UNIVERZITET U NIU

Fakultet zatite na radu

Predmet:
Energetski procesi i okruenje

SEMINARSKI RAD
Tema: Rudarstvo i energetika u svetu

Mentor:
mr. Jelena Malenovi Nikoli

Studenti:
11254 - Vali Aleksandar
11255 - Nikoli Nemanja
11260 - Kosti Filip
11233 - Petkov Jasmina
Ni, 2012

SADRAJ
Uvod....................................................................................................................... 2
1. POJAM RUDARSTVA............................................................................................. 3

1.1.Eksploatacija mineralne sirovine...................................................................3

1.1.1.Povrinska eksploatacija.........................................................................3
1.1.2.Podzemna (jamsko) eksploatacija...........................................................5
1.1.3.Eksploatacija nafte i prirodnog gasa ......................................................6
2.MINERALNE SIROVINE OPTI POJMOVI I SVETSKA NALAZITA...........................8
2.1.NAFTA............................................................................................................ 8
2.1.1.Sastav Nafte ........................................................................................... 8
2.1.2.Nalazita nafte u svetu........................................................................... 9
2.1.3.Organizacija proizvoaa i izvoznica nafte............................................11
2.2.UGALJ.......................................................................................................... 12
2.2.1.Vrste uglja, njihovi sastavi....................................................................13
2.2.2.Rezerve uglja u svetu............................................................................15
2.2.3.Nalazita uglja....................................................................................... 16
2.3.ZEMNI GAS.................................................................................................. 17
2.3.1.Nalazita i rezerve zemnog gasa u svetu..............................................17
3.RUDARSTVO I ENERGETIKA U POJEDINIM ZEMLJAMA.........................................19
3.1.Rudarstvo i energetika Poljska..................................................................19
3.2.Rudarstvo i energetika Rusija...................................................................20
3.3.Rudarstvo i energetika Ukrajna.................................................................20
3.4.Rudarstvo i energetika Nemaka..............................................................21
3.5.Rudarstvo i energetika ostale zemlje........................................................21
3.7.Rudarstvo i energetika - Italija....................................................................22
3.8.Rudarstvo i energetika - vedska................................................................23
3.9.Rudarstvo i energetika Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Sjeverne
Irske.................................................................................................................. 24
Zakljuak.............................................................................................................. 26
Literatura.............................................................................................................. 27

Uvod

Neobnovljivi resursi, imaju konana, iako ponekad nepoznata, ogranienja. Ogroman deo
ukupne proizvedene energije u svetu dobija se sagorevanjem fosilnih goriva, tj. neobnovljivih
vidova energije - u tenom (nafta i njeni derivati), vrstom (ugalj), ili gasovitom stanju
(prirodni gas).
Kako bi smo se upoznali sa trenutnim stanjem resursa u svetu, potrebno je upoznati se sa
opstim pojmom rudarstva. Rudarstvo i energetika su spojivi preko mineralnih sirovina koje se
koriste za dobijanje energije. Mineneralne sirovine u rudarstvu su nafta, ugalj i prirodni
(zemni) gas. Resursi se nalaze svuda u svetu i nejednako su rasprostranjeni. Dobijanje ovih
ruda, njihove sastave, proizvodnju, potronju i eksploataciju videcete u daljem tekstu.
Rudarstvo i energetika u svetu, zbog nejednake rasprostranjenosti resursa, je razliita. Dokaz
o tome su opisane pojedine rezmlje i njihova energetska efekikasnost.

1. POJAM RUDARSTVA
2

Rudarstvo obuhvata pronalaenje i vadjenje (eksploataciju) korisnih mineralnih sirovina iz

njihovih leita u Zemljinoj kori.
Podruje rada u rudarstvu obuhvata:
1. Istraivanje budueg leita koristei geofizike metode, istraivanja, rudarsko-geoloko
buenja
2. Eksploatacija mineralne sirovine
3. Oplemenjivanje ve iskopane mineralne sirovine (separacija) kojim odstranjujemo jalovinu
od mineralne sirovine
Mineralne sirovine su temelji za celu industriju, koje se koriste ili daljnjim postupcima
prerade preradjuju u poluproizvode i proizvode sa jedne strane, a sa druge strane ostale
industrijske grane ih koriste pri izradi svog (namenjenog) konanog proizvoda. [1]

1.1.Eksploatacija mineralne sirovine

Nain eksploatacije zavisi u prvom redu od geolokih uslova. U osnovi razlikujemo jamsku
(podzemnu) i povrinsku eksploataciju. Rudarstvo se obzirom na radni prostor deli na tri
grane:
1.1.1.Povrinska eksploatacija
Povrinsko dobijanje mineralnih sirovina znaajnije se poelo primenjivati tek u XX veku.
Ovaj nain pridobijanja primenjuje se za mineralne sirovine koje se nalaze relativno blizu
zemljine povrine. Na slici 1. je prikazana maina koja se koristi za povrinski kop, a na slici
2. povrinski kop uglja. Ova vrsta dobijanja mineralnih sirovina je najekonominija, jer je
jednostavnije odstraniti slojeve humusa i stena da se dodje do uglja nego graditi podzemne
hodnike i okna. Odnos jalovine koju treba odstraniti i koliine uglja nekada moe biti i 40:1.

Slika 1. Maina za povrinski kop

sirovina
Eksploatacijamineralnih
leita povrinskim
kopom

Slika 2. Povrinski kop

odvija se u 2 radne faze:[1]

3

1. otkrivanje rudnog tela

2. otkopavanje rudnog tela
Povrinska eksploatacija uglja vri se sa diskontinualno opremom to podrazumeva sledee
tehnoloke operacije:

buenje minskih buotina i miniranje eksplozivom

otkopavanje i utovar uglja hidraulinim i klasinim bagerima kaikarama, (zapremine

kaike od 4,6-15 m)
transport uglja i otkrivke damperima (nosivosti 75-120 tona), eleznicom, trakama..
odlaganje otkrivke buldozerima (snage 231-300 kNJ)
oplemenjivanje mineralne sirovine
odlaganje jalovine [1]

Transport uglja od otkopnog polja do objekta drobilane vri se damperima. Tovarenje i

transport damperima prikazana su na slikaci 3). U drobilane se izvodi dvostepeno drobljenje
uglja na granulaciju 30 mm. Nakon toga, ugalj se transportuje transporterom sa gumenom
trakom (slika 4)., eleznicom, do depoa termoelektrane. Trakasti transpoteri za transport
ljake nalaze se na kosom mostu.[2]
Otkopavanje rudnog tela izvodi se u obliku etaa. Dimenzije i raspored etaa zavise od samog
leita minerala (rude), fiziko-mehanikih svojstva korisne mineralne sirovine i jalovine,
kapaciteta proizvodnje i savremenosti mehanizacije.[3]

Slika 3. Tovarenje dampera ugljom uz

pomoc buldoera

Slika 4. Transportne trake

1.1.2.Podzemna (jamsko)
eksploatacija[1]
Jamska eksplotacija se primenjuje kada su slojevi uglja na veim dubinama. Za ovu vrstu
eksploatacije je potrebno izgraditi podzemne rovove radi pristupa nalazitima.
4

Jamsku eksploataciju karakteriu:

Slika 5. Otkop irokog ela

velika sredstva za otvaranje rudnika,

nekoliko godina pripremnih radova,
trajanje eksploatacije od 30 do 40 godina, i

u tom vremenu se u prosenim prilikama

moe eksploatisati nalazite u polupreniku
od oko 5 km,
trajno odravanje proizvodnje, jer prekid
uzrokuje uruavanje materijala u oknima i
oteenje ureaja.

Otkop irokog ela (slika 5) je jamska eksploatacija u kojoj se podrazumeva da pored sve
vrste potrebne zatite radnika radnici imaju iri prostor za rad nego to je to sluaj kod uskog
irokog ela.
Ona je mnogo zahtjevnija od povrinskog dobijanja sirovina jer osim osnovne delatnosti
kopanja, zahtieva itavu vrstu mera koje treba da osiguraju siguran rad kao to je:

ventilacija,
podgradjivanje (delomino ili potpuno),
crpljenje vode,
otkrivanje prisutnosti tetnih gasova i mere zatite zaposlenih rudara,
poseban nain transporta mineralne sirovine.

Osnovne tehnoloke operacije u jami su:

buenje minskih buotina i miniranje eksplozivom

strojno dobijanje sa sekaicama, kombanima i blanalicama
transport i izvoz mineralne sirovine na povrinu

Glavna operacija u tehnolokom procesu pridobijanja korisne mineralne sirovine je

otkopavanje na koje uteu slijedei faktori:

geoloki uslovi,
hidroloke i hidrogeoloke prilike,
geomehanika svojstva mineralne sirovine i prateih stena,
kvaliteta mineralne sirovine (rude) i dubina zaleganja leita.

1.1.3.Eksploatacija nafte i prirodnog gasa [1][4]

Eksploatacija nafte i prirodnog gasa obavlja se buotinama do dubina na kojima se nalazi
nafta ili gas.
5

Postoje dva naina buenja:

Udarno i
okretno.

Kod udarnog buenja dleto, prvreno na donjem kraju alatke, die se 30-40 cm, a zatim se
puta da padne na dno buotine.
Okretno buenje je potpuno istisnulo starije udarno buenje. Dleto, privreno na kraju cevi
svojim rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu.Kad cev ue svojom celom
duinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadovee druga cev.To se ponavlja tako dugo
dok buotina ne dostigne naftonosni sloj. Iznad buotine nalazi se toranj eline konstrukcije
visok do 54 m. sa dizalicama za pridrzavanje i
izvlaenje alatki i cevi Za vreme buenja
izdrobljeni material se neprestalno ispire s dna
buotine, i to jakim mlazom retke suspenzije
gline u vodi koja se utiskuje u cev. Da se buotina
nezarui , u nju se spustaju zatitne cevi. Od
prodora podzemnih voda buotine se zaticuju
cementiranjem. Kad buotina dopre do
naftonosnog sloja, nafta i gas naviru u buotinu
terani prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno
Slika 6. Okretno buenje nalazita
nafte i gasa
veliki,moze izbaciti naftu na povrinu zemlje.
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje.Ovakva prirodan vrela nisu
nimalo vana za proizvodnju nafte.Velike kolicine nafte dobijaju se danas u svetu iz dubljih
slojeva zemlje izlivanjem iz busotina na principu arteskih bunara.Prva buenja obavljena su
nasumice.Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geoloska i geofizicka
istrazivanja, koja daju podatke o geoloskoj strukturi podzemnih slojeva; na taj se nain znatno
smanjuje broj jalovih buenja.Savremena tehnika buenja razvila se iz runog buenja,
obavljenog u potrazi za solju i vodom.Sva se buenja danas izvode mainama.
Nafta se skuplja u sedimentnim slojevima (uglavnom gornjim zonama) koji se nalaze na
razliitim dubinama u zemljinoj kori pa sui dubine buotina pri vadjenju razliite. U
zavisnosti od lokaliteta, nafta se crpi najee na dubinama 2 500 metara do 4 800. Danas
buotine mogu da dostignu i dubinu do 8 000metara kao na lazitima na Srednjem Istoku ili
Sahari, gde su zbog veliine busotine i koliine nafte, rezorvoari dugi vie desetina
kilometara.
Izvori nafte se ne javljaju u obliku podzemnih jama, ve u mekim i poroznim stenama, esto
krenjaka i peara.
6

Nalazita sadre jednu sloenu smeu ugljovodonika, koja moe biti tena i gasovita. Kada je
re o tenom znamo da je u pitanju nafta, a kada je teno u pitanju je gas. Zemni gas se
obino javlja kao stalni pratilac nafte, ali moe da se nadje i tamo gde je nafta nekada bila, to
znai da nam zemni gas ne ukazuje na sigurno postojanje nafte na nalazitu. On se uvek nalazi
iznad nafte u naftogasnom polju.

2.MINERALNE SIROVINE OPTI POJMOVI I SVETSKA

NALAZITA

Neobnovljivi resursi, imaju konana, iako ponekad nepoznata, ogranienja. Ogroman deo
ukupne proizvedene energije u svetu dobija se sagorevanjem fosilnih goriva, tj. neobnovljivih
vidova energije - u tenom (nafta i njeni derivati), vrstom (ugalj), ili gasovitom stanju
(prirodni gas).

2.1.NAFTA
2.1.1.Sastav Nafte [6]
Nafta je najpoznatije teno gorivo. Sirova nafta je smea razliitih ugljovodonika, preteno
parafinskih, iz homogenog niza alkana, odnosno viih lanova tog niza, zatim naftenskih
ugljovodonika cikloalkana, aromatinih ugljovodonika I drugih organskih jedinjenja.
Olefinskih ugljovodonika praktino i nema u sirovoj nafti, ali su zato prisutni u produktima
njene prerade.
Po hemijskom sastavu nafta je meavina velikog broja razlicitih ugljovodonika i malih
kolicina sumpora, kiseonika I ugljenika. U njoj su zastupljeni ugljovodonici sa jednim 50 i
vie ugljenikovih atoma u molekulu, i to pretezno parafinskog niza ili naftnog niza.
U sastavu nafte po procentima najvie ima ugljenika, zatim vodonika, kiseonika,sumpora i
azota.U zavisnosti od sastava to je mrko-uta/zelena do crna viskozna tecnost gustine manje
od vode.redovni pratilac nafte u njenim nalazistima je zemni gas.
Elementarni sastav nafte prikazana su u tabeli 1.
Tabela1. elementarni sastav nafte u %
Elementarni sastav nafte u %
Ugljenik

83-88

Vodonik

11-15

Sumpor

0.1-5.5

Azot

0.1-2.5

Kiseonik

0.1-3.5

Minerali

0.1-1.2

2.1.2.Nalazita nafte u svetu [5]

Nastanak nafte mogao je da se ostvari na onim prostorima planete gde su postojali trajni
uslovi, u toku stotina miliona godina. Osim na kopnu i priobalnim delovima, nafta moe da se
nadje i u slojevima ispod morskog dna. Glavni sastojak nafte sainjavaju ugljovodonici.

Nalazita su neravnomerno rasporedjena na zemaljskoj kugli. Nalazita nafte se mogu

oekivati u sedimentnim slojevima onih podruja gde je u davnim geoloskim dobima bilo
more.Dubina naftonosnih slojeva je razliita; od nekoliko metara do 7600 metara i vie.to je
vea dubina, vei je i pritisak pod kojim se nafta nalazi.Najdublja do sada postignuta istrana
buotina od 9169 metara nalazi se u Oklahomi (SAD).

Slika 7. Krtanje nafte u svetu

Danas je nafta zastupljena u svetskoj potronji energije sa oko 50% u ukupnoj primarnoj
energiji. Smatra se da danas u svetu ima oko 100 milijardi tona nafte. Godinje u svetu se troi
oko 3 milijarde tona nafte i iz toga proizilazi da e se svetske rezerve nafte iscrpiti za
vremenski period od 30 godina.

Najvei
su:

Slika 8. Resursi i rezerve nafte u svetu

naftni regioni sveta

1.Bliski istok

Oko velike geosinklinale Persijskog zaliva,od kirkuka i Mosula naseveru Iraka, preko
Kuvajta, iranskog Kuzistana i s-z ruba Arabijskog poluostrva (AlHasa u Saudijskoj
Arabiji, Neutralna zona) do Omana i katara na istoku Arabijskog pol.Godinja proizvodnja
917 mil. t ili 29,5% svetske proizvodnje. Najvei proizvoai suSaudijska Arabija (403 mil.
t), Iran (180), Kuvajt (100), UAE (103 mil. t., 1996.g.).
2. Severnoameriki region
557 mil. ili 17,9% svetske proizvodnje. Du velikegeosinklinale od meksikog zaliva na jugu
preko Teksasa, Luizijane, Oklahome, kanzasa,Arkanzasa, kanadskih provincija alberte,
Saskaevana i Manitobe do aljaske (Pradho Bej)i poreja reke Makenzi na severu. SAD
proizv. 319 mil. T, Kanada 80 i Meksiko 148. UJunoj americi su najbogatija naftna nalazita
u Venecueli (146 mil.t) pre svega u zalivu Marakaibo i na trinidadu. Ima manjih nalazita u
Kolumbiji, ekvadoru, argentini iBrazilu.
3.ZND1:
Rusija (Povolje, zap. Sibir), Kazahstan, Azerbejdan (Baku), i Uzbekistan.Proizvodnja 362
mil t ili 11,7% svetske proizvodnje.
4. Afrika:
325 mil t, 10,5% svetske proizvodnje. Severna Afrika: Libija, Alir (HasiMesaud), Egipat.
Zapadna Afrika: Nigerija (delta Nigera). Jugozapadna Afrika: Angola(Kabinda, Luanda), i
Gabon.
5.Istona i jugoistona Azija:
323 mil.t, 10,4% svetske proizvodnje. Kina (podruje pustinje Gobi, Sinkjang), Indonezija
(Sumatra, Borneo), Brunej i malezija.
6.Evropa:
310 mil.t, ili 10% sv. Proizvodnje. Naftna polja u Rumuniji i Galiciji suuglavnom iscrpljena.
Glavna nalazita su u Severnom moru, koja eksploatiu uglavnom Velika Britanija i
Norveka.

Tabela 2. Najvei svetski proizvodjai, preradjivai i potroai nafte

NAJVEI SVETSKI PROIZVODJAI NAFTE
proizvodjai -barel
1.Saudijska Arabija 399 333

Prerada -1000 barel/din

1.Saudijska Arabija 9375

Potronja - 1000 barel/din

1. SAD
17735
10

2. SAD
3.Rusija
4. Iran
5. Kina
6. Meksiko
7. Venecuela
8. Norveka
9.. Velika Britanija
10 UAE

318 220
304 000
183 995
160 741
157 846
157 586
152 491
119 639
103 820

2. SAD
3.Rusija
4. Iran
5. Meksiko
6. Venecuela
7. Norveka
8. Kina
9.. UAE
10 Velika Britanija

8255
6215
3730
3410
3365
3360
3210
2700
2695

2. Japan
3. Kina
4. Nemaka
5. Rusija
6. Juna Koreja
7. Italija
8. Francuska
9. Kanada
10 Brazil

5785
4010
2915
2570
2250
1970
1955
1795
1790

2.1.3.Organizacija proizvoaa i izvoznica nafte

Nafta je danas u svetu jedan od najznaajnijih strateskih proizvoda (obino se naziva crno
zlato).Zbog toga zemlje proizvodjai nafte imaju veliku mo u geopolitickim odnosima,a
kontrola nad izvoristima nafte jedan je od najznaajnijih uzroka krize u svetu.Zemlje koje su
najvei izvoznici nafte su grupisane u interesnu organizaciju OPEK (Organizacija
petroleumskih eksportnih zemalja) i koji broji 11 lanica:
1.Irak,
7.Indonezija,
2.Iran,
8.Libija,
3.Kuvajt,
9.Abu Dabi,
4.Saudijska Arabija,
10. Alir,
5.Venecuela,
11. Nigerija
6.Katar,

11

Pri kupoprodaji nafte na svetskom tritu, primenjuju se transakcijske cene, koje zavise od
trenutnog stanja ponude i potranje, i samo izuzetno se slau s uslovnom cenom.
S obzirom na proizvodnju, preradu i potronju nafte sve zemlje sveta se dele nasledee
tipove:1.Mali proizvoai a velikipreraivai (i veliki uvoznici) nafte. Rafinerije
sulokalizovane u u vezi s tritem (veliki gradovi) ili poloajem (luke, naftovodi).Primeri su
zemlje Zapadne Evrope i Japan.2.Veliki proizvoai i veliki preraiva nafte. Razmetaj
rafinerija kod njih zavisiod tri inioca razmetaja nalazita, trita i saobraajnogeografskog poloaja. Utim takama se lokalizuju rafinerije. To se moe zapaziti u SAD i
Rusiji .Zemlje veliki proizvoai i mali preraivai (i veliki izvoznici) nafte. Rafinerijese
grade u izvoznim lukama kao to su Ibadan u Iranu, Ras Tanura u Saudijskoj
Strane kompanije koje imaju akcije u zemljama OPEK-a, ili ugovor za proizvodnju, plaaju
tim zemljamatzv. Zemlje proizvoai nisu dugo mogle da investiraju u preraivake
kapacitete zato to su cene sirove nafte dugo bile niske pa nisu imale kapitala, jo uvek imaju
tekoe zbog nedostatkakvalifikovanih kadrova, tehnologije, infrastrukture, relativno malog
trita.

Slika 9. kretanje cene nafte i njenih derivata 1. Dizel 2. Benzin 3. Sirova nafta
4. Ulje 5. Mazut

2.2.UGALJ

Vek uglja poeo je s pronalaskom parne maine. Zatim je postao nezamenjivogorivo u crnoj
metalurgiji i termoelektranama.
Ugalj je nastao evolucijom ogromnih koliina biljne mase nastale od ostatakakopnene
vegetacije u movarama tokom 400 miliona godina. Sloenim biohemijskim i hemijskim
preobraajima biljaka u geolokom vremenu u zemljinim slojevima nastala su leita uglja.
Pre 50 godina ugalj je bio zastupljen sa 80% medju izvorima primarne energije, dok danas
njegova zastupljenost iznosi samo 30%. Ovo jasno pokazuje da je u toku poslednjih 50 godina
sve vie troena nafta na raun uglja, to danas ima vrlo tetne posledice. Vek trajanja svetskih
zaliha uglja nije tano odredjen i rauna se na 70-100godina.
Jo pre 40 godina reen je problem dobijanja nafte iz uglja i tako pretvaranjemuglja u naftu,
ugalj nafti vraa dug. Medjutim pretvaranje uglja u naftu je vrlo skupo poto je tehnologija
ovog pretvaranja komplikovana. Ova proizvodnja zagadjuje ivotnu sredinu i stvara dopunsko
zagrevanje zemlje i njene atmosfere, to se htelo smanjiti i izbei upotrebom nafte. Samo
solarna energija moe produiti vek nafti i uglju i takoobezbediti dovoljno vremena da se
primene i nove energije kao to je, na primer,termonuklearna.
2.2.1.Vrste uglja, njihovi sastavi [5]
Vrste uglja, razlikuju se po energetskoj vrednosti, starosti karbonifikacije.
1.kameni ugalj, potie iz karbonske ili permske ere, kalorina vrednost preko 24mJ/kg, 85%
ugljenika, 1% pepela. Kameni ugljevi predstavljaju proizvod skoro potpune transformacije
poetne materije.U poreenju sa mrkim ugljevima, kameni ugljevi su hemijski stabilniji, malo
menjaju osobine pri lezanju na skladistu,ali neke vrste su ipak sklone samopaljenju.
Kameni ugljevi su manje higroskopni ,a poseduju
veu gustinu i vrstou.Donja toplotna mo radne
mase kamenih ugljeva nalazi se u intervalu 20.929.3 MJ/kg.
Antracit je najkvaliteniji kameni ugalj.Razlikuju se
bitumenozni (masni) pogodan za koksovanje, i
subbituminozni ukoje se ubrajaju i mrki ugalj i
lignit.[5][7]

Slika 9. Kameni ugalj

2.mrki ugalj, iz starijeg tercijara, 70% ugljenika, 2% pepela, 16-24 mJ

Prema stepenu ugljenisanja, mrki uljevi zauzimaju polozaj izmedju trseti i kamenih
ugljeva.Mrki ugljevi su tamnije boje i vee gustine nego treseti.
U zavisnosti od strukture, stepena ugljenisanosti i osobina mrki ugljevi se dele na:

Lignite oni su pretrpeli najmanje promene u odnosu na biljnu pramateriju.Prema spoljnjem

izgledu oni ine svetlo mrku masu sa jasno izraenom drvenom strukturom.
Smolasti predstavljaju produkt duboke boje i poseduju veu gustinu.Prema svojim
osobinama pribliavaju se mladjim kamenim
ugljevima .
Zeljasti se po svojim osobinama nalaze
izmedju lignite i smolastih mrkim ugljevima.
Mrki ugljevi su toplotno nepostojani, male
tvrdoe i vrstoce.Skloni su promenama pri
leanju na skladitu, sitneci se ,a veoma su
skloni oksidaciji i samopaljenu.
U organskoj masi mrkih ugljeva nalazi se 6575% ugljenika,-6%vodonika,17-28%kiseonika i
azota i do 5%sumpora.Sadraj vlage kree se od 20-55%,a sadraj pepela od 7-45%.Toplotna
mo je veoma mala i iznosi 6.3 do 16.8 MJ/kg.[5][7]
Slika 10. Mrki ugalj

3.lignit crni ili smedji ugalj, je gorivo koje se po osobinama nalazi izmedju treseta i uglja.
Lignit je smee-crne boje i ima sadraj ugljika oko 25 - 35%. Sadraj vlage je dosta visok i
moe biti do 45% sadraj pepela je od 6 - 19%. Kalorina vrednost lignita se kree od 10 - 20
MJ/kg u odnosu na vlanu materiju, bez mineralnih materija.
Lignit ima visok sadraj isparljivih materija, zbog ega se lake
prevodi u gasovite i tene produkte, u poreenju sa ugljevima
vie klase. Visok sadraj vlage i sklonost prema spontanom
samozapaljenju moe prouzrokovati probleme pri transportu i
skladitenju. [5][8]
Slika 11. Ruda lignita

4.treset, sastoji se od:ugljenika(53-60%), vodonika(4.5-6.5%),kiseonika(30-40%) i azota

(105-3.0%).Sumpora ima malo, svega do 0.3%,a sadrzaj pepela je u granicama 312%.Toplotna moc je 11.75-12.58 MJ/kg svedeno na analitiku masu.
Treset je vrsta zemljita i organsko gorivo koje se sastoji od lakog, spuvastog
materijala.Treset predstavlja prvu fazu transformacije biljne materije u procesu koji predhodi
nastajanju uglja. Predstavlja rastresitu masu sive do crne boje.Delimino ugljenisanje ovog
materijala jeste prvi korak u procesu stvaranja uglja.Prema stepenu tranformacije deli se na:
-Vlaknaste (sastoji se od jos neraspadnutih ostataka biomase),
-zemljaste (osnovni deo se vec transformisao u tresetnu masu),
-smolaste (sastoji se iz homogene tresetne mase bez ikakvih ostataka biomase).

Osueni treset lahko gori i pri sagorijevanju stvara veliku koliinu dima. Ima malu vrstou i
toplotnu mo pa je poeljno njegovo korisenje u vidu briketa.Sklon je samopaljenju. Koristi
se za grijanje domainstva i u kotlovnicama.
Manja energetska vrednost Bituminoznog uglja nema mnogo; u V. Britaniji je 80% uglja
pogodno za koksovanje. Najkvalitetniji je
ugalj u Kuzbasu (Rusija), koji se
eksploatie
povrinskim, jamskim
i
dubinskim kopom. Apalaki basen u SAD
ima takoe kvalitetan antracit,slojevi
pogodni za eksploataciju.Zbog visokih
trokova eksploatacije i ekolokih zakona
nalazita kvalitetnog uglja u Velikoj
Britaniji, Limburgu (Holandija), Ruru, Pade-Kaleu (Sev. Francuska) suzatvoreni.
Medjutim i pored ovoga svetska potronja
Slika 12. Treset
uglja raste.[5][7][9]
2.2.2.Rezerve uglja u svetu[5][10]
Najvee rezerve uglja su na severnoj hemisferi prvenstveno izmeu 35 i 50 stepeni severne
geografske irine. Rezerve uglja su dobro istraene, pogotovo u razvijenim zemljama. Sa
trenutnom godinjom potronjom od oko 3,7 milijardi tona godinje (kamenog i mrkog uglja)
i 0,9 milijardi tona lignita ima dovoljno uglja za nekoliko stotina godina eksploatacije.
Meunarodna klasifikacija objedinjuje mrki ugalj i lignit u lignit.
Tabela 3. dokazane reserve koliina uglja.
Dokazane rezerve uglja rzliitih vrsta uglja u milijardi tona
Kameni ugalj

510

Mrki ugalj

279

Lignit

196

Ukupno

987

Raspodela rezervi ovog energenta je neravnomerna. Svega 6 zemalja raspolae sa 75% svih
svetskih rezervi. U poslednjih nekoliko godina su dodatna istraivanja jo uveala iznose
rezervi.
Tabela 4. zemalje sa najveim rezervama uglja u svetu.
Top lista zemalja sa najveim rezervama uglja
Zemlja

SAD

25

Rusija

16

Kina

12

Australija

Indija

7,5

Nemaka

Tabela 5. Pet velikih proizvoaa uglja u svetu

1.Kina
27,8%
2. SAD
25,3%
3.ZND
7%
4.Indija
5,5%
5.Australija
5.5%
Na ove proizvodjae otpada 72,1% ukupne proizvodnje. Ostali veliki proizvoai su
Poljska, Nemaka, Kanada, dok neki klasini proizvoai su smanjili ili prekinuli
proizvodnju(V. Britanija, Francuska, Belgija, nemaka i Japan),a neki zbog vlastith potreba
(Kina,Indija, DR Koreja), ili zbog izvoza (australija, , Poljska) odravaju ili
poveavaju proizvodnju.
2.2.3.Nalazita uglja
Evropska leita kamenog uglja su hercinske planine zapadne, Srednje i Istone Evrope: u
Velikoj Britaniji (Wels, Midlands, Lankair, Jorkir, Nortumberlend, kotskanizija), severnoj
Francuskoj (Limburg), Nemakoj (Porurje, Posarje), Poljskoj i ekoj(Gornji ljonsk). Slini
slojevi se javljaju u Ukrajini (deo donjeckog basena Donbasa), i Rusiji (deo Donbasa),
Kuznjecka i Minusinska kotlina pod Sajanskim gorjem u junom Sibiru, u okolini Irkutska i
Angarska te u Vorkuti na Peori (na severu Rusije) te uKazahstanu (Karaganda).
Najvee svetske rezerve su u Rusiji, ali su veinom u Sibiru,teko dostupne.U Aziji kamenim
ugljem bogate su: Severna i srednja Kina (Tatung u pokajini an-si, Kailuan u pokrajini
Hajpej, Baotou useverozapadnoj regiji, Fu-un, fu-sin i inou u pokrajini Ljaoning u
Manduriji, Ping-ding-an u Henanu, na pol. andong i u brojnim manjim nalazitima.Indija,
na tromei drava Bihar,Orisa i Bengalija, u dolinama/kotlinama Damodar, Sone,Mahanadi i
Godavari, DR Koreja i Vijetnam (Tongking).
U SAD su rudnici kamenog uglja u Apalaima (60%), na prostorima dravaPensilvanija
(Pitsburg, Konelsvil, Skranton), Zapadna Virdinija i Ohajo, u Alabami, na Srednjem zapadu
(Indijana, Ilionois, Kentaki) i na Zapadu (Kolorado, Montana, Juta,Vajoming, Arizona i Nju
meksiko),(vidi atlas). Teite amerike proizvodnje uglja je na apalaima, i u manjoj meri na
Srednjem zapadu (povoljan poloaj u odnosu na plovne puteve, za unutranje potrebe i izvoz).
Zapadna Virdjinija je minirana jo od 18. veka.U poslednjih 20 godina, ekolozi tvrde,da je

500 kvadratnih milja planinskih vrhova je skinuto i razrueni za ugalj.U veini

apokaliptinom obliku trake rudarstva, koji se zove planine uklanjanja, celi vrhovi su
sravnavani sa zemljom.Otpad ili jalovina je bacana u doline.Stotine ovih planinskih potoka je
uniteno (sahranjeno) a na desetine planina je spljosteno ui pretvoreno u vetake prerije.[5]
[11]

Slika 13. Zapadna Virdjinija pre i posle eksploatacije uglja

U Kanadi leita uglja su u provincijama Saskaevan, Alberta, i na istoku u dravama Nova

kotska i Nju Bransvik. Junoafrika republika leita su jugozapadno od Johanesburga
(Springs-Viskvil-Vitbenk),Australija Kvinslend (kotlina Boven), okolina Sidneja i pre svega
Novi Juni Vels.U medjunarodnoj trgovini uestvuje kameni ugalj. Mrki ugalj i lignit se ne
isplati prevoziti na velike daljine te se koriste u termoelektranama u blizini nalazita. Zbog
visokog kvaliteta i jeftinog prevoza u brodovima uglja iz prekomorskih zemalja, u zapadnoj
Evropi je jeftiniji uvozni ugalj nego domai.

Slika 14. Raspored svetskih rezervi uglja

2.3.ZEMNI GAS
Zemni gas (plin) nastao je pod istim uslovima i paralelno sa nastankom nafte. On ima iroku
upotrebu u sistemima zagrevanja prostorija, i kao toplotna energija u ugostiteljstvu i
domainstvima.
Prirodni gas se rauna kao tree (posle uglja i nafte)glavno gorivo i zastupljen je medju
primarnim izvorima energije sa oko 19%, ali se jo nedovoljno koristi.
2.3.1.Nalazita i rezerve zemnog gasa u svetu [5]
Zalihe zemnog gasa nisu jo dovoljno ispitane, ali se smatra da susadanje rezerve dovoljne za
vremenski period od 50 do 60 godina, prema sadanjoj potronji. Udeo zemnog gasa u
svetskom energetskom bilansu prelazi 24,3%.
Do sada poznate rezerve u svetu se u najveim procentima nalaze u regionima: biveg
Sovjetskog saveza sa 44%, Iranu 15%, SAD-u 6%, Saudijskoj Arabiji 4%, Aliru isvim
ostalim 28%.

Slika 15. Potronja, resursi i rezerve zemnog gasa na stvetskom nivou i SAD-a

Tabela 3. Najvei proizvodjai zemnog gasa

Tabela 4. Najvei potroai zemnog gasa

Najvee rezerve gasa su u Sibiru.Vodei izvoznici zemnog gasa su

Rusija, Kanada, Alir, Holandija i Indonezija.Trgovina zemnim gasom
bila je iz tehnikih razloga skromnija.
SAD uvoze gas iz Kanade, Nemaka iz Rusije, Holandije i Norveke (severno more);
Ukrajina iz Rusije i Turkmenije; Japan iz Indonezije, Malezije, Bruneja iaustralije; Italija iz
Alra i Rusije;
Francuska iz Rusije, Alira i Norveke...

3.RUDARSTVO I ENERGETIKA U POJEDINIM ZEMLJAMA

Neobnovljivi resursi, imaju konana, iako ponekad nepoznata, ogranienja. Ogroman deo
ukupne proizvedene energije u svetu dobija se sagorevanjem fosilnih goriva, tj. neobnovljivih
vidova energije - u tenom (nafta i njeni derivati), vrstom (ugalj), ili gasovitom stanju
(prirodni gas).

3.1.Rudarstvo i energetika Poljska[12]

Poljska je odavno poznata kao vele sila po floti termoelektrana na ugalj (mrki i lignit). Region
leske je, uz ukrajinski Donjeck, najpoznatiji evropski ugljeni basen.
Tri najpoznatija poljska rudnika kamenog uglja nalaze se u Gornjoj leskoj, sa rezervama od
ak 16,6 milijardi tona. Od 130 lokalnih nalazita, eksploatie se samo 47. Glavno polje
kamenog uglja je Gornoslaskije Zaglebije Veglove i predstavlja jedno od najbogatijih
nalazita u svetu. Re je o uglju izuzetno velike kalorine vrednosti.
U leskoj se trenutno ugalj vadi u 40 rudnika. Re je o jamskoj eksploataciji na dubini od 130
do 250 metara. Od ukupne proizvodnje, 34 odsto je ugalj za koksovanje, a ostalo slui za
termoelektrane (samo 15 se nalazi u leskoj).

Strunjaci procenjuju da je tokom decenija eksploatacije samo u leskoj iskopano oko deset
milijardi tona, mahom, kamenog uglja. Dodue, njega ima i u Donjoj leskoj, preciznije u
Valvricku i Kamijenskoj gori, ali je taj rudnik zatvoren kao nerentabilan jo 2000. godine. U
zlatna vremena u leskoj se proizvodilo 130 miliona tona kamenog uglja godinje.
Poljska, danas, godinje proizvodi oko 100 miliona tona, uz tendenciju smanjenja proizvodnje
i gaenja rudnika. Razlog je okretanje prirodnom gasu, kao ekoloki istijem energentu. Jer,
40 odsto ukupnog industrijskog zagaenja u Poljskoj potie iz oblasti leske.
ume, reke, celokupna flora i fauna bukvalno nestaju. Zbog nekontrolisanog isputanja
otpada, praine i sistematskog unitavanja ivotne okoline, ova teritorija jedna je od
najugroenijih na planeti. U oblasti grada Bitom este su pojave roenja dece pre vremena, sa
telesnom teinom ispod 2,5 kilograma. Uz ogromne napore poljske vlade i pomoi
specijalizovanih firmi iz sveta, ovaj proces je zaustavljen i u toku je viedecenijska
rehabilitacija ivotne sredine, uz strogu ekoloku kontrolu. Uloeno je na desetine milijardi
evra u sisteme za preiavanje i filtriranje.

3.2.Rudarstvo i energetika Rusija[12]

Rusija je sa 173 milijarde tona utvrenih rezervi uglja druga na svetskoj rang-listi. Godinje
proizvodi 330 miliona tona uglja (esta na svetu), ali je i znaajan izvoznik sa 120 miliona
tona.
Prema planovima Ministarstva energetike, do 2020. godine trebalo bi da se proizvodi izmeu
441 i 496 miliona tona godinje.
Posle reforme rudarstva, oko 80 odsto proizvodnje obezbeuju nezavisni proizvoai. U
Rusiji radi preko 600 termoelektrana. One se sve vie lociraju u Sibiru, gde su ogromne
rezerve uglja, ali i prirodnog gasa.
Ne treba zaboraviti da je vek i po ugalj bio dominantni energent ruske industrije. Stranci, koji
stalno kucaju na vrata ruskih rudarskih kom- panija, znaju da su njihove rezerve procenjene
na preko 170 milijardi tona, a glavni resursi se nalaze u Sibiru i na Dalekom istoku. Re je o
basenima Pecora (rudnik Vorkuta) na Uralu, rudniku Komi i istonom basenu
Donjecka. U Sibiru uglja ima i oko reke Lene i du transsibirske eleznice.

Slika 16. Rudnik Komi

3.3.Rudarstvo i energetika Ukrajna[12]

Ukrajina je oduvek bazirala svoje energetske planove za Donbas, region na krajnjem istoku
zemlje koji se delom iri i na Rusiju. Zahvata teritoriju od 60.000 kvadratnih kilometara.
Po utvrenim rezervama antracita i kamenog uglja na drugom je mestu u svetu, odmah posle
amerikih saveznih drava Pensilvanije, Vajominga i Montane. Antracit se koristi u TE, a
kameni ugalj za koksovanje. Glavni centri su Sakartick, Horlivka i Krasnijlic.
Kod Slovjanska pronaene su ogromne koliine mrkog uglja i novo okno
Novodmitrovskoje, koje ima pet debelih horizonata kamenog uglja sa pola milijarde tona
utvrenih rezervi. U junom Donbasu rezerve su dve milijarde tona uglja (sa vekom
eksploatacije od 27 godina u aktivnim rudnicima, 69 godina u rudnicima u izgradnji i 76
godina u rezervnim rudnicima). Od 29 rudnika u Donbasu samo su tri sa povrinskom
eksploatacijom. Najvea nalazita antracita i kamenog uglja (petina rezervi) nalazi se na
dubini od 500 do 1.800 meta- ra. Ukupne rezerve u Donbasu su dovoljne za bar dva veka
nesmetane eksploatacije. Po kalorinoj vrednosti (7.600 8.800 kilokalorija) antracit i kameni
ugalj iz Donbasa su bez premca u svetu.
Ukrajina ima preko pola miliona rudara. Posle raspada SSSR-a, rudarstvo je u njoj zapalo u
duboku krizu. Nekada se proizvodilo 146 miliona tona uglja godinje, a danas samo oko 90
miliona tona, sa ime ne mogu da se zadovolje ni domae potrebe. Vlada u Kijevu uloila je
deset milijardi dolara u oivljavanje rudnika i za smanjenje uestalih nesrea (eksplozija i
poara). Svetska banka, koja je kreditno pratila Ukrajinu na ovom poslu, predloila je, ipak,
zatvaranje dve treine rudnika zbog zastarelih maina i ogromnih gubitaka. Ukrajinski rudar

proizvede godinje samo 100 tona uglja, u Rusiji je to duplo vie, a u Severnoj Americi i do
4.000 tona. Tona ukrajinskog uglja kota 50 dolara, a u svetu je duplo jeftinija.

3.4.Rudarstvo i energetika Nemaka[12]

Nemaka je u Ruru i Saru locirala srce svoje teke industrije upravo zbog velikog bogatstva u
uglju (pre svega lignita). Nemaka, stoga, daje petinu svetske proizvodnje lignita i sa
proizvodnjom od oko 200 miliona tona godinje obezbeuju polovinu potrebne elektrine
energije. Ali, zbog enormnog zagaenja, oni su meu prvima krenuli u osvajanje novih
tehnologija sa jedinim ciljem da se ono dovede na minimum.
Tako je u okolini Lajpciga u 2000. godini podignuta TE Lipendorf, trenutno najistija i
najmodernija u Evropi. Radni vek je predvien do 2040. godine. Projekat je kotao 2,3
milijarde evra. Ona zagreva dobar deo Lajpciga, a zamenila je staru elektranu. Jednostavno
reeno, to je centrala na ugalj bez dimnjaka. Po reima, Luca Dornberga, portparola elektrane,
to malo tetnih materija koje elektrana ne uhvati u tri stepena filtracije, putuje zelenim cevima
do dva tornja za hlaenje. Voda u kotlovima se moe grejati na viim temperaturama, jer su u
izgradnji korieni vrhunski elici. Ugalj se sa povrinskih kopova dovlai trakama dugim 14
kilometara, do dva kotla koji svakog sata progutaju 750 tona mlevenog uglja. Tako je rudnik
koji snabdeva elektranu vei zagaiva od nje same. Oko elektrane se sade ume i otvaraju
jezera.

3.5.Rudarstvo i energetika ostale zemlje[12]

Zanimljivo je da je u Velikoj Britaniji, francuska kompanija Alstom u Devonu podigla
termoelektranu na ugalj, snage 885 megavata. Filijala nemakog E.ON-a za Englesku gradi i
dva nova bloka od 800 megavata u TE Kingsport na mrki ugalj. Britanci rade na TE
Drakelow na ugalj. S druge strane, Britanci e ugasiti desetak TE na ugalj, ukupne snage
12.000 megavata, zbog strogih propisa Evropske unije.
Nai istoni susedi Bugari su re- novirali dva bloka u TE Marica istok snage od po 670
megavata, menjajui stare od 500 megavata. Rumuni su ve odmakli na radovima u TE
Rovinari od 1.720 megavata. ak su i Francuzi krenuli sa izgradnjom TE na ugalj i rudnika
kod Nijevra. Re je o termoelektrani od 1.000 megavata.
. 3.6.Rudarstvo i energetika - panija [13]
panija ima znatno rudno bogatstvo , ali fosilna goriva mora uglavnom uvoziti. Kameni ugalj
( 15,8 miliona t ) dobija u Asturiji od Ovid ( Meres ) i u Sierra Moren (Espiel ) Llinit ( 12,2
miliona t. ) prije svega na Sl ( na srednjem Ebru i u predgorjuPirineja ). Uranovu rudu kopaju
na zapadu ( La Haba, Saelices el Chico ).Bilbao je bio poznat po leitima rude, koja su,
dodue, ve iscrpljena. Brojna nalazita obojenih metala bila su znaajna jo u prethistoriji i
antici, a danas se iz njih vade josamo manje koliine rude. Najvanija su naazita ive u
Sierra Moreni kod Almadena i piritau jz. dijelu Sierra Morene. U Baskiji kopaju cinkovu rudu

Instalirana snaga svih elektrana iznosi 44,444 MW. Gotovo polovica elektrineenergije
proizvedu u TE ( 47,7%), ostalo u 7 NE (32,2 %) i HE (18,1%). HE su na gornjem isrednjem
toku rijeke Tajo, u srednjem toku Duera, na Minu s pritocima i pirinejskimrijekama. U TE
iskoritavaju domai ugljen i uvezenu naftu ( TE u obalnim gradovima ).
NE imaju instaliranu snagu od 7811 MW ( Almaraz, Jose Cabrera i Trillo u unutranjosti,
SantaMaria de Garona kraj Burgosa, Cofrentes kod Valencije ti Vandellos kod Tarragone ).
Manje koliine elektrine energije daju elektrane na vjetar ( na Kanarskim otocima ) , a toleda
od 1994. godine radi najvea elektrana u Europi sa 8000 sunanih elija i snagom od 1 MW

3.7.Rudarstvo i energetika - Italija [14]

Energetska privreda u Italiji ostvarila je veliki progres. Do drugog svjetskog rata gotovo sve
potrebe u energiji obezbeivale su hidrocentrale Alpa i uvezeni ugalj. Sa podizanjem
kapaciteta za preradu nafte i eksploatacijom metana udeo nafte u potronji energije porastao je
na 44 % a metana je 13% . Proizvodnja prirodnog gasa u Italiji poveana je na 7 milijardi
metara kubnih. Eksploatie ga AGIP ( filijala ENI ) oko Plezansa ( Kortemaore ) i u Emiliji
izmeu Bolonje i Ravene.
Ukupna duina gasovoda kojim se razvodi gas u niz gradova severne Itlaije iznosi 6 hiljada
kilometara. Proizvodnja elektrine energije U Italiji iznosi oko 65 milijardi kilovat sati. Oko
75 % termocentrale , a ostalo je geotermika energija dobijena od tople vulkanske pare i vode.
U blizini Firence radi oko 25 elektrinih centrala koje koriste vulkansku paru. Najpoznatija
meu njima je LARDORELO. Tri etvrtine proizvedene energije dolazi na sjevernu Italiju, od
koje je oko 25 % pod kontrolom monopola Edison.
Naftu i ugalj Italija uvozi jer je u njima deficitarna. Godinja proizvodnja nafte iznosi dva
miliona tona ( uglavnom kod Raguze i Djele na Siciliji), a uglja milion tona . Zbog toga Italija
kupuje oko 30 miliona tona nafte i 9 miliona miliona uglja godinje. U eksperimentalnoj fazi
nalaze se atomske centrale u Goriljanu i Latini. Crna metalurgija daje godinje 3,7 miliona
tona sirovog gvoa i 9,5 miliona tona elika. Preovlauju preduzea male i srednje veliine.
Glavne eljezare i eliane su rasporeene u primorskim mestima preko kojih se dovoze
sirovine i ugalj. To su Korniljano kod enove, Pombino u blizini Elbe, Banjoli kod Napulja.
Ima ih i u unutranjosti u Lombardiji i Piemontu.
Italija koristi svoje zalihe boksite, cinka, olova za razvoj obojene metalurgije. Godinja
proizvodnja boksita iznosi 300 hiljada tona , te se u velikoj mjeri ova ruda i uvozi. Sa
godinjom proizvodnjom od 85 hiljada tona Italija je jedan od velikih proizvoaa
aluminijuma u svetu. Od sedam aluminijskih kombinata najvei su u Boleanu, Porto Magieri i
Mori.
Oko 70 % proizvodnje aluminijuma je pod kontorolom mopola Montekatini. Po proizvodnji
ive ( 2000 tona ) Italija je zajedno sa panijom vodea zemlja u svijetu. Eksploatacija i
topljenje ovog metala je u oblasti Toskane ( rudnik Monte Amiata ).

3.8.Rudarstvo i energetika - vedska [15]

vedskoj pripada oko 2% od ukupne svjetske proizvodnje eljezne rude, jedan je od najveih
izvoznika, a najvei u Evropi. U izvozu bakra, olova i cinka, uestvuje sa oko 1%, 3.7% i
3.3%. Oko 1% trisne vrednosti cele industrijske proizvodnje otpada na rudarstvo, koje
zapoljava 0.5% od ukupnog broja zaposlenih.
Ukupna proizvodnja eljezne rude,1998. godine, iznosila je 20.9 miliona tona, sulfidnih ruda
koje sadre sumpor, bakar, olovo, cink, arsen, neto manjesrebra i zlata, 24 miliona tona. Oko
6 miliona tona krea, uglavnom za industriju cementa.
Najvea nalazita zelezne rude nalaze se nekoliko stotina kilometara sjevernije od polarnog
kruga (laponska tundra). Kiruna, sa okolnim brdimaLuosavara i Kirunavara, najvee je
nalazite, u kome su zalihe oko milijardu tona rude, sa 70% gvoza (nalazite je povrine
16000 km).
Kiruna je sredite ogromnog nalazita, rudarski grad, ije 3/4 stanovnika radi u rudarstvu.
1998. godine, u ovom nalazitu iskopano je 14 miliona tona rude eleza. Malmberget, takoe
u Laponiji (sa proizvodnjom od 7 miliona tona 1998. godine), je drugi po veliini rudnik
eljezne rude u zemlji. Ruda iz ovih nalazita transportuje se eljeznicom, i izvozi preko
luka Narvik (u Norvekoj) i Lulea (sjeverni deo vedske obale, Botniki zaliv, zimi zaleena).
Najvei rudnik bakra Aitik, takoe se nalazi u ovoj regiji. U oblasti Skeleftea, koja se protee
od Bolidena na istoku, do planinskog lanca na zapadu, najznaajnija su nalazita sulfidnih
ruda (Laisval, najvei izvor olovne rude u Evropi).
Osnovni izvori energije u vedskoj su nafta, hidro i nuklearna energija. Nedostatak nafte je
zamenjen energijom iz hidroelektrana i biogorivom. Elektrina energija od 1970. uglavnom se
proizvodi u nuklearnim centralama i hidroelektranama. Najvea postrojenja za proizvodnju
hidroenergije su na 9 reka severne vedske. Najiskoritenija reka je Luleelven, sa 15
hidrocentrala, i proizvodnjom od oko 14,1 Twh, zatim Indalselven (7,5 Twh), Ume elv (5,4
Twh) i Ongermanaelven (5,5 Twh). Vlada vedske je u svrhu ouvanja prirodnih ljepota
ograniila i propisala stroge uslove za daljnju izgradnju hidroelektrana, odnosno neke reke
(inae sa velikim potencijalom) potpuno zatitila.
To su najljepe rijeke, neregulisane, sa prirodnim tokovima, vodopadima i brzacima, kao to
su Vindelelven, Pite elv,Kaliks elv i Torne elv.Prvi vedski nuklearni reaktor puten je u
rad 1972, a dvanaesti i posljednji 1985. godine. Svi se nalaze u junom dijelu
zemlje: Barsebek (dva reaktora, ukupno 1.200 Mw), Oskarshamn (tri reaktora, 2.210
Mw),Ringhals (etiri reaktora, 3.550 Mw) i Forsmark (tri reaktora, 3.095 Mw). Ukupna
godinja proizvodnja je oko 74 Twh. Dotrajali dijelovi reaktora i nuklearni otpad odlae se na
lokacijama Oskarshamn i Forsmark, u kamene peine oko 50 m ispod povrine mora.
Nivo radioaktivnosti se redovno kontrolie. Tokom 1996. godine, proizvodnja energije
korienjem biogoriva (uglavnomtreseta, briketa smole i sl.), bila je 87 Twh.

Od energenata uvozi se nafta iz zemalja OPEC-a 25%. Od ukupnih 19 miliona tona, 70%
dolazi iz sjevernog mora, odn. Norveke, kao najveeg snabdjevaa (13 miliona tona).
Rafinerije u Stokholmu i Geteborgu uglavnom prerauju uvezenu naftu. Ugalj se uvozi iz 7
zemalja, od kojih je Poljska najznaajniji snabdjeva (oko 35%). Ostale zemlje
su SAD, Australija, Rusija, Venecuela, Kanada i Estonija. Prirodni gas u vedsku se uvozi iz
sjevernog mora (Danska), oko 870 kubnih metara, ekvivalentno 9,4 Twh. Potronja prirodnog
gasa je oko 2% ukupne potronje energije zemlje.

3.9.Rudarstvo i energetika Ujedinjeno Kraljevstvo Velike

Britanije i Sjeverne Irske [16]
Industrijska revolucija u Velikoj Britaniji temeljila se na bogatim nalazitima kamenog uglja,
pre svega na istonom i junom podnoju Penina, u junom Walesu i kotskoj, koja su
iskoriavali jo od 13. veka. Ono je doivjelo vrhunac 1913. kada je vie od 1
miliona rudara iskopalo 300 miliona. tona uglja, ali potom je zbog sve veih trokova
proizvodnje i sve manje potranje koliina iskopanog uglja poela opadati.
Proizvodnja se od 1950. do 1979. smanjila za 40%, a broj rudnika je pao s 901 na 241 zato to
je udeo uglja u proizvodnji primarne energije opao s 90% (1950.) na 37% (1980.).
U vrijeme Margaret Thatcher do 1992. ostalo je jo samo 50 rudnika, od toga etiri u Walesu
te samo jedan u kotskoj. Broj zaposlenih u rudarstvu smanjio se sa 230.000 (1987.) na
58.000 (1992.), to je imalo katastrofalne posledice za biva rudarska mesta. Godine 2000. su
u 47 rudnika (13.500 rudara) iskopali 30,8 mil. t kamenog ugljena.

Slika 17. Crpljenje nafte iz Severnog mora

Nafta iz Severnog mora zadovoljava veinu britanskih potreba. Istovremeno s opadanjem

vanosti uglja Velika Britanija je od 1970-ih postala jedan od najveih svetskih
proizvodjaa nafte (125,5 mil. t; 11. na svijetu) i zemnog plina koje dobivaju iz bogatih
nalazita u Severnom moru. U plitkom moru ispred istone britanske obale
kod Norfolka i Lincolna te istono od Shetlandskih otoka su bogata nalazita zemnog plina,
odakle podmorskim plinovodima napajaju britansku gasnovodnu mreu koja je etvrta po
duini na svetu. Naftu su poeli eksploatirati ve 1975. i ve 1980. pokrili sve domae potrebe
za njom. Glavna naftna nalazita nalaze se oko 200 km od severoistone britanske obale i oko

150 km istono od Shetlandskih otoka. Na kopno se transportuju podmorskim naftovodima, a

na istonoj obali Shetlandskih otoka i na Orkneyjskim otocima nastali su veliki naftni
terminali.
Britanske elektrane imaju ukupnu instaliranu snagu od 73.262 MW. Najvie energije dobijaju
iz termoelektrana na domai ugalj (33,4%) i zemni gas (37,0%), a ostatak u nuklernim
elektranama (22,1%) i hidroelektranama (0,9%). Britanija ima 13 nuklearnih elektrana s 35
reaktora ukupne snage 12.928 MW, a meu njima je i NE Calder Hall, koja je najstarija NE na
svetu. Otvorena je 1956., a ima snagu 60 MW.

Zakljuak
Danas ljudi na planeti su dostigli cifru od 7 milijardi. S obzirom na to da stanovnito sveta se
svakim danom poveava za velicinu jednog Kragujevca sa okolinom, moete onda samo
predpostaviti poveanje potronje energije.
Pri sadanjem stanju trendova ekonomskog rasta i porasta svetske populacije, kao i poznatih
rezervi fosilnih goriva, ljudsko drutvo e, po nekim predvianjima, veoma brzo doi u
situaciju koja e sa jedne strane podrazumevati nepovratne promene u svetskoj klimi, zbog
ekstremno velikih emisija gasova sa efektom staklene bate, a sa druge do ekstremnog porasta
cene energije zbog iscrpljivanja resursa. U takvoj situaciji energetska efikasnost i primena
energetskog menadmenta se ine kao najdostupniji, tehnoloki izvodljivi i odmah primenjivi
nain da se izbegnu takvi scenariji.
Rudarstvo i energetika su spojivi za dobijanje energije iz neobnovljivih izvora energije. Kao
to je prikazeno u radu, zalihe resursa su sve manje, i razlikuju se od zemlje do zemlje, jer su
resursi nejednako rasprostranjeni na naoj planeti. Da bi sacuvali nau planetu, radi
podjednako dobre energetske efikasnosti u budunosti je potrebno polako prelaziti na
alternativne (obnovljive) izvore energije.

Literatura
1. http://hr.wikipedia.org/wiki/Rudarstvo
2. . www.tentesla.com/index.php/ekologija
3. .

http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetaljiURL/Rekultivacija_degradiranog_zemlj
i%C5
4. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D
%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
5. http://www.scribd.com/doc/24050403/Energetika-Seminarski-Rad
6. Energija Prof. Dr. Dragan Mitic UNIVERZITET U NISU NIS,2008,
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D
%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
7. Energija Prof. Dr. Dragan Mitic UNIVERZITET U NISU NIS,2008
8. http://bs.wikipedia.org/wiki/Lignit
9. http://bs.wikipedia.org/wiki/Treset
10.http://sr.wikipedia.org/sr-el/ugalj
11.http://www.ilovemountains.org/memorial/c251/
12.http://www.elektroenergetika.info/svetceli.php?sifra=1663&strana=

13. http://www.scribd.com/doc/49715837/%C5%A0PANIJA-maturski-rad

14. http://maturski-rad.blogspot.com/
15. http://maturski.weebly.com/svedska.html

16.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Ujedinjeno_Kraljevstvo#Rudarstvo_i_energetika