nije tesna zbog {tednje, nego zbog njihove uske pameti, i
zaslepljenosti, i mr`nje prema svemu {to je samo sa sobom u dobrim odnosima. To, ~ime mi
pokrivamo glavu, to njima li~i na vrhunac aljkavosti i raskomo}enosti, a oni su poterani od
ku}e, oni to sebi ne mogu dopustiti. Oni su po{li da osvoje ceo svet, i smiri}e se tek onda kad
svi ljudi, od ~ela do potiljka, zategnu lasti{!
seci-uvo-krpi-dupe! Pa kako je na~injen, tako i ivot provodi, vi{e se smuca i vrti u krug, nego
{to ide s nekim planom. Sa ~izmama i cokulama i cipelama je druga stvar, ta obu}a vodi hod,
sa svakim zakora~ajem ceo |on staje na zemlju, ~izma se ne povodi za terenom, ne}e{ je tek
tako zavesti s puta i privu}i u svoj atar, dok opanak stalno poskakuje, krivuda kud je najlak{e,
kako ho}e klizavica, kako traì nizbrdica, pu{ta se niz mokru travu kao skija, svejedno mu je
ho}e li malo vi{e levo ili malo vi{e desno, sve mu se na isto hvata, glavno mu je da izbije negde
gde je suvo i toplo, gde se ~arape mogu osu{iti i tabani ogrejati.
Ni u ~emu nema napretka i ne moè biti boljitka bez forme, govorio je Georgije Jevti},
dok su mu dopu{tali da govori. On je jo{ u staroj Srbiji nosio filcani {e{ir i duboke cokule,
umeo je da se drì i da hoda, svaki mu je korak odjekivao kao pe~at u sudskoj pisarnici. Nosio
je i {tap, ispruèn malo unapred, kao da {tapom pokazuje put cokulama: ta~no ovuda, ni
santim levo ili desno! Imao je i jedan par opanaka, a obuvao ih je samo kad krene na zasedanje
Skup{tine, u Beograd. To su bili opanci za glumu, za pokazivanje, na podobit ovih koje sad
prave za folklorna dru{tva u tome su po skup{tini paradirali on, Ranko Tajsi}, i sli~ni ljudi iz
naroda, kako se onda govorilo. Cokule imaju formu, govorio je Jevti}, a forma i red, to je ono
{to nam u ovim zbrkanim i nesre|enim prilikama najvi{e fali! Jadan \oka Jevti}, demokrata,
celog je ivota davao primer, zapuca komunisti~ki agitator iz Beograda da poveè u~itelja i
jednog trgova~kog zastupnika, da im preda direktive, i gde }e nego kod \or|a Jevti}a, on ga
drì na konaku i hrani ga, po tri dana: u Krivi}ima nije bilo hotela, pa kud }e politi~ki ~ovek
nego kod narodnog poslanika, ako i nisu iz iste stranke, iz istog su naroda! A ovi, kako do|o{e,
odmah ga uapsi{e, tri dana u zatvoru, tri na slobodi, i umro je u zatvoru. On je i politi~ke
protivnike primao na konak u ime forme, i ta se forma onda zvala parlamentarna demokratija,
a danas se zove diktatura proletarijata.
U kakvu sutra{njicu moè sti}i ~ovek ~ijim hodom upravljaju lude opan~ine? Klizni
ovamo, posuljni onamo, i na kraju, gde si bio u smrknu}e, tu te i zora zatekne... I zato smo svi
mi, Srbi, u ovako alosnom poloàju: {ajka~a mislila, a opanak sprovodio u delo! [ajka~a ga po
ceo dan zalu|uje, a opanak zavodi kud ni sam nije hteo, i ne zna{ {ta ti je od ve}e {tete!
[ajka~a je ube|ena da ~uva najpametniju glavu na svetu, a i opanci su ponosni na noge koje ih
nose, jer te noge znaju sti}i i ute}i, i na stra{nom mestu postojati, to je sve pravljeno za delije i
za div-junake, i jo{ se pitamo {to nas je êr~il ostavio na cedilu: video ~ovek nepobedive
ratnike, pa se sklonio da nam ne smeta, ra~unao, bolje }emo mi to sami. Ceo svet se danas
uzmuvao i rastr~ao, traì nove na~ine i druge puteve, jedino {ajka~a na sve to ne daje pi{ljiva
boba, natu~e se na o~i i prepokrije u{i, ~uva nas od zlih uticaja, jer na{ ~ova nije lud pa da se
bori za tu|u sre}u, i da se s op{tim dobrom zamajava! êka {ajka~a da propadne komunizam,
sm da propadne, ni u tome ne}e da mu pomogne. Ona gleda na istorijska zbivanja sa visine
~oveka, ona je dostigla najvi{u ta~ku na{eg umovanja i gledanja, ona je na{ prvi filozof, dok
opanak stvari posmatra odozdo, iz mi{je rupe, i ~im ne{to ne razume, ili mu se ne svi|a, on
za`muri i zagnjuri se u glib, i tako razre{i te{ko}u!
Opanak jeste gluplji od {ajka~e, ali on i ne drì do svoje pameti, njegov je adut
snala`ljivost, on zna da se prilago|ava, a to je u ivotu ponekad va`nije od pameti. [ajka~a,
me|utim, puca na visoko, ona se nagledala sveta, naslu{ala se mudrih beseda, a po{to jednim
okom stalno gvirka u nebo, ima neku predstavu i o onome {to je prevazilazi, {to za opanak
nikako ne vaì. On se ni po lepom vremenu ne odvaja od zemlje, stalno je nju{ka i bu{ka, kao
da traì rupu kroz koju bi se uvukao pod zemlju, kao da bi hteo da se tamo stalno nastani, i da
ivi u dru{tvu s krticama.
Kad je koà dobro u{tavljena, on jo{ li~i na ne{to, ali kad je ne{tavljena, do|e kao
raskuvan kaji{ slanine. U ovih pet-{est godina sve posrnu, niko vi{e ne nabavlja {tavinu, niti
ko skuplja {i{arku; sad se opanci {iju od skroz ne{tavljene koè, kaù da je komotnije, i da
64
manje steè. Ta~no je da ne valja preterivati sa tim hemikalijama, ho}e koà da se udrveni i
zakameni, u po~etku ljudi gaze kao da imaju bugakije na nogama, pa se takvi opanci, prvih
dana, vi{e nose u rukama nego na nogama. Ali posle, kad se razgaze, to ispadne dobra obu}a, i
dugo sluì.
Ono {to je najgluplje na opanku, to je nosac! Onaj ko ga je smislio mora da je mnogo

mrzeo na{ narod, kad mu je udario ovakvu ~arlamu. Nosac na opanku je sam po sebi ruàn, a
jo{ je i nepotreban, besmisleno duga~ak i glupo izvijen... Pa da bar i~emu sluì! Taj nosac je
suvi{ak od utro{ene koè, kao {to je {ajka~a, cela, suvi{ak od {tofa za odelo. Ono glavno je
nekako ukrojeno i zaobljeno, uvezano i obrubljeno, a kad se do{lo kraju, tamo negde oko
prstiju, iskrsnuo je onaj {iljati pretek, i majstor ga je estoko istegao, zavrnuo ga u uvo, tako je
nastao nosac! Mo`da je hteo i da ga otkine, pa po{to se nije dao, zakovrnuo ga unazad, da ga
malo sapne i prikrije! I to ti je ono {to se zove pretvarati muku u bruku: veliko ume}e na{e
ve{tine ivljenja.
Ja ne znam ni{ta gluplje od tog ko`nog produètka, od te jednodelne nozdrve, od tog
ventila za zazjavanje, koji po ceo dan usisava smradove i zapahe zemlje: vonj znoja, vonj
|ubreta, balege i trulog li{}a... A mo`da opanak, tako, po ceo dan gleda u svoj pupak, ne moè
da se nagleda i nauìva u sebi, pa i no}u pilji...
Po{to su pravi majstori digli ruke od opan~arstva, to se sad i po ku}ama krpi i veè, i
svako u rad unosi ne{to od svoje gluposti i svoga neznanja, i nosci su sve duì, ako ovako
nastave istera}e jo{ jednu duìnu stopala! To je, razume se, po~etak odumiranja: na{u
tradicionalnu narodnu obu}u ve} zamenjuju papule. I to je glup, ali manje alostan izum, ve} i
zbog toga {to se papule prave u fabrici. Jevtine su, prakti~ne, i dobre za blato.
Nekad je i opanak bio druk~iji... Kad sam ja bio de~ak, bilo ga je milina pogledati... To su
samo prvi doma}ini, nedeljom pre podne, obuvali: preplet sitan i jak, crni tanki kaji{~i}i,
omotani oko ~lanaka, spolja lakirani. Opanak je tada bio veliki kico{, voleo je da ode do crkve
i do kafane, da se pokaè me|u ljudima. A onda propadosmo mi, pa propade i on nije se
mogao odràti bez nas! Malo bolje opanke danas nose jedino ~lanovi KUD Milivoje
Sarmakovi}-[uca, a i oni jedino kad imaju priredbu.
65
Oni nevoljnici iz Jare}ih brda ni pre rata nisu znali da u{tave koù kako treba, a za vreme
rata sasvim se odviko{e od {tavljenja. Odere svinju, jarca ili tele, prosu{i koù na plotu, i
odmah okroji, i {ije, jo{ se na pokoìci vide tragovi krvi, njemu to ne smeta, kako odere, onako
i podere! I posle, u dlakavim opancima, si|u u Krivi}e, na pijacu, muka ti ga pogledati, kad
stegne mraz opanci mu ski~e ko gladni prasi}i! Neki Vojmir Stanki}, sa Trlaja, u martu
1946. obario svoje ne{tavljene opanke, nai{la nema{tina pa se ~ovek dosetio {ta da pojede,
skuvao opanke u kiselom kupusu, sedam dana se sladio. O tome se posle pri~alo i
nadomi{ljalo, ja nisam verovao, al kaù, iva istina! Ne{tavljeni opanci su dobri jedino po
suvom vremenu, ali onda ti i ne trebaju, moè{ bos. Kad je lapavica tako se raskvase, unakaze i
istanje, da do|u kao ~arape, ose}a{ svaki ~agalj i svaki kami~ak. Takav opanak stalno menja
izgled i oblik, beì s noge i vra}a se, iskre}e se i vrda, ivi, eto, svojim ivotom...
DESETA GLAVA
(Smeju li se pisati ponizna pisma onima koje ne volimo; kako u selu ~itaju
novine; ljudi koji se naknadno uklju~uju; mra~na pro{lost: detinjstvo naroda)
Strajinja bio i oti{ao, posetu niko vi{e ne spominje. Kao da se desila u snu. egov je
prolazak osvetlio, za ~asak, rupu u kojoj ~amimo sa nove, nepoznate strane. Postoje mesta,
postoje ljudi u kojima je ivot do kraja napeo svoj luk. A mi, mi smo daleko od takvih mesta i
takvih ljudi, u prostoru kroz koji prole}u odapete strele. Zbog toga su mu se, za ru~kom,
onoliko i dodvoravali. Pobednik, uhvatio ivot za dizgine, zajahao ga, a ovde svi, ko vi{e ko
manje, posr}u pod njegovim teretom, kao pretovarene rage. Naravno, bilo je tu i straha za
Strajinjinu pobedu ovde, dobrovoljno, niko ni{ta nije dao ali je preovla|ivala o~ajni~ka
zbunjenost i snishodljivost. U jednom ~asu video sam ih, sve, kao ma~i}e potrpane u dàk.
Utrapljuju ih ko kome stigne, i po{to ko ho}e, a oni, ~as besno mrnjau~u, ~as se umiljavaju...
Pobe|eni, a nisu ratovali; oslobo|eni, da bi tek sad po~eli robovati. Tako im se vezalo, u
mrtva~ki ~vor, i kako god se okrene, oni na gubitku. A eto, i dalje se koprcaju, jo{ im o~i
svetlucaju, zveraju levo-desno kao zver~ice, nju{kaju, e da li jo{ negde ima malo nade... Love
nadu u sitnim i neva`nim novinskim vestima, nadaju se u Ameriku, a ne znaju gde je Amerika,
niti Amerika zna gde su oni.
I to }e pro}i, obe}ava deda.
O}e, pro}i }e, istiskuje, kroz zube, stric, ali }e i meni pro}i ivot!
U svakoj avliji nalegla ti{ina, sto godina se ne mi~e. Ti{ina kao stara, ogluvela zver; ni
mi{lju se ne moè kroz nju.
Pametan ~ovek gleda {ta se radi, i ~eka, da vidi, na {ta }e im izi}i, kaè deda.
U svojim ku}ama, a kao da su u zbegu. Odmetnici, svima na oku. Kriju {ta su, na javnom
mestu ne~ujni i nevidljivi, i onda, od tolikog skrivanja vi{e ni sa sobom nisu na~isto. Kod
nekih je govor pre{ao u mr{tenje: krive lica, kao na mrazu.
Vlastima to ne smeta. ]ute, pa nek }ute! Vlasti primaju }utanje kao slaganje.
Zar stvarno ni{ta ne ose}aju i ne uvi|aju? Mo`da i znaju, ali {ta }e... Ne}e se, sigurno,
povu}i zbog ne~ijeg mr{tenja.
[to se silom i na la` uzme, tako se i ~uva, uz pomo} sile i laì...
Otpor je gluv i nevidljiv, i ne ti~e ih se. U njihovim novinama pi{e da je sve u najboljem
redu.
Krivi}ani su se uklopili. Ono {to je bilo protiv, ili nepouzdano, po~i{}eno je u prvom
naletu, krajem 1944, i po~etkom 1945. Rukovodioci su uglavnom sa strane: vi{i kadar iz Crne
Gore, niì iz okolnih sela. Prete{ko breme odgovornosti, a oni malobrojni, pa se, {to zbog
va`nosti zadataka, {to zbog njihove teìne, neprestano mr{te. Da se nasme{e, ni za ivu glavu,
~ak ni izme|u sebe, u kancelariji.
Upla{ili se od vlasti, prevelik je to zalogaj za lopove, kaè ujak. Zato su svi onako
kruti.
Ni zidanju Gimnazije niko se oko mene ne obradova. I to izazva sumnji~ava zakeranja.
Ujak se blagodu{no rugao:
Mnogo se oni razumeju u narodno prosve}ivanje.
Stric, krive}i usta od ga|enja:
66
O~eva najve}a muka su nepla}ene poreske rate.

Malo-malo, u avliju bane poreznik. Svrza se oko {tale i ka~are, zaviruje u su{nicu, kao da
je ne{to izgubio. Gleda, {ta bi se moglo popisati.
Uku}ani ostave posao, skupe se kom{ije. Stoje i gledaju {ta se radi.
Stalno je na udaru ista krava-mlekulja, koja nas hrani koliko i ~itava njiva. Poreznik pita
koliko joj je godina, je li steona. Umesto oca, odgovara baba-Stevanka. Potom se okrene k
nama, i otpevu{i:
Na{a kraaavica, na{a mu~enica.
Poreznik objavljuje datum kad }e do}i na izvr{enje, ako se dug dotle ne izmiri.
Tu ratu nekako plate, al u me|uvremenu prispe nova.
Popisi se ponavljaju svakih pet-{est meseci. Taman se izmiri jedno potraìvanje, stigne
novo. Tu su i zatezne kamate, koje otac smatra za ~istu plja~ku i golu nepravdu.
Kraaavica stoji oborene glave, posramljena i ponièna. Ja premirem od straha, {ta }e biti, i
kako }e se, na kraju, sve zavr{iti.
Iako psuju i prete i hvataju se za glave, odrasli ne uzimaju opasnost tako ozbiljno kao ja.
Jo{ poreski slu`benik nije zamakao na dno sokaka, a otac seda za sto, presavija tabak,
uzima moj pisa}i pribor, i pi{e pismo Mar{alu Jugoslavije Josipu Brozu Titu, Dedinje, Beograd.
êtiri puta mu je, dosad, sli~nim povodima, pisao. Odgovora nijednom nije dobio.
Svejedno, ne odustaje.
Mene taj njegov obi~aj baca u o~ajanje. Pisanje albi mi izgleda istovremeno jadno i drsko,
bedno i nepristojno. To niko u selu ne radi. To je i opasno. I sramotno. Mo`da nije izrekom
zabranjeno, a ipak je prekr{aj.
A povoda za pisanje na pretek...
Su{na godina, nepravilna klasifikacija zemlje, li~na pizma na~elnika Vojnog odseka, nova
poreska opomena sve se to hitno dojavljuje visokopo{tovanom Predsedniku FNRJ, sa
molbom da se on li~no zauzme, i da se hranilac petoro sitne dece ne dovodi na prosja~ki {tap!
Visokopo{tovani Predsednik: samo ja znam koliko ga visoko otac po{tuje!
Ti si se morao upisati na Pravni fakultet, a ne ja, kaè mu ujak. Kakav bi ti advokat
bio! A ti zapeo s kafanom...
Stric je uveren da ta pisma do Tita ne stiù. On je sluìo Gardu i zna da se po{ta ne nosi u
Dvor. Ona se prima u posebnoj kancelariji, gde rade sitni slu`benici, koji se s Titom ne vi|aju,
niti kad s njim razgovaraju. @albe i pritu`be se vra}aju nadle`nim slu`bama po srezovima i
op{tinama. Tako pismo zavr{i u rukama onoga na koga si se alio.
67
Re{ili da nam pokupe decu i da ih prevaspitaju. Ja, dok sam na njivi, i kod goveda, ja ih
ne moram slu{ati, a onaj ko sedi u {kolskoj klupi, on mora.
Oni }e ih {kolovati, oni }e ih zapo{ljavati, oni }e im davati plate, stanove, poloàje, i
eto ti jani~ara.
Otac, gledaju}i me popreko:
Kroz koju godinu, pripazi {ta pred ro|enim detetom govori{!
Ujak:
Va`no je u~iti, u~iti i u~iti.
U~i}e to njino, o Marksu i Engelsu, i o sedam ofanziva, opet }e gadljivo stric.
Nemoj, {koluju se i oni, kaè ujak. Eto na{ Strajinja, za dve godine zavr{io pet
razreda.
Od toga mu se sve pomutilo u glavi, pa dobio padavicu. Kako su uzimali vlast, tako i
u~e, sve na juri{! Pre podne kancelarija, popodne malo odspava, a uve~e dopunska nastava...
I posle te pita, je l ono prav ugao ima|a{e sto stepeni, i da li voda klju~a na ~etres pet.
Otac }uti, sa glavom zagnjurenom me|u dlanove:
Nek u~e {ta o}e i kako o}e, dosta mi je mojih muka!
Kadija te tuì, kadija ti sudi... A ovi u Op{tini, posle, jo{ ja~e pritegnu. Ne daju oni na to
ni prebijene pare, ne obaziru se...
Obaziru se, jo{kako, tajanstveno {apu}e otac.
I opet je meni najteè.
Ne znam {ta u Beogradu biva s o~evim pismima, tek, za mene su ona uàsan teret, sramota
i poniènje, koje mi je nametnuto a da me niko nije pitao za pristanak. Jer, cela ta alosna i
besramna prepiska ide preko mene. Ja moram nositi pisma na Po{tu, ja se moram znojiti pred
{alterom, meni se tamo tresu kolena, meni od straha zastaje dah u grlu, meni od stida gore u{i!
Kad sam predavao prvu od tih nemogu}ih, stra{nih koverti, zami{ljao sam da }e se svi
slu`benici, kad vide {ta je i kome je adresovano, stu{titi na mene, izgrditi me na pasja kola, i
odvesti u miliciju.
To se nije dogodilo. Ovo jeste da je zemlja bez slobode govora i udruìvanja, pa opet, Po{ta
se i dalje pona{a normalno, prima nezgodna pisma.
Svakiput, slu`benik se napravi da ne prime}uje kome se {alje preporu~ena po{iljka. Zalepi
dve marke, lupi pe~at, i dadne mi povratni recepis. Prosto, svojim o~ima da ne veruje{!
A ja, za svako od tih pisama, po dva dana skupljam hrabrost; upravnik Po{te mi i u san
dolazi, zabrinut i narogu{en.
Pro{le nedelje, jednostavno, otkazao sam.
Ponovo je bilo ne{to u vezi s porezom. Kovertu sam ubacio u {aht za kanalizaciju, ispred
Po{te.
Vrativ{i se ku}i, rekao sam da takva pisma vi{e ne primaju preporu~eno, pa sam ovo morao
poslati obi~no.
Nisam ose}ao preveliku griù savesti. Predati takvo pismo na {alteru, ili ga baciti u
kanalizaciju, isto je.
Ono {to mi u toj ludoj stvari najvi{e ide na ivce, jeste ~injenica da se molilac gnu{a Tita,
a ovamo, o~ekuje od njega razumevanje i pomo}.
To nije obi~no laganje, niti podvaljivanje iz koristoljublja, po{to mu pisma ne donose
nikakvu vajdu. Tu molilac podvaljuje samom sebi, odri~u}i se onog {to govori i misli,
stavljaju}i sebe u nemogu}, bedan poloàj. La` tu guta poslednje ostatke samopo{tovanja i
dostojanstva.
Mnogo kasnije, razume}u da je takav red na kojem stoji svet.
Svako od nas ostavi, iza sebe, po jedno takvo, jadno i ponizno pismo. Ako ga ne napi{e,
onda ga od}uti; ako ne rekne ono {to nije trebalo, ne rekne ni ono {to je trebalo.
U krajnjem zbiru, ne zna se {ta je gore.
(A krajnji zbir, to je ovo u ~emu, u godini 1997oj, dok ispisujem ove redove, ivimo).
Stalno sam izme|u dve vatre. Slu{am jednu, slu{am drugu stranu. Slaèm se, donekle, s
jednima, a odnekle, s drugima. [ta sm mislim, ne znam.
U ku}i, kletve i {krguti. U Krivi}ima, parole, borbeni pokli~i, samohvalisanje.
Od Krivi}a do sela, deset kilometara, a na toj razdaljini dve klime, dva godi{nja doba, dva
raspoloènja, dva jezika. Ponor, koji jedini ja, svakodnevno, savla|ujem, izjutra u jednom,
popodne u suprotnom pravcu. Kad se nadnesem nad bezdan, zavrti mi se u glavi.
Porodica, alostan zbeg u bezvremlju. Samo gleda, s koje }e je strane lupiti i zasko~iti.
Selo, zemlja na po~etku sveta.
A Krivi}i, u potpunosti, ive sa novim vremenom.
U{oreno mesto, pa tako i misle: u{oreno. Doveli su se u red. Kolebali su se samo u
po~etku, dok nisu razumeli {ta se od njih traì.
Kad su razumeli, postrojili su se, i sad, slo`no, napreduju.
68
Na selu, sve obrnuto.

Svak narogu{en, kao da su ga isterali na ci~u zimu iz tople postelje, iz najsla|eg sna.
[to mu je nepoznato, o~ima ne}e da pogleda. Ujak doneo iz Beograda pola kotura
ka~kavalja, izneo na kafanski astal, da ponudi. Niko ne}e da okusi.
Ja to ne jedem, kaè Sre}ko ûturilo.
Ne jede{ zato {to ne poznaje{, {to nisi dosad jeo... Hajde, probaj, mo`da }e ti se svideti...
Badava, ne}e ni da poku{a. Ne upu{ta se u ono {to ne zna.
Ujak, posle, krene u jednu od svojih gorkih beseda:
Eto, to ti je na{ seljak! Inokosni divljak, neprijatelj svake promene, na bolje i na gore!
[to ne zna, to ne zna, i ne}e da nau~i. emu se ~ini da svaka novina ugroàva zakon po kojem
se drì svet. [to je trebalo da se izmisli, to je izmislio Bog, kad je stvarao svet. [to ~ovek doda,
to mora biti suvi{no, i na {tetu. Jadna dràva s ovakvim narodom, i te{ko narodu s ovakvom
dràvom!
Mene najvi{e nervira ono, kako ~itaju novine, to jest, kako tuma~e ono {to je u novinama
na{tampano. Muka me hvata od toga! Muka je utoliko ve}a {to novine naj~e{}e i{~itavam ja,
a oni obja{njavaju ono {to su ~uli.
To nije ~itanje, to je lov na ne{to {to stoji iza, {to nije re~eno, {to je namerno pre}utano, ili
sto posto iskrivljeno, i sad }e to oni, {umadijski pametnjakovi}i, ispraviti, okrenuti s glave na
noge! Oni }e, sad, otkriti {ta je na stvari, oni }e iz gomile svesnih laì istisnuti nesvesno zrnce
istine! Oni }e prozreti prave namere Staljina, Trumana, Mosadika i Tita!
Dok me slu{aju, stisnu usne, mire, kao da u zasedi ~ekaju, ne di{u. Paze, da im ne
promakne! Traè ne{to budibogsnama, ne{to {to normalnom ~oveku, sto godina da misli, ne bi
do{lo na um!
Oni su ube|eni da novine prave ovejani laòvi, pla}eni policajci, da ih prave za sebi sli~ne,
i za druge laòve, koji }e la` dalje prenositi...
Po{to oni ne spadaju ni u jednu od tih grupa, paze, da ne budu nasamareni! Novine su,
takore}i, tajna depe{a, koja im je slu~ajno dopala ruku. U toj se depe{i ni{ta ne sme uzimati
doslovno, nju valja de{ifrovati, i zato treba otvoriti o~i i u{i, da se uhvati pa`ljivo skriven
smisao! Ni{ta se ne sme uzimati zdravo za gotovo. Najmanje }e{ pogre{iti ako sve shvati{
obrnuto. Ako pi{e rat, to zna~i da je mir; lo{e, to je dobro; crno belo, a belo crno!
Prognoze o nebeskim prilikama na horizontu svetske politike uglavnom su zastra{uju}e.
Ako sam dobro razumeo, nama ne moè svanuti dok celom svetu ne smrkne.
Uvodnik u Borbi ima naslov: Prvi petogodi{nji plan i socijalisti~ki preobraàj sela.
Leka Crni ve} ima svoje tuma~enje:
Zna~i, svi }emo na kazan!
O kazanu, u celom ~lanku, ni re~i.
[to se ti~e na{e teku}e stvarnosti, istina je u uskom procepu izme|u onoga {to se zbiva, i
onoga {to je zami{ljeno da bi trebalo biti.
[to god vlast da preduzme, ovde se do~ekuje s podozrenjem. Nije ih obradovala ni najava
elektrifikacije.
Ko{ta}e nas, ko svetog Petra kajgana!
69
Imaju Mlin, ~etiri du}ana sa me{ovitom robom, dve pekare, jednu gvo`|aru, nekoliko
kafana, poresku upravu, apoteku; otvorili su bioskop, predstave subotom i nedeljom, kad je
veliko zanimanje, onda i sredom.
U svakoj avliji ~esma, sa sli{kom sapuna na betonskom krovi}u, i s jednom krpom, da
namernik opere blato s obu}e...
Otvoreni za Progres, da. Gimnazija }e im do}i kao kruna, kao nagrada za takva, pravilno
usmerena nastojanja...
Jedino nam je to falilo, njonjori baba-Stevanka. Kad upale sijalice, tek }e se onda
videti koliko smo ogolili i obosili!
@ive i di{u protiv Progresa. Ko~e ga, i svesno, i nesvesno.
Pregazio ih to~ak istorije, ali ih nije dotukao.
Gr~e se, pregaèni, kao ki{ne gliste u blatu.
@ao mi njih, ao mi i Progresa. Ne znam, kome je teè.
Delovo|a Kosti} sasvim se uklju~io, kaù da su ga i u Partiju primili. Ne voli me, ne volim
ni ja njega. I u ku}i ga ogovaraju.
Otkako je, pod Jevti}em, u{ao u op{tinu, se}a se deda, ne izlazi iz kancelarije! I
nedeljom je u njoj...
Stric, sa ga|enjem:
Sad ispada da je, za vreme rata, radio za ove...
Kako, kad je bio ljoti}evac? ~udi se baba-Stevanka.
A izdavao se i za ~etnika, ubacuje otac.
E, to je ono {to se zove na{ ~ovek kod njih! Konspiracija...
Jedini se deda ni~emu ne ~udi.
Bio je on i jedno, i drugo, i tre}e, a sad mu se ra~una ono {to je pobedilo. Kogod da
pobedi, on je spreman, i {ta god da do|e, on je naredan. Ovo, {to je do{lo, ovo je jako, a kad je
neko jak, svi tr~e da budu s njim! Ko se, pre rata, obazirao na njih, ko ih je zarezivao za suvu
{ljivu? Ko su bili komunci? Jedan u~itelj iz Barzilovice, jedan abadìja iz Leposav~i}a, i jedan iz
Male Poljane, koji se izdavao za stolara... U~itelj je imao na plu}ima, pa mu je za to Kralj bio
kriv! Zovne ga sreski na~elnik, i kaè mu: Slu{aj ~ove~e, mene ne zanima {ta ti misli{ i za
koga glasa{, to je tvoja stvar, al nemoj da se sramoti{ u {koli, pred |acima!
Stric kaè da je taj u~itelj bio lud, i da nije bio r|av po du{i, a da je na{ delovo|a
pokvarenjak.
Onako debeo, i nije niza{ta drugo, sem za kancelariju. Kad izi|e u njivu, svali se u
ladovinu, ne moè vazduha da se nadi{e, bulji u sparinu ko pijana koko{. Od gledanja u
pooranu brazdu stenje, a da se prihvati ru~ica pluga, umro bi, na licu mesta. Od sedenja u
kancelariji stra`njica mu se pro{irila...
Zato su ga i prozvali Guzonja, se}a se ujak. To mu je Sveta Kurjak, jo{ pre rata,
nadenuo... To je tako, kad se seljak izopa~i i odbije od zemlje. Prvo ubledi u licu, butine mu
omlitave, naduva se, napuva se, i dobije stoma~inu. Obe njivice daje pod napolicu, ena ako
{ta prljne u ba{ti, to im je sva poljoprivreda. Dece nemaju. Avlija im sva u cve}u, perunike i
boùrovi do pod streju, puste ruè prejahale vajat cve}e voli neradni~ku ku}u, u njoj najbolje
napreduje, jer je cve}e bilje koje se izleàva...
Delovo|a Kosti} me je li~no uvredio. Rekao je da od mene u ivotu nikad ni{ta ne}e biti.
Svakog dana, u povratku iz {kole, mi, |aci, zastajemo kod krivog brvna: poigramo se,
potu~emo, i pomirimo.
Jednom, taman smo se po~eli rvati, izbi Kosti}. Kao da iz zemlje isko~i. Svi se razbeà{e, a
mene uhvati lenost, ko da su mi se noge podsekle. Ni da se maknem s mesta. On se doguzelja
do mene, i stade mi mahati {tapom iznad glave:
Sram te bilo, jesu li te tome u {koli u~ili! Nikad od tebe ne}e biti ~ovek!
Ova pretnja me je utoliko vi{e pogodila {to sebe, kao odraslog ~oveka, ne uspevam da
zamislim.
Gde god se pojavi malo ve}i broj seljaka, oseti se i nekakva nerazre{iva muka. Pija~ni dan
u varo{ici pun je beznade`no protivre~nih prizora; zbrka, da te glava zaboli!
âbrice sa sirom, ~orbaluci preko ~ijih je ivica pokuljao kajmak, otrebljen pasulj uvezan u
marame, neoprana vuna, kofe kiselog kupusa, kusi kaji{evi slanine, smeùrane lanjske jabuke,
70
Ujak kaè da mu se smu~i kad pro|e kroz Krivi}e: Tito po svim zidovima i banderama,
napravili su smotru od njegovih slika!
Pusti to, odgovara stric, Krivi}ani se sna|o{e. Ispade da imaju i jednog narodnog
heroja, Milivoja Sarmakovi}a-[ucu. Poginuo na Neretvi. Pre rata niko za njega nije znao, bio
{egrt u kroja~koj zadruzi, a sad se po njemu zovu i ta zadruga, i Mlin, i kulturno-umetni~ko
dru{tvo, i ulica koja ide od Klanice do Crkve. Stariji besposli~ari, koji su pre rata igrali sa njim
domine i tabli}, sede pred istom kafanom pred kojom su nekad sedeli, igraju iste igre, a iznad
glava im tabla Ulica Milivoja Sarmakovi}a. Pajta{ im oti{ao u istoriju, a oni, gde su pali tu se
ukopali, do smrti se ispred kafane ne}e pomeriti. A mi, koga mi imamo? Bega i Frklju! Ko, sem
nas, zna za njih? I oni su se odazvali, samo {to su ih jo{ ujesen 1941. uhvatili i zarobili, dràli ih
u nekom logoru kod Soluna, pa ih pustili... I onda, za vreme rata, nisi ih mogao ~uti ni videti.
Tek kad do|o{e Rusi i Kraji{nici, i oni se kovarnu{e. Kakvi smo mi bili ~etnici, takvi su i oni
bili partizani. U selu, za po ku}i...
Ujak i{ao u Beograd, da vidi {ta mu je potrebno za nastavak studija, i iznosi utiske:
Pre{lo Cetinje na Dedinje, do{la Lika do Erdevika... Najopasniji su izjutra, kad krenu na
posao. Ufiksane ~izme, blokeje ko da su uz doru~ak prikovane, pa kre{u niz Knez-Milo{evu, od
pukovnika nema nièg ~ina, a pozdravljaju se nekako iz lakta, pa nadole, ko kad se povla~i
voda u klozetu! Gleda te ko gladan kurjak, ljuto i iskrlje{teno, brzonogo, brzoreko, uteklo od
gladi, od tifusa, od usta{a, zaselo po svim na~elstvima, ministarstvima, upravama, ispostavama,
i sad dede, nek mu neko objasni da ova dràva nije najnaprednija, najbolja i najpravi~nija na
kugli zemaljskoj! Dali su mu da je vodi i ~uva, i spreman je da gine za nju kao {to je ginuo za
Vojnu Krajinu! Zna {ta mu je re~eno, ni{ta drugo ne vidi i ne ~uje, kad bi selo i razmislilo
mo`da bi se zgrozilo od onoga {to je uradilo, zato oni stalno jure, zalete se od rane zore pa tr~e
dok ne spadnu s nogu, onda malo odspavaju, pa iz po~etka. Istorija mu poverila misiju,
uhvatilo golom rukom icu visokog napona, i ona ga trese i trese, a da je ispusti, i kad bi htelo,
ne moè! Li~ani, Kraji{nici, Crnogorci, Ercegovci, otrovna dinarska rasa, ozdo vili~ne kosti,
odozgo titovka s petokrakom, glava ko dvosekla sekira, trougao nabijen na trougao to nije
ideolo{ki, to je etnolo{ki fenomen!
I kako samo li~e na njega, ko da ih je on sve pravio!
Mo`da i jeste, kaù da je bio veliki enskaro{, kezi se stric.
E, sad... Nije mogao posti}i, zna{ koliko ih ima! Ne, nego se trude, imitiraju ga. Svi u
stanovima drè njegovu sliku, onu gde stoji sa zavojem oko ruke, pa se ve`baju, posle brijanja,
pred ogledalom. Isti pogled u daljinu, ista ~ovekoljubiva surovost u o~ima, kako re~e jedan
engleski novinar, pas mu mater, mislim tom novinaru! Mr{ave jagodice, jasno izvu~en nos, da
udari glavom u stablo, rascepilo bi se drvo, odozgo nadole, a ne kao na{ kratkovidi Draà, {ta
71
fla{e rakije za~epljene vrhovima kukuruznih ko~anjki, ispregnuta kola, bezvoljni volovi:
zaga|enost i obesmi{ljenost samog trajanja!
Pijaca se odràva na uzdignutom plo~niku kojim je ulica podeljena na dva tesna kolovoza.
Prodava~i stoje ili ~u~e. Svako je pomalo poguren, kao da se sprema da poljubi u ruku, ili u
stopala, onoga ko mu razgleda robu.
A iznad glava, za sve to vreme, grme zvu~nici. Svejedno im je da li ih ko slu{a ili ne slu{a.
Oni su ozvu~enje epohe, oni govore iz grla Dvadesetog veka.
Govori visokih rukovodilaca se smenjuju sa pesmama i igrama naroda Jugoslavije, mesna
obave{tenja sa izve{tajima o vodostaju Dunava, Save, Drave i Morave, sa posebnim osvrtom
na stanje kod Bagrdana i ljubi~evskog mosta.
A pija~ari samo ~ekaju da iskr~me {to su doneli, da kupe gasa i soli, kolomaza, i distola za
metiljave ovce, i da umaknu u {umovita osoja, gde ti{ina jo{ ~uva ono {to joj je Bog, na
zavr{etku stvaranja sveta, poverio.
Bolesno nepoverljivi i obeshrabruju}e razumni, }ute. Sve su oprostili, i sve }e zaboraviti,
tek, s ovim {to im se poru~uje preko zvu~nika oni nemaju nikakve veze. To za njih ne postoji.
mu je vredela blagost pogleda kad se ne na|e nijedan engleski novinar da mu pravi reklamu,
ubi{e ga kao zlo~inca i psa. Draà je mirkao, i svi su oko njega mirkali, a ovi su svrdlali
pogledima kao burgijama, oni su prozirali budu}nost, i prozre{e je. Dinarska rasa, sve sam
ko{~ati br|anin, to je majka zmijskim mlekom zadojila, kad te okom o{ine, govno ti se u
dupetu skameni! Odmah se vidi koji su sa strane, koji su na{i: ovi na{i su mek{i, pokvareniji,
du{evniji; trude se, al dàba im trud, ko }e dosti}i Liku i Krajinu. Ono nije imalo ni{ta, a sad je
dobilo sve, a ovi na{i su drugo, to su vi{e neradnici i mutivode, propali studenti, neke vajne
zanatlije, stolari i abadìje voleo bi da vidim astal koji je on napravio, i odelo koje je sa{io!
Da je to znalo {iti i krojiti, tesati i potkivati, ne bi se bavilo politikom, nego bi otvorilo
radnjicu, prvo u sporednoj, pa posle u glavnoj ulici, kuckalo paru na paru, i hranilo porodicu...
Nego em aljkavo i nespretno, em zavidno, em se stalno ubada {ilom i iglom, povre|uje se
~eki}em, a kad se igla zabode u prst, kad ~eki}em prebije nokat, ~oveku do|e da ode u crne
|avole, kamo li ne u komuniste. I sad su mu ti, propali majstori i studenti, nastavlja~i doma}e
socijalisti~ke tradicije, a oni zlokovarni, s kojima je do{ao preko Romanije, ono mu je
pretorijanska garda, ako ovamo {ta za{kripi, oni mu ne}e otkazati.
Oni ubodo{e {ta su hteli, prekida ga stric, a ti sad vidi gde si i {ta si...
Ne bih se ja s njima menjao... Lako je sad, dok su usta svima zapu{ena; kud }e i {ta }e,
kad se otpu{e? Nisu ni oni svi glupi, kod nekih se po o~ima vidi da su bistri, mora da vide u {ta
su ugazili, a uhvatilo se u kolo, natrag ne moè. Kako da prizna da je pogre{io, kad je tolika krv
pala? On od svog strahuje vi{e nego mi od njega... Ti, koji su malo pametniji, moraju se kriti, i
dokazivati, da ludaci u njih ne posumnjaju. Treba sa~ekati, da se izduvaju, a to ne}e brzo.
Za{ikalo se, nao{trilo se, ho}e da naplati sve nepravde koje su njegovim precima
na~injene, i to odmah, ho}e ceo svet da okrene naglavce, da bi onda on bio glavni! Postavljaju
dràvu na nove temelje, kre}u u borbu protiv zaostalosti, i eto, prvi smo im mi na udaru.
Dobro, mi i jesmo zaostali, ali smo jo{ ivi, u toj zaostalosti! [ta }e nam Progres, ako u njemu
nema mesta za nas? Ko zna, mo`da je zaostalost garancija na{eg opstanka, mo`da nam ona daje
snagu, i postojanost na{em karakteru. Na sve strane govore kako moramo prevazi}i mra~nu
pro{lost... U redu, samo da ne preteramo... U toj mra~noj pro{losti izgra|ivala se du{a na{eg
naroda! Kakva je da je, to je jedina du{a koju ima; ako izgubi to malo {to je zaimao, {ta }e mu
ostati, na {ta }e, posle, li~iti? Mra~na pro{lost je detinjstvo na{eg naroda, a svako detinjstvo je
lepo, pa i kad je ru`no, ne moè se naknadno popravljati. Nema nazadnih istina, ali hajde,
objasni to ludacima...
72
JEDANAESTA GLAVA
Lako je onima na selu biti protiv: njih niko ne slu{a, niko ih ne gleda, mogu kako im se
prohte. Ja sam u mnogo teèm poloàju, naro~ito otkako sam po{ao u gimnaziju. Pribliìo sam
se tome ~ega se u selu uàsavaju. Da, stalno sam sa njima, stalno u tom njihovom. A kad si u
blizini ne~eg, ili nekog, zbliì{ se s onim {to si mrzeo. Pokaè se da to i nije tako stra{no, kako
je sa daljine izgledalo. I po~ne{ se razmek{avati. Mislim da se sa mnom de{ava upravo to:
razmek{avam se. Ludaci, kaù i stric, i ujak, i deda; stric to govori s mr`njom, ujak rugaju}i
se, deda uz velikodu{no odmahivanje rukom. A ja? Ja, ustvari, nemam ni{ta protiv ludaka. âk
su mi i zanimljiviji nego pametni. Kr~ioci novih puteva to sam negde pro~itao ~esto su, u
pro{losti, bivali neshva}eni i usamljeni, pa su ih progla{avali za ludake. Manjina teì napretku,
ve}ina se zadovoljava onim {to se zateklo. Volim dedu, samo, i od njega se, neosetno,
udaljujem. Svi su oni poljuljani, udareni u glavu, vreme ih je pregazilo. Za sve, {to su proma{ili,
{to nisu postigli, krive sada{njicu. A ja iz nje, iz sada{njice, nemam kud.
Oni znaju za{to su protiv ovoga; ja, i znam, i ne znam. U po~etku, ~inilo mi se da su u
pravu, svi. Sad po~injem u to sumnjati. Mo`da jesu u pravu, za sebe. Ako su svi oni protiv, zar
moram i ja? Pada mi na um da sam se zatr~ao. Ono, sa skupljanjem potpisa za pu{tanje
poru~nika Martinovi}a, kao i ono posle, sa cepanjem predizbornih plakata, ono mi zaista nije
trebalo. Bio sam dete, u devetoj godini; sad sam u ~etrnaestoj. Svejedno, i ono sam bio ja. Pod
uticajem odraslih, da... a mo`da sam i sad pod nekakvim, ne~ijim uticajem, samo {to to ne
prime}ujem. Mislio sam, kako sam najbolje znao; i sad mislim, kako najbolje znam... A {ta, ako
ponovo gre{im, ako, ustvari, uop{te ne umem da mislim? Ako se samo povodim, ju~e onako,
danas ovako. Ujak kaè da su svi oni marsovci. [ta ja imam protiv marsovaca? Bliì su mi od
tupavih Zemljana, ogrezlih u dosadan rad, zaglibljenih u blato. Fantaziraju, kaè ujak. Pa {ta?
Barem zami{ljaju ne{to bolje i lep{e od ovoga ~ime sam okruèn. Za{to bih cenio doma}insku
pamet i trezvenost? U trezvenosti nema nade, njihova pamet ne vodi nikud.
Najbolje mi je u {koli. Ona mi je upori{te i uto~i{te, jedino mesto gde sam za{ti}en od
proizvoljnosti i grubosti svakida{njice, gde se mogu potvr|ivati. Ona je kao golema i
raznovrsna knjiga, koja se uporno i sporo i{~itava svakog dana po nekoliko redaka, ili po
dve-tri stranice i gde je popisano sve {to je ljudski rod izmislio, otkrio, stvorio i u~inio.
Znatan deo onoga, {to se u~i, ~ini se nekoristan, neupotrebljiv, bez veze sa ivotom. I to je,
mo`da, glavni razlog zbog kojeg se u {koli ose}am tako dobro: njena odvojenost od ivota,
divna nekorisnost onoga {to se u njoj u~i! Nekorisnost je pravi lek od zamorne
svrsishodnosti kojoj se, kod ku}e, u svakodnevnom ivotu, podvrgava svaki korak. U {koli se
odmaram od svih onih zamornih poslova i nezavr{ivih sitnih obaveza, {to se deci, na selu,
name}u od ~asa kad se usprave na noge! Ja znam da me nisu dali u gimnaziju zato da bi me
po{tedeli tih dosadnih du`nosti, o ne!, njihov je plan sasvim drugi, ali eto, u ostvarivanju
dalekose`ne zamisli prema kojoj bih, kad odrastem, dobio neki neverovatno lak, ~ist i dobro
pla}en posao, ja sam ve} sad na{ao svoju tajnu, radosnu ra~unicu: dobro mi je u {kolskoj klupi,
uìvam u u~enju! U napetim prole}nim prepodnevima, koja zuje kao svetlosne ko{nice, du{a
se opija ~istim zna~enjima, uzdiè se do vrhunaca smislenosti. Svaki {kolski predmet dostojan
je ja~e ili slabije pa`nje, svakom bi se ceo ivot mogao posvetiti. Napor, uloèn u savla|ivanje
gradiva, u~vr{}uje moje samopouzdanje, i vrlo brzo se nagra|uje. Radost, {to je duhu donosi
73
(Ludaci, marsovci i narodni pisci; u {ta spadaju selja~ke muke; na~elnik

Pionirskog odreda vodi svoju jedinicu na uìnu; sredina veka, napregnut ~ekrk)
razumevanje uzroka stvari, i njihovih veza, pra}ena je ponosom zbog dobrih ocena, koje se
niù u dnevniku.
Velika nau~na novost, koja se {iri preko novina, bro{ura i knjiga, pa se i u {koli, na
~asovima biologije, name}e, jeste otkri}e da je ~ovek postao od majmuna. Ja tu vest nisam prvi
doneo u ku}u; samo sam je, jedne ve~eri, prate}i razgovor odraslih, potvrdio. Nastala je
neprijatna ti{ina, ka{ljucanje i zgledanje. Otac je po~eo kolutati o~ima, kao da traì s kim bi se
potukao.
Znao sam, ta~no sam znao!... Ne {koluju oni decu zarad na{eg dobra, nego iz svojih,
ciganskih planova i ra~una!
Deda je rekao da od toga ne treba praviti pitanje:
Greh je onoga koji pri~a, a ne onog ko slu{a... Slu{a{ {ta slu{a{, zna{ {ta zna{, i veruje{ u
{ta veruje{...
Ujak je rekao da je to, ipak, trovanje omladine, ali da ga ne ~udi: od popa i beseda.
Na{i su vladari podizali manastire Bogu, jer su verovali da je on stvorio svet i sve na
svetu, a ovi podigo{e gimnaziju u ~ast majmuna!
Ja ne znam od ~ega vodimo poreklo mi, zaklju~uje otac, ali za njih znam: oni poti~u
od propalica i mangupa!
Otac misli da }e me oni kad-tad, kako-tako, pridobiti. Kaè da sam naivan i povodljiv, da
nikad ne}u sazreti, da nemam r|avu du{u, i da oni takve najvi{e vole. (Tako, u negativnom
kontekstu, saznajem da imam dobru du{u). ]utim, i svejedno mi je {to sam osu|en na ve~itu
nezrelost: svi su oko mene odrasli i zreli, a nisu se od toga usre}ili. Otac ose}a da mislim na
svoju ruku, i zbog toga je neraspoloèn. I kad }utim, on u mom }utanju sluti neslaganje. A
onda, ni to, sa mojim {kolovanjem, ne ide onako kako je zami{ljao. Valjda je mislio, u po~etku,
da sem mene, drugih gimnazijalaca iz okolnih sela ne}e biti. Kad je video koliko se selja~ke
dece sleè u Krivi}e, stade gun|ati:
Po jedan ili dvojica iz jednog sela, to se moglo provu}i... A ovo, kome ovo treba, ko ovo
moè prehraniti?
Pa jo{ kad bi znao da svakog dana svratim u Razglasnu stanicu, a ponekad i u Vojni odsek,
ili u Komitet...
... Prvo sam se po~eo druìti sa Lazom Kusturi}em, iz Razglasne. On me, posle, odveo kod
Savi}a, u Vojni odsek, i kod Mileti}a, u Komitet. Kusturi} je tek prevalio dvadesetu, i pun je
poleta; Savi} se trudi da bude predusretljiv; umesto osmeha, u o~ima mu se cakle suze; Mileti}
je strog i }utljiv. Sva trojica vode ra~una da ne izreknu ne{to {to nije za govorenje. Mene, u
njihovim kancelarijama, najvi{e zanimaju pisa}e ma{ine, i oni mi ih rado ustupaju. Pro~ulo se,
preko Literarne sekcije, da pi{em pesme, {to svi oni ~ak i Mileti} smatraju za pohvalnu
delatnost, a obu~avanje na pisa}oj ma{ini drè za neku vrstu knjièvne predradnje.
Dok nabadam, sa dva prsta, na remingtonki, kadikad mi sevne kroz glavu: {ta bi rekli deda,
i Leka Crni, i otac, da me ovde vide? Ove poluprazne kancelarije, u koje ulazim bez kucanja, i
sedam ne pitaju}i za dopu{tenje, za njih su |avolje rupe, a boravak u njima se, ovako ili onako,
svodi na {urovanje sa |avolom! A eto, |avo nije onoliko crn koliko se njima ~ini! Niko me
ovde nije zvao, niko me niza{ta ne vrbuje, ja sam se sm tu pri{unjao, zavukao sam se kao
pas-lutalica. Doma}ini i {efovi ovih kancelarija nisu rodom Krivi}ani, i oni su uljezi, ba{ kao i
ja. Mislim da je Savi} sasvim blag i po{ten ~ovek, ali {ta mu vredi, kad je s njima: u mom selu,
ni dobrota im se ne ra~una.
I dobro {to urade, to na kraju ne}e biti dobro, rekao je, jednom, deda. Ko se danas,
preko njih, ne{to okoristi, sutra }e uvideti da je na trostrukom gubitku.
74
Kad ostanemo sami, deda prema vlastima pokazuje mnogo ve}u popustljivost, nego u
razgovoru s odraslima.
Svaka se sila s vremenom nametne narodu. Malo batinom, malo lepim na~inom, a
glavno je vreme. I Turci su tako, polako i postepeno. Tukli su samo kad izbiju neredi, ili kad se
ne{to u dràvi zaljulja, pa se upla{e. Da su stalno terali veliko nasilje, ne bi se odràli ni pet
godina, akamoli pet vekova! Va`no je uterati narodu strah u kosti. Ovi su to postigli u prve
dve godine. Kad se narod zastra{i, posle moè{ kako ho}e{; moè{ i lepo, va`no je da si pokazao
na {ta si spreman. Dràva je kao vazduh, ne moè{ bez nje, nema{ kuda. Kud god se okrene{,
ona se ispre~ila. Po|e{ kravu da vakcini{e{, mora{ joj pokucati na vrata; o}e{ u bolnicu, opet
mora{ preko nje; ona drì monopol na duvan i na gas, na {ibice i so, i sad, zar je va`no {ta
misli{ o vladaru, podani{tvo ne moè{ menjati. A onda, ~ovek se i umori, dosadi mu da bude
protiv. Onaj ko pristane uz vlast, taj osvoji du{evni mir, dok preterano protivljenje kida ivce...
Zato ti ne slu{aj ovo {to mi pri~amo, mi smo na{e pro{li, a pred tobom je ivot, kud drugi tud i
ti! Sa svima lepo, a opet pazi da se ne osramoti{. Budi po{ten sa sobom, pa se ni~eg ne boj...
Nikog ne slu{aj, osramotiti se moè{ jedino pred sobom...
To zna~i da popodneva koja provodim u Razglasnoj i u Komitetu i nisu, ne moraju biti,
tako stra{na stvar, kako mi se ponekad ~ini. Ipak, ne usu|ujem se da dedi poverim svoju malu
tajnu. âk ni njemu. Bolje je dràti to za sebe, sigurnije je.
U prazni~nim brojevima novina ~uveni pisci i prva novinarska pera veli~aju dana{njicu, i
slave izglede koje ona nosi. Svi su, bez razlike, za ovu stvar. Kogod ne{to javno govori, ili pi{e,
taj je za. Protiv su jedino oni koji {apu}u deda, otac, stric, ujak. Moè li se {aputanje porediti
sa lepotom i zra~enjem {tampane re~i, pogotovo one iz prazni~nih brojeva novina?
Sumnji~avost, kojom sam okruèn, zaglupljuje i truje, rastuùje i obesmi{ljava. Koliko je
uzbudljiviji, koliko je lep{i polet reportera, kozera, uvodni~ara i nazdravi~ara... Kako krepi
njihovo poverenje u ~oveka, u ivot, u napredak! Junaci njihovih pri~a su priprosti ljudi; i kad
ne prihvataju novu stvarnost, oni to ~ine nezlobivo i blagodu{no; kod njih nema ove
neprijateljske jezi~avosti, ni na~elnog protivljenja, {to se {iri u mojoj najbliòj okolini. Lako im
je da budu narodni pisci, kad je oko njih takav narod. [ta bi rekli da ~uju dedu i Leku Crnog,
kad udare da otrcavaju Tita i Ce-Ka?
Sre}nici! Oni su ro|eni u siroma{nim i naprednim porodicama, koje su ih zadojile
ljubavlju prema jednakosti, pravdi i Progresu! Sve je to bila poslednja briga mojih uku}ana,
kom{ija, i svih drugih, me|u kojima sam ro|en. Zato ja nikad ne}u postati narodni pisac, ni
optimisti~ki raspoloèn novinar! Narod, koji ja poznajem, neupotrebljiv je za prazni~ne novine,
i za naprednu knjièvnost. On nije protiv socijalizma, kao {to nije ni za socijalizam; njega to ne
zanima. U svoju ku}u, u svoju avliju, i unese pokoju korisnu novost, ali da pregne sa drugima,
da pobolj{a op{te uslove ivota, to nikako! Evo, Stanko Beg najavljuje izgradnju Zadru`nog
doma, a oni, ko da im preti kugom i pomorom! Lep{a budu}nost, to lepo zvu~i kad se ~ita u
novinama, samo, {ta }e lep{a budu}nost usamljenicima i crnim nesre}nicima?
Stanko Beg je rekao ujaku:
Dom }e biti izgra|en, a posle, ako ne}e u budu}nost, nek idu u bo`ju mater!
Ja mislim da je ~ovek ovde srastao s mukom, pa graditelji lep{eg ivota, kad krenu protiv
ljudske muke, zaka~e i ~oveka po glavi.
75
Baba-Stevanka kaè da nad svima njima upravlja Sotona.

Tito je prvi do njega, on ga jedini li~no zna, a ovi niì ~esto i ne znaju kome sluè i u
kakvo su se kolo uhvatili.
Ne verujem da Laza Kusturi} i Savi} sluè |avolu, mada... Za Mileti}a se ne bih mogao
zakleti: on jeste na nekoj vezi, on zna ne{to {to niko, u deset sela okolo, ne zna. I to {to zna, to
nikom ivom, ni pod mukama, ne bi poverio.
Opasnik, da, a sa mnom je i on mek.
Moj narod nije ni za pokazivanje, ni za opisivanje, a jedino njega koliko-toliko poznajem.

Kadikad me ispuni ne`no{}u, ~e{}e mukom i gadljivo{}u, naj~e{}e mu se rugam, ali da je moj,
jeste moj, ne odri~em ga se. Kad ga uzdièm, ~ini mi se, i sam s njim rastem, a kad mu se
rugam, samog sebe ujedam. Tu je, kre}e se po bo`jem danu, a ne vidi se, ne ~uje se, kao da ga
nema; ono {to nosi u du{i, ne sme se ni re}i, ni videti. U sopstvenoj zemlji, on sad ivi tajno, i
njegovu tajnu, ~ini mi se, niko nikad ne}e obelodaniti.
Volim ga zbog njegove mrgodnosti, u kojoj ima pravog gospodstva, i zbog njegove mudre
zagledanosti u zemlju. On smatra da je jedini po{ten rad onaj koji je usmeren na opipljive
stvari na zemlju, drvo, kamen, gvo`|e, vodu, i hranu, a da je ostalo izvrdavanje i trka na
dàbaluk.
Deda to ovako razlaè:
To, {to se danas prome}e i prevr}e, {to drì govore i popuje narodu, od na{eg Stanka pa
do onog najvi{eg, sve ti je to pobeglo od budaka i motike, dovatilo se leba bez truda i muke, i
u{lo u la`. Jer, Bog nije odredio ~oveku da zara|uje hleb nasu{ni u znoju lica svoga zato da bi se
~ovek mu~io, nego zato da bi bio u istini... Neradnik, koji za nerad prima platu, ogrezao je u
la`, ivi od laganja, on obmanjuje i sebe, i ivot... Svaka je vlada i sva dràva u rukama
mangupa i neradnika, mora i to neko da izvr{uje, samo {to su druge zemlje bogatije i ure|enije,
pa se to ne vidi ovako kao kod nas. I drugo, tamo ih bar smenjuju, a ovde ne moè{ ni to! A
koga mangupi najvi{e mrze? Pa ns, seljake! Mi ih najbolje poznajemo, na na{oj muci ive, i to
{to pri~aju jedino kod nas ne prolazi! ih uzimaju ozbiljno varo{ki besposli~ari, oni koji misle
da lepinje rastu na drve}u i da se mleko pravi u mlekarama, i da je dovoljno smisliti ne{to lepo,
pa da odmah krene kako treba! Eto, zato smo mi seljaci zaostali i nazadni: drìmo se zemlje i
muke, i istine, kakva je da je; a mangupi su, naravno, raskrstili s predrasudama, oni su se
oslobodili, uzdigli se, vitlaju u praznini, i kad god im se ukaè prilika, zabiju nam no` u le|a. To
su nam sad, na kraju ovog rata, oni namestili: poslali nam belosvetskog mangupa za vladara!
Od sve nekada{nje slave, od ~asti i dostojanstva, ostala im je jedna pohabana Pesmarica, sa
juna~kim pesmama, portretima znamenitih vladara i vojskovo|a, sa opisima njihovih podviga;
ona se, cele godine, povla~i po prozorskim daskama i gornjim povr{inama {ifonjera, upljuvana
muvljim userotinama, i`vrljana potpisima, naki}ena zapisima i brojkama. U toj je k 67izi sva
slava na{eg roda, u nepogre{ivo odbrojanim desetercima, koji hu~e kao {ume u martu. Pi{ti
vetar, sneg zasipa ~ot i plot, a ja ~itam ono o Starini Novaku i Deli Radivoju. A kod Starine
Novaka ne zna se {ta je duè, jatagan iza pojasa, ili brkovi! Svi su junaci, od hajduka do
ustani~kih vojvoda, nosili brkove: Tanasko Raji}, Stevan Sin|eli}, Hajduk Veljko, Janko
Kati}, Vasa ârapi}, Stanoje Glava{, Jovo Kursula, pa i Kara|or|e, naravno. Brkat je bio i
Filip Vi{nji}, koji ih je sve opevao.
îtam, ~itam, pa pogledam jednim okom deda me ne slu{a, zamislio se.
[ta li bi rekli da ustanu i da vide ko danas vlada Srbijom?
Mu~e se, a moraju kriti svoju muku. Ne pokazuju je ni jedni drugima, ni pred dràvom:
nju to ne zanima. Ona im ne priznaje pravo na mu~enje, ona to nije predvidela, njihove muke
do|u kao njihova privatna posla, kao zaostaci neizle~ive pro{losti, za koju ona, dràva, ne snosi
nikakvu odgovornost! Ona je smislila sasvim drugi plan, i u taj se plan selo te{ko uklju~uje.
Selo ivi izvan svakog plana i reda, pa se zato i mu~i. Pljusne |ur|evska ki{a, ba{te polude;
onda zasu{i nedelju-dve, i trava do|e kao barut, cela livada {ibicom da se zapali. Kad od svega
dignu ruke, sam vazduh se smiluje, oki{a i prehladi u avgustu, kukuruz se povrati. I kakvim se
planom sve to dade obuhvatiti, ko }e sve te prevrtljivosti dovesti u red?
Pro~itao sam bro{uru o selja~kom pitanju, koju mi je ponudio Laza Kusturi}, i ne mogu
re}i da mi je sad i{ta jasnije. To kao da se ne odnosi na seljake koje poznajem. Moji seljaci ne
76
Ko je danas, godine 1948, na selu siroma{an, siroma{an je van svakog reda i smisla.
Ovakvo sirotovanje Lenjin nije predvideo, i te{ko da bi ga znao objasniti... Ovda{nje
siroma{tvo do|e kao jo{ jedan izraz zlovolje prema novom poretku. Organizovanog
izrabljivanja ~oveka-po-~oveku nema. Oni koji se i dalje mu~e, oni prosto nastavljaju jednu
staru naviku. Posle ~itanja bro{ure, to je jedino obja{njenje koje sam uspeo da na|em. Ovaj
svet eksploati{e sama muka! Zato kod njih nema ponosne klasne svesti, ne znaju na kome da
je izo{travaju. Da bi ~ovek pripadao idealnoj, istorijski zna~ajnoj sirotinji, nije dovoljno da
bude samo siroma{an. Za to se traì i ljuta, razjarena svest o pravim krivcima za stanje u koje je
zapao. Takve svesti ovde nema. Ovde se skupio sve pusti nesvesnik i inokosnik, slepa krtica,
tvrda {krtica, samac i samoranac. Mu~i se, da, i to mnogo, ali pre }e cr}i sa svojom mukom
nego {to }e se zdruìti sa siromasima sli~nim sebi i krenuti u ostvarivanje boljih ivotnih
uslova, {to mu dràva predlaè! Moji seljaci, kad se sve sabere, nisu samo prirodno zaostali: oni
su i namerno nazadni.
Nekih popodneva mi se u~ini da na selu i nema ni~eg drugog, sem pro{losti. U Krivi}ima i
vreme druk~ije, u drugom pravcu te~e: tamo je ono okrenuto prema budu}nosti. Pro{lost
varo{ice je selo, i zbog toga Krivi}i sa pro{lo{}u ne ele ni{ta da imaju. U ku}i ih ne mare, ne
volim ih ni ja. Za njih je svaki seljak ili Tisav, ili Milojica, ili Milsav, ili Milvan. Taj
naglasak niko u selu nema; oni su ga iz pakosti izmislili. Ujak kaè da je svaka na{a varo{ica
izvidni~ki punkt dràve, uklinjen u narod: iz zemlje crpe snagu i ivot, a za uzvrat, ne daje joj
ni{ta... Krivi}i su ostrvce u selja~kom moru, kaè jo{ ujak. U kojem god pravcu od Suda da
po|e{, posle dvesta metara nai}i }e{ na ba{te sa glavicama kupusa i porilukom, i na {ljivike
izme|u ~ijih stabala doma}ice iz pokrajnjih ku}a su{e ve{. Ranom zorom, svi kupe novine, da
bi znali {ta da misle. îtaju ih u hodu, idu}i u kancelariju. Svaki dràvni ~inovnik je zabrinut i
namr{ten, a za{to? Zato {to se stalno pla{i da ne{to ne pogre{i! Seljak jeste mu~enik, ali kad
doma}in, o Svetom Nikoli, ode u crkvu i stane pred oltar sa slavskim kola~em, onda na svetu
nema ve}eg gospodina od njega! Sluè}i vlastima, ~inovnici su to gospodstvo izgubili, ako su
ga ikad i imali.
Deda kaè da su se mnogi podgojili, od gula{a i od piva, a ene im se, od debljine, gegaju
kao patke. Jedino se ujutru rastr~e, dok ne zauzmu stolice po kancelarijama. Oko osam, ulice
se uti{aju. Kroz otvoren prozor u~ionice slu{am mukle udarce u ne{to meko-tvrdo: potkivaju
konja. Konj trpi, jo{ mu nisu takli ivac. U ne~ijoj avliji, Filip ]opa struè drva. U kratkim
prekidima ~uje se kako cepanica lupi o beton. Ispod }uprije huk}e vunovla~ara: ranije su
ra{~e{ljavali vunu, sad uglavnom ~ijaju krpe. Od krpene vune pletu se zbebani i prohladni
dèmperi vuna je u toku prethodnog no{enja izgubila toplinu, i ovo {to se sad pravi od
prera|enih krpa, kao da se de{ava posle njene smrti.
Imaju Krivi}i ~ak i svoj praznik, devetnaesti oktobar. Toga dana varo{ica je oslobo|ena.
77
spadaju ni u jednu od opisanih grupa: nisu veleposednici, nisu ni nadni~ari; nisu izrabljiva~i, a,
koliko god se mu~ili, ne ulaze ni u grupu eksploatisanih! Ne vidi se ko ih eksploati{e. Jesu
siroma{ni, a ne ~ine ni seosku sirotinju, bar ne po lenjinskim merilima. Niko ovde ne priznaje
da je siroma{an, niti bi pristao da ga u to svrstavaju, pa makar imao i vajde od toga: na toj se
osnovi prava za sebe ne traè! ljudi se ovde stide svog siroma{tva, gledaju kako da ga se
oslobode. Svak bi voleo da stane na svoje noge, pa i da se obogati, ako je mogu}no. A u
bro{uri pi{e kako su sirotinja i bezemlja{i nosioci progresivnih te`nji na selu. Takvih kod nas
uop{te nema. Stanko Beg i Frklja nisu bezemlja{i, oni su zemljomrsci, zapustili su i ono malo
{to su imali i oti{li u politiku. [to se kulaka ti~e, u po~etku niko nije znao {ta ta re~ zna~i. Tek
kad su zaveli obavezni otkup, otkrilo se njih pet-{est, i oni, koji nisu podmirili obaveze, zavr{i{e
u Zabeli. Na{i su bogata{i propali u ove tri-~etiri godine, i razlikuju se od drugih jedino po
hodu i drànju. Naime, i kad propadne, bogata{ govori o{tro i odre{ito.
Od koga li je oslobodi{e? pita se deda.

Nemoj, odgovara stric, bio je tamo jedan ljoti}evac, pisar, i jedan Nedi}ev straàr,
trebalo je to isterati iz bunkera!
Deda se i pre rata drào podalje od }iftarije, a sad, ne}e da ~uje za nju! Kad mu neko
pomene Krivi}ane, on {mrk}e na nos, kao da se brani od smrada.
Kako se brzo okupi{e oko novih gazda, ko muve zunzare... Koja god vlast da do|e, tu su,
prvi, da pritr~e i da pomognu.
Stric poku{ava da ih brani:
[ta }e, dràva im je i njiva, i {tala, i ba{ta, vole da sluè, umeju da sluè, jedino to i znaju.
Za to su se {kolovali...
Za {ta su se {kolovali?
Da slu{aju onog ko im dadne leba... Nek do|e ko o}e, oni su na svom mestu, ko
skeledìje na obali.
Ko je osetio kud vetar duva, potvrdio se u ratu. Sad je kasno, jadikuje stric.
Ja mislim da nije kasno, samo {to im nove mogu}nosti potvr|ivanja manje odgovaraju.
One su toliko nezanimljive, da ih, izgleda, i ne prime}uju.
Jer, pored heroja iz rata, sada se slave i heroji rada! To su razni novatori i racionalizatori,
udarnici i pronalaza~i, ljudi koji prebacuju norme, junaci socijalisti~kog rada... Neki od njih su
se pro~uli {irom zemlje, od Jesenica do \ev|elije. Svi znamo za rudara Aliju Sirotanovi}a, koji
sa deset prstiju hrani mnogo~lanu porodicu, grade}i, u isto vreme, lep{u sutra{njicu za sve nas.
Svaki ~as mu izlazi slika u novinama. I po prezimenu mu se vidi da poti~e iz skromne,
napredne porodice... On ponekad iskopa i po 600 tona uglja za jedan dan! Kad god zamahne
krampom, odvali po jednu tonu. Iza njega juri trideset radnika, sa trideset vagoneta, da pokupi
{to je nakopao. Jedan Slovenac, Drnov-{ek, preti da }e ga sti}i i presti}i. Ja ne verujem da je to
mogu}no.
Ako ovako nastavi, probi}e Zemljinu kuglu, kaè stric.
Ja kopao celog ivota, pa mi ne dado{e sliku u novinama, uzdi{e deda.
Otac gleda u zemlju. Drànje kafane, i kad je kafana nasred sela, nije ba{ neka stara i
po{tovanja vredna grana poljoprivrede.
Ova Jugoslavija je prokleta zemlja, kaè deda. Malo je bilo {to ~etres prve propade
kao normalna dràva; do|o{e mangupi da je krpe i obnavljaju kao radni~ku dràvu. A {ta }emo
mi koji nismo radnici?
Da }utimo i da ~ekamo, kaè ujak.
Prvo izgubismo slobodu, pa pamet, pa istoriju... Sad }e nam i ime uzeti.
Ne brini, ima re{enja i za nas: nas }e u kolhoze!
O selja~kim radnim zadrugama zasad se samo pri~a. Kao da pipaju puls, pre nego {to pre|u
na upis.
Deda misli da je najbolje praviti se lud i dràti se po strani.
Ako te pita jesi li za, ti }uti. Ako te pita jesi li protiv, opet }uti. A najva`nije je ni{ta ne
potpisuj!
Vidici se zaljuljali, porodice se osipaju.
Otvorile se ljudima o~i, pa beè, kud ko moè, kaè ujak. Da sam imao pameti koliko
nisam, ja bih sad bio u Americi, u Australiji, u [vedskoj! Eno, Milo{ Vi{nji} u Kanadi, dali mu
za ku}epazitelja, po ceo dan sedi i ~ita knjige, i pi{e ~lanke protiv komunizma. ôvek me lepo
zvao, ajdemo zajedno, a ja te danas, te sutra, i ni{ta! Svi pobego{e, samo ja, skr{tenih ruku,
stojim i gledam. Prvo odo{e oni koji nisu smeli da se vrate, a posle, i ovi koji su smeli. Pa
nagrnu{e vredni i snala`ljivi, alavi i nestrpljivi... A ja, sedim i ~ekam...
78
Deda ga gleda saàljivo:

A {to se ti ne bi vratio na studije?
Odbije se ~ovek od fakulteta, posle te strah da tamo priviri{. Al poku{a}u, nemam {ta
drugo...
Za Dan Republike mi je dodeljeno zvanje na~elnika Pionirskog odreda. Predlog je do{ao

od Tamare Kosovi}, razrednog stare{ine. Ona misli da su dobre ocene iz {kolskih predmeta
dovoljna kvalifikacija za obavljanje lak{ih politi~kih funkcija. Ja, na~elnik! U prvi mah sam se
obradovao, a posle sam se postideo. Odbiti ni u kom slu~aju nisam mogao: takve se po~asti ne
odbijaju. Dvaput nedeljno, posle ~asa fiskulture, vodim odred u Pionirski restoran, na kajzerice
i mleko. Odrasli nemaju prava na kajzerice; zbog nesta{ice belog bra{na proizvodnja finih
peciva je ograni~ena. Postrojim razred u dvori{tu, i krenemo. Kroz varo{icu prolazimo ne ba{
mar{evskim, ali prili~no tvrdim i ujedna~enim koracima. Ja gazim po strani. Svi mi se obra}aju
sa Druè na~elni~e.
To nije stra{no, ~ak bi moglo biti sme{no, kad se ne bih se}ao recitacije o izdajici, kojom
sam, na onoj priredbi pre pet godina, zapalio selo. A tu su i neka druga, tako|e posti|uju}a
se}anja. Najpre, skupljanje potpisa za oslobo|enje poru~nika Martinovi}a. Pa cepanje
predizbornih plakata, ujesen 1945. Po{to sam ~etiri dana zaredom kidao plakat sa jednog
drveta, postavili su straù i uhvatili me. Tetka je uredila da me puste, bio sam dete. Svejedno, i
ono sam bio ja. Bio sam protiv, izvodio sam akcije, {to se kaè... A sada, sada sam na~elnik
Pionirskog odreda, vodim |ake kroz glavnu ulicu. Preko zvu~nika ide prenos narodnih pesama
i igara, sviraju Radojka i Tine, prati ih narodni frula{ Sava Jeremi}, sve je narodno, od heroja i
pisaca, do frula{a, svi su se uhvatili u isto kolo, pocupkuju i skaku}u; kao pionirski
rukovodilac, skaku}em i ja. Obrazi mi plamte, ne znam od ~ega vi{e plamte: od ponosa ili od
stida.
Sneg se topi, bujice kloko}u kroz razglibljenu ledinu. Voda juri kroz useke koje su ostavile
{ine volovskih kola. Reka je tri dana nadolazila, a jutros se smirila. U ti{ini se ~uje tiho i
stra{no zujanje vode, kao kad se napreè ~eli~no uè. Tutnji kroz tesnac, kaplje sa {indre, iskri
i svetluca u nebu. Sve je to daleko od sada{njice, izvan istorije. Probu|ene iz zimskog sna, ose
nju{kaju hrastovu koru, kao da joj proveravaju miris i ukus. Svet je, bar za njih, onakav kakav
je oduvek bio.
Zgre{ili smo, moramo ispa{tati, govori, za sebe, baba-Stevanka. Ko o}e da gleda, i ko
ume da misli, ovo }e ga opametiti; ko ne}e i ne ume, od ovoga }e izludeti.
Deda misli da nas Bog nije morao ba{ ovoliko kazniti. Nismo mi, valjda, najgori ljudi na
svetu?
Nismo, gadljivo uzvra}a stric. Hrvati su gori...
Sredina veka, napregnut ~ekrk, koji krcka. Skela se rasu{ila, reka se iskidala na rukavce.
Vodenica ne radi, iz rasu{enog to~ka ispadaju paoci.
âk i nedeljom, kora~aju oborenih glava. Sunce ih ne doti~e, sunce prì za svoj gro{.
Do{lo vreme da se pazi {ta }e prvo pu}i, ki~ma ili cevanica, kaè otac.
Najgore je kad nema{ nikog svog na svetu, {apu}e deda.
Baba-Stevanka, izokola, skuplja ute{ne re~i:
79
Po~eo sam da pi{em roman. Svakog dana, kod Kusturi}a ili Mileti}a, prekucam po dve-tri
stranice. Jedan de~ak, moj vr{njak, polazi na put oko sveta. Ukrcava se tajno, u Rijeci, na
brod. Zamislio sam bezbroj pustolovina, sti}i }e i me|u Papuance... Zasad jo{ opisujem
pripreme, i to, kako se, u sebi, opra{ta od predela svog detinjstva. Bekstvo }e izvesti u tajnosti.
Da li da, ipak, obavestim dedu? Da li moj junak ima dedu?
Ni{ta na svetu ne ide pravo i glatko i pod konac, kako besnici misle. Krene pravo, ali se
posle iskrivi. Nai|e ne{to drugo, i sve se okrene naglavce. Oni zaboravljaju da ima Boga, al mi
to ne smemo da zaboravimo! Onaj gore sporo putuje, al kad prispe, lomi kosti.
Svetlost je izjutra pome{ana sa izmaglicom i sa mirisom trave koja se su{i od rose. Trava je,
po~etkom leta, kao reka: te~e u svim pravcima, ljulja se, u sebi i u vetru. [kolski raspust se
pretvorio u pusto{ bez obala. Dani dugi, i kao otkinuti od zemlje. Ve~ernje radeni~ke pesme
sve tu`nije, sve otegnutije. Otkako je po~ela beànija u svet, i te se pesme nekud udaljuju.
Odlaze u nebo, ili se vra}aju u pro{lost, onamo gde su nastale. Kosa~i iznureni, eteoci
zami{ljeni, kopa~i oborili glave. Jedino se kupioci {ljiva glasnu malo veselije, valjda zato {to ih
redovno obsluùju rakijom. Sada{njica je tesan prostor u kojem se ~uju odjeci iz najdavnijih
vremena. Mobe su se razbile u nevelike, mrzovoljne grupe. Kom{ije okre}u le|a jedni drugima,
svak gleda kako bi se sam, kri{om od drugih, spasao. I to malo ljudi, {to radi na njivama, kao
da je zaostalo iz minulih vekova.
Sredina veka, nasred Balkana. Sredi{njim putem istorije tutnji kolona motornih vozila.
Napred otvoren auto, u autu stoji On. Otpozdravlja belom rukavicom, levom; desnu nije ni
skinuo sa ruke. Klizi kroz mirisni lahor, onako kako se nekad probijao kroz vjetar i kroz snijeg,
uz usku stazu planinsku, visoko. Pored puta stoji, ovde-onde, zablenut seljak. Gu`va {ajka~u.
80
DVANAESTA GLAVA
Sa Lazom Kusturi}em, rukovodiocem Razglasne stanice, zbliìo sam se proletos. Prostorija

u kojoj je sme{tena Razglasna je odmah kraj Op{tinske biblioteke, u dnu hodnika, i celog dana
je otvorena, dok Biblioteka po~inje s radom tek u ~etiri popodne, pa mi se ~esto de{ava da po
svr{etku nastave prosedim sat-dva na klupi u hodniku u o~ekivanju da se pojavi ~ika-Kosta,
bibliotekar. Kusturi} je primetio kako dre`dim i ~amim te se, valjda, saàlio, i po~eo me pozivati
kod sebe. Ta soba, u kojoj je sme{tena Op{tinska slu`ba za obave{tavanje gra|ana, i nije
toliko tesna, koliko je prepunjena kutijama, prijemnicima, kablovima, gramofonskim plo~ama,
novinama i bro{urama. Pre rata, i prve dve godine posle rata, sli~nu je du`nost vr{io dobo{ar
Filip ]opa. Nova vlast je kupila aparaturu i razvela mreù od ~etrdesetak zvu~nika, pa je
praksa ~itanja naredbi, zabrana i poziva pretvorena u informativno-vaspitno delovanje,
za~injeno kulturnoumetni~kim prilozima, koji se preuzimaju od Radio-Beograda. ]opa je
penzionisan, a vo|enje stanice je povereno Kusturi}u ~iji je brat, skojevac, poginuo na
Sremskom frontu.
Do rata, Kusturi} je stigao da zavr{i ~etvorogodi{nju Osnovnu {kolu te sad, vanredno i po
ubrzanom postupku, polaè razrede u Gimnaziji, a ide i na razne te~ajeve. I{~ita {ta ima od
lokalnih vesti, uklju~i Radio-Beograd, pa prilegne i u~i. Pozajmljuje mi bro{ure, ~asopise i
novine toga kod njega uvek u izobilju ima a ja mu, za uzvrat, tuma~im zna~enja stranih
re~i, s kojima se susre}e u nekim ud`benicima, i u raznim materijalima. Ne znam kad sam i
kako nau~io tolike strane re~i; Laza mi je i otkrio da sam na tom polju jak. On ina~e ivi dosta
sku~eno, sama~ki. U fijoci ispod predajnika uvek ima hleba i narezane kobasice, i po ceo dan
pije ~aj. Kuva ga na re{ou ~ije se vijugave ice presijavaju u i`ljebljenoj povr{ini {amotne plo~e.
Na zidu, pored slika Lenjina i Tita, prikucao je i svojeru~no ispisanu pesmu Maksima Gorkog
Burevjesnik. Tako izgleda mesto s kojeg se {iri propaganda od koje se, kadikad, tresu zidovi
varo{ice; tako izgleda ~ovek koji tu propagandu vodi. Skromno, gotovo tu`no.
Posle svakog malo duèg zadràvanja kod Kusturi}a osetim zbunjenost i posti|enost. Ovo
je, dakle, jedan od njih; to je ivi predstavnik vladaju}e bratije, o kojoj se u mojoj ku}i, i po
selu, govori kao o sotonama! [ta ja imam protiv ovakvih i sli~nih ljudi, kakvo su mi zlo u~inili?
Ovaj Kusturi} je nalik na besku}no zvere: do{ao u grad da u~i, i sad se umiljava ivotu,
oblizuje se kao ku~e, sre}an je {to ima onu veknu u fijoci, {to su mu dali posao, i mogu}nost da
se {koluje... Jedno je kad se gleda izdaleka, a drugo kad mu se poviri u fijoku radnog stola...
Da, malo sam zbunjen. Ne mogu da zaboravim ono {to se u ku}i misli i pri~a. Nije va`no
koliko u ono verujem, koliko ne verujem; muka je {to ne mogu da zaboravim! A kad zna{ sve
ono tamo, na drugoj strani, ne moè{ se ovamo prirodno pona{ati. Najbolje bi bilo kad bi se
sve, do kraja, ispri~alo, i pred jednima, i pred drugima. A tek to nije mogu}no.
Gledam Lazu, pa se setim stri~evih re~i:
Svaki je od njih, kad je polagao zakletvu, potpisao da je spreman ubiti ro|enog oca, ako
to traè interesi borbe...
Setim se i onoga, {to pri~a ujak:
To nema ni oca ni majke, to je Tito skupio s koca i konopca, nahranio i odenuo, dao mu
pu{ku i pokazao na koju stranu da puca...
81
(I ono {to im je dobro, ustvari im ne valja; {aputanje poraènih; moè li postojati

narodna vlast koju narod ne prihvata; kako je u kafani odjeknulo istorijsko Ne!)
A Milo{ Vi{nji}, pre nego {to je pobegao u Kanadu, i{ao je po selima i govorio kako oni
spavaju sa ro|enim sestrama, kako pale crkve, a decu, odmah po{to se rode, predaju dràvi.
Laza Kusturi} jo{ nije zapalio nijednu crkvu, sestre nema, a ne verujem da bi mogao ubiti
svog oca... Za sekretara Mileti}a ne znam, a za Lazu mogao bih se zakleti.
Baba-Stevanka kaè da ih ima sa dobrom du{om...
Deda joj ne dopu{ta da zavr{i re~enicu:
Samo me od njine du{evnosti sa~uvaj i sakloni! I kad ne{to dobro rade, oni to rade
kri{om od Boga, a protiv Boga!... Dobrotu na svetu je dao Bog, i sve ti dàba, ako je sprovodi{
na svoju ruku. Zato od njine dobrote niko ne moè videti sre}e!
Otac, po povratku sa vojne ve`be:
Ne mogu re}i, drè do ~isto}e do reda...
Ujak:
Nema {amaranja vojnika, kao pre rata...
Nema, kaè stric, ali zato za svaku sitnicu teraju na vojni sud.
Deda, koji ceo razgovor smatra besmislenim i uzaludnim:
Kakvi su da su, nisu mi pod srcem rasli...
Kolebaju se, ali da pristanu, da se pomire, to nikako! Ose}aju da se putem, kojim su
krenuli, nikud ne stiè. Tamo ne ide, a ovamo ne mogu: tako im se ukrstilo... Nisu s ovim
vremenom, i bar znaju za{to nisu. A ja, gde sam ja! Za{to mi je va`nije to njino, to {to nikad
nisam video ni upoznao, od ovog {to postoji, i sa ~ime sam iv? Nije mi do toga {to pri~aju, a
eto, ne mogu da ih izdam. S njima biti, besmisleno je i glupo, a biti protiv njih, podlo. Kakvi
god da su, moji su. Nisu se sna{li, ne umeju da se uklju~e, ne prihvataju to {to je do{lo; na
nesnalaènju i neprihvatanju grade svoj ponos. Deda je u pravu, najlak{e se snalaze
mangupi... Nije da ih volim, ne mogu re}i ni da ih po{tujem, po~eo sam i kod njih otkrivati
svakojake gluposti i nedoslednosti, ali badava: to su mi, opet, najbliì ljudi na svetu! Sve mi je
kod njih razumljivo, na prvi pogled: iska{ljivanje, treptanje o~iju, ~e{kanje iza uva, i ono kad
zavrte {tapom po pra{ini. Kako god izdaleka i izokola po~eo, unapred znam kud je naciljao.
Znam ih kako di{u, pa i kad ne drìm do onoga do ~ega oni drè, kad mislim sasvim druk~ije,
opet sam im veran.
Ono, kako deda govori, kako misli, kako ivi, to zaista li~i na istinu, samo {to do takve
istine nikom nije stalo; ta istina je troma, obeshrabruju}a, stara kao svet, a ovo, {to su doneli
pobednici, ovo je ne{to novo, puno obe}anja, to prolazi, dobija podr{ku, sa svih strana: la` je
lep{a od istine, istina je neprivla~na, pa i priglupa, a eto, ipak me ne~im vezuje i obavezuje,
pazim da se od nje previ{e ne udaljim... Udaljio sam se koliko sam morao, i opet, strahujem da
ne prekinem svaku vezu. Sve to, na selu, jeste tupo, nemu{to, zarozano, a istovremeno je na
~vrstom tlu, do grla u goloj nu`nosti, i nju, tu nu`nost, niti ko brani, niti je hvali, ona je jaka i
nema kao zemlja na kojoj se stoji, od koje se ivi. A onamo, kod njih, oko njih, sve je kao na
va{ari{tu, kao u snu. Ovamo su doma}ini; i kad ni~eg nemaju, opet su to doma}ini, vlasnici
muke i nema{tine; a onamo je kao u vetru: kad imaju, ko zna kako su se zaimali, i kako im je
do{lo, tako }e im oti}i. (To su dedine re~i, ne razumem ih do kraja, a verujem da je tako kako
kaè).
Od dede sam, jo{, nau~io da na svetu postoje dve vrste pameti: doma}inska pamet, i
neradni~ka pamet. Doma}inska pamet je izgra|ena na ose}anju da svet nije mesto za zabavu i
za uìvanje, da se ni{ta ne dobija za dàbe, da je svaki zalogaj hleba svetinja, i da se za ono {to
je najva`nije mora mnogo, vrlo mnogo platiti... Lepote, i po{tenja, i pravde na svetu ima
onoliko koliko se na|e u srcu ~oveka-pojedinca; nezdravo je, a odnekle i opasno, zanositi se
lepim pri-~ama; ko im se prepusti, ne}e vi{e valjati ni sebi ni drugima. Doma}inska pamet je
upu}ena na ono {to je prvobitno, {to se ni~im ne da zameniti; zbog toga ona izgleda prizemno i
82
Ujesen, kad se skine letina, i kad se glavnina poslova obavlja u avliji, i govor im se uti{a.
[apu}u, mrmljaju; re~i su im tople, i nemo}ne, kao {umor suve trave. Smiruju se, zaboravljaju.
Kako je bilo i kako ima, dobro je i ovako. Moè se slaviti slava, mogu se praznovati va`niji
praznici, to na selu niko ne gleda. Dràva nadzire samo one koji su kod nje na plati, ku}ni
obi~aji je ne zanimaju. Ko ide u crkvu, sebe je isklju~io iz njinog dru{tva, pa nek se posle ne
~udi {to su i oni od njega digli ruke...
Leka Crni i deda sede pod kru{kom iza podruma. Dan vedar, puklo prostranstvo; trepte
livade, i padine, i osoja, na sto kilometara uokrug.
Zna{ da su i Simu Potkiva~a primili u Partiju? kaè Leka.
[ta mu bi?
@ena mu bole{ljiva, pa mu treba, za bolnicu, za lekove...
A oni, kakvu oni vajdu imaju?
Omasovljuju se, upisuju kogod ho}e... Otkud zna{, {ta i nas dvojicu ~eka, ako
poìvimo... Sve ne}u, i ne}u, i ne}u, dok se jednog dana ne probudi{ sa crvenom knjiìcom
ispod jastuka!
Moè, kad umrem...
Nemoj dvaput re}i... Okrene se to u ivotu, pa osvane{ gde nisi omrknuo...
[to god mu kaè{, slaè se, a nije sigurno da te slu{a; klima glavom, ne misle}i o onome {to
mu se govori. Misli na livadu u jasenju, na ba{tu pored potoka, na vo}njak pod }uvikom. Ima
dve krave, ~etiri svinje, pet ovaca, petnaest koko{aka, i veliku gomilu |ubreta iza {tale, koja se
u martu zadimi kao banket cigle. To kad stekne, ~ini mu se ceo svet je njegov. Da to ispusti iz
ruku, misli ivot bi izgubio. Glavno mu je da je na svom, od drugih pomo} ne ~eka. Na
pomen radne zadruge, Leka Crni se hvata za dèp, u kojem nosi krivu britvu.
Ne}e mene Frklja usre}ivati... Da je ~emu, prvo bi svoju ku}u sredio, ne bi mu sve
zgrade u avliji proki{njavale...
On }e nam biti {ef ekipe, knjiì}e nam trudodane, podbada ga deda.
Ja }u onda {trangu, pa za neku ja~u granu...
Re}i }e da si zbog pomra~enja u glavi...
Topao povetarac zabrisuje suve listove uz plot: vlast je oja~ala a njeni podanici oslabili za
jo{ jednu godinu. Vreme radi za jake, protiv slabih. ]ute, svaki sa svojom mi{lju, sve dok ih
ona ne iznuri i ne ostavi na bespu}u. Leka Crni, kroz stisnute zube, cede}i glasove i udaraju}i
naglasak na svaku re~, poku{ava da dadne zaokruènu ocenu stanja:
Ja mislim da Srbi, u svojoj istoriji, opasnijeg neprijatelja od Tita nisu imali. Niti je ijedan
okupator, ikada, imao ovoliko doma}ih saradnika i pomo}nika koliko ih ovaj ima! Ova nam se
guja u nedra uvukla. Tek }e se videti, jednog dana, koliko nas je upropastio.
Poraèn narod. Ne zna se kad je u teèm poloàju: kad shvata {ta mu se dogodilo, ili kad to
prikriva. Hvata me strah, udavi}u se u njegovoj muci. Ve} i od blizine, spopadne te bezna|e.
Jedina nada, koja me greje i krepi, jeste pomisao na bekstvo. Iz ovoga se mora pobe}i, bilo kud,
u bilo {ta! Valjda negde na svetu ima istinskog ivota, onog u kojem amore ve~ernja {etali{ta,
onog sa muzikom i pivskom penom u osvetljenim kafanskim ba{tama! @ivot je s pobednicima,
83
dosadno, i ne raspaljuje odu{evljenje, naprotiv. A ona druga, neradni~ka pamet, o sebi misli
najlep{e, drì se uzvi{eno, uzdigla se iznad ograni~enja, odbacila predrasude, veruje u dobar
ishod svakog poduhvata, puna je povr{nog samopouzdanja, pa je zato i privla~nija. Dakako,
preterana zagledanost u zemlju, vezanost za opipljivo i za mogu}no, ima ukus bezna|a, a to
odbija usre}itelje ljudskog roda, to ih baca u o~ajanje. Onamo optimisti i vizionari, ovamo
najcrnji realisti: tu sporazuma nema, tu dogovora nikad ne}e biti...
poraènima je ostavljeno da se bave svojim gubicima; da se presli{avaju ko je, kad i gde na~inio
najteù gre{ku. Desilo se ne{to nepravi~no i neprirodno, {to zna~i da su ovde bili isuvi{e
uvereni u svoju pravdu, i u svoju prirodnost. Mo`da nije trebalo nastupati tako samouvereno, i
pravo. Mislim da je to ono {to im najvi{e nedostaje: ~ulo za neprirodno, smisao za naopako.
Mislim, tako ne{to, i tako nekako }u uvek misliti...
Kad god zavr{im ~itanje novina, i pogledam oko sebe, uhvati me o~ajanje. Kako je stvarni
ivot jadan, kako je nedostojan! To, oko mene, nit je progledalo na o~i, niti prohodalo na
noge, niti progovorilo... Ni traga od jasne, visoke usmerenosti, od mo}ne samosvesti, od
razbu|enosti! Na sve strane svetli primeri, a ovde, oko mene, nijednog! Moje selo je najgore u
Srbiji, a mo`da i u Jugoslaviji. Kakav ruàn, kakav neverovatan izuzetak! I otkud da se ba{ tu
skupi toliko ljudi neosetljivih za svetle ideale ~ove~anstva?...
Osim ako... ali o tome ne volim ni da mislim! Same od sebe, name}u mi se neke
uznemiruju}e pretpostavke; iskrsavaju izvesna simetri~na podudaranja, ona do kojih se uzdiè
~isto mi{ljenje: ono, kao munja, kadikad blesne i nadvisi najvi{e vrhove iskustva! Ako je ovo,
{to svakodnevno gledam i dobro poznajem, takvo kakvo jeste, za{to bi ono, {to nikad nisam
video i upoznao, bilo bitno bolje? Ne, ne}u re}i da novine laù: to misle svi oko mene, a ja ne
volim da mislim kao drugi! One skupljaju izabrane primere, uzimaju, sa svih strana, ono {to je
uzorito, i kad se sve to stavi na jedno mesto, dobija se ulep{ana slika. Je li to la`? I jeste, i nije.
Ta~ne pojedinosti se, tako, sklope u la`nu celinu... Hmmm... A ovde, oko mene, ba{ ni~eg, ni
nalik! Stid me je stvarnosti, a kad se umorim od posti|enosti, u meni se ne{to pobuni, i stid se
okrene u prkosni ponos. Da. Mo`da bi se trebalo ponositi...
Odrasli ljudi, a upla{eni, kao deca. Ne umeju, ne smeju, ne znaju, ne da im se. Gde su im
junaci iz pesama, gde odmetnici i ljuti osvetnici, da zatresu lance, da skinu okove? Tito im je
stoglava a`daja, no}na mora; nema mu po~etka, nema kraja... Gleda ih, na mitinzima, kao
zmija u abe. On jedan, a njemu, ispod nogu, trista hiljada aba, opsenjene, zevaju, i gutaju
svaku njegovu re~. Ja znam, kaè Tito, ima i takvih koji ne ele dobra ovom dru{tvu. Kad god
se u na{em razvoju pojave te{ko}e, neprijatelji diù glave i poviruju iz rupa. Tako govori On,
prete}i kaìprstom, a neprijatelji, za to vreme, beè u rupe, kao mi{evi. S kraja na kraj Srbije
{eta dignuti ka-ìprst, pomera se zajedno sa sve~ano ukra{enim tribinama, jednom u Leskovcu,
drugiput u Novom Sadu, ili u Bajinoj Ba{ti, i ispred njega klizi crveni tepih. Oni u prvim
redovima su njegovi, i ljuljaju se, ukr{tenih ruku, levo-desno, levo-desno, suzbijaju}i provalu
odu{evljenja koja nadire, iza njihovih le|a, kao okeanski talas. Trista hiljada du{a,
velji~anstveni do~ek. Ima ih po drve}u, na krovovima stani~nih klozeta, na banderama, na
sto~nim vagonima, po mansardama, na stativama fudbalskih igrali{ta. Gde ih nema... I
nijednog da nani{ani, da mu saspe malo vatre me|u ledno-plave o~i. Opsenjeni kao abe; u
ropstvu, kao u snu.
Valjda su nau~ili, pod Turcima. Pokoreni, pokorno ~ekaju. Kao trava na dnu reke. Kad
nai|e talas, trava se povije, kad talas pro|e, uspravi se. Nema radosti, nema ni o~ajanja.
Uznemire se jedino pri pomenu selja~kih radnih zadruga. O tome se zasad samo zucka.
To im ne}e pro}i, to im mora propasti, kaè, prete}i, stric.
Moglo bi nas zako{tati, procenjuje otac.
Proba}e, pa ako pro|e, pro|e...
Sve zavisi od nas. Ne smemo popustiti.
Majka, u kuhinji, }utke klima glavom. âs mirka, ~as se mr{ti, usta retko otvara. Ako
{togod i promrmlja, onda su to parovi re~i istrgnuti iz dugih re~enica koje je uobli~ila u sebi, i,
neizre~ene, progutala. Po{to je, jadnicu, niko ne pita {ta ose}a i {ta misli, prinu|ena je da sve
84
Da sam ja na njinom mestu, ja bih, barem, oprobao.

Narod, narod. To se tako govori, a nije uvek jasno, na {ta se misli. Jedan je narod koji se
vi|a o Vaskrsu, u crkvi: tada se i poslednji golja pogospodi! Drugi je onaj koji se muva po
pijacama i va{arima, ~ekaonicama i op{tinskim hodnicima: na tim se mestima te{ko ~uva
dostojanstvo, tamo sama du{a pojevtini. Postoji, zatim, narod koji se grbi i znoji po sparnim
njivama. Postoji tunjav i pogruèn narod, a i onaj koji, predvo|en klarinetima, violinama i
harmonikama, uhva}en u kolo, pole}e za gorama i za oblacima... Postojao je narod koji nije
dao na se, pa je dizao bune i ustanke; i postoji ovaj koji je, zbunjen, povio {iju, ne moè da se
sna|e, ne razume {ta ga je sustiglo...
Kad im ~itam Kosovsku ve~eru, svima sjakte o~i. Posle, kad se vrate sebi i redovnim
poslovima, kao da su u{li u popaljenu ku}u. Sada{njica je pusta pojavnost, golo tavorenje, bez
zna~aja i bez zna~enja...
Niko oko mene i ne sluti da poznajem Lazu Kusturi}a i Mileti}a, i da se sluìm njihovim
pisa}im ma{inama: u ku}i ih ne pominjem, niti pred njima pominjem uku}ane. Skrivam ih,
jedne od drugih, ali muku i nelagodu, od sebe, ne mogu sakriti! Kako da zaboravim ono {to se,
pre pet-{est godina, tu pevalo? Znam {ta se govori, i {ta se {apu}e, znam i ono o ~emu }ute, i
sve to nije ni stra{no ni mnogo va`no, kad bi se smelo re}i. [to je do ju~e bilo, kao da nikad
nije bilo, a sam vazduh jo{ pamti ono
Te{ko li je pod {atore
êtnicima Ravne Gore...
Laza Kusturi} je sa sela, tek je napunio dvadesetu, mora da se i on se}a... na sve se strane
to pevalo... Kako li je njemu, kad se seti? Kako izlazi na kraj s tom vrstom uspomena? Mo`da
ba{ zato preko razglasnog ure|aja i pu{ta, svaki ~as, onu herojsku posko~icu
Partizan sam, tim se di~im
To ne moooè biti svak:
Za slobodu umrijeti
Moè saaamo div-ju-nak!
Kad bi se smelo pri~ati, imali bismo se ~emu smejati, svi.
[ta vredi {to su i Kusturi}, i Mileti}, prema meni predusretljivi, kad istinskog poverenja
me|u nama nikad ne}e biti... Da im prenesem ono {to se u selu govori i misli, to bi bilo ravno
dostavi; ne verujem ni da bi oni to eleli ~uti! Bojim se da to, {to od njih krijem, i oni sami od
sebe kriju! Dogovorili smo se da to ne pominjemo, kao da ne postoji. Kad smo se dogovorili?
85
{to smisli pojede. Nije da se slaè s onim {to slu{a, nije ni da se ne slaè... Ona zna svoje. Za
ono, {to bi imala da kaè, u ku}i nema sagovornika. I u najbu~nijim raspravama ona u~estvuje
nemim mr{tenjem, stiskanjem usana, sumnji~avim vr}enjem glave. Te nemu{te komentare
jedino ja, iz prikrajka, pratim. Naslu}ujem im sadràj, pratim smisao, i potom ih, u sebi, dalje
razra|ujem. Kad je sigurna da je niko, sem mene, ne slu{a, ona se izrazi malo glasnije i
celovitije:
Ja... Sve se bojim, uze}e mi u zadruzi slobodu. Ovde, crkoh od slobode, sve cvrku}em, od
jutra do sutra, ko tica na grani... U zadruzi, nema da se vi~e na enu, ne sme{ radnika udariti, a
ovo ovde ho}e i da o{amari, pa se upla{ilo, da mu ne otmu batinu iz ruke! Ja se zadruge ne
bojim... Ako mi ne bude bolje nego sad, gore ne}e. Kako je tamo, ne znam, a ovde kako je,
znam...
Pa valjda onda, kad je progla{ena amnestija... Nesre}nici, ne bih voleo da sam na njihovom
mestu! Graditi socijalizam sa balkanskim pravoslavcima koji su se pripremali za sve, sem za to
{to je do{lo! Usre}ivati one koji misle da na zemlji nema sre}e, i da je nikad ne}e biti! Moè li
jedan narod sam sebi biti najve}i neprijatelj? U Kusturi}evim bro{urama o tome nema ni{ta...
emu se, verovatno, ~ini da su oni ravnodu{ni; koliko su protiv, to samo ja znam...
Ono {to je, u odnosima izme|u naroda i nove vlasti najgore, ono {to zastra{uje, jeste
la`ljivost. Svak zna {ta treba pri~ati, a niko ne po{tuje ni sebe, ni drugog, da bi rekao ono {to
mu je na du{i! Toliki prezir, i sa jedne, i sa druge strane! Prezir uzdignut do gluvila i do slepila,
mr`nja koja je pre{la u ravnodu{nost. Ne mislim da je sve {to se u selu govori i }uti!
istinito, a ni ono, {to Kusturi} pu{ta preko zvu~nika, nije uvek la`. Tek, jedno s drugim ne ide,
a od uvida i u jedno i u drugo mene hvata vrtoglavica. Kad bi se sporili negde drugde, javno,
sve bi bilo u redu... A oni se, eto, samo u meni su~eljavaju i sudaraju... i sva|aju!
Zna~i, moè postojati narodna vlast koju narod ne prihvata! Ona vlada u ime naroda, a on
je, u potaji, grdi i proklinje... Ili vlast zna za narodno protivljenje i opiranje, pa se na to ne
obazire: voli narod iako je on ne voli; voli ga vi{e nego {to on samog sebe voli! Narod je
nesvestan i ne zna {ta ~ini, a vlast se nada da }e on jednog dana uvideti svoju pogre{ku, pa mu,
zasad, velikodu{no opra{ta nesvesnost. Zato je i zavela obavezno {kolovanje, zato je otvorila
razglasne stanice. Protiv nje su neprosve}eni, a prosve}eni }e je oberu~ke prihvatiti. A dotle
se, i ona i on, moraju strpiti.
Ocu nije do te vrste prosve}ivanja; on se nada da }u izvu}i neku opipljivu korist od mog
{kolovanja, mada ponekad govori kako bi bilo bolje da me je ostavio kod ku}e. Majka, u
kuhinji, mrmlja:
E, pa ne}emo ga sad ispisivati...
Mene, ni tu, niko niza{ta ne pita.
Deda, kraj velikog prozora, gleda kiridìje koji se vra}aju sa Aran|elovdanskog va{ara.
Propade narod, to ti je to... Sve {to ima noge, pobeè sa sela. Zinulo za lako}om, potr~alo
za dàbalukom, i ne vidi, da naglavce juri u propast... Bog je ~oveku ostavio da zara|uje hleb u
znoju lica svoga, a onda je do{la Sotona i rekla: moè i bez znoja! Gde moè biti ivota, bez
mu~enja? To su izmislili probisveti i mangupi! ima je najva`nije da se provuku, da pro|u
jevtino. Gde }e se mangup baktati sa zemljom i sa stokom? To je za njega robija. A zemlja ni{ta
ne daje badava, ima da se pomu~i{... Jeste, i na selu se svet, tri-~etiri puta godi{nje, proveseli
nekim va`nim povodom, za slavu, za mobu, za svadbu. Nema veselja niza{ta! A mangupima
svaki dan Bajram! Eto, zbog toga je ovaj reìm bezbo`ni~ki. Ko ne zna za trud i za muku, taj
Boga ne priznaje! Ovi iz Jare}ih brda jo{ ponajvi{e li~e na ljude. I pre rata su bili takvi...
Prolaze kroz va{ar ko apostoli zalutali u javnu ku}u. Gazi ko po eravici, gleda da posvr{ava {ta
ima, pa da beì. A oni tamo, zaseli pred kafanama, po ceo dan pijuckaju, pomeraju se iz
ladovine u ladovinu. Od toga du{a propadne. Gore, u Jare}im brdima, du{a se u nema{tini ~isti
i pozla}uje, dok ne zasija, kao sunce. Nije {ala, gore, iveti i preìveti. Travka i gu{ter, drvo i
tica, trn i osa, samo na sebe misle...
Leka Crni smatra da }emo tek videti na{eg boga.
Ima da nas potpuno uni{te, onako kako su u Rusiji zatrli seme seljacima.
Slu{am ga, i strah me je: meni se ivi. Stid me je, ali tako je: ivi mi se! Ako ima {togod
bolje, nek do|e, nisam protiv, a ako nema, ja }u se i u ovome nekako sna}i. Nau~io sam da se
prikrivam, znam {ta ide, {ta ne ide. Pi{em sastave, pesmice i pri~e, kozerije i humoreske, i to
prekucavam, u Komitetu, na pisa}oj ma{ini. Zadovoljan sam, to je sve {to mi je, zasad,
potrebno.
86
Sre}ko ûturilo se vratio iz Valjeva gde je, svojim o~ima, gledao kako na igrali{tu ispred
kasarne gaze nogama Staljinovu sliku.
Za{ikao se kapetan, psuje mu oca i majku, pljuje mu u brkove, a onda pod noge, pa
~izmama, usitnio ko da igra gopak!... Narod gleda, vojska }uti, niko da zucne, boje se ljudi da
nije neko navla~enje.
Deda misli da to nije dobro, al da bi moglo valjati:
Eto, ba{ se to moglo o~ekivati, a niko se nije nadao... Ima Boga, to im je on udesio, on
li~no!
87
Jesi li ~uo za novost? pita stric, donekle zadivljen, odnekle prepla{en. Da sam ju~e
umro, ne bih znao da se i to moè!
Misli{ za Staljina? bezvoljno uzvra}a otac. A {ta kod njih ne moè?
Prvo apsili ko zine protiv, sad apse ko kaè da je za.
Polako, polako, mo`da je i to neki lopovluk...
I ja sam mislio, al nije... Bilo i u novinama. Pukla tikva, na~isto... Znao sam da su
bitange, al ovolike...
Prvi put otkako se zavr{io rat otac govori s po{tovanjem o Staljinu i o SSSR-u:
Staljin jeste diktator i razbojnik, ali on je i dràvnik: velika zemlja, velika odgovornost,
nema {ale! Ovakve lopove ni on nije mogao da podnese. To je zaboravilo iza ~ijih tenkova je
u{lo u Beograd. Osililo se, ne}e vi{e da deli vlast. A Brka uzeo prut, pa po prstima!
Znam to, al drugo ne{to mislim: ako su u stanju sa svojima, i to najboljima, ovako da
postupaju, {ta nama ostaje? Zna{ da su odveli Frklju i Luku Smiljani}a?
Sa svojima su oni najgori...
Pri~aju da su i ranije imali sukoba...
Ko }e im {ta verovati! Lopovska posla: kako zavr{e plja~ku, po~ne sva|a oko kra|evine!
TRINAESTA GLAVA
(Izgradnja Zadru`nog doma i moja uloga u toj izgradnji; primer Svete Kurjaka)
Stanko Beg priprema veliku akciju: odlu~eno je da se i u na{em selu ima graditi Zadru`ni
dom! Otkako je, u Sreskom komitetu, primio taj zadatak, po ceo dan juri, bez predaha.
Spopala ga ne~astiva sila, kaè baba-Stevanka.
Tri puta nedeljno zboruje, ponekad tera do pono}i, spava u kancelariji delovo|e Kosti}a,
ru~ak mu donose iz {kolske kuhinje, kusa pasulj jednom rukom a drugom pridràva crteè i
planove ra{irene po stolu i ne{to, u sebi, sra~unava. Samo cigle treba}e oko stotinu deset
hiljada komada, a gde je drugi materijal! Seljaci ga, na prstima, zaobilaze, neki se neprimetno
izvuku sa zbora, drugi zaspe, a on, treska i treska pesnicom po astalu, svaku re~ ili najavljuje, ili
okon~ava pesnicom.
Kaèm vam, dosta je bilo izleàvanja i zabu{avanja, sad je do{lo, da se pokaè, sad ima,
da se prebrojimo!
Narod se upla{io, vide da je to ne{to drugo, da ne}e biti ukrivanja i izvrdavanja kao sa
otkupom, Stanko je na{, on kre}e iznutra, da si vidra ne}e{ mu uma}i! êka samo da se
prolep{a vreme, da stanu prole}ne ki{e, a one nikako da prestanu, i to ga, ve}, izvodi iz koè...
Lud pa lud, ne odgovara pred zakonom, obja{njava deda, a zakona u ovoj dràvi
ionako nema i sad, ili se ukloni, il mu se prikloni!
Otac ga brani:
Nije njemu lako: prvoborac, a nije bio ni u jednoj ofanzivi, aktivista, a u selu se ni{ta ne
radi, kritikovali ga njegovi, pa sad krenuo, da nadoknadi...
Stric seva o~ima:
Da se prebrojimo, a? Uh, {to se ne nameste, da ih prebrojim zbrojovkom!
A oni bi, je li, stajali skr{tenih ruku, i gledali kako ih ti broji{, mrzovoljno odvra}a
otac.
Ako ne{to ne preduzmemo, poje{}e nas ive, opet }e stric.
Ujak, kao da recituje:
Revolucija jede svoju decu, pa {to ne bi jela i vas, male zamljovlasnike. Vi ste njeni
zakleti neprijatelji, to se bar zna! Lenjin je zami{ljao da }ete svi vi stra{no osiroma{iti, da }e vas
upropastiti kulaci i velikoposednici, pa }ete se priklju~iti radni~koj klasi. Tako bi i bilo, da on
sam nije uni{tio kulake, pa sad nema vs ko da upropa{}uje....
Otkako Stanko Beg na svom stolu drì Lenjinovu bistu, interesovanje za vo`da svetskog
proletarijata je naglo poraslo. Beg je ranije u kancelariji drào Staljinovu sliku, a sad su im u
Komitetu podelili nevelike }elave biste, malo ve}e od pesnice. Svi se trude da pogode, kakvog
bi to uticaja moglo imati na stanje u selu. Ujak je pesimista:
Lenjin bi, za vas, mogao biti jo{ opasniji, on je mrzeo seljake kao |avo krst!
A za{to? [ta smo mu skrivili? raspituje se deda.
On je bio za diktaturu proletarijata, to jest, da se tera do kraja, a seljak se poga|a, i sa
ki{om, i sa su{om, i sa Bogom, seljak gleda da se provu~e. Bezemlja{i su, jo{ nekako, mogli
pro}i kao saveznici, sve ostale, na ve{ala, ili uza zid!
Tako, zna~i... Zbog toga ga je Stanko uzeo za krsnu slavu. A je l imao zemlje, taj Lenjin, i
koliko?
[ta je imao, da je imao, sad su mu ostala ona dva metra, gde je sahranjen,
samopouzdano objavljuje baba-Stevanka.
88
I sad, pored tolikih agronoma i doma}ina, Stanko na|e da u~i od njega...

Nije se Lenjin bavo sejanjem i kopanjem, nego poloàjem napoli~ara i najamnih radnika.
Deda odahne.
To se nas ne ti~e, toga kod nas nema...
Bi}e, ako u|ete u zadrugu. Svi }ete postati najamni radnici.
Od toga nema ni{ta...
Jo{ nema, ali se na tome radi. [ta misli{, za{to Stanko svaki drugi dan juri u Krivi}e, na
sastanke i savetovanja? Sprema socijalisti~ki preobraàj sela, a Lenjin je za to bio doktor. Na{
je Stanko sada lenjinista!
]ute, jedno vreme; kao da smi{ljaju kako da izbegnu to {to se sprema.
Pa da, javi se stric, i taj dom, {to treba da se zida, to je sigurno u vezi, jevtino pro}i
ne moèmo!
Glavno je da smo dosad uìvali, pa sad i da se pomu~imo malo, kaè otac.
Cela zemlja je veliko gradili{te tako pi{e u novinama a ovi oko mene se na to ne
obaziru... Da ho}e bar mene da puste, mesec-dva, preko leta, da vidim kako to izgleda... Imalo
bi se gde oti}i: [amac-Sarajevo, Br~ko-Banovi}i, Nik-{i}-Titograd, Ku~evo-Brodice, autoput
Bratstvo-Jedinstvo... (Bratstvo je u Beogradu, a Jedinstvo u Zagrebu). Da pripomognem, kao
vodono{a, ako ne druk~ije. Kad sam napomenuo da sredinom jula, iz Krivi}a, kre}e
omladinska radna brigada za Crnu Goru, otac je odbrusio:
Ima za tebe i ovde posla, ne mora{ ~ak u Crnu Goru!
U Crnoj Gori mora da je mnogo, mnogo zanimljivije. Svuda je zanimljivije nego tu, kod
ku}e i oko ku}e... Voleo bih da povirim u svet, da se odmorim od ku}nih jadikovki. Bar jedno
leto da ih ne gledam i ne slu{am! Ne daju, ni to.
Upravo se gradi fabrika alatljika u @elezniku. To je fabrika u kojoj }e se praviti ma{ine za
druge fabrike. Fabrika fabrik, kako ju je neko, u novinama, dosetljivo nazvao! Ona se podiè
na terenu koji je, od pamtiveka, bio mo~varan. Tamo gde su do ju~e kreketale abe, od sutra
}e zazujati pogoni. Po radni~kim stanovima }e se oglasiti radioaparati. @abe su ve} pobegle,
baru{tine se dreniraju. Ujak kaè da je to njihova specijalnost najvi{e vole da grade po
mo~varama. I na{ Zadru`ni dom }e zidati pokraj one bare, iza crepare.
Mo~vara je simbol onoga {to je ostalo od pro{losti, {to je zaga|eno i nazadno, i nju kad
savladaju, kao da su celu istoriju pobedili i usmerili u novom pravcu. I Novi Beograd se zida na
podbarnom zemlji{tu... Kako misle, tako i zidaju, naopako i zainat, onamo gde se to dosad nije
radilo... I u Rusiji, tako, otimaju obradive povr{ine od mo~vara. Onolika plodna zemlja u
Ukrajini, a oni, isu{iju slatine i pi{taline u Aziji...
Stanko Beg objavio datum: prvi jun. U rasvit zore, ko god ima kramp ili budak, da do|e na
kopanje temelja. Kanapi su zategnuti jo{ u aprilu. Sa izbo~inama, useknu}ima i popre~nim
zidovima, kopa}e se jendek duìne 860 metara, metar i po u dubinu! Toliku zgradu niko u
selu, do danas, nije zidao.
[ta }e nam tolika grdosija, pita se Sre}ko ûturilo.
Vide}ete kad sazidate, preti Leka Crni.
Svi su uznemireni i upla{eni. Uznemireni zbog onog {to po~inje, upla{eni od onog {to }e
do}i na kraju.
89
On nije ni saranjen, otkriva ujak, na op{te zaprepa{}enje. ega su uvo{tili i

balsamovali i ispunili slamom, kao ticu-prepelicu! Bio je bezemlja{, {to se kaè, ali je imao ideju
kako da se organizuje poljoprivredna proizvodnja. egova je njiva bila cela Rusija...
I je l isterao {ta je hteo?
On ne stiè, a ni narod ne izdrà. Umre, od sifilisa, ili od posledica atentata, i iste godine
nekoliko miliona seljaka cr~e od gladi!
U poslu }e u~estvovati celo selo, svak s onim {to ima i zna.

[ta to zna~i? pita se Sre}ko, ja imam volove, konja, i ~etvoro odraslih, i sad }emo svi
u argatluk?
Vodi}emo ra~una, odgovara ujak da u svakoj ku}i ostavimo nekog ko }e hraniti
koko{ke i svinje...
Je l se to mora, ili je po dobroj volji?
Ujak, glasom ~oveka koji je upu}en u sve tajne:
Odlu~ili smo da bude dobrovoljno, a te{ko onom ko ne do|e!
Dok mi ne naredi, ne idem!
Iznerviran, u razgovor upada otac:
Pa i naredi}e ti, budalo bo`ja! Ako tako voli{, naredi}e, nego {ta! Oni prvo probaju lepo,
a posle, ako ne ide, zna se {ta sleduje... Kao ono u decembru 1944. Ko se javlja dobrovoljno za
front? Svi }ute, jedino Musa Kroja~ diè dva prsta. A on je invalid u nogu, ceo ivot
pohramljuje. I ko jo{?, pita komesar. Niko. Svi oborili glave. A on, samo mirnu, i glas mu
do|e malo o{triji: Kad je tako, onda ste svi mobilisani! Eto, to ti je njina dobrovoljnost.
Stanko Beg je odrào zbor; u {kolsko dvori{te se slilo celo selo. Objasnio je da se sprema
velika narodna moba, da }e to biti ispit i provera, da }e se, posle ovoga, znati kako se ko drì
prema na{oj dana{njici.
Deda nije i{ao na zbor. Kad su mu prepri~ali Begov govor, bez premi{ljanja je shvatio u
~emu je stvar:
Zna~i, kuluk! Toga je uvek bilo, i bi}e. Bez poreza i kuluka dràva ne moè...
Po~eli radovi. U pet dana iskopa{e temelj. Sad gase kre~, razvoze zemlju, seku ciglu, isteù
gvo`|e. Posla sve vi{e, a mnogi se i dalje prave neve{ti; kao, ne znaju kad je na koga red.
Pandur Mili}, svake ve~eri, vi~e sa Pavi}a brda:
Aajdee, naaa-ro-deee nakuluuuuk!
Beg ga slu{a mr{te}i se. To se nekad zvalo kuluk, danas to ne ide. Jeste, on sam je naredio
da se vi~e sa brda, ali je zaboravio na tu sitnicu. Ko }e na sve misliti? A onda, ta dreka sa brda
je neprakti~na: upu}ena svima i svakom, nikog posebno ne obavezuje. Tako dolazi do zbrke,
do dangubljenja. Javi se deset zidara, a nijedan tesar; tamo gde se traè konji do|u oni s
volovima i kravama.
Mislio, i smislio: ukida se dozivanje sa Pavi}a brda. Odsad }e i}i napismeno. I pozvao
mene. Da, mene!
Dao mi delovodnu knjigu, od preko pet stotina listova, nena~etu. Evidencija u~e{}a u
radnoj akciji: to je neko negde na{tampao. Istresao iz ta{ne gomilu izgu`vanih papiri}a, kratkih
popisa i spiskova, sa imenima majstora, pe{aka, fizi~kih radnika, i imalaca zapre`nih vozila.
To sve da mi popi{e{, prvo po azbu~nom redu, posle po zanimanjima. Od danas
prelazimo na li~no obave{tavanje, s pozivnicama. Ovima, koji do|u, za svaki radni dan upi{e{
krsti}, u kvadrat. Tako }emo znati i ko radi, i koliko radi, i {ta radi... A zna}emo i ko ne radi.
Moje sre}e! Kao da sam krila dobio...
Letim po selu, nogama zemlju ne dodirujem. Postao sam kurir Stanka Bega, evidenti~ar
radne akcije, po{tar socijalisti~ke izgradnje. Sveprisutan, nezamenljiv. Do podne sre|ujem
delovodnu knjigu, i ispunjavam pozivnice Beg ih je potpisao na blanko, imam ih na hiljade...
Posle podne krenem po selu da ih razdelim. Ku}i se vra}am po mraku, nikom ne podnosim
ra~un gde sam bio i {ta sam radio. Ja sam, sad, Begova desna ruka!
90
Beg me je upozorio da ja ne raznosima pozivnice, nego obave{tenja. Pritom je vikao, iako ga

niko, sem mene, nije slu{ao:
Jesmo li se dogovorili na zboru da }emo graditi Dom? Jesmo! Jesu li svi obe}ali da }e se
javljati na posao, kad zatreba? Jesu! E, sad ih ti podse}a{, kad je na koga red...
Da, to se i tako moè re}i, pa ipak... Te{ko mi je da ovu akciju dovedem u bliù vezu sa
graditeljskim poletom koji je zahvatio na{u domovinu, sa odu{evljenjem o kojem pi{u novine!
Novine opisuju zanos svesnih i samopregornih boraca za bolje sutra, dok je ovde sve iznu|eno,
pod pretnjom doterano sa livada i njiva! Ja ih najbolje znam, ja im delim pozivnice: kad mu
banem u avliju gleda me kao da sam ga probudio iz najdubljeg sna, ne shvata {ta mu govorim...
Sve sam ljuti bezvoljnik i mrzovoljnik, te{ko socijalizmu koji oni grade!
Vo|enje delovodnika mi pri~injava i pisarsko zadovoljstvo. To je ogromna knjiga, nalik na
{kolski dnevnik, samo dvaput deblja te{ka preko tri kilograma. Listovi jaki, a glatki, milina
po njima pisati! Imam i dobro mastilo, ljubi~asto, sjaktavo, svako slovo kao da mi iz du{e
izlazi... Najpre sam uneo sve poreske glave, pa onda uku}ane, po doma}instvima, i po
azbu~nom redu. To na levoj strani. Na desnoj strani sam, sa dve jake uporedne linije,
ograni~io prostor za ubeleàvanje radnog doprinosa. Za svakog sam predvideo po pedeset
kvadrati}a, a ako zatreba, mogu i dopuniti.
Pri ispunjavanju pozivnica najpre uzimam one kraj ~ijeg imena ima najmanje krsti}a.
Ne}u da kaèm, ljudi se odazivaju. Nerado, uz grdnje i kletve, ali dolaze. Svi, sem, Svete
Kurjaka. On je uvek terao na svoju ruku, a sad je prevr{io meru.
Dobro, {to Bega ne zarezuje za suvu {ljivu, to su njine stvari, kaè Leka Crni, ali {to i
nas omalovaàva?... Jesmo li ravnopravni, ili nismo?
Nismo, kaè ujak, on ima zasluga iz rata. A na{a je jedina zasluga {to smo ostali ivi...
ljudi ne vole kad se neko pravi pametniji od njih. To im je naro~ito mrsko ako i sami
uvi|aju da je ono {to rade nepotrebno i glupo. Svi su savili glave: {to Sveta, jedini, da je drì
uspravno?
Moè mu se, kaè stric, on je zapalio Op{tinu pre nego {to mu je Partija dala mig za
ustanak. Da ho}e, on bi danas bio va`niji od Bega!
Nema ni pet godina kako sam recitovao ono o izdajici, a sad sam Begov pomo}nik.
Izdaji~in izdajica. Dnevno pro|em i po deset kilometara, vi{e u trku nego hodom. Survavam se
kroz jaruge i vo}njake, pentram se uz ~otove i kroz bagrenjake. Najteè je kad moram do
Melentijevi}a ku}a, gore, ispod Glavice. Nisu mnogo bliì ni Pavi}i, na suprotnom kraju sela.
Uru~uju}i pozivnicu, ponekad prenesem i usmenu poruku Stanka Bega. Ona se sastoji od
jasnih pretnji i dvosmislenih upozorenja:
Reci mu, ima da do|e, pa nek mu ku}a gori! Pozdravi ga, od mene li~no, a on zna...
Ne znam {ta je to {to njih dvojica znaju; tek, prime}ujem da primaocu poziva, dok se
potpisuje, podrhtava ruka.
ljudi {kripe zubima, al {kripi i Beg; njegova je {kripa ja~a i opasnija. Nema se kud, mora se
i kroz ovo pro}i... Du{e bezvoljne, a ruke, ruke vredne: navikle da rade, te ruke ni na kuluku
91
A selo duga~ko i {iroko, sa pet visokih zaravni, sa dvadeset dve padine, ku}e ra{trkane,
svaka va{ka oba{ka. Jurim u svim pravcima, Melentijevi}i na severu, Pavi}i na jugu, zbog
ne~ijih kola i volova moram prepe{a~iti tri kilometra, pa onda udri natrag, zbog nekog tesara.
Delim bele papiri}e. Poziva se taj i taj (ime i prezime) da se obavezno javi na dobrovoljni rad
(datum i mesto).
Obavezno, a dobrovoljno, kako to moè zajedno? ~udi se Sima Potkiva~.
A {ta kod njih ne moè, smiruje ga stric.
ne umeju da zabu{avaju. Ruke koje te{u grede, dobacuju cigle, me{aju malter, tr~e za kolicima
preko iznastavljanih dasaka. Ispekli banket cigle, razvr{ili ga, i sad ga prebacuju na gradili{te,
otegao se red od dvesta metara, ima i ena. Dovoze kamen, na uzbrdicama ~etvore, volovi
sipaju balu u pra{inu, oni koji idu uz kola poturaju ramena na glav~ine i pod stupce, napinju se
petne i vratne ile, drhte listovi na nogama... Pra{te ~eki}i, pi{te testere-kladare, pr{ti sitan
kamen i me{a se s iverjem, prpo}e kre~ koji se gasi.
I sve o svom ruvu i svom kruvu.
Mla|i, predve~e, i zapevaju.
Otkako se ocrtao prvi red cigala povrh kamenog temelja, i najmrzovoljniji se
odobrovolji{e. Ne, nije re~ o odu{evljenju ni o politi~koj svesnosti, daleko od toga, to je ovde
nemogu}e. Postoji, me|utim, elja da se posao, iako nametnut, obavi onako kako blagi Bog
nare|uje. Kad izvede red cigli kako treba, majstor je sre}an; kad ravnja~a legne celom
duìnom, i kad se kapljica u libeli uklje{ti izme|u one dve crtice, srce mu zaigra od radosti! U
svakoj gradnji ima ne~eg uzbudljivog, svaki je rad blagosloven, pa se i Begov kulu~ar, tako,
opusti i prepusti. Zaboravi nepoko{enu livadu, i neokopanu njivu, i kad vidi kako zid raste kao
pod konac, du{a mu zapeva. Znam tu du{u kad kune, znam je kad sik}e; ono {to je u njoj
blagorodno, to se najre|e pokazuje.
Beg se pomamio. Tr~i od grupe do grupe, vi~e preko poljskog telefona, traì od nekog jo{
cementa, preti... Zadnji dèp pantalona mu se izbo~io, Sre}ko ûturilo tvrdi da mu je tamo
pi{tolj. Ja mu oru`je dosad nisam video, mislim da mu nije ni potrebno: on strelja o~ima, a
preseca vilicama! Prgav i kvrgav, sav kao odapeta strela, u ludom zaletu ko bi mu stao na
put? Ili }e{ ga slu{ati, ili mu beì s o~iju. Ujak kaè:
Na{ idealista sa motkom u ruci...
Dobro da se i ovakav na{ao, mi za bolje nismo. A i on, zna s kim ima posla, ne gubi vreme
na suvi{na obja{njavanja...
Nedelja je, ne radi se. Leka Crni se zapri~ao sa dedom:
ljudi bo`ji, do|ite k sebi!... Kakav Zadru`ni dom logor nam zidaju! Ja sam ovo video u
Nema~koj, kad sam bio u ropstvu. Jo{ samo icu da udare, to dolazi na kraju... Preda{ {to ima{
malo vrednije, nov~anik, i sat, a oni ti dadnu odelo za rad, i dobije{ broj. Ono, {to kaù da je
bioskop, ono }e nam biti spavaonica. A {to kaù da je kafana, to je menza. U {est sati svira
truba, malo fiskulture da se razdrma{, {olju ~aja i komad leba, pa na rad! Tako je danas u celoj
Rusiji, a oni su u Rusiji u~ili {kole, to im je uzor koji kopiraju, jo{ se trude da prevazi|u svoje
u~itelje, idu i dalje od njih. Sad, kad su se posva|ali, tek su sad udarili na selo i seljaka, da se
vidi kako nemaju milosti, kako su oni pravi. Da smo ljudi, da nismo kukavice, pa da ono, jo{
no}as, miniramo: ono nije ku}a, ono je grobnica za celo selo! To kad zavr{e, po~inje
uni{tavanje me|a: ima neki rastvor koji se prospe po vrzini, gde padne zemlja progori, deset
godina travka ne nikne!
Sveta Kurjak tera po svom, na akciju se ne osvr}e, kao da je nema! Beg ponekad
prelistava, sa mnom, Knjigu u~e{}a u dobrovoljnom radu. Kod imen kraj kojih ima premalo
krsti}a zaustavi kaìprst i kaè: Ovoga i sutra i preksutra! Uz ime Svete Kurjaka nije upisan
nijedan krsti}, a Beg ne zaustavlja kaìprst; sklizne, kao da tu i nema imena. Ne voli Beg ni ime
da mu pominje. Udario na tvrdo, pa omek{ao, na{ Beg!
Visok i bled u licu, neradnik i kockar, prevalio tridesetu a nije se enio, izdràva staru
majku od onog {to uradi u ba{ti i zaradi na kocki, prima i ne{to invalidske pomo}i za ranu koju
je, na Sremskom frontu, dobio u desnu butinu. Nahramljivao je mesec-dva dana, sad kora~a
92
Argatovah tri godine dana,

I ja vukoh drvlje i kamenje,
Sve uz moja kola i volove,
I za pune do tri godinice
Ja ne stekoh pare ni dinara...
Ne pla}a ljude, pa da je bar otvorio neku kujnu, da srknu {to toplo za ru~ak, nego grebne {ta ko ima u
zastrugu, ko da su u zbegu, ili u rovu. Vi kako ho}ete, ja se u to kolo ne mogu hvatati... I ba{ da vidim,
oca mu ludog, {ta mi moè! Jo{ mi dug sa ajnca, od pre rata, nije vratio! Da me uapsi? On? Pa da vidim
i to, zajedno }emo pred komandira Ispostave, poznajemo se sva trojica, i on je nekad lomio rebra kecu,
al njemu svaka ~ast, {to izgubi to plati, a ovo na{e poloàra bilo, poloàra ostalo...
Beg se pravi da mu nisu dojavili ono {to Kurjak po selu pri~a. To tako u ivotu ide: i kad
osvoji{ svu vlast, opet se na|e neka u{tva, da ti zagor~ava ivot! Sveta je jedini seljak koji je, za
sve vreme rata, radio za Pokret. Svi su mislili da on to iz ludosti ~ini, a posle se otkrilo da je i{lo
po dogovoru i planu. Bar dvaput godi{nje op{tinska zgrada bi osvanula oblepljena
petokrakama i raznim parolama. Vr{io je i druge sabotaè. Dok se okrene{, uspentra se uz
banderu i ise~e telefonske ice, i uvek podalje od puta, u {ipragu, pa radnici po dva dana traè,
dok ne na|u. Za vreme rata iveo je podalje od sela, u nekoj kolibi prema Jare}im brdima, a
silazio je samo onda kad je trebalo na~initi kakvu {tetu. Posle se ~ulo da je povezan, i to gore
negde, visoko, pa mu je taj, s kojim je imao vezu, pred kraj rata poginuo. Prvi se javio kao
dobrovoljac za Sremski front; tamo se, izgleda, razo~arao i opametio. Razo~aranje drì za sebe,
a javno pokazuje porugu i gnu{anje.
Pusti ti to, kaè stric, ne verujem ja njima ni kad se opamete!
Niko ga ne dira, ni pred kim ra~un ne polaè. Stric misli da je on i dalje na nekoj vezi, koja
je mnogo vi{a od Begovih pretpostavljenih. Sli~no procenjuje i ujak:
Upla{i{ se kad ga vidi{, ne za sebe, za njega se upla{i{. Kako i ono na svetu moè
postojati, ko ono trpi, i dokle }e!
Beg na muci. Ni s koje strane da mu pri|e, nigde slabe ta~ke, da ga udari i onemogu}i. Nit
je bio ~etni~ki simpatizer, nit je sada ~lan Partije, niti se izjasnio za Ruse, nit ima dece, nema ni
mnogo zemlje: ne moè ga ni zakonski, ni disciplinski, ni poreski, ni po specijalnom postupku,
ni ucenom porodice, a rovari gore od svakog neprijatelja, i {to je najgore, daje lo{ primer selu!
Ma nije on toliko lud, razmi{lja deda, na glas, zna on {ta radi! Da je vi{e takvih,
druge bi nam tice pevale. Ako ho}e{ da li~i{ na ~oveka, stisni petlju! Sveta je primer, u ~itanke
da u|e! Digao glavu, i eto ti, jedini slobodan ~ovek u srezu! Ko }e mu stati na put? Jedino
grom, iz vedra neba!
Lako je njemu, on je njin, bio je u skoju, podse}a stric.
Moglo bi mu biti lako, al vidi{, on ne}e lako}u, traì da mu bude teè. Takav mu je i otac
bio, }aknut i na svoju ruku, al po{ten ko sunce! Vi{e je davao gladnim Cigan~i}ima nego
svojoj deci... To su ti bili pravi komunci, oni iz stare Srbije, pre ovih lopova i mangupa. Pravi
komunac se ra|a, on }e da pogine za pravdu i za sirotinju, njima i Bog gleda kroz prste iako u
Boga ne veruju, ako ne donesu dobro, od {tete ne}e biti...
âk i stric ima razloga zbog kojih ceni Svetu Kurjaka:
Kad ga krene karta, to treba da vidi{... na devetnaest vu~e dvojku! Gubio, dobijao,
pevu{i... To protivnik najteè podnosi...
93
bez te{ko}a. Na pozivnice odmahuje rukom, na pretnje pljucka; na dedina prijateljska

upozorenja odgovara sa saàljivim sme{kanjem:
ljudi, {ta je vama, o ~emu pri~ate? Sve je to divlja i bezakona radnja. Kuluk je po zakonu
ukinut, a to za mobu, to je ovaj svrzislov izmislio. Ko je ~uo da se mobi dràvi? Nije dràva
samorana udovica, pa da se kom{ije saàle i da joj jednom godi{nje pooru i poseju. Ovo je
zulum, ovo je do{lo da se odmetne{ u {umu, kao u onoj pesmi:
Borac, kaè deda, a borac, i kad gubi, ne priznaje ono protiv ~ega se bori. A mi se
stalno predajemo bez borbe Hitleru, êr~ilu, Staljinu, Titu, sad }emo i pred Stankom Begom
kleknuti!
Zna~i, i u ovim uslovima mogu}no je biti hrabar. Ne samo da je mogu}no, nego se i isplati.
Beg, koji je {majserom kosio opkoljene ostatke neprijatelja, pred Kurjakom stoji nemo}an.
Samo {to se ne zapla~e, muka ga videti. Silnik, da, ali nau~io na meko; kad nai|e na tvrdo, ne
zna {ta da kaè. Oduzme se, zamukne.
Ja gadna ~oveka, hukne, ponekad, za sebe, Stanko Beg.
Nikog ne pominje, ja znam na koga misli.
Silniku se treba na prvom koraku suprotstaviti, posle je kasno.
Kad nai|e kraj gradili{ta, Sveta peva:
Ustaaaajte svi-su`nji nasveeetu,
Vibeeedni, ko-jemori glaaad.
Ujak kaè da je to Internacionala.
Akcija{i zapinju, a on ih podse}a da su zemaljsko roblje.
Sveto, kad }e{ s nama? dovikuje mu Milenko zidar, ma{u}i mistrijom.
Kad dobijem poziv na kome pi{e ono {to treba da pi{e...
A {ta treba da pi{e? vi~e Milenko, kako bi ga i Beg, koji nadgleda istovar peska, ~uo.
Da me drug Stanimir Jerini} poziva na kuluk! Ho}u da vidim dràvni pe~at, i ~itak
potpis, a ne onu vrljotinu...
Mani to, Sveto, nije va`no {ta pi{e, va`no je da se radi!
Va`no je i {ta pi{e! Na kuluk }u, mo`da, i do}i, ali na obavezni dobrovoljni rad to, majci,
ne!
Uklju~ih se u obnovu i izgradnju zemlje, a nisam ponosan. îme bih se ponosio? Oko
mene, sve goli jadnik i nevoljnik, a na ono, {to rade, gledaju s visine. Pa ni kod Bega nema
poleta, ni zanosa, nema idealizma, koji bi ovakvom poduhvatu dao tre}u, odnosno ~etvrtu
dimenziju! Beg je nevoljnik kao i akcija{i, samo {to se izdvojio, i okrenuo protiv... Ne ume da
obja{njava, slab je u ~itanju, jedva zna da se potpi{e, ne voli da pri~a. Kao da i on radi zato {to
ga je nateralo, kao da i on kulu~i: kulu~i Partiji, Istoriji. ega pognalo odozgo, s visoka, i on
sad goni ove dole... [to se teorije ti~e, ja bolje od njega znam kako bi trebalo da izgleda
socijalizam. Ja sam to nau~io iz novina; u praksi je mnogo, mnogo druk~ije. Beg je ~ovek
prakse. Ideja-vodilja ovog zadivljuju}eg graditeljskog podviga kod njega se svodi na neke
mukle pretnje i psovke, od kojih razaznajem poneku re~:
E ne}ete kako ste nau~ili, mater vam selja~ku!
Tvrdoglav i zadrt kao i oni kojima komanduje, samo, na drugoj strani od njih. Ne zanima
ga, ~ak, ni ~emu }e sluìti to {to se zida, kad se izgradi. Seljaci su, i tu, ma{tovitiji. Jo{ pri
kopanju temelja primetili su da plan zgrade, kad se pogleda sa Pavi}a brda, li~i na veliko,
poloèno slovo T.
Sima Potkiva~ je rekao da je to zbog Tita: da ostane uspomena na vreme kad je vladao
Srbijom.
19911997
94
DODATAK
Ovaj dosta proizvoljan izbor prizora, zbivanja i razgovora, koji mi se ~ine karakteristi~nim
ne samo za duhovno stanje i raspoloènje jedne porodice, i jedne seoske sredine, nego i {ire
narodne zajednice, istrgnut je iz se}anja de~aka koji je u trenutku izbijanja svetskog rata imao
pet, a u ~asu dovr{enja Zadru`nog doma petnaest godina. Od ranog detinjstva, pa do izmaka
de~a{tva, moj junak slu{a razgovore izme|u odraslih osoba sa poverenjem koje }e ga, kako
godine odmi~u, bacati u sve teè nedoumice... Re~i, re~i, re~i: to je sve {to je, posle sloma
1945, ostalo ljudima. Istorija je surova vladarka, kojoj se ne vredi opirati. Ona se, utroje ili
u~etvoro, me|u ro|acima i dobrim znancima, jedino dade ogovarati. Psovke, kletve i uvrede
koje sam, kao zarobljenik odre|enog knjièvnog vaspitanja, u ovoj hronici uglavnom
ublaàvao, samo su nemo}ni verbalni ispadi fatalisti~ki raspoloènih o~ajnika.
Za takvo raspoloènje postoji vi{e obja{njenja. Prvo se name}e samo od sebe: po~ev od
godine 1941, sve odluke od zna~aja za budu}nost narodne zajednice donose se negde drugde,
na nedostupnim mestima, i donose ih ljudi na koje se ne moè uticati. Nemo}, s kojom moj
pripoveda~ bolno sau~estvuje, utoliko je teà i potresnija {to su njeni nosioci odrasli ljudi, oni
koji, po njegovom mnjenju i ose}anju, znaju sve, i mogu sve. Ceo jedan narod ili, barem,
onaj deo naroda koji on najbolje poznaje doveden je u poloàj napu{tene i slabomo}ne dece.
@ivot odraslih dede, oca, ujaka, strica sveo se na tupo preìvljavanje; njihov otpor nasilju
na ogovaranje iza le|a.
Poku{ao sam da, iz se}anja svog junaka, izvu~em odlomke zbivanja, mrvice govora,
odbleske du{evnih stanja koje, bojim se, ni dou{nici svojim pretpostavljenima nisu prenosili sa
punom verodostojno{}u.
Iako dobro ose}a i ta~no doslu}uje smisao onog {to gleda, i podtekst onog {to se govori,
mom pripoveda~u nedostaju izvesna znanja i obave{tenja, i uvid u {iri sklop zbivanja, to jest,
perspektiva {to je teku}im zbivanjima moè dati jedino vreme. Ni sveznaju}i i pronicljivi ujak,
godine 1947, ne vidi puni smisao britanskog nametanja Tita Srbiji, niti moè predvideti
zastra{uju}a ponavljanja avionskih napada, do kojih }e do}i pola veka kasnije.
Pri~aju}i pri~u, morao sam po{tovati odre|eni vremenski okvir, i dràti na umu zbir znanja
i granice rasu|ivanja preko kojih likovi ne mogu i}i. Verodostojan snimak atmosfere u~inio mi
se va`nijim od naknadnih tuma~enja i mudrovanja kojima sam ih mogao obogatiti. U proteklih
pedeset godina ovaj snimak nije razvijan, niti u javnosti pokazivan. Se}anja mog de~aka su
iva, pouzdana, i iskrivljena samo onoliko koliko nisam uspevao da ih oìvim jo{ upe~atljivije.
Bilo je kako je ovde predstavljeno; dobro je da se zna kako je ta~no bilo. Narod, u kojem je
godine 1945. iveo moj junak, do~ekao je oslobodioce kao tu|ine, nametnike i nove
zavojeva~e. Ta istina nije nepoznata, iako je dugo i uporno potiskivana; novina je
neposrednost svedo~enja, i vrsta svedoka, koji se javlja podstaknut, pored ostalog, krahom
jugoslovenske dràve, te sukobima koji su usledili.
Na{ izigrani i zbunjeni svet se s vremenom priklonio nasilju, pomirio se sa svojom
obespravljeno{}u, oguglao na la`. Moj junak otkriva kako je, i sam, ~inio prve korake u
prilago|avanju novom poretku i njegovim vlastodr{cima. Mladi nara{taji, u ovakvim
95
(POSLE PEDESET GODINA)
okolnostima, savijaju {iju mnogo lak{e i brè nego odrasli ljudi. Proniklo drvce ne gubi vreme
traè}i mane tlu na kojem se pojavilo; ono gleda da iz tla izvu~e ono {to mu je neophodno za
ivot. Nerazdvojni deli} sredine u kojoj je do{ao na svet, a istovremeno otvoren prema
spolja{njim uticajima koje prihvata sa me{avinom znatièlje i posti|enosti, pripoveda~ }e, i pre
petnaeste godine, upoznati o{trinu du{evne pocepanosti iskrsle iz nesvodljivih merila prisutnih
s jedne strane u porodi~nom ivotu, a s druge strane u javnoj sferi.
Narod, dakako, sve izdrì, ali iz svih isku{enja ne izlazi sa jednako o~uvanim
dostojanstvom i samopo{tovanjem. Na{a sada{nja obespu}enost, nesposobnost da se saberemo
i uspravimo, te proma{aji i posrnu}a koji se godinama niù, svakako su u posledi~noj vezi sa
navikama ste~enim pod Titovom diktaturom. Robuju}i pola stole}a skrivaju}i se od sebe
mi smo se prilagodili nepostojanju, pobrkali istinu i la`, odustali od odgovornosti stvorenj koje
je Bog obdario razumom i uzvisio slobodom. Bi}e nam potrebno mnogo vremena, i mnogo
truda, da se vratimo na po~etak po~etka.
U elji da dopuni neka pitanja koja su u pri~i samo na~eta, ili u prolazu dotaknuta,
pripoveda~ prepu{ta re~ svom ostarelom dvojniku, koji }e kazati pone{to od onog {to ni
vremenski, ni po re~niku, ni po ta~ci gledanja, ne spada u glavni tok pripovedanja, mada je s
njim u ivoj vezi.
ZBRKA SA BOMBARDOVANJIMA; KAKO POÎNJU RATOVI I [TA

HO]E OKUPATOR
[to se ti~e broja i redosleda bombardovanja, kao i izvo|a~a te vrste radova u na{em
vazdu{nom prostoru, treba re}i da je u tom delu se}anja moga junaka dugo vladala poprili~na
zbrka. Ona se tokom pisanja ove hronike po~ela ra{~i{}avati, i sasvim bi se rasvetlila, da se
1994. i 1995, nad Krajinom i Bosnom, ne pojavi{e novi seja~i bombi, i ne prouzrokova{e, kod
mene, onu vrstu mu~nine, odnosno ga|enja, koje ovakva vrsta ponavljanja, u istoriji,
neizbe`no izaziva. [ok, koji sam tada doìveo, sasvim odudara od fatalisti~ke pomirenosti {to je
ve}ina na{eg ivlja, od 1941. do danas, u tim trenucima pokazuje. Zato }u ovo izlaganje, ovo
komentarisanje, nastaviti u autorskom, prvom licu jednine, utoliko pre {to moj junak ne
prihvata ne bar u potpunosti o{tre ocene koje slede.
Se}anje na prvi vazdu{ni udar, onaj iz aprila 1941, i kod mene se neprestano zamagljivalo,
dopunjavalo i preobli~avalo, da se stopi i sasvim izjedna~i sa jednim kasnijim vazdu{nim
napadom, onim iz aprila 1944. Tada su Srbiju samo nju! bombardovali na{i di~ni saveznici,
Amerikanci i Englezi, e da bi Titu omogu}ili zauzimanje zemlje iz koje je, ujesen 1941,
preska~u}i plotove, morao pobe}i u Bosnu. Po{to se bombardovanje od 16. aprila 1944. ni po
~emu nije razlikovalo od onog {estoaprilskog, iz 1941, po{to su se oba desila na Uskrs, i po{to
sam u prvom slu~aju imao pet, a u drugom nepunih devet godina, nije se ~uditi {to je kasnije
po~elo dolaziti do zame{ateljstva. Sna`ni utisci, izazvani anglosaksonskom akcijom, nadja~ali
su sli~ne utiske iz ranog detinjstva, a kako smo, u tom ratu, zvani~no, imali samo jednog
mo}nog neprijatelja, ja sam i u~inak na{ih prijatelja i saveznika po~eo pripisivati Nemcima.
Huka aviona iz avgusta 1995, kad su Amerikanci, uz otvorenu pomo} Engleske i
Nema~ke, u saradnji sa Francuskom, i uz blagoslov Vatikana, lupili po bosanskim Srbima,
delovala je kao osve{}uju}i udarac u glavu. Opet su nas tukli sa iste strane, i opet zbog
neuklapanja u njihove zamisli o preure|enju sveta! Prvi put od svog osnivanja, mo}ni NATO
je stupio u dejstvo, a protiv koga? Protiv pobunjenih srpskih seljaka u Bosni... Tokom Drugog
svetskog rata, Amerikanci i Nemci su nas tukli odvojeno, dok su Francuzima, kao i nama, bile
vezane ruke; sad su svi oni nastupili zajedno. I tada su mi se kona~no otvorile o~i: otkrio sam
duboko, strukturalno jedinstvo izme|u ta tri naoko razli~ita i nepovezana doga|aja. Ako je, u
96
prole}e 1944, moglo biti nedoumica u vezi s ameri~kim upadima u Srbiju, krajem leta 1995. te
su nedoumice, za mene, i{~ezle.
Sjedinjene Dràve i Ujedinjena Evropa su, u kre{~endu nadzvu~nih brzina iz avgusta 1995,
potvrdile odre|eni kontinuitet svoje civilizatorske misije na Balkanu: sa varvarima i
{izmaticima ne moè se druk~ije, njih treba mo~ugom po glavi! I Hitleru je to bilo jasno kao
dan. Znali su to i Turci, godine 1813, a po{to nisu imali aviona, morali su se posluìti
handàrima. Izvesno je da se armije najbogatijih i najsre}nijih zemalja sveta ne zale}u ovamo
zarad neke osobite koristi, mada, zna se, bogatstvo ne le~i od pohlepe: i najbogatiji nije s
raskida da od sirotinje {trpne pokoju mrvu. Su{tina bombardovanja je, ipak, edukativne
prirode. Ekspedicije se preduzimaju sa dobrim namerama, i mirne savesti. Po ko zna koji put,
Zapad nastoji da nas razbudi i uklju~i u svoju istoriju. Zapad je, poodavno, u glavnom toku
svetske istorije, a mi smo i geografski, i po mentalitetu, i po religiji, i po kulturi, po strani. Kad
po|e re~ o smislu svetske istorije, mi nemamo ra{~i{}enih shvatanja, niti planova {ta bi, u
slede}em veku, valjalo preduzeti. Najve}i deo svoje energije mi tro{imo na golo preìvljavanje.
Na{i najve}i proroci su Tarabi}i, a oni predvi|aju gotovo isklju~ivo nevolje koje }e nas spolja
sna}i. Pravi vizionari su Napoleon, Franja Prvi, Marks, Lenjin, Hitler, êr~il i Klinton; oni su
imali, oni imaju planetarne projekte, i onamo, gde njihovi planovi nai|u na opiranje i
nerazumevanje, ne ostaje im nego da se posluè silom. Otuda sve te kaznene ekspedicije, sa
kopna, sa mora, i iz vazduha.
Srbi kao narod, i Srbija kao zemlja, nisu ni tako va`ni, ni toliko opasni, da bi im najve}e
sile sveta, po vaè}im propisima, objavljivale rat. Prema njima se primenjuju carinski ratovi,
kaznene mere, bojkoti, embarga, sankcije, a kad se iscrpe sva redovna sredstva, dolaze
bombardovanja. Sve su to vaspitne mere. To se kod nas, uglavnom, tako i shvata, i prihvata:
sa razumevanjem, ako ne i sa odobravanjem. U tome prednja~i onaj deo na{eg ivlja koji je od
Turaka primio nauk da {ut s rogatim ne moè, i da pokornu glavu sablja ne se~e. Kad god bi se
to zaboravilo, osvajali smo, za ~asak, dostojanstvo, i gubili sve ostalo. Na{i su oficiri, u martu
1941, imali nekih rezervi prema Hitlerovom Novom poretku, pa su optere}eni hroni~nim
nepoverenjem prema Germanima, prekr{ili jedan povoljan dogovor. Raskinuv{i pakt, izazvali
su bes, i navukli predvidljivu odmazdu. Tako izgledaju slavni trenuci na{e istorije. O onim
neslavnim se ne pi{e u knjigama, oni se jo{ ive.
Na sli~an na~in se, izme|u 1992. i 1995, poneo na{ neemancipovani svet u Bosni. On se
nije obazirao na dobronamerna upozorenja Va{ingtona i Bona, nije se dao izle~iti od opsesije
samostalnom dràvom, slobodom i eljom da se odvoji od onih koji mu nikad nisu mislili
dobro, i jedino se silom mogao, koliko-toliko, urazumiti. Najbolje bi, razume se, bilo da je ta
selja~ija blagovremeno, bez ostatka, pre{la na Islam, ili na katoli~anstvo: taj deli} Evrope bi,
97
Naletu nema~kih bombardera prisustvovao sam kao petogodi{njak. Zbog toga sam to
razbojni{tvo doìveo kao prirodnu nesre}u. Deda je, tih dana, i ina~e stalno ponavljao da je to
o~ekivao, pa mi je gotovo bilo drago {to su mu se predvi|anja ispunila. Vi{e se ljutio na neke
na{e uspaljenike i general~ine, nego na Hitlera; od Hitlera ni{ta drugo nije ni o~ekivao, a od
na{ih oficira i vlastodràca jeste. Hitler nas je tukao zbog na{e tvrdoglavosti, a êr~il i Ruzvelt,
~etiri godine kasnije, zarad na{eg dobra. Iz sli~nih razloga su nam poslali avione i u avgustu
1995. Uleto 1944. ube|ivali su nas, bombama, da prihvatimo Tita kao oslobodioca i spasioca,
a uleto 1995. su jedan manji, hroni~no tvrdoglav deo srpstva poku{ali nagnati da prihvate
muslimanski karakazan kao idealni dràvni okvir za ostvarivanje vekovnih oslobodila~kih
te`nji balkanskih hri{}ana, posebno pravoslavaca! Sve te ko{marne improvizacije se pozivaju
na ideologiju tzv. ljudskih prava, a u stvarnosti se svode na dubok prezir prema na{oj istoriji,
tradiciji, vekovnim te`njama i isku{enjima, u jednu re~, prema svemu {to smo bili i {to moèmo
biti.
sve do Drine, bio pod kontrolom Zapada, i pod du{ebri`ni{tvom Svetog Oca Pape, a
Me|unarodna zajednica ne bi morala upotrebljavati avione. Ona to ~ini samo onda kad iscrpi
sve ostale mogu}nosti, i uvek privu~ena vapajima jednog dela na{ih saplemenika. Poziv
inostranstvu za bratsku pomo} ovde je ve} stole}ima otvoren, a po{tovanje {to ga neki na{i
prosve}eni umovi gaje prema velikim silama ide do spremnosti na prihvatanje mnogo teìh
kazni nego {to su preventivna bombardovanja nekih tamo sela i varo{ica, Bogu iza nogu i
Evropi iza le|a.
Kao petogodi{njak, zgr~en u jaruzi u kojoj smrde razgoli}ene ile bagrenja, i osmatraju}i,
jednim okom, {tuke kako u besprekornom poretku nadle}u vidljivi odse~ak neba, ja sam u
potpunosti delio shvatanja i ose}anja dana{nje liberalne inteligencije. Gledao sam bombardere
bez neprijateljstva i bez mr`nje, ne pomi{ljaju}i da bi se njihovo pravo na izvo|enje takvih
akcija moglo osporiti. Avioni su leteli bez obaziranja na predeo pod sobom, ne prime}uju}i ni
{ume, ni ku}e, ni vo}njake, ni groblja, a ponajmanje nas, zbijene po pe}inama i jarugama.
Nastupali su sasvim bestrasno, nepristrasno, bez ljubavi i bez zle volje. U tom smo programu
svi mi moji uku}ani, moje kom{ije, i ja sa njima bili zanemarljivi ~inioci. Zvu~na parada
bombardera stvarala je prolaz istoriji, obeleàvala pravac njenog neumitnog napredovanja! I
{tuke, onda, i avaksi, kasnije kao i krsta{ke horde, kao i turske ordije izle}u iz podzemnih
hangara jednog i jedinstvenog Svetog Duha, i cilj im je da se ~ove~anstvo kona~no zdruì i
potera u istom pravcu! Istoriji je svejedno da li bi~ u ruci drì Dìngis Kan, Staljin, Hitler, ili
Amerika; va`no je nadahnu}e, u kojem se podvig vr{i.
Nevolja je {to se, u zamahu preko planete, vrh bi~a uvek zaplete u na{e trnje, pa se
gospodari sveta moraju gnjurati ovamo, da ga odmrse. A po{to im je kona~ni cilj, i vremenski i
prostorno, uvek negde drugde, negde dalje, njihovi avioni, po pravilu, nadle}u na{ prostor,
tuku nas u glavu samo zato {to ne mogu da nas zaobi|u. Zbog toga nas i ~aste bombama tako
bezvoljno, bez ciljanja, bez uìvanja u ta~nim pogocima, ~ak i onda kad im se dadnu precizni
borbeni zadaci. Ameri~kim pilotima je, uleto 1944, bilo svejedno da li }e tu}i mostove na Savi,
ili narod na Pa{inom brdu. Mostovne konstrukcije ionako ni{ta ne shvataju, a iv ~ovek bi
mogao {togod i nau~iti.
Godine 1941, ose}anje i shvatanje bombardovanih, kojima sam bio okruèn, moglo bi se
ovako izraziti: Svako radi svoj posao, pa tako i Nema~ka. Takvo, pomirljivo umovanje i ja sam,
onda, usvajao bez ikakvih rezervi. Kao da je u takvom stavu bilo vi{e mudrosti nego u
nemo}nom gnevu koji }e me, pedeset pet godina kasnije, pred sli~nim prizorima i isku{enjima,
ispuniti. De~je mirenje s nasiljem kod mene je, u zrelom dobu, na pragu starosti, zamenilo
gnu{anje koje oteàva disanje, i o~ajni~ka mr`nja prema najve}oj sili planete. [ta mi vredi {to
sam omatorio, zavr{io {kole i na~itao se knjiga, kad ovakve te{ko}e primam gluplje i
bezumnije, i bolnije, nego na prvim koracima kroz ivot? Nisam li bio bliì istini dok sam mislio
da za bombardovanja na{ih gradova i sela nije kriv nikoji odre|eni ~ovek, da se to izvodi
prema planovima u kojima ivot pojedinca, pa i ~itavih naroda, ne igra neku ja~u ulogu, da se
razbojni~ka lutrija smrti organizuje onamo gde se pripremaju uragani i provale oblaka, da su
piloti ravnodu{ni ~inovnici koji izvr{avaju jednu du`nost, nego danas, kad me razjeda mr`nja
protiv ne znam kojeg ameri~kog predsednika, i ne znam kakvog nema~kog ministra spoljnih
poslova?
Na jedno drugo pitanje kako to da ona predjutarnja lupa u prozor, iz marta 1940, ili
1941, u mom sluhu odjekuje mo}nije od svih nema~kih i ameri~kih bombardovanja koja sam
kasnije imao ~ast doìveti lako se nalazi odgovor. Ja~ina svake tutnjave zavisi od veli~ine
prostora u kojem se buka prostire, od akusti~nih uslova, udaljenosti, te od zainteresovanosti i
prijem~ivosti onog koji slu{a buku. Kucanje u prozor zbilo se u no}noj ti{ini, u blizini kreveta u
kojem sam spavao; bilo je koliko tajanstveno, toliko zastra{uju}e, i neposredno meni upu}eno.
98
Razumljivo je da sam se vi{e upla{io od njega, nego od bombardovanja: ono kao da me se i nije
li~no ticalo, i zadràlo se u se}anju kao kolektivni doìvljaj. Kucanje u prozor se i dalje odbija o
zidove moje, i samo moje lobanje: nema se s kim podeliti.
Jasno je da jugoslovenska ratna avijacija, 1941, a za njom ono malo aviona Bosanskih
Srba, 1995, nisu bili u stanju da uzvrate ravnom merom, i da prilaze Beogradu, odnosno
Romaniji, pretvore u groblja avionskih trupina, ali to jo{ ne zna~i da bismo, unapred i zauvek,
morali u sebi suzbiti e| za osvetom, ni odustati od pripremanja odgovaraju}eg do~eka onima
koji se, ve} po navici, na takve udare usu|uju. Izgubio sam de~ju trpeljivost prema velikima i
jakima, zameniv{i je, bar zasad, nemo}nim siktanjem i jalovim zami{ljanjem protivudaraca koji
mo}nike izlu|uju, ali se nadam da to tako, u po~etku, mora biti, i da }e se na}i ljudi kadri da
moju o~ajni~ku zamisao, jednog dana, kako treba razrade i ostvare. Na bojnom polju se gube i
teè bitke od ovih koje smo mi izgubili; na{i najteì porazi su druge vrste. Oni su u prihvatanju
nasilja i nasilnika, u pristajanju na tolike kaznene i sankcione zidove, u prevelikom,
samoubila~kom uvaàvanju neprijatelja.
Uspeo sam da prevazi|em pra{taju}u pomirljivost mog dobrog dede: one, koji su nam
naneli nepravdu i zlo, mrzim. Ne zadovoljavaju me ni ispadi razorne pronicljivosti mog ujaka,
koga sam nekad slu{ao sa divljenjem. On nikog i ni{ta na svetu nije uzimao preozbiljno, pa je i
Hitlera, i okupaciju gledao s prezirom, a opet je pazio da se ne pribliàva nema~kim patrolama,
i za sve vreme rata nijednom nije oti{ao u Beograd: njegov prezir jeste bio mo}an, ali nije
omalovaàvao opasnosti kretanja po okupiranom gradu, ni mogu}nost hap{enja i internacije...
Mi moramo shvatiti gde smo i {ta smo, govorio je ujak, dok smo ga deda i ja pa`ljivo
slu{ali. Sve te {tuke, koje lete iznad na{ih bregova, i te kolone tenkova i kamiona, nisu do{le
ovamo da bi osvojile Pavi}a Jarugu, Jelenje i Jare}a brda! To sigurno ne! To je krenulo da
ocrta granice i saobra}ajnice nove podele sveta, u kojoj mi ne moèmo dobiti ni{ta, a ako
budemo ludi, kao {to jesmo, vrlo mnogo }emo izgubiti... Iz ovih na{ih rupa, mi nismo u stanju
ni da vidimo, ni da procenimo smisao onoga {to se preduzima. Te bombe, koje padaju po
utrinama i vo}njacima, ostavljaju rupe koje su tek malo dublje od otisaka konjskih kopita {to
su, u nemanji}skoj dràvi, ostajali iza krsta{kih konjanika. Da, samo {to je Nemanja pred svoje
nezvane goste izlazio sa hlebom i solju, potajno se nadaju}i da }e negde drugde, ve}, polomiti
vratove. [to se i dogodilo.
99
Sad, kad sam ra{~istio zbrku u vezi s redosledom i poreklom bombardovanja, ostaje mi da
se pozabavim tom novom nedoumicom, koju kao dete nisam ose}ao: zar zaista svako, u
svakom ~asu, kad mu se prohte, ima prava da nam po{alje poneki tovar bombi? Bojim se da je
to preovla|uju}a ocena u svesti naroda iz kojeg poti~em, koji sve te upade, prepade i napade i
ne uzima kao neko naro~ito zlo, niti svoje potomke pou~ava da zapamte nanete udarce te da,
kad im se i ako im se ukaè prilika, uzvrate ravnom merom... Reklo bi se da smo ve} zaboravili
ko nas je sve, kada i ~ime tukao, ukoliko ne smatramo da jedino to i zasluùjemo... Ne se}am
se da je neko, onog prepodneva, u jaruzi podno Pavi}a brega, iskazao moralno zgraànje, ili da
se ja~e za~udio. Ne znam koliko to dolazi iz cinizma, a koliko iz du{evne zatucanosti; jasno je
da prvo s drugim ne ide. Izvesno je da na{ svet nema izgra|eniju predstavu o pravima civilnog
stanovni{tva u ratu, pa je Hitleru, i onima koji su ga sledili, bilo utoliko lak{e da se na takve
skrupule ne obaziru. Ose}anje da onaj, ko je ja~i, ima prava da postupa kako mu se, trenutno,
~ini probita~no, toliko je onda bilo jednodu{no, da odrasli o tome nisu ni razgovarali, pa sam i
ja takav stav uzimao kao jedino mogu}. Tek mnogo kasnije, kod mene je tu do{lo do nekih
promena, da ne re~em nazadovanja. Poput odraslih, i ja sam dugo mislio da se zlo, koje se ne
da suzbiti, mora prihvatiti i trpeti, dok danas smatram da ~ovek i u takvim okolnostima ima
pravo na gnev i na mr`nju, ako ni na {ta drugo.
Da smo po{li za Nemanjinim primerom a ne{to sli~no nam, od po~etka ovog rata,
savetuje i \oka Jevti}, danas bi nas se pribojavali i Englezi i Rusi. Ne bi nas voleli, ali ne bi
ni tako lako trgovali na{om koòm! Otkako ih je po~eo vu}i Istok, ti krsta{i kroz na{e krajeve
samo prohode, a mi zami{ljamo da su na nas i zbog nas krenuli, pa im, na prvim koracima,
pravimo smetnje. Pre ili posle, svaki se od njih strovali u bezdan, i to ne zbog otpora nekog
tamo malog ali hrabrog naroda, nego zato {to se i nad silnikom na|e silnik, i zato {to postoji
Onaj Gore, koji gleda {ta se radi dok mu se ne smu~i, a onda lupi po nosu onoga ko je odve}
digao nos, a koga on lupi, taj se sa zemlje vi{e ne diè... îm neko po|e da zavodi novi
poredak, znaj da se po~eo spu{tati u bezdani ponor; dovoljno je ako se malo strpi{, jer on ne}e
dugo! Avion, koji doleti do Vrtajice, morao je pre toga pokoriti ili odstraniti iz utakmice
mnogo ja~e zemlje i ve}e narode nego {to smo mi. Pa u {ta se, onda, mi petljamo, ko nas za
ne{to pita?
[to se ti~e uzroka ratova i ratovanja, deda i ujak su i tu imali nekih zanimljivih, mada
obeshrabruju}ih shvatanja.
Svi su ratovi agresorski, govorio je deda, samo {to se neki pravdaju zamr{enijim
obrazloènjima, dok drugi nude obja{njenja koja su naoko ubedljivija i prihvatljivija. Dovoljno
je da jedna dràva, ili jedan narod, oja~aju malo znatnije, pa da se kod njih javi potreba za
preduzimanjem ratnog pohoda. To je kao sa selja~kim ku}ama: ~im se neka malo potkrepi, ve}
gleda na koju bi se stranu pro{irila, milom ili silom, svejedno. To, {to se na jednom mestu
nagomilaju mo}, oru`je, novac, prirodna bogatstva, znanje i umenje, to ve} usmerava ka
osvajanju, zauzimanju i ratovanju. Snaga je, brate moj, snaga, u ne{to se mora uloìti.
Opravdanje }e se posle na}i. To je i Nemce poteralo u propast... Ovde su do{li kao mahniti,
projurili su na kamionima i motociklima, i prosuli, na svakoj okuci, malo benzinskog dima,
onako kako psi zapi{avaju prostor koji smatraju svojim. Onda su se povukli u gradove, da
~ekaju svr{etak rata.
To i ja kaèm, preuzima re~ ujak. Nemci su sa nama bili gotovi onog dana kad je
potpisana kapitulacija. Rat se dobija ili gubi donde dokle traju vojne operacije. Kad se potpi{e
predaja, onda se koplje baca u trnje, i po~inju druga pravila... Pokret otpora sprema odgovor za
povoljan trenutak; njime se kapitulacija ne moè ukinuti... Lako je postaviti zasedu kod Uba,
ubiti pet Nemaca, i zbrisati prema [apcu! Kad do|e kaznena ekspedicija, junaci iz zasede se
sklonili, a na streljanje ide sirotinja.
Da smo sara|ivali sa Hitlerom, ne bi nas izdao ovako kako nas izdade êr~il. Nemac je
po{teniji ~ovek od Engleza...
DECA I RAT
U jeku nedavnih sukobljavanja, dok sam pribirao sopstvena de~ja se}anja i utvr|ivao
okvir u koji }u ih smestiti, pozva{e me na savetovanje o temi #Deca u ratu". Organizator
rasprave nije mogao imati na umu moje iskustvo sa ratom i okupacijom, niti je slutio da sam
se, jo{ pre izbijanja najnovijih sukoba, po~eo njime baviti. Hteo je da ukaè na stradanje kroz
koje je, pri kona~nom rasturanju Jugoslavije, pro{ao dana{nji mladi nara{taj. Kao osnovu za
razgovor predloìo je jedan niz pisanih de~jih svedo~enja, uglavnom dnevnika, iz krajeva u
kojima je bilo najvi{e pusto{enja, ili iz prihvatili{ta u koja su deca izbegla. Upoznav{i se sa
de~jim sastavima, zaklju~io sam da mi na savetovanju nije mesto.
Ispovesti de~aka i devoj~ica izme|u desete i petnaeste godine ivota, najavljene kao
potresne, nisu me naro~ito potresle. Sve je, manje ili vi{e, bilo o~ekivano. Imao sam pred sobom
knjièvnost u lo{em smislu re~i: usmereno ispovedanje, gde se izme|u izmi{ljanja, fikcije,
100
presnih laì i tendencioznog usmeravanja ne pravi razlika. To su ispovesti namenjene

odraslima; mladi hroni~ari se trude da budu shva}eni i prihva}eni od odraslih. Otuda ~esta
ponavljanja obrta, sudova, zapaànja i formulacija koji pripadaju op{tem znanju i iskustvu.
Deca govore pozajmljenim glasovima; oni, koji su ih u tu igru uputili, sad bi hteli da
pozajmljene re~i predstave kao izvorne.
Ovde je re~ o gruboj zloupotrebi de~jeg pisanja u politi~ke svrhe, najverovatnije o

falsifikatu. Samo, i ostala svedo~enja, koja nisu tako providno name{tena, jednako su
patvorena i neubedljiva. Svejedno da li sama pi{u svoje sastave, ili se drugi koriste njihovim
imenima i potpisima, deca su zloupotrebljena. Ona na zloupotrebu i sama rado pristaju: u tom
razdoblju ivota pisanje se lako izjedna~uje sa dobronamernom, nadahnutom la`ljivo{}u. Kako,
za{to?
Pisanje je i ina~e, a za decu pogotovo, na~in prisvajanja i savla|ivanja sveta koji nas
okruùje. U tom poslu svakome se, najpre i najlak{e, nude kli{eji; ozbiljni pisac ulaè ogroman
trud da bi odbacio kli{eje, i rekao ono {to je iza, iznad ili mimo njih. Dete nije svesno te zamke.
Ono u svom rukopisu ponosno ponavlja utvr|ene obrasce ose}anja, mi{ljenja i izraàvanja.
Detetu nije do izvornosti, nego do uklapanja u {eme. Svoju izvornost ono pokazuje vrlo retko,
i uvek uz put, nenamerno. Ono u svoju izvornost ne veruje onoliko koliko je potrebno da bi se
doìvljaj, i ugao gledanja, bez kolebanja nametnuli drugom, to jest ~itaocu, niti raspolaè
ume}em koje se za to traì.
Rat je tek jedna od niza nevolja {to ih dete otkriva oko sebe. I nema{tinu, i glad, i lo{e
odnose me|u roditeljima, pa i samu ljudsku smrtnost, dete prihvata mnogo hladnokrvnije
nego odrasli. Sa ro|enjem, ono stupa u svet takav kakav je; njegov je jedini program da ivi i
preìvi u datom okruènju, koje samo nije izabralo. Sve se tegobe i strahote spu{taju na
materijalnu ravan; za moralnu osudu ono nema izgra|enih merila. Ose}anje, koje je kod mene
preovladavalo pri posmatranju nema~kih i ameri~kih aviona koji seju smrt po Srbiji, bilo je
strahopo{tovanje. Osudu sam doneo mnogo, mnogo kasnije, zahvaljuju}i ~itanju, razmi{ljanju,
i naknadnim informacijama.
U pisanju, u artikulisanju shvatanja i ose}anja, u mi{ljenju i su|enju, deca opona{aju
odrasle. [to su inteligentnija (darovitija?), i opona{anje je uspe{nije. Cilj deteta je da dostigne
odrasle, da bude kao oni; u svemu, pa i u pisanju. Osvajanje izvornosti, potvr|ivanje sebe i
svoje posebnosti, jesu ideali koji se postavljaju kasnije, u zrelom dobu. Tek tada se otkriva
veliki zna~aj de~je izvornosti, iskrenosti i spontanosti. Te vrline neguju i uzdiù zreli ljudi,
kojima detinjstvo, i sopstvena de~ja iskustva, sluè kao nadahnu}e i merilo. Dete, u pisanju, ne
drì mnogo do onoga {to je u njegovom doìvljaju izvorno, neiznakaèno; ono svoju ~istotu ne
prime}uje. Ono bi da postigne op{teusvojenu, srednju meru. Po{to srednja mera, u pisanju
odraslih, nije naro~ito visoka, dete se zadovoljava osvajanjem banalnih obrta i kli{eja. NJega
takva postignu}a ispunjavaju ponosom.
101
Evo samo jednog primera. [esnaestogodi{njak opisuje trostruko samoubistvo svojih

najbliìh. udi se, kraj njega, ubijaju jedan za drugim, kao na filmu, a njemune pada na um da se
ume{a i da bar nekog otrgne od zlog nauma. udi se ubijaju prestra{eni mogu}no{}u da ivi
padnu u ruke onima na drugoj strani, jer oni kolju koga god uhvate. A zna se ko na Balkanu
kolje: izloèni poluvekovnoj propagandi i odgovaraju}im nastavnim programima, to su nau~ili i
vrapci na grani. Na kraju svog doma}eg zadatka, mladi autor poziva u pomo} stranu
intervenciju: jedino je ona u stanju da izi|e na kraj sa kolja~ima!
U radovima, koje sam pregledao, ima i jedan zapis o ocu koji je iz ljubomore ubio }erku, a
onda i sebi oduzeo ivot. (Ne znam da li su takvi slu~ajevi ~e{}i u ratu nego u miru, tek, jedna
devoj~ica je i tu nesre}u uvrstila u strahote rata, valjda zato {to se desila tokom rata). NJen
komentar je bezdu{no kratak: #Glupost!" Ona odbija da razmi{lja; nije u stanju da se ponese s
temom. Dakako, i ono Glupost! je kli{e, pokupljen na ulici.
Sve je ovo prili~no poznato, i nije mnogo zanimljivo. Zanimljiva je iluzija odraslih da bi im
deca mogla pomo}i u razumevanju rata koji su sami izazvali, te da bi neposredne de~je reakcije
na ratne uàse mogle nekog prosvetliti i urazumiti, pa, mo`da, i same zlo~ine iskupiti. Odrasli
pritom ne prime}uju da deca samo ponavljaju ono {to su pro~itala u novinama i knjigama,
odnosno ~ula u ku}i, preko radija i televizije. Kao da, polaze}i u rat, odrasli nisu mogli unapred
predvideti da }e pucnjave, ubistva, li{avanja i zbegovi ostaviti bolne tragove u de~joj du{i! Kao
da su im tek dnevnici malih Kata, Fata i Zlata otvorili o~i... (Po{to se Zlatino pisanje pozlatilo,
neki su se, valjda, ponadali da bi se plemenita ose}anja dala spojiti i sa ne{to malo koristi).
Logika istorije deci je nerazumljiva i tu|a. Bili bismo, svakako, sre}niji i spokojniji kad ne
bismo iveli u istoriji; na nesre}u, samo postojanje na{e vrste je istorija ratovanja. Stradanje
nevinih kao argument o {tetnosti oruànih sukoba prili~no je jadna dosetka. Deca jesu
najnevinije rtve me|uljudskih obra~una ali ona, iako nedu`na, ne mogu biti izuzeta od ljudske
sudbine.
Izvorni krik protiv rata ponavlja se od Homera do Tolstoja i Crnjanskog, i deca tu malo
{ta mogu dodati. Izvornost nije zrelo vo}e, #{to zrelo pada u {e{ir ma kome". Za njom se celog
ivota traga. Za nju se moramo boriti, moramo je u sebi vaspitavati, da bismo je u povla{}enim
trenucima ivota potvrdili. Deca su stvorenja u procesu. Kad su svesna, ono {to saop{tavaju je
od drugih prisvojeno, nesvareno i bezbojno; kad su nesvesna, ne umeju da upravljaju blagom
koje im stoji na raspolaganju.
U ~etiri godine Drugog svetskog rata koji sam neposredno doìveo, oko mene se stalno
umiralo i ginulo, strahovalo i naricalo. Ja sam mislio da samo onako moè i mora biti, da se na
zemlji jedino onako ivi. Po{to nisam znao za neki drugi, bolji zemni poredak, ne mogu re}i da
sam bio uàsnut uslovima koji su mi, kao detetu, za ivot bili dani. Imao sam lepo detinjstvo,
ustvari. Tek oko 1950, kad se prestalo ubijati, ja se iznenada trgoh: pri pomisli na sve ono
~emu sam, izbliza ili poizdalje, prisustvovao, najednom se uàsnuh.
Kasnije se ponadah da sam, po zakonima statisti~ke verovatno}e, svim ratovima unapred
platio danak. I prevarih se.
Najistinitije i najranjivije dete je ono koje ivi u dnu na{ih srca. To dete kadikad progovori
na usta pesnika. Odrasli su sre}niji u opona{anju dece nego deca u opona{anju odraslih.
Odrasli su otkrili iznuruju}u disciplinu izvornosti i iskrenosti poeziju.
POVODOM RECITACIJE O IZDAJICI
Veselo uznemirenje, koje je izazvala moja recitacija o izdajici, odslikava su{tinu odnosa {to
ga {iroka publika, da ne re~em narod, odràva s umetno{}u. Obi~an svet doìvljuje ono {to ima
prepoznatljiv povod, i zahvalan je svakom ~inu kojim se odse~ak zamorne stvarnosti izme{ta iz
svog okvira i uzdiè u osloba|aju}u nadstvarnost! Jasno imenovanje onoga {to se dotle nije
znalo, ili nije smelo re}i, nailazi na nepogre{iv odjek. Na onoj priredbi, u januaru 1945, ja sam
uz pomo} Zmajeve pesme, i prisustva lica koje je prepoznato kao izvor i uto~i{te stihova, izveo
102
jedan ~in: rekao sam Stanku Jerini}u Begu ono {to mu niko drugi, ni na koji drugi na~in, nije
mogao re}i. Ta je pesma namenjena svim izdajicama i odrodima i poturicama, ali je svoj
zvezdani trenutak doìvela kad se susrela sa jednim od njih: Beg se namestio pesmi, a ona je u
njemu planula i izgorela kao fi{ek baruta. Pesnik i recitator su udruìli snage i progovorili kao
istinoslovci. Pucao sam stihovima kao mecima, pravo u glavu.
KO JE IZDAJNIK, KO RODOUB
(IZ PISMA [TO GA JE, KRAJEM 1995, MILO[ VI[NJI], IZ TORONTA, UPUTIO MOM UJAKU, U NOVI SAD)
... Milo mi je bilo, kad sam ~uo da si otvorio advokatsku kancelariju, ali bih hteo da ti
postavim jedno direktno, grubo pitanje: zar je mogu}na ikakva pravna praksa u zemlji u kojoj
vlada tolika zbrka pojmova?
U Ustavu dràve, koja je propala pre ~etiri godine, pisalo je da niko nema prava da, u
njeno ime, potpi{e kapitulaciju. Dobro, ona je crkla i bez takvog akta, ali ja bih voleo da vidim
juna~inu koja je takav ~lan unela u Ustav. [ta to zna~i? Vojska poraèna, dràva
obezglavljena, a tamo, Pr}ilovica, i njen komandir, to ne priznaju. I okupator, sad, sa njima
moè da radi {ta ho}e, vi{e nema ratnog prava, nema @enevske konvencije, nema ni vojske,
sad je svaki civil vojnik, i on moè tenkovima na narod, na decu, dok ne zatre otpor i ne smiri
teren...
Odbrana otad`bine je du`nost i ~ast svakog gra|anina: i ja sam tako mislio kad sam, u
maju 1941, oti{ao kod Mihailovi}a na Suvobor. I pogre{io sam, jo{ onda, na prvom koraku:
otad`bina, za koju sam hteo da se borim, ve} je bila izgubljena, mrtva. Ona nije umrla zato {to
ju je pobedio nadmo}ni zavojeva~, ve} zato {to joj je polovina gra|ana, iznutra, otkazala
lojalnost. Dràvu vredi braniti jedino onda kad je ve}ina gra|ana ose}a kao svoju. Godine
1941, u Jugoslaviji, takvog konsenzusa nije bilo. Nije ga bilo ni 1991. Poljuljana spolja, ta se
dràva i 1941, i 1991, raspala na zadovoljstvo polovine, ako ne i dve tre}ine, njenih
doju~era{njih podanika! Oba puta su i u Zagrebu, i u Mariboru, Nemci do~ekani kao
oslobodioci. To bi trebalo da se kvalifikuje kao izdaja. Kod vas je, me|utim, takav do~ek
okupatora, sa cve}em i pokli~ima odobravanja, jednostavno ostao bez imena. Zagrebu je
dodeljen naziv grada-heroja, a Beograd je u aprilu 1944. ponovo bombardovan, valjda zato {to
je u aprilu 1941. onako nedostojno do~ekao Nemce!
Va{a {tampa, va{a istoriografija, i, va{a publicistika, naziv izdajnika dodeljuju pre svega
generalu Mihailovi}u, i nama, koji smo ga od 1941. do 1945. sledili. Vi ste tri generacije
mladih ljudi ubedili da je Josip Broz najve}i srpski rodoljub, a general Mihailovi} najve}i srpski
izdajnik. Mladi veruju da je Mihailovi} oti{ao u {umu u maju 1941. kako bi svoj narod lak{e
zaveo i poveo u saradnju sa Nemcima. Iz titovske propagande, i iz takvih ud`benika istorije, ta
se ocena pro{irila i po svetu. Pri proslavi pola veka od iskrcavanja u Normandiji, pro{le godine,
nisu bili pozvani predstavnici Pokreta DM, ali nisu bili pozvani ni predstavnici partizanske
gerile. Nas draìnovce, Evropa je odavno rtvovala i otpisala, a sad, odjednom, pokazuje da ni
Titov doprinos ne ceni mnogo. Ali zato usijane glave i kod nas, i kod njih a kod njih ih je
103
Uìvanje u lepo sklopljenim stihovima tu je neodvojivo od moralnog zadovoljstva. Onih

meseci nije bilo mnogo prilika u kojima je obespravljeni svet mogao likovati nad novim
okupatorima. înjenica, da je na na{em jeziku napisana i takva pesma, ravna je dokazu o
postojanju i delovanju bo`je pravde na zemlji. [ugavoj ovci je re~eno ono {to je zasluìla da joj
se rekne. Ona to nije razumela, ne mari: pesma nije potrebna temi povodom koje je nastala,
nego publici, odnosno njenoj e|i za slobodom i za istinom. Obezglavljeni narod je, iz
pesnikovih i mojih usta, ~uo ono {to je svakom, kao zau{}enje, leàlo na srcu. Na dnu bezna|a,
blesnula je re~ koja osloba|a. Dogodilo se prepoznavanje: to je sve {to se, u susretu ~oveka s
umetni~kim delom, moè dogoditi.
uvek bilo vi{e nego kod nas nastavljaju ludi partizansko-~etni~ki spor ko je dao ve}i prilog
me|usobnom istrebljivanju tokom gra|anskog rata! Mi smo, 1943, objavili da komunizam
smatramo velikom opasno{}u po zemlju i po dràvu, i trudili smo se da ga onemogu}imo u
zauzimanju na{eg prostora, koliko smo mogli. Tito nas je proglasio za smrtne neprijatelje.
Onoga, ko nije hteo da se stavi pod njegovu komandu, on je izjedna~io sa okupatorom!
Draìne #Nemce" on je svesrdnije progonio nego Hitlerove Nemce. Sa Nemcima je
pregovarao o prekidanju sukoba, sa nama to nije ni poku{ao.
Danas je te{ko re}i koja je od dve strane iz gra|anskog rata vi{e izigrana. Mi propadosmo
sa svoje gluposti i nazadnosti, oni propado{e sa ludila i naprednosti. Meni je iskreno ao
po{tenih mladih ljudi koji po|o{e za Titom i izgibo{e niza{ta. Ako nisu poginuli u ratu, stradali
su u miru; od 1948. do 1978. u Srbiji su svakih pet godina vr{ene ~istke. Sve, za {ta su se tukli i
stradali, sve je to danas uni{teno: bratstvo-jedinstvo, socijalizam, Jugoslavija; sve je to Tito
svojom rukom zapalio i pretvorio u pepeo! Da imamo malo pameti i srca, mi bismo se danas
morali me|usobno saàljevati, u duhu one pesme koju je spevao D. R. A}imovi}, draìnovac iz
Johanesburga:
EPITAF ZA MOJE PALE DRUGOVE KOMUNISTE
Zalutasmo mladi srcem

Du{e ~iste, ~ela uzdignuta
Za ideale neostvarljive.
Zanos be{e jak
I kratak san.
Uni{tismo najdraè na{e
I nas same
Za koga?
\avolji {egrti besmo
I sad nam je dosta:
U miru da po~ivamo!
Molite se za nas,
Za nas koji Boga ne poznasmo
I ne molismo.
Gre{ismo pravde radi,
Pravde edni.
Pra{tajte!
Nesre}a, kroz koju na{ narod, ovih godina, ponovo prolazi, i stav koji biv{i saveznici imaju
prema njemu, sjajna je prilika za opame}enje. Bojim se da je ta prilika propu{tena. U danima
kad su Amerikanci i Evropljani obeleàvali godi{njicu iskrcavanja u Normandiji sa potomcima
juri{nika iz Handàr-divizije, kao po~asnim gostima, trebalo je, usred Beograda, organizovati
Kongres na{eg pomirenja, pokazati svetu da smo najzad i mi ne{to nau~ili te da, u idu}im
sukobima, ne treba da ra~unaju s na{om glupo{}u. Na tom su skupu i dana{nji beogradski
vlastodr{ci mogli izvu}i pokoju korisnu pouku. Na~in, na koji je angloameri~ka propaganda,
po~ev od 1943, kompromitovala Pokret DM, nimalo se ne razlikuje od na~ina na koji se,
poslednjih godina, satanizuje kriptokomunisti~ka ekipa u Beogradu, ili nacionalna borba
bosanskih Srba. Ali to je, za njihove mogu}nosti, previsok stepen mudrosti. Oni nekada{nju
kampanju protiv Draìnog Pokreta prikazuju kao objektivnu procenu demokrata i liberala
Slobodnog sveta, dok sada{nju akciju izolovanja Srbije ocenjuju kao besramnu propagandu.
Mr`nja ne opame}uje, o ne...
Ima jo{ nekih korisnih pouka koje bi se, iz ponavljanja istorije do kojeg je do{lo u poslednjih
~etiri-pet godina, dale izvu}i. Sad smo se, ponovo, uverili da Nemci, i kad izgube rat, ne
zaboravljaju nekada{nje saveznike i prijatelje, dok Anglosaksonci, i kad ga dobiju, ne drè do
104
STVARNOST U NOVINAMA I U DELIMA SRPSKIH REALISTA
Na prvim koracima kroz svet odraslih, naporedo sa opismenjavanjem i sticanjem navike

~itanja, sreo sam se sa dnevnom {tampom. Novine su mi, bez ikakvih ograni~enja i bez uvoda,
omogu}ile ravnopravno u~e{}e u jednoj zabavi koja jeste predvi|ena pre svega za odrasle, ali
se ni deca iz nje izrekom ne isklju~uju. U njima sam na{ao prva obave{tenja o vidljivom i
nevidljivom svetu, o onome {to se oko mene de{ava i onom {to se u drugim zemljama desilo ili
}e se dogoditi. One su me uputile u poslove sveta i dale mi ose}aj da, pukim ~itanjem,
postajem sau~esnik u tim poslovima.
Treba li naglasiti da je moj odnos sa novinama, od prvog susreta, bio plodan, uzbudljiv, na
mahove strastan? îtao sam ih kad god bi mi dopale ruku, od prve do poslednje strane; ono {to
me je zanimalo, kao i ono {to me uop{te nije zanimalo: nisam se usu|ivao ni pred sobom
priznati da u novinama jo{ manje u knjigama! moè biti pone~eg {to mi je dosadno.
înjenica, da je ne{to od{tampano, po mom je ose}anju sakralizovala sadràj, ~inila ga izuzetno
va`nim, dostojnim posve}ene ~itala~ke pa`nje. Ako bi me, ipak, poneki ~lanak, pokoja pri~a,
ili radnja nekog romana, manje privla~ili, krivicu sam uzimao na sebe. A od ~itanja nisam
odustajao, ni onda!
O, radosti otisnutog crnog slova! O, sre}o jasno na{tampane re~i! Zahvaljuju}i
{tamparskoj tehnici, svi su jezici izi{li na sve~anu istorijsku smotru; tipografija im je dala
najvi{u vizuelnu formu: sa njom svaka re~ svetli, svako slovo blista. Neuredna stvarnost se
artikulisala kroz besprekorni poredak znakova, zaobljenih na isti na~in, jasne o{trine i jednake
visine. Slova zra~e ~istu svetlost uma i duha. (Razume se da onda, o tome, nisam mogao ovako
misliti, a jo{ manje svoje uzbu|enje ovim re~ima iskazati: ose}aj, koji me ni do danas nije
sasvim napustio, je taj).
Brzo sam zaklju~io da je stvarnost lep{e pratiti i otkrivati u onome {to je na{tampano, nego
u njoj samoj. Pitanje vernosti odraza uzoru dugo mi se ~inilo neva`no; mislio sam da to pitanje
postavljaju jadne, sitni~ave du{e: sve {to je od{tampano kvalitetnom {tamparskom bojom
samim tim je i istinito. [tampani redak je ne{to mnogo vi{e od stvarno postoje}eg sveta:
objava njegovog punog smisla. Desi li se da se izme|u odraza i same stvari pojavi razlaz, tada
treba ispravljati samu stvar, a ne njenu sliku. Toliko je strahopo{tovanje {to ga nepismeni
ljudski vid, koji je hiljadugo|ima ~itao jedino vetrove i travke, mrlje ispod noktiju i jagnje}e
ple}ke, oblake i otiske ivotinjskih stopa, oseti pri prvom susretu sa pisanim znacima kulture!
Uvideo sam, naravno, da se o mnogim stvarima, koje sam oko sebe zapaào, ne pi{e ni u
novinama, ni u knjigama. Razlog je bio o~igledan: to, o ~emu se ne pi{e, nije dostojno ni
postojanja, akamoli opisivanja! Kome bi palo napamet da negde na{tampa sve ono {to se, o
novim vlastima, pri~a u mojoj ku}i, u o~evoj kafani, me|u ljudima koji se dobro poznaju? To
pre svega nije dopu{teno, a i kad bi bilo, ta bi nas istina osramotila.
105
bratstva po oru`ju. Nemcima, brate, svaka ~ast: {teta {to nismo mogli s njima. Ovi, u koje smo
se mi zaklinjali, na{e su poverenje trajno izgubili... Pod uslovom da se onima, koji dolaze, ta~no
prikaè ono {to se od 1941. do 1945, i od 1991. do 1995, ovde de{avalo... Valjda }e se na}i
neko ko }e podmlatku kratko i jasno predstaviti kakvu je slobodu Tito doneo srpskom narodu,
i kakvo je izdajstvo Mihailovi} prema njemu po~inio.
... Tu`no vas je, sa ove razdaljine, gledati kako i dalje jedni drugima vadite o~i iz glave
zarad tog mangupa, koji vam je i unuke zavadio! I pritom poteète argumente zajedni~kog
neprijatelja koji vas je, i jedne i druge, u razmaku od pola veka, istim oru`jem usaravio...
Jedini oblici prevladane i osmi{ljene stvarnosti, koji su mi bliski i dostupni, jesu novinski
~lanci, reportaè i osvrti, na jednoj strani, a na drugoj opisi seoskog ivota i srpske dru{tvene
stvarnosti koji su dali realisti s kraja HH veka. Novine pi{u o sada{njim uspesima i podvizima
uzoritih pojedinaca, dok pripoveda~i slikaju ivot kakav je nekad bio i koji se, oko mene bar, u
proteklih pedeset-{ezdeset godina nije mnogo izmenio. Prilike u selu i u varo{ici, koje ovih
godina oko sebe pratim, veoma su dobro prikazane u pripovetkama, pozori{nim komadima i
romanima Gli{i}a, Veselinovi}a, Sremca, Domanovi}a, Lazarevi}a, Rankovi}a i Ko~i}a: to su
za mene ivi, savremeni pisci!
Pravo govore}i, ja i ne obra}am pa`nju na ~injenicu da su dela pomenutih pisaca nastala
krajem HH veka, i da je odonda pro{lo {ezdeset-sedamdeset godina. (Ovaj jaz, njegov smisao i
va`nost, uo~i}u mnogo kasnije). Za mene, odraz je savr{eno veran; tamo, gde u ivotu ne{to
fali, ja se upnem i domislim; gde ima suvi{ka, i razlika, to previdim. Isti prostodu{ni doma}ini,
zatucani siromasi, gramzivi trgovci, opasni kaji{ari, hrabre i samorane majke, pro`drljivi
popovi, ljigavi {pijuni, rumenolike devojke, bezdu{no ~inovni{tvo, sujeverne starice. Sve moje
kom{ije, i cela krivi}ska ~ar{ija su tu, samo {to su pregaèni hodom Revolucije, pa mi valja
naprezati ma{tu, da popunim praznine i dogradim podudarnosti. Tu su ~ekmedèta i }epenci,
tu trbu{ine posle ru~ka, tu su, po kafanama, ~etvrtasti okviri od bambusovine drà~i za
novine, valjda su i nabavljeni pre sedamdesetak godina, posle prvog rata sa Bugarima...
A po selu, dekor kao kod Gli{i}a: potesi i ~airi, zabrani i ispa{e, osoja i prisoja. #Prva
brazda" mi je naterala suze na o~i, zelena{e doìvljujem kao pretke i srodnike krivi}skih
trgov~i}a, dok slavu Hajduk-Stanka i Rankovi}evih gorskih careva nastavljaju odmetnuti
~etnici, koji }e se u Jare}im brdima dràti sve do 1952.
[to se novina ti~e, jasno je da one ne ele da prikazuju, ve} da pokazuju, da otvaraju
perspektive, da slikaju ono {to bi trebalo da bude. îtam ih s po{tovanjem, ozbiljno i
saradni~ki! Stav mojih uku}ana, ro|aka, kom{ija, i gotovo svih poznanika, koji svra}aju u
o~evu kafanu, bitno je druk~iji od mog. Oni nikad ne ~itaju {to je napisano, oni traè da
uhvate {ta je iza. I tu }e pro}i godine pre nego {to shvatim koliko je njihova sumnji~avost
prema novinskom {tivu bila opravdana, a koliko je moje poverenje dolazilo od neznanja,
lakovernosti i gluposti. Sebi u odbranu mogu re}i jedino ovo: bio sam zasenjen magijom
{tampanog retka, gajio sam strahopo{tovanje prema {tamparskoj tehnici, pa i samoj civilizaciji,
~iji je ona deo.
RU@AN SAN
(Iz ujakovog pisma Milo{u Vi{nji}u)
...#Kako moèmo da ih slu{amo?" Navikne{ se, ko na muvu-zunzaru. Stalno ti je pored

uva, ivi{ s njom, gleda{ svoja posla, ako je mlatne{ do}i }e, istog ~asa, jedna druga, jo{
glasnija, jo{ dosadnija. Nesre}a je u tome {to ona druk~ije ne ume, i kad bi htela ne bi mogla,
ona zna za svoj deli} istine i to je sve {to na svetu zna, jedva je nau~ila i to malo {to zna, njoj je
to dovoljno, protivistina i nadistina je ugroàvaju, ona u njima vidi jedino neprijateljstvo. I jo{
su sada u defanzivi, pa opet, ne moè{ disati od njih, a kakvi su bili dok bejahu jaki i svemo}ni,
to ni zamisliti ne moè{!
... Pedeset godina, stari druè, zna{ li {ta je to, koliko je to! Zaptije{ u{i, za`muri{, stegne{
zube, a ono u tebe ulazi kroz nokte, kroz nozdrve, truje te dok spava{, popu{ta{ kad ne misli{,
prilago|ava{ mu se i kad se opire{, i naposletku, prilegne{ na rudu. Ako ne legne{ iz straha ili
zbog koristi, le}i }e{ iz dosade i znatièlje. I na kraju, kad im sve la|e potonu{e, onda jedna
polovina krenu protiv druge polovine, kao, sad su ovi pravi, oni }e istrebiti zlo u svojim
106
redovima, oni }e s njim ra{~istiti na ne znam kojoj po redu sednici! Objave antibirokratsku
revoluciju, i narod se zaljulja, po|e za zlima protiv jo{ gorih, i ponovo nasedne. êtrdeset
godina upropa{}uju naciju, i onda se obsete, i krenu da spasavaju ono {to su upropastili, pa im
i to, za nekoliko dana, ili za nekoliko meseci, upali. Nekoliko dana, ili nekoliko meseci, i to im
je dobro do{lo, dok ne smisle ne{to novo...
... Tako to izgleda, kad jedan narod pre}uti ~itavo stole}e... Odvikne se od mi{ljenja, du{u
krije, vi{e ne zna ni da li je ima, a usta blebe}u kako im {ta do|e. Mi{ljenje, koje se dugo krije i
pre}utkuje, sebe otruje i iznakazi. Sad imamo i partije, svako sme da kaè ono {to ho}e,
uzalud, mi vi{e nemamo {ta da kaèmo, treba}e nam novih pedeset godina da nau~imo ponovo
misliti.
... Ono glavno je zavr{eno u prve dve-tri godine; posle su se i oni razmek{avali, otvarali
prema svetu, upristojavali, ali dàbe! Ve} oko 1970, po~e{e se sebi podsmevati, osu|ivati
izvesna preterivanja kojih je, naàlost, u po~etku, bilo... Kad razbojnik po~ne ispovedati neke
gre{ke, tad je najodvratniji: toliko je oja~ao, i tako se osilio, da i to sme! A {tampa #slobodnog
sveta" to pozdravlja i ohrabruje, kaè: napredak! Amerika odre{ila kesu, pa pla}a li, pla}a... Ne
kaèm, strah je popu{tao s vremenom, naro~ito kod mladih, kod onih koji su stupali u ivot, pa
ih nisu odranije znali. Mi, koji smo videli za {ta su sve sposobni, mi se od straha nikad nismo
povratili. Sva ta otopljavanja, sve te liberalizacije, sve je to, za nas, bio nastavak ru`nog sna,
ne{to {to nas se ne ti~e, {to se de{ava posle na{e smrti.
... Na{ je narod svima sve oprostio. To i ne bi bilo lo{e kad bi on bio svestan teìne zala {to
ih je oprostio. Pra{tanje, koje ne u~vr{}uje samopouzdanje, pra{tanje koje nije oblik unutra{nje
snage i zrelosti, pra{tanje sa snishodljivim odnosom prema neprijatelju, samo je novi oblik
pokoravanja, i priprema za novo robovanje. I za êr~ila, koji ga je izdao, i za Kralja, koji ga je
napustio, i za Tita, koji ga je podjarmio, ~ak i za Stanka Bega, koji ga je izlu|ivao, narod je
na{ao re~ razumevanja i pra{tanja. Ima li negde nekog ko bi, u ovim godinama, razumeo
njegovu muku?
... A ono, {to su 1945. govorili o vama, ono se sad, sa mnogo vi{e prava, moè re}i za njih.
Posle pobune na Kosovu, 1981, mnogi su se i me|u njima trgli: slepo slede}i zlog gospodara, i
ne misle}i o onome {to ~ine, stigli su u nacionalnu izdaju. Neki su se uistinu zaprepastili: takav
ishod, ipak, nisu eleli. Mislili su da se hiljadu godina moè neka`njivo lagati. Verovali su u la`,
ili su se trudili da u nju veruju; nadali su se u nemogu}e. Mislili su da se delimi~nim
zadovoljavanjem separatisti~kih te`nji umanjuje negativan naboj i sti{ava nezadovoljstvo
manjinskog ivlja. Izmislili su formulu bez presedana u ljudskoj istoriji: da se dràva dade graditi
razgra|ivanjem. I eto, presede im presedan!
... Bu|enje zabludelih, sredinom osamdesetih, be{e bolno i te{ko. Sve im se procene
pokaza{e pogre{ne, svi ustupci uzaludni. Ekonomija re{ava sve... E nije nego! I tada objavi{e da
im je Tito kriv. Oni su mislili da je dovoljno {to su za karijeru dali ~ast i slobodu; kad su im
ispostavili zavr{ni ra~un, vide{e, da je oti{lo i Kosovo! Nisu znali, nisu pretpostavljali, pa {ta?
Nacionalna izdaja iz neznanja jo{ je i gora od svesne izdaje... I tada se dogodi ~udo. Titovi
107
... Godine 1945. mi smo izgubili tlo ispod nogu, ugazili u la` do grla, a ovo posle, ovo je
dolagivanje, krpljenje i nastavljanje. Sa #oslobo|enjem" mi smo svi pre{li u ilegalu, izgubili
smo se u sebi i u svetu, pritajili se, i odonda gledamo {ta nam se de{ava kao da nam nije u
pitanju koà, kao da se sve ovo doga|a nekom drugom, a mi odnekud sa strane posmatramo.
Ni{ta ne govorimo, ni{ta ne shvatamo, ~ekamo da se zavr{i ruàn san. O~igledno je da smo na
dnu, ali ni to, izgleda, nije svima jasno.
internacionalisti se, u nekoliko meseci, pretvori{e u izbezumljene patriote. Ah, ah, toga
razo~aranja! Dali im i {to se daje, i {to se ne daje, i umesto zahvalnosti, [iptari im uzvrati{e
ustankom!
... Poljuljali su temelje dràve, a [iptare nisu ni zadovoljili, ni smirili. Borili su se za
ravnopravnost; ravnopravnost na Kosovu nikom nije potrebna. [to je za Srbe belo, za [iptare
je crno; i obrnuto. Tamo gde su Srbi, posle Berlinskog kongresa, naslutili praskozorje, ~lanovi
Prizrenske lige su videli smrknu}e. Ne postoji tip sredi{nje srpske vlasti koji bi im bio po volji.
Dado{e im, na kocki, deo dràvne teritorije, pa se na kraju trgo{e ono {to su nepromi{ljeno
izgubili sad traè da im se, na lep na~in, vrati. Kao da se to moè tako: kad ho}e{ da{, kad
ho}e{ uzme{...
... Tito je mislio ovako: donde, dokle zagor~avaju ivot Srbima, donde su u redu. Ako
preduzmu ne{to ozbiljnije, on }e motkom po glavi... Svi su mislili, Tito je besmrtan; a i on se,
izgleda, u to nadao...
... I jo{ su o~ekivali da }e se, s tom njihovom nevoljom, neko u svetu solidarisati. Da }e se
ceo svet, zbog njihove gluposti, uznemiriti i re}i: Aman, izgubi{e Srbi Kosovo, to nema smisla!
Katastrofa, upomo}! A dràve i narodi se, u slu~ajevima takvih katastrofa, pona{aju krajnje
ravnodu{no, ako ne i zlurado. Gubi, kad nisi znao da ~uva{! Troja je danas u Turskoj, Ronsevo
je u [paniji. Grcima je ostala Ilijada, Francuzima Pesma o Rolandu. Tako se i nama moè desiti
da nam od Kosova ostane Kosovski ciklus, i desetak manastira, pod za{titom na{e velike
prijateljice g|e Olbrajt. U ono ostalo ionako nemamo pristupa, ve} danas. Kosovo je na{a
nesre}a: niko ga ne voli, a mnogi bi da ga prisvoje.
... ûvaj ono {to ima{; {to si izgubio, zaboravi. Mnogi evropski narodi napasaju stada na
razvalinama tu|ih carstava.
PRVI KORAK, I POSLE
Prvi korak u pribliàvanju novoj vlasti na~inio sam onog dana kad mi je Strajinja Sablji}
dozvolio da opalim iz pu{ke. Slepo nepoverenje, koje sam gajio pod uticajem uku}ana i
kom{ija, najednom se poljuljalo. Od onolikih znatièljnika i besposli~ara, koji su se svrzali oko
njega i pratili ga na svakom koraku, Strajinja je jedino na mene obratio istinsku pa`nju. Sa
mnom je stupio u normalan razgovor, a sa njima se, sve vreme, natezao kao da je vodio
nekakve te{ke, nemu{te pregovore. âk me je, posle pucanja iz pu{ke, pomilovao po glavi i
rekao:
Eto, bar ne~ija da se ispuni.
Bio sam zadovoljan zbog onog {to sam izveo; bio je zadovoljan i on, {to mi je to omogu}io.
Polaze}i, rukovao se jedino sa baba-Stevankom, sa majkom i sa dedom. U prolazu,
dodirnuo me je rukom po ramenu, rekav{i:
Zdravo, de~a~ino.
I nasme{io se. Jedino se tada, i jedino meni, celog tog dana, nasme{io.
Toga dana, osetio sam prvi put izvesno saàljenje: ne samo prema njemu, nego i prema
svima njima. Sa Lazom Kusturi}em, kasnije, i{lo je mnogo lak{e. Celog ivota sam napredovao
u saìvljavanju s tim ljudima, a da im se, ipak, nikad ne pribliìm do kraja.
POVODOM UJAKOVE DIJATRIBE O [AJKAÎ I OPANCIMA
Zavr{etak besne besede protiv {ajka~e i opanka do~ekali smo jedino deda i ja. Iznerviran,
otac je oti{ao da napoji stoku, a majka se, zbunjena, od{unjala u kuhinju. Stric je, jo{ na
108
Ubrzo posle polaska u {kolu, krajem novembra, odràna je priredba u ~ast Dana
Republike. Igrao sam Isaka u Jak{i}evoj drami Stanoje Glava{, a imao sam i jednu recitaciju.
Uo~i Dana Republike podelili su nam pionirske kape i pionirske marame; na probe smo dolazili
uniformisani, i recitacije smo izgovarali u uniformama, dok smo se za uloge u pozori{nim
komadima preru{avali. Kapa je, naravno, bila titovka, od tankog plavog platna, bez postave.
Kad sam do{ao ku}i, otac me je do~ekao sa besnim negodovanjem:
Bogami, lepo! Jo{ da vam dadnu pi{tolje, pa da po~nete apsiti svoje roditelje. Turci su,
barem, odvodili decu u Tursku, a ovi, jok! Do{lo vreme da u ro|enoj ku}i pazi{ {ta govori{...
Nosio sam je tri-~etiri dana, dok nam nije nare|eno da je predamo u magacin za u~ila.
Dok sam je nosio, ~inilo mi se da idem gologlav. Otkri mi se ~elo, pokaza{e se u{i, otvori{e se
vidici. @ivot!
Posle sam jedno vreme hodio gologlav, nose}i se mi{lju da nabavim ka~ket. Kao obele`je
radni~ke klase, ta je kapa onih godina bila veoma cenjena. Ka~ket se moè nositi i na selu, i u
varo{i, na njivi, na slavi i svadbi, po snegu i ki{i. On predstavlja zlatnu sredinu izme|u {ajka~e i
{e{ira: siromaha uzdiè, gospodina ne uniàva. Ko nosi ka~ket, pokazuje spremnost da se
uklju~i u borbu za bolje sutra.
[to se obu}e ti~e, mislim da je sve bolje od opanaka. Sa obu}om sam, me|utim, imao
sre}e. Pred polazak u {kolu, nabavili su mi jedne polovne cokule, koje je otac osposobio.
Cokule se s opancima ne mogu ni uporediti. Nosio sam ih dve zime, i dva leta, uz povremena
krpljenja, razume se. Jedino sam ih za spavanje skidao. Prvih dana, u {koli, pucao sam od
ponosa. Sedeo sam nogu ispruènih izme|u dva reda skamija: da svi vide moje cokule, i da mi
se dive, ako ho}e. Uzalud, niko se nije obazreo. Jedino se razrednica Kosovi}, jednog jutra,
narogu{ila i podbo~ila i, zauzev{i poloàj }irilskog slova F, ciknula:
Kako to sedi{? Nisi u kafani!
Povukao sam noge pod klupu, razo~aran zbog tolikog, tako surovog nerazumevanja! [ta
god da stavi{ na glavu ili na noge, uvek }e se na}i neko da te ponizi i uvredi. U gordom
zadovoljstvu zbog lepih, jakih i prikladnih cokula ne{to se, onog dana, pokvarilo i zagadilo...
U dve godine, koliko sam ih nosio, ose}ao sam, na svakom koraku, ne{to nalik na
samopouzdanje. U opancima, takvo samopouzdanje je nezamislivo. ^vrstina, {to je cokula
prenosi na nogu, to je dobro odmerena podr{ka koju nam malo {ta, i malo ko, s takvom
postojano{}u pruà!
Obuzet tim povezivanjima, se}anjima i pore|enjima, nisam ni osetio da je ujak zavr{io
svoju zapenu{enu govoranciju. Deda je }utao, o~ekuju}i da se u vazduhu izbri{u ostaci te
neprijatne provale, tog samoubila~kog gneva, {to ga je ujak, pomalo i pod gasom, izlio. Zatim,
mirno i odsutno, re~e:
Kad smo mi valjali, i {ajka~a nam je bila dobra... Pod njom smo juri{ali na Ceru i na
Ma~kovom Kamenu, pod njom smo izbili na Kajmak~alan. Nije va`no {ta nosi{ na glavi, va`no
je {ta ti je u glavi, i u du{i. I Draà je nosio {ajka~u...
Zbog nje je i propao, zaklju~i, mra~no, ujak.
109
po~etku, rekao da ne slu{a prvi put te gluposti, te da mu je dosta pljuvanja po sebi, u ~emu smo
mi, Srbi, svetski prvaci! Baba-Stevanka je, nezainteresovana, ne{to plela.
Deda i ja smo ga slu{ali do kraja. Deda ga je gledao poluotvorenih usta, preneraèn; ja sam
mislio da je optu`ba protiv {ajka~e preterana, ali da je u su{tini opravdana. Otkako sam po{ao
u gimnaziju, ve} na prvim koracima, osetio sam nelagodu zbog onoga {to sam, kao selja~ko
dete, nosio na glavi. [ajka~a me je obeleàvala, i izlagala me podsmehu svih tih beloputih
maminih maza koje doru~kuju kifle sa belom kafom, i nisu u stanju ni lubenicu ukrasti,
akamoli izvesti {togod opasnije...
[TA JE BILO SA SEA^KIM RADNIM ZADRUGAMA...
Ni{ta. Ukinuli su ih, po celoj Jugoslaviji, pre nego {to su onu, planiranu kod nas, i po~eli
osnivati. Ostade uspomena na dvogodi{nje strahovanje, na slutnje i prepri~avanja: toliko se o
kolhozu pri~alo da mi se ~inilo kako je ve} tu, uveden, da ~ak i radi, samo {to je nevidljiv. Te
tako, kad objavi{e da se zadruge raspu{taju, ispade da se ukida i ta na{a, nevidljiva i
nepostoje}a; objavljena uleto 1952, odluka je donela vidno odahnu}e. Mogu}nost
kolektivizacije je lebdela nad ku}ama i njivama kao nepomi~an crni oblak, onaj za koji se ne
zna ho}e li se okrenuti na ki{u, na grad, ili }e se, jalov, povu}i za vidik. Opasnost je bila
nevidljiva, strah prikriven; odmeravanje izme|u opasnosti i straha dugo i mu~no.
Kad je ~uo za novost, deda se nije mnogo za~udio:
Strpljenja, strpljenja... na kraju }e oni ukinuti i sebe!
Sa va{ara u Mladenovcu, na kojem se saznalo da je Vlada donela neke mere u vezi sa,
mnogi se vrati{e pijani. Sre}ko ûturilo je iznajmio Cigane i pro{ao, ispred njih, glavnom
ulicom, sa fla{om rakije u desnoj ruci. Pevali su mu pesmu #Tesno mi ga skroji, nane."
Stanko Beg je }utao. On se oko srz ni ina~e nije mnogo trudio. Hap{enje Brace Frklje, koji
se kao sekretar Op{tinskog komiteta izjasnio za Ruse, prili~no ga je poremetilo. I on ga je
osudio, ali odve} brzo i mrzovoljno; nekada{nji radni polet je kod njega sve vi{e prelazio u
ljutitu zami{ljenost. Onda je do{ao jo{ jedan udarac: oba sina mu prebego{e, ilegalno, u
Austriju, a odande u Ameriku. Tada je ve} radio u SUP-u; sinovi-emigranti, u toj ustanovi,
nisu preporuka za karijeru. âme}i i bave}i se poslovima bez prave politi~ke teìne, Beg na
tom mestu do~eka prevremenu penziju.
Tako je, sredinom stole}a, ogrnuta pla{tom kolektivizacije, lep{a budu}nost pokucala na
vrata na{eg sela. Uzalud: pro{lost je bila upornija i ja~a.
To ne valja, ali je dobro, re~e Sveta Kurjak kad ~u {ta je, u vezi sa zadrugama,
odlu~eno.
Deda ga je gledao ne trep}u}i.
Ne valja zato {to je budu}nost poljoprivrede u velikim gazdinstvima, a dobro je da se ove
budale u to ne me{aju. Ko ho}e da upropasti neku stvar, nek je samo dadne njima, da je oni
sprovode u ivot...
... A [TA SA ZADRU@NIM DOMOM I STANKOM BEGOM
Zapo~et uo~i \ur|evdana, Zadru`ni dom je stavljen pod krov pre prvih jesenjih ki{a. I
kako ga stavi{e, tako ga ostavi{e. Kod na{eg se sveta uvreìlo mi{ljenje da su stavljanjem pod
krov izvr{ene sve obaveze prema novogradnji. Ono ostalo moè pri~ekati: godinu-dve, ili
vek-dva, kako se udesi. Sa pokrivanjem krova obi~no se utro{i i poslednji komad gra|evinskog
materijala, isklizne poslednja para predvi|ena za gradnju: da se ~ekalo na potpuno obezbe|ena
sredstva, poslu se nikad ne bi pristupilo! To se desilo i sa na{im Domom. Odo{e kre~, pesak,
cigla, cement, crep: {to se imalo, to se ugradilo. Istovremeno, splasnu volja. Besomu~ni ar
Stanka Bega pre|e u estoku mrzovolju:
Ja pokrih, a sad, kome treba, neka ure|uje...
I onda se pokaza da su potrebe sela u znatnom zaostajanju za mogu}nostima koje je
projekat predvi|ao i nudio. Bioskop ne otvori{e, na ~itaonicu zaboravi{e, otvaranje ambulante
nikad ne do|e na dnevni red, za veterinarsku stanicu ne na|o{e sredstva. Omalterisa{e,
kako-tako, mesnu kancelariju i bife; u prostoriji, predvi|enoj za prodavnicu, okre~i{e golu
ciglu. Sve drugo ostade kako je izi{lo ispod mistrije. Podrumi se napuni{e vodom: ispod temelja
proradi nekada{nja baru{tina! U prole}ne ve~eri moè se ~uti i pokoja aba: ose}a da se
bespravno uselila, pa kreke}e u pola glasa. S vremenom se izgubi i sama predstava o tome na
110
{ta bi se onolika odeljenja dala upotrebiti. Dvorana predvi|ena za bioskop sluì, u vreme etve,
kao privremeno skladi{te za otkupljenu p{enicu. Preko zime, omladina priredi poneku igranku.
[to se mene ti~e, onog sam leta upoznao neke va`ne vrline svog naroda: video sam jad i
nevolju, odbijaju}i, uporno, da porazmislim o onome {to sam gledao. Zaklju~ci, koji su se
nametali, bejahu porazni; umesto da ih prihvatim, optuìvao sam sebe za nesposobnost
pravilnog sagledavanja i ta~nog procenjivanja. Nisam, eto, u stanju da zapazim dru{tveno
poèljne vrline deli}a naroda u kojem sam do{ao na svet. One mora da postoje... Ne znam da
prodrem do srì; ispod privida ravnodu{nosti krije se, mo`da, svesrdno pristajanje. Obuzet
bolesnom istinoljubivo{}u, pridajem preveliki zna~aj trivijalnostima; zasenjen sam onim slojem
pojavnosti koji se prvi uo~ava i najlak{e daje! A to, {to se vidi, moè biti su{ta suprotnost
onome ispod, {to se ne vidi! Mo`da me pleva i pena spre~avaju da sagledam tvrdo unutra{nje
jezgro, da osetim upornu podzemnu icu, koja }e tek na kraju izbiti na povr{inu? Mo`da }e se
ivot, zahvaljuju}i upinjanju, pa i nasilju nepomirljivih, jednog dana pokazati u novom
obli~enju, sa obnovljenim samopouzdanjem? I to }e samopouzdanje, tada, u~vrstiti
dostojanstvo ~ak i ovima koji, danas, zajedni~kom poslu pristupaju s mukom i otporom...
Isuvi{e sam otvorio o~i: mo`da bi trebalo miriti... Tada bi se ublaìla grubost nekih crta,
kontura i kretnji, i blesnula sredi{nja zlatna ica, koju je te{ko videti: zasvetlela bi celom
svojom duìnom! Mogu}no je, tako|e, da se gun|anjem suzbija odu{evljenje; zbog alosnog
vekovnog iskustva, ljudi kod nas nerado iskazuju plemenita ose}anja: ne`nost se ne pokazuje
ni prema ro|enom detetu, akamoli... Akamoli!
Sa razdaljine od pola stole}a, sve se umek{alo, ivice su otupele, grubost se oljudila. Beg je
siktao i pretio, ali, dok je trajala gradnja, nikog ne uapsi, nikog ne otera na sud. Primio je
zadatak, i zavr{io ga, kako je znao i umeo. Verovatno, ono nije trebalo zapo~injati; kad se
po~ne, onako se sprovodi. Narod druk~ije ne}e, i ne zna; narod napreduje usteù}i se i opiru}i
se. Koliko su se, preda mnom, dok sam im uru~ivao pozivnice, ljutili i psovali, toliko su,
sutradan, vredno zapinjali. Najteè je bilo privesti ih poslu. Oni koji su, dan ranije, najvi{e
psovali, na poslu su najglasnije pevali. ôvek je protivre~no stvorenje a ja, naàlost, ne
razumem sve te protivre~nosti.
Tako, kod nas, stoji stvar sa kolektivnim poduhvatima, pregnu}ima i zanosima; s obzirom
na na{u ~uvenu slogu, bojim se da nikad nije bilo mnogo bolje. Na{eg je ~oveka te{ko
pokrenuti, njega ne vuku planovi o unapre|ivanju zajedni~kog ivota i rada. Veliki usamljenik
i inokosnik, on gleda kako bi se sam sna{ao i izvukao kroz rupu za koju niko, sem njega, ne
zna. Drugom }e pomo}i jedino ako ga li~no poznaje; raditi za sve, do|e mu kao raditi nizakog,
i niza{ta. Te{ko ga je izvesti i na popravku sokaka, kojim svakoga dana prolazi, pa kako da se
zagreje za ludoriju koje se, u selu, niko sam ne bi setio! Najlak{e ga je osuditi kao samoìvog,
priglupog i divlja~nog siromaha, kojem se ni s koje strane ne moè pri}i. To sam i ja, bar prvih
nedelja razno{enja pozivnica, mislio. Lep{a budu}nost, ona ~iju sam izgradnju pratio u
novinama, njega ne zanima; rekao bih, {tavi{e, da je ne podnosi, da je se uàsava. Pro}i }e
godine pre nego {to, u takvom stavu, ne prepoznam jednu va`nu vrlinu: zdrav otpor prema
jevtinim lagarijama. Jebivetru je lako sva{ta zamisliti; sva sre}a te se oni, koji obema nogama
stoje na zemlji, ne zale}u za svakom ludorijom koja dokoli~arima do|e na um!
111
Izgleda da je, jo{ u toku izgradnje, pravac na{eg op{teg razvoja preusmeren: gra|evina je
izgubila svoju ideolo{ku vertikalu. Ta je vertikala, najverovatnije, bila u vezi s
kolektivizacijom. Baba-Stevanka misli da su Dom ukleli oni koji su mu, ostaviv{i neokopane
njive, kopali temelje. [ta god da je po sredi, negde je ne{to puklo, sru{ila se izvesna zamisao, i
zgrada se na{la u praznini.
Sve prolazi, sve je pro{lo. Zamukle su i pesme, i kletve; ~ak je i otpor prema lep{oj
budu}nosti splasnuo: u mom selu ima danas stotinak automobila, i stotinak traktora. U njemu
je, i dalje, to golemo, u tri kraka razu|eno zdanje, ve}e od svega {to je iko, pod ovim odse~kom
neba, u pro{losti stigao i da zamisli, kamoli da sazida! Stoji kao trag jednog bunovnog zaletanja
nasumice i niu{ta. Mo`da }e se, u sutra{njici o kojoj tako malo znamo neko dosetiti {ta da
u~ini s tolikim prostorijama, kojima u proteklih pola veka niko ne na|e primenu... I niko se,
tada, ne}e se}ati Stanimira Jerini}a, zvanog Stanko Beg. On je uzeo kamdìju i opleo je iznad
glava seljaka, on je zavoj{tio protiv vekovne u~malosti i ravnodu{nosti, on je iz rupa isterao
gluva}e i naterao ih da se prihvate luda i neshvatljiva posla. Trud mu je bio uzaludan, ali je
ostao nauk: ovakvi poduhvati bez prinude ne idu. Sve {to je kod nas malo ve}e od brvnare,
svinjca i santra~a, zidano je pod komandom jedne preduzimljive despotice, i njenih potomaka,
velikih i malih despota. Dakako, u ta davna, ozbiljna i surova vremena, nije bilo novina koje bi
pisale kako ceo narod odu{evljeno u~estvuje u kulu~enju.
I to je ono {to se zove progres.
Kad se samo setim gr~a i pijanstva, kad se setim {krgutanja i siktanja, s kojim je Beg
nasrnuo na selo... Tako je to, kad se u tri letnja meseca eli nadoknaditi vekovno zaostajanje.
Pa da bar potraja!... Tri meseca, jednom u pedeset godina: duè, ne ide!
Posle propade kolektivizacija, omanu komasacija, izjalovi se zeleni plan, ~etiri privredne
reforme zavr{i{e u katastrofi, umre{e Tito i Beg, rasturi{e Jugoslaviju...
Godine 1960, iza magacina Zadru`nog doma, dozida{e kerami~ku pe} sa vrlo visokim
dimnjakom, nalik na minaret. I dom, tada, prozva{e Begova Dàmija.
Kakav je on bio bogomoljac, takva mu je i crkva, re~e baba-Stevanka.
Ubrzo posle dovr{enja Doma, prebaci{e ga na rad u Udbu. Oba sina mu emigrira{e, u
Ameriku. Jedan dogura do trgovca nekretninama u Denveru, drugi, kao dobrovoljac, stiè u
Vijetnam. Tamo se ista~e u borbama, i dobi visoko odlikovanje. Po zavr{etku rata, postade {ef
pomo}nog osoblja u jednom njujor{kom oblakoderu. Sve je to sam Beg rekao ujaku: vi{e se
ponosio, nego {to se stideo.
Zbog nedovoljne {kolske spreme, nije mnogo napredovao. Godine 1966. ga penzionisa{e.
Nastani se na Novom Beogradu, u selo vi{e nije svra}ao.
Moj otac je i dalje odràvao s njim neku vezu.
Godine 1981. dobi gangrenu na levoj nozi. Tri meseca se mu~io u bolnici, otac ga je
povremeno obilazio. Pri jednoj od tih poseta rekao mu je, u ~etiri oka:
Leìm ovde, leìm, i mislim: Draà je bio mnogo pametan ~ovek! On je ovo jo{ onda
video... Ova zagorska selja~ina sve zasra!
Otac se napravio da ga nije ~uo.
Umro je u avgustu 1981. Pored mog oca, na sahrani je bilo nekoliko penzionisanih
supovaca, i biv{a ena, od koje se razveo odmah posle rata.
KAKO SU LEKA CRNI I DEDA IPAK OTI[LI NA GLASANJE
Deda godinama nije izlazio iz avlije. Ni nedeljom. Koga je eleo da vidi, sm mu je dolazio
u goste.
Kad ima{ dobre rakije, na}i }e{ i dru{tva.
Najredovnije je svra}ao Leka Crni. Letnjih ve~eri, provedu po ~itav sat bez re~i. Slu{aju
popce, i ka{ljucaju.
O politici su sve re|e razgovarali. Nisu ih zanimale pojedinosti. Leka Crni bi, povremeno,
izbacio saèt zaklju~ak, op{tu ocenu:
Jesi video lopova: uhvati i Ameriku da mu pomaè!
112
Zaputi{e se u centar sela. O~i su im sijale, kao da izvode kakvu de~ju ludoriju.
Leka Crni je posle pri~ao kako su se pred stolom Izborne komisije na{li slu~ajno. Po{li u
kafanu, kad ono... kafana pretvorena u glasa~ko mesto! Napred ne}e, natrag ne mogu. A za
stolom mla|i, nepoznati ljudi, uslu`ni i vaspitani, zaokruì{e im imena u spisku, dado{e im
listi}e...
Posle osamnaest godina bojkota, iz dosade i trenutne ludosti, Leka Crni i deda glasa{e.
Celo popodne su se smejali i zadirkivali.
Kad bi za}utali, ne{to im nije bilo pravo.
Desetak dana kasnije dedu su u krevetu na{li mrtvog. Umro je u snu.
KAKO SE DEDA ZAPLAKAO, I KAKO JE ÊRÎL SAMOG SEBE

POPUVAO
Kad je Petar Drugi, nekoliko dana posle dvadesetprvog ro|endana, pozvao svoju vojsku da
se priklju~i Titu, zapretiv{i da oni, koji to ne u~ine, #ne}e uspeti da se oslobode izdajni~kog
iga ni pred narodom, ni pred istorijom", deda je rekao da je to njihova glupa propaganda!
Slede}eg dana, u ranu zoru, oti{ao je kod êde Simi}a, da proveri. I sam uàsnut, Simi} mu je
rekao da je sve ta~no: svojim je u{ima slu{ao Kralja preko Radio-Londona!
Ku}i se vratio skr{en, kao da dolazi sa pogreba. Celo popodne je }utao i gledao netremice
u travu, grizu}i donju usnu. Na kraju je prolio nekoliko suza. Bri{u}i obraz rukavom, rekao je.
I Kralja nam upropasti! [to i to da nam u~ini?
Uve~e je zapalio kadionicu i obredio sve ku}ne prostorije, svaku ikonu, kao da odgoni
smrad koji je neverovatna vest unela u ku}u.
# [to i to da nam u~ini?"
Pitanje je bilo upu}eno êr~ilu, ali sam ga jedini ja, na svetu, ~uo. I nisam ga zaboravio.
Celog sam ivota ostao veran: dedinim suzama, ne dedinom Kralju. Proneo sam kroz vek taj
neute{ni gr~, taj besputni pogled ni u {ta; to je bespu}e, i danas, najta~nija mera mog ose}anja
i doìvljavanja zajedni~ke sudbine. To je granica koja se ne prekora~uje. Izdani o~ajnici,
nabe|eni izdajnici to mi je rod najro|eniji; njihova tiha i jednoli~na kuknjava nad ivotom je
melodija moga disanja... Lika i oputa, tanka pre|a, ne{tavljena koà, kopriva i konoplja,
napete petne ile: dovoljno i za ga|enje, i za neizle~ivu ljubav. Nije va`no zbog ~ega taj svet
volim, ni zbog ~ega ga ne volim: bitno je da je on moj, i da sam ja njegov. Preuzeo sam od
njega tamno iskustvo zbegova, batrganja kroz me}avu i dugih no}nih bdenja kraj nedogorelog
panja.
To je jedini oblik rodoljublja, do kojeg sam se uzdigao: ne`nost nad izdanom i poniènom
sabra}om. Tu ne`nost niko od mene ne traì, ne verujem ni da je nekom mnogo potrebna.
Ona mi pomaè da ivim. U ranom detinjstvu, primio sam, i ja, ne{to od podlog udarca {to ga
113
Ujesen 1945. sve~ano su se zarekli da ne}e izlaziti na izbore. Nikad i nipo{to. Deda je tada
terao {ezdesetu, Leka Crni pedeset drugu.
Sve do 1963, dràli su se dogovora. Tada do|e do obrta.
Jedne nedelje, rano izjutra, Leka svrati kod dede. Obi~no je dolazio posle ru~ka.
Popi{e kafu, otpi{e po gutljaj prepe~enice.
Zna{ da su im danas izbori? re~e Leka, s osmehom u kojem je bilo de~jeg nesta{luka.
ûo sam ne{to... to se nas ne ti~e...
Ispiv{i rakiju Leka u~kilji o~ima:
Ajde da odemo, da vidimo, na {ta im to li~i!
Dedi, koji godinama nije silazio do mehane, taj se predlog svide:
Pa ajde!
je êr~il zadao mojim bli`njima. Razume se, êr~il je morao imati svoje razloge: izdajstvo se
uvek vr{i s nekim razlogom, vrlo jakim. Isto tako, mora da su i unesre}eni, unekoliko, krivi za
svoju nesre}u. Kalkulantsku izdaju ratnog saveznika u onom su ~asu osudili jedino Rebeka
Vest, Dòrd` Orvel i @or` Bernanos; za to }u saznati mnogo, mnogo godina kasnije. Dubina
poniènosti, u septembru 1944, ~inila se bez odjeka, bez leleka i bez leka.
Nije na meni da o bilo kome, o bilo ~emu, dajem kona~ne sudove. Niti me je deda u~io da
mrzim êr~ila. Podstaknuta onim {to sam, onda, video i osetio, ta je mr`nja celog ivota sama
od sebe rasla, da se, poslednjih godina, preobrazi u hladno i tvrdo saznanje. U êr~ilovom
izdajstvu nije bilo ni~eg slu~ajnog; izdani to ni do danas nisu do kraja razumeli. Mr`nju prema
~udovi{tu koje ih je prodalo za trideset srebrnjaka na{ }e ponièni svet, s vremenom, okrenuti
u pra{taju}e strahopo{tovanje! ûdovi{te ima pravo da radi {ta ho}e; na{e je da ga redovno
snabdevamo mladim enama i sveìm ovnujskim mesom! Uàsavanja nad ovom podlo{}u, kod
na{eg obi~nog sveta, takore}i i nema! Jakima se sve dopu{ta... Tragova osude ima jedino u
emigrantskoj {tampi. Jedan od sna`nijih krikova nad onim {to je u~injeno u Jalti i Potsdamu
izrazio je pesnik-izgnanik Dragan A}imovi}, u Epitafu Velikoj Britaniji:
Britanijo, {to si izdala saveznika
Brini za starost svoju
Kad sama ostane{ na ostrvu
Ostrvljena na sebe samu
Bez prijatelja
Zgaèn, ponièn, na{ se svet ni danas ne usu|uje na postavljanje nekih neprijatnih pitanja
u vezi sa #prijateljima" i #saveznicima" u svetu. On kao da se trudi da u|e u volju svojim
zlotvorima. Takva poniznost, ta, siroma{ka trpeljivost, osetila se i tokom najnovijih zbivanja,
izme|u 1991. i 1995: besmislene odluke Me|unarodne zajednice, pa i sama bombardovanja,
primani su kod nas sa mazohisti~kom pomireno{}u.
Celog sam ivota smi{ljao kakvu bih pakost mogao na~initi ser Vinstonu êr~ilu. Uzalud
putevi nam se nisu ukr{tali. Najzad se za to pobrinuo on sm; imao sam sre}u da prisustvujem
trenutku njegovog samoponiènja.
Jednog leta, po~etkom {ezdesetih, na|oh se na splitskoj rivi u ~asu kad je êr~ilova jahta
pristajala uz obalu. Bio sam udaljen nekih stotinak metara. U beloj uniformi, Tito je do{ao
minut-dva ranije, da sa~eka svog dobrotvora i ratnog saveznika.
I onda se pojavilo ~udovi{te. Bilo je debelo, tromo, mrtvo pijano. Kretalo se s naporom:
mosti} izme|u jahte i obale se opasno ljuljao. Ponadao sam se da }e upasti u more. (Izme|u
Kolodvora i hotela #Marjan" more je puno izmeta). To se nije dogodilo. Pijanica je sre}no
stupila na tlo prijateljske i nesvrstane Jugoslavije.
Tada se desilo ne{to {to me je ispunilo rado{}u. Pijanica se stra{no zaka{ljala, i sve {to joj
se na{lo u grlu, ispljunula na rever svog sakoa. Vinston êr~il je, preda mnom, sebe popljuvao!
Kelnerski spretno, Tito je izvadio maramicu i obrisao iska{ljotinu sa kragne svoga gosta...
Vredelo je videti i to brisanje slina sa tu|eg kaputa.
Ne, nisam to gledao sm; mnogi su, vidljivi i nevidljivi, stajali oko mene. Me|u njima, i
deda.
[TA JE BILO S OSTALIM JUNACIMA PRIÊ
Godine 1956. ujak je nastavio studije na Pravnom fakultetu; zavr{io ih je 1959. Jedno
vreme je radio kao referent u #Naftagasu". Zatim je otvorio advokatsku kancelariju u Novom
Sadu. Povremeno ga vi|am. Pri jednom od nedavnih susreta pohvalio mi se nekim ~lancima
objavljenim u ~asopisu za porodi~no pravo:
I ja, u slobodnom vremenu, piskaram... Za tebe se ne ~udim: znao sam, jo{ onda, da }e
od tebe ne{to biti...
114
Otac se, i posle nacionalizacije, neko vreme bavio kafanisanjem: bio je na plati u
sopstvenoj kafani. Kad su mu predloìli da u|e u Partiju, zanemeo je od zaprepa{}enja i straha.
Dao je otkaz na posao i povukao se u ku}erak na brdu, odakle godinama nosa nije pomaljao.
Baba-Stevanka je umrla u prole}e 1961, sme{e}i se, sa Svetim Pismom ispod jastuka.
Laza Kusturi} je uznapredovao: zavr{io je U~iteljsku {kolu i posta honorarni dopisnik Radio-Beograda.
Strajinja Sablji} je dogurao do ~ina potpukovnika, i postavljen za komandanta kasarne u

T. Pri iznenadnom povratku sa manevra zatekao enu sa vodnikom. Napunio je krevet
mecima iz trofejnog automata, a onda se i sam ubio. Dece nije imao.
Nesre}nik, rekla je baba-Stevanka.
Otac se namr{tio, i nije ni{ta rekao.
Alija Sirotanovi} se propio. Nepoznatim ljudima, po kafanama i ~ekaonicama, pokazivao
je ise~ke iz novina u kojima su ga, nekad, slavili kao heroja rada. Mnogi nisu verovali da je to
on.
Svetog Savu su gurnuli u izolaciju. Dràli su ga na rastojanju i ispla}ivali neznatnu povesnu
mirovinu. Naviknut na karantine i loma~e, Nemanji} se nije bunio.
Pojavio se na demonstracijama 1989, u mesecima tzv. doga|anja naroda. Bio je prili~no
tuàn, onoliko koliko mu se sopstveni narod ~inio glup. Ipak, nije se odvajao od svog naroda,
ni tada. Niko ga nije pitao pristaje li da se freska iz Mile{eve vu~e po ulicama. Da su ga pitali,
verujem da bi dao pristanak. Nevoljno, ali dao bi.
Sre}ko ûturilo se napio, dok je su{io meso, i klonuo na uàreni panj. Leka Crni je, posle
dedine smrti, pre{ao u Lepenicu, kod }erke, koja je tamo bila udata. Imao je obi~aj da, svake
ve~eri, pro{eta nasipom elezni~ke pruge. Nai{ao je voz, a on je bio nagluv i zabavljen drugim
mislima. Ali i bez toga, ne bi dugo: terao je osamdeset ~etvrtu.
Stric se obogatio gaje}i telad i svinje, a Simu Potkiva~a su izbacili iz Partije kad su otkrili
da slavi krsnu slavu.
Delovo|a Slobodan Kosti} Guzonja se, posle penzionisanja, preselio u Krivi}e, gde je
podigao ku}u na tri sprata. Svakog popodneva, ispred kafane #Suvobor", odigra partiju
tabli}a. Sedi na dve stolice: stra`njica mu se toliko ra{irila, da na jednu ne moè da stane.
Fabrika alatljika #I. L. Ribar" propala je posle prve (tako|e propale) privredne reforme,
one iz 1963. Kasnije je preusmerila proizvodnju: pre{la je na neke manje va`ne artikle, koji su
imali pro|u na doma}em trì{tu.
Sveta Kurjak je godine 1957. emigrirao u Australiju. Tamo je otvorio dve garaè, u kojima
zapo{ljava na desetine automehani~ara. Oènio se starosedelicom (Aboridànkom), koja mu je
115
Braca Frklja se, po povratku sa Golog Otoka, po~eo baviti odgajivanjem pastrmki. Tih se
godina, du` Ibarskog puta, otvori{e mnoge privatne kafane, pa mu je posao dobro i{ao dok je
i{ao. Onda nai|e kriza, i on napusti ribnjak. Vrati se u staru ku}u na rubu {ume, ~iji je krov i
dalje proki{njavao. Dali su mu i malu penziju, bora~ku. Poslednje godine ivota proìveo je
povu~en, gotovo kao za vreme rata, ilegalno. Sahranile su ga kom{ije. Izgledalo je kao da
pokopavaju neku malu, zajedni~ku nesre}u i tugu.
rodila petoro dece. @enu je preveo u pravoslavlje, isti~e se kao ~lan Crkvenog odbora. I dalje
se pomalo kocka, za zabavu, u sitne pare.
Godine 1991. Radovan Pantovi} je jo{ bio u ivotu. Dogurao je do sto tre}e, i tako,
ponovo, dospeo u novine. Da li je danas u ivotu, ne znam; onda je bio sme{ten u jednom
stara~kom domu.
U kasnu jesen 1970. u Op{tu bolnicu dràve Kolorado, u Denveru, primljen je bolesnik po
imenu Aleksandar Petrovi}, belac, ro|en 6. 9. 1923, u Jugoslaviji, star 47 godina, never married, bez socijalnog osiguranja, nepoznatog zanimanja, oboleo od hroni~ne ciroze jetre i od
povrede mokra}nih kanala. Tre}eg novembra 1970. bolesnik je umro. Tako je oti{lo sa sveta
ono {to je, posle niza nesre}nih lomova, ostalo od poslednjeg jugoslovenskog Kralja. Petar
Drugi Kara|or|evi} umro je mnogo ranije, 12. septembra 1944, onog dana kad je preko
londonskog Radija pro~itao govor koji mu je sastavio jedan od najve}ih dràvnika HH veka,
ser Vinston êr~il.
Jednog hladnog prole}nog popodneva 1980, posle sedamdesetosam dana te{kih muka,
prikop~an na sedamdesetsedam gajtana, katetera i cevi, umro je drugi veliki dràvnik HH
veka, Josip Broz Tito. Jugoslavija je plakala, ja nisam. Ni u mom selu niko nije zaplakao.
Sa smr}u, ~ovek odvla~i sa sobom ono {to na zemlji nikom nije potrebno. Ono malo
dobrog, {to uradimo, to ostavljamo ivima, i ivotu.
Iza Josipa Broza nije ostalo ni{ta.
Deset godina posle njegove smrti raspala se i dràva kojom je gospodario. Prirodno je da s
prevarantom i prevara ode u zemlju.
1997
OD ISTOG PISCA
Uro|eni~ki psalmi, pesme, 1957
Nedelja, pesme, 1959
Kako spavaju tramvaji, de~je pesme, 1959
No}no prole}e, pesme, 1960
Balade, pesme, 1966
Lirske rasprave, ogledi, 1967, 1980
Glasovi, pesme, 1970
O ranom ustajanju, ogledi, 1972, 1980
Furunica-jogunica, de~je pesme, 1969
Rodna godina, de~je pesme, 1972
îstine, pesme, 1973
Grk u zatvoru, pesme, 1975
Naivna pesma, ogledi, 1976
Put i sjaj, pesme, 1976
Muka s re~ima, ogled, 1977, 78, 79, 80, 1990
Kako je Dobrislav protr~ao kroz Jugoslaviju, povest, 1977, 81
Rane i nove pesme, 1979
Zmijin svlak, proza, 1979, 1983
Kako ivi poljski mi{, de~je pesme, 1980
Senke oko ku}e, hronike, 1980
To, proza, 1980, 1990
Mi{ja rupa, pesme, 1982
î{}enje alata, ogledi, 1982
116
117
Brisani prostor, proza, 1984, 1991

Kao divlja zver, proza, 1985
Ve~iti nailazak, pesme, 1986
êkaju}i da stane pljusak, pesme, 1986
Dragi moj Petrovi}u, proza, 1986, 87, 90
Pisati pod nadzorom, ogled, 1987
Neka vrsta cirkusa, zapisi, 1989
Ta~ka otpora, izbor pesama, 1990
Zlo i naopako, pesme, 1991
Godina prolazi kroz avliju, lirska hronika, 1992
Pesme za vrlo pametnu decu, 1994
Muka duhu, hronike, 1996
Te{ko bu|enje, hronike, 1996
Mesto ro|enja, lirski ogled, 1996

Oslobodioici I Izdajnici

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Oslobodioici I Izdajnici

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRVA GLAVA

Otvor prozor, curice malena

Na terenu su poru~nik Martinovi}, u Podgori, i narednik Milo{ Vi{nji}, u Banjanima.

Deda ka`e da je u Bugarskom ratu bi jedan poru~nik Mihailovi}, da ga je vi|ao na

Kralju Pero, takva su vremena,

Deda poku{ava da ostane pribran, ali ga odaje podrhtavanje glasa:

Deda klima glavom:

(Po ~emu se oslobo|enje razlikuje od okupacije, i za {ta se gine ako je sloboda

[ta je to za tebe, ume{ da nakiti{...

@ivot se, i sam, priklanja pobednicima.

(Zahvaljuju}i meni, seljaci prepoznaju izdajicu; slu~ajna hrabrost i nesvesna

Priredba je po~ela u sumrak. U {kolskom dvori{tu se stezao zamrznut sneg. U~ionicu su

Leka Crni je, sutradan, stalno ponavljao:

Prolazi}e godine. Podvig izveden na Svetosavskoj priredbi i{~eznu}e iz se}anja posmatra~a,

Ovo gore nego pod Turcima, {apu}e deda.

Sjaho Kurta da uzja{e Murta, opet }e deda.

Crni ^er~il, kud }e mu du{a?...

mi{ljenju, u ose}anju, u gledanju, a to su naslage, i one nisu nastajale iz dokolice, pa da se sad

Znalo se da me|u ~etnicima ima kolja~a. Govorilo se da su to ~udovi{ta i nakaze, od zla

I krenu, raspore|eni u strelce, gore, uz Vrtajicu, pretra`uju napu{tene pojate i {tale,

Stric, promenjenim glasom, piskutavo:

(Tito na javi, u snu, i u Svetom Pismu)

Oni moraju da pi{u to {to pi{u, a kako je bilo, to ja najbolje znam.

A u Krivi}ima, na svakom koraku. Ime mu svud po tarabama, lik mu iscrtan po zidovima

Pokazao sam to mesto iz Novog Zaveta baba-Stevanki, o~ekuju}i od nje ako ne

A partizanima nisu smetale godine, oni ga primi{e, zajeda stric.

Po Strajinjinom odlasku nategnuto dobro raspolo`enje brzo splasnu. Na licima se pokaza

(Ujakova beseda protiv opanka i {ajka~e)

Ono {to je najgluplje na opanku, to je nosac! Onaj ko ga je smislio mora da je mnogo

O~eva najve}a muka su nepla}ene poreske rate.

Na selu, sve obrnuto.

(Ludaci, marsovci i narodni pisci; u {ta spadaju selja~ke muke; na~elnik

Baba-Stevanka ka`e da nad svima njima upravlja Sotona.

Moj narod nije ni za pokazivanje, ni za opisivanje, a jedino njega koliko-toliko poznajem.

Od koga li je oslobodi{e? pita se deda.

Deda ga gleda sa`aljivo:

Za Dan Republike mi je dodeljeno zvanje na~elnika Pionirskog odreda. Predlog je do{ao

Sa Lazom Kusturi}em, rukovodiocem Razglasne stanice, zbli`io sam se proletos. Prostorija

(I ono {to im je dobro, ustvari im ne valja; {aputanje pora`enih; mo`e li postojati

Da sam ja na njinom mestu, ja bih, barem, oprobao.

I sad, pored tolikih agronoma i doma}ina, Stanko na|e da u~i od njega...

On nije ni saranjen, otkriva ujak, na op{te zaprepa{}enje. ega su uvo{tili i

U poslu }e u~estvovati celo selo, svak s onim {to ima i zna.

Beg me je upozorio da ja ne raznosima pozivnice, nego obave{tenja. Pritom je vikao, iako ga

Argatovah tri godine dana,

bez te{ko}a. Na pozivnice odmahuje rukom, na pretnje pljucka; na dedina prijateljska

(POSLE PEDESET GODINA)

ZBRKA SA BOMBARDOVANJIMA; KAKO PO^INJU RATOVI I [TA

presnih la`i i tendencioznog usmeravanja ne pravi razlika. To su ispovesti namenjene

Ovde je re~ o gruboj zloupotrebi de~jeg pisanja u politi~ke svrhe, najverovatnije o

Evo samo jednog primera. [esnaestogodi{njak opisuje trostruko samoubistvo svojih

POVODOM RECITACIJE O IZDAJICI

U`ivanje u lepo sklopljenim stihovima tu je neodvojivo od moralnog zadovoljstva. Onih

Zalutasmo mladi srcem

STVARNOST U NOVINAMA I U DELIMA SRPSKIH REALISTA

Na prvim koracima kroz svet odraslih, naporedo sa opismenjavanjem i sticanjem navike

(Iz ujakovog pisma Milo{u Vi{nji}u)

...#Kako mo`emo da ih slu{amo?" Navikne{ se, ko na muvu-zunzaru. Stalno ti je pored

PRVI KORAK, I POSLE

POVODOM UJAKOVE DIJATRIBE O [AJKA^I I OPANCIMA

[TA JE BILO SA SEA^KIM RADNIM ZADRUGAMA...

... A [TA SA ZADRU@NIM DOMOM I STANKOM BEGOM

KAKO SU LEKA CRNI I DEDA IPAK OTI[LI NA GLASANJE