NEELJENI EFEKTI

BILJNIH EKSTRAKATA

Mr.ph Jasna Savi

Farmaceutsko-fizioterapeutska kola

Biljni ekstrakti

Biljni ekstrakti predstavljaju sloene smee velikog broja

hemijski razliitih sastojaka koji ispoljavaju irok spektar
bioloke aktivnosti. Dobijaju se ekstrakcijom razliitih
biljnih organa (cvetova, listova, korena, plodova, semena
itd.).

Kvalitativni i kvantitativni sastav biljnih sirovina, odnosno

odgovarajuih ekstrakta ne zavisi samo od biljne vrste,
odnosno biljnog organa (genetska determinacija), ve i od
klimatskih i drugih faktora. Zato se sve vei broj biljaka gaji
pod kontrolisanim uslovima.

Efekti koji se mogu oekivati na koi i sluzokoi posle

primene biljnih ekstrakata zavise od prisustva i
koncentracije odgovarajuih sastojaka.

Biljni ekstrakti

Naini ekstrakcije

Maceracija
Perkolacija
Digestija

Ekstrakciona sredstva

Voda
Etanol
Glikolni rastvarai: glicerol, propilenglikol, dietilenglikol, polietilenglikol 400 (PEG 400).
Meaju se sa vodom i smanjuju njenu polarnost.
Teni ugljendioksid (CO2)
Masna ulja.

Biljni ekstrakti

Ekstrakcija tenim CO2

Ekstrakcija subkritinim tenim CO2:

50-80 bara, 0 10 C.
Ekstrakcija superkritinim tenim CO2:
> 80 bara, temperatura iznad sobne.
Danas se sve vie koristi.
Posle zavrene ekstrakcije rastvara se
lako uklanja sniavanjem pritiska. Gas
se zatim ponovo komprimuje i
iskoriava za novu ekstrakciju.
Prednosti: ekstrakciono sredstvo se
potpuno uklanja iz uzorka (nema
rezidua rastvaraa); izbegava se
ekstrakcija pesticida (npr. u sluaju
korena en-ena, Ginseng radix).

Biljni ekstrakti
Vrsta rastvaraa za ekstrakciju zavisi od toga kakvo delovanje ekstrakt
treba da ispolji, tj. koje aktivne materije treba ekstrahovati.
Polarni rastvarai koriste se za ekstrakciju polarnih (hidrosolubilnih)
sastojaka: flavonoidni, antocijani, proantocijanidini, tanini, fenolkarbonske
kiseline, saponini, aminokiseline, eeri, hidrosolubilni vitamini, mineralne
materije i dr.
Nepolarni rastvarai koriste se za ekstrakciju nepolarnih (liposolubilnih)
sastojaka: etarska ulja, triterpeni, liposolubilni vitamini, masna ulja i dr.

Cvast kamilice, Matricariae flos

Vodeni ekstrakt: sluz, flavonoidi

(apigenin 7-glukozid, apigenin)

Uljani ekstrakt: etarsko ulje

(hamazulen, -bisabolol)

Biljni ekstrakti

Vrste ekstrakata

Prema konzistenciji ekstrakti(u zavisnosti da li je

rastvara potpuno ili delimino uklonjen) mogu biti:

suvi
itki (poluteni)
teni

Stabilizacija ekstrakata
Suvi ekstrakti stabilizuju se adsorpcijom na vrste supstance kao nosae, ime
se postiu bolja rastvorljivost i odgovarajue reoloke osobine. Nosai:
mikrokristalna celuloza, Avicel ; koloidni silicijum-dioksid, Aerosil ; ciklodekstrini; skrob; laktoza i dr.)
itki i teni ekstrakti se stabilizuju dodatkom etanola.

Biljni ekstrakti

Deklarisanje biljnih ekstrakata

Na deklaraciji biljnih ekstrakata obavezno se navode:

ekstrakciono sredstvo (npr. 60% etanol (V/V)

vrsta ekstrakta (suvi, itki ili teni)
nain ekstrakcije (npr. maceracija ili perkolacija)
odnos droga/ekstrakt za suve i itke, tj. odnos droga/rastvara za
tene ekstrakte
koliina aktivnog principa na koji je ekstrakt standardizovan, odnosno
normiran (ovaj podatak moe i da izostane).

Biljni ekstrakti

Odnos droga/ekstrakt (D/E)

Navodi se kod suvih i itkih ekstrakata

- suvi: najee 5-7 : 1

- itki: 1 : 1 ili 1 : 2.

Odnos droga/rastvara
Navodi se kod tenih ekstrakata i najee iznosi 1 : 5 ili 1 : 10.

Svaka promena ovih odnosa preko dozvoljene granice dovodi do

promene svojstava ekstrakata (boja, miris, taloenje, sadraj
aktivnih principa).

Biljni ekstrakti
Standardizacija i normiranje ekstrakata
Ako se za neki ekstrakt ne zna aktivni princip odgovoran za njegovo
delovanje ili je aktivnost rezultat sinergizma veeg broja komponenata,
onda se radi definisanja njegovog kvaliteta zahteva minimalna koliina
nekog karakteristinog sastojka. Ovakav ekstrakt oznaava se kao
standardizovan.
Npr.
-hipericin u herbi kantariona
-cinarin u listu artioke
-valerenska kiselina u korenu valerijane
Za ekstrakt se kae da je normiran, ako se radi definisanja njegovog
kvaliteta zahteva minimalna koliina sastojka ili grupe sastojaka za koje je
utvreno da su nosioci delovanja.
Npr.
-antrahinoni u listu i plodu sene
-escin u semenu divljeg kestena
-glicirizinska kiselina u korenu sladia

Biljni ekstrakti u kozmetikim proizvodima

Biljni ekstrakti nalaze primenu u skoro svim oblicima
kozmetikih preparata, zahvaljujui svom specifinom
delovanju.
Savremeni kozmetiki preparati esto treba da ispolje
viestruko delovanje. Ovakvi multiaktivni kozmetiki
proizvodi se dobijaju kombinacijom razliitih biljnih
ekstrakata ili se nekim pogodnim rastvaraem ekstrahuje
odgovarajua biljna smea.

Uprkos generalno dobroj podnoljivosti, biljni

ekstrakti i biljni kozmetiki preparati koji ih sadre
mogu da ispolje i neeljene efekte:

Biljni ekstrakti u kozmetikim proizvodima

Izolovani aktivni principi iz biljaka deluju najefikasnije
i sa najmanje neeljenih efekata, ali su i veoma
skupi. Koriste se za izradu preparata koji zahtevaju
najvie standarde nekodljivosti (preparati bebi i
deije kozmetike, preparati za osetljivu kou).

Opravdanost primene biljnih

ekstrakata
(umesto izolovanih
sastojaka)

Azulen iz etarskog ulja kamilice, Aetheroleum Matricariae

Biljni ekstrakti su znatno jeftiniji od

istih izolovanih biljnih sastojaka.
Nekada je aktivnost ekstrakta
posledica sinergizma veeg broja
komponenata.
Za neke ekstrakte nisu poznati
aktivni principi ili grupe aktivnih
principa.

-Bisabolol iz kore tropskog drveta Vanillosmopsis erythropappa

Apigenin iz cvasti kamilice, Matricariae flos
Rutin iz perikarpa plodova Citrus vrsta, cvetova japanskog
bagrema, Sophora japonica
Bioflavonoidi iz perikarpa plodova Citrus vrsta
18-Gliciretinska kiselina, glicirizinska kiselina iz korena sladia,
Glycyrrhiza glabra
Escin iz semena divljeg kestena, Aesculus hippocastanum
Ruskogenin iz rizoma kostrike, Ruscus aculeatus
Aziatikozid, madekasozid, aziatina kiselina iz lista centele,
Centella asiatica

Ehinakozid iz korena Echinacea angustifolia

Hlorogenska kiselina iz semena kafe, Coffea arabica
Antocijani iz ploda borovnice, Vaccinium myrtillus)
Proantocijanidini (katehini) iz lista zelenog aja, Thea sinensis (Camellia
sinensis)
-Glukani iz semena ovsa, kvasca
Usninska kiselina iz talusa islandskog liaja, Cetraria islandica

Neeljeni efekti biljnih ekstrakata

Bijni ekstrakti ine osnov prirodne i organske kozmetike.Mogu biti uzrok pojave
lokalnih i sitemskih neeljenih efekata posle perkutane resorpcije, udisanja ili
gutanja.
iritacija
alergijske reakcije (reakcije preosetljivosti): npr. propolis, peru-balzam, etarsko ulje
karanfilia, eugenol, izoeugenol; cimetaldehid
kontaktni dermatitis: seskviterpenski laktoni sa egzociklinom metilenskom grupom (npr.
helenalin iz Arnicae flos; antekotulid u Matricariae flos (Asteraceae)
fotosenzibilizacija (fototosinost): furanokumarini (Apiaceae), hipericin (Hypericum
perforatum)).
OH

OH

HIPERICIN: R=CH3
PSEUDOHIPERICIN: R=CH2OH

HO

HO

CH3

O
O
O
ANTEKOTULID

OH

OH

Neeljeni efekti biljnih ekstrakta

Reakcije preosetljivosti

Naroito su reaktivni sastojci biljaka male

molekulske mase koji su u stanju da se
kovalentno veu za proteine i tako formiraju
imunogene
Reakcije preosetljivosti mogu da budu
posredovane antitelima (tipovi I,II,III) ili
T-limfocitima (tip IV)

Topikalni

put primene esto dovodi do

senzibilizacije, a to moe predstavljati opasnost od
nastanka alergijske reakcije pri sistemskoj upotrebi .

Neeljeni efekti biljnih ekstrakta

Tipovi reakcija preosetljivosti

Tip I anafilaktika reakcija / alergije

(IgE): anafilaktiki ok, urtikarija, rinitis,
konjuktivitis, bronhospazam
Tip II citotoksine reakcije (IgG,
zavisne od komplemenata):
agranulocitoza, trombopenija,
hemolitika anemija
Tip III imunokompleksne reakcije
(IgG): serumska bolest
Tip IV elijska preosetljivost (T
limfociti): kontaktni dermatitis

Neeljeni efekti biljnih ekstrakta

Biljni alergeni
1.Pojedine biljke u sekretornim strukturama sadre HISTAMIN koji
moe dovesti do pojave inflamacije i alergijskih reakcija
Primer:Urtica dioica-kopriva
2.POLIFENOLI, mogu da se oksiduju do hinona koji se vezuju za
proteine i grade kompleks-antigen
Primer:benzohinon primin javlja se na povrini listova jagorevine i
dovodi do pojave plikova i oteena koe
3.GINKOINA KISELINA-prisutna u plodu ginka,ali se nalazi u
malim koliinama i na izdancima pa je njeno prisustvo u
komercijalnim ekstraktima ginka (ba zbog alergenog
potencijala)ogranieno,

4.TERPENI
primer:SESKVITERPENSKI LAKTONI
Ova jedinjenja imaju raznovrsna farmakoloka dejstva zbog
prisustva nezasiene veze u -laktonskom prstenu.Vezuju
se za enzime i vre ireverziilnu alkilaciju.

Neeljeni efekti biljnih ekstrakta

Biljni alergen
6. ETARSKA ULJA kao koncetrisane smese vrlo aktivnih
jedinjenja mogu da deluju kao iritansi, senzibilizatori i
fotosenzibilizatori(ISPARLJIVI MONOTERPENI)
7.FURANOKUMARINI-dovode do
fotosenzibilizacije
(Apiaceae,Asteraceae,Rutaceae)
Fotosenziilizaciju mogu da izazovu i
NAFTODIANTRONSKI sastojci kantariona
i to pri primeni per os.

Neeljeni efekti biljnih ekstrakta

Fototoksinost etarskih ulja
Faktori koji utiu na fotoksini odgovor su :

prisustvo melanina u koi

mesto aplikacije ulja

hidratisanost koe

interval vremena izmeu nanoenja ulja

izloenost UV zracima

Maksimalna reakcija se javlja ako je interval 30-45 min, dok se interval

dui od dva sata smatra bezbednim.
Fotosenzitivnost je proporcionalna koncentraciji primenjenog ulja. Pri
normalnoj topikalnoj primeni koja podrazmeva max 5% etarskog ulja u
baznom ulju ili nekom proizvodu, uglavnom se ne javlja.
Neka ulja ne izazivaju neeljenu reakciju koe prilikom prve aplikacije,
ve se ona javlja kasnije, posle vie uestalih nanoenja (Cinnamomum
verum kim, Pimpinella anisum anis).
Postoji mogunost da nakon senzibilizacije na jednu vrstu ulja doe do
senzibilizacije na neki drugi sastojak sline strukture

Procena bezbednosti pri upotrebi kozmetikih

proizvoda koji u osnovi imaju prirodne sastojke
zahteva sjedinjavanje dva tipa podataka:
podaci o toksinosti sastojaka i
podatci o stepenu i nainu izloenosti.
Takva procena je sloen proces koji zahteva
visoko kvalifikovane strunjake.

Procena izloenosti

Izloenost odredjenom sastojku procenjuje se na

osnovu:

tipa kozmetikog proizvoda za koji je sastojak upotrebljen

koliine sastojka u svakom proizvodu
koliine svakog proizvoda koji dolazi u kontakt sa potrosaem
prilikom jedne aplikacije
duine i uestalosti primene razliitih proizvoda koji sadre
sastojak
ukupne povrine tela izloene proizvodima pri svakoj primeni
predvidive pogrene upotrebe koja moe da povea izloenost

Treba da se razmatraju ne samo delovi ljudskog tela koji su

predvieni da budu izloeni kozmetikom proizvodu, vec i drugi
delovi koji mogu da dodju u dodir sa gotovim proizvodom
prilikom korienja. Na primer, preparati za kosu mogu da udju
u oi, aerosol preparati mogu da se udahnu, a ruevi mogu da
se progutaju.

Procena toksinosti
Procena toksinosti se zasniva na podacima o
lokalnom delovanju
sistemskom delovanju. Imajui ovo u vidu, neophodno je da se
sprovedu adekvatna ispitivanja o apsorpciji kroz kou i/ili drugim bitnim
nainima izloenosti.
Podaci o lokalnom delovanju obuhvataju
iritaciju koe, sluzokoe i oka
reakcije preosetljivosti (alergijski, tj. kontaktni dermatitis)
fototoksinost (forosenzibilnost),

Podaci o sistemskom delovanju obuhvataju podatke o:

mutagenosti
kancerogenosti
embriotoksinosti
teratogenosti
reproduktivnoj toksinosti
kao i o optoj toksinosti i delovanju na
specifine organe.
pirolizidinski alkaloidi (hepatotoksino) (npr. Borraga officinalis i
Symphytum officinale)
afrol (kancerogen) (u preko 50 vrsta i varijeteta, npr. Cinnamomum
spp., Hamamelis virginiana i Rosmarinus officinalis)
Upotreba produkata koji sadre afrol prihvatljiva je
samo za odrasle sve dok njegova zastupljenost u
krajnjem proizvodu ne prelazi 50mg/kg. Kozmetiki
proizvodi za decu ne treba da sadre safrol.