Odvodnjavanje U Rudarstvu

ODVODNJAVANJE U RUDARSTVU
Broj, 2008/1-1 RUDARSKI RADOVI SPECIJALNO IZDANJE

1

SPECIJALNO IZDANJE ASOPISA
RUDARSKI RADOVI 2008/1-1 SA TEMOM

Autor: Dr Mirko Ivkovi, dipl.in.rud.

Recenzenti: Dr Miroslav Ignjatovi
Dr Milenko Ljubojev

2

ITAOCIMA ASOPISA RUDARSKI RADOVI

UREDNITVO ASOPISA RUDARSKI RADOVI PROCENJUJE DA
JE SVRSISHODNO DA U OKVIRU SVOJE IZDAVAKE KONCEPCIJE
POVREMENO UVRSTI I POSEBNE TEME KOJE SU IRE OBRAENE PO
OBIMU OD DRUGIH PRILOGA U ASOPISU, A KOJE PO TEMATICI
OBOGAUJU IZDAVAKE SADRAJE OVOG ASOPISA.
IZDAVANJ E OVIH SPECIJ ALNIH IZDANJ A TO J EST TEMATSKIH
BROJEVA NEE ZNAAJNO REMETITI UOBIAJENU DINAMIKU
IZLAENJA REDOVNIH BROJEVA ASOPISA SEM U SLUAJEVIMA
KAD OBIM PRIPREME VREMENSKI USLOVE POMERANJ E ODNOSNO
IZDAVANJ E DVOBROJ EVA U ODLOENOM TERMINU.
TEMA SADANJEG SPECIJALNOG IZDANJA JE POSVEENJA
ODVODNJAVANJU U RUDARSTVU KOJA JE OBRAENA OD STRANE
DR MIRKA IVKOVIA U DVE CELINE. OBRAEN JE TEORETSKI DEO
KOJ I SE ODNOSI NA ODVODNJ AVANJ E U RUDNICIMA I DEO
PRAKTIKUM ZA ODVODNJ AVANJ E U RUDNICIMA.
UREDNITVO SE ZAHVALJ UJ E AUTORU KAO I SPONZORU
RUDNIKU J PU ZA PODZEMNU EKSPLOATACIJ U UGLJ A RESAVICA
TO SU ULOILI STRUNU I MATERIJALNI NAPOR DA SE OVA TEMA
CELOVITO OBRADI.
TAKOE, KORISTIMO PRILIKU DA POZOVEMO DRUGE AUTORE
I PREDUZEA DA PREDLAU I UKLJUE SE U IZDAVANJE DRUGIH
ZANIMLJ IVIH SPECIJ ALNIH IZDANJA OVOG ASOPISA.

UREDNITVO


3
UDK: 622.5(02)=861
DEWATERING IN MINING
Izvod
Pri razmatranju svih uticaja na ovodnjenost leita mineralnih sirovina ka-
ko objekata tako i tehnikih reenja za zatitu od voda, potrebno je dobro poz-
navati i istraiti: osnove hidrologije, hidraulike, hodnike podzemnih voda i me-
todologiju prorauna i izbor opreme na odvodnjavanje rudnika.
Na osnovu prikazanih veliina ovodnjenosti i kretanja voda mogu se prika-
zivati odgovarajua hidrotehnika reenja zatite rudnika od voda i zatite voda
od rudarskih radova.
Izmeu radova na dobijanju mineralnih sirovina i podzemnih i povrinskih
voda postoji stalna interakcija. Istovremeno, rudarskim radovima i objektima se
ugroavaju povrinske i podzemne vode koje predstavlja znaajan ekoloki fak-
tor ivotne okoline, ime se ugroavaju flora i fauna. U odravanju rudnika je
potrebno izgraditi hidrotehnike objekte za zatitu i ienje ugroenih voda.
Kljune rei: ovodnjenost, povrinske vode, podzemne vode, barae,
hidrotehniki objekti, talonici, vodosabirnici, pumpna postrojenja, ekrani.
Abstract
In discussion the watering of mineral deposits as well as the facilities and
technical solution for protection on water, it is required to know and investigate
well the following: bases of hydrology, hydraulics, underground water drifts and
methodology of calculation the equipment selection for mine dewatering.
Based on presented values of watering and water flows, the appropriate
hydrotechnical solutions for mine protection on water and water protection on
mining works could be presented.
There is a permanent interaction between works for mining the mineral re-
sources and underground and surface water. Simultaneosly, the surface and un-
derground water, that present an important ecological factor of environment,
are endangered by mining works, what jeopardize the flora and fauna in mine
maintenance and vicinity, so the construction of hydrotechnical facilities is re-
quired for protection and treatment the endangered water.
Key words: watering, surface water, underground water, barages, hydro-
technical facilities, settlers, watercollectors, pump stations, screens.

4
UVOD
Pod odvodnjavanjem u rudarstvu podrazumevaju se kompleksne mere
vezane za borbu sa podzemnim i povrinskim vodama u svim fazama izgradnje i
eksploatacije leita mineralnih sirovina. Izmeu rudarskih radova za dobijanje
mineralnih sirovina i podzemnih i povrinskih voda postoji stalna interakcija.
Povrinske i podzemne vode ugroavaju rudarske objekte i ometaju rad u njima.
Istovremeno, rudarskim radovima i objektima se ugroavaju podzemne i
povrinske vode koje predstavljaju znaajan ekoloki faktor ivotne okoline.
Njegovim ugroavanjem ugroava se flora i fauna u podruju rudnika i ire, pa
je potrebno izgraditi objekte odvodnjavanja za zatitu i ienje ugroenih voda.
Pod objektima odvodnjavanja u rudarstvu podrazumevaju se rudarski
hidrotehniki objekti koji slue za odvodnjavanje i zatitu voda. U podzemnoj
eksploataciji mineralnih sirovina prisustvo vode, zajedno sa gasovima i prainom,
ini kompleks prirodnih faktora koje ugroavaju eksploatacione radove. Vei
prodori vode, pored ekonomskih izdataka (gubici opreme usled potapanja, prekidi
proizvodnje...) mogu ugroziti i ivote rudara u podzemnim objektima - jamama. Da
bi se ovaj problem uspeno reavao, moraju se, pre svega, detaljno upoznati
hidroloke i hidrogeoloke karakteristike leita i okoline, a takoe i fiziko-
mehanike karakteristike stena, kao i tektonski poremeaji koji su esto nosioci
vode. U tu svrhu koriste se hidrogeoloki planovi rudnika koji sadre sve potrebne
podatke, a rezultat su prethodno sprovedenih istraivanja i ispitivanja. Kada se
utvrde mogui faktori ugroavanja podzemnih rudarskih radova od voda, daju se
reenja zatite, koja za konkretne uslove predstavljaju racionalno reenje sa aspekta
sigurnosti i ekonominosti.
Problematika odvodnjavanja povrinskih kopova i odlagalita donekle se
razlikuje od problematike odvodnjavanja podzemnih radova, to je uslovilo i
razvoj posebnih metoda odvodnjavanja. Razlika je izraena prvenstveno u
mogunosti da se odvodnjava sa povrine (buotinama, filtrima, bunarima,
ekranima i sl.), to ima poseban znaaj za sigurnost i ekonominost rada.
Odvodnjavanje jalovinskih masa je posebno pitanje vano za odravanje
nagiba radnih kosina, generalne radne kosine kopa i za nosivost tla, kao vanog
faktora primene otkopne mehanizacije za masovnu proizvodnju. Odvodnjavanje
odlagalita je vitalno pitanje u celom procesu uklanjanja otkrivke i jalovih masa
jer samo dobro ovodnjeno odlagalite moe garantovati sigurnost i uspeno
izvoenje ovog tela tehnolokog procesa.
Realizacija uspenog odvodnjavanja u rudarstvu zahteva znanja iz velikog
broja disciplina koja zalaze u oblast geologije, hidrologije, dinamike podzemnih
voda, hidrotehnike, mehanike tla i stena, buakih radova, kao i poznavanja
tehnike izrade dubinskih bunara, drugih rudarskih hidrotehnikih objekata i
podzemnih rudarskih prostorija. Tako kompleksan pristup moe imati samo onaj

5
strunjak koji je detaljno upoznat ne samo sa sistemima podzemne i povrinske
eksploatacije mineralnih sirovina, ve i sa svim neophodnim prateim naunim
disciplinama, kao i osnovnim teoretskim postavkama i tumaenjima vezanim za
problem dinamike povrinskih i podzemnih voda.
1. HIDROLOGIJA
Hidrologija je nauka o vodama, koja prouava, kvantitativno i kvalitativno,
pojave voda u prirodi i njihova kretanja. Na osnovu podataka sistematskog
osmatranja hidrolokih pojava izuava zakonitosti koje vladaju u reimu voda.
Utvrene zakonitosti, po pravilu, slue za prognozu o buduem stanju i kretanju
vode.
Hidroloka prouavanja baziraju se na raznovrsnim merenjima na rekama,
jezerima i drugim povrinskim i podzemnim vodotocima, a obavljaju se i na
hidrolokim modelima.
Voda na zemlji stalno krui. To kruenje je nadzemno (atmosfera i povrina
Zemlje) i podzemno. Opti podaci o rasporedu voda na Zemlji dati su u tabeli 1.
Tabela 1. Podaci o rasporedu vode na Zemlji
Povrina
10
6
km
2
10
3
km mm 10
3
km mm 10
3
km mm
1. Okeani i mora 361,5 411,6 1140 447,9 1240 - 36,3 - 100
2. Kopno - ukupno 148,5 107,0 720 70,7 480 +36,3 +240
2.1. Kopno sa oticajem 116,8 99,3 850 63,0 540 36,3 310
2.2. Kopno bez oticaja 31,7 7,7 240 707 240 0 0
510,0 518,6 1020 518,6 1020 0 0 Zemlja svega:
Razlika
Br. Oblast
Padavine Isparavanje

Voda se u prirodi nalazi u neprekidnom kretanju, obrazujui na neki nain
zatvoreni krug koji je poznat kao "kruni tok vode". Ovaj kruni tok ostvaruje se
pod dejstvom suneve energije i zemljinog jezgra. Mogu se izdvojiti tri
karakteristina toka: veliki, mali i unutranji.
U velikom krunom toku (VKT) voda koja se isparava sa povrina okeana i
mora kondenzuje se u atmosferi i u vidu atmosferskog taloga pada na kopno, pa
se povrinskim i delimino podzemnim oticanjem ponovo vraa u mora i
okeane.
Mali kruni tok (MTK) ini voda koja se isparava sa povrine mora i
okeana i u vidu atmosferskog taloga ponovo vraa u mora i okeane.
Unutranji kruni tok (UKT) ini voda koja je isparila sa kopna i u vidu
atmosferskog taloga ponovo pala na kopno.

6
Slika 1. Prikaz krunog toka vode
1.1. VODNI BILANS
Kruenje vode u prirodi se izraava optom jednainom u obliku:
O E P + = (1)
gde je:
P - padavine,
E - isparavanje,
O - oticaj.

Kod jednaine krunog kretanja vode u prirodi (1.) lan O (oticaj) obuhvata
i vodene mase koje poniru u zemljite (podzemni oticaj).
Osim vode koja stalno krui u prirodi, postoji i voda koja se prvi put
pojavljuje - to je juvenilna voda formirana od elemenata zemljine litosfere. Isto
tako, izvesna koliina vode se gubi i u procesima hidratacije. Pri optoj jednaini
krunog kretanja vode u prirodi, juvenilna voda i voda koja se gubi u procesima
hidratacije nije uzeta u obzir zbog relativno malih koliina, koje bitnije ne utiu
na sam proces kruenja.
Prouavanjem koliine vode koje za odreeni period ulaze, izlaze ili se
zadravaju na nekom odreenom delu terena, moe se utvrditi vodni bilans.
Formulisanje vodnog bilansa zasniva se na primeni jednaine kontinuiteta: da je
razlika mase vode koja ue u izabrani prostor i izae iz njega u posmatranom
vremenskom intervalu jednaka razlici zapremine vodne mase koja se akumulira
u datom prostoru. Na taj nain moe se odrediti bilans vodnih masa bilo kog dela

7
zemljine povrine i za bilo koje vreme. Na osnovu opte eme, date na slici 2.
vodni bilans moe se definisati jednainom:
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) W N N O O O E E R D D D K P A = + + + + + + + + + + +
2 1 3 2 1 2 1 3 2 1
(2)
gde su:
P - padavine,
K - koliina kondenzovane vode,
D
1
- povrinski doticaj vode,
D
2
- podzemni doticaj vode,
D
3
- doticaj vode podzemnim karstnim tokovima,
R - vetaki dovod vode iz drugih slivova,
E
1
- isparavanje sa svih vodnih povrina ogranienog prostora,
E
2
- ukupno isparavanje kroz biljni pokriva,
O
1
- povrinski oticaj,
O
2
- podzemni oticaj vode,
O
3
- oticaj podzemnim karstnim tokovima,
N
1
- vetaki odvod vode u druge slivove,
N
2
- vezana koliina vode u samom prostoru i
AW - promena poetne zapremine vodene mase u odreenom prostoru i
odreenom vremenu.

Slika 2. Opta ema vodnog bilansa
Opta jednaina vodnog bilansa moe se uprostiti uvoenjem sledeih
izraza:
D D D D A = + +
3 2 1

E E E A = +
2 1

O O O O A = + +
3 2 1

N N N A = +
2 1


8
to daje uproen oblik jednaine vodnog bilansa (2.) koji glasi:
( ) ( ) W N O E R D K P A = A + A + A + A + + (3)
Kako zbir vrednosti R D K P + A + + predstavlja ulaz vodnih masa u
definisanu zapreminu, moe se oznaiti sa U, a zbir vrednosti N O E A + A + A
izlaz vodnih masa, koji se moe oznaiti sa I, to konaan oblik uproene
jednaine vodnog bilansa glasi:
W I U A = (4)
1.2. SLIVNE POVRINE, PADAVINE, VODOSTAJ I OTICAJ
Za izbor tehnikih mera i projektovanje zatite od povrinskih voda
neophodno je poznavanje promene proticaja u duem vremenskom periodu ili
priliv vode u zonu rudnika (jama - kop). Podruje sa koga voda dotie u ovu
zonu predstavlja sliv rudnika, koji sa gledita karaktera doticaja moe biti pod-
zemni ili povrinski. Sliv je odreen vododelnicom. Konture sliva povrinskih i
podzemnih voda se, po pravilu, ne moraju poklapati. Ova odstupanja su naroito
karakteristina za karstne sredine.
Karakteristike koje utiu na reim povrinskog doticaja vode iz sliva u
rudarske objekte su: geometrijski oblik sliva, geoloki i pedoloki pokriva, bioloki
pokriva, visinski uslovi, klimatski uslovi, gustina vodotoka na slivu itd.
Po pravilu, konture slivnih povrina odreuju se na situacionim kartama.
Povrine sliva, u okviru granica sliva, odreuju se planimetrisanjem.
Znaajna faza u okviru metoda odvodnjavanja u rudarstvu je merenje visine
i intenziteta padavina, a to se obavlja kiomerima, pluviografima i totalizato-
rima. Padavine se, najee, prikazuju u obliku dnevnih, sedminih, mesenih,
sezonskih i godinjih prosenih padavina.
Vodostaj predstavlja visinu vode u reci, jezeru, moru i drugim
akumulacijama, u odnosu na unapred utvrenu nultu taku vodomera i izraava
se, po pravilu, u cm. Kota vodostaja u renom koritu predstavlja zbir kote nule
vodomerne letve i registrovanog vodostaja. Za diskontinualno merenje vodostaja
na renim koritima koriste se vodomerne letve, a za kontinuirano registrovanje
vrednosti vodostaja limnigrafi.
Nivo podzemne vode meri se na osmatrakim bunarima - pijezometrima.
To se ini u odnosu na utvrenu kotu cevi koja se naziva nula pijezometra, a
kota nivoa podzemne vode predstavlja razliku izmeu kote nule pijezometra i
izmerene dubine do nivoa vode u bunaru.
Oticaj predstavlja pojavu kod koje se deo padavina koncentrie u otvorene
vodotokove i podzemne tokove i otie dalje. To je jedna od faza u stalnom
kruenju vode na Zemlji. Mehanizam oticaja izraava se tako to se deo

9
padavina zadrava na biljnom pokrivau, deo padavina upija zemljite do svog
zasienja, a deo padavina (slivanjem vode niz teren) otie u sluaju kada je
intenzitet padavina vei od intenziteta upijanja, s tim to se prvo ispune lokalne
depresije, a zatim se sliva u vodotokove. Oticanje vode u okviru jednog sliva
zavisi od prirodnih i vetakih inilaca. Prirodni inioci su geografske
karakteristike, sklop terena, oblik sliva, visinski odnosi u slivu, nagib terena i
njegova dispozicija, gustina rene mree, povrina sliva, postojanje jezera i
movara i biljni pokriva, dok se pod vetakim iniocima podrazumevaju oni
koji nastaju usled delovanja oveka.


10
2. HIDRAULIKA
Pri reevanju problema odvodnjavanja u rudarstvu, strunjaci se, izmeu
ostalog, esto sreu i sa problemima iz oblasti hidraulike cevi i kanala. Problemi
strujanja podzemnih voda ulaze, takoe, u domen hidraulike, pa je to jo jedan
od razloga da se ovde detaljnije izloe osnovni elementi hidraulike.
Hidraulika je nauka koja se bavi prouavanjem i kvantitativnim
definisanjem zakona mirovanja i kretanja tenosti (etimoloki re hidraulika
vue koren iz grkog jezika: hidor - voda, aulon - cev).
2.1. OSNOVNE FIZIKE OSOBINE TENOSTI
Gustina tenosti () predstavlja masu (m) jedinice zapremine (), pa se za
uslove homogene tenosti moe napisati
A
A
=
m

Zapreminska teina tenosti () predstavlja teinu (G) jedinice zapremine ()
A
A
=
G

Kako je teina tenosti izraena u obliku
g m G =
to je veza izmeu gustine i zapreminske teine tenosti definisana odnosom
g = .
Gustina i zapreminska teina vode se menjaju sa temperaturom. U tabeli 2.
date se vrednosti gustine i zapreminske teine vode u zavisnosti od temperature.
Tabela 2. Vrednost gustine i zapreminske teine vode u zavisnosti od
temperature
t
o
C 0
o
4
o
10
o
20
o
50
o
100
o
(kg/m
3
)
999,87 1,000 999,73 999,23 989,07 958,38
(N/m
3
)
9809 9810 9807 9802 9693 9402

Tenost je stiljiva i podvrgava se Hukovom zakonu koji se za praktine
proraune izraava u obliku

11
-
E
p A
=
A
,
gde je:
A
- relativni prirataj zapremine tenosti,
Ap - prirataj pritiska,
E - modul elastinosti (za vodu E ~ 2 10
9
Pa).

Viskozitet predstavlja svojstvo tenosti koje uslovljava pojavu unutranjeg
trenja u tenosti (engleski: viscosity - lepljivost).
Kao karakteristika viskoziteta koristi se koeficijent apsolutnog viskoziteta
(dimenzija Pa T).
U praksi se esto koristi i kinematski koeficijent viskoziteta (v) gde je:
v =
Kinematski koeficijent viskoziteta ima dimenziju (L
2
T
-1
), (na primer: m
2
/s).
Viskozitet tenosti se menja sa temperaturom i karakterie prirodu tenosti.
U tabeli 3. prikazane su vrednosti kinematskog koeficijenta viskoziteta vode u
zavisnosti od temperature.
Tabela 3. Vrednost kinematskog koeficijenta viskoziteta vode u zavisnosti od
temperature
t
o
C 0
o
4
o
10
o
20
o
50
o
100
o
(m
2
/s) 1,7810
-6
1,5210
-6
1,3110
-6
1,0110
-6
0,5510
-6
0,2810
-6

2.2. HIDROSTATIKI PRITISAK
Hidrostatiki pritisak (p) predstavlja silu hidrostatikog pritiska (P) koja
deluje na jedinicu povrine (W) i izraava se u obliku
dW
dP
p = (5)
odnosno u praktinim proraunima:
W
P
p
A
A
=


12
Dve osnovne osobine hidrostatikog pritiska su:
- hidrostatiki pritisak je uvek upravan na povrinu na koju deluje (slika 3.)
- hidrostatiki pritisak u svakoj taki deluje podjednako u svim pravcima
(slika 3.)

Slika 3. Osobine hidrostatikog pritiska
Osnovna jednaina hidrostatike dobija se iz uslova ravnotee tenosti i
moe se izraziti u obliku:
= +
= +
1
1
0
0
Z
g
P
Z
g
P

const. (6)
odnosno
= H = H
1 0
const.
gde je:
g
P

- energija hidrostatikog pritiska jedinice teine tenosti (visina kroz
koju se izraava hidrostatiki pritisak tenosti u posmatranoj taki),
Z - energija poloaja jedinice teine tenosti (geometrijska visina
posmatrane take u odnosu na usvojenu referencu ravni),
H - ukupna energija (zbir energije hidrostatikog pritiska i energije
poloaja) jedinice teine tenosti (pijezometarska visina) u odnosu na usvojenu
referntnu ravan (potencijalna energija).
Z
g
P
+
= H

Na slici 4. prikazan je jedan spojeni sistem tenosti u miru, na kome je
ilustrovan fiziki aspekt osnovne jednaine hidrostatikog pritiska (6.).

13

Slika 4. Prikaz fizikog aspekta jednaine hidrostatikog pritiska

Slika 5. Prikaz osnovne jednaine hidrostatike
Kada se referentna ravan (H = 0) postavi na nivo posmatrane take, onda se
osnovna jednaina hidrostatike (6.) moe napisati u sledeem obliku (slika 5).
0 0 1
Z g P P + =
odnosno
h g P P + =
0 1

koji je poznat kao Paskalov zakon.

14
Grafiki prikaz rasporeda hidrostatikog pritiska na neku povrinu ili
konturu naziva se dijagram hidrostatikog pritiska (slika 6.).
Slika 6. Dijagram hidrostatikog pritiska
Ukupna sila hidrostatikog pritiska (P) koja deluje na posmatranu povrinu
(e) predstavlja zbir (integral) svih elementarnih sila hidrostatikog pritiska, pa
se u skladu sa izrazom (5.) moe napisati:
}
=
e
e d P
Ukupna sila hidrostatikog pritiska koja deluje na ravnu povrinu moe se
odrediti kao:
- proizvod posmatrane povrine (e) i hidrostatikog pritiska u teitu
povrine (P
T
) (slika 7).
T
P P = e (7)
Slika 7. Hidrostatiki pritisak u teitu povrine
h g P
T
=
e = h g P

15
- zapremina tela dijagrama hidrostatikog pritiska koji deluje na datu
povrinu (slika 8).
2
2
h g
b P

=

(8)

Slika 8. Delovanje hidrostatikog pritiska

Slika 9. Teite tela dijagrama hidrostatikog pritiska
Napadna taka rezultujue (ukupne) sile hidrostatikog pritiska prolazi kroz
teite dijagrama hidrostatikog pritiska, odnosno kroz teite tela dijagrama
hidrostatikog pritiska (slika 9).
2.3. HIDRODINAMIKA
2.3.1. Osnovni pojmovi
Strujanje vode u prirodi odvija se po pravilu u neustaljenom (nestacio-
narnom) reimu strujanja, odnosno brzina (V) i pritisak (p) se menjaju u
zavisnosti od poloaja take u strujnom prostoru i po vremenu (slika 10.).
( )
( ) t y z x p p
t y z x V V
, , ,
, , ,
=
=
(9)

16

Slika 10. Primer neustaljenog kretanja Slika 11. Primer ustaljenog kretanja
Ako je strujanje tenosti takvo da se brzina i pritisak ne menjaju po
vremenu (ve zavise samo od poloaja u strujnom toku), kretanje se naziva
ustaljeno (stacionarno, slika 11)
0
0
=
c
c
=
c
c
t
p
t
V
;
( )
( ) t y x p p
t y x V V
, ,
, ,
=
=
(10)
Strujanje je ravansko, ako se odvija u ravni (na primer jedno ustaljeno
ravansko strujanje)
) , (
) , (
y x p p
y x V V
=
=
(11)
ili jednodimenzionalno, ako se brzina i pritisak menjaju samo du jednog pravca
(na primer za sluaj ustaljenog strujanja)
) (
) (
x p p
x V V
=
=
(12)
odnosno za sluaj neustaljenog strujanja
) , (
) , (
t x p p
t x V V
=
=
(13)
Prema vrsti kretanja tenosti razlikuje se:
- strujanje pod pritiskom (na primer teenje u vodovodnim cevima)
- strujanje sa slobodnom vodnom povrinom (na primer teenje u
rekama i kanalima).
Trajektorijom se naziva trag kretanja pojedinih delia tenost (slika 12).

17

Strujna linija (strujnica) odreuje pravac kretanja niza uzastopnih estica
tenosti u datom trenutku. Karakteristika strujnice je da je u svakoj njenoj taki
vektor brzine tangenta na strujnu liniju (slika 12).

Slika 12. Prikaz trajektorije i strujne linije
Kod ustaljenog kretanja strujna linija i trajektorija se podudaraju.
Proticaj (Q) predstavlja zapreminu tenosti koja u jedinici vremena (slika
13) protekne kroz dati popreni presek (e)
}
=
e
e d V Q (14)
gde je:
V - brzina u elementarnom preseku d

Slika 13. Strujna cev
Kod praktinih prorauna koristi se pojam srednje brzine preseka (V), pa se
jednaina (14) moe napisati
e = V Q (15)
Jednaina kontinuiteta dobija se iz uslova da masa fluida u strujnom toku
ostaje nepromenjena, pa se kod praktinih prorauna moe napisati (primer na
slici 14-a.).
2 2 1 1
e e = V V (16)
a za primer na na slici 14-b.
3 3 2 2 1 1
e e e + = V V V

18

Slika 14. Prikaz strujnih cevi
2.3.2. Osnovna jednaina strujanja tenosti (Bernulijeva jednaina)
Osnovna jednaina strujanja realne tenosti poznata je kao Bernulijeva
jednaina za realnu tenost i ona se za sluaj strujnog toka, posmatranog u dva
poprena preseka (slika 15) moe napisati:
2 1
2
2
2
2
2
1
1
1
+ +
+ +
o

o
h
g
V
z
g
P
g
V
z
g
P
(17)
odnosno:
2 1
2
2
2
2
1
1
+
+ H =
+ H
e
o
h
g
V
g
V
(18)
gde je:
V - srednja brzina u posmatranom poprenom preseku strujnog toka,
H - Koriolisov koeficijent (1,06 < o < 1,13), koji se esto u praktinim
proraunima uzima o ~ 1,
g
V

o
2
- kinetika energija jedinice teine tenosti strujnog toka u posmatra-
nom preseku,
2 1 e
h - energetski gubitak (rad sila otpora) jedinice teine tenosti pri
njenom premetanju od preseka 1 - 1 do preseka 2 - 2.
Izraz (18) moe se napisati i u sledeem obliku:
2 1 2 1
+ =
e
h E E (19)
gde je:
E - energija jedinice teine tenosti posmatranog preseka strujnog toka.
g
V
z
g
p
E
+ +
2


19

Slika 15. Strujni tok izmeu poprenih preseka 1 - 1 i 2 -2

Slika 16. Strujanje kroz cevi sa promenljivim presekom
Da bi se ilustrovala primena Bernulijeve jednaine na jednom praktinom
sluaju slika 16. prikazuje linije energije i pijezometarske linije u sluaju
strujanja kroz cevi sa promenljivim prenikom.
Kao to se iz primera moe zakljuiti, linija energije mora da opada du
strujnog toka (kao rezultat gubitka energije du toka, tok pijezometarske linije
moe da se sputa i podie du toka u zavisnosti od rasporeda brzina du toka).

20
2.3.3. Hidrauliki otpori
Ako se posmatra fizika procesa strujanja, razlikuju se dva reima strujanja
tenosti:
- Laminarni reim strujanja, pri kome se strujanje odvija u paralelnim
slojevima. Osnovne karakteristike ovog reima strujanja su u tome da
je gubitak energije proporcionalan brzini strujanja.
- Turbulentni reim strujanja, karakteriu pulszacije brzina i meanje
delia tenosti du strujnog toka. U uslovima turbulentnog reima
strujanja gubitak energije je proporcionalan kvadratu brzine.
Eksperimentalno je dokazano da se kod strujanja u cevima turbulentni
reim strujanja javlja kada je bezdimenzionalan Rejnoldsov broj (Re)
2300 Re> ,
gde je:
Re - Rejnoldsov broj dat odnosom:
v
d V
= Re (20)
D - prenik cevi,
v - kinematiki koeficijent viskoziteta.
Iz izraza (20) se moe videti, da u sluaju strujanja u cevima i pri relativno
malim brzinama toka, dolazi do pojave turbulentnog strujanja. Na osnovu ve
iznete konstatacije moe se zakljuiti, da se kod reavanja pozitivnih jednaina
iz oblasti strujanja u cevima i kanalima, po pravilu rauna sa turbulentnim
reimom strujanja (odnosno rauna se da su gubici energije proporcionalni
kvadratu brzine). Meutim, u uslovima strujanja podzemnih voda reim teenja
je, po pravilu, laminaran (izuzev retkih sluajeva strujanja kroz izrazito
krunpnozrne materijale i u karstifikovanim sredinama), pa je i gubitak energije
proporcionalan brzini strujanja.
Gubici energije du toka nastaju kao posledica savlaivanja hidraulinih
otpora strujanja i oni se, sa gledita karaktera gubitaka, mogu podeliti na dve
osnovne grupe:
- gubici na trenje ili linijski gubici (koji su proporcionalni duini
strujnog toka) i
- lokalni gubici (koji nastaju kao posledica lokalnih poremeaja strujnog
toka).

21
2.3.4. Gubici na trenje
Za proraun gubitaka na trenje du cevi (u uslovima turbulentnog reima
strujanja) u praksi se koristi jednaina (poznata kao Darsi-Vajsbahova jednaina)
u obliku
g
V
d
I
h
w
2
2
= (21)
gde je:
- koeficijent trenja (bezdimenzionalan izraz), koji se u praksi kree u
granicama 0,02 < < 0,05
I - duina cevi,
D - prenik cevi.
Za proraun kanala u odreenim uslovima i za proraun cevi (u praksi se
koristi ezijeva jednaina u obliku
-
)
RJ C V = (22)
gde je:
C - ezijev koeficijent,
R - hidrauliki radijus koji predstavlja odnos povrine (e) i okvaenog
obima ()
X
R
e
=
J - hidraulini pad (gubitak energije na jedinicu duine toka).
I
h
J
w
=
Ako se ezijeva jednaina izrazi kao gubitak energije (hw), onda bi izraz
(22) bio dat u obliku
2
2
V
R C
I
h
w
=
Za ezijev koeficijent C se u savremenoj praksi najee primenjuje
Maningova formula
6 / 1
R
n
I
C = (23)
gde je:
n - koeficijent hrapavosti (po Maningu)

22

ezijeva jednaina sa Maningovom formulom glasi:
2 / 1 3 / 2
J R
n
I
V = (24)
odnosno, uvodei proticaj:
3 / 1 3 / 2
J R
n
I
Q = e (25)
Zavisnost izmeu Darsi-Vajsbahovog koeficijenta trenja () i Maningovog
koeficijenta hrapavosti (n) data je relacijom:
3 / 1
2
125
d
n
= (26)
odakle se za praktine proraune moe jednostavno sraunati koeficijent trenja
() koristei rezultate eksperimentalnog odreivanja veliine koeficijenta
hrapavosti.
2.3.5. Lokalni gubici
Lokalni gubici nastaju kao posledica gubitaka energije usled lokalnih
poremeaja u strujnom toku. Opti izraz za proraun lokalnih gubitaka u
uslovima turbulentnog strujanja glasi:
2
2
V
h = (27)
gde je:
- koeficijent lokalnog gubitka (bezdimenzionalni izraz) koji zavisi od
geometrijskih odnosa lokalne deformcije strujnog toka.
Lokalni gubici se javljaju u sluaju:
- naglog proirenja toka,
- naglog suenja toka,
- dijafragme u cevi,
- kolena sa otrim prelomom,
- krivine,
- zatvaraa itd.

23
Tabela 4. Vrednost koeficijenta hrapavosti ) (
3 / 1
s m n
za Maningovu formulu
6 / 1
1
R
n
C =


24
Tabela 5. Vrednost koeficijenta C za Meningovu formulu ) (
1
6 / 1
m E
n
C =


25
3. FIZIKA SVOJSTVA STENSKIH MASA OD ZNAAJA ZA
SADRAJ VODE U NJIMA
Glavna fizika svojstva stenskih masa koja imaju uticaje na sadraj vode,
pa prema tome i na problematiku odvodnjavanja, jesu poroznost i vlanost.
3.1. POROZNOST
Poroznost neke stenske mase predstavlja celokupnost svih pora koje se
nalaze u toj stenskoj masi, bez obzira na nihov oblik, nain postanka i veliinu.
Poroznost stene (p) se definie kao odnos zepremina pore (V
p
) prema
ukupnoj zapremini stene sa porama (V), to jest:
p
p p
V V
V
V
V
p
+
= = (28)
gde je:
p
V V V + =
V

- zapremina stene bez pora (vrste stenske mase ili vrste faze),
V
p
- zapremina pora.
Glinovite stene se odlikuju svojstvom promene zapremine pri kvaenju.
Kod poveane vlanosti glina bubri, a smanjenjem vlage ona se skuplja. Zbog
toga poroznost glinovitih stena treba izraavati odnosom zapremine svih pora
prema zapremini vrste faze.
Veliina poroznosti (p) glinovitih stena obino se proraunava preko
gustine i zapreminske mase stene po obrascu:
100

= p (29)
gde je:
- gustina (specifina masa) stene (g/cm
3
),
- zapreminska masa vrste faze (ili mase jedinice zapremine stene
prirodne proroznosti ali bez mase vode u porama) (g/cm
3
).
Zapreminska masa vrste faze odreuje se po obrascu:
) / (
1 , 0 1
3
cm g
w
o
+
=

(30)
gde je:
o
- zapreminska masa vlane stene (ili masa jadinice zapremine stena pri
prirodnoj poroznosti i vlanosti) (g/cm
3
)
w - prirodna vlanost stena (%)

26
Iz obrasca 29. i 30. proizilazi
(
+
=
w
p
o
01 , 0 1
1

(31)
Poroznost vrstih stena najee se odreuje teinskim nainom, zbog ega
prethodno treba odrediti zapreminsku masu stena.
Za neke vrste stene date su vrednosti poroznosti u tabeli 6.
Tabela 6. Poroznost stena
Vrsta stena Poroznost (%)
Sitnozrni granit 0,06 - 0,70
Krupnozrni granit 0,03 - 0,90
Sijenit 0,50 - 1,40
Gabro 0,60 - 0,70
Bazalat 0,60 - 1,30
Bazaltna lava 4,40 - 5,60
Pear 3,20 - 15,20
Rastresiti pear 6,90 - 26,90
Mermer 0,10 - 0,20
Krenjak 0,60 - 16,90
Kreda 14,40 - 43,90

Zapreminska masa stene moe se izraunati putem sledeeg obrasca
) / (
3
cm g
V V
m
p
= (32)
gde je:
m - masa uzorka stene (g),
V - zapremina uzorka stene (cm
3
),
V
p
- zapremina pora (cm
3
),
pri emu je
p
V V V = (zapremina vrste faze).

27
Iz jednaine (32) zapremina pora je:
m
V V
p
= (33)
Zamenom vrednosti za V
p
= pV (jednaina (28) i unoenjem u jednainu
(33) dobija se obrazac za proraun poroznosti vrstih stena:
% 100 1 1
|
|
.
|
\
|
= =
V
m
V
m
p

(34)
Koeficijent poroznosti (e) predstavlja odnos zapremine pora prema
zapremini vrste mase:
p
V
V
e = (35)
Ako se u jednaini (28) brojilac i imenilac podele sa V
dobija se zavisnost
izmeu poroznosti (p) i koeficijenta poroznosti (e):
e
e
p
+
=
1
(36)
Odavde je koeficijent poroznosti:
p
p
e
=
1
(37)
U tabeli 7. date su vrednosti koeficijenta poroznosti za pojedine poroznosti
nekih vrsta stena.
Tabela 7. Poroznost i koeficijent poroznosti
Vrsta stena
Poroznost
p (%)
Koeficijent poroznosti
(e)
ljunak 27 0,37
Krupan pesak sa ljunkom 38 0,61
Krupan pesak 40 0,67
Sitan pesak 42 0,73
Peskovita glina 47 0,89
Glina 50 1,00


28

Slika 17. Pukotinska poroznost

Slika 18. Intergranularna poroznost
Kod rastresitih stena meuzrnska poroznost zavisi od krupnoe i oblika
zrna. U sluaju da su sva zrna jednaka po veliini i obliku, poroznost bi zavisila
samo od rasporeda tih zrna.
S obzirom na poreklo i nain postanka pora i upljina poroznost moe biti:
- primarna (singenetska) i
- sekundarna (epigenetska).
Primarna poroznost je ona koja je nastala istovremeno sa formiranjem
same stene. Najee se javlja kod nekih sedimentnih stena, jer je nastala
prilikom same sedimentacije, ali moe se susresti i kod nekih magmatskih i
metamorfnih stena.
Pukotine koje su nastale prilikom ovravanja magme takoe predstavljaju
primarne pore.
Sekundarna poroznost je ona koja je nastala posle formiranja stena pod
dejstvom drugih uticajnih faktora.
Ovakvu poroznost imaju stene koje su same nepropusne, ali su naknadno
raspucale.

29
Veina meuslojnih pukotina i sve pukotine kriljavosti daju sekundarnu
poroznost.
Glavni strukturni tipovi poroznosti stenskih masa mogu biti:
- pukotinski (klastini),
- meuzrnski (intergranularni),
- sunerasti (spongijarni),
- crevasti (intestinarni),
- kavernozni (sasvim nepravilne upljine).
Pukotinsku poroznost ini ponekad pravilna, a ee nepravilna mrea
pukotina i prslina u stenskoj masi, kako se to vidi na slici 17-a i 17-b. Stene sa
takvom poronou imaju veliki znaaj za kretanje podzemnih voda. To su
najee magmatske i neke metamorfne stene. Takvu porozost mogu imati i neki
kruti sedimenti jer je pukotinska poroznost karakteristina za sve krute stene.
Meuzrnska (intergranularna) poroznost se sastoji iz agregata pora koje su
zatvorene izmeu zrna stenske mase, a moe biti pravilna i nepravilna (slike
18-a. i 18-b.).
Naroito je izraena kod nekih sedimentnih stena kod kojih su se prilikom
taloenja pojedina zrna reala tako da su izmeu njih ostale upljine i pore
poliedarskog oblika. Najee se susreu kod peska, ljunka, brea i
konglomerata. Karakteristina je za sve nevezane klasine sedimente, kao i za
nepotpuno cementovane klastine stene. Vrednost ovakve poroznosti moe biti
veoma razliita. Na primer, u pesku se menja u irokim granicama i dostie
45%. Kod ljunka meuprostori su esto zapunjeni peskom ili glinastim
materijalom, pa je u tom sluaju poroznost manja, nego kod istog ljunka.
Na slici 19-a prikazana su zrna rastresitog materijala (jednaka po veliini i
obliku) rasporeena tako da centri pojedinih zrna stoje jedan prema drugom pod
uglom od 90
o
, pa je tada poroznost maksimalna (47,6%). U drugom sluaju
(slika 19-b) ugao je manji zrna se postave tako da njihovi centri stoje pod uglom
od 60
o
, pa poroznost iznosi svega 25,9% (tj. minimalna je).

a) b)

Slika 19. Zrna rastresitog materijala

30
Sunerasta poroznost strukturno je prikazana na slici 20. Karakteristina je
za bigar (ili traverin) koji se taloi iz vode, a javlja se i kod nekih zoogenih
krenjaka. Veliku upljikavost suneraste strukture moe imati lava, naroito
ona koju su izbacivanja oblikovala gasovima.
Slika 20. Sunerasta poroznost
Crevasta poroznost je strukturno prikazana na slici 21. Ovakvu poroznost
ine izduene i vijugave pore, sa mnogobrojnim suenjima i proirenjima. Mogu
biti razgranate i meusobno raznoliko spojene. Ovakva se poroznost retko kad se
sama pojavljuje. Uglavnom je udruena sa drugim tipovima poroznosti.

Slika 21. Crevasta poroznost
Kavernozna poroznost predstavlja najpromenljiviji strukturni tip poroznosti, jer
je ine pore vrlo nepravilnih oblika, naravnomerno rasporeene u steni, a
meusobno spojene pukotinskim, crevastim i drugim porama. Izuzetno, ove pore
mogu biti povezane i direktno. Struktura kavernozne poroznosti prikazana je na slici
22-a i 22-b. Dimenzija ovih pora (upljina) kreu se od malih do najveih, a imaju

31
vrlo nepravilne oblike. Susreu se kod raznih vrsta stena i vrlo je est strukturni tip,
skoro uvek udruen sa drugim tipovima poroznosti. Moe se sresti takoe kod
organskih krenjaka, zatim kao sekundarna poroznost kod karbonatnih i sulfatnih
stena, nastala procesomkarstifikacije.

Slika 22. Kavernozna poroznost
Bez obzira na strukturni tip, pore prema veliini mogu biti:
- superkapilarne,
- kapilarne i
- subkapilarne.
Njihove dimenzije su date u tabeli 8.
Tabela 8. Vrste i dimenzije pora
Vrste pora Dimenzije pora Dimenzije pukotina
Superkapilarne preko 0,5 mm preko 0,25 mm
Kapilarne od 0,0002 do 0,5 mm od 0,0002 do 0,25 mm
Subkapilarne ispod 0,0002 mm ispod 0,0001 mm

Superkapilarne porozne stene proputaju vodu bez dejstva hidrostatikog
pritiska.
Kapilarne pore su polupropustljive, to znai da proputaju vodu pod veim
ili manjim hidrostatikim pritiskom.
Subkapilarne pore su vodonepropusne.
3.2. VLANOST STENA
Sadraj vode u stenama odreuje njihovu vlanost. Kvantitativno, vlanost
stena moe se izraziti kao masena vlanost (w), zapreminska (n
w
) i relativna (k
w
)
vlanost.

32
Masena vlanost predstavlja odnos mase vode u steni (M
w
) i mase stene
(M
st
) suene na temperaturi 100 - 150
o
C (tj. apsolutno suve stene).
% 100 =
st
w
M
M
w (38)
Zapreminska vlanost (n
w
) je odnos zapremine vode koja se nalazi u steni
(V
w
) i zapremine stene (V):
% 100 =
V
V
n
w
w
(39)
Celokupna koliina vode koja se nalazi u porama stena u prirodnim
uslovima naziva se prirodna vlanost stena.
Postoji vie metoda za odreivanje vlanosti stena, ali se, uglavnom, mogu
podeliti u dve glavne grupe: termike i mehanike.
Kod termikih metoda vode iz stena se izdvaja isparavanjem, a kod
mehanikih metoda istiskivanjem.
Najvie se primenjuju termike metode. Postoje i metode odreivanja
vlanosti bez odstranjivanja vode u koje spadaju elektrine, radioaktivne,
optike i druge. U poslednje vreme se dosta koriste radioaktivne metode koje
omoguuju odreivanje vlanosti bez uzimanja uzoraka (in situ).
Relativna vlanost (stepen vlanosti) (K
w
) predstavlja odnos zapremine
vode u steni i ukupne zapremine pora:
p
w
w
V
V
K = (40)
Veliina K
w
moe se teoretski menjati od 0 (apsolutno suve stene) do 1 (sve
pore ispunjene vodom).
Ispitivanja su pokazala, da se stepen vlanosti stena ispod nivoa podzemnih
voda (u zoni zasienja) kree od 0,8 do 1,0.
3.3. OBLICI POJAVE VODE U STENAMA
Voda se u stenama nalazi u razliitim oblicima i razliitim stanjima, i to
slobodna ili jae i slabije vezana, bilo u tenom, gasovitom ili vrstom stanju.
Prema obliku pojave, vode mogu biti slobodne, fiziki vezane, vode u
gasovitom stanju i vode u vrstom stanju.
Oblici pojave vode u stenama i njihove karakteristike date su u tabeli 9.

33
Tabela 9. Oblici pojave vode


34
4. HIDROGEOLOKA SVOJSTVA STENA
Glavna hidrogeoloka svojstva su: sposobnost upijanja vode, sposobnost
odavanja vode (izdanost) i vodopropustljivost.
4.1. SPOSOBNOST UPIJANJA VODE
To je svojstvo stena da prime odreenu koliinu vode po jedinici
zapremine. Razlikuje se ukupna, kapilarna, maksimalna molekularna i
higroskopska sposobnost upijanja.
Ukupna sposobnost upijanja je mogunost primanja vode do potpunog
zasienja stene, odnosno do ispunjavanja svih pora. Zbog toga je ona brojano
jednaka poroznosti.
Kapilarna sposobnost upijanja predstavlja takvo svojstvo stena pri kojem
dolazi do ispunjavanja vodom kapilarnih pora.
Maksimalna molekularna sposobnost upijanja vode je svojstvo stena da
primi fiziki vezanu vodu.
Higroskopna sposobnost upijanja je svojstvo stena da prime i trajno zadre
izvesnu koliinu vode.
U tabeli 10. su dati podaci o ukupnoj i maksimalnoj molekularnoj
sposobnosti upijanja vode za neke stene.
Tabela 10. Ukupna sposobnost i maksimalna molekularna sposobnost upijanja
za neke stene
Vrsta stene
Ukupna sposobnost upijanja
(%)
Maksimalna molekularna
sposobnost upijanja (%)
Krupnozrni pesak 31 2
Pesak 32 7
Glinac 33 16
Glina 45 35

4.2. SPOSOBNOST ODAVANJA VODE (IZDANOST)
Izdanost je sposobnost stena da kod postojanja slobodne podzemne vode
predaje izvesnu koliinu. Pokazatelj koji karakterie ovo svojstvo naziva se
koeficijent izdanosti ().

35
Ovaj koeficijent predstavlja razliku izmeu ukupne vode i maksimalne
molekularne vode, a izraava se u zapreminskim procentima, pa je:
mol uk
w w = (41)
gde je:
uk
w - ukupna voda u steni,
mol
w - molekularna voda u steni.
Koeficijent () odreuje koliinu slobodne vode u steni u odnosu na
zapreminu stene.
U tabeli 11. su date vrednosti koeficijenta izdanosti, kao i procentualni
iznos ukupne vode koju mogu da prime neke vrste stena.
Tabela 11. Procentualni iznos ukupne vode koju mogu da prime neke stene i
koeficijent izdanosti
Vrsta stene
Stena prima vodu
w
uk
(%)
Stena odaje vodu
(%)
Prainasti pesak 42 - 38 10 - 15
Sitnozrni pesak 40 - 36 14 - 18
Srednjezrni pesak 38 - 34 17 - 21
Krupnozrni pesak 36 - 32 19 - 23
ljunak 32 - 28 24 - 28
Vrlo krupan ljunak 34 - 30 22 - 25

4.3. PROPUSTLJIVOST
Propustljivost je svojstvo stene da proputa vodu kroz svoju masu. Veliina
propustljivosti zavisi od dimenzija pora i pukotina, kao i njihovog procentualnog
uea, a nije direktno zavisna od poroznosti.
Prema propustljivosti, stene se mogu podeliti u tri grupe:
- propustljive (permeabilne),
- polupropustljive (polupermeabilne),
- nepropustljive (impermeabilne).
U prvu grupu spadaju jako ispucale kompaktne stene, ljunak i pesak. U
drugu grupu spadaju: laporci, les, glinovite vrste peska, slabo upljikavi
krenjaci, cementni peari i sl. Treoj grupi pripadaju eruptivne, sedimentne i
metamorfne stene (ukoliko nisu ispucale) i gline.
Veliina propustljivosti odreuje se putem koeficijenta filtracije (k). Ovaj
koeficijent jednak je brzini filtracije, ako je hidrauliki gradijent jednak jedinici.
Dimenzije koeficijenta filtracije su (m/s), (m/dan) ili (cm/s).

36
Propustljive stene imaju koeficijent filtracije vei od 1 m/dan, polupropustljive
u granicama 0,001 do 1,0 m/dan i nepropustljive ispod 0,001 m/dan.
Koeficijent filtracije zavisi od vie faktora: temperature, granulometrijskog
sastava i dr.
Uticaj granulometrijskog sastava na veliinu koeficijenta filtracije za neke
stene dat je u tabeli 12.
Tabela 12. Koeficijent filtracije u zavisnosti od granulometrijskog sastava
Vrsta stene Prenik zrna (mm) Koeficijent filtriranja (m/dan)
Krupan ljunak 100 - 10 500 - 100
ljunak 10 - 2 100 - 50
Krupnozrni pesak 2 - 1 50 - 20
Srednjezrni pesak 1 - 0,5 20 - 5
Sitnozrni pesak 0,5 - 0,25 5 - 1
Prainasti pesak 0,25 - 0,05 1 - 0,1
Praina 0,05 - 0,005
10
-4
- 10
-6
Glina 0,005
10
-6
- 10
-8

Vrednosti koeficijenta filtracije iz tabele 12. odnose se na temperaturu
10
o
C. Za druge temperature potrebno je popraviti koeficijenta filtracije (k)
mnoenjem sa t, koji se odreuje pomou obrasca
t 03 , 0 70 , 0 + = t (42)
gde je:
t - temperatura vode u (
o
C).
Koeficijent filtracije se moe odrediti, uglavnom, na dva naina: raunski,
na osnovu raznih empirijskih obrazaca, i laboratorijski.
Jedan od najpoznatijih naina odreivanja vrednosti "k" je preko
Hazenovog obrasca:
) / (
2
dan m d C k
ef
t = (43)
gde je :
t - temperaturna popravka (42),
C - empirijski koeficijent,
) 26 ( 40 400 + = p C (44)
P - poroznost u (%),
d
ef
- efektivni prenik zrna (mm), brojno jednak preniku onih zrna kojih u
steni ima manje od 10% po teini.

37
Obrazac Hezena se moe primeniti samo na jednorodne vrste peska. Kod
neravnomernog granulometrijskog sastava potrebno je prethodno odrediti
koeficijent nehomogenosti stena (f) po obrascu:
ef
o
d
d
f = (45)
Ovde je :
d
o
- prenik estica u (mm) kojih po teini ima manje od 60%.
Koeficijent nehomogenosti ne sme biti vei od 5, jer u tom sluaju treba
primeniti Slihterov obrazac:
2
496
ef
Md k = (46)
gde je:
M - koeficijent koji zavisi od poroznosti i odreuje se iz tabele 13. (Slihterove)
Tabela 13. Vrednost koeficijenta (M) u zavisnosti od poroznosti (p)
p M
0,26 0,1187
0,27 0,135
0,28 0,1517
0,29 0,1694
0,30 0,1905
0,31 0,2122
0,32 0,2356
0,33 0,2601
0,34 0,2878
0,35 0,3136
0,36 0,3473
0,37 0,3808
0,38 0,4154
0,39 0,4254
0,40 0,4922
0,41 0,5339
0,42 0,5783
0,43 0,6269
0,44 0,6776
0,45 0,7295
0,46 0,7838
0,47 0,8455


38

Laboratorijski nain odreivanja koeficijenta filtracije sastoji se u
sledeem:
U cilindrinu posudu stavlja se uzorak materijala i dovodi do stanja
zasienja, pri emu dolazi do istiskivanja vazduha iz pora. Posle toga se voda
filtrira kroz zasien materijal.
Koeficijent filtracije se izraunava po obrascu:
) / ( dan m
I A
q
k = (47)
gde je:
q - koliina utroene vode u eksperimentu (m
3
/dan),
A - povrina poprenog preseka ispitivanog uzorka (m
2
),
I - hidrauliki gradijent primenjen tokom eksperimenta.
Odreivanje koeficijenta filtracije rastresitiog materijala i peskova vri se
pri hidraulinom gradijentu I 1.
Za odreivanje koeficijenta filtracije slabo vezanih materijala (slabo
vezanih peara, glinica i glina) primenjuju se pribori kod kojih se moe ostvariti
hidrauliki gradijent vei od jedinice.
4.4. SLOBODNE PODZEMNE VODE
Mogu se izdvojiti dva glavna tipa slobodnih podzemnih voda:
- lutajue i
- akumulirane.
Ova dva tipa u prirodi vrlo esto prelaze jedan u drugi.
Lutajue podzemne vode se kreu kroz stenske mase u vidu krupnijih
kapljica, vodenih pramenova i mlazeva, putevima najmanjeg otpora. Formiraju
se, uglavnom, za vreme kinih perioda i topljenja snega, ponirui iz povrinskih
slojeva ak i u vee dubine. Deo ovih prelazi i u fiziki vezanu vodu.
Akumulirane slobodne podzemne vode zauzimaju stalna mesta u stenama.
Imaju svojstvo da uspore ili spree kretanje lutajuih voda. Takve akumulacije
obino se nazivaju izdani.
4.4.1. Izdani
Prema svojoj strukturi izdani mogu biti zbijene i razbijene.
Zbijene izdani formiraju se obino u stenama sa intergranularnom poroznou,
kao to su pesak i ljunak. Vodena masa takvih izdani srazmerno je zbijena, odnosno

39
koncentrisana, zato to se pore ispunjene vodomnalaze vrlo blizu i viestruko su
povezane. Zbijena izdan u naslagama peska prikazana je na slici 23.

Slika 23. Zbijena izdan
Razbijene izdani su one kod kojih je celokupna struktura razbijena u
mnogobrojne ogranke u stenskoj masi. Formiraju se u stenama koje su same po
sebi vodonepropusne, ali su ispresecane mreom pukotina i prslina (slika 24.).
Za ovaj tip izdani vano je istai da se ne moe otkriti svakom buotinom, ak ni
kada su u pitanju vee akumulacije vode. Razbijene izdani su naroito
karakteristine za krake terene.

Slika 24. Razbijena izdan
4.4.2. Tipovi izdani prema hidrodinamikim karakteristikama
Na osnovu poloaja, odnosno povrine izdani, mogu se izdvojiti:
- izdani sa slobodnim nivoom (freatski tip izdani) i
- izdani sa nivoom pod pritiskom (sapete ili arteke izdani).
Izdan sa slobodnim nivoom nastaje na sledei nain (slika 25.): jedan deo
atmosferskih taloga pronie kroz vodopropusne stene (1) i dopire do

40
vodonepropusnih stena (2) iznad kojih se sakuplja ispunjavajui intergranularne
pore i obrazuje izdan sa slobodno formiranim gornjim nivoom (n). Nivo podzemne
vode, pod uticajem kapilarnih sila u ovom sluaju, podie se neto iznad ravni (n) i
ispunjava pore izmeu zrna peska formirajui tzv. kapilarni pojas.
Visina kapilarnog pojasa zavisi od krupnoe zrna.
1 - vodopropusne stene, 2 - vodonepropusne stene, a - zona podzemne vode,
b - kapilarni pojas, c - prelazni pojas, d - rudinska voda, n - gornji nivo podzemne vode
Slika 25. Izdan sa slobodnim nivoom
U tabeli 14. date su pribline visine kapilarnog pojasa za neke karakte-
ristine stene.
Tabela 14. Visina kapilarne stene
Stene Visina kapilarnog penjanja vode (m)
Prainski pesak 0,75 - 0,50
Sitnozrni pesak 0,50 - 0,25
Srenjezrni pesak 0,25 - 0,10
Krupnozrni pesak 0,30 - 0,05
ljunak 0,01
Krupni ljunak 0,05 - 0,01

Kod prirodnog ili vetakog odvodnjavanja gornji nivo, koji se slobodno
formira, zauzima parabolian oblik (slika 25.).
Slobodno formiran gornji nivo zavisi od reljefa terena i propustljivosti
stena. Ukoliko nema oticanja vode, njen nivo nee biti horizontalan. Takav e
biti samo u sluaju kada je reljef terena na povrini ravan, a vodonepropusne
podinske stene horizontalne.
Monost tzv. prelaznog pojasa (c) zavisi od reljefa terena, klimatskih
prilika i zbog toga moe varirati u srazmerno irokim granicama.

41
Najvii poloaj zauzima rudinski pojas (d), a on je male debljine, proseno
oko 2 m.
Zona iznad slobodnog nivoa izdani, pa sve do povrine terena naziva se
nadizdanskom ili aeracionom zonom.
Sapeti tip izdani ine vode akumulirane u terenu u kojem se vodopropusne i
vodonepropusne stene po nekoliko puta smenjuju zauzimajui sinklinalni
poloaj, (slika 26.)

1, 2, 3 - vodopropusne stene-kolektori
a, b, c - vodonepropusne stene-izolatori
n
1
, n
2
, n
3
- nivoi podzemnih voda
Slika 26. Sapeti tip izdani (sa nivom pod pritiskom)
U vodopropusnim stenama (1, 2 i 3) formira se izdan sa slobodnim nivoom.
Izdani (2 i 3) usled prisustva vodonepropusnih slojeva (a, b i c) su delimino
sapete i nalaze se pod hidrostatikim pritiskom te daju arteki tip izdani.
Ako se izradi buotina I (slika 26.) do prvog vodonosnog sloja (l) nivo
izdani u njoj e se popeti do takozvanog piezometrijskog (statikog) nivoa (n
1
),
koji odgovara hidraulinom pritisku pod kojim se nalazi voda na tom terenu.
U buotini II (slika 26.) voda e pod dejstvom hidrostatikog pritiska izbijati na
povrinu. To je primer arteke vode sa pozitivnim piezometrijskimnivoom.
Buotina III (slika 26.) nabuie takozvanu subarteku vodu sa negativnim
piezometrijskim pritiskom koji nije dovoljan da vodu podigne na povrinu.
4.5. KRETANJE PODZEMNE VODE
Voda se kree kroz stene pod uticajem prirodnih i vetakih faktora. Zavisno
od oblika vode u steni ovo kretanje moe biti izazvano dejstvom razliitih sila u
uslovima razliitih agregatnih stanja vode. Pri tome se razlikuje zona aeracije i zona
zasienja. Zona aeracije se nalazi iznad zone potpunog zasienja stene.

42
4.5.1. Kretanje vode u zoni aeracije
U zoni aeracije mogu se javiti sledei vidovi kretanja vode:
- kretanje vode u vidu pare,
- kretanje vezane vode (higroskopne i opnene),
- kretanje kapilarnih voda,
- kretanje gravitacionih voda.
Kretanje vode u vidu pare usmereno je od stena vee vlanosti u pravcu
stena manje vlanosti, slojeva vie temperature, ka slojevima nie temperature
(npr. zimi odozdo navie, a leti odozgo nanie).
Higroskopska voda se moe kretati u vidu pare samo na temperaturama
preko 100
o
C.
Opnena voda, kao poseban vid vezane vode, kree se pod uticajem
sorpcionih sila od estica sa debljom opnom u pravcu estica sa tanjom opnom.
Ovakvo kretanje nastaje samo ako je vlanost stene neujednaena i manja od
maksimalne molekularne sposobnosti upijanja vlage. Ako je vlanost vea od
maksimalne molekularne sposobnosti upijanja javlja se kretanje kapilarnih voda.
Kretanje kapilarnih voda je posledica uticaja kapilarnih sila i moe se vriti
u bilo kom pravcu, a kretanje kapilarne vode pod uticajem sile tee samo nanie.
Pravac kretanja ili nepokretljivosti kapilarnih voda zavisi od toga koja od ovih
sila ima veu vrednost.
Kretanje gravitacionih voda u zoni aeracije svodi se na pronicanje
povrinskih voda i atmosferskih taloga (infiltracija).
Slobodno pronicanje vode nastaje pod uticajem kapilarnih i gravitacionih
sila. Slobodnom pronicanju suprostavljaju se sile trenja i vazduh u stenskim
porama. Kretanje slobodne vode u zoni aeracije, kada ova nije potpuno zasiena,
podlee zakonu Darsija. Najvei praktini znaaj za kretanje vode u zoni
aeracije ima pronicanje (infiltracija).
4.5.2. Kretanje vode u zoni zasienja (filtracija)
Kretanje gravitacionih podzemnih voda u zoni zasienja kroz pore, pukotine i
kaverne, naziva se filtracija. Ovo kretanje moe biti laminarno ili turbulentno.
a. Laminarno kretanje
Kod laminarnog kretanja odvojeni slojevi (elementarne struje) vode kreu
se meusobno paralelno.
Laminarno strujanje javlja se kod vrlo malih brzina kretanja vode kroz
rastresite stene i pukotine malih dimenzija. Ovo kretanje podlee linearnom
zakonu Darsija:

43
w A Q = (48)
ili
l k A Q = (49)
gde je:
Q - koliina, odnosno zapremina vode u m
3
koja proe kroz stenu u jedinici
vremena (m
3
/s), (m
3
/as), (m
3
/dan)
A - povrina poprenog preseka vodonosnog sloja (m
2
)
k - koeficijent filtracije (m
3
/s), (m
3
/as), (m
3
/dan)
l - hidrauliki gradijent
Hidrauliki gradijent se odreuje iz jednaine:
l
h
l
H H
l
A
=
=
2 1
(50)
ovde je:
2 1
H H h = A - visinska razlika izmeu dva preseka na nivou izdani (sl. 27.)
l - horizontalno rastojanja izmeu dva preseka (m)

Slika 27. ema odreivanja hidraulikog gradijenta
Ako levu i desnu stranu jednaine podelimo sa A dobie se izraz za brzinu
filtracije:
l k
A
Q
w = = (51)
Iz jednaine (51) proizilazi da je brzina filtracije (w) proporcionalna
koeficijentu filtracije i hidraulikom gradijantu.
Poto je u jednaini (51) povrina poprenog preseka vodene struje
izjednaena sa povrinom poprenog preseka vodenog sloja (A), to brzina (w)
nije stvarna brzina kretanja vode, ve prividna.

44
Voda se u steni kree samo kroz pore, pa e popreni presek vodene struje
biti:
p A A =
1
(52)
gde je:
p - poroznost stena
Stvarna brzina kretanja vode u porama e biti:
p A
Q
w
st
= (53)
Ako u jednaini (53) umesto kolinika Q/A uvrstimo brzinu (w) dobiemo
p
w
w
st
= (54)
Obrazac (54) pokazuje da je stvarna brzina kretanja vode (w
st
) vea od
brzine filtracije (w), poto je poroznost uvek manja od jedinice.
Iz jednaine (48) i (49) imamo da je:
A
Q
w = i
l A
Q
k = (55)
Ako se uzme da je vrednost hidraulikog gradijenta jednaka jedinici,
proizilazi de je:
w k = (56)
Laminarno strujanje na koje se odnosi Darsijev zakon nastaje kod malih
Rejnoldsovih brojeva. Ispitivanja su pokazala da vrenost Rejnoldsovog broja pri
laminarnom kretanju podzemnih voda iznosi od 7 do 9.
Vrednost Rejnoldsovog broja odreuje se putem obrasca Pavlovskog:
9
23 , 0 75 , 0
Re s
+
=
v
ef
kr
wd
e
l
(57)
gde je:
e - koeficijent poroznosti
w - brzina filtracije (m/s)
d
ef
- efektivni prenik zrna (m) - tj. prenik onih zrna kojih u steni ima
manje od 10% po teini
v - kinematika viskoznost filtrirajue vode (m
2
/s), odreuje se iz tabele 15.

45
Tabela 15. Kinematika viskozrnost vode u zavisnosti od temperature
Temperatura vode
t (
o
C)
Kinematika viskoznost
filtrirajue vode
(m
2
/s)
0
1,78 10
-6
5
1,52 10
-6
10
1,31 10
-6
20
1,14 10
-6
30
1,01 10
-6
40
0,66 10
-6
50
0,55 10
-6

b. Turbulentno kretanje
Ovo kretanje nastaje kod veih brzina strujanja. Za odreivanje brzine
turbulentnog kretanja podzemnih voda (u pukotinama, u krupnozrnim stenama i
sa kupnim porama) vai zakon ezi :
W =k
k
l

(m/dan) (58)
gde je:
W - brzina filtracije (Q/A) u (m/dan),
k
k
- koeficijent filtracije, odnosno koeficijent propustljivosti (m/dan),
l - hidrauliki gradijent.
4.6. BUNARI
Bunari predstavljaju vertikalne objekte izraene do akumulacije podzemne
vode. Ako se takvim objektima dopre do vodonosnog horizonta pod pritiskom,
naziva se artekim bunarima.
I jedna i druga vrsta bunara mogu biti savreni ili nesavreni.
Savreni bunari moraju se izraditi do vodonepropusnog sloja prodirui
celom visinom kroz vodonosni horizont. Nesavreni bunari ulaze samo delom u
vodonosni sloj.
Voda u savreni bunar dotie samo kroz zidove (sl. 28-a.), a u nesavreni
kroz zidove i dno (sl. 28-b.) ili samo kroz dno bunara (sl. 28-c).

46

Slika 28. Savreni (a) i nesavreni (b, c) bunar
Pumpanjem vode iz savrenog bunara obrazuje se oko njega depresiona
kriva u vidu levka (slika 29.).

Slika 29. Depresiona kriva kod bunara
Horizontalno rastojanje izmeu ose bunara i take gde se depresiona kriva
spaja sa statikim nivoom naziva se poluprenik dejstva bunara (R).
Prouavajui zonu dejstva bunara, razni autori su dolazili do razliitih
obrazaca za odrevanje poluprenika dejstva. Tako na primer:
Prema I. P. Kusakinu:
R =2S Hk (m) (59)
Prema V. Zihardtu:
R =10S k (m) (60)

47

Prema E. E. Karkisu:
R = ) 00015 , 0 1 ( 30
2
r kHS + (m) (61)
gde je:
k - koeficijent filtracije (m/dan),
H - visina vodenog stuba od bunara do statikog nivoa vode (m),
h - vertikalno rastojanje od dna do nivoa vode u bunaru (m),
S =H - h - snienje nivoa vode pri pumpanju (m),
r - poluprenik bunara (m).

Smatra se da obrazac Karkisa treba primeniti za vode koje se nalaze pod
pritiskom.
Praktine vrednosti poluprenika dejstva (R) za neke slojeve su date u
tabeli 16.
Tabela 16. Poluprenik dejstva (R)
Sitnozrni pesak 0,5 - 0,25 25 - 100
Srednjezrnasti pesak 1,0 - 0,5 100 - 200
Krupnozrnasti pesak 2,0 - 1,0 200 - 400
Veoma krupan pesak ili
sitan ljunak
10,0 - 2,0 400 - 600
Srednje krupni ljunak 100,0 - 10,0 600 - 1500
Krupan ljunak 200,0 - 100,0 1500 - 3000
Slojevi
Prenik estica
(mm)
Poluprenik dejstva (m)

4.6.1. Koliina vode koja pritie ka savrenom bunaru
Koliina vode koja pritie ka savrenom bunaru Q (m
3
/dan) moe se
odrediti na sledei nain:
Povrina A, kroz koju pritie voda (sl. 30.), za proizvoljnu visinu (y) i
horizontalno rastojanje od centra bunara (x) iznosi:
y x A = t 2 (62)

48

Slika 30. Odreivanje koliine vode kod savrenog bunara
Koliina vode koja pritie na osnovu Darsijevog zakona je:
xykl Akl Q t 2 = = (63)
a hidrauliki gradijent:
dx
dy
l = (64)
Na osnovu toga e biti:
dx
dy
xyk Q t 2 = (65)
odnosno :
ydy
x
dx
k
Q
=
t 2
(66)
Ako posmatramo proticanje vode od preseka I do preseka II (sl. 30.) i
integralimo bie:
} }
=
2
1
2
1
2
x
x
y
y
ydy
x
dx
k
Q
t
(67)
odnosno:
) (
2
1
1
2
2
1
2
2
1
2
y y
x
x
n
k
Q
=
t
(68)

49
Jednaina (68) je matematiki izraz depresione krive pri pumpanju vode iz
savrenog bunara.
Poto je r x =
1
, a R x =
2
, odnosno h y =
1
i H y =
2
, iz jednaine (69)
moe se izvesti da je:
) 1 1 (
2 2
nr nR
k
Q
h H =
t
(70)
ili
nr nR
h H
k Q
1 1
2 2
= t (71)
Ako se snienje nivoa vode u bunaru oznai sa S, onda je:
S S H h H ) 2 (
2 2
= , pa e Q biti:
nr nR
S S H
k Q
1 1
) 2 (
= t (72)
i dalje:
r R
S S H
k Q
log log
) 2 (
367 . 1
= (73)
4.6.2. Koliina vode koja pritie ka savrenom artekom bunaru
Poto se vodonosni horizont kod artekih voda nalazi pod pritiskom,
mogue je da voda izbije na povrinu, ali isto tako da se u sluaju manjeg
hidrostatikog pritiska samo podigne iznad vodonosnog horizonta. Ako se voda
pumpa iz takvog horizonta formira se depresioni levak u krovinskim naslagama
tj. iznad vodonosnog horizonta (sl. 31.).
Koristei ranije izvedene zakljuke moe se napisati da je:
nr nR
h H km
Q
1 1
) ( 2

=
t
(74)
ili:
r R
kmS
r R
h H km
Q
log log
73 . 2
log log
) (
73 . 2
= (75)
pri emu je h H S = .

50

Slika 31. Odreivanje koliine vode kod savrenog artekog bunara
Obrazac (75) pokazuje da kapacitet artekog bunara zavisi od sniavanja
vode u bunaru i da je ta zavisnost linearna, pa se moe napisati da je:
qS Q = (m
3
/dan) (76)
gde je:
q - specifini kapacitet bunara, odnosno pritok vode u bunar (m
3
/dan), kod
snienja nivoa vode za 1m (q =m
3
/dan/m)
Ova linearna zavisnost izmeu Q i S vai samo u sluaju malih snienja
nivoa. Kod veih snienja nivoa dolazi do poveanog otpora kretanju vode kroz
vodonosni horizont, kroz filter cevi, pa nastaje krivolinijska zavisnost snienja
nivoa "S". Ovo snienje nivoa S najbolje se moe izraziti jednainom:
2
bQ aQ S + = (77)
Na osnovu toga kapacitet bunara iznosi:
b
a bS a
Q
2
4
2
+
= (78)
Obrazac (78) moe se primeniti ako je 2
max
<
S
S
,
gde je:
S
max
- maksimalno snienje nivoa u probnom pumpanju, a
S - snienje nivoa za traeni kapacitet.
U jednainama (77 i 78) a i b su koeficijenti koji se moraju praktino odrediti.
Postupak odreivanja koeficijenta a i b je sledei:
Potrebno je izvriti dva pumpanja sa dva merenja, pa utvrditi kapacitet
bunara Q
1
pri snienju nivoa vode S
1
i kapacitet bunara Q
2
pri snienju nivoa S
2
.
Nakon toga vrednosti koeficijenata izraunavaju se po obrascima:

51
) (
1 2 2 1
2 1 1 2
Q Q Q Q
Q S Q S
b
= (79)
1
1
1
bQ
Q
S
a = (80)
4.6.3. Koliina vode koja pritie u nesavreni bunar
Voda ka nesavrenom bunaru pritie se kako sa bonih povrina, tako i
preko dna bunara (ili buotine). Zbog toga linije proticanja u blizini bunara
imaju oblik krivih (sl. 32.), a na izvesnoj udaljenosti postaju horizontalne prave.
Time pritok vode dobija karakteristike podzemnog toka kod savrenog bunara.
Forhajmer je pritok vode definisao kao odnos kapaciteta savrenog (Q) i
nesavrenog (Q
1
) bunara sledeom jednainom:
4
1
2 t h
h
t
h
Q
Q
= (81)
Ovde je :
Q - kapacitet savrenog bunara
Q
1
-

kapacitet nesavrenog bunara
h - visina od vodonepropusnog sloja do nivoa vode u bunaru
t - visina vode u nesavrenom bunaru

Slika 32. Odreivanje koliine vode kod nesavrenog bunara
Ako se u jednainu (81) uvrsti obrazac Dupit-a (71) za savren bunar, moe se
odrediti pritok vode u nesavren bunar koji ima propustljive zidove i nepropusno dno.
)
4
2 2
2
1
2
1 1
(
h
t h
h
t
nr nR
h H k
Q

=
t
(82)

52
Forhajmer daje sledee obrasce za nesavreni bunar sa propustljivim dnom
i nepropustljivim zidovima:
t h
m
r t
h
Q
Q
+
=
2 5 , 0
1
(83)
Kada je u pitanju arteki nesavren bunar sa propustljivim zidovima i
nepropustljivim dnom koristi se obrazac:
4
1
2 t m
m
t
m
Q
Q
= (84)
gde je:
m - monost horizonta sa artekom vodom.
Ako nesavren arteki bunar ima propustljivo dno i nepropustljive zidove
vai obrazac:
4
1
2 5 , 0 t m
m
r t
m
Q
Q
+
= (85)
4.6.4. Odreivanje koeficijenta filtracije (k) kod bunara
Da bi se odredio koeficijent filtracije (k)potrebno je vriti opitno pumpanje
vode i postaviti dve osmatrake buotine.
Ako se koliina ispumpane vode oznai sa Q
1
, nivoi vode u osmatrakim
buotinama sa h
1
i h
2
, a udaljenost osmatrakih buotina od bunara sa a
1
i a
2
,
koeficijent filtracije e biti:
( )
( )
2
1
2
2
1 2
ln ln
h h
a a Q
k
=
t
(86)
Za arteki bunar:
( )
( )
1 2
1 2
2
ln ln
h h m
a a Q
k
=
t
(87)
Obrazac (87) moe se napisati i u sledeem obliku:
( )
( )( )
2 1 2 1
1 2
2
ln ln
S S S S H
a a Q
k

=
t
(88)
kada se zameni
1 1
S H h = i
2 2
S H h =
Ovaj obrazac je pogodniji za praktinu primenu poto se vrednost S
1
i S
2
tj.
sputanja nivoa mogu direktno meriti.

53
II ODVODNJAVANJE PODZEMNIH RUDNIKA
1. PRILIV VODE U RUDNIKE PROSTORIJE
U fazi istraivanja, odnosno pre poetka izrade rudarskih prostorija i
otvaranja rudnika prikupljaju se osnovni podaci o radnoj sredini, i posebno sa
stanovita hidrolokih i hidrogeolokih uslova.
Osnovne prostorije otvaranja i razrade leita mineralnih sirovina,
pojavljuju se u obliku:
- vertikalnih okana koja presecaju vie slojeva stena razliitih
hidrogeolokih karakteristika,
- horizontalnih prostorija (potkopa, smernih i poprenih hodnika u
odnosu na pruanje leita i prateih stena),
- kosih prostorija (niskopa, uskopa, kosih okana, sipki).
Pritok vode u rudnike prostorije moe biti razliit od sluaja do sluaja i
veoma promenljiv u toku izrade, a i kasnije tokom korienja. Zavisno od
hidrogeolokih uslova zaleganja ovodnjenih stena, priliv vode u prostorije koje
se izrauju je obino, kod statikih voda, najvei u poetku izrade prostorije, da
bi se potom ustalio kao konstantan priliv. U pojedinim sluajevima izradom
prostorije ocede se okolne stene, tako da priliv vode opadne na neku malu,
konstantnu vrednost. To nije sluaj kod ovodnjenih stena, kolektora vode, koji se
prihranjuju povrinskim vodama ili iz okolnih kolektora artekih voda, pod
pritiskom. Pored konstantnog priliva vode u rudnike prostorije, moe se
dogoditi i iznenadni prodor vode pod veim ili manjim hidrostatikim pritiskom.
Na osnovu hidrogeolokih osobina stena i leita u kojima se izrauju
rudnike prostorije, rudnici se razvrstavaju u etiri kategorije:
I kategorija - stene i leita koja se pojavljuju u neporoznim i vrstim stenama,
II kategorija - stene i leita koja se pojavljuju u sredinama sa zbijenom
izdanskom vodom i intergranularnom poroznou,
III kategorija - stene i leita sa pukotinskom poroznou i razbijenom
izdanskom vodom,
IV kategorija - stene i leita sa kavernozonom poroznou i povezanim
pukotinama.
Priliv vode u rudarske prostorije pri njihovoj izradi i kasnije, u fazi
eksploatacije, prognozira se na osnovu vodoobilnosti slojeva kroz koje prostorije
prolaze, dubine zaleganja i monosti vodonosnih horizonata, naina izrade prostorija
i njihovog osiguranja. Svi ovi podaci prikupljaju se tokom istraivanja leita
dubinskim buenjem.

54
1.1. PRILIV VODE PRI IZRADI VERTIKALNIH PROSTORIJA
Pri izradi ili produbljenju okana odvodnjavanje je uslov koji omoguava
izvoenje ovih radova, naroito ako se radi o vodonosnim stenama. Pritok vode u
okno moe biti razliit, a moe se oekivati priliv podzemne rudnike vode, zatim
izdanske vode (izdan sa slobodnim nivoom) iz kolektora na povrini ili arteke vode.
U okno moe prodreti povrinska voda reka i potoka, ako je okno locirano tako da
mu je ue ispod maksimalnih voda u stogodinjem povratnom periodu.
1.2. PRILIV VODE U HORIZONTALNE RUDNIKE PROSTORIJE
Pri otvaranju vodonosnih stena (kolektora vode) horizontalnim rudnikim
prostorijama dolazi do njihovog dreniranja i pojave vode u prostorijama.
Horizontalne rudnike prostorije se izrauju sa nagibom do 5 sa obaveznim
iskopom kanala za odvoenje vode. Zbog toga pojava vode u hodnicima
direktno ne ometa u veoj meri izradu hodnika. Pojava kapajue vode ugroava
radne uslove, umanjuje produktivnost rada, produava vreme izrade i poveava
trokove. Nakon izrade hodnika, po dreniranju vodonosnih slojeva u zoni uticaja
prostorije, priliv vode u prostoriju se smanjuje ako se izdan ne prihranjuje atmo-
sferskim ili vodoznim vodama. Zbog toga se, obino, prognozira pri projekto-
vanju maksimalni priliv vode u toku njegovog korienja. Uopteno, priliv vode
u horizontalne rudnike prostorije u toku njihove izrade i korienja posmatra se
u funkciji meusobnih poloaja kolektora i prostorije i vremena oceivanja vode
koja gravitira prostoriji. Voda u horizontalnu prostoriju pritie iz stropa, bokova
i sa ela, te se priliv odreuje iz relacije:
( ) | | ), / ( 2
3
h m
X
D
p
p
K
l b i hp bp Q
ki
ki
+ = odnosno
Q =2 kihb Sl ) / (
2
3
h m
b
R |
.
|
\
|
,
gde su:
bp - irina hodnika (m),
hp - visina hodnika (m),
i - duina hodnika izraena u kolektoru vode (m),
D
ki
- vertikalna visina (debljina kolektora) na mestu ulaska hodnika,
X
ki
- rastojanje od ela hodnika dokle dosee uticaj hodnika u pravcu ose
hodnika,
K - koeficijent filtracije (m/h),
p - poroznost stena (%).
=Dki/i hidrauliki gradijent

55
1.3. PRILIV VODE U KOSE RUDNIKE PROSTORIJE
Mehanizam priticanja vode u kose rudnike prostorije isti je kao i kod
priticanja vode u okna i hodnike. Ipak, poloaj kosih prostorija je takav da
najee presecaju ili prate kolektore vode u veoj duini nego to se deava pri
otvaranju hodnicima i oknima. Zbog toga se ovde vodi rauna o nainu
zaleganja vodonosnih naslaga i lociranja kosih prostorija u nepropusnim stenam
imajui u vidu da u njih prodire voda iz stropa, bokova i poda prostorije.
Odvodnjavanje kosih prostorija je tee od odvodnjavanja okna zbog vee
duine i zbog tee manipulacije sa opremom za odvodnjavanje, koja ne moe
slobodno da visi ili da se sputa pomou uadi.
Maksimalni priliv vode u kosu prostoriju javlja se pri otvaranju kolektora
vode, odnosno ovodnjene stene. Daljom izradom, priliv vode se poveava do
neke duine zbog priliva vode iz podine, a potom opada zbog smanjenja priliva
iz stropa. Maksimalni priliv se odreuje po formuli:
( ) | | ) / (
2
2 2
3
max
h m
b
R
S
h b li h b K Q
|
.
|
\
|

+ + = ,
gde su:
b - irina prostorije (m),
h - visina prostorije (m),
S - srednja dubina prostorije od slobodnog nivoa vode u kolektoru,
R - radijus uticaja niskopa na formiranje depresionog levka,
S/R - hidrauliki gradijent,
l - duina prostorije u kolektoru vode (m).
Po izradi kose prostorije dolazi do oceivanja vode iz zone uticaja, pa se
priliv stabilizuje na proseni (minimalni) koji zavisi od prihranjivanja kolektora
vodom. Cela duina kose prostorije bie suva do najnie take preseka niskopa
sa vodonepropusnim slojem. U tom sluaju maksimalni i minimalni priliv vode
moe biti odreen u funkciji depresionog levka.
( ) h m
b
R
S
Klbh Q /
2
2
3
max
|
.
|
\
|

=
( ) h m
b
R
S
h Klb Q /
2
01 , 0 2
3
min
|
.
|
\
|

=
U zavisnosti od poloaja niskopa prema kolektoru bie i priliv vode.
Niskop obino see dijagonalno kolektor, pa je mogu vei priliv vode u

56
prostoriji, jer voda pritie iz vee zapremine dreniranog prostora. Zapremina
dreniranog prostora iznosi:
( )
3
sin 2
2
m m S b
S R
V
|
.
|
\
|
+
=
o

1.4. UTICAJ METODE OTKOPAVANJA LEITA NA
OVODNJENOST RUDNIKA
Primenjeni sistemi i metode podzemnog otkopavanja leita mogu imati
bitan uticaj na uspostavljanje veza izmeu rudarskih prostorija i otkopa sa
atmosferskim, nadzemnim i podzemnim vodama. Kakve e se veze izmeu
vodopropusnih stena i zemljine povrine ostvariti, zavisi od naina upravljanja
otkopanim prostorima u leitu i litolokog sastava krovinskih naslaga iznad
njega. Prema nainu upravljanja sa otkopanim prostorom razlikuju se etiri
grupe metoda otkopavanja i to:
- metode sa zaruavanjem otkopanih prostora,
- metode sa ostavljanjem zatitnih stubova,
- metode sa zapunjavanjem otkopanih prostora i
- metode sa magazioniranjem rude i zaruavanjem krovnih stena.
Otkopne metode ijom se primenom izaziva zaruavanje krovine i deformi-
sanje zemljine povrine doprinose da se u stenama, usled njihovog zaruavanja,
stvara sekundarna poroznost koja omoguava veze izmeu voda i okolnih stena i
rudnikih prostorija. Ako zona zaruavanja i zona pukotina dopru do zemljine
povrine ostvaruju vezu izmeu povrinskih i atmosferskih voda koje gravitiraju
ka koritu uleganja krovine. Ovo ulegnue se formira na povrini iznad otkopa-
nog prostora u leitu. Ta pojava utie na poveanje ovodnjenosti rudarskih
prostorija usled prodiranja ukupnih nadzemnih ili atmosferskih voda koje
gravitiraju ka zoni zaruavanja krovine.
Pod uticajem podzemnih radova, u zavisnosti od njihove geometrije i litolokih
karakteristika prateih stena, deformisae se zemljina povrina iznad leita.
Postepeno, kako se poveeva povrina otkopnih radova tako se poveava i otkopna
upljina, te dolazi do neminovnog zaruivanja krovine do odreene visine:
( ) ( ) m K m h
p
o cos 1 3 =
gde su:
h - visina krovine koja se lomi i zaruava u otkopani prostor (m),
m - visina otkopane upljine (m),
K
p
- koeficijent ratresanja krovine (1,1 - 1,4),
- ugao nagiba otkopne upljine.

57
2. ORGANIZACIJA ODVODNJAVANJA RUDNIKA
2.1. PRIRODNO ODVODNJAVANJE POTKOPIMA
Prirodno odvodnjavanje ili oticanje pod uticajem gravitacije, obino se vri
u rudnicima sa izraenom morfologijom - brdskog tipa koji su otvoreni
potkopima. Voda koja pritie u rudarske prostorije kod ovakvih rudnika sakuplja
se u kanale i odvodi u povrinske vodotokove. Kod izuzetno velikih priliva vode
izrauju se posebni hidrotehniki objekti, rovovi i kanali, koji mogu da prihvate
poveani dotok i odvedu vodu van eksploatacionog polja rudnika. Hidrotehniki
objekti za prirodno odvodnjavanje su:
- kanali raznih poprenih preseka, nagiba i gradnje;
- potkopi, propusti, razliitih duina zavisno od konfiguracije terena i
- talonici, preistai i drugi objekti za ienje vode pre isputanja u
vodotokove.
Odluka o izboru organizacije odvodnjavanja i izgradnje objekata
odvodnjavanja donosi se na osnovu ekonomske opravdanosti, odnosno ako je:
d
o k
C C <
C
k
- cena izrade objekata odvodnjavanja,
C
od
- cena mehanikog odvodnjavanja rudnika.
2.2. MEHANIKO ODVODNJAVANJE RUDNIKA
Mehaniko odvodnjavanje rudnika vri se primenom pumpi i cevovoda
kojima se voda izbacuje na povrinu. Objekti za mehaniko odvodnjavanje su
prihvatni kanali, vodosabirnici, pumpne komore, pumpe i cevovodi. Pri ovom
nainu odvodnjavanja mogua su tri sistema:
- neposredno ispumpavanje,
- posredno ispumpavanje i
- pumpanje kroz buotine.
Neposredno ispumpavanje sastoji se u sprovoenju vode iz svih delova
rudnika do centralnog vodosabirnika iz kog se voda pumpa na povrinu. Ukoliko
se radi na vie horizonata, istovremeno, jedno od moguih reenja je sakupljanje
vode u vodosabirnike na svakom horizontu, i ispumpavanje vode iz njih direktno
na povrinu. Kod ovog naina svaki horizont mora imati organizovan zaseban
sistem odvodnjavanja. ematski prikaz sistema varijanti neposrednog
ispumpavanja prikazan je na slici l (a, b i c).

58

Slika l. Odvodnjavanje rudnika neposrednim ispumpavanjem
Posredno ispumpavanje vri se tako to se voda sa jednog horizonta
prebacuje na drugi, pa tek onda izbacuje na povrinu (slika 2). Posredno
ispumpavanje vode moe se vriti i iz pojedinih revira u cilju izbegavanja izrade
kanala za vodu u dugakim hodnicima i smanjenja vlanosti prostorija i
vazduha.

Slika 2. Odvodnjavanje rudnika posrednim ispumpavanjem

59
Pumpanje vode kroz buotinu organizuje se u posebnim sluajevima kada
je potrebno skratiti kretanje vode kanalima iz udaljenih delova rudnika i starih
radova (otkopanih prostora), a to je ematski prikazano slikom 3.

Slika 3. Pumpanje vode kroz buotinu

60
3. SPREAVANJE PRODORA VODE U RUDARSKE
PROSTORIJE
3.1. SPREAVANJE PRODORA POVRINSKIH VODA
U praksi se primenjuje vie naina spreavanja prodora vode u rudarske
prostorije, i to:
- izdizanje objekata otvaranja,
- premetanje korita tekuih voda,
- ostavljanje zatitnih stubova,
- hvatanje povrinskih voda.
Pri izboru lokacije objekata otvaranja rudnika (okno, potkop, niskop)
obavezno se mora voditi rauna da se ue otvora locira neto iznad najvieg
vodostoja u tom podruju. Na taj nain se obezbedjuje da u sluaju poveanog
dotoka povrinskih voda ne doe do njihovog prodora u podzemne prostorije.
Na slici 4. prikazan je sluaj lokacije potkopa a na slici 5. sluaj izbora i
ureenja lokacije kod otvaranja oknom.

Slika 4. Lokacija potkopa

61

Slika 5. Lokacija okna
Ukoliko u leitu koje u krovini ima vodopropusne stene teku potoci ili
reke iz kojih voda moe da prodre u rudnik, tada se obino primenjuje
premetanje korita van domaaja eksploatacionog podruja (slika 6).

Slika 6. Primeri izmetanja korita vodotokova van eksploatacionog podruja
Ako premetanje korita vodotokova nije mogue, ili je ekonomski neoprav-
dano, tada se zatita rudarski radovi tite ostavljanjem stubova koji spreavaju
prodor vode.
Dimenzionisanje zatitnih stubova vri se po svestrano razradjenim
metodologijama. Na slici 7. prikazana je uproena konstrukcija konture
zatitnog stuba ispod renog korita u sluaju horizontalnog sloja i pravca renog
toka upravnog na pravac pruanja sloja. Na slici 8. data je konstrukcija konture
zatitnog stuba u sluaju kada je reni tok u pravcu pruanja sloja, koji pada pod
uglom o.

62

Slika 7. Konstrukcija konture zatitnog stuba za horizontalan sloj

Slika 8. Konstrukcija konture zatitnog stuba za nagnuti sloj
Kod vodopropusne, a naroito karstne krovine, moe se spreiti prodiranje
povrinskih voda koje nastaju od jakih atmosferskih taloga hvatanjem tih voda u
specijalna korita - kanala sa vodonepropusnim dnom. Iz takvih kanala voda se
prebacuje van domaaja eksploatacionih radova.

63
3.2. SPREAVANJE PRODORA PODZEMNIH VODA
Spreavanje prodora podzemnih voda u rudnike prostorije najee se
izvodi primenom sledeih metoda:
- otvaranjem kroz vodonepropusne stene i
- odvodnjavanjem vodonosnih horizonata.
Pri analizi lokacija otvaranja rudnika jedna od varijanti koja se razmatra i
primenjuje je i lociranje prostorija otvaranja kroz vodonepropusne stene, to je
najefikasniji nain zatite od iznenadnih prodora podzemnih voda. Na slici 9.
prikazan je sluaj otvaranja leita oknom kroz vodonepropusne stene.

Slika 9. Otvaranje oknom kroz vodonepropusne stene
U praksi se primenjuje i oceivanje vode iz vodonosnih stena, a to se
postie sniavanjem nivoa podzemnih voda razliitim metodama, i to:
- pomou utisnih filtera,
- pomou sprovodnih filtera - infiltracioni bunari, i
- odvodnjavanjem bunarima.
Zatita od iznenadnih prodora vode u rudarske prostorije postie se i
izvodjenjem informativnog buenja - predvrtavanja, u razliitim varijantama.
Sniavanje nivoa podzemnih voda pomou utisnih filtera primenjuje se u
rudnicima uglja kod kojih se u krovini ili podini ugljenih slojeva nalaze
vodonosne stene. Zavisno od uslova, utisni filteri se postavljaju u krovini,
bokovima ili podini rudarskih prostorija po odredjenoj emi.
Utisni filteri su kratke eljezne perforirane cevi, obino duine 1-3 m koje
se meusobno spajaju mufovima. Na samom vrhu utisni filter ima glavu sa
seivom visine oko 15 mm. Ova glava ini jedinstvenu celinu sa samim svrdlom

64
i slui za lake probijanje slojeva u koje se utiskuje. Prenik otvora (rupa) du
obima filter - cevi zavisi od krupnoe zrna i drugih karakteristika vodonosnog
sloja. Detalj utisnog filtera prikazan je na slici 10, a na slici 11. dat je detalj
utisnog filtera u rudarskoj prostoriji.

Slika 10. Izgled utisnog filtera

65

Slika 11. Detalj utisnog filtera u rudarskoj prostoriji
Sprovodni filteri (infiltracioni bunari) predstavljaju buotine izraene sa
povrine terena do rudarskih prostorija u jami. Izgled sprovodnog filtera
prikazan je na slici 12.
Slika 12. Izgled sprovodnog filtera
Sprovodni filteri se primenjuju kod veih koliina vode u vodonosnom
sloju jer se njihova izdanost kree i do 180 m
3
/h. Ovi filteri se postavljaju na
meusobnom rastojanju od 20-300 m, to je zavisno od koliine vode u
slojevima koji se odvodnjavaju.

66
Prednost sprovodnih filtera nad utisnim je u tome to se njima odvod-
njavaju svi horizonti kroz koje prolaze i u stalnom su kontaktu sa vazduhom, to
olakava proticanje vode.
Bunarima se uspeno sniava nivo podzemne vode, kako u sluaju jednog
tako i postojanja vie vodonosnih horizonata. Bunar se radi u dve faze i to faze
buenja i faze ugradnje opreme. Izgled opremljenog bunara prikazan je na slici 13.

Slika 13. Izgled opremljenog bunara
Voda iz bunara se ispumpava podvodnim pumpama koje se ugrauju na
cevima, odgovarajueg prenika, usklaenog sa kapacitetom bunara. Paralelno
sa ugradnjom pumpe postavljaju se i cevi za osmatranje nivoa vode u bunaru.
Bunari se, obino, lociraju po pruanju slojeva u jednoliniskom redu, ali tako da
probijaju ugljeni sloj na priblino istom nivou. Rastojanje izmeu bunara iznosi
od 100 do 500 m.

67
4. SPREAVANJE PRITOKA VODE BARAAMA
4.1. IZGRADNJA BARAA
Barae predstavljaju rudarske hidrotehnike objekte ija je namena da u
potpunosti ili delimino, trajno ili privremeno, spree pritok vode u aktivne
rudarske prostorije. Barae se klasifikuju zavisno od namene, naina i materijala
izrade, kao i od trajnosti izolacije.
Prema nameni, barae mogu biti vodonepropusne i filtrirajue, a zavisno od
naina i materijala izrade dele se na drvene, zidane, betonske i armirano-
betonske. Prema trajnosti izolacije barae se izrauju u vidu baranih zidova koji
predstavljaju definitivnu izolaciju vodom ugroenog podruja ili barana vrata
koja samo u sluaju potrebe slue za izolaciju, jer se postavljaju kao sigurnosna.
Pri projektovanju baraa potrebno je analizirati:
- funkciju barae,
- karakteristike stena u kojima se izrauje baraa,
- parametre rudarske prostorije u kojoj se izrauje baraa,
- veliinu hidrostatikog pritiska kojim e biti izloena baraa.
Stene u kojima se izrauju barae moraju biti dovoljno vrste, vodonepropusne
i bez pukotina. U sluajevima kada se barae moraju raditi u raspucalim stenama,
prethodno se vri ovravanje i cementacija kako bi se uinile vodonepropusnim.
vrstoa i dozvoljeno optereenje za neke stene i materijale data je u tabeli 1.
Tabela 1. vrstoa i dozvoljeno optereenje
Vrste stena
vrstoa na
pritisak
(nosivost)
c (MPa)
Dozvoljeno
naprezanje
na pritisak Kc
(MPa)
Vrsta
materijala
vrstoa na
pritisak
(nosivost)
c (MPa)
Dozvoljeno
naprezanje
na pritisak Kc
(MPa)
Granit, porfir 50 - 350 3,5 - 25,0
Zid od cigle u
cementnommaterijalu
- 1,0 - 1,2
Bazalt 100 - 500 6,0 - 30,0
Zid od klinker opeke
u cementnom malteru
- 2,0 - 4,0
Sijenit, diorit,
diabas
80 - 160 5,0 - 10,0
Beton 500 kg
cementana1 m
3
ljunka
20 -
Dolomit 20 - 120 1,5 - 1,8
Beton 400 kg
cementana1 m
3
ljunka
17 2,5 - 3,5
vrsti pear 100 - 200 6,0 - 12,0
Beton 300 kg
cementana1 m
3
ljunka
14 2,0 - 3,0
Meki pear 20 - 100 1,5 - 6,0
Beton 200 kg
cementana1 m
3
ljunka
10 1,5 - 2,0
Tvrdi ugalj 10 - 25 0,6 - 1,3
Beton 100 kg
cementana1 m
3
ljunka
6,0 1,0 - 1,5
Meki ugalj 3 - 10 0,2 - 0,6 eljezobeton - 4,0 - 5,0
Gline 2,5 - 6,0 0,1 - 0,4
Stene u kojima se izrauje baraa Materijal za izradu baraa

68

Izgled standardne barae dat je na slici 14.

Slika 14. Izgled barae
4.2. DRVENE BARAE
Ove barae slue za male pritoke vode i za manje hidrostatike pritiske
(0,15-0,30Mpa) i izrauju se kao stojee (slika 15) ili leee (slika 16).

Slika 15. Stojea drevna baraa

69

Slika 16. Leea drvena baraa
Prorauni drvenih baraa vre se proverom debljine barae i izrauna-
vanjem dubine useka. Debljina barae se izraunava po obrascu:
Kb
p
L d
4
3
= (cm),
gde su:
L - duina grede,
p - hidrostatiki pritisak vode (MPa),
Kb - dozvoljeno optereenje drveta na savijanje.
Zavisno od vrste drveta Kb iznosi:
4MPa - za amovo drvo,
5MPa - za borovo drvo,
6MPa - za hrastovo drvo,
7MPa - za bukovo drvo.
Dubina useka se odreuje iz obrasca:
) ( 2 p Kc
pb
l
= (cm)
b - irina prostorije,
Kc - dozvoljeno naprezanje stene na pritisak (MPa).
Dubina useka ne sme biti maja od 20 cm, bez obzira na proraunatu vrednost.

70
4.3. ZIDANE BARAE
Zidane barae se rade od opeke u cilindrinom obliku, zavisno od pritiska
vode i karakteristika stena u kojima se izrauju. Najiru primenu imaju klinker
opeke, a za vezivo se koristi cementni malter sa odnosom cement - pesak 1:1.
4.3.1. Zidane cilindrine barae
Ove barae se primenjuju u prostorijama u kojima se oekuju manji pritoci
vode, a rade se u obliku iseaka cilindrinog prstena (slika 17).

Slika 17. Zidana cilindrina baraa
Pre izrade zidova barae postavlja se privremena baraa od drveta radi
isuivanja mesta predvienog za postavljanje stalne barae. Voda koja se sakuplja
iza privremene barae, odvodi se kroz cev koja se sprovodi i kroz stalnu preradu i u
kasnijoj fazi ova cev slui za isputanje vode. U gornjem delu barae ugrauje se
tanka cev za isputanje vazduha, koja se koristi i za kontrolisanje pritiska vode na
barau.
Da bi se dolo do izraza za proraun ovog tipa baraa polazi se od
pretpostavke da baraa ima oblik cilindrinog prstena ABCD, gde se
hidrostatiki pritisak p prenosi na oslonce AB i CD (slika 18).

Slika 18. ema za proraun zidane cilindrine barae

71
Usvaja se da je sila koja izaziva hidrostatiki pritisak (p) na cilindrinu
povrinu BEC jednaka onoj koja bi bila ako bi voda, pri istom hidrostatikom
pritisku, delovala na projekciju te povrine BC. Ako se posmatra sloj
elementarne visine h=1cm, onda e sila kojom voda deluje na povrinu BC biti:
F =pBC =2pBE =2pRsino
Razlaganjem sile F u dve komponente u pravcu oslonca AB i CD, dobija se
komponenta N koja pritiska barau na osloncima.
Iz odnosa:
o sin
2
=
N
F
dobija se da je
o sin 2
F
N = .
Unoenjem u prethodni izraz vrednost za silu o sin 2pR F = sledi
pR
pR
N = =
o
o
sin 2
sin 2
(m)
Da bi baraa zadovoljila mora biti ispunjen uslov da je dKc pR s , odnosno
dKc pR N 2 2 2 s = , odakle je:
Kc
pR
d = (m)
R - spoljni poluprenik barae (m),
d - debljina barae (R-r) (m),
Kc- dozvoljeno naprezanje na pritisak za stene ili materijal od koga se
baraa izrauje (Pa),
p - hidrostatiki pritisak,
gh p = (Pa),
- gustina vode (kg/m
3
),
H - visina vodenog stuba (m)
Spoljni poluprenik barae (R) moe se izraunati i preko unutranjeg
poluprenika (r) dKc p d r 2 ) ( 2 s + , iz ega sledi da je:
p Kc
pr
d
= (m).
Kao granine vrednosti za unutranji poluprenik barae (r) uzimaju tse
vrednosti iz tabele 2.

72
Tabela 2. Unutranji ugao i poluprenik barae
Vrste stena
o
r(m)
Meke stene
Srednjevrste stene
vrste stene
20
28
36
1,5b
1,2b
0,85b

U sluajevima kada se proraunom dobije velika debljina barae, ona se
izrauje iz vie segmenata koji se postavljaju jedan za drugim, a pritisak vode
rasporeuje se ravnomerno na svih n-segmenata. Pritisak koji deluje na jedan
segment iznosi:
n
p
p
n
=
p - hidrostatiki pritisak,
n - ukupan broj segmenata.
Debljina svakog segmenta rauna se iz izraza
p nKc
rp
d
n
= (m).
4.3.2. Sferine zidane barae
Ove barae se izrauju u obliku iseka kugle, ije se dimenzije usklauju sa
dimenzijama rudarske prostorije u kojoj se izrauju.
ematski prikaz sferine zidane barae prikazan je na slici 19. Pritisak vode
na ovakvoj barai se ravnomerno rasporeuje, te joj je debljina manja nego kod
cilindrine barae.

Slika 19. Izgled sferine zidane barae

73
Za vee pritiske i u vrstim stenama sferine barae se izrauju u dva, tri ili
vie segmenata, postavljenih jedan za drugim, s tim to se meuprostor (5-10
cm) izmeu njih puni cementnim malterom.
Debljina barae se rauna iz izraza:
|
|
.
|
\
|
= 1
p Kc
Kc
r d (m)
Unutranji ugao barae se bira u granicama od 12
o
do 20
o
, a unutranji
prenik se usvaja iz tabele 3.
Debljina barae za vie segmenata odreuje se izrazom:
|
|
.
|
\
|
= 1
p nKc
nKc
r d
n
(m)
Tabela 3. Unutranji ugao i poluprenik barae
Vrste stena
o
r(m)
Meke stene
Srednjevrste stene
vrste stene
12
15
20
2,5b
2,0b
1,5b
4.3.3. Zidane klinaste barae
Ove barae geometrijski predstavljaju zarubljenu piramidu, postavljenu u
prostoriji irom osnovom, prema strani vode (slika 20) i u horizontalnoj i
vertikalnoj projekciji imaju obilk trapeza. Primenjuju se u irokim rudarskim
prostorijama i lake se izrauju od sferinih.

Slika 20. Zidana klinasta baraa

74

Slika 21. ema za proraun zidane klinaste barae
Visina sile pritiska na barau odreuje se kao: o sin 2pRh F = , te poto se
razlae na 4 komponente, sledi da je:
2 sin 4
pRh F
N = =
o

Komponenta N treba da zadovolji uslov
' N N s ili h Kc d N
c
s ,
gde je:
d
c
- debljina cilindrine barae (m).
Iz uslova da je ' N N s i da je
c
d r R + = , dobija se da je:
p Kc
pr
d
c
=
2
.
Debljina klinaste barae je uvek vea od proraunate debljine barae d
c
pri
istim uslovima.
Vrednost d
s
rauna se izrazom:
2
2
2
|
.
|
\
|
=
h
r r d
s

Za pribline proraune koristi se odnos:
r
h h
d
s
2 :
2 2
:
2
= odakle je:
r
h
d
s
8
2
= .

75
Priblian obrazac za proraun debljine klinaste barae je:
r
h
p Kc
pr
d d d
s c
8 2
2
+
= + = (m)
h - vea dimenzija prostorije (m).
Granina vrednost unutranjeg poluprenika barae (r) i unutranji ugao
(o ) iznose:
- za mekane stene
0
30 2 = = o h r ,
- za vrste stene
0
38 5 , 1 = = o h r .
Nakon izraunavanja debljine zidane barae proverava se pritisak, smicanje
i vodonepropusnost.
Provera na pritisak vri se izrazom
o sin nA
F
Ko = (Pa)
K
0
- pritisak barae na okolne stene (Pa),
A - povrina kojom baraa nalee na okolne stene, tj. povrina koja prima
pritisak (m
2
)
,

F - sila koja deluje na barau (N)
pbh F = (N)
Koeficijent sigurnosti barae 5 , 1 > =q
Ko
Kc

Poto kod barae postoji opasnost od smicanja debljina baranog zida u
odnosu na smicanje proverava se po obrazcu
t 4
pb
d = (m)
t - dozvoljeno naprezanje na smicanje (Pa).
Vodonepropustljivost se proverava po izrazu:
( ) h m
d
Hbh
f Q /
3
=
f - koeficijent filtracije (0,00002145 - 0,00003529 m
3
/h),
H - visinska razlika izmeu nivoa vode i mesta izrade barae (m).
Smatra se da baraa zadovoljava u pogledu vodonepropusnosti ako je
h m Q / 04 , 0 02 , 0
3
=

76
4.4. BETONSKE BARAE
Betonske barae izrauju se u vidu klinastih (slika 22.) i pravougaonih
baraa (slika 23.).
Slika 22. Klinasta betonska baraa
Slika 23. Pravougaona betonska baraa
Klinaste barae se odlikuju time to se oslanjaju na okolne stene preko
useka, a pravougaone se ne oslanjaju na okolne stene, pa suprotstavljanje
pritisku vode zavisi samo od sile trenja izmeu okolnih stena i materijala od
koga se barae izrauju.
Klinaste barae, zavisno od pritiska, izrauju se kao jednostepene ili
viestepene. Pri tome osnovica barae moe imati razliite geometrijske oblike.
U kategoriji pravougaonih pripadaju one sa pravougaonim, kvadratnim i
trapeznim presekom, a krune sa osnovicom kruga, elipse i poliedra.
Ponekad se klinaste jednostepene barae izrauju sa specifinim oblikom
(slika 24.) za male i srednje pritiske:

77

Slika 24. Jednostepena klinasta baraa
Slika 25. Viestepena klinasta baraa
Viestepene barae (slika 25.) izrauju se u sluajevima kada se
proraunom na pritisak i smicanje za debljinu barae dobiju vrednosti koje se
meusobno znatno razlikuju ili ako je proraunata debljina na osnovu pritiska
vrlo velika. Ovakve barae slue kod veih hidrostatikih pritisaka.
Pravougaone barae se izrauju za uslove manjih hidrostatikih pritisaka i
kod brzih intervencija na spreavanju prodora vode i otklanjanju opasnosti od
potapanja rudnika. Njihova funkcija je, uglavnom, privremena.
Prednosti klinastih baraa u odnosu na pravougaone su:
- vea sigurnost,
- bolje suprotstavljanje hidrostatikom pritisku,
- bolji spoj sa okolnim stenama,
- manja debljina.

78
4.4.1. Klinaste pravougaone jednostepene barae
Dimenzionisanje ovog tipa baraa vri se na osnovu prorauna kojim se
proverava statika ravnotea na pritisak i smicanje, kao i uslovi vodonepro-
pusnosti. Pod dejstvom maksimalnog pritiska vode, odnosno sile F (slika 26.),
baraa e teiti da klizne po uzdunoj osi rudnike prostorije. Ovom klizanju
suprotstavljaju se sile reakcije (N) stenske mase na koje se baraa oslanja svojim
bonim povrinama.

Slika 26. Klinasta pravougaona jednostepena baraa

a.

79

b.

c.
Slika 27. eme za proraun pravougaone jednostepene barae
Iz statikog uslova ravnotee u odnosu na horizontalnu osu simetrije sledi
da je:
0 sin = = o N F X
- unutranji ugao barae.
o sin
F
N =
Za jednostepenu klinastu barau jednaina ravnotee je:
A mR N
b
s q
q - koeficijent sigurnosti (1,2 - 1,3),
m - koeficijent uslova rada (0,5 - 0,6),
R
b
- vrstoa betona na pritisak u zavisnosti od MB (Pa),
A - povrina naleganja barae na okolne stene (m
2
).

80
Jednaina ravnotee iz uslova sile smicanja:
s b
A m F t q s
F - sila koja deluje na barau,
t
b
- vrstoa betona na smicanje u zavisnosti od MB (Pa),
A
s
- povrina smicanja barae (m
2
).
a) Proraun na pritisak
Sila F koja deluje na barau, usled pritiska vode, iznosi:
) (N h b p F =
p - hidrostatiki pritisak vode (Pa)
b - irina hodnika (m)
h - visina hodnika (m)
Povrina kojom baraa nalee na okolne stene geometrijski predstavlja
omota zarubljene piramide koji se sastoji iz 4 trapeza.
Povrina veeg trapeza:
( )
o cos 2
2
1
d x b
S
b x b
AT
+
=
+ +
=
o cos
d
S = ,
te sledi:
( )
o cos
2
d x h
AT
+
=
Povrina omotaa trapeza:
2 1
2 2 AT AT A + =
( ) x h b
d
A 2
cos
2
+ + =
o

S obzirom na to da je o dtg x = , sledi da je:
( ) o
o
dtg h b
d
A 2
cos
2
+ + = .

81
Daljim uvrstavanjem sledi:
o sin
F
N =
( ) o
o o
q dtg h b
d
mR
pbh
b
2
cos
2
sin
+ + s
Za barau sa osnovicom u vidu pravougaonika:
( )
|
|
.
|
\
|
+
+
+
= 1 1
4
4
2
h b mR
pbh
tg
h b
d
b
q
o

U sluaju kada je popreni presek jamske prostorije, a samim tim i barae,
kvadrat, debljina barae iznosi:
|
|
.
|
\
|
+ = 1 1
2
b
mR
p
tg
b
d
q
o

Kada je popreni presek trapez, pri emu je srednja linija trapeza bsr,
debljina barae se rauna po obarscu
( )
|
|
.
|
\
|
+
+
+
= 1 1
4
4
2
h bsr mR
pbsrh
tg
h bsr
d
b
q
o

b) Proraun na smicanje
Ovde je hd db As 2 2 + = odnosno ( )d h b As + = 2
Uvoenjem izraza za povrinu smicanja dobija se:
( )d h b m pbh
b
+ s t q
Za barau pravougaonog oblika
( ) h b m
pbh
ds
b
+
=
t
q
2

Za kvadratni presek kada je b =h
b
m
pb
ds
t
q
4
=
Za prostorije trapeznog preseka visine h je
( ) h bsr m
pbsrh
ds
b
+
=
t
q
2


82
c) Proraun za uslov vodonepropusnosti
Prolaz vode kroz beton izraava se jednainom Darsija ( ) h m
d
H
k w / =
w - brzina prosisavanja vode kroz beton (m/h)
k - koeficijent filtracije za beton (m/h)
H - visinska razlika izmeu nivoa vode i mesta izrade barae (m)
Brzina filtracije vode kroz beton moe se izraziti i kao ( ) h m
A
Q
w
b
/ =
Q
b
- koliina vode koja prolazi kroz beton (m
3
/h)
A - povrina poprenog preseka (m
2
)
A
Q
d
H
k
b
= odakle je ( ) m
Q
HA
k d
b
vnp
=
000035 , 0 000015 , 0 = k
Praktino se usvaja da je baraa vodonepropusna ako kroz nju dnevno ne
prolazi vie od 0,5 m
3
vode, tj.
( ) h m Q
b
/
48
1
24
50 , 0
3
= = te je
( ) m kHA d
vnp
48 =
4.4.2. Klinaste viestepene pravougaone barae
Ako izraunata debljina jednostepene barae prelazi 3 m, u tom sluaju
baraa se izrauje kao viestepena. Debljina jednog segmenta (d
n
) obino iznosi
1,5 - 3,0 m.
Broj segmenta
n
d
d
n =
Naprezanje na pritisak materijala barae odreuje se na osnovu sledeih
izraza:
- za pravougaoni oblik
mA
N q
o = i
o o sin sin
pbh F
N = =

83
A m
pbh
o
q
o
sin
= , te poto je ndn d = , sledi:
( ) o
o
ndntg h b
ndn
A 2
cos
2
+ + =
Za pravougaoni oblik sledi da je:
( ) o
o
o
q
o
ndntg h b
ndn
m
pbh
2
cos
2
sin + +
= ili
( ) o o
q
o
tg ndntg h b mndn
pbh
2 2 + +
=
- za kvadratni oblik poprenog preseka:
( ) o o
q
o
tg ndntg b mndn
pb
+
=
4
2

- za trapezni oblik poprenog preseka:
( ) o o
q
o
tg ndntg h bsr mndn
pbsrh
2 2 + +
=
Da bi se obezbedila neophodna stabilnost viestepene barae, stvarno
naprezanje na pritisak materijala mora biti jednako ili manje od proraunske
vrstoe na pritisak, tj.
b
R s o .
U sluaju kada je proraunska vrstoa stena manja od proraunske
vrstoe materijala barae, to stvarno naprezanje na pritisak treba da bude jed-
nako ili manje od proraunskog naprezanja stena, tj.
st
R s o
Nakon ovoga, treba barau proraunati iz uslova na smicanje i
vodonepropusnost i, na kraju, usvojiti najveu dobijenu veliinu. Ovaj postupak
je identian sa proraunom prikazanim za jednostepene barae.
U tabeli 3. daju se vrednosti proraunske vrstoe na pritisak (R
b
) i
smicanje (t
b
) za 28-dnevnu starost betona u zavisnosti od marke betona.

84
Tabela 3. Proraun vrstoe betona
Marka betona 10 15 20 25 30 40 50
Proraunska vrstoa
betona (MPa)
Na pritisak (R
b
) 4,0 6,0 7,0 9,5 11,5 15,0 18,0
Na smicanje(b) 1,3 1,6 2,0 2,5 3,0 3,8 4,5

4.4.3. Klinaste jednostepene krune barae
Prema geometrijskom obliku ovakve barae predstavljaju zarubljenu kupu,
ija se osa poklapa sa horizontalnom osom prostorije (slika 28.).

Slika 28. Klinasta jednostepena kruna baraa
a) Proraun na pritisak
Sila koja deluje na barau iznosi
4
2
D p
F
t
=
Sila reakcije (N) deluje na povrinu omotaa zarubljene kupe (A). Ova
povrina iznosi.
( ) o
o
t
dtg D
d
A +
=
cos

Kako je
o sin
F
N = , sledi da je ( ) o
o
t
o
t q
dtg D
d
mR
D p
b
+ s
cos sin 4
2
.
Iz ovoga sledi da je debljina barae
|
|
.
|
\
|
+ = 1 1
2
b
o
mR
p
tg
D
d
q
o

b) Proraun na smicanje
Povrina smicanja d D As = t

85
Dd m
D p
b
t t
t q
s
4
2
odnosno
b
so
m
pD
d
t
q
4
=
Proraun na uslove vodonepropusnosti je isti kao i za klinaste barae.
4.4.4. Klinaste viestepene krune barae
Ovaj proraun se izvodi na istim principima kao i za pravougaone
viestepene barae.
Stvarno naprezanje na pritisak je:
( ) o
o
t
o
t q q
o
ndntg D
ndn
m
D p
mA
N
o
+
= =
cos
sin 4
2

Ovde je
o
t
sin 4
2
D p
N = ; ( ) o
o
t
ndntg D
ndn
A + =
cos

te je
( ) o o
q
o
tg ndntg D mndn
pD
o
+
=
4
2

4.4.5. Pravougaone vodonepropusne barae
Izgled ovog oblika barae predstavljen je na slici 29.

Slika 29. Pravougaona vodonepropusna baraa - ema za proraun
Pod dejstvom hidrostatikog pritiska vode, odnosno sile F, baraa e teiti
da klizne po uzdunoj osi prostorije. Ovom klizanju suprotstavljaju se sile
prianjanja barae sa okolnim stenama P, te uslov ravnotee glasi:
0 = = E p F X ,odakle je ( ) N pA F q =
A - povrina poprenog preseka prostorije (m
2
).
Sila prianjanja barae za okolne stene ( ) N Ud m P
p
t =

86
t
p
- sila kojom beton prianja za okolne stene (Pa)
t
p
=(0,7 0,8) t
b
U - obim jamske prostorije (m)
Uvrstavanjem vrednosti za F i p dobija se da je:
Ud m pA
p
t q = , odakle sledi da je
U m
pA
d
p
t
q
=
Kako je
b p
nt t = ,
to sledi
U mn
pA
d
b
t
q
= '
U tabeli 4. daju se obrasci za proraun debljine pravougaonih
vodonepropusnih baraa koje se u praksi najee primenjuju.
Tabela 4. Prorauni debljine vodonepropusnih baraa


87
4.5. ARMIRANO - BETONSKE BARAE
Da bi se pojaala nosivost i vodonepropusnost baraa, sve ee se kao
materijal koristi armirani beton. ema jedne armirano - betonske barae
prikazana je na slici 30.

Slika 30. Izgled armirano - betonske barae
U sredini barae ubacuju se komadi eleza (1) koji se povezuju sa
armaturom (2) u samoj barai. Za isputanje vode ugrauje se cev (3) prenika
150 - 200 mm. Za isputanje vazduha iza barae slui cev (4), a za manometar
cev (5).
U barau se ugrauje i cev (6) kroz koju se vri cementacija stena pre nego
to se pristupi izradi same barae, da bi se pojaali okolni zidovi.

88
5. HIDROTEHNIKI OBJEKTI ZA ODVODNJAVANJE
RUDNIKA
Podzemna eksploatacija mineralnih sirovina mora se odvijati uz postojanje
organizovanog naina odvodnjavanja koji se prilagoava leinim, hidrogeo-
lokim prilikama i konstruktivnim reenjima, podzemnog proizvodnog sistema -
jame. Rudarski-hidrotehniki objekti za odvodnjavanje rudnika sastoje se od
sistema kanala, talonika, vodosabirnika, pumpnih komora sa ugraenim
pumpama (pumpno postrojenje), kojima se postie izbacivanje rudnike vode na
povrinu pri normalnom prilivu vode i obezbeuje rudnik od potapanja.
Dimenzionisanje hidrotehnikih objekata za odvodnjavanje rudnika vri se
na osnovu apsolutne prosene vodoobilnosti rudnika. Apsolutna vodoobilnost
rudnika predstavlja ukupnu koliinu vode
uk
Q koja pritie u jamu u jedinici
vremena (m
3
/min). Ovo je najvaniji faktor prilikom reavanja odvodnjavanja
rudnika i utie na:
- izbor naina odvodnjavanja,
- dimenzije rudarskih hidrotehnikih objekata za odvodnjavanje,
- izbor kapaciteta opreme za odvodnjavanje,
- plan odbrane i spasavanja rudnika od potapanja.
Za rudnike za koje se izrauju projekti eksploatacije, apsolutna vodoobil-
nost, odnosno pritok vode, moe se prognozirati na osnovu ovodnjenosti i
poroznosti pojedinih slojeva stena i poloaja rudarskih prostorija u njima. Za
otvorene rudnike apsolutna vodoobilnost se odreuje merenjem priliva vode na
mestima gde se voda pojavljuje ili direktnim merenjima u vodosabirnicima.
5.1. KANALI ZA ODVODNJAVANJE
Voda koja se sakuplja u rudarskim prostorijama mora se odvesti do
vodosabirnika, a najee se to vri izraenim kanalima. Ovi kanali mogu biti
razliiti, zavisno od niza faktora:
- koliina vode koja treba proi kroz kanal,
- karakteristika stena prostorije u kojoj se izrauje kanal,
- vrsta i dimenzije podgrade prostorije,
- rasporeda opreme u prostoriji.
Profili kanala mogu biti polukruni, pravougaoni, kvadratni i trapezni.
Parametar koji pokazuje povoljnost protoka je hidrauliki radijus (R) koji
predstavlja kolinik izmeu povrine poprenog preseka kanala i obima kvaenja:
( ) m
U
A
R =

89
Najpovoljniji protok ostvaruju kanali sa najveim hidraulikim radijusom
(R) pri najmanjem obimu kvaenja (V), zato to pri istoj povrini kanala (A)
imaju najveu koliinu protoka vode (Q). To su kanali sa polukrunim profilom
iji je hidrauliki radijus jednak polovini poluprenika (r):
r
r
r
r
U
A
R 5 , 0
2
2
2
4
2
= = = =
t
t
odnosno R r 2 =
U praksi, kanali se najee izrauju kao pravougaoni (kvadratni) i
trapezni. Najpovoljniji pravougaoni profil je onaj kod koga je visina jednaka
polupreniku upisanog kruga u njemu: b =r =2R, a osnova a =2r =4R ili
trapezni profil kojem su osnova i bone strane jednake (slika 31.).

Slika 31. ema kanala
a)
2
2r A = b)
2
30 6
2 o
tg r
A =
r U 4 =
o
rtg U 30 6 =
2 4
2
2
r
r
r
R = =
2 30 6
30 3
2
r
rtg
tg r
R
o
o
= =
r R 5 , 0 = r R 5 , 0 =
Prema vrsti obloge kanali mogu biti: bez obloge, drveni, zidani i betonski.

90
5.2. TALONICI
Talonici predstavljaju hidrotehnike objekte u kojima se vri
sedimentacija estica mulja iz rudnike vode. Naime, rudnika voda esto nosi
veu ili manju koliinu primesa, sitne estice rude, uglja, peska okolnih stena i
sl. Pri pumpanju takve vode moe da doe do zamuljivanja usisnih bunara i
cevovoda, oteenja cevovoda, oteenja pumpi i prekida odvodnjavanja. Da bi
se ovo izbeglo voda iz kanala, pre ulaska u vodosabirnik mora se uvoditi u
talonike.
U rudnicima se primenjuju talonici kontinuiranog rada. Oni su namenjeni
izdvajanju estica mulja odreenog prenika, nezavisno od opteg faktora
bistrenje vode i hvatanja (izdvajanja) odreene koliine estica mulja, sa ciljem
potrebnog bistrenja vode.
Kapacitet talonika i njegove dimenzije moraju biti usklaene sa prilivom
prljave vode. Izgled jednodelnog talonika predstavljen je na slici 32. dok je na
slici 33. predstavljen dvodelni talonik.

1. talonik, 2. kanal, 3. niskop vodosabirnika, 4. zatitni pojas
Slika 32. Jednodelni talonik u hodniku

91

1. talonik, 2. kanal, 3. niskop vodosabirnika, 4. zatitni pojas
Slika 33. Dvodelni talonik u hodniku
Radi kvalitetnijeg preiavanja veoma vano je da se obezbedi potrebna
brzinu proticanja vode kroz talonik. Ta brzina se odreuje izrazom:
( ) min / / 0167 , 0
3
m bh Q W =
Q - max. protok vode (m
3
/min)
B - irina talonika (m)
h - visina vode u dovodnom kanalu (m)
Da bi se obezbedilo taloenje zrna veih od 0,1 mm, brzina vode u
taloniku ne sme biti vea od 0,1 m/s. Ukoliko se raunskim putem dobiju vee
vrednosti poveava se irina talonika (b). Duina vodosabirnika se odreuje po
izrazu:
( ) m
W W
W
L
h

= o
o - koeficijent oneienja vode
W
W
+
=
00075 , 0
5 , 1
o
W - brzina vode,
W
- vertikalna brzina padanja vrstih estica u vodi (m/s).


92

Veritikalna brzina padanja W zavisi od dimenzija vrstih estica. U tabeli
5. date su vrednosti za W
, odreene eksperimentalno
Tabela 5. Vrednost W
u funkciji srednjeg prenika estice

Srednji
prenik
estica(mm)
0,05 0,10 0,15 0,20 0,25 0,30 0,50 1,0
Vertikalna
brzina
W
(m/s)
0,00147 0,00588 0,01325 0,01875 0,02427 0,02996 0,05235 0,10836

Horizontalna komponenta brzine Wh zavisi od srednje brzine vode W i iznosi:
- ako je W <0,09 m/s; W
h
=0,01 W
- ako je W =0,09 - 0,13 m/s; W
h
=(0,03 - 0,05) W
Zapremina donjeg dela talonika u kojem se sakuplja mulj zavisi od
koliine vrstih estica koje se u toku dana izdvoje iz vode. Ova zapremina
moe se izraunati po obrascu:
( )
3
5 , 1 m Q q V
m
=
V
m
- zapremina dela talonika u kojem se sakuplja mulj (m
3
),
Q - stepen oneienja vode,
Q - ukupna dnevna koliina vode (m
3
/dan).
Stepen oneienja zavisi od niza faktora, a obino se usvaja u veliini od
q =0,0015 - 0,0030
5.3. VODOSABIRNICI
Vodosabirnici predstavljaju horizontalne rudarske prostorije u kojima se
sakuplja voda da bi se pumpama izbacila na povrinu. U jamama vodosabirnici
se izrauju u vidu hodnika u blizini osnovnih prostorija otvaranja, odnosno na
najnioj taci otvaranja tako da mogu prihvatiti vodu koja gravitaciono pritie iz
poduhvaenog dela leita. Kod malog pritoka vode kao vodosabirnik moe da
poslui i produbljeno okno ili niskop sa poveanom slobodnom dubinom okna
ili niskopa. Ovi sluajevi su retki u praksi, ali se primenjuju dok se ne izradi
vodosabirnik i pumpna stanica na odreenom horizontu.
Poloaj vodosabirnika i pumpne stanice u odnosu na prostorije otvaranja zavisi
od naina otvaranja rudnika i ureenja navozita okna ili niskopa. Pumpna stanica
obino se izrauje u blizini prostorije otvaranja (poduhvatanja leita), kako bi
duina potisnog cevovoda bila to kraa i jednaka duini prostorije. Kod centralnog

93
ili krilnog otvaranja leita treba oekivati priliv vode iz oba revira, pa se
vodosabirna postrojenja izrauju dvokrilno u odnosu na pumpnu komoru (pumpnu
stanicu) da ne bi bilo problema sa provoenjem vode preko sistema prostorija
navozita. Pri dijagonalnom otvaranju leita, kod pritoka vode iz jednog pravca, i
vodosabirne prostorije mogu biti izraene jednokrilno u odnosu na pumpnu stanicu.
Povezivanje prijemnog (usisnog) bunara sa vodosabirnikom vri se preko
prikljunog hodnika. Za isputanje vode iz vodosabirnika u prijemni bunar
ugrauju se u prikljuak vodosabirnika dve ili vie cevi potrebnih dimenzija sa
zatvaraima kojima se rukuje iz pumpne komore. Nivo vode u vodosabirniku
treba se odravati na visini 1 - 1,25 m od dna vodosabirnika kako bi u pumpu
dolazila ista voda, a to je predstavljeno na slici 34.

Slika 34. Izgled vodosabirnika opteg tipa
Pri projektovanju vodosabirnika mora se voditi rauna da dno usisnog bunara,
dno vodosabirnika i pod pumpne komore budu usklaeni po visini kako sledi:
- vodosabirnik treba da bude maks. 1,5 m iznad dna usisnog bunara,
- kraj usisnog cevovoda postavlja se ispod dna vodosabirnika do 0,5 m
odnosno na oko 1,0 m iznad dna bunara,
- osovina pumpe, odnosno osovina prikljunog dela usisnog cevovoda,
obino se nalazi 0,5 m do 1,0 m iznad poda pumpne komore.
Na osnovu ovih elemenata odreuju se meusobni odnosi usisnog bunara,
vodosabirnika i pumpne komore.

94
Na slici 35. data je situacija vodosabirnika na donjem navozitu okna.

Slika 35. Vodosabirnik pored dvostranog navozita okna
Pumpna komora (1.) ima dve veze. J ednom prostorijom (2.) povezuje se
oknom (3.) na visini najmanje 7 m od nivoa poda pumpne komore i kroz nju se vodi
potisni cevovod u okno. Druga prostorija je hodnik (4.) koji povezuje pumpnu
komoru sa navozitem. Radi zatite pumpne komore od potapanja u ovom hodniku
postavljaju se vodna vrata (5.). Voda iz vodosabirnika (V
1
i V
2
) dolazi u prijemni
(razvodni) bunar (8.) pa preko kolektora (6.) u zasebne bunare pumpi (7.).
Svaki vodosabirnik se mora povremeno istiti. Da bi se za vreme ienja
nesmetano pumpala voda, vodosabirnik se izrauje u dva dela (V
l
i V
2
) koji su
odvojeni pregradom sa otvorima. Za odreeni pritok vode, mogue je na vie
naina dimenzionisati vodosabirnike i odrediti reim pumpanja. Ukoliko se
pumpa u sve tri smene potrebna duina vodosabirnika iznosi:
) (
3
24 60
m
A
k Q
L

=
Q - proseni pritok vode (m
3
/min),
K - koeficijent rezerve (1, 25),
A - povrina poprenog preseka vodosabirnika (m
2
).

95
Kod pumpanja u dve smene vodosabirnik mora da primi vodu koja pritie u
smeni kada pumpe ne rade, pa je potrebna duina:
) (
2
24 60
m
A
Q
L

=
Ako se pumpa samo u jednoj smeni potrebna duina vodosabirnika je:
) (
24 60
m
A
Q
L

= .
Glavni vodosabirnici moraju biti proraunati na zapreminu vode koja
odgovara maksimalnom osmoasovnom pritoku, odnosno:
, ) ( 25 , 1 8
3
m Q k t Q V
VOD
= =
gdje je:
Q maks. pritok vode (m
3
/h),
t - vreme akumuliranja vode, t = 8 asova,
k - koeficijent rezerve (1,25) usled nagomilavanja taloga.
Korisna zapremina vodosabirnika iznosi: ) (
3
m
k
V
V
vod
k
=
Duina vodosabirnika ) (m
A
V
L
vod
=
5.4. PUMPNE KOMORE
Pumpne komore su pomone rudnike prostorije u kojima se ugrauju
pumpe sa ostalom elektrinom i mehanikom opremom za ispumpavanje vode,
odnosno odvodnjavanje rudnika. Prilikom projektovanja pumpnih komora
primenjuju se vaei tehniki propisi i standardi za podzemne prostorije, pri
emu se mora obezbediti adekvatno provetravanje i protivpoarna zatita.
Lokacija, odnosno mesto ugradnje pumpne komore razmatra se u sklopu izbora
naina odvodnjavanja rudnika, lokacije vodosabirnika, naina otvaranja rudnika,
poloaja glavnih prostorija provetravanja i izvoza i fiziko-mehanikih
karakteristika stena u kojima se gradi komora.
Pored svih moguih lokacija pomonih objekata u jami, ipak, generalno,
mogu da budu dve grupe, a to su:
a) Lokacija pumpne stanice u blizini osnovne prostorije otvaranja rudnika
u sveoj vazdunoj struji. Prednosti i nedostaci ove lokacije su:
- Laka je i jednostavna doprema materijala, maina (pumpi) i ureaja do
pumpne stanice, vodosabirnika.

96
- Nadzor, dolazak i odlazak sa posla radnika i onih na odravanju pumpi
i elektrine opreme je jednostavan i moe se organizovati i od radnika
koji rade na navozitu, odnosno koji opsluuju osnovnu prostoriju
otvaranja.
- Rad pumpne stanice u ulaznoj vazdunoj struji moe da dovede do
ugroavanja transporta i izvoza i svee vazdune struje. Lokacija
pumpne stanice i vodosabirnika oko glavne prostorije otvaranja u
slabim stenama dovodi do slabljenja zatitnih stubova, manifestacije
jamskog pritiska i deformacije glavnih prostorija i pumpne stanice.
- Radi otklanjanja opasnosti od ugroavanja ulazne vazdune struje izrauju
se posebne prostorije za izvoenje izlazne vazdune struje iz pomonih
prostorija u prostorije izlazne vazdune struje glavnog provetravanja ili
posebno izgraene ventilacione prostorije za provetravanje sistema
pomonih prostorija oko glavne izvozne prostorije.
b) Lokacija pumpne stanice i drugih pomonih prostorija u blizini glavne
prostorije izlazne vazdune struje ili u okviru sporednih prostorija u
eksploatacionom polju. Prednosti i nedostaci ove lokacije su:
- Oteana doprema maina i ureaja do pumpne stanice. U toku dopreme
gabaritnih maina remeti se tok vazdune struje.
- Nadzor, odravanje, dolazak i odlazak radnika sa posla je otean.
Radnici i objekti koji se nalaze u izlaznoj vazdunoj struji izloeni su
nekomfornim uslovima izlazne vazdune struje. U metanskim
rudnicima elektrina oprema u pumpnoj stanici mora biti u S - zatiti
da ne bi dolo do upale i eksplozije metana. Takva oprema je skuplja u
odnosu na opremu koja nije u sigurnosnoj izvedbi.
- Rad u ovako lociranim pomonim objektima ne dovodi do ugroavanja
ulaznih prostorija vazdunih struja jame, osim izlazne vazdune struje,
Kod jama koje su otvorene centralno, izradom ulazne i izlazne
prostorije iz pumpne stanice moe se ugroziti zatitni stub, ali se moe
otkloniti potreba za ugradnjom elektrinih ureaja u S-zatiti, ako se
pumpna stanica izoluje hermetikim ventilacionim vratima u sluaju
okretanja smera vazdune struje.
- Pomone prostorije i pumpne stanice skoncentrisane oko sporednih
prostorija u eksploatacionom polju zahtevaju organizaciju posebnog
provetravanja, a nekad i ostavljanje posebnih zatitnih stubova u
leitu radi ouvanja objekata od zaruavanja.

Pumpna komora treba da se provetrava posebnim ogrankom svee
vazdune struje tako da se izlazna struja direktno izvodi u izlaznu vazdunu
struju jame. Koliina vazduha za normalno provetravanje komore odreuje se na

97
osnovu potreba za obezbeenje komfornih uslova rada u pogledu klime, istoe
vazduha i dr. Ureenje pumpnih komora, broj i dimenzije pumpi zavise od
priliva vode u jamu i reima pumpanja, a usklauje se sa vaeim tehnikim
propisima. Pumpe se u komori postavljaju na odgovarajue temelje od betona.
Svaka pumpa ima zaseban temelj, koji je neto izdignut od poda komore 20 - 40
cm. Pod komore mora biti vii 0,5 m od poda susednih prostorija (hodnika i
navozita) da bi se komora zatitila u sluaju potapanja. Izbor vrste podgrade
komore zavisi od njenog veka trajanja, kao i vrste stena, odnosno njihovih
fiziko-mehanikih karakteristika. Materijal za podgraivanje moe biti drvo,
cigla, kamen, beton i armirani beton.
Broj pumpi u pumpnim stanicama zavisi od priliva vode. Kod malih i
srednjih priliva (50 do 300 m
3
/h) postavljaju se tri pumpe (temelja) istih veliina.
Pri tome svaka pumpa treba da ima kapacitet jednak jednostrukom normalnom
prilivu, odnosno da ispumpa normalni dnevni dotok vode za 12 do 16 sati. Time
se postie da pumpna stanica zadovoljava uslov dvostrukog kapaciteta pumpnog
postrojenja, druga je rezervna, a trea je rezerva rezervnoj. Tako se postie
visoka pouzdanost rada pumpne stanice.
Kod veih priliva vode moe se primeniti i vei broj pumpi. Pumpe se
postavljaju samo sa jedne strane pumpne komore. To zahteva duu, ali i uu
pumpnu komoru koja ima veu stabilnost. Ako je komora ira, pumpe se mogu
postaviti du oba zida. Postavljanje pumpi po duini omoguuje pogodniji prilaz
i opsluivanje.
Usisni cevovod svake pumpe koji ima kapacitet vei od 50 m
3
/h potapa se u
zasebni prijemni bunar. Za pumpe manjeg kapaciteta od 50 m
3
/h dovoljan je
jedan zajedniki bunar. Isputanje vode u prijemni bunar regulie se
zatvaraima, kojima se rukuje iz komore.
Na slici 36. prikazan je izgled pumpne komore sa svim detaljima. Kod
ovog tipa komore svaka pumpa ima zasebni bunar.

98

Slika 36. Izgled pumpne komore
Dimenzije pumpne komore zavise od broja pumpi, njihovih prostornih
karakteristika, kao i ostale elektro opreme koja se ugrauje. Pri tome treba imati
u vidu sledee:
- fiziko-mehanike osobine stena u kojima se komora izgrauje,
- broj pumpi u radu i u rezervi,

99
- mogunosti boljeg iskorienja prostora u komori,
- pogodnost opsluivanja i remonta pumpi,
- mogunost proirenja komore u sluaju potrebe postavljanja veeg
broja pumpi.
Priblina irina komore (b
k
) moe se izraunati po obrascu:
) (
3 2 1
m b b b b
k
+ + =
b
l
- rastojanje temelja pumpe od zida komore sa strane bunara (0,8 - 1,2 m),
b
2
- irina temelja pumpe,
b
3
- rastojanje temelja od zida komore sa suprotne strane bunara (1,6 - 2,0 m).
Duina komore moe se izraunati putem izraza:
( ) ) (
3 2 1
m l l l n l + + =
N - broj temelja,
l
l
- duina temelja,
l
2
- rastojanje izmeu temelja (1 - 1,5 m),
l
3
- nezauzeta slobodna duina komore (4 - 6 m).
irina komore u praksi se kree od 3,5 do 5,5 m, a visina zavisi od visine
celog ureaja (pumpe, temelja) kao i naina postavljanja cevovoda.
5.5. PUMPNO POSTROJENJE
Postrojenje za jamsko odvodnjavanje (slika 37.) sastoji se iz sledeih osnovnih
elemenata: pumpe (1), motora (2), prekidaa (3), usisnog (4), i potisnog cevovoda
(5). Na usisnom cevovodu se nalazi usisna korpa (6), sa prijemnim ventilom (7), a u
potisnom cevovodu ventil za zatvaranje (8) i protiv-povratni ventil (9).

Slika 37. Pumpno postrojenje

100
Pre putanja pumpe u rad iz radnog kola i usisnog cevovoda mora se
odstraniti vazduh, pa se zbog toga vri zalivanje pumpe. Pri runom zalivanju iz
potisnog cevovoda slui cev (10) sa ventilom (11) i levkom (12). Ventil za
zatvaranje u potisnom cevovodu mora biti zatvoren pre putanja pumpe u rad.
Kod automatskog upravljanja zalivanje se vri specijalnim pumpama. Cev (13)
sa ventilom (14) slui za isputanje vode pri remontu potisnog cevovoda.
Pomou vakuummetra (15) meri se razreenje (vakuum) na ulazu u pumpu, a
pomou manometra (16), pritisak na izlazu iz pumpe. Kroz ventil (17) isputa se
vazduh iz pumpe za vreme zalivanja.
Pri radu pumpe u usisnom cevovodu stvara se razreenje (vakuum), pa
tenost iz vodosabirnika pod dejstvom pritiska, atmosferskog vazduha ulazi u
pumpu i tako nastaje proces usisavanja. Na izlazu iz pumpe stvara se napor pod
ijim dejstom se podie voda po potisnom cevovodu.
Naporom (H) se naziva prirast specifine energije koju pumpa predaje
tenosti od ulaza pumpe pa do izlaza iz nje. U posebnim sluajevima moe se
izdvojiti napor: nominalni (H
nom
) - po tehnikim karakteristikama; optimalni
(H
opt
) - pri maksimalnom koeficijentu dejstva pumpe; pri nultom kapacitetu H
O
-
napor, pri Q =0.
Protok Q je koliina tenosti koju pumpa alje u jedinici vremena u potisni
cevovod. Pri pumpanju tenosti javljaju se i otpori trenja koje pumpa mora
savladati. Takoe, ne pumpa se uvek tenost istog kvaliteta i fizikih svojstava,
pa otuda i nastaju odreene posledice po reimu pumpanja. Zbog toga se mogu
razlikovati tri razliite visine pumpanja: geodetska, statika i manometarska.
Geodetska visina pumpanja (H
g
) predstavlja vertikalno rastojanje izmeu
nivoa vode u vodosabirniku i osovine cevovoda kojim se voda izbacuje na
povrinu. Geodetska visina pumpanja sastoji se iz usisne i potisne visine.
Usisna geodetska visina (H
gu
) predstavlja vertikalno rastojanje izmeu
nivoa vode u vodosabirniku i osovine pumpe.
Potisna geodetska visina (H
gp
) je vertikalno rastojanje od osovine pumpe
do osovine cevovoda kroz koji voda istie. Moe se uspostaviti izraz da je:
gp gu g
H H H + =
Statika visina pumpanja (H
st
) predstavlja visinu pritiska na dno
zamiljene vertikalne cevi ija je visina jednaka geodetskoj visini pumpanja, a
koja je napunjena tenou odreene gustine.
Manometarska visina pumpanja (H
m
) predstavlja napor koji se utroi da
bi se tenost podigla na odreenu geodetsku visinu, da bi se savladali svi otpori
trenja u cevovodu i tenosti dala odreena brzina proticanja.

101
III ODVODNJAVANJE POVRINSKIH KOPOVA
1. OPTI PRINCIPI ODVODNJAVANJA POVRINSKIH
KOPOVA
Odvodnjavanje povrinskih kopova podrazumeva kompleks mera vezanih za
borbu sa podzemnim i povrinskimvodama u svimfazama eksploatacije leita.
Sistem odvodnjavanja mora biti tako projektovan i izveden da prua potpunu zatitu
i omoguava nesmetan tehnoloki proces dobijanja mineralne sirovine u
povrinskom kopu, a da u isto vreme prua racionalno i ekonomino reenje.
Karaketristika leita mineralnih sirovina koja se otkopavaju sistemima
povrinske eksploatacije je znatna ovodnjenost koja doprinosi velikim
apsolutnim prilivima vode. Apsolutni priliv vode u povrinski kop potie od:
- podzemnih voda sadranih u poroznim ovodnjenim stenama krovine
leita, podine leita, ako se u podini nalazi voda pod pritiskom;
- atmosferskih voda koje potiu od kia, snega, kondenzacija, vodene
pare;
- infiltraciononih voda, koje pritiu u porozne stene krovine leita ili
podine leita iz susednih izdani ili iz potoka, reka, jezera i dr.
Izrazita ovodnjenost povrinskih kopova namee potrebu prognoze priliva
vode iz svakog izvora i preduzimanje veoma sloenih postupaka izgradnje
hidrotehnikih objekata za njegovo smanjenje i organizaciju odvodnjavanja.
Negativan uticaj vode u povrinskom kopu ogleda se u deformacijama kosina
kopa i odlagalita, koje ometaju rad u kopu, oteuju opremu, pogoravaju
uslove rada na otvaranju leita, otkopavanju i transportu.
Pri projektovanju povrinskih kopova neophodna je prognoza ovodnjenosti
stena raskrivke i leita u cilju preduzimanja mera za otklanjanje negativnih uticaja
visoke ovodnjenosti leita na tehnologiju i tehniku eksploatacije. Mora se
predvideti uticaj ovodnjenosti na proces dobijanja mineralne sirovine povrinskim
sistemom, odrediti mere hidrotehnike zatite, a trokove preduzetih mera na
obezbeenju pogodnih radnih uslova svesti na trokove po toni proizvedene
mineralne sirovine.
1.1. METODE I SISTEMI ODVODNJAVANJA POVRINSKIH KOPOVA
Najpraktinija podela metoda odvodnjavanja je prema tehnologiji
povrinske eksploatacije na:
- metode odvodnjavanja povrinskih kopova,
- metode odvodnjavanja odlagalita.

102
Kod kopova se odvodnjava netaknuta radna sradina uz veliko prostranstvo i
vei priliv kako povrinskih tako i podzemnih voda, a kod odlagalita rastresita
odloena masa na koji je uticaj vode kompleksniji i vei.
Prema vodama koje pritiu u kop, metode odvodnjavanja se dele na:
- metode odvodnjavanja podzemnih voda,
- metode odvodnjavanja povrinskih voda.
Mnogi autori metode odvodnjavanja dele na:
- metode odvodnjavanja u cilju zatite kopova i odlagalita od
povrinskih i atmosferskih voda;
- metode prethodnog isuivanja (dreniranja) leita i prateih stena u
domenu zahvata kopa, radi poveanja stabilnosti kosina etaa kopa, i
- metode odvoenja ili ispumpavanja vode ili zavodnjene zone
odlagalita.
Navedene metode zatite kopova i odlagalita primenjuju se izgradnjom
hidrotehnikih objekata koje ine:
- kanali za skretanje vodenih tokova van eksploatacionog podruja,
- kanali za prihvatanje i odvoenje atmosferskih voda van podruja
kopa,
- brane i nasipi za spreavanje prodora povrinskih voda i poplavnih
talasa u kop,
- podzemne brane i ekrani za zatitu kopa od prodiranja podzemnih i
infiltracionih voda,
- hidrotehniki objekti (buotine, bunari, hodnici, kolektori) za prethodno
isuivanje ovodnjenih etaa i slojeva u cilju poveanja njihove stabilnosti, i
- hidrotehniki objekti za uklanjanje vode iz kopa (talonici,
vodosabirnici, pumpne stanice, cevovodi i dr.).
1.2. ANALIZA USLOVA ZA ODVODNJAVANJE KOPOVA I
ODLAGALITA
Nain odvodnjavanja i izbor hidrotehnikih objekata zatite bira se na
osnovu detaljne analize sledeih faktora:
- hidrolokih i hidrografskih odnosa u zoni kopa i u njegovoj blioj i
daljoj okolini,
- hidrogeolokih i hidrodinamikih odnosa u zoni kopa i njegovoj blioj
i daljoj okolini,
- geomehanikih karakteristika stena i mineralne sirovine u leitu,
- tehnike i tehnologije eksploatacije i primenjene opreme.
Od hidrolokih i hidrografskih odnosa bitno je poznavanje:
- veliine slivnog podruja kopa,
- stalnih i povremenih tokova i njihovog poloaja,

103
- visine i uestalosti padavina,
- maksimalnih nivoa stalnih i povremenih tokova,
- karakteristika povrinskog tla u pogledu oticanja, isparavanja,
vodopropusnosti i upijanja,
- reljefa u slivnom podruju kopa,
- pojava prirodnih i vetakih akumulacija,
- uticaja povrinskih tokova na podzemne vode.
Hidrogeoloki i hidrodinamiki uslovi, uticajni na odvodnjavanje kopova i
odlagalita su:
- karakteristike prateih naslaga mineralne sirovine i pojave vodonosnih
slojeva,
- poloaji vodonosnih naslaga u odnosu na mineralnu sirovinu,
- nagib, monost i prostiranje vodonosnih naslaga,
- hidraulika veza vodonosnih naslaga sa povrinskim tokovima,
- fizikomehanike karakteristike prateih naslaga u prirodnom stanju i
ovodnjene,
- granulometrijski sastav i poroznost vodonosnih slojeva,
- pravci kretanja podzemnih voda i
- koliine protoka vode.
Kada su poznate geomehanike karakteristike tla kopa, proveravaju se
elementi stabilnosti u prirodnom stanju, raunajui sa uslovima nagiba kosina i
nosivosti tla.
Izabrana tehnologija otkopavanja i odreena mehanizacija postavljaju
zahteve za njenu primenu, koji se sastoje u stabilnosti i nosivosti tla pri
otkopavanju, transportu i odlaganju.

104
2. ODREIVANJE PRILIVA VODE U POVRINSKI KOP
Za utvrivanje apsolutnog priliva vode u povrinski kop potrebno je
poznavati tanu dinamiku razvoja kopa, njegove dimenzije, poloaj pojedinih
etaa u odnosu na ovodnjene stene (kolektore vode). S obzirom na prethodno
poznavanje hidrogeolokih odnosa stena u leitu i hidrogeolokih
karakteristika povrine (slivno podruje), prosenih hidrometeorolokih
karakteristika podruja i klime, mogue je proraunati godinji priliv vode u
povrinski kop Q
v
(m
3
/god) iz svakog pojedinanog izvora i iz svih zajedno.
) / (
3
int
god m Q Q Q Q
p A v
+ + =
Q
A
- koliina vode koja dospeva u kop slivanjem atmsferskog taloga (od
kia i snega),
Q
int
- koliina vode koja se filtrira u porozne stene sliva kopa od atmosfer-
skih taloga i iz reka i potoka, ako postoji hidraulina veza izmeu
stena u kopu i povrinskih voda,
Q
p
- koliina podzemnih voda koje istiu iz podzemnih ovodnjenih stena
preseenih kosinama kopa ili useka, sniavanjem njihovog nivoa.
Na osnovu kapaciteta proizvodnje i oekivanog priliva vode u kop,
prognozira se relativna vodonosnost leita, odnosno priliv vode po toni
proizvodnje:
) / (
3
t m
Q
Q
R
V
v
=
Na osnovu ovoga izraunava se i srednja vrednost vodoobilnosti, koja se
izraava u m
3
/dan, a poznata je u praksi i pod nazivom koeficijent vodoobilnosti:
) / (
365
3
dan m
Q
K
V
V
=
Pri projektovanju hidrotehnikih objekata bitno je prognoziranje moguih
maksimalnih dnevnih ili asovnih priliva vode, pri pojavi jakih kia ili naglog
topljenja snega.

105
3. HIDROTEHNIKI OBJEKTI ZATITE KOPOVA OD
POVRINSKIH I PODZEMNIH VODA
3.1. OBJEKTI ZA ZATITU OD POVRINSKIH VODA
S obzirom na sopstveni karakter ovi objekti se razvrstavaju na objekte za
odvodnjavanje, koji se nalaze van zone povrinskog kopa, i objekte u zoni
povrinskog kopa. Prvi imaju zadatak da spree dotok stalnih ili povremenih
tokova u kop, a drugi slue za odvodnjavanje povrinskih voda koje se formiraju
i nalaze u samom kopu.
Povrinski kopovi su, obino, na relativno visokom prostranstvu sa veoma
izraenim reljefom i eventualnim pojavama renih tokova koji se moraju
sistemima nasipa i kanala odvesti mimo zone kopa.
Ponekad se iznad zone kopa nalaze stalni vodotokovi i u tim sluajevima
oni se moraju izmestiti (slika 1).

Slika 1. Prikaz izmetanja i regulacije vodotoka
Pri izmetanju i regulaciji vodotoka izvan podruja povrinskog kopa mora
se dimenzionisati popreni presek novog korita i odrediti trasa (duina) novog
hidrotehnikog objekta. Dimenzionisanje poprenog preseka regulisanog novog
korita reke odreuje se na duim ili kraim deonicama, zavisno od produenog
pada novog renog korita. Radi projektovanja ove faze potrebno je utvrditi
povrine poprenih preseka novog korita za minimalne, srednjevelike i velike
vode, pri pojavi poplavnih talasa. Oblici poprenih preseka novog korita
vodotoka nisu proizvoljni, ve su posledica odreenih zakonitosti prirodnog
reima ovih tokova. injenica je da se pod uticajem raznih vidova strujanja,
reno korito stalno menja u prostoru i vremenu.

106

Slika 2. ematski prikaz renog korita

Slika 3. Proirenje postojeeg korita
Zatita kopa moe se obezbediti i na sledee naine: izradom nasipa prema
kopu, poveanjem proticajne povrine postojeeg korita da primi maksimalne
vode, ili kombinacijom nasipa i proirenja (slike 2. i 3.).
Izrada zatitnog nasipa je veoma sigurna zatita od poplava kopa pod
uslovom da nasip ispuni sledee uslove:
- da je izraen od slabo vodopropusnog materijala;
- da visina nasipa do povrinskog kopa za 1m nadvisuje maksimalan
nivo renog toka, a visina nasipa sa suprotne strane reke od kopa mora
biti manja za min. 0,5-1m od maks. nivoa renog korita;

107
- da se uspostavi vrsta veza izmeu samorodnog tla i nasipa;
- da strane nasipa budu ozelenjene, da bi se spreilo dejstvo erozije i da
nasip po duini zavrava na granicama poplavne zone.
Dimenzije nasipa su u funkciji namene nasipa, vrste materijala od koga se
gradi, koliine vode, trajanja karakteristinih vodostaja i drugo. Visina nasipa se
odreuje na osnovu koliine vode poplavnog talasa, ime se obezbeuje da voda
pri svom max. nivou ne pree preko nasipa. irina nasipa je u funkciji
mogunosti njegove upotrebe za izgradnju puta ili ne, zatim zavisi od visine
nivoa vode, uestalosti oscilacija vode, vrste materijala od koga je izraen i
naina izrade. Dimenzionisanje kosina nasipa se verifikuje geotehnikim
proraunima u pogledu statike i infiltracione stabilnosti. Zatita kopa od vode
koja se povremeno pojavljuje moe se postii, kod manjih koliina voda,
izradom zatitnog obodnog kanala (slika 4.), a kod veih koliina voda, izradom
zatitnog nasipa i obodnog kanala.

Slika 4. Zatita kopa obodnim kanalom
Rudarski radovi, objekti i oprema moraju biti zatieni od dejstva voda u
radnoj zoni kopa. Pod uticajem atmosferskih padavina u radnoj zoni kopa se
mogu formirati povremene povrinske vode, ije dejstvo moe biti znatno s
obzirom na to da se radi o tlu koje je otkopavanjem rastreseno, koje je pod
nagibom, a esto i na odreenoj duini. Pored pojava povrinskih voda u zoni
kopa je znaajan i uticaj isteklih podzemnih voda iz noica kosina, otkopnih ili
zavrnih kosina. Vrsta objekta za odvodnjavanje, u ovim situacijama, zavisi od
hidrometeorolokih podataka, veliine slivnih povrina, fizikomehanikih
karakteristika tla terena, hipsometrijskog poloaja rudarskih radova, tehnologije
otkopavanja i dr. Kada su poznati svi navedeni elementi moe se prii
odreivanju metoda zatite kopa od povrinskih voda i izabrati hidrotehniki
objekti odvodnjavanja.
Od objekata koji se primenjuju kao zatita kopa od unutranjih povrinskih
voda najvei znaaj imaju kanali za odvodnjavanje i vodostabirnici.

108
Odvodnjavanje kopova od atmosferskih voda koje direktno padaju u kop
vri se prikupljanjem vode putem etanih kanala i sprovoenjem prikupljene
vode u vodosabirnike, odakle se voda pumpama izbacuje do zone gravitacionog
oticaja van radnog podruja povrinskog kopa. Etani kanali se izrauju u
planumima etae ili paralelno sa napredovanjem etaa, a privremenog su
karaktera, jer prate korak napredovanja same etae. Problem taloenja materijala
u kanalima, zbog malog nagiba etane ravni, moe se reiti primenom talonika.
Vodosabirnik je objekat za prikupljanje povrinskih i podzemnih voda.
Moe biti uraen u projektovanim konturama kopa ili van. Izbor lokacije
vodosabirnika je vaan, kako sa stanovita trokova za opremu i ispumpavnje
voda tako i zapremine prostora u kome se locira vodosabirnik, a zavisi od:
- koliine (priliva) vode i kop i potrebne zapremine vodosabirnika
predviene propisima i organizacijom pumpanja vode,
- karaktera priliva vode,
- usvojene tehnologije eksploatacije.
Trokovi odvoenja vode su manji ako je vek eksploatacije vodosabirnika
na jednoj lokaciji dui. Svaka promena lokacije vodosabirnika povlai sa sobom
i trokove izrade novog vodosabirnika i trokove montae i demontae pumpne
stanice i pratee opreme.
Kod veih kopova grade se takvi vodosabirnici, na dnu kopa, koji
obezbeuju siguran i kontinuiran rad celokupnog sistema za evakuaciju voda u
radnoj zoni. Vodosabirnici na kopu se dimenzioniu na osnovu koliina voda
koje dotiu u konturu dubinskog dela kopa, jer se voda sa brdskog dela etanim
kanalima odvodi u obodne kanale i prirodne vodotokove. Njihov kapacitet
(zapremina) zavisi od dotoka vode i odabranih kapaciteta pumpi, koji treba da
izbace gravitacijski sakupljenu vodu do odvodnih, obodnih kanala, izvan zone
kopa.
Talonik je hidrotehniki objekat na kopu u kome se voda isti od vrstih
estica (mulja) taloenjem. Voda u kopu je uvek, vie ili manje, zaprljana
muljem od stena u kojima su izraeni kanali za njeno prikupljanje. Da zamuljena
voda ne bi brzo zapunila vodosabirnik i da ne bi izazivala habanje pumpi pri
ispumpavanju, ona se isti u taloniku.
Talonici se, takoe, brzo zamuljuju, pa ih treba istiti. iste se pomou
utovarivaa, utovarom mulja u kamione ili cisterne ili pomou hidroelevatora.
Zavisno od predvienog naina ienja, talonici mogu biti izraeni kao
jednodelni ili dvodelni. Na slici 5. prikazan je jednodelni talonik ispred
vodosabirnika, a na slici 6. je konstrukcija dvodelnog talonika, vodosabirnika i
pumpne stanice na vodosabirniku.

109

Slika 5. Jednodelni talonik

Slika 6. Dvodelni talonik

110
3.2. OBJEKTI ZA ZATITU OD PODZEMNIH VODA
Odvodnjavanje i zatita povrinskih kopova od podzemnih voda ima za cilj
da sprei tetno filtraciono dejstvo podzemnih voda, pobolja geotehnike
karakteristike prateih stena, smanji pritok podzemne vode unutar zone kopa,
sprei intenzivno formiranje nove izdani u unutranjem odlagalitu i dr. Sve
podzemne i povrinske vode van radnog podruja kopa su potencijalni izvori
prihranjivanja izdani u zoni kopa, te je poeljno prekinuti hidrauliku vezu
izmeu prateih naslaga u zoni kopa i povrinskih i podzemnih voda van
eksploatacionog podruja kopa (slika 7.).

Slika 7. Povrinski kop sa prekinutim dotokom vode u radnu zonu
Spreavanje infiltracije (pritoka) podzemne vode u radno podruje kopa po
pravilu predstavlja preduslov za efikasno odvodnjavanje eksploatacione zone.
Od poloaja radnog podruja kopa u odnosu na vodonosne sredine zavisi izbor
metode odvodnjavanja, njihov broj, dimenzije i dr. Na izbor metode
odvodnjavanja, kao i na izbor objekata za odvodnjavanje i njihove dimenzije
utiu geoloki uslovi, hidrogeoloki uslovi, poloaj i veliina povrinskih i
podzemnih voda, geomehanike karakteristike prateih stena u zasienom i
prirodnom stanju, tahnologija eksploatacije i dr. Zavisno od uslova i izabrane
metode odvodnjavanja, pri odvodnjavanju kopova mogu se primenjivati razne
vrste objekata (useci, kanali, bunari, buotine...).
Prema poloaju u odnosu na vodonosne sredine svi objekti odvodnjavanja
se dele na vertikalne drenane objekte (bunari, okna, buotine), horizontalne
drenane objekte (useci, kanali, hodnici, horizontalne buotine, zatitni
nasipi...) i zatitne zavese - ekrani.

111
4. HIDROTEHNIKI OBJEKTI ZA DRENIRANJE-ISUIVANJE
OVODNJENIH LEITA
4.1. VRSTE DRENANIH SISTEMA
Isuivanje ovodnjenih leita mineralnih sirovina i prateih stena je veoma
zanaajno i pri podzemnim i pri povrinskim sistemima eksploatacije i moe se
realizovati istovetnim ili slinim metodama i postupcima. Povrinski drenani
sistemi izgrauju se sa zemljine povrine ili sa etaa kopova. Njih ine vertikalne
drenane buotine u kombinaciji sa horizontalnim buotinama, iglastim filterima na
etaama povrinskog kopa, dranani useci na bokovima kopova i drenani kolektori
na dnu kopa unutranjeg odlagalita. Prednosti povrinskih drenanih sistema, iji su
osnovni elementi buotine za sniavanje nivoa podzemnih voda, sastoje se u niskim
cenama i kratkom vremenu izgradnje, lakom merenju i upravljanju nivoom
podzemnih voda u ovodnjenim stenama ili slojevima. Nedostaci buotinskih
drenanih sistema ogledaju se u znatnoj potronji energije za ispumpavanje vode i
sloenosti sistema za njeno odvoenje. Primena buotinskih drenanih sistema je
ograniena filtracionim svojstvima vodonosnih stena i karakteristika pumpi. Podzemni
drenani sistemi se sastoje od smernih i poprenih hodnika, uskopa, niskopa, sa
odgovarajuim filterima u buotinama, koje se izrauju u njima; zatim, kanala za
odvod vode i vodosabirnika. Ti sistemi su skupi i sloeni, jer zahtevaju izradu
posebnih prostorija, ali su vrlo efikasni u sloenimhidrogeolokimuslovima.
Osnovna prednost podzemnih drenanih sistema jeste mogunost njihove
primene za drenau slabopropusnih stena. Vrlo su pouzdani, a voda se sliva
prema vodosabirniku i pumpnoj stanici. Na povrinskim kopovima, preko
podzemnih drananih sistema mogu se smanjiti trokovi pumpanja vode jer voda
moe da se izvede u vodotok potkopima. Nedostaci se ogledaju u visokoj ceni
izrade podzemnih prostorija, drenanih sistema i sistema za ispumpavnje vode.
Kombinovani drenani sistemi ukljuuju povrinske i podzemne drenane
objekte i vrlo su rasprostranjeni na kopovima.
U zavisnosti od vremena izgradnje i naina primene, drenani sistemi mogu
biti namenjeni za:
- prethodno isuivanje vodonosnih slojeva i stena pre otvaranje kopa,
- paralelno isuivanje vodonosnih slojeva u toku istraivanja, otvaranja i
eksploatacije, i za
- prethodno isuivanje eksploatacionog polja i paralelno isuivanje radnih
etaa.
Zavisno od duine rada, sistemi za isuivanje se dele na:
- Stabilne, koji imaju stalni poloaj i izgrauju se na kopovima ija su
eksploataciona polja mala. Obino se grade na konturi eksploatacionog
podruja ili etaama koje nisu u radu.
- Pokretne, za kratkovremeno i brzo isuivanje etaa u radu.

112
Prema emama lokacije drenanih sistema u planu eksploatacionog polja
dele se na lokalne (diskontinuirane), linijske, konturne, mreaste, a u profilu na
jednohorizontalne i viehorizontalne, kolektorske i beskolektorske.
4.2. VERTIKALNI DRENANI OBJEKTI
4.2.1. Buotine
Dubinsko isuivanje vodonosnih stena pomou vertikalnih buotina
primenjuje se na povrinskim kopovima kao stalno (iza granice eksploatacionog
polja) i privremeno (na radnim etaama i na dnu kopa). Tehnologija izgradnje
buotinskih sistema za dreniranje sastoji se iz sledeih faza:
- buenje buotina,
- ugradnja oblonih kolona i filtera u vodonosnim stenama,
- meusobno povezivanje buotina cevima ili kolektorima za odvoenje
vode,
- ugradnja pumpi u buotine i njihovo povezivanje sa dovodom energije
i sistemom automatskog upravljanja.
Izgled drenanih buotina predstavljen je na slici 8.

Slika 8. Izgled drenanih buotina
Tip builice bira se na osnovu potrebnog prenika i dubine buotina. Deo
buotine u ovodnjenim stenama se oprema filterima razliitih tipova i
konstrukcija. Filteri, praktino, predstavljaju delove objekata za odvodnjavanje
(buotina, bunara) koji u kontaktu sa poroznim stenama omoguava isticanje
podzemne vode u objekte za odvodnjavanje i moraju ispunjavati sledee uslove:
- da omogue brz i slobodan prolaz vode kroz filter,
- da spree nekontrolisano isticanje mulja i peska iz porozne sredine u
buotini,

113
- da prue minimalan otpor kretanju podzemne vode,
- da omogue maksimalnu izdanost objekta za odvodnjavanje,
- da su jednostavne konstrukcije i laki za ugradnju,
- da su trajni i otporni na hemijsko delovanje podzemnih voda,
- da su statiki otporni kako bi obezbedili funkciju osiguranja bokova.
Oni se izrauju u obliku filterskih cevi koji na svojoj povrini imaju otvore-
proreze. Oblik ovih otvora moe biti okrugli ili pravougaoni.
Filtri se, prema tehnologiji rada, dele na usadne, sprovodne, vakuum, siue
i iglo-filtere.
Za ispumpavanje vode iz buotina primenjuju se razliiti tipovi pumpi u
zavisnosti od oekivane izdanosti buotine, neophodne visine pumpanja, hemijskog
sastava vode i sadraja mehanikih primesa. Najee se primenjuju potapajue
pumpe. Reim rada pumpi proraunava se za maksimalnu izdanost dreniranih
vodonosnih horizonata i regulie se pomou sistema automatskog upravljanja.
4.2.2. Bunari
Bunari su drenani objekti koji se pri povrinskoj eksploataciji esto
koriste, ne samo kao objekti za spreavanje pritoka vode u zoni kopa, ve i kao
objekti za odvodnjavanje. Njihov izgled dat je na slici 9.
Slika 9. Bunar sa opremom za crpljenje vode

114
Bunari su nali iroku primenu kod kopova sa veom dubinom, kod kojih
su vodonosne naslage dublje, relativno mone, sa srednjom i visokom
propustljivou. Kod kopova sa vie vodonosnih horizonata, gde su nii
horizonti sa visokim koeficijentom filtracije, bunari se koriste za uputanje vode
iz viih u nie vodonosne horizonte (slika 10.). Raspored bunara se odreuje na
osnovu detaljne hidrodinamike analize, pri emu treba imati u vidu dinamiku
izvoenja rudarskih radova i promenu krive obaranja nivoa podzemne vode,
zavisno od vremena crpljenja. Po nainu izrade, da li se rade sa povrine terena
ili sa nivoa etaa, bunari se dele na povrinske i etane.

Slika 10. Sistem drenanih bunara za odvodnjavanje
krovinsko-podinske vodonosne serije

115
Etani bunari se rade kao dopunski objekti za odvodnjavanje u radnoj zoni
kopa u cilju obezbeenja tehnolokih parametara otkopavanja i dinamike
napredovanja etaa.
Izgled etanog bunara dat je na slici 11, a na slici 12. je predstavljen
savreni bunar u izdanju sa slobodnim nivoom.

Slika 11. Etani bunari

Slika 12. Savreni bunar u izdani sa slobodnim nivoom

116
Za projektovanje bunara moraju se poznavati sledei parametri: dubina i
prenik bunara, unutranji prenik konstrukcije bunara, tip i dubina filtera,
granulometrijski sastav zasipa filtera. Kod bunara se razlikuju tri dela: talonik,
filterski-aktivni deo i nadfilterski deo.
4.2.3. Okna
Okna, kao objekti za odvodnjavanje, koriste se, uglavnom u vrstim
stenama. Funkcije okna kao objekta za odvodnjavanje moe biti da slui za
snienje nivoa podzemnih voda i kao objekat smetaja cevi za transport vode.
Danas se okna, kao objekti za odvodnjavanje, retko primenjuju. Racionalna im
je primena kod rudnika gde se kombinuju podzemni i povrinski sistemi
eksploatacije (slika 13.).

Slika 13. Mineralno leite ovodnjeno rudarskim radovima
4.3. HORIZONTALNI DRENANI OBJEKTI
4.3.1. Dreniranje povrinskih ovodnjenih slojeva
U praksi, zatita kopova od podzemnih voda i isuivanje veih povrina
ovodnjenih slojeva, obavlja se primenom povrinskih horizontalnih drenanih
hidrotehnikih objekata. To su duboki kanali sa ugraenim ili neugraenim
perforiranimazbestnim, cementnim ili betonskimcevima. Ovaj nain dreniranja
najee se primenjuje za isuivanje veih povrinskih slojeva iznad nepropusnih
slojeva i na povrinama na kojima e se formirati spoljanja ili unutranja
odlagalita.
Osnovni nain otklanjanja opasnosti od deformacija odlagalita pod
dejstvom podzemnih voda jeste izgradnja efikasnog drenanog sistema u podini
za isuivanje odloene jalovine. Ispod i pored noice odlagalita dolazi do
pojave izdanske vode iz jalovita i pojave klizita. Ako se na ovaj nain ne
obezbedi dovoljna stabilnost odlagalita onda je potrebno po povrini preko koje

117
e se odlagati jalovina raskrivke, izgraditi drenai sistem za uklanjanje
podzemnih voda.
4.3.2. Dreniranje unutranjeg odlagalita
Spreavanje zasienja vodom odloene jalovine, raskrivke na unutranjem
odlagalitu iz podinskog sloja ili sa strane neaktivne kosine kopa, a takoe i od
atmosferskih padavina, postie se izgradnjom drenanog sistema ija
konstrukcija mora odgovarati lokalnim uslovima.
Za spreavanje prodiranja podzemne vode iz neaktivne kosine kopa
primenjuju se vertikalni i horizontalni buotinski drenani objekti ili povrinski
drenani objekti u obliku traneja ili propusta.
U praksi, za isuivanje odlagalita najee se primenjuje mrea
horizontalnih sakupljaa vode, koja se izgrauje pre zauzimanja povrine
odlagalita. Ona se sastoji od kanala dubine do 2,0 m u kojima su sputene
keramike, azbestne, cementne ili betonske izbuene cevi oko kojih je izvrena
zapuna krupnim peskom ili ljunkom. Odlagalite se moe uspeno isuiti i ako
se vodonepropusna ili delom vodopropusna podina obloi slojem vrstih stena.
Za spreavanje infiltracije atmosferskih voda u odloenu jalovinu, izrauju
se kanali za sakupljanje i odvoenje vode u koje mogu biti ugraeni filteri ili su
oni ispunjeni peskom i ljunskom.
4.3.3. Dreniranje spoljanjih odlagalita
Spoljana odlagalita se obino lociraju u depresijama na povrini u blizini
rudnika, na zemljitu koje nije pogodno za korienje u poljoprivredne svrhe. Te
povrine imaju malu nosivost, obino su zasiene vodom. Za poveanje njihove
nosivosti, potrebno je prethodno pripremiti povrine skidanjem prvog humusnog
sloja i izgraditi drenane kolektore za sakupljanje i odvoenje podzemnih voda
iza projektovane konture povrine odlagalita. Donji drenirajui sloj radi se na
isti nain kao i kod unutranjeg odlagalita. Vana mera za poveanje stabilnosti
odlagalita, naroito od noinog klizanja i podnoinog zavodnjavanja okolnog
zemljita, jeste izgradnja povrinskog filterskog sistema oko odlagalita ili na
delu prema kome gravitiraju vode.
4.3.4. Kanali
Kanali se na kopovina (slika 14.) primenjuju u manje sloenim
eksploatacionim uslovima i njihova primena je najpogodnija u sredinama koje se
sastoje od ljunkovitih ili peskovito-ljunkovitih naslaga. Po svojoj nameni na
kopovima kanali slue kao hidrotehniki objekti za:

118
- osnovno odvodnjavanje kod dreniranja krovinskih naslaga,
- dopunsko odvodnjavanje u kombinaciji sa drugim objektima,
- prikupljanje isteklih podzemnih voda na etaama.
Kanali se izrauju kroz vodonosnu seriju do vodonepropusne sredine, s tim
to se dno kanala radi u vodonepropusnoj sredini radi prikupljanja isteklih voda
u kanal. Znatan uticaj na dubinu ima i stabilnost kosina kanala. Presecanjem
vodonosne serije (slika 15), podzemna voda tei da ispuni slobodan prostor
kanala i u vodonosnoj seriji nastaje isticanje u kanal i sputanje nivoa podzemne
vode. Pod uticajem isticanja ispod kopa se stvara depresiona zona. Lokacija
kanala za odvodnjavanje vodonosne serije odreuje se pomou hidrodinamikih
prorauna i veoma je bitna sa aspekta efikasnosti odvodnjavanja.

Slika 14. Raspored kanala za odvodnjavanje na kopu

Slika 15. Detalj kanala za odvodnjavanje

119

Slika 16. Kanali za prikupljanje isteklih voda na etai
4.3.5. Useci
Useci predstavljaju drenane objekte za odvodnjavanje delova kopova koji
su ugroeni podzemnim vodama. Namena im je da odvodnjavaju vodonosnu
seriju u okviru i na bokovima kopa.
Izrauju se sa nivoa terena ili sa nivoa etae do vodonepropusnih serija, a u
cilju odvodnjavanja vodonosne serije (slika 17). Imaju, u odreenim
sluajevima, i namenu odvodnjavanja pri otvaranju ugljenih etaa, ako se u
podini sloja nalaze ovodnjene stene.

120

Slika 17. Usek na otkopnoj etai

Slika 18. Izgled useka za odvodnjavanje
Izrada useka za odvodnjavanje obino prethodi otkopavanju masa na etai
odvodnjavajui deo mase iznad etae. Za izradu useka slue bageri dreglajni,
bageri vedriari i bageri kaikari sa obrnutom kaikom. Zavisno od uslova
terena, esto se na jalovinskoj etai (kojom se otkopava povrinski deo terena)
koriste useci za odvodnjavanje izraeni u niim delovima terena radi
odvodnjavanja budue otkopne etae (slika 18).

121
Dimenzionisanje useka zavisi od njegove funkcije i obavlja se po istim
principima po kojima se dimenzioniu kanali, imajui u vidu tehnoloke zahteve.
4.3.6. Horizontalne buotine
Horizontalne buotine na kopovima se izrauju i postavljaju sa etaa u
dubinu vodonosne serije, u cilju odvodnjavanja i kontrolisanog isticanja
podzemne vode stvaranjem depresione zone unutar vodonosne serije (slika 19).
Stvaranjem depresione zone spreava se nekontrolisano isticanje podzemne vode
na kosinama kopa i njeno ruilako dejstvo na stabilnost kosina etaa.

Slika 19. Horizontalna buotina za odvodnjavanje na etai
Dejstvo horizontalne buotine moe se osetiti ako postoji dovoljna dubina
buotine (40-50 m) i ako vodonosna serija ima vei koeficijent filtracije.
Primena ovih hidrotehnikih objekata je kod kopova sa manje sloenim i veoma
sloenim eksploatacionim uslovima i, obino, u kombinaciji sa drugim
objektima.
4.3.7. Zatitni nasipi
Zatitni nasipi kao drenani objekti se koriste za odvodnjavanje i
stabilizaciju kosina, kao i da pospee odvodnjavanje etanih kosina u cilju
spreavanja njihovog direktnog isticanja i deformacije. Grade se od krupnozrnog
peska i ljunka razliitog oblika i poloaja u odnosu na nagib kosine (slika 20).

122

Slika 20. Zatitni nasip na kosini etae
Ugradnjom zatitnih nasipa na kosinama etaa koje su ugroene
podzemnim vodama postie se, u kosini etae, kontrolisano isticanje podzemne
vode i nema dinamikog dejstva podzemne vode i iznoenje sitnih estica. Mogu
se koristiti i za odvodnjavanje etaa koje su izgraene od sitnozrnih i prainastih
peskova.
4.3.8. Ukopane drenane cevi
Ovi hidrotehniki objekti namenjeni su za odvodnjavanje odlagalita i
kosina etaa. Kosine etaa izgraene delimino od vodopropusnih naslaga mogu
se odvodnjavati ukopanim drenanim cevima (slika 21).

Slika 21. Ukopana drenana cev u kosini etae
Odlagalita se, takoe, esto odvodnjavaju ukopanim drenanim cevima
(slika 22). Drenana cev se postavlja u podinskom delu tla koje sadri vodu.
Cev je od poroznog plastinog materijala i dovoljno krutog da izdri pritisak
tla. Oko drenane cevi stvara se depresiona zona koja slui za usmeravanje doticaja
podzemne vode u drenanu cev. Ove cevi mogu se koristiti na svim kopovima koji

123
imaju podzemne vode u podlozi odlagalita ili u odlagalitu. Dimenzionisanje
veliine, rasporeda i poloaja drenanih cevi vri se na osnovu hidraulinih
prorauna, uzimajui u obzir hidrogeoloke karakteristike radne sredine, tehniko-
tehnoloke uslove eksploatacije i funkcionalnost drenanih cevi.

Slika 22. Izgled drenane cevi u odlagalitu

Slika 23. Sistem drenanih cevi u unutranjem odlagalitu

124
4.3.9. Podzemne rudarske prostorije za odvodnjavanje
Podzemne rudarske prostorije (hodnici, uskopi, niskopi...) mogu se koristiti
za odvodnjavanje posebno u metalinim leitima. Grade se u vrstim stenama
koje su dovoljno vodopropusne da se mogu drenirati.
Lokacija podzemne drenane prostorije, odreuje se, pre svega, u
zavisnosti od tehnolokih uslova, stepena snienja u zavisnosti od tehnolokih
uslova, stepena snienja nivoa podzemne vode i vremena sniavanja nivoa vode.
Danas je njihova primena sve manja, s obzirom na to da ih uspeno zamenjuju
drugi hidrotehniki objekti koji su ekonominiji.

125
5. ZATITA OD PODZEMNIH VODA PRIMENOM EKRANA
5.1. VRSTE EKRANA I NAINI IZGRADNJE
Ekrani predstavljaju barane pregrade za spreavanje kretanja podzemnih
voda prema rudarskim objektima izgraenim u vodopropusnim slojevima. Oni
predstavljaju svojevrsnu zatitu, u kombinaciji sa drugim hidrotehnikim
objektima, od infiltracije velikih koliina atmosferskih i vodoznih voda u
proizvodne sisteme, pri pojavi poplavnih talasa usled padavina i dr.
Oni su prosti, srazmerno jeftini i pogodni za izradu mainama, a pri
korienju su pouzdani i dugotrajni, time i ekonomini, pa su nali iroku
primenu za zatitu povrinskih kopova i korita sleganja terena pri podzemnoj
eksploataciji leita sa zaruavanjem krovinskih stena, od podzemnih voda.
Ekrani su objekti lamenalnog geometrijskog oblika poloenog u prosek -
usek u vodopropusnom povrinskom sloju, ili se izrauju u obliku tampona,
injektiranjem u podzemnom vodonosnom sloju, oko prostorija rudarske gradnje i
sl. Materijal za izradu ekrana moe biti razliit, sa osnovnim karakteristikama:
da je vodonepropusan, da je jeftin i da se lako ugrauje.
Zatita kopova od podzemnih voda pomou ekrana preporuuje se, u prvom
redu, za leita sa ne tako dubokimzaleganjemvodonosnih horizonata, koji se
karakteriu visokim filtracionim svojstvima i u kojima preovlauju dinamike vode
nad statikim. Statike vode je lako otkloniti drenanim sistemima. Izgradnjom ekrana
spreava se prihranjivanje izdani vodom i poveava efikasnost drenanih sistema.
U zatiti povrinskih kopova ekrani koji se izgrauju u povrinskim
slojevima mogu biti podeljeni na savrene i nesavrene (slika 23 i slika 24.).

Slika 24. Izgled savrenog ekrana

Slika 25. Izgled nesavrenog ekrana

126
Savreni ekrani su oni koji se izrauju i delom zadiru u donji vodone-
propusni sloj i ine prepreku kretanju vode kroz vodopropusni sloj. Nesavreni
ekrani su oni koji se zavravaju iznad vodonepropusnog sloja tako da delom
spreavaju prodiranje vode u vodopropusni sloj.
Prema tehnologiji izgradnje i materijala za izgradnju, ekrani su
klasifikovani na:
1. infuzioni ili zalivni, od naboja gline, plastinih materijala, betona...,
2. injekcioni ili upricani, izgraeni ubacivanjem cementnog mleka, vodenog
stakla, gline ili plastinih masa u pore i pukotine vodopropusnih stena,
3. kriogeni, izgraeni zaleivanjem vode u vodopropusnom sloju.
U povrinskim kopovima, mogua je primena zatitnih zavesa sa raznim
vrstama ispune: glinene zavese, glineno-cementne zavese, zavese od plastinih
materijala, injekcione zavese i dr. Zavese se primenjuju za presecanje hidrau-
line veze, uglavnom, kod pliih vodonosnih horizonata gde je prihranjivanje
vodom veoma intenzivno, odnosno gde je dotok u zonu kopa takav da ugroava
otvaranje i izvoenje eksploatacionih radova. Poloaj zavese odreen je
poloajem konture kopa i poloajem izvora prihranjivanja (slika 26.).

Slika 26. Izgled glinene zavese

127
5.2. INFUZIONI ZALIVNI EKRANI
Ovi ekrani predstavljaju uske vertikalne proreze (prostorije) izgraene do
podine ovodnjenih peara, konglomerata, peskova, zapunjene vodone-
propusnim materijalom. Tehnoloki proces izrade ekrana sastoji se od dve etape
i to: izrade proreza specijalnim mainama i zapunjavanja vodonepropusnim
materijalom potrebnih svojstava ili ugradnje gotovog izolacionog materijala.
Materijal za nalivanje ekrana mora biti jeftin i raspoloiv ili od komponenti
u dovoljnoj koliini. On se mora lako pripremati i dopremati do dna ekrana.
Preporuljivo je da se koriste sitnozrne gline koje u smesi sa bentonitskim i
paligoritskim glinama obezbeuju dobru zavesu niskog koeficijenta filtracije.
Osim glina, mogu se primeniti glinasto-cementni rastvori, gumene trake,
ekspanzioni sintetiki materijali i sl. Izrada useka - proseka moe biti izvedena
raznom opremom:
- izrada buenjem,
- izrada bagerom kaikarem i kasnije ubacivanje zapune ili plastine zavese,
- izrada kontinuiranom specijalnom mehanizacijom sa kasnijom ugradnjom
zapune ili folije,
- izrada proseka za ekran vibrirajuim nosaem kroz koji se u povlaenju
ugrauje ispuna za ekran (plastine trake).
5.3. INJEKCIONI EKRANI
Injekcioni ekrani izrauju se upumpavanjem u vodonosne slojeve
specifinih ispunjavajujih i ovravajuih materijala. Njima se zapunjavaju
pore i pukotine i tako smanjuje vodopropusnost stena. Upumpava se kroz
specijalno opremljene buotine izbuene na bliskom rastojanju du linije
projektovane zavese ili tampona.
Injekcioni rastvori treba da ispunjavaju sledee uslove: da su vodootporni,
da dobro prianjaju uz estice stene, da im je kratko vreme stvrdnjavanja, niska
cena ugradnje i vrlo mala vodopropusnost stvrdnutog rastvora. Ovi ekrani
izgrauju se cementacijom, glinizacijom, bituminizacijom, silikatizacijom,
smolizacijom i njihovim kombinacijama.
Cementacija se vri upumpavanjem cementa kroz buotine sa povrine, sa
etaa kopa ili sa ela podzemnog objekta, u vodonosni sloj, pomou
visokopritisnih pumpi i uvodnih kolona delom zacevljenih buotina. Stepen
prodiranja cementnog rastvora u pore i pukotine zavisi od krupnoe pora i
pukotina, sastava i koncentracije rastvora, a takoe i od brzine kretanja
podzemnih voda. Prodirua sposobnost glinsko-cementnih rastvora se podeava

128
dodatkom hidrofilnih i hidrofobnih aktivnih materija koje igraju ulogu
povrinskih aktivnih materijala (sulfati, soli natrijuma, organske materije).
Glinizacijom se tite objekti od agresivnih voda u kavernoznim vrstim
stenama, raspucalim stenama koje proputaju vodu, a, takoe, i u pesku iji je
koeficijent filtracije vei od 30 m/dan. Koncentracija gline u rastvoru zavisi od
vodopropustljivosti stena. Tehnologija glinizacije izvodi se na isti nain kao i
cementacija.
Bituminizacija se izvodi toplim i hladnim nainom. Topli rastopljeni
bitumen se koristi u veoma raspucalim i kavernoznim stenama, za zatvaranje
pora, pukotina i kanala kroz koje tee voda. Pri izgradnji bituminoznih baranih
zavesa po pravilu se u prvoj fazi, sa ela objekta bue buotine kroz koje se
ubacuje naftni bitumen sa dodatkom parafina, peska, gline i cementa za
zaptivanje kanala i pora, da bi se kroz tako ugraen tampon mogla izraditi
prostorija. Nakon izrade objekta izvodi se druga faza bituminizacije kako bi se
dobio iri vodonepropusni tampon. Hladna bituminizacija (bitulit, kobit)
ostvaruje se upumpavanjem u raspucale stene tenog bitulita, kobita, ili vode sa
dodatkom emulgatora, kao i bitumen - glinskih rastvora. Rastvori prodiru u
pukotine u stenama i pore, gde se bitumen lepi na zidove pora i zatvara ih.
Silikatizacija se obavlja se injektiranjem stena tenim staklom (vodeno
staklo H
2
SiO
3
) i slui za poveanje mehanike otpornosti stena i
vodonepropusnosti kako ispucalih tako i peskovitih stena. Primenom vodenog
stakla se ne ugroavaju podzemne vode.
Razlikuju se dva naina silikatizacije stena: dvokomponentni nain putem
odvojenog upumpavanja tenog stakla i rastvora hlor-kalcijuma i
jednokomponentni putem upumpavanja samo vodenog stakla. Silikatizacija se
esto primenjuje zajedno sa cementacijom i bimunizacijom.
Smolizacijom se u stene upumpavaju sintetike smole i druga
visokomolekularna jedinjenja sa dodatkom ovrivaa. Smole za injektiranje
treba da budu vodorastvorene i da obezbeuju ovravanje vodozasienih stena.
Radijus rasprostiranja rastvora smola zavisi od njihove viskoznosti i filtracionih
svojstava stena u kojima se izrauju tamponi.
5.4. LEDENI EKRANI
Ovom tipu ekrana pripadaju sve prepreke na putu kretanja vode koje se
izgrauju sniavanjem temperature stena. Pomou buotina za zamrzavanje, koje
se bue obino na rastojanju 1 - 1,5 m i zamrzavanja sadrane vode u porama i
pukotinama vri se izrada ovih prepreka.
U porama led cementira mineralne estice i obezbeuje vodonepropusnost
masiva stena. Primenjuju se sledei naini zaptivanja stena:

129

1. Bez isparivaa (cirkulacijom rashladne tenosti kroz zamrzavajue
buotine i ponovnim vraanjem u rashladnu mainu).
2. Sa isparivaem (na raun isparavanja tenog amonijaka ili ugljen-
dioksida u buotinama).
3. Rashlaivanjem vazduha (korienjem leda).
Ledeni ekrani na kopovima mogu se primenjivati kao kratkotrajna mera
koja se omoguava izrada okana i drugih prostorija u bilo kojim ovodnjenim
stenama. Njihova izgradnja je celishodna u hladnim geografskim predelima, dok
je u uslovima umerene i suve klime skupa i neracionalna.

130
IV OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA VODE I
ODVODNJAVANJE
Vadozna voda
Podzemna, suspendovana voda u nezasienoj zoni, odnosno zoni aeracije,
iznad kapilarnog sloja, a pokretljiva najnie pod dejstvom gravitacije.
Vetaka eneregija
Energija koju ovek dobija preradom fosilnih goriva, biomase, urana ili
korienjem sunca, vode ili vetra, u obliku toplotne ili elektrine energije koje
predstavljaju sekundarne energije.
Vetaki dobici vode
Dovoenje vode iz drugog slivnog podruja, desalinacija morske vode i
indukovana precipitacija (vetaka kia).
Vetako jezero ili hidroakumulacija
Antropogenim putem nastalo jezero zaustavljanjem toka neke reke ili veeg
broja manjih reka u vreme velikih voda, da bi akumulirana voda koristila u toku
sunog perioda. Ono se koristi u razliite svrhe. Moe da bude: za rekreaciju, za
snabdevanje naselja pijaom vodom ili za dobijanje elektrine struje
transformacijom hidroenergije putem ureaja u hidroelektranama (vidi:
hidroakumulacija).
Voda
Re voda ima dva razliita znaenja, hemijski ista voda predstavlja
hemijsko jedinjenje koje, pod uslovom da se zanemari pristustvo minimalnih
koliina razliitih izotropnih varijeteta u njemu, ima potpuno definisan hemijski
sastav - (H
2
O) i fiziko-hemijske osobine, dok voda predstavlja smesu
hemijski iste vode i niza primesa ije prirodne i prisutne koncentracije odreuju
njen kvalitet, odnosno karakteristike, pa otuda u mogunost njenog korienja za
odreenu namenu.

131
Iako daleko najvei deo molekula hemijski iste vode, ak 99,73% molska,
ine indentini molekuli, sainjeni od protijuma - P, izotopnog varijeteta
vodonika sa atomskom masom 1,007822 i izotopnog varijeteta kiseonika
16
O sa
atomskom masom 15,9994, sa molekulskom masom 18,015044, stvarni hemijski
sastav iste vode nije tako jednostavan kao to na prvi pogled izgleda. Naime,
osim protijuma, postoje jo 2 izotopa varijeteta vodonika: deuterijum, D, sa
atomskom masom 2,0141 i tricijum, T, sa atomskom masom 3,017001, a pored
izotopa kiseonika
16
O, ima jo 5 njegovih izotopnih varijeteta, sa atomskim
masama priblino 14, 15, 17, 18 i 19, koje bi teorijski, kada bi svi bili stabilni,
mogli da obrazuju ukupno 36 razliitih izotopnih varijeteta molekula vode. Od
pomenutih izotopa, meutim, stabilni su samo P i D kod vodonika i
16
O,
17
O i
18
O kod kiseonika. Oni obrazuju ukupno 8 stabilnih izotopnih varijeteta
molekula vode, odnosno preostalih 0,27% molskih hemijski iste vode.
Jedinstvenost strukture molekula hemijski iste vode jo je znaajnija od
jedinstvenosti njenog sastava. Zahvaljujui veoj elektronegativnosti kiseonika
od vodonika, na jednom kraju molekula H
2
O uspostavlja se viak negativnog, a
na drugom kraju viak pozitivnog naelektrisanja, on je dipolaran, to vodu
svrstava u grupu izrazito polarnih tenosti, sa veoma velikim dipolnim
momentom. Ovim se, pored ostalog, moe objasniti i injenica da je voda
univerzalni rastvara.
Zahvaljujui svemu ovome, hemijski ista voda se po nizu osobina bitno
razlikuje od svih ostalih supstanci u prirodi (anomalije vode).
1. Gustina vode nema maksimalnu vrednost na temperaturi mr-njenja
(0
o
C), nego na 3,98
o
C, to ima izuzetno veliki znaaj za odranje
aktivnog ivota tokom itavegodine, budui da led kao laki zimi
ostaje na povrini vode i spreava njeno dalje zamrzavanje po dubini.
2. Specifini toplotni kapacitet vode ima vrednost 4,186 kJ /kg
o
K na 0
o
C i
vei je nego kod bilo koje druge materije u prirodi. Budui da su i
latentne toplote torljenja leda i isparavanja vode izrazito vee od
odgovarajuih vrednosti za veliku veinu drugih materija, a toplotna
provodnost izrazito niska, to je ini izvanrednim izolatorom, voda je
daleko najpogodniji medijum za kontrolisanje temperaturnih promena i
prenoenje toplote (transpiracija kod biljaka, perspiracija kod ivotinja
i ublaavanje sezonskih temperaturnih razlika na Planeti).
3. injenica da napon pare vode znatno bre raste sa porastom temperature
nego to njen povrinski napon opada, od izuzetnog je znaaja za
hidroloki ciklus, odnosno za neprestano kruenje vode u prirodi.
4. Za vodu je karakteristian znatno bri pad viskoznosti sa porastom
temperature nego za druge supstance, to je od znaaja za odvijanje
pojedinih osnovnih procesa u sistemima za preradu vode.
5. Zahvaljujui izrazitoj polarnosti njenih molekula, vodu karakterie visoka
vrednost dielektrine konstante, to je ini univerzalnim rastvaraem.

132
6. Voda spada u dijamagnetne materijale, pa je njena magnetna prijemivost
(susceptibilnost), koja predstavlja odnos intenziteta u njoj izazvane
magnetizacije i jaine magnetnog polja ijem je dejstvu izloena, mala i
ima negativnu vrednost. Sa druge strane, veina njenih primesa, odnosno
zagaivaa prirodnih i otpadnih voda, spada u feromagnetne i paramag-
netne materijale, odnosno poseduje veliku magnetnu prijemivost. Zato se
proticanjem vode odgovarajuom brzinom kroz magnetno polje odreene
jaine pre njene prerade, menjaju mnoga njena svojstva i svojstva njenih
primesa. Time se ubrzava i intenzivira veina osnovnih procesa prerade
koji slede.
Voda predstavlja ivotvornu supstancu (nobelovac Szent-Gyorgy: Voda je
materica ivota) i bez nje ne bi bilo ivota na Planeti. Dokaz za ovo je injenica
da je ve dugo bila prisutna na njoj kada su se pojavili prvi oblici ivota i da su
svi sloeni biohemijski procesi, na kojima se zasniva nastajanje i opstajanje svih
ivih bia, duboko usklaeni sa fizikim i hemijskim osobinama vode u
specifinom elektronskom strukturom njenih molekula.
Vodeni ekosistemi
Delovi hidrosfere koji se mogu svrstati u sledee grupe: kopnene vode
tekue (izvori, potoci, reke), stajae (jezera, bare, movare) mora i okeani, ali i
slane i slatne vode.
Vodni bilans
Materijalni bilans svih voda u jednoj oblasti, najee u jednom slivnom
podruju. Njegove stavke su procene svih pojedinanih doticaja vode u datu
oblast i svih pojedinih oticaja iz nje, da bi se, na osnovu njihovih suma, moglo
izvriti kvantitativno poreenje ukupne raspoloive koliine vode i njene
ukupne, poznate ili procenjene, potrebne koliine u oblasti za koju se bilans radi.
Vodni bilans na Planeti
U obliku svetskog okeana, kopnenih mora, jezera, reka i movara, voda
pokriva vie od 360 miliona km
3
, odnosno
2
/
3
ukupne povrine Planete. Njena
ukupna koliina na Zemlji je ogromna i najee se procenjuje na oko 13600
geograma (1gg =10
5
km
3
). Daleko najvea koliina nalazi se u svetskom okeanu
(preko 97%), dok je na kopnu ukupno manje od 3%. Od toga je skoro
3
/
4
stalno
zarobljeno u obliku lednika i stalnog snenog pokrivaa, a skoro
1
/
4
u obliku
podzemne vode. Ostatak, a to je samo neto vie od 10 promila, jeste sva voda
koja se nalazi u jezerima, rekama i movarama i kao zemljina vlaga.

133
Vodni reim
Kvalitativno i kvantitativno stanje voda na odreenom podruju i u
odreenom vremenu.
Vodno zemljite
Korito i obale vodotoka, jezera i akumulacije. Zemljite na kome je voda
stalno ili povremeno prisutna zbog ega se formiraju posebni hidroloki,
geomorfoloki i biloki odnosi koji se odravaju na vodeni i priobalni ekosistem.
Vodno podruje
Podruje koje obuhvata jedan ili vie slivova ili njihovih delova koji ine
prirodnu hidrografsku celinu.
Vodovodni sistem
Sistem cevi, objekata, opreme i ureaja, ukljuujui i postrojenje za
preradu, kojim se podzemna ili povrinska voda koristi za snabdevanje
stanovnitva higijenski ispravnom vodom za pie. On obuhvata zahvat vode iz
prirodnog resursa, njeno dovoenje do postrojenja za preradu, samu preradu do
potrebnog kvaliteta i njenu distribuciju do krajnjih korisnika.
Vododerina
Kanal na kosim planinskim ili brdovitim delovima koji su nastali pod
uticajem toka preobilne vode od topljenja snega i leda.
Vodoprivredni bilans
Kvantitativni i kvalitativni odnos raspoloivih i potrebnih koliina
povrinskih i podzemnih voda u odreenom periodu i na odreenom podruju.
Gravitaciona (vadozna) voda
Podzemna voda, suspendovana u nezasienoj zoni (zona aeracije), koja je
pokretljiva nanie pod dejstvom gravitacije.

134
Gravitacioni filtar
Filtar koji funkcionie iskljuivo na osnovu hidrostatikog pritiska sloja
tenosti iznad filtarske ispune.
Darsijev zakon
Brzina perkolacije (podzemnog oticanja) vode kroz poroznu sredinu
(vodom zasieno zemljite) srazmerna je proizvodu koeficijenta permeabilnosti i
hidraulikog gradijenta.
Demineralizovana voda
Veoma ista voda iz koje su uklonjene i suspendovane i rastvorene
materije, odnosno ija je tvrdoa svedena na minimum. Koristi se za pripremu
napojne vode za kotlove visokog pritiska, u farmaceutskoj industriji i, do ire
primene reverzne osmoze i elektrodijalize, za desalinaciju morske vode.
Domaa otpadna voda
Voda (za pie) posle upotrebe u domainstvu. Posle mehanike obrade
(reetka i uklanjanje internog materijala sadri oko 60 g BPK
5
i 80-90 g
suspendovanih vrstih materija po stanovniku dnevno. Sadraj bakterija varira
od oko 100.000 po milimetru u sveoj do 10 do 100 miliona u ustajaloj domaoj
otpadnoj vodi.
Ekologija
Izraz Ekologija (Oekologie) u naunom smislu prvi koristi nemaki
biolog Ernst Haeckel u svome radu, objavljenom 1870. godine. On predstavlja
sloenicu, sainjenu od grkih rei oikos, ije je osnovno znaenje dom ili
prebivalite i logos, koja znai prouavanje. Ova re simbolizuje
osnovno pitanje kojim se ova nauka bavi - odnos ive jedinke i miljea u kome
ona ivi. Prvi udbenik za ovu naunu disciplinu, pod nazivom Osnovi
ekologije ("Faundamentals of Ecology"), meutim, objavio je Eugene Odut tek
1953. godine. Autor se u ovom delu usredsreuje na tumaenje dinamike
biosfere, na osnovu prouavanja njenih osnovnih jedinica - ekosistema.
U literaturi se za ovu granu nauke mogu nai razliite definicije.
Najjednostavnija je ona koja je odreuje kao nauku o ivim organizmima i
njihovom okruenju. Tanije je, meutim, ekologiju definisati kao nauku o

135
strukturi, funkcionisanju i ponaanju prirodnih sistema koji ine biosferu. Ipak,
verovatno najpotpunija definicija ekologije bila bi da ona predstavlja nauku o
ustrojstvu i funkcionisanju prirode, prvenstveno orijentisanu na prouavanje
meusobnih odnosa organizama iste vrste, njihovih odnosa sa jedinkama drugih
vrsta i, konano, njihovog odnosa sa fizikim okruenjem.
Ekologija prouava ekosisteme polazei od saznanja fizikih i biolokih
nauka. Ona, meutim, pristupa prirodi kao celovitom funkcionalnom sistemu,
umesto kao grupi odvojenih, meusobno nepovezanih delova. Takav pristup
omoguava ekologiji da predvidi posledice antropogenog stresa na okruenje
(ivotnu sredinu). Ona moe da doprinese razumevanju problema kao to su, na
primer, kisele kie ili globalno zagrevanje, ali ne moe da objasni zato ljudsko
drutvo stvara ove probleme i da sagleda tekoe koje stoje na putu njihovog
otklanjanja. Drugim reima, kao prirodna nauka koja se bavi prirodnim
sistemima i naruavanjem njihove ravnotee, ekologija moe da prui odgovore
na pitanja ta, gde, kada i kako se neto dogaa u okruenju, ali ne i
zato se to dogaa. Osnovni razlog za ovo je to su svi environmentalni
problemi (problemi u ivotnoj sredini) posledica interakcija prirodnih i
kulturolokih sistema, pri emu ovi drugi nikako nisu u domenu ekologije.
Problemi, kao to su ubrzani rast stanovnitva, iscrpljivanje prirodnih resursa i
zagaivanje ekosfere, uzrokovani su injenicom da stavovi, vrednosti i
verovanja ljudi esto dovode do njihovog ponaanja koje je inkompatibilno sa
funkcionisanjem prirodnih sistema. Zato je njihovo reavanje nemogue bez
uzimanja u obzir i kulturolokih faktora koji ih izazivaju
Energija vode (hidroenergija)
Elektrina energija se proizvodi pomou turbina koje pokree voda,
protiui kroz otvore na brani, a koja je, u sutini, oblik solarne energije, budui
da se ovde koristi onaj deo hidrolomnog ciklusa u kome se voda, koja je
prethodno podignuta u atmosferu isparavanjem pomou solarne energije, vraa
na povrinu Zemlje precipitacijom. Procenjuje se da je oko 20% ukupnog
svetskog hidroelektrinog kapaciteta iskorieno (u SAD oko 40% 1975.
godine). Uprkos injenici da veliki deo hidroelektrinog potencijala jo uvek nije
iskorien, zbog visokih investicionih trokova gradnje ovakvih sistema u
odnosu na prihod koji donose, zbog ogranienja veka njihovog korienja zbog
zasipanja brane i zbog negativnih uticaja na ivotnu sredinu (promene
ekosistema ispred brane zbog prevoenja tekue vode u stajau i gubitak
obradivog zemljita), perspektiva ovakvog naina proizvodnje energije nije
onakva kakva je bila u prolosti.

136
Energija geotermalna
Energija koja potie iz unutranjosti Planete. Temperatura u samom njenom
centru je veoma visoka, a proseno se polazei od povrine Zemlje, poveava za
oko 1
o
C na svakih 30 m. Na pojedinim lokacijama, meutim, temperature su
veoma visoke i na povrini (oko 600 aktivnih vulkana, brojni gejziri i vreli
izvori) i ta energija se moe direktno koristiti. Pored toga, u dubini Zemlje
postoje dve vrste geotermalnih izvora, do kojih se dolazi buenjem.
Energija okeana
Teorijska osnova za dobijanje energije iz Okeana je da svetski okeani
predstavljaju ogroman kolektor suneve energije. Okeani svakodnevno
apsorbuju energiju ekvivalentnu oko 40 milijardi m3 nafte. Ova energija se, u
principu, moe koristiti na dva naina: korienjem tople morske vode za
isparavanje fluida sa niskom takom kljuanja ili isparavanjem morske vode
pomou vakuuma. Gas, odnosno para, koji se na ovaj nain dobijaju, koriste se
za pogon turbina. Mada je osnovni koncept ovog postupka tehnoloki mogu,
postoji veliki broj razvojnih problema, ukljuujui i veliku korozivnost morske
vode, koje je potrebno prethodno reiti.
Treba pomenuti i energiju plime, mada je ukupna energija koja se teorijski
ovako moe dobiti, relativno mala. Procena je da se potencijalno, korienjem
plime u plitkim morima, gde je ona najvea i gde je njena energija najdostupnija,
moe dobiti samo mali deo od potencijalnih milijardu kilovata, to ovaj izvor
energije, bar danas, ne ini znaajnim.
Zagaivanje vode
I ovaj oblik zagaivanja moe se definisati na vie naina. Moda je
najprihvatljiviji da je to pojava izazvana ljudskom aktivnou koja tetno deluje
na kvalitet vode reke, jezera, mora, okeana ili podzemne vode. Zagaenje vode
moe se definisati i kao prisustvo bilo kojeg tetnog hemijskog ili kontinuiteta u
koncentracijama veim od onih koje su u datoj vodi prirodno prisutne.
Konano, moe se rei da je to prisustvo u vodi bilo kojih materija koje
umanjuju mogunost korienja prirodne vode za humanu potronju, ili koje
tetno utiu na akvatiki ivot i ivot ivotinja koje koriste tu vodu.
Zasiena zona podzemne vode
Deo zemljita ispod freatinog nivoa (nivoa podzemne vode) u kome su
pore potpuno ispunjene vodom tako da se ona moe eksploatisati, pod uslovom

137
da je ima dovoljno i da se to moe ostvariti na ekonomian nain. Ona se retko
protee na dubine preko 600-700 metara.
Izvorite
Prostor na kome se zahvata voda radi javnog snabdevanja stanovnitva (izvor,
bunar, deo reke ili jezera, akumulacija ili njen deo). (Zakonska formulacija)
Jezera i bare
Stajae vode, koje su, po ukupnoj koliini vode, gotovo sto puta vee nego sve
tekue vode. Znaajne su jer je to u najveem broju sluajeva slatka voda. Po
koliini, ova voda predstavlja oko 20% ukupne, danas raspoloive slatke vode u
svetskim razmerama. I ove vode su znaajne za mnoge organizme kao stanite i za
druge u njihovoj okolini, kojima je voda neophodna za odravanje ivota.
Juvenilna voda
Mala koliina vode koja je obrazovana hemijski u unutranjosti zemlje i
koja je uklopljena u magmatske stene.
Koncentrisani zagaivai povrinskih voda
Izvori zagaenja koji su nepokretni, pa im se lokacija uvek zna. To su razni
vei izvori zagaenja, objekti ili kompleksi u kojima se obavlja neka delatnost.
Njih je lako uoiti i evidentirati, jer su najee locirana na obalama reka, jezera,
mora. To su: 1 - urbana ili ruralna naselja; 2 - industrijski objekti; 3 - energetski
objekti; 4 - poljoprivredni objekti - farme, za tov stoke; 5 - tano odreene
deponije - smetlita; 6 - pristanita i marine; 7 - brodogradilita. Svi ovi objekti -
celine unose zagaujue materije u vode, najee i najvie obimu u vidu
otpadnih voda, ali i vrstih otpadnih materijala. Kada je re o morima i
okeanima, osim pomenutih zagaivaa, treba dodati jo i: 8 - turistike objekte i
naselja; 9 - ua reka koja donose zagaenja i 10 - platforme za crpljenje nafte sa
morskog dna.
Koncept odrivog razvoja
Inkorporira tri oblasti: ekonomiju, ekologiju i pravinost (nepristrasnost).
Odrivi razvoj je razvoj u pravcu zadovoljavanja potreba sadanjih generacija,
ne ugroavajui mogunost buduim da zadovolje njihove potrebe. (Bruntland,
1987).

138
Korozivost vode
Osobina vode da nagriza povrinu metala, betona ili drugih materijala, a
koja je uslovljena njenim aciditetom, sadrajem rastvorenog kiseonika, hlorida
ili sulfata. Slaboalkalna voda obrazuje na povrini ovih materijala tanku zatitnu
prevlaku od kalcijum-karbonata, to je ini nekorozivom.
Kruenje vode
Proces planetarnih razmera u kome voda krui od vodenih basena ka kopnu
i obratno, prelazei iz tenog stanja u gasovito ili vrsto. Na tom putu ona delom
ulazi i u sastav ivih bia, posebno biljaka, iz kojih se u spoljanju sredinu vraa
razliitim putevima (izluivanjem, evaporacijom, transpiraciojm). Na taj nain
voda postaje sastavni deo biosfere. Najvei rezervoar vode na Zemlji nalazi se u
okeanima sa ije povrine, pod uticajem Suneve toplote, isparava, i u obliku
vodene pare dospeva u atmosferu, gde se hlaenjem zgunjava obrazujui
oblake. Iako je koliina vode koja se nalazi u atmosferi najmanja u odnosu na
ostale izvore vode, vreme njenog zadravanja je najkrae - svega oko deset dana,
tako da se ona relativno brzo izluuje nazad na povrinu kopna ili okeana i
obliku padavina (kia, susneica, sneg, grad) ili kondenzata (rosa ili slana). Voda
iz padavina moe biti zahvaena od strane biljaka, iz kojih se oslobaa
evaporacijom i transpiracijom, moe da otie ili miruje na povrini zemlje ili
prodire u zemlju. Najvei deo povrinske i zemljine vode (oko 80%) se vraa u
atmosferu evaporacijom.Voda koja se infiltrira u zemljite moe biti privremeno
zadrana u njemu (proseno vreme zadravanja do 280 dana) u obliku zemljine
vlage, ili prodire u dublje zone u kojima se u obliku podzemne vode dugo
zadrava (proseno vreme zadravanja je 300 godina). Podzemne vode mogu da
koriste biljke, ili istiu u obliku izvora. Voda se vodotocima neposredno vraa u
mora ili okeane.
Isparavanje (evaporacija i transpiracija) preduslov je za kruenje vode na
Zemlji, dok je sunevo zraenje osnovna energija koja omoguava to kruenje.
Globalni bilans vode ukazuje na to da se sa povrine okeana u atmosferu,
evaporacijom, oslobaa vea koliina vode nego to se vraa u obliku padavina.
Na povrini kopna je suprotna situacija - vea koliina vode pada na kopno nego
to se sa njega oslobaa u atmosferu. Do skora je globalni bilans vode vrlo malo
varirao. Meutim, usled snanog antropogenog uticaja (globalno zagrevanje,
navodnjavanje, izgradnja vodojaa, akumulacija i sl.) ve sada dolazi do znatnog
menjanja globalnog bilanska vode, koji se ogleda u ubrzavanju kruenja vode na
kontinentima (zbog njene velike potronje). Vidljivo je da to izaziva znaajne
klimatske promene.

139
Laboratorijska voda
Kod nas uobiajeni naziv destilovana voda, ili reagens voda i postoje
etiri specifikacije:

Tip I Tip II Tip III Tip IV
Ukupni isparni ostatak
(mg/l)
0,1 0,1 0,1 0,2
Elektroprovodnost
(S
i
/cm, 25
o
C)
0,06 1,0 1,0 5,0
Elektrini specifini
otpor
(M, 25
o
C)
16,67 1,0 1,0 0,2
pH, 25
o
C - - 6,2 - 7,5 5,0 - 8,0
Min. vreme zadravanja
KM
n
O
4
, min
60 60 10 10
Maksimalni rastvoreni
S
i
O
2
, /ml
- - 10
bez
ogran.

Tip A Tip B Tip C
Maksimalni ukupni broj bakterija, n/ml 0 10 100

Tip I - maksimalno taan i precizan rad,
Tip II - veina analitikih postupaka,
Tip III - rutinska laboratorijska ispitivanja,
Tip IV - model rastvori za ispitivanje, pranje i ispiranje
Led
vrsto agregatno stanje vode koja ona dostie na temperaturama ispod
take mrnjenja (0
o
C). Zbog specifinog prostornog rasporeda koji molekuli
vode tada zauzimaju, led ima manju gustinu od vode (za oko 8,5%) i pluta na
njenoj povrini. Specifina toplota leda je duplo manja od vode u tenom stanju.
Zbog toga se led relativno brzo obrazuje na povrini vode rashlaene do
temperature od 0
o
C, a za njegovo topljenje potrebna je mnogo vie toplote (320
kJ/kg) nego za isparavanje tene vode (2260kJ/kg). Poveanjem saliniteta
sniava se taka mrnjenja vode. Tako se morska voda (prosenog salaniteta od
35 g L-1) mrzne tek na -1,91
o
C. Najvee koliine leda u biosferi se nalaze u
polarnim kapama.

140
Magla
Meavina finih siunih estica vode, praine ili soli koje su koncentrisane
u delu atmosfere. estice su tako male i lake da ne mogu da padnu pod uticajem
gravitacije. Na podruju u kome se pojavila smanjuje vidljivost, i horizontalnu i
vertikalnu.
Magnetna obrada vode
Postupak kojim se moe znatno poveati efikasnost naknadnog procesa
prerade prirodne ili otpadne vode, posebno procesa bistrenja (koagulacija i
flokulacija, taloenje, filtracija). Zasniva se na injenici da voda spada u
dijamagnetne materije, odnosno materijale koji nemaju stalni magnetni
momenat, nego se on u njima uspostavlja tek po njihovom unoenju u magnetno
polje. Sa druge strane, veliki broj zagaivaa prirodnih i otpadnih voda
predstavlja fero i para magnetne materijale, za koje je karakteristino postojanje
stalnog magnetnog momenta, odnosno velika magnetna prijemivost. Postupak
se sastoji u jednostavnom proputanju vode da protie odgovarajuom brzinom
kroz magnetno polje odreene jaine, pre njene dalje prerade, ime se menjaju
mnoga njena svojstva (povrinski napon, viskoznost, elektrina provodnost,
sposobnost kvaenja i rastvaranja i druga), kao i svojstva u njoj prisutnih
primesa. Krajnji rezultat je veoma znaajno poveanje efikasnosti i
ekonominosti procesa njene prerade kao celine.
Meka voda
Voda koja ima malu koncentraciju rastvorenih mineralnih soli, naroito
kalcijuma (C
a
) i magnezijuma (M
g
).
Melioraciono vodno podruje
Deo vidnog podruja koje obuhvata jedan ili vie slivova unutranjih voda
za koje se jedinstveno ureuje odvodnjavanje suvinih voda ili dovoenje voda
za navodnjavanje. (Zakonska formulacija)
Meteorna voda
Voda iz atmosfere koja je pristigla na povrinu Zemlje u obliku raznih
oblika padavina.

141
Meteorologija
Nauka o meteorolokim pojavama i procesima u atmosferi. Spada u grupu
geofizikih nauka, a istraivanja zasniva na posmatranjima i merenjima
meteorolokih pojava pomou specijalnih instrumenata. Na osnovu podataka iz
prolosti, aktuelnih merenja i praenja stanja u atmosferi, bavi se i predvianjem
buduih vremenskih prilika.
Mineralna voda
Podzemna voda koja se zahvata iz buotina, izvora ili bunara, a koja po
svom sastavu i karakteristikama odgovara propisanim kriterijumima. Svojstven
joj je veoma nizak sadraj organskih materija.
Molekuli vode
Molekuli vode se sastoje od atoma kiseonika za koji su vrsto vezana dva
atoma vodonika (jaka kovalentna veza). Trouglaste je strukture sa uglom od
104,5
o
izmeu dve OH - veze (teorijski bi trebalo da bude 109,5
o
). Zbog velike
razlike u koeficijentu elektronegativnosti izmeu vodonika i kiseonika, molekul
vode je izrazito dipolnog karaktera. Zbog toga pozitivan kraj jednog molekula
privlai negativan kraj drugog, nakon ega se izmeu njih obrazuju vodonine
veze. Tako povezani molekuli u prostoru su tetraedarski rasporeeni. (vidi:
Voda).
Movara
Posebna vrsta ekosistema koja ima vlanu, muljevitu podlogu nastalu
meanjem zemljita sa povrinskom ili podzemnom vodom. One su stecite
posebne biocenoze akvatinih biljaka, insekata i drugih ivotinja i biljaka. U
njima lei i bogatstvo ptica koje se putem lanca ishrane hrane tom biocenozom.
Ovaj termin se koristi i kao opti za sve prostore na kojima je povrina
neprekidno ili veim delom u toku godine vlana.
Mutnoa vode
Njena optika osobina da rasipa i apsorbuje manji ili vei deo svetlosti koja
se kroz nju proputa i predstavlja suprotnost "bistrini". Odreuje se
komparativnim metodama, uz korienje odgovarajuih standarda.

142
Neutralizacija
U hemijskom smislu, eliminisanje kiselosti ili alkalnosti vode uz pomo
neutralizacionog sredstva, baze, odnosno kiseline i dovoenje pH vrednosti na
oko 7,0.
Obala
Pojas zemljita koji se protee neposredno uz korito za veliku vodu
vodotoka ili jezera, odnosno akumulacije, a obala u podruju zatienom od
poplava je pojas zemljita irine 50 metara, raunajui od unutranje noice
nasipa prema branjenom podruju. (Zakonska formulacija).
Oticanje
Proticanje vode u vodotocima, odnosno potocima i rekama, pri emu ta
voda, ili direktno (povrinsko oticanje), ili indirektno, kao protok pri suvom
vremenu (dotok iz prirodnih ili vetakih jezera ili dotok podzemne vode) potie
od precipitacije.
Otpadne vode
Voda, pripremljena za pie ili korienje u industriji, posle upotrebe. Dve
osnovne vrste: domae i industrijske otpadne vode. Zbog svojih specifinih
osobina i zbog posebnih uslova nastajanja, najee se izdvajaju otpadne vode sa
poljoprivrednog zemljita i radioaktivne otpadne vode. Za smesu domaih
otpadnih voda iz itavog naselja ili grada i otpadnih voda iz razliitih ustanova i
javnih institucija, sa malim udelom indusrijskih otpadnih voda, esto se koristi
naziv sanitarna otpadna voda. Ukoliko je, pak, udeo prethodno delimino
preienih ili sirovih industrijskih otpadnih voda znaajan, takva smesa naziva
se komunalna ili gradska otpadna voda. Otpadne vode u ijem sastavu
dominiraju humani i/ili ivotinjski ekskrementi (nunici, pisoari, tale i sl.),
nazivaju se fekalne otpadne vode.
Kine ili atmosferske vode mogu, pod odreenim okolnostima, biti toliko
zagaene, da se moraju smatrati otpadnim vodama.
Generalno, industirjske otpadne vode su sve one otpadne vode koje ne vode
neposredno i iskljuivo poreklo iz domainstva. Najee se, ipak, definiu kao
neposredni proizvod mokrih proizvodnih operacija i procesa.
Osnovna osobina industrijskih otpadnih voda je veoma velika raznovrsnost
sastava, za razliku od domaih otpadnih voda koje se odlikuju relativno
ujednaenim sastavom.

143
Otpadne vode industrije i rudarstva
Nusprodukti industrije i rudarstva. Industrujski pogoni, posle odgovarajue
obrade, ili bez nje, izlivaju svoje otpadne vode direktno u reke i druge
povrinske vode, ili indirektno, putem gradskog kanalizacionog sistema, ukoliko
im je on prostorno dostupan.
Padavine (precipitacija)
Zajendiki naziv za sve proizvode kondenzacije vodene pare u atmosferi
koji, pod dejstvom gravitacije, dospevaju na zemljinu povrinu. Od momenta
nastajanja u atmosferi, pa do stizanja do povrine tla, padavine su prevashodno
predmet interesovanja metereologa, ali pristizanjem na zemljite, one postaju
jedan od osnovnih elemenata hidrologije.
Osnovni oblici padavina su: kia, inje, sneg, susneica, poledica i grad
(tua). Osnovni uzorci pojave padavina su spoljanje i dinamiko hlaenje
vazduha. Prvo predstavlja prirodnu pojavu opadanja temperature vazduha sa
visinom (proseno oko 5,5
o
C na svakih 1000 m, ali je dosta promenljivo), a
drugo je sniavanje temperature vazduha, izazvano njegovom ekspanzijom pri
kretanju navie. Zavisno od odnosa brzina ove pojave padavina, vreme je
nestabilno ili stabilno. Budui da je osnovni uslov za pojavu padavina podizanje
vlanog vazduha u atmosferi, zavisno od osnovnog faktora koji to podizanje
izaziva, precipitacija moe biti konvektna, orografska ili ciklonska.
Pelikularna voda
Podzemna voda u nezasienoj zoni, odnosno zoni aeracije, iznad
kapilarnog sloja.
Pitot-ova cev
Cev za merenje statikog pritiska, kao i kinetike energije tekueg fluida, u
obliku slova U. J edan kraj upravljen je uzvodno i meri ukupni pritisak, a drugi
kraj je pod pravim uglom na pravac toka i meri samo statiki pritisak. Na osnovu
ova dva podatka moe se sraunati brzina proticanja.
Pitka voda
Voda koja po svim svojim karakteristikama zadovoljava propisane
kriterijume iz oblasti zatite zdravlja.
Povrinske vode
Sve vode prirodno otvorene prema atmosferi, odnosno potoci, reke, bare,
jezera, mora, okeani, ali i vetaka jezera (akumulacije) koje se ovek stvorio,

144
zaustavljajui i prikupljajui povrinske vode. Ove vode se obnavljaju nepo-
sredno iz atmosferskih padavina, ili posredno preko podzemnih izdani. Mogu da
budu slatke i slane.
Daleko najvei deo povrinske vode i vode na Planeti u celini jeste slana
voda u Svetskom okeanu i slanim jezerima i kopnenim morima (preko 97% od
ukupno 13.600 geograma ili 1,36 milijardi km
3
). Vie od
3
/
4
povrinske slatke
vode (oko 30 miliona km
3
) stalno je zarobljeno u obliku lednika i stalnog
snenog pokrivaa. Kada se oduzme voda u movarama, teorijski, za snabde-
vanje stanovnitva i industrije vodom ostaje samo oko 250.000 km
3
(oko 5%
ukupne koliine vode na Planeti, ne raunajui podzemne vode).
Grana hidrologije koja se bavi povrinskim vodama naziva se hidrogeo-
grafija, i obuhvata: reologiju (potamologiju), koja se bavi stajaim slatkim
vodama, i okeanografiju, koja se bavi slanom vodom u morima i okeanima.
Danas se izraz limnologija koristi u irem smislu, pa se odnosi na sve slatke
vode, bez obzira da li su tekue ili stajae.
Povrinsko oticanje
Direktno oticanje dela padavina po povrini zemljita do najblieg korita.
Pri tome se pod njim ovde podrazumeva svaka depresija koja moe da prihvati
manji turbulentni vodeni tok koji se pojavljuje samo u toku kinih padavina i
krae vreme po njihovom prestanku. Naziva se i bujica.
Podzemna voda
Deo precipitacije koji ponire u zemjite kroz njegovu povrinu (inflitracija),
koji se potom kree kroz podzemlje do nivoa podzemnih voda (perkolacija) i
koji se, konano, lateralno kree kroz zatvoreni ili otvoreni vodonosni sloj -
akvifer (podzemno oticanje) i koji predstavlja jednu od 4 osnovne faze
hidrolokog ciklusa. Voda je u podzemlju, u razliitim oblicima, rasporeena po
njegovoj dubini, u dve osnovne oblasti - zone. Nezasiena zona (zona aeracije), u
kojoj su pore ispunjene delimino vodom, a delimino vazduhom, prostire se od
povrine zemljita do nivoa podzemne vode (freatina povrina), i ova voda se ne
moe eksploatisati. Debljina ove zone kree se praktino do nule u freatine
povrine, pa nadalje po dubini litosfere protee se zasiena zona (zona podzemne
vode), u kojoj su pore u zemljitu potpuno ispunjene vodom pod hidrostatikim
pritiskom i iskljuivo ova voda moe se koristiti za vodosnabdevanje, ukoliko je ima
dovoljno i ukoliko se moe ekonomino eksploatisati. Budui da na velikim
dubinama, pod dejstvom teine slojeva zemljita iznad njih, dolazi do zatvaranja
pora, podzemna voda se retko moe nai na dubinama veim od 600 metara, mada
je maksimalna dubina prodiranja ograniena tek debljinom poroznih stena i ona se
procenjuje ak na 3 do 13 kilometara. Ukupna koliina podzemne vode na Planeti,

145
do dubine od 4000 metara, procenjuje se na oko 8,5 miliona km
3
, odnosno na oko
3,7 miliona km
3
do dubine od 750 metara.
Propelerna pumpa
Aksijalna pumpa.
pH vrednost
Negativni logaritam koncentracije vodonikovih jona. Ovom veliinom se
izraava kiselost ili alkalnost sredine. Neutralnu sredinu karakterie pH =7,0.
Nie vrednosti odgovaraju kiseloj, a vie, do 14, alkalnoj sredini.
Radijalna pumpa
Centrifugalna pumpa.
Reciprona pumpa
Klipna pumpa.
Rena klasifikacija
Zakonski regulisana podela vodotoka prema stepenu zagaenosti i nameni
njihove vode na 4 klase, pri emu je II klasa podeljena na 2 potklase. I klasa su
vode koje se u prirodnom stanju ili se samo posle dezinfekcije mogu koristiti za
pie, u prehrambenoj industriji i za gajenje plemenitih vrsta riba.
II klasa su vode podesne za kupanje, rekreaciju i za sportove na vodi, za
gajenje manje plemenitih vrsta riba i posle uobiajene obrade (koagulacija i
floakupacija, taloenje, filtracija i dezinfekcija), za pie i u prehrambenoj industriji
(potklasa IIa), odnosno, bez ikakve obrade, za pojenje stoke (potklasa IIb).
III klasa voda se moe koristiti za navodnjavanje i u industriji, osim
prehrambene industrije.
IV klasa su vode koje se mogu upotrebljavati samo posle posebne obrade.
Reynolds-ov broj
Bezdimenzionalni kriterijum koji odrava reim strujanja fluida. Definisan
je odnosom proizvoda linearne dimenzije protonog kanala ili cevi, linearne
brzine i gustine fluida i viskoznou fluida. Kritina vrednost ovog kriterijuma
odgovara prelasku turbulentnog toka u laminarni, sa smanjivanjem brzine toka.
Za okruglu cev ova vrednost se kree izmeu 2.000 i 3.000. Manje vrednosti od
ovih odgovaraju laminarnom, a vee turbulentnom toku.

146
Salinitet
Ukupna koncentracija soli rastvorenih u vodi. Salinitet okeana je posebna
ekoloka osobina kojoj se prilagoava kompletna akvatina i priobalna
biocenoza.
Sastav prirodnih voda
Sastav prirodnih voda veoma se razlikuje i vremenski i prostorno, zavisno
od mnogobrojnih faktora. Najvie zavisi od vrste prirodne vode (slatka, slana,
tekua, stajaa ili podzemna voda). Sastav tekuih voda zavisi, dalje, od
karakteristika slivnog podruja, stepena zagaenosti, od poljoprivredne
aktivnosti i prakse u slivu, od hidrotehnikih zahvata na vodotoku, od godinjeg
doba i od klimatskih uslova. Tekue vode se, generalno, odlikuju promenljivom
temperaturom u toku godine, umerenom i povremeno visokom mutnoom i
sadrajem silicijumove kiseline i razliitih organskih i neorganskih makro i
mikropolutanata, prisustvom bakterija (ukljuujui i patogene), virusa i
planktona i sadrajem rastvorenog O
2
blizu zasienja.
Sastav vode slatkovodnih prirodnih i vetakih jezera zavisi od fizikih,
hemijskih i biolokih karakteristika vodene mase, odnosno od njene limnologije,
od veliine i dubine jezera, klime, sliva, stepena eutrofinosti, godinjeg doba,
stratifikacije i mnogih drugih faktora. U principu, slian je sastavu tekuih voda,
ali se i razlikuje time to zbog stratifikacije i pada koncentracije O
2
u vodenoj
masi, uslovljene bentalnom bakteriolokom aktivnou, moe tokom leta i zime,
doi do pojave rastvorenog gvoa i mangana, materija koje utiu na ukus i
miris vode, H
2
S i drugih metabolikih intermedijera. U rano prolee i u kasno
leto mogue je cvetanje algi, to takoe utie na sastav vode.
Osnovna razlika u sastavu povrinske slatke i morske vode je salinitet
(ukupni sadraj rastvorenih soli). Dok u slatkim vodama on veoma retko prelazi
500 mg/l, proseni salinitet morske vode je oko 35000 mg/l i ine ga u najveoj
meri hloridi alkalnih i zemnoalkalnih metala. Sadraj hlorida u vodi Mrtvog
mora je ak oko 150000 mg/l.
Osnovne karakteristike podzemnih voda su konstantna temperatura,
odsustvo mutnoe i suspendovanih materija, obino stalan i znatno vei salinitet
(tvrdoa) i sadraj F
e
i M
n
nego kod povrinskih voda. esto prisustvo agresivnog
CO
2
, a u veini sluajeva potpuno odsustvo rastvorenog O
2
. Takoe su esto prisutni
i H
2
S i NH
3
, kao i prirodna organska jedinjenja (npr. huminske kiseline).
Sistem snabdevanja vodom
Sistem za snabdevanje naselja pijaom vodom koji se sastoji od
vodozahvata, postrojenja za pripremu vode i distribucione mree.

147
Specifina teina
Masa jedinice zapremine supstance. Masa se obino izraava u gramima, a
zapremina u cm
2
.
Specifina toplota vode
Specifini toplotni kapacitet vode na 0
o
C ima vrednost 4,186 kJ /kg.
o
K, to
je znatno vie nego kod bilo koje druge materije. To ini vodu izuzetno dobrim
grejnim medijumom.
Stepen tvrdoe vode
Ranije korieni naini izraavanja tvrdoe vode (do donoenja Zakona o
sistemu jedinica, 1980), koji se jo uvek dosta koristi. Postoje nemaki, engleski,
francuski i ameriki stepen tvrdoe. Tvrdou od 1
o
nemakog ima voda u kojoj
je ukupna koliina C
a
i M
g
jona u 1 litru ekvivalentna 10 mg C
a
O. Tvrdou 1
o

francuskog ima voda u kojoj je ukupna koliina C
a
i M
g
jona u 1 litru
ekvivalentna 10 mg C
a
CO
3
. Tvrdou 1
o
engleskog ima voda u kojoj je ukupna
koliina C
a
i M
g
jona u 1 Imper. galonu (1 Imper. galon = 4,516 litara),
ekvivalentna 1 grejnu (1 grejn =64,8 mg) C
a
CO
3
. Tvrdou 1
o
amerikog ima
voda u kojoj je ukupna koliina C
a
i M
g
jona u 1 US galonu (1 US galon =3,785
litara), ekvivalentna 1 grejnu C
a
CO
3
.
Po Zakonu o jedinicama iz 1980. godine, a sve vie i u praksi, tvrdoa vode
se izraava preko ekvivalentne koncentracije C
a
CO
3
u mg/l ili gmol/l.
Suspendovane vrste materije
Deo ukupnih vrstih materija u vodi (sav materijal koji ostaje po potpunom
uparavanju uzorka vode na 105
o
C), koji se u njoj nalazi u obliku suspendovanih
estica, ne manjih od 1 m, odnosno 1 mikrona. Od drugog dela ovih materija
(filtrabilne vrste materije) odvaja se filtracijom kroz odgovarajui filter.
Ukupne suspendovane vrste materije dele se na talone i netalone. Talone
predstavljaju onaj deo koji se istaloi za vreme od 60 minuta (vidi Imhoff-ov
levak) i taj podatak predstavlja priblinu meru koliine mulja koji se moe
izdvojiti direktnim, primarnim taloenjem. Netalonu frakciju suspendovanih
materija ine. uglavnom, estice veliine izmeu 1 i 10 mikrona.
Tvrdoa vode
Koncentracija jona zemnoalkalnih metala, kalcijuma i magnezijuma,
rastvorenih u vodi, a koji se nalaze u ravnotei sa karbonatnim, bikarbonatnim,

148
sulfatnim, nitratnim, hloridnim i drugim anjonima u njoj prisutnim. Do
donoenja vaeeg zakona o sistemu jedinica, tvrdoa se u pojedinim dravama
izraavala pomou razliitih stepena (vidi: Stepen tvrdoe vode). Danas se
izraava preko ekvivalentne koncentracije C
a
CO
3
, u mg/l, mmol/l ili mekv/l.
Ukupna tvrdoa vode odnosi se na sve prisutne Ca i Mg jone, karbonatna
tvrdoa na Ca i Mg jone u ravnotei sa karbonatnim i bikarbonatnim jonima i
nekarbonatna tvrdoa na Ca i Mg jone u ravnotei sa ostalim anjonima (razlika
ukupne i karbonatne tvrdoe). Tvrdoa koja se moe ukloniti duim
zagrevanjem vode na taki kljuanja taloenjem Ca i Mg karbonata i koja je
priblino jednaka karbonatnoj tvrdoi, naziva se prolazna tvrdoa, a preostali
njen deo stalna tvrdoa. Tvrdoa koja potie samo od Ca jona naziva se
kalcijumova tvrdoa, a ona koja potie samo od Mg jona, magnezijumova
tvrdoa. Uvoenjem jonskih menjaa u tehnologiju vode ukazala se potreba za
definisanjem anjonske i bazne tvrdoe. Anjonska tvrdoa je zbir ukupnih
koncentracija anjona jakih mineralnih kiselina (sulfati, nitrati i hloridi), izraenih
u jedinicama tvrdoe. Bazna tvrdoa jednaka je zbiru karbonatne, anjonske i
alkalno-bikarbonatne tvrdoe (sadraj alkalnih bikarbonata). Vode sa malom
tvrdoom nazivaju se meke vode, a vode sa velikom tvrdoom tvrde vode.
Turbinska pumpa
Viestepena centrifugalna pumpa.
Turbulentno proticanje
Vrtlono kretanje tenosti koje se dogaa pri Reynolds-ovim brojevima
preko 3600. Kretanje vrtloga u masi tenosti potpuno je haotino.
Fauna
Skup ivotinjskih vrsta odreene oblasti, klasifikovanih po filogenetskom
principu. To je celokupni ivotinjski svet jednog podruja u odreenom periodu.
Fenoli
Grupa organskih aromatinih jedinjenja sa jednom ili vie OH - grupa,
vezanih za benzolov prsten (krezoli, naftoli), prisutna kao nusprodukti pri
rafinaciji nafte, pri tavljenju koe, u tekstilnoj industriji pri bojenju, proizvodnji
smola i slino. Neke vrste nastaju i u prirodnim procesima razgradnje organskih
materija. Male koncentracije prouzrukuju promene ukusa i mirisa u vodama, a
visoke koncentracije mogu da unite akvatinu biocenozu, pa ak da ugroze i
ljudski ivot. Najpoznatiji fenol je karbolna kiselina, C
6
H
5
OH koji, ve pri
sadraju od 10 mikrograma po litru u vodi za pie, pri hlorisanju, obrazuje
hlorfenol i ini je nepogodnom za pie.

149
Fenoli su otporni na dejstvo bakterija, ali se, posle odgovarajue adaptacije,
otpadna voda sa sadrajem fenola ak od 500 mg/l moe bioloki uspeno
preistiti.
Flora
(Lat. Flora - boginja cvea; flos, floris - cvet). Skup svih biljnih vrsta
odreene oblasti ili i odreenom periodu.
Flotacija
1) Podizanje suspendovanog i/ili emulgovanog otpadnog materijala u vodi na
njenu povrinu uvoenjem u nju komprimovanog vazduha i mehaniko
uklanjanje tako izdvojenog mulja. Kod stabilno suspendovanih i
emulgovanih materijala u vodi prethodno se, dodatkom odreenih
hemijskih agensa, mora izvriti njihova destabilizacija.
2) Proces i postupak u preradi ruda kojim se odvajaju jedinjenja korisnih
metala iz jalovine. Ovaj proces se obavlja upotrebom povrinskih aktivnih
supstanci, u jednostavnim flotacionim elijama, tenom suspenzijom sa
finosamlevenomsmesomrude. Ima vanu primenu u rudarstvu.
Hemijska potreba kiseonika, HPK
Kiseonini ekvivalent ukupnog sadraja organske materije u vodi koja je
podlona hemijskoj oksidaciji, odnosno broj miligrama kiseonika iz jakog
oksidacionog sredstva, koji se utroi na hemijsku oksidaciju ukupne organske
materije, prisutne u jednom litru vode. Za datu otpadnu vodu, ukoliko se
raspolae dovoljno velikim brojem paralelno odreivanih BPK i HPK vrednosti i
dovoljnim iskustvom u interpretaciji tih podataka, moe se ustanoviti koleracija
izmeu ova dva parametra i tako omoguiti da se ubudue, odreivanjem samo
HPK vrednosti te vode, koja zahteva samo 2-3 sata, doe indirektno i do njene
BPK vrednosti, ije odreivanje traje 5 dana.
Hidraulika
Nauka o proticanju tenosti, posebno sa stanovita njene kinetike energije,
odnosno sila koje deluju na tenost i sila kojima deluje sama tenost u kretanju.
Hidraulina srednja dubina
Hidraulini radijus. Povrina poprenog preseka tenosti u kanalu
podeljena okvaenim obimom. Kada tenost pri proticanju potpuno ispunjava
cev kroz koju protie, hidraulika srednja dubina jednaka je jednoj etvrtini
prenika cevi.

150
Hidrauliki gradijent
Pri proticanju fluida kroz cev pod pritiskom, linija koja povezuje nivoe na
koje bi se fluid podigao u otvorenim cevima, vezanim za glavnu cev
(piezometarska povrina). U otvorenom kanalu hidrauliki gradijent se poklapa
sa povrinom vode u njemu.
Hidroakumulacija
Vetako jezero koje se formira zaustavljanjem toka obino manjeg
vodotoka, da bi se u njemu prikupila voda tokom perioda velikih voda i
padavina, kada je ima u izobilju i potom koristila tokom sunog perioda,
uglavnom za snabdevanje. Grade se i vienamenske akumulacije, koje se pored
toga koriste i za navodnjavanje i/ili za pogon hidroelektrana. Neophodno je,
meutim, naglasiti da se prevoenjem tekue vode u stajau njen kvalitet, po
pravilu i, dugoronije gledano, pogorava, posebno kada je proseno vreme
zadravanja vode u akumulaciji veliko.
Hidrogeografija
Deo hidrologije, hidrologija povrinskih voda koja se bavi vodom u
vodotocima u vreme tzv. velikih voda, pod normalnim uslovima i tokom sunog
perioda, prikupljanjem vode u vetaka jezera - hidroakumulacije, fizikim
karakteristikama renih sistema, kao i poreklom i ponaanjem povrinskih voda
uopte. Deli se na: reologiju (potamologiju), koja se bavi tekuim vodama, na
limnologiju, koja se bavi stajaim slatkim vodama (sve ee ukljuuje i
reologiju) i na okeanografiju, koja se bavi slanim vodama u morima i okeanima.
Hidrogeografski objekti
Vodeni objekti znaajni po koliini vode, reimu rada i ivopisnom izgledu
(izvori, kraka vrela, vodotoci, jezera).
Hidrogeologija
Deo hidrologije koji se bavi podzemnim vodama.
Hidrograf
Grafiki prikaz protoka ili vodostaja u vodotoku u zavisnosti od vremena.
Povrina ispod krive, proizvod protoka i vremena, predstavlja zapreminu vode,
proteklu u toku datog vremenskog perioda. Hidrografi za due vremenske

151
periode bitni su za planiranje korienja hidroenergije i vodosnabdevanja, dok se
kratkoroni hidrografi (jedinini hidrografi), koji prikazuju povrinsko
oticanje od kie datog intenziteta (broj milimetara kie), koriste za projekte iz
oblasti zatite od poplava.
Hidrodinamika
Teorija o kretanju fluida.
Hidrologija
Nauka o osobinama, raspodeli i ponaanju vode u prirodi, koja predstavlja
granu fizike geografije. Inenjerska hidrologija ukljuuje one segmente, inae
veoma iroke oblasti koju pokriva ova nauka, koji se odnose na projektovanje i
voenje objekta i ureaja za kontrolu i korienje vode. Granice izmeu
hidrologije i srodnih nauka kao to su meteorologija, okeanografija i geologija
praktino je nemogue iole tano definisati. Hidrologija se ponekad definie i
kao nauka o hidrolokom ciklusu.
Hidroloki ciklus
Osnovni koncept na kome se zasniva hidrologija. Nalazei se u neprekidnom
kretanju u prirodi voda obrazuje, zatvoreni ciklus, sainjen od niza meuzavisnih
pojava koje se ciklino ponavljaju. Ona, zapravo, krui od hidrosfere, preko
atmosfere i litosfere, nazad u hidrosferu. Voda iz jezera, reka i okeana isparava pod
dejstvom solarne energije (evaporacija) i sa kopna preko vegetacije (transpiracija),
da bi se pod odgovarajuim uslovima kondenzovala i, u obliku atmosferskog taloga,
vratila na Zemlju (precipitacija). Deo padavina direktno isparava sa povrine
zemljita, deo povrinski otie do najblieg vodnog resursa (bujice), a deo se
infiltrira u zemljite i prekolira da podzemnih voda, vraajui se na povrinu u
obliku izvora ili bunara, ili otie horizontalno do reka ili okeana.
Hidrometeorologija
Hidrologija atmosferske vode koja se bavi kiom i drugim oblicima
atmosferskog taloga, odnosno uzorcima i uestalou njihove pojave, njihovom
raspodelom i njihovim intenzitetom i njegovim promenama.
Hidrometrija
Merenje brzine toka vode i njenog protoka.

152
Hidrostatiki pritisak
Pritisak stuba vode izazvan razlikom nivoa.
Hidrosfera
Sva voda na i u Zemljinoj kori, ukljuujui sve podzemne i povrinske vode.
Pored atmosfere, litosfere i ekosfere, velika zemaljska sfera. (Vidi: Voda)
Centrifugalna pumpa
Rotodinamina pumpa u kojoj impeler sa lopaticama pokree tenost
prema spolja i ona naputa kuite pumpe radijalno. Tenost se uvodi u pumpu
kroz centar impelera.
Cirkulacija
Brzo naruavanje stratifikacije u slatkovodnom basenu (kao to je jezero,
vodojaa ili akumulacija), kao posledica prirodnih sila, obino inicirano vetrom.
U tipinom primeru, kod jezera umerene zone, u kasno leto ili jesen koliina
solarne energije je nedovoljna tako da dolazi do hlaenja povrinskih slojeva
vode. Oni postaju gui i tonu u dublje delove vodenog basena. Time se
naruava stanje temperaturne stratifikacije, temperatura vode postaje ujednaena
u celom vodenom biotopu, otpor ka meanju je mali, tako da je dovoljna i mala
koliina energije vetra da izazove meanje celog vodenog stuba. To je jesenja
cirkulacija, a do slinog procesa u jezerima umerene zone dolazi i u prolee -
prolena cirkulacija, kada dolazi do otapanja leda i zagrevanja povrinskih
slojeva, ija se temperatura izjednaava sa dubljim slojevima. U zavisnosti od
tipa temperaturne stratifikacije u jezerima u kojima se uspostavlja cirkulacija
celog vodenog stuba tokom jedne godine dolazi do cirkulacije jednom ili vie
puta. Poseban sluaj delimine cirkulacije uspostavlja se u tzv. meromiktikim
jezerima. Cirkulacija je veoma znaajna jer se njome u vodenu masu unose
istaloene suspendovane estice i hranljive supstance, ime se omoguava
intenzivna produkcija u narednom periodu. Razliiti organizmi su razliito
prilagoeni na uslove intenzivnog meanja vode.

153
LITERATURA
1. V. Jovii, A. ovi: Odvodnjavanje rudnika, udbenik, RGF -
Beograd, Beograd 1975.
2. 2. V. Jovii, A. ovi: Odvodnjavanje rudnika, udbenik, RGF -
Beograd, Beograd 1985.
3. R. Simi, D. Mrovi, V. Pavlovi: Odvodnjavanje povrinskih
kopova, udbenik, RI - Zemun, Beograd 1984.
4. M. Ignjatovi, M. Miljkovi: Rudarska hidrotehnika, udbenik, Institut
za bakar, Bor 2004.
5. S. Pajki, M. Ljubojev: Istrano buenje - tehnika i tehnologija,
udbenik, Institut za bakar, Bor 2004.


154
SADRAJ
I OSNOVE HIDROLOGIJE, HIDRAULIKE,
HIDROGEOLOGIJE I DINAMIKE PODZEMNIH VODA ......... 3
UVOD .................................................................................................. 4
1. HIDROLOGIJA .............................................................................. 5
1.1. VODNI BILANS ........................................................................... 6
1.2. SLIVNE POVRINE, PADAVINE, VODOSTAJ I OTICAJ .......... 8
2. HIDRAULIKA .............................................................................. 10
2.1. OSNOVNE FIZIKE OSOBINE TENOSTI .......................... 10
2.2. HIDROSTATIKI PRITISAK .................................................. 11
2.3. HIDRODINAMIKA .................................................................. 15
2.3.1. Osnovni pojmovi ....................................................................... 15
2.3.2. Osnovna jednaina strujanja tenosti ......................................... 18
2.3.3. Hidrauliki otpori ...................................................................... 20
2.3.4. Gubici na trenje ......................................................................... 21
2.3.5. Lokalni gubici ........................................................................... 22
3. FIZIKA SVOJSTVA STENSKIH MASIVA OD
ZNAAJA ZA SADAJ VODE U NJIMA ................................. 25
3.1. POROZNOST .............................................................................. 25
3.2. VLANOST STENA ................................................................... 31
3.3. OBLICI POJ AVE VODE U STENAMA ...................................... 32
4. HIDROGEOLOKA SVOJSTVA STENA .................................. 34
4.1. SPOSOBNOST UPIJ ANJ A VODE .............................................. 34
4.2. SPOSOBNOST ODAVANJ A VODE (IZDANOST) .................. 34
4.3. PROPUSTLJ IVOST ..................................................................... 35
4.4. SLOBODNE PODZEMNE VODE ............................................... 38
4.4.1. Izdani ...................................................................................... 38
4.4.2. Tipovi izdani prema hidrodinamikim karakteristikama ........... 39
4.5. KRETANJ E PODZEMNE VODE ................................................ 41
4.5.1. Kretanje vode u zoni aeracije .................................................. 42
4.5.2. Kretanje vode u zoni zasienja ................................................ 42
4.6. BUNARI ...................................................................................... 45
4.6.1. Koliina vode koja pritie ka savrenom bunaru ...................... 47
4.6.2. Koliina vode koja pritie ka savrenom artekom bunaru ....... 49
4.6.3. Koliina vode koja pritie u nesavreni bunar .......................... 51
4.6.4. Odreivanje koeficijenta filtracije kod bunara .......................... 52

155

II ODVODNJAVANJE PODZEMNIH RUDNIKA ......................... 53
1. PRILIV VODE U RUDNIKE PROSTORIJE ........................... 53
1.1. PRILIV VODE PRI IZRADI VERTIKALNIH
PROSTORIJ A .............................................................................. 54
1.2. PRILIV VODE U HORIZONTALNE
RUDNIKE PROSTORIJE ......................................................... 54
1.3. PRILIV VODE U KOSE RUDNIKE PROSTORIJE .................. 55
1.4. UTICAJ METODE OTKOPAVANJ A LEITA NA
OVODNJ ENOST RUDNIKA ...................................................... 56
2. ORGANIZACIJA ODVODNJAVANJA RUDNIKA ................... 57
2.1. PRIRODNO ODVODNJ AVANJ E POTKOPIMA ........................ 57
2.2. MEHANIKO ODVODNJAVANJE RUDNIKA ......................... 57
3. SPREAVANJE PRODORA VODE U RUDARSKE
PROSTORIJE .............................................................................. 60
3.1. SPREAVANJE PRODORA POVRINSKIH VODA ................ 60
3.2. SPREAVANJE PRODORA PODZEMNIH VODA ................... 63
4. SPREAVANJE PRITOKA VODE BARAAMA ..................... 67
4.1. IZGRADNJ A BARAA .............................................................. 67
4.2. DRVENE BARAE ..................................................................... 68
4.3. ZIDANE BARAE ...................................................................... 70
4.3.1. Zidane cilindrine barae ......................................................... 70
4.3.2. Sferine zidane barae ............................................................. 72
4.3.3. Zidane klinaste barae ............................................................ 73
4.4. BETONSKE BARAE ................................................................ 76
4.4.1. Klinaste pravougaone jednostepene barae .............................. 78
4.4.2. Klinaste viestepene pravougaone barae ................................. 82
4.4.3. Klinaste jednostepene krune barae ........................................ 84
4.4.4. Klinaste viestepene krune barae .......................................... 85
4.5. ARMIRANO-BETONSKE BARAE .......................................... 87
5. HIDROTEHNIKI OBJEKTI ZA
ODVODNJAVANJE RUDNIKA ................................................. 88
5.1. KANALI ZA ODVODNJ AVANJ E .............................................. 88
5.2. TALONICI ................................................................................ 90
5.3. VODOSABIRNICI ...................................................................... 92
5.4. PUMPNE KOMORE ................................................................... 95
5.5. PUMPNO POSTROJ ENJ E .......................................................... 99

156
III ODVODNJAVANJE POVRINSKIH KOPOVA .................... 101
1. OPTI PRINCIPI ODVODNJAVANJA
POVRINSKIH KOPOVA ........................................................ 101
1.1. METODE I SISTEMI ODVODNJ AVANJ A POVRINSKIH
KOPOVA .................................................................................. 101
1.2. ANALIZA USLOVA ZA ODVODNJ AVANJ E KOPOVA I
ODLAGALITA ....................................................................... 102
2. ODREIVANJE PRILIVA VODE U POVRINSKI KOP ....... 104
3. HIDROTEHNIKI OBJEKTI ZATITE KOPOVA OD
POVRINSKIH I PODZEMNIH VODA .................................. 105
3.1. OBJ EKTI ZA ZATITU OD POVRINSKIH VODA ............... 105
3.2. OBJ EKTI ZA ZATITU OD PODZEMNIH VODA .................. 110
4. HIDROTEHNIKI OBJEKTI ZA DRENIRANJE -
ISUIVANJE OVODNJENIH LEITA .................................. 111
4.1. VRSTE DRENANIH SISTEMA .............................................. 111
4.2. VERTIKALNI DRENANI OBJ EKTI ...................................... 112
4.2.1.Buotine ................................................................................. 112
4.2.2.Bunari .................................................................................... 113
4.2.3.Okna ...................................................................................... 116
4.3. HORIZONTALNI DRENANI OBJ EKTI ................................. 116
4.3.1. Dreniranje unutranjeg odlagalita ......................................... 116
4.3.2. Dreniranje unutranjeg odlagalita ......................................... 117
4.3.3. Dreniranje spoljanjeg odlagalita ........................................... 117
4.3.4. Kanali ................................................................................... 117
4.3.5. Useci ..................................................................................... 119
4.3.6. Horizontalne buotine ............................................................ 121
4.3.7. Zatitni nasipi ........................................................................ 121
4.3.8. Ukopane drenane cevi .......................................................... 122
4.3.9. Podzemne rudarske prostorije za odvodnjavanje .................... 124
5. ZATITA OD PODZEMNIH VODA
PRIMENOM EKRANA ............................................................. 125
5.1. VRSTE EKRANA I NAINI IZGRADNJE ............................... 125
5.2. INFUZIONI ZALIVNI EKRANI .............................................. 127
5.3. INJ EKCIONI EKRANI .............................................................. 127
5.4. LEDENI EKRANI ..................................................................... 128
IV OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA VODE I
ODVODNJAVANJE .................................................................... 130
LITERATURA ............................................................................... 153

Odvodnjavanje U Rudarstvu

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Odvodnjavanje U Rudarstvu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ODVODNJAVANJE U RUDARSTVU

Broj, 2008/1-1 RUDARSKI RADOVI SPECIJALNO IZDANJE

- vertikalna brzina padanja vrstih estica u vodi (m/s).

u funkciji srednjeg prenika estice

You might also like