Nina Berberova

AJKOVSKI
PAIDEIA

Biblioteka
SABRANA DELA

PAIDEIA

Naslov originala
Hmia BepSepoBa
Ha&KOBCKH

Actes Sud, Paris

Izdava
PAIDEIA, Beograd
Generalni direktor
PETAR IVADINOVI
Glavni i odgovomi urednik
VESNA JANJI
2001, PAIDEIA, za ovo izdanje

NINA BERBEROVA

AJKOVSKI
Prevod sa ruskog
MIRJANA GRBI

PAIDEIA 2001.

Predgovor

Prolo je pedeset godina od kada je napisana ova knjiga, i povodom njenog ponovnog izdavanja elim da odgovorim na pitanje koje
mi je esto postavljano: zato sam je napisala, zato biografiju i zato
ba ajkovskog?
Tridesete godine bile su vreme biografija. Pisci su ih pisali, a
itaoci su ih oduevljeno itali. Bila su izgradena izvesna pravila koja
su autori potovali: nije korien upravni govor niti arhivska dokumenta, nije bilo nikakvog ulepavanja da bi se privukao italac, bilo
je iskljueno romansiranje. Postupci (iz prethodnog veka) kao to su
dijalog, itanje misli, eventualni susreti i detalji koji se niim ne mogu
potkrepiti, a pornocu kojih je, kako se nekada smatralo, oivljavao
roman o ivotu velikog oveka, opisi prirode, opisi vremena - loeg,
da bi se potencirali mrani trenuci njegovog ivota, ili lepog, da se naglase radosni susreti, citati iz lanaka koje je junak napisao dvanaest
godina posle opisanog razgovora, umetani u upravni govor, ponekad
ak na itavih pola stranice, na Zapadu su bili odbaeni kao smece.
Naalost, u Sovjetskom Savezu ih jo uvek koriste ne samo autori koji
piu za iroku italaku publiku , nego ak i naunici, istoriari. Ne
davno je autor jednog rada o ruskoj istoriji XX veka u Lenjingradu
napisao knjigu o Februarskoj revoluciji 1917. godine, u kojoj je priznao da je dozvolio sebi da prolost rekonstruie na osnovu dokumentamih materijala i uspomena" (ijih?). Uz to je dodata primedba:
Redakcija svih dijaloga u knjizi je autorova, bog ega on moli da ih
italac ne smatra citatima iz istorijskih dokumenata ili memoara. U
mnogim sluajevima autor raspolae samo pomenom nekog susreta ili
5

nekih osoba kao jedinom injenicom da je nekog razgovora uopte

bilo. U tom sluaju, dijalog apsolutno pripada knjievnoj formi obrade
istorijskog materijala." Na strani 31. dat je ovakav primer: Rodzjanko se ugrizao za usnu: U Dumi na blok sada ima veinu, razmisljao
je Rodzjanko u sebi.
Zakoni su bili utvreni, te su u Evropi i u SAD ule u modu pot
puno nove (ne romansirane, ve ozbiljne) biografije. Niko nije zaboravljen: ni stari, ni novi, ni pesnici, ni politiari, ni slikari, ni poznati
ljubavnici. Biografije su se brzo prodavale i imale su veliki uspeh.
Osecala sam elju da radim na ovom polju. Ubrzo je pao izbor i poetkom 1930. godine, u izdanju ,,Akademije, najpre u Lenjingradu a
onda i u Moskvi, izalo je nekoliko tomova arhivskog materijala o P.
I. ajkovskom: njegova prepiska sa N. F. fon Mek, prepiska s ljudima
koji su mu bili bliski, neobjavljeni dnevnik (publikovan tek 1923.
godine), uspomene savremenika na ajkovskog. Sve je to bilo praeno primedbama koje su bile direktno povezane ne samo sa njegovom
muzikom, vec i sa njegovom linou i njegovim ivotom. Preporod
anra i obilje dokumentacije - to su bila dva osnovna razloga za moju
odluku.
Treci razlog koji je za mene bio vaan, bio je to moj izadava,
M. S. Kaplan (Dorn knjige", ul. De 1 Eperon u Parizu), ne samo da
je pokazivao razumevanje za moj projekt, nego je ak obecao da ce
objaviti moju knjigu i plati mi autorski honorar. Osim toga, poto sam
svoje price redovno objavljivala (uglavnom nedeljom) u ruskim dnevnim novinama Poslednje novosli, pomislila sam kako bih mogla da
umesto pria objavljujem poglavlja svoje budue knjige. To mi je bilo
potrebno iz materijalnih razloga, jer bez redovnog rada za novine
nisam mogla da sastavim kraj s krajem, poto sam ivela iskljuivo od
knjievnog rada.
A postojali su i drugi faktori, koji nisu bili nita manje znaajni
za moju odluku: generacija koja je u mladosti poznavala ajkovskog,
oni koji su rodeni 1860-70. godine, polako je nestajala. Reila sam da
se s njima vidim i porazgovaram - sa Rahmanjinovom, sa Glazunovom, sa udovicom Anatolija Iljia, brata ajkovskog (biveg gubernatora Saratova i lana Dravnog saveta), sa prvom Tatjanom - Marijom Nikolajevnom Klimentjevom, sa unukama Fon Mekove. Ti ljudi
' Velika petorka - Balakirev, Borodin, Kjui, Musorgski, Rimski-Korsakov. (Prim.
prev.)

su me primali i razgovarali sa mnom. Bez njihove pomoci nikada ne

bih mogla da napiem svoju knjigu. Jedan od njih je bio i Vladimir Argutinski koji je odgovorio na skoro sva moja pitanja.
Sa Argutinskim, koji je 1893. godine iznajmljivao sobu kod
Modesta Iljia, u kojoj je Petar Ilji i umro, mogla sam da razgovaram
o tajni. O tajni koju je, vrsto sam u to bila ubedena, vec trebalo obelodaniti. Uostalom, ona je bila otkrivena jo 1923. godine, kada je
Ipolit Ilji objavio dnevnik s kraja osamdesetih godina. On je u to vre
me vec postepeno prevoen na veinu evropskih jezika. To je na Zapadu bilo vreme kada je poelo otvoreno da se govori o intimnim
stranama linosti. Delimino zahvaljujui Frojdu, delimino - zahvaljujuci optem okretanju knjievnosti skrivenim stranama ovekove
linosti. Pojavilo se novo shvatanje androginizma, ne kao bolesti koja
se mora i moe leiti, makar i silom, niti kao zloina koji treba kanjavati, vec kao iskustva kroz koje prolazi oko dvadeset odsto ljudi, od
kojih tri etvrtine to iskustvo kasnije jednostavno zaboravi ili ga preraste. Tek kasnije sam shvatila zato mi je pet ili est najbliih prijatelja mog oca i moje majke u ranom detinjstvu izgledalo nekako drugaije od ostalih njihovih poznanika - nikada se nisu enili, nisu imali
dece, i u ali su ih zadirkivali kako ive sa necacima, a ti necaci ni
kada nisu bili pozivani kod nas u goste!
Ruski itaoci moje knjige nisu mogli da ostanu u neznanju.
Shvatila sam da cu morati da se dotaknem problema koga se niko pre
nije dotakao. Nisam mogla da se pretvaram kako Dnevnik koji je izdao
Ipolit Ilji ne postoji niti je ikada postojao, i ne samo da to nisam m o
gla, nisam ni htela.
U ruskim emigrantskim novinama u kojima je urednik bio P. N.
Miljukov, cenzura koja se odnosila na ljubavni ivot velikih ljudi bila
je prilino stroga, ali su se vec posle prvog objavljenog odlomka (rano
detinjstvo), itaoci, kao i urednici novina, zainteresovali za knjigu. Te
prve glave ugledale su svetlost dana pre nego sto sam poela da intervjuiem ljude koji su poznavali ajkovskog, i one su im omogucile da
saznaju za moj rad na knjizi, a moda i da ocene njen kvalitet.
Sergej Vasiljevi Rahmanjinov je u to vreme bio u Parizu, gde
je doputovao da odri svoj redovni godinji koncert. Odseo je u hotelu
Maiestik (u Aveniji Kleber), ali ne u hotelskoj zgradi, nego u dvoritu,
u velikom paradnom krilu gde je iznajmljivao jedan od udobnih pro7

stranih hotelskih apartmana, koristei sve usluge ovog hotela koji je

tada bio jedan od najboljih u Parizu.
Sa visine svoga rasta koji je, bez obzira na njegovu pogrbljenost, za njega bio tako karakteristian, gledao je ne u mene, ve
iznad mene. Njegovo nepomino izdueno lice i neobino duge ruke,
tih, ak donekle monoton glas, bile su njegove osobene odlike. Tada
mi je rekao mnogo toga to sam upravo tada uz njegovu dozvolu i
zapisala, ali je najdragocenije bilo ono to mi je ispriao o maski koju
ajkovski kao da je itavog ivota nosio i koja je nestala s njegovog
lica na dan njegove smrti. itavog ivota kao d a je hodao u neujnim
cipelama, retko je podizao glas i na njegovom lieu je uvek bio prijatan
izraz blagosti, to su pamtili svi koji su ga znali. Ne samo d a je nepre
kidno brinuo da nekoga ne uvredi ili nehotice nanese nepravdu, nego
se drao pravila da ak ni sa kim ne stupa u raspravu kako ni sluajno
ne bi naljutio sagovornika. Da, ponekad je bio uzdran i hladan sa nepoznatim mladim osobama (posebno sa ,,gospodicama), bivao je
nepopustljiv u razgovorima sa petorkom*41, ali to su, prema reima
Sergeja Vasiljevia, bili izuzeci; vec sutradan - uobiajena nenost
prema N. A. Rimskom, potpuna harmonija prilikom susreta sa Borodinom, ton pun potovanja prilikom susreta sa Balakirevom. Deak od
stakla - kako ga je u detinjstvu nazvala Fani, guvernanta u Votkinsku,
ostao je do samog kraja - pliani deak.
Glazunov me je primao sedei kraj klavira, trom, teak, spor,
dreci u ustima cigaru koja se odavno ugasila, i sa koje je pepeo padao
na dirke. Stan je bio mraan, s glomaznim nametajem. Lino mi je
otvorio vrata i posle jednoasovnog razgovora lino me je ispratio do
stepenista. Nijednom se nije osmehnuo. Nekoliko puta je njegova pria zapoinjala ovim reima: Ladov i ja ... smo se jedne veeri s njim
vracali sankama ... Ladov i ja smo u sankama sedeli jedan drugom u
krilu, da bi on imao mesta. Seate li se kako su u to vreme sanke u
Piteru bile nekako uske.. Da, za tog dina su svakako bile uske i verovatno mu nije bilo Iako da na sebe prebaci pokriva za noge. Sa Ladova i sanki razgovor je preao na nedostatke Petra Iljia: njih, rekao
je Aleksandar Konstantinovi, u njegovom karakteru jednostavno nije
bilo. Postojao je, naravno, njegov privatni, intimni problem, ali on ni2Visokoskolska ustanova za decu plemica u Peterburgu (od 1835. do 1917 g.), u
kojoj je kolovanje trajalo sest, a kasnije sedain godina. Ovu kolu su zavrili,
izmedu ostalih, Aksakov, Kovalevski, Stasov, Serov, ajkovski. (Prim, prcv.)

koga od nas nije bacao u brigu; svako ima svoje tajne, mimo je rekao,
i vreme je da se na to naviknemo. (On sam je, kao i Turgenjev, kao i
Don Raskin, kao i junak Nabokovljeve Lolite, voleo sasvim mlade
devojke. I oenio se jednom takvom.)
Na poklopcu klavira stajala je aa sa crnim vinom i Glazunov
je nekoliko puta ustajao i otpijao iz nje. Priznao je da je mnogo pozaboravljao poslednjih godina, da je sve hteo da zapie, ali da nije zapisao i, izvadivi opuak cigare iz usta, na rastanku mi je poljubio ruku.
Uputih se Praskovji Vladimirovnoj ajkovskoj, do udaje Koninoj, svojevremeno poznatoj moskovskoj lepotici, ija romansa sa
Antonom Rubintajnom u Moskvi nije bila tajna. (Nikolaja Grigorjevia nisam uspela da maznem, rekla mi je veselo, njega je epala
Tretjakova.) Ona najpre nije mogla da poveruje da sam ja osoba koja
pie Petruinu biografiju, mislila je da sam njena vrnjakinja i da sam
poslala nekoga da me zameni. Iduci ka njoj pripremala sam se da ostanem vrsta ako bude zahtevala da izbacim neke aluzije na poetak
njegovog odnosa sa Apuhtinom (sa 12 - 13 godina) i da se intimnih
tema ne dotiem. Ispalo je sasvim drugaije: zamolila je da u narednom izdanju izbacim d a je Aljoa (sluga) donosio Petru Iljiu, dok bi
ovaj nocu radio za pisacim stolom ili za klavirom - aicu konjaka
pred spavanje. Njena molba se svodila na sledece: napisali ste da se to
dogaalo svake noi, napiite da se to dogadalo jednom nedeljno.
Inae neko moe pomisliti da je bio alkoholiar. Trudila sam se da
skrenem razgovor na drugi kolosek i usmerim ga na intimne teme, ali,
na moje veliko iznenadenje, ona kao da je jedva doekala da ponemo
da priamo o tome. Preotela sam mu jednog oboavaoca u Tiflisu,
kada je bio kod nas u gostim a'4, rekla mi je smejuci se veselo. To je
bio Vertinski44, rekla sam. Da, to je bio Vertinski, i Peca mi to ni
kada nije oprostio.4'
Na moje pitanje kako je reagovalo drutvo u kome je ona cvetala i blistala, odgovorila mi je, smejuci se lukavo, da se niko niemu
nije didio, svi su to radili u mladosti, a devet velikih kneeva bilo je
po tome poznato. (Po mom raunu bilo ih je osam.) Jedino se zahtevalo pristojno ponaanje i da se ne prave skandali44. Apuhtin je d ta vog ivota svoje ljubavne pesme pisao ,,o njoj44, a ne ,,o njemu44, i
Petra Iljia je razvratio upravo on, poto je kao trinaestogodinjak bio
ljubavnik ildera-uldera, razrednog nastavnika, biveg dragana veli
kog kneza Konstantina Konstantinovia, oenjenog oveka koji je
9

imao sedmoro dece - uzgred, on je bio direktor Visoke kole pravnih

nauka2 i zapazio je Peu.
Zatim je, pogledavi me nekako naroito znaajno, rekla da o
takvom vladanju ajkovskog ona u svom sanduku ima jedan
zanimljiv dokument - dnevnik Petra Iljia u kome on pie o Eduardu.
Skamenih se. U uglu sobe u kojoj je stanovala (u ruskom domu
za samohrane starice u Nejiu, kojim je upravljala udovica biveg
vilnuskog gubematora i lana Dravnog saveta Ljubimova), stajao je
veliki sanduk, oigledno donet iz Rusije. Oprezno sam je navodila na
sadraj dnevnika. Pokazalo se da je to ona ista sveska koju je Ipolit
obelodanio 1923. godine u Petrogradu. Praskovja Vladimirovna mi
nije poverovala kada sam joj rekla da se taj dnevnik moe nai u bibliotekama i da sam ga ja itala. Mislila je d aje taj dnevnik odtampan
u jednom primerku i da je ona jedina koja ga je itala. On je sada preveden na mnoge (ako ne na sve) evropske jezike.
Zamolila sam je za dozvolu da poneto zapiem i nastavila sam
da zapisujem u metrou, a kod kuce sam odmah sela za sto. I pisala sam
do ponoci.
Nae poznanstvo je trajalo od 1936. do 1947. godine. Ja sam
sauvala esnaest pisama. Ona je dolazila meni, a ponekad sam i ja
poseivala nju. Njena ki Tatjana Anatoljevna, po prvom muu Ve
nevitinova, po drugom baronesa Ungem-ternberg, u treem braku je
bila udata za Engleza i ivela je u Londonu. Praskovja Vladimirovna
je neko vreme boravila kod nje u gostima. Kasnije, u Parizu, za vreme
rata, upoznala sam se s njenim unukom Venevitinovom koji se zvao
Mirok. A posle rata - sa jednom od dveju unuka, onom koja je do
lazila iz Londona i upravo zapoela razvod sa svojim muem Englezom. Kada ju je P. V. u mom prisustvu zbog toga prekorevala i
govorila da je taj mu pametan, zanimljiv, uen covek, ona je
odgovarala: Bako, me-ni je s njim dosadno.
Evo nekoliko odlomaka iz pisama koje mi je poslala P. V.:
11. maj 1936. 61 Goldhurst Terrace. London N. III. 6
Draga Nina Nikolajevna,
Ne moete ni da zamislite kakvo ste mi zadovoljstvo priinili
svojim poklonom koji je za mene dragocen. Uivam itajuci Va ivi,
snani i dirljivi opis detinjstva P. I. Na alost, ne mogu da itam sve
odjednom, bez zastajkivanja... Govorili ste mi da Izvoljska prevodi
Vau knjigu - na koji jezik? Na francuski ili engleski? Ako se jo ni
10

sa kim niste dogovorili za ovaj drugi, moja kci Vam nudi svoje usluge,
ona ce to sa zadovoljstvom da uradi: doneli su joj dnevnik P. I. sa molbom da ga prevede, ali ona smatra da e Vaa knjiga biti zanimljivija
publici - to mislim i ja. Polovina njegovog dnevnika m oe biti zanimljiva onima koji su mu bili bliski kao, na primer, meni, poto sam i
sama deo tog ivota... On nije eleo da to bude objavljeno.
Nisam znala da ste podatke o P. I. traili od Glazunova, Rahmanjinova i Volode Argutinskog, od Volkonskog. On je u Rahmanjinovu
prvi video buduu veliinu. Glazunova je voleo i mnoga njegova dela
su mu se dopadala. Volkonskog nije voleo, a Voloda Argut. je, za nje
govog ivota, najpre bio divan deko, zatim simpatian rnladic, ali
kad je saznao da P. I. ima koleru pobegao je i nije se pojavio sve do
njegove sahrane.
Va lanak o Glazunovu mi se veoma dopao, ali Vi ste idealizovali njegovu spoljanjost i njegov govorniki dar. Moda se on pod
starost promenio, ali kad sam ga ja vidala u Peterburgu - i to dosta
esto - dovodio me je do oajanja: retko je cutao, gledao je bez veze
nekud u daljinu i uvek je bio pijan. Nisam znala da je oenjen - kad
se oenio i kime? Da li ste je Vi videli?
7. februar 1937. London
Veoma sam se obradovala Vaim fotografijama. Na onoj sa eirom vie liite na sebe, ali na obe ste ispali gore nego to jeste.
Kada sam u Poslednjim novostima itala Vase feljtone, zamiljala sam Vas kao suvu, mravu staricu sa sivoutim licem i velikim,
jakim nosom, sa tankim bledim usnama, kosom sel et poiure (so i biber), u sivoj suknji od nankinga i istoj takvoj bluzi. I odjednom se
pojavljuje mlada, lepa, blistava i apsolutno simpatina ena sa ruama
u rukama - pravo prolece! I ja sam toj eni oprostila sve ono to sam
zamerala starici.
9. maj 1947. 41 Rue de Plaisace / La Garenne - (Seine)
Draga Nina Nikolajevna,
Proitala sam Va lanak u Ruskoj misli, oduevila sam se, plakala sam i veoma sam poelela da Vas vidim, a ja retko koga elim da
vidim. Od onda, kada sam Vas videla, kroz mnogo toga sam morala
da prodem i mnogo toga preivim, ali ivot mi je sada samo patnja i
11

postajem bodra jedino kada viam svoje prijatelje. Ja nikud ne idem i

molim Vas, draga moja, posetite me, jer cete me time obradovati.
Gde ste sada? Putujete li ili ste kod kuce? Kada dobijete moje
pismo telefonirajte mi i dogovoriemo se o naem susretu. Ja ponekad
dolazim u Pariz kod doktora i tada spavam kod svoje unuke. elim da
budem s Vama nasamo da nam niko ne smeta.
Snano Vas grlim. Srdano Vaa
P. ajkovska.
Vladimir Nikolajevi Argutinski-Dolgorukov je umro u Parizu
1941. godine. Ja sam ga 1936. posetila dva puta. iveo je u stanu blizu
Jelisejskih polja, koji je iznajmio jo pre rata 1914. godine. U blizini
je bio ne samo predsedniki dvorac, vec i centar u kome su se nalazile
velike prodavnice antikviteta. On se do kraja svog ivota bavio ,,ruskim antikvitetima . Bio je onii, jo lep, i u ophodenju s ljudima bilo
je neeg osobenog, staromodnog, ali nikada smenog. Rekao mi je da
je sada ,,starinar , a nekada je bio kolekcionar.
Hodnik kojim me je proveo do svoje sobe bio je zatrpan starim
platnima, okvirima i ramovima, naprosto starudijom u kojoj verovatno nije moglo da se pronade nikakvo blago. Argutinskom dugujem
detaljan opis poslednjih dana kolere; on je bio jedan od one etvorice
koji su ajkovskog, pred smrt, na aravu spustili u kadu napunjenu
vodom sobne temperature - ne zato da bi ga leili, vec da mu olakaju
patnje. On je tada iznajmljivao sobu u Modestovom stanu u Morskoj
(sada Hercenova), gde je stanovao Bob Davidov i gde se nalazila soba
ajkovskog predvidena za njegove dolaske u Peterburg. etvorica
koji su spustili telo u kadu bili su Modest Ilji, Argutinski, sluga Niki
for i bivi lakej ajkovskog - Aljoa, koga su hitno pozvali iz Klina,
i koji je sada oenjen i otac porodice. Sva etvorica su vec znali da je
stanje Petra Iljia beznadeno.
Sa Argutinskim sam razgovarala dva puta. Aleksandar Nikolajevi Benoa mi je dao ideju da ga posetim i zamolio ga da me primi.
Rekao mi je, kao sluajno: Argo zna ko je bio Eduard. Postavite mu
to pitanje. Ali ni prvi, ni drugi put, Vladimir Nikolajevi mi nije odgo
vorio na to pitanje. Razgovori s njim ce zauvek ostati u mom secanju
- o muzici ajkovskog skoro da nismo ni razgovarali. Ja, koja nikada
nisam volela diletantizam, poto nisam bila strunjak za muziku, ni
sam mogla nigde u svojoj knjizi da se dotaknem te teme. Vladimir
12

Nikolajevi je imao dve teme: smrt ajkovskog, kojoj je prisustvovao,

i Bob Davidov - necak ajkovskog i njegova poslednja ljubav. To mi
je i sam napisao kada sam ga zamolila da me primi (pismo je bilo pisano prema starom pravopisu):
Bice mi drago da se s Vama vidim i ispriam Vam ono malo
to je o Bobu Davidovu ostalo u mom secanju."
Naravno, Bob Davidov me je interesovao u najvecoj mogucoj
meri.
Prilikom drugog susreta, Argutinski mi je rekao da je razgovarao s naim zajednikim prijateljem - Sergejem Mihajloviem Volkonskim, bivim direktorom dravnih pozorita, a sada pozorinim
kritiarem u Poslednjim vestimci. S. M. je bio unuk dekabriste Volkon
skog. On je s tugom rekao Argutinskom kako uasno ali to ,,o naem
dragocenom Petru Iljiu pie ena, a ne neko od nas"!
Poeh da govorim s njim o tome da potomci N. A. RimskogKorsakova, koji se nalaze u emigraciji, sire glasine kako ajkovski
uopte nije umro od kolere, vec d aje izvrio samoubistvo, te ga upitah
za razloge irenja takvih glasina. Argutinski ree da su devojure Purgold irile tu la kao osvetu zbog toga to nisu mogle da ostvare svoje
planove; jedna je bila reila da se uda za Musorgskog, druga za ajkovskog. Od toga nita nije ispalo. Jedna se najzad udala za Rimskog,
a druga za nekog Molasa. Uvredene dame su se estoko svetile: bile
su poznate po svom karakteru i nezdravoj fantaziji. A Musorgski je,
kao i Balakirev, kao i Skrjabin kasnije, imao svoje teke i tajne probleme. Argutinski me je takode podsetio na tri injenice, posle kojih
nikako nije mogla da ostane ni najmanja sumnja u nekakvo tajno sa
moubistvo: prva - ukidanje prvostepene cenzure u Rusiji posle 1905.
godine, posle ega su odmah objavljeni Pukinova Gavrilijada (1906),
a 1912. sabrana dela Oskara Vajlda (ukljuujui De Profundis), i
druga vana dela XIX veka koja su do tada bila zabranjena. Tih go
dina je izdata i knjiga V. V. Rozanova Ljudi meseeve svedosti. Druga
injenica: potpuno ukidanje cenzure (osim vojne) posle Februarske
revolucije i istovremena izmena lana 995 Ruskog zakonika, koji za
oveka koji se odao homoseksualizmu i koji je osuden za takvo delo'1
predvida kaznu blau nego to je bila predvidena zakonom iz 1885.
godine.
Predratne i ratne godine su bile godine uspona Rozanovljeve
slave i slave pesnika Mihaila Kuzmina, godine mnogobrojnih ,,ras13

krinkavanja . Nema ni najmanje anse da takva senzacija kao to je

samoubistvo ruskog kompozitora, poznatog u itavom svetu, poinjeno iz straha od kazne po lanu 995, ne dospe u tampu - svejedno
da li ozbiljnu ili bulevarsku, rusku ili stranu, i da ne izazove javne
komentare!
Treca injenica, koju mi je napomenuo Argutinski, bila je jo
ozbiljnija: u drugoj polovini osamdesetih godina otkriven je bacil
kolere. Od toga dana su bolesnike zaraene kolerom prestali nasilno
da odvode u bolnice i da mrtvake sanduke sa umrlima od kolere zatvaraju odmah posle njihove smrti. Na tri medunarodna medicinska
kongresa su poznati ruski, francuski, engleski i nemaki medicinari
dokazali da se bacil kolere prenosi iskljuivo izmetom obolelih od
kolere, zbog nehigijenske kanalizacije (ili zato to je uote nema), tj.
nevskom vodom u koju je odlazila sva neistoca, ili se, pak, pojavljuje
u gradovima i selima gde voda za pice protie kro tlo zagadeno
fekalijama. (Vesnik drutvene higijene, april, 1902.) Posle otkrivanja
bacila niko se vie nije bojao da e se kolerom zaraziti od samog
bolesnika ili od njegovog mrtvog tela.
Bez obzira na to, kao i na potvrdu koju je zvanino potpisao
dvorski lekar, doktor Lav Bertenson (videti monumentalni rad
Herberta Vajntoka ivot ajkovskog, A. Knopf, N. Y., 1943), senzacionalna verzija o samoubistvu upomo opstaje u glavama nekih, oigledno nedovoljno obavetenih ljudi. Krue price da je pre nekoliko
godina u izdanju Oksfordskog univerziteta bila pripremljena za
tampu knjiga o tome kako je 1966. godine jednoj dami rekao je
dan gospodin11, kome je, opet, rekla jedna dama, kojoj je 1902.
godine o tome ispriao njen mu na samrti, da su pilulu ajkovskom
dali ,,sudije (estorica?), bivi kompozitorovi drugovi iz Visoke kole pravnih nauka, savetujuci mu da se ubije kako ne bi sramotio ,,ni
sebe, ni Rusiju. Uzgred, oni pilulu nisu imali kod sebe, vec su Petru
Iljiu obecali da e je sledeceg jutra doneti u stan Modesta Iljia, to
su i uinili.
ajkovski je spokojno doekao jutro, uzeo pilulu, imajuci pred
sobom skoro itav dan za razmiljanje. Mogao je m imo da uzme koijaa i otputuje, i to ne kuci, vec pravo na Varavsku elezniku
stanicu1, a odatle u Berlin, i da u Morsku ulicu poalje telegram eleznika stanica u Peterburgu sa koje polaze vozovi za zapadne pravce. (Prim,
prev.)

14

njegov novae se, kao i uvek, nalazio u Berlinu kod muzikog izdavaa
Besela. A sve to, toboe, zato to se na brodu, za vreme putovanja iz
Evrope u Odesu, upoznao sa jednim deakom, ini mi se trinaestogodinjakom, to je uitelj deaka prijavio ocu, poznatom baronu
Stenbok-Turmoru (oigledno Stejnbok-Fermoru). U stvari, ajkovski
je imao neprijatnosti tri godine ranije, to je bilo poznato ne samo u
Peterburgu i Moskvi, nego i u Tiflisu (Praskovja Vladimirovna i Ana
tolij Ilji), u vreme plovidbe Cmim morem, gde se upoznao sa sinom
profesora Sklifosovskog (uzgred, ne trinaestogodinjakom, vec' sedamnaestogodinjakom). Bilo bi zanimljivo saznati da li je Tomas
Man znao neto o toj romansi" kada je pisao svoj roman Smrt u Veneciji (1912).
Uzimajui u obzir da je u Visokoj koli pravnih nauka direktor
bio veliki knez Konstantin Konstantinovi (unuk Nikolaja I), koji je
bio od iste fele kao i kompozitor, i da je svaki deseti uenik (po najskromnijem raunu) takode bio s one strane ruskog zakona, bar jedan
od sudija je, skoro sasvim sigumo, morao da saoseca sa Petrom
Iljiem.
Ako se uzme u obzir da je Bob Davidov iveo uglavnom od
,,ujka-Peinih sredstava, ajkovski je Iako mogao da ode, i to ne
sam, vec da i necaka povede sa sobom - u Pariz, ili Mentonu, ili
Klaren.
Uzimajuc'i u obzir da je clan 995 carskog zakonika izjednaavao homoseksualizam i sodomiju, apsolutno je mogua pretpostavka
da su aristokratija, najvia inteligencija, prestoniki trgovci (u obe
prestonice), bili izvodeni pred sud samo u izuzetnim sluajevima. Poznat je sluaj oveka koga su mnogi poznavali, nastavnika latinskog i
grkog, ljubavnika moskovskog gubematora, velikog kneza Sergeja
Aleksandrovia (brata Aleksandra Treeg), kome je sudeno i koji je
dobio tri godine ,,progonstva u Saratov, a zatim bio vracen u M o
skvu. Svima je bilo poznato da bogate i ugledne izgrednike" alju na
neko vreme na Rivijeru, a ,,muike - u Sibir, odakle se skoro nikad
ne vracaju u svoja sela, poto shvate da je ivot u Sibiru ,,slobodniji
i da im tamo ne preti pitanje braka.
Veliki kneevi nikada nisu uznemiravani. U oktobru 1917. go
dine neki od njih su se nali u Parizu, gde su i doekali starost. Drugi
su bili streljani u dvoritu Petropavlovske tvrdave 1919. godine. U
prerevolucionamoj Rusiji postojala su, kao to je poznato, dva suda:
15

jedan - za bogate i rnocne. drugi za siromane i bez uticaja. Izuzetaka

je, naravno, bilo i to ne tako retko, ali je, po pravilu, vaio obiaj: titulisane carske sluge i ministri, lanovi Dravnog saveta, trgovci-milioneri, poznati glumci i drugi populami ljudi slati su, ukoliko prave ,,izgrede;, na neko vreme u Evropu. Navecu ovde spisak velikih kneeva (lanova porodice Romanov), kojima nije sudeno po lanu 995:
Sergej Aleksandrovi, stric Nikolaja II,
Nikolaj Mihajlovi, brat od strica Aleksandra III,
Konstantin Konstantinovi, unuk Nikolaja I,
Oljeg i njegova dva brata, sinovi Konst. Konst.,
Dmitrij Konstantinovi, brat Konst. Konstantinovia,
Dmitrij Pavlovi, brat od strica Nikolaja II,
Jusupov F. F., oenjen neakom Nikolaja II.
Od poznatih ljudi:
u direkciji Ermitaa - trojica,
u direkciji Imperatorskih pozorita - dvojica,
od velikih glunuica Imperatorskih pozorita - trojica,
istaknuti urednik zriaajnog asopisa - jedan.
I, naposletku, za one koji vole senzacije, napomenucu da po zakonu ( do 1917. godine) samoubice, kao nedostojne crkvenog pogreba, nisu sahranjivane ,,na zajednikom groblju (i ajkovski je o tome
razmisljao kada se spremao da izvri samoubistvo 1878. godine, posle
neuspene enidbe), ve bi se popu tutnuo zlatnik od pet ili deset ru
balja i sve bi se obavilo kao da nikakvog samoubistva nije ni bilo.
Sc-cajuci se sada te daleke prolosti, ne mogu da sakrijem
osecanje zahvalnosti prema onima koji su se s panjom odnosili pre
ma meni i mnogo mi poinogli. Unuk N. F. fon Mek, Adam Karlovi
Benigsen, sin ngjstarije keri Nadede Filaretovne, koji me je neko
liko puta pozivao u goste i razgovarao sa mnom - ne o ajkovskom,
ko^a on nije ni mogao znati, vec o porodici Fon Mek; o svom stricu
koji je spiskao fonmekovske milione, i o jo jednom stricu koji se oenio sestriinom ajkovskog, Anom Davidovom, sestrom one Tanje
koju je P. I. toliko voleo i koja je tajno rodila nezakonitog sina sa svo
jevremeno poznatim pijanistom i profesorom Konzervatorijuma, Feliksom Blumenfeldom, a ubrzo potom izvrila samoubistvo. Ili Marija Klimentova, sopran, koja je zapoela svoju opersku karijeru na
Konzervatorijumu kao prva Tatjana, kada je Onjegin prvi put izveden
16

kao diplomska predstava na M oskovskom konzervatorijumu. Ona je

kasnije postala ena S. A. M uromceva, predsednika prve Dravne dume, i blistala je u Moskvi meu Koninima i Tretjakovima, Morozovima i ukinima.
Moja biografija P. I. ajkovskog objavljena je u Parizu, u
Domu knjige (ulica Eperon, 9), 1937. godine. Prevedena je na vedski,
eki, nemaki, finski, a u vedskoj je bila bestseler. Na francuski sam
je sama prevela. Objavljena je 1948. u Edision de Sen4 . (Tu su 19481949. objavljeni moji prevodi Venog mua Dostojevskog i jedne od
prvih knjiga o GULAG-u, Putovanje u zemlju Ze-Ka J. Margolina).
Tu je, u Edision de Sen, izala i moja knjiga Aleksandar Blok i njegovo
vreme, koju sam odmah pisala na francuskom (ruskog izdanja nije ni
bilo).
Godine 1966, zajednikim snagama, Sovkino i Holivud su po
mojoj knjizi snimili film.
N. B.

4 Drugo izdanje ajkovskog na francuskom objavljeno je 1987. godine u izdanju

Actes Sud u Francuskoj. U tom drugom izdanju bio je i moj predgovor, napisan
specijalno za njega. On je ponovljen u holandskom izdanju i ui ce kasnije u sva
druga izdanja na stranim jezicima.

17

I
Prialo se d aje dedica Andrej Mihajlovi Asijer bio epileptiar.
Prialo se da je tu bolest preneo i svom starijem sinu koji je, uzgred,
umro mlad. Prialo se d a je bio sposoban ovek, d a je imao veze i bio
obrazovan, da je radio u carinskoj slubi i dogurao do ,,aktivnog '.
Poticao je od francuskih emigranata i umro je tridesetih godina, ostavivi decu iz dva braka.
Aleksandra Andrejevna, njegova druga kci, bila je obrazovana
devojka, krupnih oiju i snanog glasa. Neto pre oeve smrti zavrila
je Univerzitet za ensku siroad, gde je uila retoriku, aritmetiku,
geografiju, knjievnost i jezike. Knjievnost joj je u starijim razredima predavao isti onaj Pletnjov kome je Pukin posvetio Onjegina.
Na kraju kolovanja su on i njegove uenice plakali. Poslednji dan u
koli bio je dan suza, uzbudenja i nada: sviralo se na harfama, hor je
pevao Rastanak i molitve, svi su jedni druge neim darivali za uspomenu...
Kada je Ilja Petrovi zaprosio mladu Asijerovu bilo mu je etrdeset godina. On je bio najmladi sin, dvadeseto dete Petra Fjodorovia
ajkovskog, gradonaelnika Vjatske gubernije, koji je postao plemic
na samom poetku prolog veka. Godine 1833. Ilja Petrovic je vec bio
udovac sa kcerkom Zinaidom na rukama. On se kolovao u Rudarskom kadetskom korpusu, a kasnije, u okviru sektora za rude i soli,
bio je upuen da radi - najpre kao ihtmajster, zatim kao bergevoren,
gitenfervalter, markeder, obergitenfervalter i, najzad, kao oberbergm ajster2. to se inova tie, nije ba mnogo napredovao i nije napra1 Aktivni savetnik - inovniki rang u carskoj Rusiji. (Prim, prev.)
: U carskoj Rusiji bili su u upotrebi nemaki nazivi za inovnike klase u rudarstvu,
pa je tako ihtmajster bio inovnik XIV klase, bergevoren - inovnik XII klase,
gitenfei-valter - inovnik X klase, markeder- inovnik IX klase, obergitenfervalter
- upravnik ekonomije rudarskog preduzea i oberbergmajster naelnik rudarskih
kopova. (Prim, prev.)

19

vio neku sjajnu karijeru. Njegov savestan rad i njegova dobrodunost

nadoknaivali su nedostatak inteligencije i sposobnosti.
Aleksandra Andrejevna nije mogla da ga privue ni rodom ni
bogatstvom, oenio se njome iz ljubavi. Ona je bila stasita, mlada od
njega skoro dvadeset godina, i imala neverovatno lepe ruke; znala je
osecajno da peva modeme romanse. Uzgred, prema muzici, kao i pre
ma naukama, Ilja Petrovi je bio potpuno ravnoduan i rano je
zapustio flautu koju je u mladosti svirao.
Deca su poela da se radaju posle trec'e godine braka. Prva devojica je umrla jo u Peterburgu. Godine 1837. Ilja Petrovi je neoekivano dobio mesto naelnika Kamsko-votkinske fabrike na Uralu.
Poto je Zinaidu poslao u institut, on se sa enom uputio u mesto svoga slubovanja i tamo uskoro postao neogranieni gospodar za ono
vreme ogromne fabrike; dobio je na raspolaganje veliku komfornu
kucu, gomilu posluge, sopstvenu vojsku koju je inila stotina kozaka,
mali ,,dvor, sastavljen od lokalnog plemstva zaposlenog u fabrici.
Poee da ive gostoljubivo i mirno, odvajajuc'i za erne dane; primali
su u kucu mladice iz prestonica, koji su dolazili na praksu, kao i Engleze-inenjere koji su se odskora tu nastanili. Porodica je rasla - 10 den je Petar (25. aprila 1838. godine), a za njim - Aleksandra i Ipolit;
Aleksandri Andrejevnoj su iz Peterburga stigle u pomoc starica-tetka
i neaka usedelica. Kuca se tako napuni, velika, topla, udobna kuca u
Sarapulskom srezu, blizu ogromnog ribnjaka, okruena slubenim,
fabrikim zgradama; fabrika je, u stvari, bila eliana u kojoj se proizvodilo gvoe, graeni su brodovi, proizvodila se poljoprivredna
oprema, a poslednjih godina, ak i lokomotive: liven je elik, sirovo
gvoe, bakar, pravljene su sine i cisteme. Kama je bila na samo dvanaest vrsta.
Kuca se napuni decom, ukucanima, stalnim gostima, i Aleksan
dra Andrejevna vise nije pevala romanse, niti je u svoj pliani album
prepisivala stihove o mesecu i strasti - ona je radala, dojila, kiselila
krastavce, kuvala slatka, primala goste i drala svog priprostog mua
pod papuom.
Kua je po est meseci godinje bila zavejana. Deca su boravila
u mezaninu. Nikolaju je dolazio njegov prijatelj Venjika, kome je
takode, bilo est godina, a bila je tu jo i devojica Lida, sirotica, neaka Ilje Petrovia. Ponekad su i Pecu primali da se s njima igra, trali
su po dvoritu, po voenjaku, do velike kapije (u stilu sibirskog ampi20

ra). Tiina. Sneg. Rani mrak. Dadilja Karolina i dojilja uvaju dvoje
najmlaih. Kolja i Venjika odmeravaju snagu; Petrua dobija sledovanje od obojice; Lida cii i obojicu bojdija gaa grudvama...
Ali, gotovo je s nestalucima, dadiljama, veselim cianjem od
koga se ori kua - starijima je vreme da ue. Majka se sprema da poe
u Peterburg i da sa sobom povede Nikolaja, kako bi odande dovela
guvemantu. Put je dalek - tri nedelje do prestonice. Vraca se posle
dva meseca. Najpre zvone praporci, onda se uju kopita kako udaraju
u sneg. Zanosei se, uz trem pristaju pokrivene saonice. Odmah svi
istravaju u trem: osim Ilje Petrovia i etvorogodinjeg Petrue tu su
i dadilje, i dojkinje, i dobra tetkica koja mirie na medenjake s nanom,
i ,,sestrica Nastasja Vasiljevna, nesnosna i zajedljiva, koja ni na ta
ne mirie, i dva psa, i maak, i sluge - jednom reju, na plaviastom
veemjem mrazu gomila naroda doekuje Aleksandru Andrejevnu,
Koljinku i tanunu osobu koju jo niko ne zna.
To je Fani - kae Aleksandra Andrejevna i Ilji Petroviu, koji
ludaki voli sve to je dirljivo, naviru suze radosnice na oi, glas mu
slatko podrhtava, on ljubi Fani u elo i kae joj neto saosecajno, u stilu da je on ve voli kao svoju kcer, da se ona sada vratila kuci , a ne
zalutala nekud vukovima. I Fani mu zahvaljuje, zato to je mlada,
usamljena, to se rodila hiljadu vrsta odatle, blizu Belfora, i nikako ne
moe da izgovori ni re ,,Votkinsk , ni re ,,ajkovski.
Nikolaj, Venjika i Lida postaju ,,razred . Ali nisu oni bili ti
koji e ve od prvoga dana skrenuti njenu panju. Ona je zapazila
tihog, pomalo udnog i ne ba urednog deaka za koga je jo bilo rano
da ui, ali on je molio da bude s njom i nije hteo da zaostaje za stari
jima. Aleksandra Andrejevna je tada prvi put primetila da Pea, koji
je imao etiri godine, ne samo da je nestako koji voli slatkie i boji
se mraka, vec kao da, mazeci se i plaui, neto trai, neto hoce. Nije
li to tetno? Ali Fani se zauzela za njega i on je francuska slova i
molitve poeo da ui kada i ostali. Za ruski jezik je deci dolazio go
spodin Blinov.
Pea je bio krotko dete, bistro krotko dete, i esto je u Fani unosio nekakav strah zbog svoje krotkosti, bistrine i nekakve ljupkosti,
koje je u njemu bilo bez obzira na sav njegov otpor redu, sunderu i
sapunu, bez obzira na njegove uperke. Fani ga je zavolela i nauila
je Ilju Petrovia i Aleksandru Andrejevnu da ga vole. Odjednom je i
tetica zapazila u njemu neto posebno - zbog njega je poela da, uz
21

gromoglasni zveket, sve ece otvara svoj sanduk iz koga su u njego

ve male, uvek prljave ruke prelazili kolaici sa mentom i figure konjanika; ak je i ,,sestrica, koja je vec tada bila primetno aknuta, naslutila u njemu neto ega nije bilo kod ostale dece.
Izjutra su imali asove. Sve etvoro je veoma brzo savladalo
prve tekoe francuskog jezika. Za vreme rekreacija organizovali su
igre - tu je bila i Fani, koja je u svemu uestvovala prateci najmlaeg,
i divei se potajno njemu i njegovim neoekivanim dosetkama, njegovoj sposobnosti da postepeno potini ostale. Pred praznik, u sumrak,
Fani je okupljala decu oko sebe na veliki divan i itala im glasno ili ih
primoravala da sami, redom, smiljaju i priaju razne prie.
Pjer je fantazirao u stihovima i u prozi, uglavnom na religiozne
i patriotske teme. Ponekad, ostajui nasamo sa Fani, jecajuci joj je
izjavljivao ljubav; jednom je izjavio ljubav ocu; o majci je govorio
kao o nekome ko je ravan Bogu. Cinilo se da mu se srce cepa od nekakvih bolnih i slatkih osecanja - ushicenja, saaljenja - as prema
Jovanki Orleanki, as prema Venjiki, as prema maetu, as prema
Luju XVII, dofenu, iju je ivotnu priu upravo saznao. On je sve doivljavao snano, izraavao se ponekad veoma bombastino, i u svo
jim sveskama je zloupotrebljavao usklinike.
U to vreme su ga naroito nadahnjivale misli o uzvienosti Rusije, o ruskom Bogu, o ruskoj prirodi. Uzimao je kartu Evrope po
kojoj ga je Fani uila, strasno je ljubio zelena prostranstva od Varave
do Votkinska i u besu pljuvao sve ostalo. Fani bi ga zaustavila: zar
tamo gde ti pljuje ljudi ne itaju Oena, kao i ti? A ako pljuje
Evropu, to znai da pljuje mene?
On bi podigao k njoj svoje bledo lice s prcastim nosem: Ne
grdite me, draga Fani, ja sam dlanom prekrio Francusku...
Ali njegovi stihovi, i francuski i ruski, nita nisu valjali, i ni u
kom sluaju se ne bi moglo reci da je bio buduci Pukin:
O, Ti, Besmrtni Boe Oe!
Ti spasava mene!
I onda je samoga sebe prevodio:
Eternel notre Dieu c est Toi qui a fa it tout cela!
Bili su to njegovi pokuaji da izrazi svoju zbunjenost, svoje
ushicenje svetom i njegovim Tvorcem, a to je najvanije - to je bio
danak njegovoj elji da se izrazi. Ona se ponekad ispoljavala u vidu
stranog nocnog plaa.
22

Ali taj zanos, ta bolna elja da se izrazi, te suze, pruale su

petogodinjem detetu nekakvu udnu sreu. Delimian razlog za to
bio je i sam ivot, dobri votkinski vazduh koji je udisao u kuci gde su
ga svi voleli i gde je on sve voleo, gde su deca i Fani iveli svojim posebnim, veselim i radnim ivotom u niskim, prostranim sobama mezanina. Leti, posle ranog ruka, dovoena je ,,deja koija i Fani je s
Nikolajem i Pjerom odlazila da se provoza. Zimi, kada su asovi poinjali u est ujutru, u predveerje su odlazili da se sankaju na brdu, na
obali ribnjaka. Fani, koja je bila upuena u nove pedagoke metode,
htela je da deaci ujutru rade gimnastiku, ali Pea to nije voleo, a Ni
kolaja je mrzelo: on je vec tada bio lep i stasit, dugo se eljao pred
ogledalom i matao o tome da naui da plee.
Kada je, po zavrenom kolovanju na institutu, dola Zinaida,
Fani joj je s gordocu predstavila polubracu, koju ova pre toga nikada
nije videla: Nikolaju je bilo osam godina, obecavao je da e od njega
postati pravi kavaljer. Peca je pored njega izgledao neugledan. On se
stalno trudio da se zakai za suknju as majci, as Fani. Bilo je Badnje
vee, Zinaida je stigla odnekud, iz Peterburga, za njom je u kucu uao
studeni oblaak u kome je i ona sama ostala vazduasta, sa strukom
jasike; zajedno s njom u kucu su ule razne peterburke novosti, tajne,
nekakve nove igre za odrasle, devojako aputanje i usklici - naroito
kada su u gostima bili mladi ljudi; u kuci je zapoeo potpuno fantastian provod u kome su uestvovale i nekakve nepoznate gospodice
- Zinine drugarice.
A on je samo eleo da pie i pie, da vasioni iskae ono neto
to ga je guilo i emu nikako nije mogao da nade pravi izlaz.
Tes ailes dorees ont vole chez moi,
Ta voix m 'a parle, A zatim na ruskom:
Gospode, daj mi dobrotu,
Poslunost i bezgrenost.
I Fani je paljivo, cutke gledala u svesku preko njegove ruke i
nikako nije mogla da odlui: da li da mu ispravlja greke ili da ga
ostavi na miru, zato to je u njemu bilo neega to se usled neopreznog
dodira moglo razbiti. Nije ga uzalud nazvala deakom od stakla . itala je te krive, neravne redove i oseala je kako je on privlai - svo23

jom nenou i radoznalocu. Jo nije bila odluila da li da Aleksandri

Andrejevnoj govori o onome to joj u poslednje vreme pada na pamet
u vezi sa Pjerom, i to je brine. Nekakve slutnje...
A onda jo i ta orkestrina koju je Ilja Petrovi doneo iz prestonice! Nedavno je videla Pjera kako stoji iza vrata i slua je s rukom na
srcu, kao odrastao. Oigledno je da je ono u njegovim grudima silno
lupalo.
To je u kuci bila jedina muzika i on ju je uo.

n
Orkestrina doneta iz Peterburga, poslednja re muzike mehanike, zvuala je odlino. U kuci nije bilo muziara - ni o flauti, koju
je u mladosti svirao Ilja Petrovi, ni o prijatnom glasu Aleksandre
Andrejevne u to vreme nema ni pomena. Fani je za muziku bila gluva
- sva njena nenost bila je usmerena na telesni i duevni razvoj dece.
Ponekad su se u kuci ule ivahne polke ili drugi plesovi koje bi svi
rao neki dobri gost - u kuci je, kao u svakoj pristojnoj kuci, postojao
klavir. Ipak, niko iv nije tako dimuo Pjerovo sree kao neiva orke
strina. On je najpre oslukivao nesvesno... Iznenada je uo Don
uana. To je bila arija Cerline.
- I to je bilo za itav iivot!
Osetio je suze, tugu, sreu. U to vreme jo nije imao ni pet
godina.
U organi je postojao veliki broj valjaka, bilo je odlomaka iz Rosinijevih, Belinijevih, Donicetijevih opera. Uzbudivao ga je vec sam
zvuk, ali kada bi poelo Vedrai, carino4, obuzeo bi ga onaj sveti
zanos iz koga je, moda, dvadeset godina kasnije pokuljao i njegov
prvi stvaralaki zanos. Bivao je toliko uzbuden da ga je Fani uzimala
na ruke i odnosila gore. Ali on je i tamo nastavljao da slua muziku onu koja se vise nije ula - da prebira prstima po vazduhu i zamucenim pogledom gleda oko sebe.
Orkestrina, orkestrofon - reproduktivni mehaniki muziki instrument koji imitira
zvuke simfonijskog orkestra. Izasao je iz upotrebe posle pojave gramofona. (Prim.
Prev.)
\,V id i, najdrai (ital.) - arija Cerline iz opere V. A. Mocarta Don Zuan (II d. 19).

24

Majka ga je prva dovela do klavira, pokazala mu gamu i stavila

mu ruke na dirke. On je odabrao ariju Cerline: svi su se okupili da
sluaju i tom prilikom bilo je mnogo uenja i smeha. Pjer je imao
sluh i Fani je bila uzbudena vise od svih ostalih: ovoga puta ne i Aleksandra Andrejevna, ona se u sebi pitala: nije li to tetno? Ali vec je
bilo nemoguce odvojiti ga od klavira, a i kada bi ga odvojili, on je nastavljao da dobuje po stolovima, divanima, prozorskom staklu jednom je, udarajui nekakav forte, razbio prozor i posekao ruku tako
da mu je potekla krv, te je bio kanjen.
Ta krv je navela Ilju Petrovia na neka razmiljanja. U votkinsku fabriku je pozvana Marja Markovna Palikova - to se dogodilo
godinu dana posle Faninog dolaska.
Marja Markovna je poticala od kmetova i kolovala se sirotinjski. Sirotinjski je i muziku uila, ustruavala se da svira pred nepoznatima i u drutvu se oseala nelagodno. Ona je tri godine dolazila da ui
Pjera muzici. On je vec odavno znao da ita note bolje nego ona, ali
njih dvoje se zbliie. ta je ona njemu svirala i ta je on svirao njoj nije poznato. Fani je ljubomorno pratila te asove. Povremeno bi padala u oajanje: nije valjda da e posle svega njen dragi deak postati
muziar, a ne vojskovoda ili ministar? Molila je Pjera da manje misli
na muziku. asovi, jo i nekako, kad vec dolazi Marja Markovna. Ali
u slobodno vreme postoje i druge razonode (i ta sve nije smiljala,
ukljuujuci vatromete i maskarade!) - ako vec toliko eli da bude
,,umetnik, neka pie pesme. Moda ce ipak postati Pukin?
Fani je tako govorila ne samo zato to ona muziku nije volela i
nije je razumela. Muzika je suvie snano delovala na Pjera, posebno
kada je fantazirao" na klaviru. Nocu je sve ece plakao. Za vreme
svojih nesanica vikao je: 0 , ta muzika, ta muzika!"
- Nita se ne uje, nema nikakve muzike - odgovarala mu je
Fani, privijajuci ga uza se. Ali on apsolutno vise nije mogao da izdri
zvuke koje je samo on uo.
- Ona mi je ovde, ovde! - vikao je jecajuci i hvatajui se za glavu. - Ona mi ne da mira.
U vreme tih dejih nesanica, u dane ispunjene tegobnim asovima, etnjama i igrama, sve ece ga je spopadala nekakva gorda
radost, kao da je u sebi neto odluio, kao da je neto traio, dugo,
veoma dugo - inilo mu se ne jednu, vec mnogo godina, zato to je
estogodinje pamcenje odlazilo u dubinu, u tamu nepoznatog - traio
25

je i naao, obasjao nekakav tamni ugao u sebi. Sluali su ga. On je

mogao tim udnim jezikom zvukova, najzad na pravi nain, da pria
o sebi ne brinuci se o rimi ili gramatikim grekama - osecao je da ce
taj jezik razumeti i otac, i majka, i deca, i Fani - ali nije najvanije da
ga oni razumeju, najvanije je - da se on sam na njemu iskae.
I posle godinu dana, za vreme boinih praznika, bilo mu je
dozvoljeno da bude na veeri zajedno sa Nikolajem i Lidom, sa odraslim gostima: itav Votkinsk je bio u njihovoj gostinskoj sobi. Votkinske dame su iz Moskve naruivale pariske toalete - oblaile su se
sa ukusom; mnoge su bile mlade i lepe. Najlepa je, kao i uvek, bila
ena pomonika upravnika umarije, Petra Ipatjevia Romanova, mlada Engleskinja Herijet-Katerina, cerka Demsa Kara, koji je u fabrici
montirao pam i eki, u to vreme gotovo jedini takav u itavoj Rusiji.
Maevski, oficir na proputovanju, Poljak, muziar i lepotan,
posle plesa, igara i ivih slika, seo je za klavir i odsvirao openove
mazurke.
ta je to bilo? To je bila drhtavica koja (zajedno sa ,,Cerlinom)
nije prestala do kraja ivota. To je bilo blaenstvo kakvom nije bilo
ravnog. On je rastao. On je doiveo nasladu, tajanstvenu radost koja
stee grlo.
A kada je Maevski posle pola godine ponovo doao u Votkin
sk i opet zazveckao svojim mamuzama u gostinskoj sobi, kada je
zasijao njegov blistav ljubazan osmeh pred damama, Pjer koji je,
uzgred reeno, u to vreme jo nosio karirana odelca s faltanom suknjicom, seo je za klavir i odsvirao mu one dve mazurke koje je ovaj
odsvirao na boicnoj veeri. Maevski ga je digao u vazduh i poljubio
njegovu glavu, koja je, kao i svim deacima, mirisala na ptije perje...
Fani je od toga dana poela da skuplja apsolutno sve papirice,
njegove stare sveske, neke papire sa razlivenim mastilom: mislila je
da ce jednoga dana sve to moda biti potrebno, kroz pedesetak godina,
kada ona bude vec sasvim starica i kada se vrati u Francusku, a on
bude sredovean i znamenit gospodin! Ko zna! Tim pre to joj je
uskoro pretio rastanak sa njenim pitomcima.
U septembru 1848. godine votkinskom ivotu je doao kraj. Jo
u februaru je Ilja Petrovi napustio slubu sa odgovarajuom penzijom i inom general-majora. On je razmisljao o privatnoj slubi, o
tome da upravlja fabrikama Jakovljevih u Alapajevu, ali prethodno je
trebalo otici na razgovore u Moskvu i Peterburg, a i Nikolaja je trebalo
26

smestiti u kolu. Dvojica mlaih su imala bonu, Fani je postala suvina i to joj je i samoj bilo savreno jasno. Ona je prela kod spahija
Neratovih i na dan odlaska ajkovskih iz Votkinska, rano ujutru, dok
su deca jo spavala, izvezla se sa svojim malim putnim sandukom iz
dvorita. Nije elela njihove suze, a ni svoje sopstvene. Ponela je sa
sobom Pjerov muzej , koji je odluila da uva dok god bude iva;
inilo joj se da ce se sasvim sigumo jednom s njim sresti.
U groznici pred put, deca skoro da nisu ni primetila njeno
odsustvo. Svratila je Marja M arkovna da se oprosti; tetica i ,,sestrica ,
koje su ostajale u Votkinsku, kupale su se u suzama. Na prvoj stanici
- u Sarapulju - Pjer je svakako hteo da pie Fani, ali od tuge je napravio mnogo brljotina od mastila, i zato pismo nije ni poslao.
Moskva ga je doekala kolerom od koje je zamalo umrla mlada
Ipolitova i Saina bona; stvari nisu ile ba onako glatko kako su
oekivali; Aleksandra Andrejevna je po itav dan jurcala i na decu je
pazila Zinaida. Najzad stigoe u Peterburg. Vec je bio novembar. Stan
su iznajmili na Vasiljevskom ostrvu - po itav dan su se grlili sa
roacima, ajkovskima i Asijerovima, koje odavno nisu videli, pokazivali su im decu, bili su ganuti. Jedanaest godina odsustva probudilo
je topla roaka osecanja, naroito kod Ilje Petrovia koji je, kako je
bivao stariji, postajao sve osetljiviji.
Ali, Pjeru se uinilo da Peterburg i nije ba tolika sreca kao to
se inilo roditeljima, Zini i Koljenki. Njega i Nikolaja su odmah dali
u melingov pansion, a to je bilo toliko razliito od ivota kojim je do
tada iveo da je i sam nekako urio da se promeni. Trebalo je tui se
s drugovima - i on se tukao, trebalo je izluivati uitelje - i on je to
sa zadovoljstvom inio. Skolska godina je odavno poela, trebalo je
stici ostalu decu u razredu, uz potpunu ravnodunost okoline. Od
osam ujutru do pet popodne deaci su sedeli u pansionu, a uvee su, u
dosta mranom i tesnom stanu u kuci Menjajeva, do same ponoci
radili zadatke. Do Nove godine obojica su smrali i izduili se. A za
tim, tu su bili jo i pravi, ozbiljni asovi muzike sa uiteljem Filipovim, prve savladane pijanistike tekoe... To je - san? I on e se
probuditi u Votkinsku, u snegu, pored Fani, u dejoj sobi, pod kandilom. Ali nije se budio. Na Boic ga povedoe u pozorite. Ne, to je vec
bilo previse, to se nije moglo izdrati - opera i balet ga dovedoe do
stanja halucinacija. Hodao je obnevideo, opet nije mogao da spava.
Simfonijski orkestar, koji je prvi put uo, potresao ga je do temelja.
27

Na nekoliko dana je izgubio pamcenje. Ta bezumna sreca koju su mu

donosili zvuci, taj strah, ta tuga, lomili su ga i menjali ne ostavljajui
nita od nenog, udnog deteta, nosili su ga bolno i uzbudljivo u veliki
ivot. Bilo je dana kada je, u aru nerazumljive bolesti, sve ostavljao,
buncao, bio kapriciozan, jurio nekuda.
I odjednom - male boginje sa temperaturom od etrdeset stepeni oborie ga i kao da zauvek povukoe crtu izmedu detinjstva i
deatva, izmeu nesvesne i svesne egzistencije - od te bolesti ostade
zauvek neobjanjiv bol u kimi, nekakvi napadi - genijalno, bolesno i
gorko naslede dedice Asijera.
Svi asovi behu zabranjeni, muzika prestade. Posle praznika,
poto najstarijeg sina poslae u Rudarsku kolu, IIja Petrovi i Aleksandra Andrejevna uputie se sa decom u fabriku naslednika Jakovljevih u Alapajev i tamo, u dubokoj zabiti, bez nekadanjeg votkinskog sjaja, bez votkinske domacinske irokogrudosti, bez votkinske
patrijarhalne sree, potee ivot.
Sada ga je uila Zinaida koju je sve manje voleo, te je ponekad
bivao nepodnoljiv; as zao i tvrdoglav, as preterano i neiskreno ljubazan, bio je ljubomoran zbog Koljkinih pisama (ui odlino, ponaa
se primerno), i svoju duu je izlivao u pismima Fani, koja je, uzgred,
cepao i krio, a slao joj druga, koja je Zinaida ispravljala i u kojima je
pisao kako se trudi da pobedi svoje nedostatke, kao to su lenjost i
tvrdoglavost, i da Nicolas iz svih predmeta ima - ocenu odlian.
U to vreme, u trenucima kad bi bio naroito tuan, on je po prvi
put poinjao da svira ,,za sebe. Ni tada, ni kasnije, on se nije trudio
da otkrije izvor te tuge. U to vreme bio je tuan i zbog rane usamljenosti, i zbog loih ocena, i zbog toga to je Peterburg sa svojom pravom velikom muzikom tako nepovratno proleteo, i zato to stariji poinju da strepe zbog njegove muzike - strepe za njegovo zdravlje i za
njegovu budunost.
On se sada trudio da ne govori previe o onome to ga najvie
na svetu uzbuuje i oarava. ak je nauio da krije svoju preveliku
strast prema zvucima. Vec je imao svoje tajne - svoju osvetu zbog
ravnodunosti okoline. On je pisao - ali ne stihove, s tim je zauvek bi
lo gotovo - vec muziku, i o tome nije voleo da govori.
Te godine su na njega malo obracali panju: Zinaida ga je spremala za Rudarsku kolu, Aleksandra Andrejevna je rodila blizance,
28

Saa i Ipolit su vec uili slova; Ilja Petrovi se nije bogzna kako slagao
sa naslednicima Jakovljevih...
Bilo je vreme da Pjera vode u Peterburg. Karirana odelca mu je
Aleksandra Andrejevna zamenila dugakim pantalonama i tamnom
jaknicom. Ni padalo joj na pamet nije da je njen drugi sin vec iskusio
patnje i da zna za razmiljanja. inilo joj se da treba to pre i to snanije guiti njegovu ,,preosetljivost , njegovu ,,uzrujanost .
U Petrograd su stigli poetkom avgusta - Aleksandra Andrejev
na, Pjer i Saa. Pjer jo nije imao ni deset godina. Koljenka, ljubimac
porodice, u Rudarskoj koli je i po manirima i po uenju bio prvi, i
najpre je bilo reeno da i Pecu daju u Rudarsku kolu. Ali rodbina i
poznanici su Aleksandri Andrejevnoj od prvih dana punili ui novom
kolom: nju je upravo zavrio Platon Vakar, sjajan mladi, brat starog
prijatelja porodice - Modesta Aleksejevia Vakara, u iju ast su
ajkovski jednom od svojih blizanaca dali ime. Modest Aleksejevi i
Platon - koji je tada tek poinjao svoju karijeru u ministarstvu pravde
- nagovorie Aleksandru Andrejevnu, te tako Petruu odvedoe na
Fontanku broj 6.
On je bio dobro pripremljen i na prijemnom ispitu se pokazao
kao jedan od najboljih - istina, ne za upis u samu kolu, vec za mladi
pripremni razred. Tih dana su mu, umesto ,,prave pravnike kragne,
stavili na kaputi meki posuvraeni okovratnik, kao to je i bilo predvideno za dake iz pripremnog, i poslali ga u razred. Prve nedelje je bio
malo zbunjen zbog tolikih drugova, zbog susreta sa razrednim samodrcem, mesje Berarom, zbog iznenadnog dodira sa ,,pravim uenjem - jer, direktor je bio jedinstven, i uopte, duh je bio jedinstven,
a bliskost sa velikim deacima koji su uili ,,izistinski svemu tome je
pridavala nekakvu ozbiljnost - nita nije liilo na Smelingov pansion
u koji su ga vodili u faltanoj suknjici (sada se toga seao sa stidom!).
Nedeljom ga je Aleksandra Andrejevna vodila kuci, a preko nedelje je
dolazila da ga obide. ,,Eto, govorila mu je privijajuci ga na grudi,
Koljenka se odavno navikao. I ti ce se, Petrua, navici. Ona je slutila da nece uspeti da ga pripremi za rastanak i da ce njen odlazak u
Alapajev njemu biti nepodnoljiv. ,,Eto, ponavljala je, Koljenka je
pametan deak. On ui i time raduje taticu.
Ona se sredinom oktobra spremila da krene natrag. Iako je vec
dve nedelje bilo mrazeva, sankama se jo nije moglo putovati. Iznajmljene su koije. U njih su seli Aleksandra Andrejevna sa kcerkom, i
29

pratioci - dalji roak Ilja Karlovi Kajzer i oba deaka. U to vreme je

bilo uobiajeno da se putnici moskovskim drumom prate do Srednje
Rogatke.
Peca se trudio da ne place - suze su mu smetale da gleda majku.
Kasnije se itavog ivota seao kako nikoga nije voleo tako kao nju
tog munog oktobarskog dana. Jecao je sedei na Kajzerovom krilu i
nije skidao pogled s majke. Nije mislio na kraj putovanja, niti na to ta
ce biti kada jedne koije krenu dalje, a druge se vrate natrag. Vreme
je bilo jesenje, maglovito, hladno. Vatirani injelic je izgledao preteak za njegova pleca, noge su mu se u njemu zaplitale. Kratak dan se
brzo bliio kraju, iako prema asovniku jo nije bilo kasno.
Koije su se zaustavile kraj prugastog stuba za obeleavanje
vrsta. Svi su sili u smrznuto blato pokraj puta. Iduci u pravcu Peter
burga, u susret im je dolazila dugaka povorka teretnih kola, teko
nebo sputalo se na moskovski drum, na nekakve gradevine pokraj
puta - skladita nove fabrike opeke.
Pea se obema rukama uhvatio za iroku majinu suknju sa volanima. Tog trenutka on je eleo da uraste u majku, da se zauvek spoji
s njom telesno. Ona se oprostila sa Koljom, sa Kajzerom, a onda su
sve troje, ak i Saenjka, poeli da ga odvajaju od majine suknje.
Koijai su na svojim seditima ravnoduno ekali. On se slobodnom
rukom uhvatio za njen somotski ogrta i otkinuo nekakvu kicanku
(kianke su tada medu damama na Uralu bile veoma u modi). Kajzer
ga je uzeo u naruje, a on se nekakvim tudim glasom tako snano prodrao da su konji krenuli.
Aleksandra Andrejevna i Saa su brzo seli, koija je cimnuo
uzde. Peca je, otevi se iz Kajzerovih ruku, pojurio za tokovima. Guei se u suzama on se trudio da se ispruenim rukama uhvati za kolsku papuicu koja mu je izmicala, za preiroki blatobran, pao je, ali se
nije predavao i nije prestajao da vie i da plae. Kajzer ga je podigao
i snano stegao. Koija je vec bila daleko, poskakivala je zbog rupa na
putu; sa bone strane se videlo kako Saenjka mae maramicom...
Vratio se kuci s vrstom namerom: ekae. Odbacice sav ostali
ivot i pamtice samo majku, brojace dane, mesece, godine. Bilo mu je
jasno da je ono to mu se tada dogodilo u Srednjoj Rogatki neto to
nece zaboraviti dok je iv.
Ipak, ivot koji su za njega uredili Modest Aleksejevi i Alek
sandra Andrejevna, postepeno ga je uzimao pod svoje. To je bilo
30

tuno. Na asove je odlazio omanji, bled, nerasploen deak koji je

uio preko volje. ,,ajkovski!, bojaljive oi koje zaas zasuze, pogled ispod oka, kao da pita: zar zaista na itavom svetu nema nikoga
kome bih mogao da se poalim na grubosti ivota, na usamljenost, na
naputenost, kome bih mogao da se isplaem, uz koga bih mogao da
se privijem i osetim toplinu? Iako su ga pomalo prezirali zbog plaljivosti i mimoce, voleli su ga i, ak, alili: i vaspita ilder-ulder, i
Vasilij Martinovi Gobe, koji ga je ponekad vodio svojoj kuci, i sam
Berar koji je, iznenaden tom stalnom tugom, ni sam to ne primeujuci,
na krajii krajeva, inio Pei nekakve ustupke.
Mili i najdivniji moji, mamice i tatice, pisao je on, predivni
moji aneli, ljubim vae ruice i molim va blagoslov! Seate li se,
mila mamice, kako sam onoga dana kada sam odlazio posadio brljan? (Na tom mestu papir je mokar.) Pogledajte, molim vas, da li
raste? ,J a vidim da Kolja ima mnogo vrci karakter nego ja, jer on
nije ovako eznuo. Ah, moji, divni, prelepi...
Iako se u pismima jadao, pred drugovima se trudio da bude kao
drugi. Muzike se retko seao; ponekad je - da bi zadovoljio drugove,
medu kojima jo nikoga nije izdvajao i ni sa kim se nije posebno zbliio, sedao za klavir. Setio bi se Alapajeva, naroito kada bi svirao
Alabjevljevog Slavuja - nikada nije uspevao da ga odsvira do kraja u Alapajevu je majka, sedei za derdefom, pratila njegovo sviranje
pevuei, vrata gostinske sobe bila su otvorena, iza tekih, tkanih zavesa leao je sibirski sneg... Maliani su sluali i smekali se. On im
je svirao polke, a oni su jedan s drugim igrali.
Porodicu Modesta Aleksejevia inili su on, njegova ena
Nadeda Platonovna i dvojica sinova - Viktor i Nikolaj, koga je Peca
u pismima nazivao pravi andelak. Nedeljom je Modest Aleksejevi
dovodio Kolju i Pecu svojoj kui na porodini odmor. Odmah po
odlasku Aleksandre Andrejevne, u Rudarskoj koli se pojavie zauke
i Nikolaj zaglavi u karantin. Njega jo ne pustie otuda, kad se u
jednom od pripremnih razreda Pravne kole pojavi arlah.
Modest Aleksejevi se veoma zabrinuo. Izgledalo mu je suvie
surovo da Peu ostavi u koli na neodredeno vreme, jer je znao koliko
ovaj tuguje i koliko mu znae nedeljni dolasci. Brinulo ga je i to to
je Nikolaj, poto je ostao u karantinu, na kraju svega dobio jo i zauke. Peca nikako nije smeo da se razboli od arlaha. Uenicima je
31

ponudeno da odmah odu ili da ostanu. Modest Aleksejevi je istoga

dana doveo Pecu svojoj kuci.
inilo mu se da ce Pecina strana tuga proci i da e mu taj
prekid u kolskom ivotu moda prijati. Prolo je nekoliko tihih,
mimih dana. I odjednom - Kolja Vakar se razboleo od arlaha.
To to je on doneo bolest u kucu, a nije on zbog toga kriv, to to
ga niko ne prekoreva iako svi znaju - da nije bilo njega to se ne bi dogodilo - prvi put mu je razotkrilo nepravdu i besmislenost ivota i
ozbiljno ga potreslo. Imao je deset godina. Kolji je bilo pet. Palo mu
je na pamet: trebalo je da se ja razbolim; ja sam - odrastao, veliki, ja
sam vec video i uo za svog ivota takve divne stvari: balet-fantaziju,
simfonijski orkestar, ivotza cara. A ta ako za sve to treba platiti! Izbezumljena Nadeda Platonovna je nalazila vremena da ga ubeduje
kako to nije ,,nita, da Kolja ima nervnu groznicu. Ona se molila
pred vratima deje sobe. O, kad bi makar Nikolaj bio tu, da s njim podeli ovaj uas! Ali Nikolaj je bio daleko, imao je smenu bolest zauke. A ovde je zbog njega, Pee, umirao Kolja Vakar.
Kolja je umro nocu; niko u kuci nije spavao. Maleni le je leao
na krevetu, a Peca je stajao i gledao ga, i nije bio u stanju da Fanine
price o duama koje u lakim haljinama, uz andeosko pevanje, odlecu
na nebo, povee u jednu ubedljivu celinu sa svojom besmislenom krivicom, s neprebolnim jadom. On je te noci prvi put osetio nevidljivu
silu, koja je bila tako blizu njega, i koja je neto unitila. On je prvi
put prepoznao njenu senku, njen trag, i njegova tuga i alost, itavo
njegovo desetogodinje sree krenuli su tim tragom; i strano, i slatko,
i odvratno, i uteno bilo je to to je na svetu, osim ivota, postojala i
ona.
Oekivao je oca i majku u februaru, ali oni nisu doli. U prolee
su Modesta Aleksejevia u staranju o deci zamenili izvesni Ivan Ivanovi Vejc - takoe prijatelj Ilje Petrovia - i Platon Vakar. Peca je
ekao. Iz Alapajeva niko nije dolazio. U aprilu su vaspitanike pripremnih razreda odveli u Plemicku skuptinu na deji bal - video je
Nikolaja I ,,sa istog rastojanja koje deli tatin divan od pisaceg stola u
njegovoj radnoj sobi, Dolo je leto, Platon Aleksejevi ga je smestio
kod svoje taste u letnjikovac blizu Peterburga. On je i dalje ekao.
Sada niko ne moe da kae d aje on u uenju gori od Koljenke, uopte,
da nije primeran, posluan deak. Pribliavala se jesen. On je u pi
smima traio, molio je da dou. Poetkom septembra Ilja Petrovi je
32

doao - bio je tri nedelje, odveo je sinove u pozorite, poastio ih

bombonama i, zabrinut zbog poslova, otputovao natrag u Alapajev.
Peca nije stigao ni da dode k sebi. Otac je obecao da ce u januaru doci
sa itavom porodicom. Ali ni u januaru niko nije doao, ni u martu
takode. Peca je tako vec nekoliko puta bio ostavljen bez raspusta. Na
Vrbicu, Platon se itav dan baktao s njim; ili su po vrbe, kupovao mu
je sve to je ovaj poeleo. Bilo mu je veoma zanimljivo sa Platonom
Aleksejeviem: Platon Aleksejevi je poznavao pola Peterburga, naroito pisce. Pea je reio da kada poraste u svemu bude nalik na
njega.
Najdrai moji kupidonici!, pisao je on roditeljima u Alapa
jev, obavetavajuci ih da ove godine prelazne ispite zasigumo nece
dati onako glatko kao prole. Te godine je iz starijeg pripremnog vec
prelazio u ,,pravi razred.
Tek u maju se Ilja Petrovi sa itavom porodicom preselio u
Peterburg. Napustio je slubu: imao je penziju i prilicno solidan kapital uteen na Uralu.

m
U kuci su se nale tri gospodice: sestra Zina, Lida ajkovska i
roaka Anet; pojavie se u kui odrasli kavaljeri, zasvirae polke, valceri, zavrtee se suknje, zazveckae mamuze. Uza sve to, ispiti su bili
poloeni i poeo je raspust. Peca i Koljenka dooe kui.
Kuca se sada nalazila na Crnoj Reci - prostrani ruski letnjikovac, iznajmljen sve do jeseni. Kakva je to bila sreca! Majka je tu, ako
zatreba, opet moe da se uhvati za njenu suknju, otac - sed, dobar,
blag, takoe je tu negde, u blizini; svuda oko njega su braa, tu je se
stra, rodake; dvojica smenih blizanaca vec hodaju i puze, i ue da
govore. Koveg, a ne kuca, u njemu se oseca zatienim od neprijateIjskog sveta, od nekih stranih i iznenadnih obrta. I evo, poinju
nestaluci.
Kod susetke Poljakinje dolazi jedan brkajlija. Anet i Peca se
provlae kroz ogradu. Poljakinja ima itavo jato urki, curke ne podnose duete. Anet i Peca pevaju u duetu, ivina gae.
Vidi li onaj a-amac , otee Anet, a Peca je p ra ti^ ^ C ^ 'T ^ t
prozoru se pojavljuje brkajlija, malo razbaruen, u rasko^aass^BfiJzi
Deca s kikotom i cikom bee iz tudeg vrta.
33

A uvee bleti mesec i na prozoru gomjeg sprata pojavljuju se

tri prozrane senke - tri gospoice. Zagrlivi se one sede na prozorskoj dasci - stariji odavno spavaju. Peva slavuj, mirie cvee. One
jedna drugoj poveravaju ljubavne tajne: kod Anet je jo uvek sve vrlo
zamagljeno, njoj se dopadaju trojica istovremeno. Druge dve apucu
o brai Olhovski. Dole, na balkonu, neto sumnjivo pucketa - odjed
nom utrava Peca: tie, tie! Ispod prozora je Nikolaj s drugom, dvoji
ca uvreenih kavaljera, koje one zadirukuju da su jo utokljunci. Oni
su prislonili merdevine da prislukuju devojake tajne. One odmah sa
umivaonika donose veliki porcelanski bokal pun hladne vode i buno
je prosipaju kroz prozor. Dole vika, gore - smeh. Peu nagrauju
zvunim poljupcima.
On je tog leta bio veoma ivahan, mrav i nervozan. Izvor nje
govog spokojstva bila je majka. Klaviru je prilazio s udnim i dvosmislenim osecanjem, kao da je hteo da kae: ja s tim instrumentom imam
prilino zamrene odnose. Oni, izgleda, ni izdaleka nisu prekinuti.
Moda ce se jednom obnoviti. U prolosti su ti odnosi bili veoma prisni, i sada osecam uzbuenje kada ih se setim. Ali, mili moji, sada nemam ta da vam kaem... Uostalom, ako gospoice hoce da igraju,
zato da im ne pruim izvesno zadovoljstvo?
Niko ga nije podsecao na to kako je nekada svirao, na njegovu
nesanicu; majka je smafrala d a je ta strast, tetna po njegovo zdravlje,
s godinama prola - sada je na redu neto drugo: matematika, latinski.
On joj nita nije govorio, poto je u Votkinsku jednom zauvek odluio
da su muzika i on - tajna, koju nikome ne treba otkrivati. Ali on je
sada o muzici malo razmisljao, njegov deaki ivot je od jeseni ponovo ulazio u svoju koloteinu: est dosadnih radnih dana prekidala je
vedra, vesela nedelja kada bi ga doveli kuci. Ponekad je preko nedelje
kroz prozor velike spavaonice estog razreda uspevao da vidi majku
kako prolazi koijama idui u posetu svojoj sestri, iji su prozori
gledali u prozore kole. Ona mu je ispod vela slala dug poljubac.
Kolera je ajkovskog doekala ve prilikom njihovog prvog
dolaska iz Votkinska. Od kolere se u leto 1854. godine razbolela
Aleksandra Andrejevna, od kolere se razboleo i Ilja Petrovi na dan
enine sahrane. Ona je umrla 13. juna. Prolo je samo nekoliko mese
ci, a Zina je vec bila udata za mladeg Olhovskog. Njih ispratie na
Ural, a vec je i Lida bila verena za starijeg brata Olhovskog.
34

U to doba se mnogo ljudi razboljevalo od kolere - epidemije su

se smenjivale jedna za drugom sa kratkotrajnim slabljenjem. Nevska
voda je toena u bokale i umivaonike kao i etrdeset godina pre toga,
pa ak i etrdeset godina potom. Ipak, doktori nisu gubili nadu u spasenje. Aleksandru Andrejevnu su leili kako su znali; prola su tri
dana kako je, inilo se, minula svaka opasnost; onda su bolesnicu stavili u kadu i istoga dana, pred vee, zapoela je agonija.
Nije uspela da blagoslovi decu, niti da se oprosti s muem, ali
kad se sama priecivala nekakav blesak svesti je na trenutak sinuo u
njenim udesnim tamnim oima. A onda je sve bilo gotovo: zavren
je njen ivot i time se zavrilo i Peino detinjstvo. Za kovegom je ilo
estoro dece od kojih je najstarijem bilo esnaest godina. Otac im je
bio smrtno bolestan.
Trebalo je razmisliti ta da se radi. Dvojica starijih se vratie u
svoje kole, Sau i Ipolita urno strpae u kolske ustanove zatvorenog tipa. Ilja Petrovi, uzevi svoje blizance koji su imali po etiri
godine, silno potiten, izgubljen, prede da ivi kod brata.
Njegovom bratu Petru Petroviu ajkovskom bilo je u to vreme
blizu sedamdeset. On je ratovao ,,sa Francuzom", ranjavan je u noge,
grudi mu je krasilo ordenje. iveo je s porodicom: imao je enu, pet
kceri i tri sina; hodao je sa takama, izgledao je strano i esto je takom zamahivao na goste koji su dolazili cerkama. Tu je te zime doao
Peca na raspust, ne prepoznajuci, u nedeljnoj vrevi domacina i gostiju,
svog oca, utihlog i izgubljenog, i plaei se pomalo tog strica koji je
uestvovao u pedeset dve bitke i koji je do svog poznog braka proiveo monaki ivot.
On je izlazio iz radne sobe u kojoj je pisao svoje mistine traktate, koje je naprosto slagao u svoj sto i nikoga njima nije gnjavio.
Pojavljivao se obino u jeku nedeljnih pti z e \ plesa ili kune pozorine predstave i poinjao svojim snanim dahom da gasi svece dajuci
time na znanje da je vreme za razlaz. A ujutru se vec prihvatao svoje
omiljene zanimacije: uzeo bi slatkie i odlazio u etnju. Zaustavljao se
pred svakim detetom koje sretne i, oslanjajui se na svoju taku, gurao
mu u ruke paketic govorei: poiljka s neba - i odlazio. Na Vasiljev skom ostrvu su ga dobro znali i mnogi su mu se klanjali jos izdaleka.
Tu je dolazio Peca. Najstarija od pet kceri je bila vesela rodaka
Anet, i njih dvoje su tog leta punog srece i bezbrinosti smiljali razne
' Peril jeu (franc.) - mala igra. (Prim. Prcv.)

35

nestaluke. Nedelja bi ovde brzo prola i on se ponovo vraao asovima, uiteljima i drugovima, jednolinom mehan zmu kolskog
ivota.
Uzgred, izvestan duh ,,humanosti, neeg sveeg i, za te godine
moda slobodoumnog, poeo je da prodire meu zidove Visoke kole
pravnih nauka. Pre svega - bivi upravnik policije, general Jazikov,
prekinuo je svoja poniavajuca ibanja, kada su svi vaspitanici bivali
postrojeni u ,,sobu , u sredinu ,,sobe stavljana klupu i posluitelj, skinuvi deaku pantalone i rublje, obavljao sramnu egzekuciju. Histerini general je surovo kanjavao as zatvorom, as hlebom i vodom , a onda bi zbog neega neoekivano zasuzio, i poeo da mrmlja
neto glasom usedelice, m isled da zbog takvih originalnih promena
svog generalskog raspoloenja izdaleka podseca na Suvorova. Mladi
plemici su ga gledali zbunjeno i s odvratnocu. Uitelji su ga se bojali.
Ali uenici ni sa uiteljima nisu uspostavili nekakve jasne,
trajne odnose. Meu njima je bilo dobrih, bilo je i svirepih, ali ih je
skoro sve odlikovalo dravno sivilo, a ukoliko su i bili iznad proseka,
u pedagokom smislu ni na koji nain nisu ispoljavali svoj genije.
Imali su zluradog popa koji je s patosom grmeo protiv italijanske ope
re, ali je on nekim udom uspeo da ulije ajkovskom interesovanje i
ljubav prema pravoslavnom bogosluenju; imali su Francuza, potovaoca Rasina, koji je i sam bio neuspeni tragiar. Vecina se prema
Pei odnosila blagonaklono - ak i matematiar, bez obzira na to to
je matematika za ajkovskog uvek bila i ostala u svakom pogledu tajanstvena nauka. I kad mu je jedan jedini put polo za rukom da rei
zadatak iz algebre, bio je toliko iznenaden da nije mogao sebi da poveruje i poeo je od radosti da se grli sa drugovima, kao d a je nastupio
Dan Svetlog Hristovog Vaskrsenja.
Prve godine usamljenitva su prole, strah je zamenila navika.
Medu vrnjacima iz njegovog okruenja postepeno su poeli da se izdvajaju drugovi - j o uvek nije bilo samo jednog, jedinog i nezamenljivog; s jednim je bilo prijatno da se subotom odjuri u operu, s drugim
- da se u Letnjem sadu spremaju ispiti i da se za sutradan olovke i sveske ostavljaju u duplji starog drveta i da se potom trae; s trecim je
bilo prijatno itati poneke stranice iz sopstvenog dnevnika koji se
zvao ,,Sve ; sa etvrtim se mogao analizirati poslednji broj kolskog
vesnika... I odjednom, svi ti Maslovi, Herardi, Adamovi bili su odbaeni. U razredu se pojavio neko ko je odmah postao centar, mali
36

bog, ne samo za svoje vrnjake, vec i za itavu kolu. U njegovoj bletavoj, iskriavoj orbiti zavrteo se i ajkovski, ravnopravno sa
ostalima.
Njega je pratila slava. Prialo se da pie pesme, da poznaje Turgenjeva i Feta, da su oni zapazili deaka i njegov dar i da su mu predviali slavu Pukina. Njegov pokrovitelj je bio lino princ od Oldenburga koji mu je svojeruno pisao pisma. Lelja Apuhtin, od prvoga
dana ljubav i gordost generala Jazikova, preskoivi jedan razred,
rasipajuci oko sebe iskre svog talenta, otroumlja i drskosti, naao se
1853. godine u istom razredu sa ajkovskim.
Njegovoj naivnoj veri u dobro i pravdu, njegovoj nenosti,
osetljivosti, saaljenju prema sebi i drugima, njegovoj tuzi za m aj
kom, tajnoj poeziji dnevnika i misli, Apuhtin, kome je tada kao i ajkovskom bilo trinaest godina, suprotstavio je svoj jetki um i podsmeh,
svoje demonske sumnje u sve to je u to vreme izgledalo kao optevaea istina; on se pojavio kao sablaznitelj, kao stariji; znao je mnogo
toga o emu ajkovski nije imao pojma; sudio je zrelo i imao ukusa,
njegove su sposobnosti bile izuzetne, mazila ga je porodica i svi koje
je sretao; vec je umeo da mrzi, prezire i sveti se; on je pred sobom vi
deo irok put ka slavi i vec je bio poznat.
Sve to je do tada ajkovskom bilo sveto, predstave o Bogu,
deaka ljubav prema blinjem, potovanje starijih - sve je to odjed
nom bilo izloeno ruglu, sumnjiavoj analizi, i zauvek pokolebano s
takvom bestidnom smelocu i oaravajucom originalnocu da je ajkovski osetio kako se sav, sa svim svojim mislima i osecanjima, u
sopstvenim oima - iz dana u dan menja. U kuci je kod Ilje Petrovia
bilo knjiga. Za kratko vreme on ih je sve prevukao sebi; bio je aljkav,
neuredan i tih godina je postao jo nervozniji. Kao da su mu izmakli
tlo ispod nogu: na kraju, od njegovog nepokolebljivog sveta nije
ostalo nita - sve je Lelja uzdrmao svojim sarkazmom, svojom nevericom, svojim pesimizmom.
ajkovski je pored njega izgledao kao deak prosenih sposob
nosti, koji naklonost izaziva svojom bezazlenocu i bezbojnou. Na
asovima, on nije skidao pogled sa Apuhtina s kojim je sedeo, s nje
govog boleljivog lica, s njegovog obraza, uvek zbog neega povezanog. Ko je koga nauio da pui? Odjurili bi do kraja hodnika. To nije
bilo tek uivanje u produenom zadovoljstvu, nije bila zabranjena
37

zabava, vec neophodno i urno zadovoljavanje snane potrebe za narkozom, to im je puenje upravo i prualo sve do kraja ivota.
ajkovskog nisu stavljali u zatvor, nisu ga ibali; on je bio
meu drugom desetinom uenika - lepukast, dobroduan, osecao je i
sam da postaje uzdraniji, tvrdoglaviji, mraniji, pod uticajem Demona koji je sada sedeo s njim u istoj klupi. Nou su u spavaonici aputali do ponoci (kreveti su im bili jedan pored drugog), imali su tajne
zauvek skrivene od drugih. Oni su voleli jedan drugoga - kod jednoga
je to bilo sa nijansom pokroviteljstva i nadmoi, kod drugoga - sa zavidljivim nemirom: kod Apuhtina je sve bilo jasno, on je ve bio formiran ovek, s talentom, sa buducom slavom. Kod ajkovskog - sve
je bilo mrano: u nestabilnom i tegobnom ivotu on je drhtao zaplaen
njegovom raznovrsnou i'sloenou, i pred njim nije bilo niega
osim maglovite karijere inovnika u ministarstvu pravde.
On je imao osrednje sposobnosti, ne samo u poredenju sa
Apuhtinom. Njegova izuzetnost, koja je nekada u ranom detinjstvu
tako oarala Fani, izgubila se. Voleo je da se blesavi sa bracom i sestrama, i u nestalucima je uvek bio veoma matovit; u koli su, osim
puenja, pamtili i razne druge njegove prekraje. U trenucima veselja
i mladalakih ludorija, setio bi se muzike, uzimao je pekir, njime prekrivao dirke i - preko pekira - strasno svirao neto neobuzdano, ili je
mrcvario kolski harmonijum. A u trenucima tuge muzika mu nije
padala na pamet.
Kao da se bojao da neko moe ozbiljno da doivi njegovu
muziku, bilo ga je stid zbog onog pravog to je nekada, kao dace pripremnog razreda rasipao pred drugovima. On je s ushicenjem i, isto
vremeno, s nekim osecanjem nelagodnosti sluao kako Apuhtin, tu, u
rekreacionoj dvorani, deklamuje s patosom:
Upoznao sam ljubavi bunilo!
Pritiskala me je nejasna seta!
S ljubomorom se sree muilo!
S velikim arom nezrelih leta!
Sa Adamovom je trao u italijansku operu. To je veoma voleo.
O sviranju za svoju dusu, tih godina nije bilo ni govora - sve ono
to su nekada u njemu probudili zvuci Mocartovih arija sada je spavalo u letarginom snu i on nije mogao, a nije ni hteo, to da budi.
Mogao je da peva neobine, koloratume vokalize, to je mogao; mogao
38

je da imitira Bozioa, Tamberlika, Debasinija, Bemardija u Viljemu

Telu ili u Seviljskom berberinu, uz oduevljeno kikotanje svojih drugova i uz Anetinu pratnju; mogao je takode da se zanese u Heruvimskoj, do samog vrhunca svog slabanog deakog tenora.
Uporedo sa latinskim i matematikom, u koli su predavani m u
zika i pevanje; ajkovski je bez naroite revnosti nastavio svojevre
meno prekinute asove. Uitelj mu je bio Beker - poznati proizvoa
klavira; vaspitanicima je pevanje predavao Lomakin, koji se ubrzo
razoarao u tenor ajkovskog, poto je ovome glas poeo da mutira.
ajkovski je upravo tih godina poeo paljivo, da oslukuje
pravoslavno bogosluenje, naroito crkveno pojanje i s oduevljenjem
je pevao u crkvenom horu matajui, ak, da postane horovoda. Medutim, Lomakin je smatrao da je on mlak, da ga je Iako zasmejati i da
nema dovoljno vrstine, te je bio eliminisan.
Od asova sa Bekerom ajkovski nije imao nikakve koristi, a
poto je u porodici ivelo secanje na njegovu detinju sklonost, a i sam
ajkovski je u slobodno vreme uveseljavao drutvo modernim valcerima, Ilja Petrovi je, veito brian, ponekad ak nekako neprimereno
- odluio da sinu uzme specijalnog uitelja muzike koji bi dolazio
nedeljom ujutru i s kojim bi Petrua mogao da usavrava svoj talenat,
ukoliko se pokae da ga ima.
R udolf Kindinger je stigao u Peterburg kao osamnaestogodinjak i odmah je na sebe skrenuo panju virtuoznou koju je pokazao
na jednom univerzitetskom koncertu na kome je svirao Litolfov kon
cert - obe partije, i klavirsku i orkestarsku. Pozvali su ga ajkovskom
1855. godine - viituoz se nagledao mladica koji su imali iste takve
sposobnosti (neto iznad prosenih , kako je procenio Kindinger).
Placali su ga valjano, u kuci je, kao to je poznato, bilo mnogo gospodica i Kindinger sa asova nije urio kuci.
Obino su vebali izjutra. Zatim je sledio doruak - na Kindingerovo zadovoljstvo veoma kitnjast"; zatim su uitelj i uenik odlazili na koncert, a uvee je Petrua poinjao svoje muzike trikove (sa
pekirom i bez njega), kojima su Anet i njene sestre bile oduevljene.
One su ga smatrale muzikim genijem upravo zbog tih trikova,
a on u to vreme nije mogao da nabroji Betovenove simfonije, nije
imao pojma ni o umanu, ni o Bahu. Na univerzitetskim koncertima
svirao se Mendelson, Hajdn, Litolf, ponekad Mocart i Betoven; uoi
koncerta on bi sluao Rosinija i Donicetija, a uvee - bezimene
39

romanse. Sve to skoro da mu se podjednako dopadalo, njegovo neznanje je bilo zapanjujuce.

Njegovo osecanje za harmoniju je nekoliko puta iznenadilo
Kindingera, ali ne toliko da ga zainteresovalo ta se to dogodilo s njegovim uenikom onda, kada su posle tri godine, njihovi asovi prestali. U to vreme ajkovski je vec bio upoznat sa instrumentalnom muzikom Zapada, poto ju je svirao s Kindingerom u etiri ruke. Italijanska
opera je gutala njegov deparac i drala ga u ropstvu: on je u njoj
video nekakvo relativno savrenstvo - glasova, orkestra, hora - i to
mu se dopadalo. asovi sa Kindingerom su prestali zbog iznenadne
porodine katastrofe.
Petnaestogodinja sestra Saenjka zavrila je institut i vratila se
porodici, pa je Ilja Petrovi zakljuio da je to dovoljan razlog da se
rastane s bratom i vrati nekadanjem ivotu. Trebalo je da Saenjka
zameni blizancima majku - rodaci su samo o tome matali. Ali Ilja
Petrovi je kceri odredio tako visoko mesto da joj je jedino preostalo
da postane ne samo gospodarica kuce, vec i samog Ilje Petrov ia. ak
su je i oba starija brata sluala bez pogovora. Tek se uivela u ulogu
domacice, kada je stari ajkovski u jednoj sumnjivoj aferi izgubio sav
svoj imetak. To je za njega bio straan udarac. Ilja Petrovi je pod starost morao da trai slubu. Zbog svojih nekadanjih inenjerskih zasluga dobio je mesto direktora Tehnolokog instituta. Zajedno sa
decom, preselio se u veliki dravni stan. Novca je bilo malo, ali je spolja sve izgledalo bogato. Kindingeru je otkazano, ali se zato Saenjka
oblaila i izlazila, zato su u prostranim odajama dravnog stana ona,
Kolja i Petrua mogli do mile volje da organizuju svoje besne veerinke - sada su oni bili gazde.
Apuhtin je bio priman u kuu. Pribliavao se zavretak kole.
Petar Ilji - koji je postepeno prestajao da bude Petrua i postajao
odrastao ovek, student privilegovane pravne kole - spremao se da u
inu titulamog savetnika ue u peterburki inovniki svet. Tu ga je
ekala nesumnjivo solidna karijera (neto iznad prosecne); bilo je u
njemu neeg prijatnog: spolja - to je bila blagost manira, mlado lice;
u drutvu je bio omiljen, veoma ljupko je svirao na klaviru i ak je
komponovao jednu romansu na stihove Feta, koja je u muzikom smislu bila slaba, ali gospodice su njome bile ushicene. Bilo je i u njemu
samom prilino prijatnih stvari: bio je pristojan mlad ovek, ne preterano okretan i bez nekih upadljivih sposobnosti - ali ne mogu se svi

porediti sa genijalnim Leljom Apuhtinom o kome bruji Peterburg! On

je, kako se tada govorilo, bio izuzetno simpatian mladic i time se
objanjavala njegova sutina. Zavrio je kolu 13. maja 1859. godine
i poeo da radi u Prvom departmanu ministarstva pravde.
Ono to je za druge bio princip ivota, nezavisnog, pravog ivota, za njega je predstavljalo samo produetak uvek iste dosadne obaveze da negde mora da radi neto to je njemu potpuno nepotrebno, da
mora da odsedi nekakve duge sati bavei se poslom koji mu je stran i
nezanimljiv. On je sedeo u kancelariji, ispisivao papire, i ak nije ni
pamtio lica ljudi koji su sedeli i pisali pored njega. Ponekad bi ga
neprijatno trecnula pomisao: njega ce, poto je nedarovit, sigurno zaobilaziti u slubi; oh, ta e uopte biti s njim, s njegovom nedarovitou i rasejanocu! Eto, jue je, zamiljen, pocepao neki nepotreban
papir i... pojeo ga. Navika da vae papir ostala mu je iz detinjstva.
Zato se uvee potpuno preputao onome to mu je tokom po
slednje godine postepeno prelo u naviku, kao i itavom jednom
krugu istih takvih mladih i veselih bica: sestra, brat, Anet, Apuhtin i
jo desetak neumomih gospodica i mladica koji su zavrili kolu i
vrteli se u nekakvom neprekidnom bunom vrtlogu razonode i uivanja. Niko od njih nije mario ta ce biti kasnije, vano je bilo samo da
bude para, haljina, da bude vesele muzike; da su to dalje stariji sa
svojim primedbama i savetima.
Preko leta - vatrometi, kune predstave, etnje, izleti. ajkovskom je jo iz detinjstva ostala sklonost da svata smilja - a sada je
imao irok prostor da se pokae. Zimi - sankanje, izlasci na Nevski, u
Letnji sad i restorane, ma koliko to bilo teko u pomodno vreme. Vec
je stekao vetinu da drugima baca prainu u oi, umece da sa deset rubalja ivi kao da ih ima sto, vetinu probijanja u vie krugove s nameteno ravnodunim licem, dok ti sree lupa od samoljubivog uzbudenja.
Devojaka i ena je oko njega bilo mnogo. Njegove rodake i
sestre sprijateljile su se sa itavom gomilom Apuhtinovih oboavateljki svih uzrasta i za svaiji ukus, poev od starice Hvostove (koja je
nekada poznavala Ljermoniova, a sada svoje oboavanje Ljermontova
prenela na Apuhtina), sve do smelih devojica koje su Lelji cvrkutale
njegove, Leljine, stihove. ajkovski je medu njima imao pristojan us
peh - svirao je, igrao, bio je neumoran u zabavama, ali vise ga je
zanimalo ensko mnotvo, nego ma koja pojedina linost; on je,
istina, jedno dva-tri puta pokuao da se zanese, ali uinilo mu se da ta
41

igra ne vredi truda, a nije ni osecao pravu elju u odnosu na ta ljupka

leprava bica. Sestra je smatrala da on postaje ljubavni gubitnik, a on
je nije razuveravao. Vec posle godinu dana on je prema enama osetio
potpunu, konanu i neprolaznu ravnodunost.
Ipak, on je imao svoje strasti. I dalje je na jednom od prvih m e
sta bilo pozorite. Ponekad je bivao rastrzan: dva poziva istovremeno,
izela sa Ferarisovom, Lagroa u Normi, premijera u francuskom pozoritu... Nije znao za ta da se odlui, ta da izabere. Feraris, uostalom, kao i Lagroa, pred kojom je osecao drhtavicu, nije bila lepa.
Prijatelji su se alili na njegov raun. Ali on je tako ozbiljno razmi
sljao o stabilnosti hodanja na vrhovima prstiju i o ,,elevaciji, da se
u njemu odmah video poznavalac tih stvari. Uzgred, on je ponekad
kod kuce ili u gostima, pred mnogobrojnim roacima, poinjao tako
veto da imitira i tu stabilnost hodanja na vrhovima prstiju, i tu
elevaciju, i belkanto svojih ljubimaca, i monologe Mihajlovskog teatra, da je publika dolazila do zakljuka kako je njegov pravi poziv na
ovome svetu - da je na sve mogue naine zasmejava, i zahvalno se
kikotala do iznemoglosti. A kada bi, umoran od te predstave, nekome
sasvim tiho rekao da Somnambula izgleda ne vredi ni koliko dva
M ocartova ili Glinkina takta, slualac bi ga s uenjem i nevericom
pogledao.
Medutim, njemu se, bez obzira na taj vrtlog bunog, ponekad
poronog i uvek lakomislenog ivota, povremeno inilo tako. Veseli
peterburki ivot nije uvek u njegovom secanju zasenjivao ono to je
tako udesno zasijalo onih davnih dana kada je bio ,,izuzetan, kada
nije bio ,,obian, kakav je postao sada.
Ali, buduci ,,obican, on je znao napamet itav italijanski repertoar i upravo je tim znanjem kupio svog novog poznanika, Piiolija.
On je bio opskuma linost i njegovo sumnjivo prijateljstvo sa
ajkovskim nekako kao da je dovrilo ono to je nekoliko godina pre
toga zapoeo Apuhtin. U Peterburgu je Piioli bio poznat kao uitelj
pevanja. Napolitanac, oenjen drugaricom jedne od roaka ajkovskog, on je krio svoje godine, pravio se mladim, farbao brkove i bradu
i rumeneo usne. Bilo mu je blizu pedeset. Prialo se da mu je skoro
sedamdeset, a neki su ak tvrdili da na glavi nosi specijalnu mainicu
koja mu zatee lice. On je bio ustar, lak, pokretan, uvek u nekoga zaljubljen, podjednako je mrzeo i prezirao Betovena i ciganske romanse
priznajuci samo Verdija, Rosinija i druge velike melodiare Italije,
42

podsmevao se simfonijskoj muzici, Bahovoj misi i Heruvimskoj Bortnjanskog.

U sporovima, u kojima je Piioli uvek pobeivao, ajkovski se
trudio da samome sebi objasni svoj ponekad nejasan ukus. Ali bi po
vremeno gubio meru. Nije imao iskustva ni umec'a da brani svoje miljenje; njegovom samoljublju je godila blagonaklonost tog iskusnog
i donekle ak poznatog oveka. Tonui uz njega jo dublje u oduevljavanje italijantinom, u ivot bez obaveza i odgovornosti, ajkovski
je klizio nad svim onim to je moglo da ga natera da stane i zamisli se.
Ta udna, sumnjiva osoba, koja je bila na loem glasu, svojim
neukusom, svojim junjakim temperamentom i neuljudnim ponaanjem kao da je dovrila sliku onog praznog, arolikog ivota u kome
se tako slobodno i veselo osecao ajkovski, onog ivota u kome su
kancelarija i balet, prepisivanje dokumenata i italijanska opera, najzad, i Saenjkina rana, sjajna i uma udaja jurili punom brzinom vre
mena koje nije imalo nikakvu cenu.

IV
Veselje na poklade 1861. godine bilo je poslednje; posle njega
ajkovskom iznenada sve i svi postadoe dosadni. Sestra Saa je vec
bila u Kijevskoj guberniji, u Kamenki, udata za sina dekabriste Davidova, i ekala dete; iz njihove gostoljubive kue postepeno nestadoe
svi njeni iznevereni udvarai. Poe veliki post sa orbama i morskom
ribom, ivot postade monoton, pozorita nije bilo, ali je bilo cirkusa
sa konjima, bilo je koncerata - ozbiljnih, i zato dosadnih. Sluba, koju
je otaljavao, nije pruala nikakve nade, a uvee, u tiini kuce, preostajalo je jedino ili da se ita, ili da se svira na klaviru, ili da se Iuta iz so
be u sobu, i da se u sebi jede zbog svog promaenog ivota. A pone
kad - sve ece - bez svedoka i bez nekih spoljnih znakova, nastupali
su napadi bezizlaznog, mladickog oajanja.
Otac, Ilja Petrovi, sedi u svom kabinetu i ,,reformie Tehnoloki institut, to jest razmilja o tome kako da se ta ustanova, u koju
ga je sudbina postavila za direktora, uskladi sa novim tokovima u vremenu koje je upravo nastupilo. Sada se svuda uvode novine i on, bez
obzira na svojih ezdeset est godina, odlino shvata d a je sada ,,duh
drugaiji nego to je bio u vreme njegove mladosti: menja se Rusija i
43

u njoj za sve ima posla. I u pogledu dvojice svojih sinova je miran - i

Nikolaj i Ipolit e u toj Rusiji nai sebi mesto. Brine ga Petar... Ali
nema vremena za razmiljanje o porodici. Od jutra oblai mundir, kai
ordenje. A uvee, u tiini kabineta, pie izvetaje. Na to da ima jo
dvojicu sinova, dva desetogodinja blizanca - kojima posle Saenjkinog odlaska nema ko ni nokte da podsee, ni da pogleda jesu li dobro
oprali ui - zaboravio je, sasvim je zaboravio.
Oni borave u pansionu gde ih teraju da mnoe razlomke, a oni
jo ne znaju ni tablicu mnoenja. Grde ih: generalska deca a neznalice, ne znaju ak ni petama da lupe kad pozdravljaju! Majke nema,
sestra otila, imaju tetku, ali ona ima svoju decu i sopstvene brige. Oni
ame u kuhinji ili u mranom uglu velike sobe tiho plau od amotinje, zagrlivi se kao devojice; ponekad oslukuju grmljavinu starog
klavira.
Jedne tihe veeri dok su sedeli na prozorskoj dasci, hodajui po
kuci (danju je boravio kod Piiolija, gde je vebao italijanski jezik),
ajkovski ih primeti kako zevaju i klate noge. Priao im je. Bio je
duplo stariji od njih. Osetio je kako su oni zamrli gledajui ga ushiceno i uplaeno, ne znajuci da li ce ih pomilovati ili klepiti. Njemu ih,
odjednom, bi ao. Zagrlio ih je i poveo u svoju sobu gde im je ispriao
neku neverovatnu priu, nasmejao ih, objasnio im razlomke, nauio ih
da oitaju Oena. udno je gledao njihova lica: Tolja je bio
lepukast, krupnook. Moda - neprivlaniji i, po svoj prilici - smeniji.
Zasada, oni su mogli da postanu smisao njegovog ivota. A posle,
videcemo. Zasada, ba sada, on e nekome biti potreban, neko ce ga
voleti nesebinom ljubavlju - jednostavna, neizbena ljudska potreba!
I pre nego to ce ih poslati na spavanje svirao im je, i ak im je neto
otpevao. Oni su se drali za ruke i bili su spremni da od zahvalnosti i
ushicenja umru za njega.
Za veerom je Ilja Petrovi dugo posmatrao svog sina. Nekoli
ko puta je pokuao da mu kae ta stvamo misli o njemu. Najpre je to
terao od sebe: ministarstvo pravde, zar je to lo put? I zar je malo mladih ljudi, sada - kada jo ni mesec dana nije prolo od objavljivanja
manifesta6 i svi priaju o reformi sudstva - zar ih je malo uspenih na
tom popritu? Eto, ak i taj Platon Vakar... Ali ne, ta tu ima da se
pria! Petrua ima drugaiji put.
Manifest Aleksandra II o zemljinoj reformi (1861). (Prim, prev.)

I Ilja Petrovi, ne govoreci nikome ni rei, ak ni bratu koji je

iao ,,na Francuza i s kojim je imao obiaj da se savetuje o svim
pitanjima, odlazi kod Kindingera, istog onog Petruinog uitelja kome
su jednom morali da otkau asove i o kome svi govore kao o znalcu.
Odluio je da ga pita: ima li njegov sin istinski muziki talenat?
I
Kindinger mu je ljubazno odgovorio: nema. Petar Ilji ajkovski nema pravi muziki talenat. Sposobnosti, dodue, ima, ne svira
lose. Ali ta dalje? On nije za muziku karijeru. A i kasno je da pone: ima skoro dvadeset jednu godinu.
Ilja Petrovi nema vremena da se bavi porodicom. Ali za vreme
veere (u kuci se ne moe disati od mirisa prene ribe i biljnog ulja!)
on uspeva da jo jednom razmisli o Petru i da mu kae: ja mislim,
Petrua, da bi ti mogao nekako da kombinuje posao sa asovima m u
zike. Ja mislim, Petrua, da ti ima istinski muziki talenat i nije ka
sno, ne, nije kasno da postane virtuoz. Na ta se sin smeje: ja tek to
sam se malo privikao na nadletvo, a vi hocete da se bacim na izuavanje generalbasa? Star sam ja za to. Mocart je sa dvadeset godina...
U nedelju, priaju o tome stricu Petru Petroviu. Ovaj, lupajuci
takom, uzdrhtalim glasom vice:
- ta je vama? Jurisprudenciju zameniti za trubu?!
Za njega je u rei ,,virtuoz bilo pomeano: Ciganin, bezbonik,
jurodivi.
Sada je slobodno vreme ajkovskog bilo ispunjeno brigom o
blizancima i, postepeno, u njegovoj blizini, od itave one nekadanje
bune gomile nije ostao niko osim Apuhtina, koji je od prve dvorske
lude postao naprosto stari drug, s kojim je, u stvari, sve vec bilo ispriano i s kojim je u buducnosti moglo biti samo razmirica. Gospodice
koje znamo, rodake, poudavale su se, i kada je dolo leto i pojavila se
neoekivana mogucnost da ode u inostranstvo - kao sekretar i prevodilac jednog poznanika, inenjera - ajkovski je to s radou prihvatio. Prvi put je odlazio iz Rusije. Od Dinaburga do granice ili su diliansom, a prilikom prelaska granice putnici su skidali kape, krstili se,
mahali maramicama straaru, i ak ronili suze - do te mere je taj
momenat bio svean. A onda, posle dvadeset etiri sata poelo je
upoznavanje nemake prestonice - poelo i zavrilo se Ofenbahovim
Orfejem u paklu: proli su kroz Hamburg sa njegovim bezvrednim
razonodama; Belgija sa mahnitim morem, gde mu se iznenada stislo
45

sree pri pomisli na oca i bracu; London, u kome su otili da sluaju

Patijevu i, najzad, Pariz.
Bio je potpuno srecan. Toga leta, kada je ostvaren njegov davnanji san da vidi inostranstvo, on je za kratko vreme povratio sposobnost da upija ivot, da mnogo ne razmilja, da traci vreme uludo, a sto
je najvanije - da uiva u radostima, u arenilu utisaka; povratio je tu
sposobnost na dva meseca da bi se pred jesen umorio od svega toga,
od ljudi u koje se postepeno razoaravao, od gradova koji su treperili
u njegovom secanju, od gromoglasne i raskone muzike za koju je, to
ju je vise sluao, bivao sve sigumiji da, osim nje, postoji i jedna druga
muzika koju on tako malo poznaje, ali koja jedino jeste ona prava.
U septembru mu se uinilo da je ona veoma vana, ali i
izuzetno teka, kada se obreo na Muzikim kursevima koji su te godi
ne otvoreni u Peterburgu. To je bio prolog za konzervatorijum, koji je
Anton Rubintajn nameravao da otvori uz opti podsmeh i proteste.
Ali Rubintajn nije traio odobrenje za svoje postupke ni od novina,
niti od javnosti. Muziki kursevi su otvoreni, svi profesori su vec
imali po 2-3 uenika; pojavile su se ak i uenice.
asovi su poinjali u osam ujutru. U to doba, izjutra je esto jo
bio mrak. Jesen je bila hladna i vlana. ajkovski se oblaio uz sveu,
gutao aj sa zemikom i jurio od Tehnolokog na ugao Mojke i uliice
Demidova. Tamo nije loeno svaki dan, a i kada je loeno ili je dim
tipao oi, ili je od ugljenmonoksida bolela glava. Profesor Zaremba,
koji je predavao muzika dela, monotono je ponavljao da je ton
minor praroditeljski greh, a maor - iskupljenje greha. Sa asova se
moralo juriti u nadletvo, gde su prilikom svakog novog imenovanja i
unapreenja ajkovskog zaobilazili. Padalo je vee i on je, sit balova
i italijanske opere, sedeo kod kuce, uio sa bracorn, igrao s ocem kar
te, ili ih svu trojicu vodio u rusko pozorite.
Profesor Zaremba nije mogao da mu priblii muziku, to je i sam
uvidao, ali je sada, delimino naslepo, sam iao ka njoj, ne znajuci pouzdano ta je to to u njoj voli, osim Mocarta (to je, ipak, jo bilo deje): postepeno je poeo da shvata ta to zapravo u njoj ne voli, ta,
zapravo, ui da ne voli. Pre nego to ce se konano odluiti za muziku
on je poeo da mrzi sve to nije ona: drutveni ivot i slubu. Pre ili
kasnije zameniu slubu muzikom", pisao je sestri u Kijev poto je
vec dao prednost muzici u odnosu na drutveni ivot, koji su oboje to
liko voleli. Nemoj misliti da matam o tome da postanem veliki

umetnik: ja samo elim da radim ono za ta sam predodreden. Postanem li poznati kompozitor ili samo bedni uitelj, moja savest ce
jednako biti mirna i neu imati ozbiljne razloge da hulim na sudbinu i
ljude.
Muile su ga sumnje u sebe, ali su prvi stvaralaki pokuaji
davali nekakvu vrstinu njegovim nadama. Slubu, naravno, necu
naputati dok ne budem potpuno siguran u to da sam umetnik, a ne
cinovnik... Ali ta je mogao da naui od Zarembe, koji nikada nije
sluao umana i koji je Betovena smatrao novim, a Mendelsona - pomodnim? U Evropi su grmeli List i Berlioz, Vagner se krajem sezone
pojavio u Peterburgu. I, Boe moj, s kakvim je uzbudenjem ajkovski
krenuo na njegov prvi koncen!
Vagner ni sam dugo nije znao da li e lino dirigovati ili ne:
imao je kijavicu (s kijavicom je i krenuo u Moskvu). U dvorani nije
bilo nijednog slobodnog mesta; publika je bila bogata, nakindurena,
vec je znala da Vagner diriguje ledima okrenut publici i s rukavicama
na rukama. Ne, to je samo on mogao sebi da dozvoli! Do koje mere je
to bilo neoekivano, smelo i mudro! ajkovski je u pauzi izaao da
oslune ta o njemu govore u foajeu. Zagluila ga je i zaslepila ta mu
zika, on je se uasavao i nije je razumeo. Mnogi su smatrali da je
genijalna.
Dugo je stajao kraj vrata pored grupe ljudi koji su stajali u
krugu. Oni su uno raspravljali. Mukarac koji je medu njima izgledao najstariji, uvrtao je prstom svoju dugu bradu i brundao u basu;
mladi inenjerijski oficir je pokuavao da ubaci koju re u to brundanje, ali mu to nije polazilo za rukom. Jedan, jo sasvima deak, ruiast i nean, sluao je dvojicu - od kojih je jedan bio vojno lice, a
drugi graansko - koji su se prepirali i koji su grevito napadali jedan
drugoga; odmah tu je stajao malo puniji, lep ovek istonjakog tipa.
Jedan je tvrdio da samo sto nije zaspao, tolika je to bila gnjavaa; rei kao ,,nedarovitost, ,,glupost, ,,smece padale su unaokolo; svi su posebno bili ljuti zbog inela koje su, po njihovom
miljenju, grmnule negde sasvim bez veze. Bilo je nemoguce smiriti
oficira-kicoa, toliko se raspalio; krupnooki ovek sa lepezastom bradicom drao ga je za ruke.
ajkovski je priao mestu gde su dve mlade devojke ne snebivajui se brisale maramicom suze ushicenja i uzbudenja. Jos jednom
se osvmuo na onu grupu. Silno je eleo da jo malo oslukuje, eleo
47

je da i sam neto kae... Ali nije znao ta bi rekao. Pozavideo je tom

oduevljenju, prijateljski izgovaranim nadimcima koji su doletali do
njegovih uiju. Amateri? Muziari?... Gomila nepoznatih i poznatih
ljudi odvojila ih je od njega...
Sanktpeterburki konzervatorijum je otvoren 1862. godine, i u
prvo vreme se malo razlikovao od Muzikih kurseva, iz kojih je nastao. Otvoren je sveano: slubom bojom, raskonim prijemom za
veliku kneginju Jelenu Pavlovnu i njenu svitu, posle ega se Anton
Grigorjevi Rubintajn, zajedno sa desetak profesora i nastavnika
(Nemcima, Italijanima i Poljacima), svojski bacio na posao. Tek u
drugoj godini postojanja Konzervatorijum je unekoliko poeo da lii
na evropsku kolsku ustanovu.
Prve godine, ajkovski, uzgred, kao i svi ostali, nije osecao neku posebnu razliku u odnosu na ,,kurseve. Profesor Zaremba je i
dalje na svoj nain filozofirao i rasudivao. A uenici su podjednako
revnosno savladavali tehnike tekoce klavira. Nadletvo je i dalje
ajkovskom oduzimalo dobru polovinu dana. U dui, on je vec odluio da ga pre leta napusti, ali novi prijatelj sa Konzervatorijuma, veo
ma naitan mladic, koji je lino poznavao Katkova i bio preozbiljan
za svoje godine, nije mu to savetovao: od vas nece postati ni Verdi, ni
Ofenbah - govorio je, gledajui paljivo ajkovskog u oi, German
Avgustovi Laro, koji je tek napunio sedamnaest godina - i od ega
ete onda iveti? I, zaista, vec sada je morao da razmilja o asovima.
Taj Laro je odnedavno ajkovskom postao skoro neophodan.
U njemu je bilo nekakve uurbanosti, ali bez ikakve nervoze, bilo je u
njemu temeljnih znanja koja su ajkovskom izgledala neverovatna.
Laro je od detinjstva pripreman za muziara i itavo njegovo obrazovanje je bilo isplanirano i predodredeno. ,,0d vas nece postati ni Ver
di ni Ofenbah, ponavljao je s takvom sigumocu kao da zna da ce
zaista tako i biti, i ajkovski nije imao ta da mu prigovori.
Ali elja da komponuje neobino ga je muila te zime i on se
sve ece preputao sramnoj, detinjastoj slabosti: sanjarenju. Ti snovi
su bili nekako neosnovani - u njima nije bilo ni istinskog astoljublja,
ni neposredne snage talenta, njegovi snovi su bili o komponovanju.
Poela je da ga uzbuuje muzika atmosfera - ne operske kulise, niti
sluajni poznanici, pevai i pevaice, s kojima je ponekad bio u familijamim odnosima, iako im je ostajao tud, vec itava ta atmosfera koju
je Rubintajri stvorio oko Konzervatorijuma - veeri na kojima mu je
48

vec bilo doputeno da nekoga prati na klaviru; evropske muzike novosti koje su stizale do njih; domaci ruski muziki preporod i, najzad,
sam Anton Grigorjevi, u iju je klasu dospeo u drugoj godini svog
kolovanja.
Sada vec nije vise bio inovnik, bio je muziar: odlazak iz ministarstva pravde proao je neprimetno - jednostavno je prestao da
odlazi u nadletvo. Poetkom druge godine imao je asova za pedeset
rubalja meseno. Oeve finansije su bile sve gore i ajkovski nije m o
gao da se uzda u njegovu pomoc. Ponekad je morao peke da juri iz
Kolomne na Ohtu, njegovi kicoki redengoti su se pohabali; neki poznanici su prestali da ga prepoznaju na Nevskom, moda - namerno,
ali, veoma je mogue i - iskreno: pustio je kosu i nosio eir sa
irokim obodom.
Sa Laroem, kome se sada ve obraao sa Manja, vi , provodio je sate svirajui u etiri ruke - i tu je bilo svega: i Betoven, i ivot
za c a m , i nemake novotarije. Za dorukom, izmedu predavanja,
vebanja, svojih asova i koncerata, oni su se sretali u ,,petparakom
bircuzu, u podrumu Holandske crkve, u koji je dolazio itav Kon
zervatorijum. Uvee, ispracajuci jedan drugoga kuci, ponekad nisu
mogli da se rastanu do duboko u noc; sedeli bi na niskom stubu kraj
kapije, prepirali se, razgovarali o buducnosti, ponekad jedan drugome
proricali veliku muziku slavu...
Ali to se dogadalo retko - oni su bili uzdrani ljudi i romantino
prijateljstvo nije bilo po njihovom ukusu. Laro, razuman i naizgled
stariji, unosio je u te razgovore odjeke muzike politike koju je usvajao na momakim veerinkama kod Serova, u to vreme na glasu zbog
njegove Judite. ajkovski je osecao dobre strane tog prijateljstva: ono
je bilo bez topline, ali proeto nekim ranim uzajamnim uvaavanjem.
On je sada upijao u sebe sve to je mogao. Ali, naravno, vise od razgovora pruala mu je sama muzika.
Anton Grigorjevi je ulazio u razred. On nije bio obdaren talentom predavaa. Seo bi za klavir, lav bi protegao svoje carske sape i
as zapoeo i zavrio sviranjem: odsvirao bi redom sve Betovenove
sonate, ubacujuci izmeu: sluajte! ujete li? udesno! Oaravajue!
I - terao dalje... Uenici i uenice sede i ne diu. I tako tri sata zaredom. Jeste li razumeli? Da, razumeli su. I buno bi izaao namrgoen,
zabacujuci glavom pramenove kose.

Ili je ,,kompozitorima davao zadatke: za subotu napisati kvartet, za utorak - uvertiru. ajkovski je noima sedeo nad partiturama,
ujutru je u razred donosio jo vlane listove notnog papira. Anton
Grigorjevi bi odsvirao etiri takta: Nita ne valja!, i dalje vise ne bi
ni svirao. Zatim bi naruio orkestraciju Betovenove sonate u De duru
na etiri razliita naina. I, molim vas, bez engleskog roga! Kod vas
je i tako previse buke! A ako bi mu se neto dopalo, onda bi, u znak
nenosti, tako opauio pesnicom po ledima da kolena klecaju. Uzgred,
vise je hvalio Laroa - vise nade je polagao u Germana Avgustovia.
Laro je krio od njega da poseuje Serova. Ne daj Boe da to
sazna! Anton Grigorjevi ne samo da je bio prvi, on je bio jedini - i
to su svi znali, a sad tu odjednom, pored njega, u istom tom Peter
burgu, poelo je da se kuva neto novo. Naravno, Larou ni na pamet
nije padalo da se drui, pa ak ni da se upoznaje sa mladom bandom
muziki nepismenih inenjera, hemiara, vojnika, o kojima je u tampi i usmeno poinjao da gudi Stasov - koji je jo donedavno bio nerazdvojni drug Serova, a sada je s njim prekinuo skoro sve veze, i to
upravo zbog Vagnera. Laro je sebe smatrao suvie ozbiljno obrazovanim ovekom da bi se ozbiljno bavio tim ljudima koji nikada nita
nisu stvamo uili, nisu cenili kompozitorski talenat Antona Grigorjevia i nikada nisu ni videli profesora Zarembu. Ali Serov - to je ipak
neto drugo, to je ipak muzika, a nije neophodno da se velikani ovo
ga sveta meusobno slau. udno drutvo laskavaca, nitavila, pijandura, ali i divnih ljudi okupljalo se na njegovim utorcima".
Jednom je German Avgustovi poveo sa sobom ajkovskog
koji mu se zakleo da se o tome nece izbrbljati. Judita je te godina
uzbudivala i mlade i stare i nije silazila s repertoara. Usput je ajkovski, bojei se da sam prozbori ijednu re, sluao ono to je priao
Laro: to je bila veoma stara pria o dogadaju iz 1842. godine, kada je
dolazio List.
Pria se da su Serov i Stasov - koji su tada iveli nekako slono
- tokom celog koncerta ridali od ushicenja, zagnjurivi lica u somotsku ogradu balkona, itave noci nisu spavali i u svitanje su napisali Listu pismo. Lino su odneli to pismo i List ih je primio. ta je tom prili
kom bilo, nikome nisu ispriali. Poznato je da su odlazei, nekoliko
puta, lijuci suze, poljubili Listovu ruku... Kada je sledece godine List
ponovo doao u Peterburg, zbog italijanske opere sa Rubinijem nije
50

mogao da napuni dvoranu... Pria se d aje Glinka zbog toga bio veoma
alostan.
Sada od Serovljevog mladalakog ara nije ostalo ni traga: ostao je zajedljiv um i racionalno stvaralatvo po vagnerovskim receptima; polemike u asopisima, vena ljutnja na sve zbog toga to ga,
toboe, onemogucuju; nepotrebna predavanja ,,o muzici s njene tehnike, istorijske i estetske strane, ajkovski je iao Serovu bez ikakve
radosti, bez nestrpljenja. Video je, okruenog servilnocu, ne tako
starog, ozbiljnog i umomog oveka. Te veeri je medu gostima bio i
Dostojevski. Vodio se estok spor o muzici u kome su uestvovali apsolutno svi. Laroa su, videlo se, tu cenili, ali ajkovski nije ostavio
nikakav utisak. I sam je osetio da su, osim razgovora koje je paljivo
pratio i koji su ga ak i zanimali, ovi ljudi njemu potpuno tudi: ni pre
ma domacinu ni prema gostima nije osecao nikakvu naklonost.
Dakle, on je sada bio muziar; jurio je asove koji su mu plaani, bubao teoriju, pisao po dve kompozicije nedeljno, nosio iznoene, izrezane prsluke ivene svojevremeno kod skupog krojaa, koje
mu je sada kuvarica topala. Ostala mu je pravnika hladnoca u manirima; bio je lep, vitak, ali pojavio se nekakav izraz nemamosti prema
okolini u njegovim oima, u naborima njegovih punih usana. Bio je
suvie dobro vaspitan da bi to bila nametena maska i, istovremeno,
upravo tih godina je bio prinuden da sazna toliko novog, da se ravnoduni izraz njegovog lica nije mogao povezati s duevnom napetou
u kojoj je iveo. Nemamost prema okolini poticala je od neprekidne
silne usredsredenosti na samoga sebe. Sloboda koju je stekao, siromatvo koje je odmah zatim upoznao i, najzad, sigumost - tako kasno! u neospomost sopstvenog pozvanja, eto ta ga je doradilo kao oveka.
Ali to nije prolo tek tako, i o svemu to se u njemu dogadalo
tih godina uenja na Konzervatorijumu, kao i njegovih prvih kompozicija - svedoile su snane i kratke halucinacije koje su preplaile
malu brac'u i koje su bile skrivane od oca. Pred spavanje su nastupali
momenti veoma snane drhtavice, greva, oduzimanja udova, nekakvi
,,udarcici, kako ih je on u sebi nazivao, posle kojih je nastupala duga
malaksalost i nesanica.
Setio se kako je u detinjstvu, posle malih boginja, dok je jo
majka bila iva, oboleo od strane bolesti kime i kako je doktor pominjao rdavo naslede. Od tada je prola bezbrina, prazna mladost
koja iza sebe nije ostavila nita. Sada, kada se srcem vracao muzici
51

svog detinjstva, zajedno s muzikom vracala se i bolest koja ga je

ponekad satima drala na ivici usamljenikog ludila.
M uzika njegovog detinjstva. Mocart! U kakvoj svetlosti se sada
vracao njegov bog. To je bilo nebo koje se sputalo k njemu u rusku,
tunu dolinu suza, gde je, istina retko, bilo i praznika: ponovna po
stavka Ruslana, koncerti u gradskoj dumi, sveeri sviranje sa Laroem
u etiri ruke, Raj i Peri umana, pred kojim je on dobijao drhtavicu, i
mnogo toga drugog. Ali ono je bilo nebo, svetlost koja je zaslepljivala
i izazivala suze blaenstva; i, kako je plakao! Najvie na svetu se plaio da ce te suze videti drugi i da e ga nazvati ,,gimnazijaIkom. I bez
toga mu je bilo teko da slua kada se govori d aje sav enstven - ludaki uznemiren i uvreden, bio je spreman da se bije.
Retko bi planuo, a njegova smirenost je bila prirodna. Stajao je
oborene glave dok bi ga Rubintajn grdio zbog njegovog ,,kapitalnog
letnjeg dela Oluje, uvertire za dramu Ostrovskog. Smiren je bio i prili
kom uspeha Plesa sobarica, kojim je u Pavlovsku dirigovao Johan
Straus. To je bio prvi uspeh; uzgred, publika na novo ime uopte nije
obratila panju: jedan-dva pogrdna odziva u tampi, i to je bilo sve. A
zatim je lino dirigovao svojom novom uvertirom u Ef duru u izvodenju orkestra Konzervatorijuma.
To Ieto je proveo kod sestre u Kamenki. Sestra je poela da ga
podsea na majku. Posle mladosti, izlazaka, posle samoljubivog peterburkog bleska - trudnoce jedna za drugom, kljuevi od ostava, mu
domacin i vredan ovek, veliko, nekad velelepno imanje. Sada od one
Kamenke gde su pre etrdeset godina blistale lakomislene Pukinove
lepotice, i gde je i on sam bivao zaljubljen i vetropirast gost, nije ostalo skoro nita: i kuca je bila nova, i park napola poseen, i ,,mestace
je niklo na dohvat ruke. Pukina je jo pamtila Saenjkina svekrva i
poneko od posluge na imanju, ali dokoni, veseli duh starine iezao je
zauvek. Na Davidovljevom stolu nisu zatvarani knjigovodstveni tefteri. Repa, penica, lan - sve je to sada ne samo od muika, nego i od
spahije zahtevalo rad i znoj.
Posle tog porodinog naina ivota ajkovski je ostao potpuno
sam. Po povratku u Peterburg oprostio se s ocem i bracom; oni su na
zimu odlazili na Ural kod starije sestre Zinaide. ajkovski je ostao
sam, preselio se u prazan Apuhtinov stan, poto je ovaj otiao u Mo
skvu, i shvatio je da malo fali pa da postane manijak: niko mu nije bio
potreban i on nikome nije bio potreban. Novca nije imao, imao je du52

gove; neko mu je od nekadanjih prijatelja, inovnika, ponudio mesto

kontrolora sveih namirnica na Senoj pijaci... Zatvorio je svoja vrata
za sve. Komponovanje je ilo nategnuto, povremeno je izgledalo da se
od strogosti Antona Grigorjevia i nepoverenja okoline moe spasti
samo na jedan nain: opet u nadletvo. Da se moda vrati?... Radio je
nad notnim listovima po itave noi i odvajao se od njih u nepodnoljivoj tuzi. Bio je sam na itavom svetu, niotkuda nije mogao da
oekuje ni saosecanje, ni pomo. Laro je dolazio da s njim svira, da
raspravlja o openu. A vreme je teklo; imao je vec dvadeset pet go
dina i jo nita nije uradio.
Do Nove godine je trebalo da zavri Konzervatorijum...
Ponekad nou, u tudem stanu, kada je bio gladan i kada mu je
bilo hladno, prividao mu se teak, glomazan pitolj iz koga e uskoro
opaliti sebi u sree.

V
U ,,petparakom bircuzu ajkovski je saznao konzervatorijum sku novost: Nikolaj Grigorjevi Rubintajn, mladi brat Antona
Grigorjevia, moskovski genije, dolazi u Peterburg. Bilo je vedro jesenje vreme. ajkovski je mnogo etao du obala, u poslednje vreme je
najvie voleo da seta sam: moralno-poune Laroeve besede (o da, ve
oma korisne za takvog neznalicu kao to je on!), od nekog vremena su
mu dojadile.
Nikolaj Grigorjevi je doao u Peterburg poslom: sledeci pri
m er brata koji je vladao sanktpeterburkim odeljenjem Ruskog muzikog drutva, on se spremao da osvoji muziki svet Moskve gde je
otvarao svoje Muzike razrede, a za sledeu jesen planirao i otvaranje
konzervatorijuma. Virtuoz, dirigent, pedagog, rukovodilac, vatren,
strastan ovek koji je iveo rasipno i razuzdano i iao od ene do ene,
ali i muziar kakvog Moskva, pa ni Rusija, jo nisu videle, stigao je u
prestonicu u potrazi za profesorima za svoje moskovsko edo - tre
balo je da njegov veliki brat podeli s njim svoje prve uenike.
Veliki brat nije gajio posebno topla osecanja prema Nikolaju
Grigorjeviu, i bez naroitog oduevljenja mu je na doivotno uivanje prepustio svoju moskovsku oevinu samo zato to mu nita drugo
nije preostajalo: trebalo je iveti u Moskvi, trebalo je predati joj se;
Moskvu je trebalo nauiti da ti veruje i nosi te na rukama, a Nikolaj
53

Grigorjevi je poslednjih godina u Moskvi oigledno slavom nadmaio svog velikog brata. I, to je najvanije, on je to uradio spojivi
u jedno lakou ponaanja i blesak talenta, dostojanstvo slavnog imena i kapric umetnike prirode. U tome se, kao i u svemu to je radio,
osecao ovek koji je roden pod srecnom zvezdom, ljubimac bogova i
ljudi.
Anton Grigorjevi se mrtio. Njega je kao virtuoza oboavala
Rusija, a u inostranstvu su ga potovali verovatno koliko i Lista. Kao
kompozitora... ukopavaju ga, osecao je to, sa vise strana: Serov, mladi
ljudi sa jednim novim kritiarem, nekim drskim diletantom, Kjuijem,
s ruskim politikim manguplukom koji je ciljao na njegovo jevrejsko
poreklo, na njegovo germanofilstvo. A on je komponovao toliko
mnogo i toliko udno! Operu je pisao mesec dana, romansu etvrt sata
i, ma koliko to izazivalo podsmeh, on bez borbe nikome nece prepustiti mesto prvOg kompozitora Rusije. Pa nije mu se valjda priroda narugala, nece biti da on tek tako ima glavu kao Betoven? Pa, nije on
valjda manji od Glinke?
A ovoga puta nije re o kompozitoru - ne radi se o Serovu, ili
Dargomikom - koji su ga napadali frontalno, ne radi se o kompozito
ru - re je o virtuozu, dirigentu, muzikom posleniku i vodi koji osporava njegovu slavu. Moskovska delatnost Nikolaja Grigorjevia
pracena je venim fanfarama, ovacijama oduevljenja, nekakvim njegovim ranim uspehom u svemu; njegov rad je postao radosni praznik,
a to je muilo sree Antona Grigorjevia. Moda ce tek budunost presuditi: od tog uzavrelog ivota koji sebe ne tedi, od neprekidnog ampanjea i konjaka, kroz petnaest godina nece ostati nita. ivot koji ga
je sazdao - bezbrinog, pametnog, talentovanog, vetropirastog, sam
ce ga i unititi, nece mu dati uvaenu i raskonu starost, kakvoj se nada Anton Grigorjevi. On je u svemu uzdran, ak i u pogledu ena,
iako je sablazni koliko hoe - mlade, lepe, plemenitog roda, nepristupane - sve su mu one na raspolaganju. Nikolaj Grigorjevi mu se
smeje u lice: Toga blaga i kod nas ima koliko god hoce! U pauzama, na koncertima, posmatra kako one staju u red da bi prole pored
velikog brata koji sedi u parteru i poljubile jednu od njegovih velikih,
umornih vlanih ruku. Na sam pomen imena Antona Grigorjevia one
se odmah raspriaju, poinju da se hvale pogledom koji bi im on ne
kada uputio, reju, cveticem; Nikolaj Grigorjevi s osmehom slee ramenima: i njemu se u Moskvi dogada apsolutno isto. Obamiru vec na
54

prvi akord koji odsvira... apue se da netrpeljivi Anton Grigorjevi

zavidi svom mladem bratu.
U Peterburgu - i ne samo tu - Nikolaj Grigorjevi, kao gost,
kao eljeni gost, nije za Antona Grigorjevia bio opasan. I veliki brat
lepo doekuje Nikolaja Grigorjevia: upoznaje ga sa itavim Konzervatorijumom, organizuje njegov koncert sa prikladnim sjajem. Niko
laj Grigorjevi je posetio sve muzike mecene na visokim poloajima
(Kod nas u Moskvi nema onih koji su na visokim poloajima, umesto
njih i osoba sa dvora - imamo trgovce, bogatae, narodne mase . Up
ravo su narodne mase i mazile Nikolaja Grigorjevia: na ruckovima
mu je vec davano mesto izmedu general-gubematora i arhijereja. Uz
gred, peterburko drutvo se prema Nikolaju Grigorjeviu ponelo veo
ma ljubazno. K oje, Antone, ovde kod tebe darovit, koga mi preporuuje? Ima li nekog Rusa. Jer kod nas su svi Nemci i Italijani. Policija
nas gleda podozrivo."
Anton Grigorjevi mu pomenu ajkovskog. Ni samom sebi ni
je mogao da objasni zato je to uradio: rekao je da je, pre svega, mladi iz veoma dobre porodice, drugo - da nije lo muziar, marljiv je.
Negde u dubini njegove due tinjala je potpuno nepojmljiva misao:
ukloniti tog mladog oveka iz Peterburga. Bog ce ga znati zato, ali
zbog neega mu nije verovao: od pokornog, skromnog uenika, od oveka koji ni mrava ne bi zgazio, mogao bi jednom - svata se na svetu
dogada! - da postane suparnik.
Cajkovskom je pred zavretak studija, za Boi, bila naruena
diplomska kantata. Radei marljivo na njoj, on je razmisljao o svom
novom postavljenju pred odlazak u Moskvu. Bilo mu je obecano pedeset rubalja meseno, a od sledee godine - sto. Nije ba beda, ali
siromatvo svakako jeste. Nepoznat grad, nepoznati ljudi, rastanak s
bracom... Ali, naravno, jednom mora poeti da ivi, prolog se i tako
previse otegao. Obuzimalo ga je osecanje velike zahvalnosti prema
Antonu Grigorjeviu zbog svega to je za njega uinio. O Nikolaju
Grigorjeviu je razmisljao s rezervom: bojao se novih zbliavanja,
iako mu se, spolja gledano, Nikolaj Grigorjevi ak dopadao; posebno
je zapamtio neobian spoj veselog smeha i zamiljenog pogleda nje
govih sjajnih oiju, njegovu kovrdavu glavu, njegov manir da u govoru pevajuci otee rei - glasom razmaenog, lenjog oveka. I ruke,
ruke! - jedinstvene, neponovljive linije plemenitih, snanih, arobnih
prstiju.
55

Dakle, kantata ajkovskog na ilerovu himnu Radosti bila je

otpevana na zavrnoj sveanosti i autor je dobio srebrnu medalju.
Otiao je u Moskvu 5. januara 1866. godine kao profesor teorije m uzi
ke, otiao je umoran od svoje neuzvracene ljubavi prema Peterburgu:
njegova kantata na ovdanje muziare nije ostavila nikakav utisak Anton Grigorjevi se mrtio itajui je, Serov je rekao d a je oekivao
vie , mladi kritiar Cezar Kjui je objavio u novinama da je ajkovski sasvim lo, da njegov talenat nigde nije probio konzervatorijumske okove. Jedino je Laro, bogzna zato, bio oduevljen kantatom i
malice je ak bilo neprijatno sluati njegova proroanstva o buducoj
besmrtnosti Petra Iljia. ajkovski je odlazio u Moskvu umoran i pun
sumnji: ne, Peterburg ga nije prihvatio - ni stari, ni mladi, on tu ni
koga nije umeo da natera da ga shvati i zavoli. Moda je u tom gradu
i bilo onih s kojima je moglo da mu bude dobro, onih koji su i privatno
i muziki mogli da mu budu bliski, ali ih on nije naao. Gledao je kroz
prozor vagona, voz je iao, iao, kloparali su tokovi. Eto, tako poinje novi ivot, mislio je. A ako je na svetu i bilo nekoga zbog koga bi
mu, vec na samu pomisao o njemu, zamiralo sree i suze navirale u oi,
onda su to, jedini na svetu, bili njegovi deaci - Toljka i Modka, nje
gova braca-blizanci; sve ostalo bilo je, ako ne ba neprijateljsko, onda
svakako tude.
Stigao je u Moskvu izjutra, uzeo je sobu u hotelu Kokoreva i
odmah krenuo kod Rubintajna. Nikolaj Grigorjevi je iveo u Mohovoj, tu su bili sabijeni i Muziki razredi - na jesen je trebalo da se
i Nikolaj Grigorjevi i novi konzervatorijum presele. U uionicama je
bilo tesno i hladno, u direktorovim prostorijama bilo je momaki neuredno i neudobno. Agaton, sluga Nikolaja Grigorjevia, koji je u
strahu i trepetu drao i svog gospodara i sve nastavnike, docekao je
ajkovskog, odmerio ga pogledom od glave do pete i natmureno mu
rekao da ,,priceka.
Nikolaj Grigorjevi je izaao veseo, s oaravajucim smekom,
gladei svoje raskone brkove, ophodeci se sa svojim gostom sigurno
i slobodno: zadrao ga je na doruku, naredio da se odmah preseli kod
njega, obecao je da ce ga odmah, vec danas, upoznati sa itavim muzikim drutvom, a uvee, naravno, njegov dolazak neizostavno mora
biti proslavljen kod Testova. Pijete li votku? Kartate li se? Volite li
ene? ajkovski je s mukom odgovarao, ali taj silni, buni ovek oz56

biljnog pogleda, bio mu je zbog neega veoma prijatan. On mu se

zahvalio i prihvatio poziv da se preseli kod njega.
Istoga dana kada je stigao dooe da ga kao prestoniko udo
osmotre pomonici Nikolaja Grigorjevia iz Muzikih razreda i budueg konzervatorijuma. Albreht, violonelista, u pravom smislu rei
- Rubintajnov rob, koji je, uzgred, po svom muzikom ukusu bio
uasan leviar", a u politici - desniar (oplakivao je ukidanje kmetstva). Posle Albrehta - Jurgenson, mladi komercijalista koji je od
momka u prodavnici nota postao obrazovan ovek, a nedavno i sam
poeo da radi uzdajui se u veliki uspeh; i, najzad, Rus - Kakin Niko
laj Dmitrijevi iz Voronjea, spor, ne ba pametan, nekako mek i
pomalo ljigav, cedi rei kroz nos, neprekidno trlja desnom rukom levi
dlan, a ruke mu nisu najistije. Perut. Mastan nos. Veoma prijatan sagovomik.
Svi su mladi, obrazovani ljudi; Nikolaj Grigorjevi im komanduje kako voli; u svemu su mu potinjeni: moe da naredi da se dri
as, a moe da naredi i da se s njim tereveni - na sve pristaju sa strahopotovanjem. A i kako da mu protivree kad on moe jednom reju,
jednim gestom da uniti oveka, i ispada da uvek i u svemu ima pra
vo. Pregledao je redengote i frakove ajkovskog i prasnuo u smeh: to
za Moskvu ne valja, sve je iveno jo pre tri godine. Kod nas se, bato,
mora biti m odemo odeven, nije vam ovo Peterburg, gde moe da se
pravi interesantan u iznoenoj odei. Naterao ga je da obue njegov
frak, sam mu je vezao manu, pogladio ga po ledima: nisu li mu pantalone kratke? Bio je za pola vrka7 nii od ajkovskog.
I krenue u sneno vee na troje saonica. Koijai skidaju kape
i viu:
-Z d rav lja elimo, vae prevashodstvo, gospodine Nikolaje
Grigorjeviu.
Panduri prinose ruku kapi, a kod Testova - zasebna sala i nje
govi lini ,,Tatari za njegovo prevashodstvo11, gospodina Rubintajna i njegove prijatelje.
I ajkovski, u njegovom fraku, namirisan njegovom toaletnom
vodom, posaden pored njega pije za novo i dugo prijateljstvo s njim i
oseca nekakvu udnu naklonost prema tom oveku, pomeanu sa
uenjem i strahom.
7Vrak (BepuiOK) - stara ruska mera = 4,445 cm. (Prim, prcv.)

57

On je bio samo pet godina stariji od Cajkovskog, ali kakva je

samo provalija delila tog svemocnog, poznatog oveka od mladog
profesora m uzike koji je tek zapoinjao svoju nastavniku karijeru! Za
ajkovskog se u Nikolaju Grigorjeviu, prvih meseci njegovog moskovskog ivota, koncentrisala itava Moskva - sve je imalo znaaj tek
kroz Nikolaja Grigorjevia ili pored Nikolaja Grigorjevia - negde
dalje, izgledalo je da poinje neshvatljiv, nekakav usnuli grad, kuda
ga Rubintajn ponekad vue sa sobom, i kuda ajkovski ponekad m o
ra da ga prati zajedno sa ostalima, bez pogovora.
Njihove sobe u Mohovoj bile su jedna pored druge, delila ih je
samo tanka pregrada. Rubintajn je tvrdio da mu kripanjem svoga
pera Petar Ilji smeta da spava. Pred jutro bi ajkovski, koji je oduvek
imao lak san, mogao da uje kako se Nikolaj Grigorjevi, vrativi se
iz Engleskog kluba, svlai uz Agatonovu pomoc, kako se kapricioznio
ali da ga negde neto boli ili probada, uo bi kako pod njim kripe
opruge velikog konog otomana. ajkovski je mogao da uje kako se
Nikolaj Grigorjevi prevrce i kako nakratko pada u san dok u prozorima vec svice. Oko deset Rubintajn skae, zove Agatona da se umije, juri na Konzervatorijum, a odatle - doruak sa nekakvim poznanicima koji su uvek potrebni, uvek vani; odatle - u neku posetu, zatim
- ruak u restoranu, potom u klub ili Kruok do kasno uvee. Pre nego
to ce lei, ponekad sve do jutra, svira - priprema se za koncerte. Tada
u kui ne moe da se spava i ajkovski u kucnom ogrtau, sa svecom,
seda za sto i pie. Ali on jedva uje sebe - iz velike sobe dopire grmljavina: Betoven, Mendelson, uman...
Iz Mohove su se odselili kada su Muziki razredi u jesen 1866.
godine prerasli u konzervatorijum. Iznajmljena je kuca u Vozdvienki, odmah uz duan pogrebnika. ajkovski se smestio na sprat - u
prizemlju je boravio Nikolaj Grigorjevi i iz njegovih prostorija se
hodnikom ilo u prostorije Konzervatorijuma; tim hodnicima su za
njim trale enske senke - njegove uenice. Ponekad su uspevale da
izmole od njega ,,za uspomenu opuak cigarete, stari koverat, maramicu. On ih je ovla dodirivao dok bi s njima razgovarao (ako su bile
lepukaste), dovodeci ih time do stanja blaene obamrlosti.
Sada je Nikolaj Grigorjevi vebao svake noci posle kluba uurbano se spremao za koncerte, trebalo je uskoro da ode u inostranstvo. ajkovski je sedeo gore u svojoj sobi, bez sna - nije imao vre
mena da spava - pisao je. Odozdo se po itavoj kui razlegao klavir.
58

ajkovski opet nije mogao da uje samoga sebe i u oajanju se hvatao

za glavu. Ali zar je mogao i da sanja o prelasku u zaseban stan? Za
tako neto, pre svega, nije imao ni novca, ni smelosti.
Prolo je otprilike godinu dana kada se na prvoj strani Moskovskih novosti pojavio ovakav oglas: Klasa teorije muzike P. I. Cajkov
skog radice utorkom i petkom od 11 sati pre podne, te obavetavamo
zainteresovane da se na pomenutu klasu upiu. Cena - tri rublje meseno po uceniku. On je postao profesor o kome se prialo da nije lo
kompozitor. Priali su o tome, uzgred, samo Albreht i Kakin, dok je
sam Nikolaj Grigorjevi na takvu lakomislenost i dalje gledao s visine: bolje bi mu bilo da se u nekoga zaljubi, jer dasi je skoro trideset,
a jo u suknje ne gleda!
Od otvaranja Konzervatorijuma obojica su poela da se hrane
kod Albrehta, koji je imao veliku porodicu i uvek bio zabrinut zbog
poslova, i porodinih i konzervatorijumskih. U stvari, osim kod Karlue i na konzervatorijum, ajkovski je mogao da ne izlazi nikuda:
pokazalo se da je opera ovde gora od peterburke; zavoleo je Mali
teatar, Ostrovskog, prema kome je u mladosti gajio naklonost; na
koncertima se pojavljivao redovno, oni su ovde bili veoma dobri: Ni
kolaj Grigorjevi ih je vodio vrstom rukom, a publike je na njima
bilo vise nego u Peterburgu - ne tako prefinjene, ali vatrenije. I tako,
osim Karlue (velikog kolekcionara leptirova), muzikih skupova i
sopstvenih asova, ajkovski je mogao da uopte ne izlazi, ali nije
uvek bilo tako. Kad god je mogao, Rubintajn ga nije ostavljao na
miru.
Bila je jedna devojka, sinovica moskovskih trgovaca, sa smenim imenom Mufka, koju je Nikolaj Grigorjevi neizostavno hteo da
nametne ajkovskom kao nevestu. Devojka je bila vesela, ljupka,
okretna. ajkovski je dugo od nje beao, prerrida nije osecao nikakvu
odvratnost prema njoj, i ak bi se moglo reci da mu se dopadala. U
Glumako drutvo, u Engleski klub, uveo ga je Nikolaj Grigorjevi, i
on je u Drutvu, uzgred, provodio po sat-dva igrajuci jerala*. Sadovski i ivokin, koji su tu sedeli po deset sati svakoga dana, celivali su
ga prilikom susreta u usta i u potiljak (dugo nije mogao na to da se navikne), lupkali ga po stomaku; nagazili bi ga svojim alama kao sluajno i, toboe, nenamemo tamo gde ga je najvie bolelo (a toga je
KJerala - igra

kartama. (Prim,

prev.)

59

bilo dosta). Ponekad su priredivani balovi, maskarade. Nikolaj Grigorjevi i Venjavski bi seli za dva klavira i improvizovali plesove na
teme koje je publika zadavala; Ostrovski i Pisemski su u pauzi izmedu
obilnog ruka i obilne veere u sobi za goste itali svoja dela. A Petar
Ilji bi se, bojeci se da ga zbog mladosti mogu smatrati kandidatom za
pies, skrivao po okovima, ne znajuci s kim mu je gore - da li s Mufkom koja se stalno smejala, i koja je toga dana zbog njega obnaila
svoja nena ramena, ili sa ostarelim glumcima koji su se do suza smejali sopstvenim prepotopskim ekspromtima i svojim nevetim kalamburima.
Svet mu je i dalje bio tud, povremeno neprijateljski, a ponekad,
ak - straan, bez obzira na to to je ajkovski ljudima bio privlaan:
on je to primetio vec prvih moskovskih meseci. To je bila zasluga nje
govog izgleda - postajao je sve privlaniji, skoro lep, blago se ophodio s ljudima i time ih je oaravao - izgledalo je kao da u sebi uva
tajni izvor neke osobene tanane vrste, te su u poredenju s njim njegovi
prostoduni i detinjasti prijatelji izgledali kao grubi divljaci, a on je
prolazio izmeu njih ne dotiui ih, kao deak od stakla iz votkinskog doba, iako vise nije bio deak, vec odrastao ovek.
Ljudima se dopadalo to to je ovek mogao da bude siguran u
jedno: taj te nikada nece potkaiti, nece ti naneti bol, on svakome prilazi s velikim duevnim oprezom, zbog ega je s njim uvek spokojno
i bezbedno. Ta njegova neobina prefinjenost ili, kako se u to vreme
govorilo, ,,delikatnost, sposobnost da prode a da nikoga ne zakai, da
izrekne primedbu a da nikoga ne povredi, osvajala je mnoge ljude. I
moda je jedino Nikolaj Grigorjevi (kao to je, moda, nesvesno, pre
njega isto to osecao i njegov veliki peterburki brat) znao da iza te
mekoe u ajkovskom raste neto vrsto, nepokolebljivo, lino, do
ega ponekad ne moe da se prodre ni prijateljskom opomenom, pa
ak ni pretnjom.
Ono to je u njemu bilo vrsto, to je bilo njegovo sopstveno i
to je grevito uvao od svih - bilo je stvaralatvo. U duu mu je
naviralo uzbudenje toliko snano d aje samo njegova prirodna, izuzetna radna sposobnost mogla da ga zadovolji: tu, odmah sada, bez odlaganja okusiti svu slast, ushicenje, ostvariti svoja nadahnuca, okupati
se najpre u znoju lica svog, a zatim - u suzama blaenstva - bila je
jedina prava, opora i slatka sreca tog oveka. I nema veze to to ga je
Peterburg ispratio sa takvom ravnodunocu, nije vano to to Nikolaj
60

Grigorjevi s osmehom doekuje ujutru ono to je on tokom noi

napisao, on svoje nece dati i nikada se nece povuci.
U radu ajkovskog te prve moskovske godine bilo je nekoliko
stvari. On je matao o operi, traio je za nju libreto, muilo ga je to
mu nijedan od onih koje mu je predloio Nikolaj Rubintajn nije
odgovarao: on je radio orkestraciju za uvertiru u Ce molu koju je preko leta komponovao (Nikolaj Grigorjevi je apsolutno bio ,,protiv i
nije je prihvatio za koncert Muzikog drutva nalazeci da je nepogodna za izvodenje. Po.to je poslata u Peterburg, Anton Rubintajn
ju je doekao ironino i otpremio je na dvadeset godina u arhiv Kon
zervatorijuma); on je preradio svoju drugu uvertiru u Ef duru - kojom
je Nikolaj Grigorjevi dirigovao u Plemikoj skuptini. ajkovskom
je to bilo prvo izvodenje u Moskvi - u tampi nije bilo grdnji, ali nje
govo ime nije ak ni pomenuto. I, najzad, napisao je svoju prvu simfo
niju - pisao ju je s trudom, polako, tegobno, sedeci nad svojim rukopisima, neitljivim zbog mnogobrojnih prepravki: ni pre ni posle toga
nije imao tako iznurujuce, tako teko nadahnuce; kao da je to bila
stvaralaka prepreka koja mu je bila data jednom u ivotu i koju je
trebalo preskoiti da bi se dospelo u visine - koje, vec zasigurno, nisu
bile dostupne ni takvima kao to je Albreht, ni takvima kao to je
Kakin.
Ta visina ga je skupo kotala: liavala ga je sna, pretvarala je u
muenje veeri kod Testova i u Velikoj moskovskoj, veeri na kojima
su mu, kao i svima redom, organizovane ovacije, na kojima je uio da
dri preko potrebne zdravice na kojima su se s njim as grlili i ispijali
bruderafte, a as ga familijamo i ponekad nemilosrdno zadirkivali i
plaili ga - njegove slabosti su, na njegov uas, u tom krugu svima
bile poznate. Cena te visine bili su i mali udari koji su ga nocu dovodili do nervnog rastrojstva i tuge, do neobjanjivog paralisanja volje,
koji su se neprestano vracali i drali ga po nekoliko meseci u neljudskom, tajanstvenom strahu, u strahu od neega nepoznatog to se
odjednom moe pretvoriti, bezmalo, u potpuno ludilo.
Ali to se dogodilo u leto, a on tada vec nije bio u Moskvi. Bio
je u letnjikovcu kraj Peterburga i ponovo se, posle dueg vremena,
sreo sa bracom.
Obojici je pisao prilino esto, trudei se da im uz nenost i brigu prui i korisne pouke. On jo nije znao ta ivot sprema ovim
mladicima koje je on odnegovao. Moa, bubaj, bubaj, bubaj i drui
61

se sa pristojnim drugovima, a ne sa jurodivima. Toljaa, to se tie

tvojih misli o nitavnosti i nekorisnosti, koje te proganjaju, savetujem
ti da se tih gluposti okane. Mora da... radi, radi, radi...
Preko leta se s njima video. Sada im je bilo po esnaest godina,
obojica su ga oboavali: Anatolij mu je na svoj nain, samoljubivo, na
brigu uzvraao brigom. A Modest... Petra Iljia je toga leta prvi put
obuzeo strah zbog saznanja da e taj ovek zauvek postati njegova
senka.
Peterburg je bio isti onaj surovi grad koji ga se gnuao i gde je
ak, bogzna zato, prvu noc morao da provede na klupi u parku: neke
ljude nije zatekao kod kuce, drugi mu nisu otvorili vrata, a novca za
hotel nije imao. Ovde se, dok mu se sree stezalo, video s nekim
ljudima. Apuhtinu je svojevremeno dozvolio da mu se suvie priblii,
a sada ga nije traio. Nije mogao da mu oprosti jedno pismo koje je
primio pred sam polazak iz Moskve: nekada, u mladosti, taj ovek je
u njemu unitio mnogo toga, ali sada njegove strele vise nisu dopirale
do Cajkovskog. Apuhtin, pak, koji se u dvadeset petoj ugasio a da ni
sam toga nije bio svestan, trudio se da, kao i nekada, ubaci u njega
otrov sumnje u samoga sebe, u sopstveno pozvanje, a to je najvanije
- ,,i-votno sivilo njegovog m arljivog prijatelja nerviralo je
zavidljivog Mefistofela.
Ti si kao naivna gimnazijalka, jo uvek veruje u rad, u borb u. udno je to vec nisi pomenuo progres. Zbog ega raditi? S kim
se boriti? Pepinjerko1 draga, prihvati jednom zauvek da rad ponekad
jeste gorka potreba i da je uvek najvea kazna poslata oveku - da
zanimanje odabrano po elji i naklonosti nije rad, da je bavljenje
muzikom za tebe rad isto koliko je za M-a kupovina nove kravate. Zar
se to to se ja divim lepoti H-a takoe moe smatrati radom?
Na ovo pismo puno cininih aluzija i muzikih saveta ajkovski nije odgovorio. On se u Peterburgu sreo sa Apuhtinom znajuci da
je sudbina - koja je jednom e od njih suvie obecala i nije odrala obecanje, a drugome toliko zakasnila i krto ga nagraduje - da je ona za
njih dvojicu razliita i da medu njima postoji nekakva uzajamna uvreenost. ajkovski je uvideo da je gospodii miljenik sveta i sudbine
prokockao neto svoje, moda najdragocenije, i poeo je da se pred
njim stidi sebe, svog mukotrpnog rada, svojih nada i svog siromatva.
'Pepinjerka (franc.) - uenica kole koja priprcma nastavnike. (Prim, prev.)

62

Sada mu je bio potrebniji Laro, bilo mu je prijatnije sa bracom. I kada

se vratio u Moskvu, shvatio je da se vratio kuci, da su Moskva, Kon
zervatorijum, Nikolaj Grigorjevi - onaj temelj za budunost koji je
toliko godina traio.
I moskovsko muziko drustvo se na njegovu potrebu za stabilnim odnosom odazvalo pravim prijateljstvom - moda ne ba
dubokim, jer su ljudi u tom krugu bili veoma prostoduni i ogranieni
- ali odazvalo se pravim prijateljstvom, odanocu do kraja ivota istina, ovla je bazdilo na vint i pijanke; stigao je Laro, razgovori su
postali ozbiljniji, ponovo se sviralo u etiri ruke. Zbog Laroeve vere,
zbog njegovih toplih rei prilikom njihovih susreta, ajkovski se
spremno preselio u predsoblje na sporednom ulazu, iza zavese, na
sanduk - dok je Laro neko vreme stanovao gore, u njegovoj sobi. Jer,
i na sanduku, iza zavese, takode se mogla pisati Prva simfonija, a na
kraju krajeva - mogao je i da otrci u kafanu Velika Britanija i da tamo
radi, u praznim salama i uz jednolino lupkanje bilijarskih kugli. A
nita vise od toga mu i nije bilo potrebno, samo da se ne ponovi nervno rastrojstvo, samo da ga prijatelji, uenici i klupski poznanici makar
nekoliko sati dnevno ostave samog.
Sve vise ga je obuzimala ideja o operi, iako jo uvek nije znao
ta zapravo eli: u svakom sluaju nikakve velelepnosti, nikakvih
oklopa, nikakvih robinja. Nekoliko puta mu je padao na pamet Os
trovski - njegov San na Volgi. Ostrovski je bio izvanredan, ali voleo
je laskanje i obecao je da lino napie libreto.
Simfonija San na Volgi i opera, koju je nazvao Vojvoda, poveli
su ga putem prvih priznanja. Moskva je te stvari ocenila kao prilino
dobre. Delovi opere izvodeni su na koncertima; Prvom simfonijom je
dirigovao Nikolaj Grigorjevi i njen adado je postigao uspeh; Jurgenson je predlagao da se izda aranman za etiri ruke... Te sezone, u godini kada je dolazio Berlioz i trijumfovala italijanska opera, ajkovskog su jednom prilikom naterali ak i da diriguje izvodenjem ,,Plesa
iz Vojvode.
Naterali su ga - i nisu se tome radovali. On nije umeo ni da se
pokloni, ni da se ponaa za pultom, uopte - nije umeo da vlada orkestrom. Njegova neumenost je mogla da se primeti vec prilikom pr
vih nastupa pred publikom, dok ga je publika pozivala posle izvodenja
simfonije, kada je u bundi dugakoj do poda, zaplicuci se u njene
peeve izlazio na scenu, guvao eir u ruci i klanjao se zabadajui
63

postrance svoj nos u veliki okovratnik od dabrovine ukrojen u pelerinu. Sada, naavi se pred orkestrom sa palicom u ruci, za trenutak je
obamro - poto nije imao nikakvu predstavu o tome ta ga eka nije
osecao nikakav strah. Zamro je i uhvatio se levom rukom za bradu...
Nije video ni partituru, ni muziare, osecao je da mu se glava naginje
u stranu i da samo to nije pala sa ramena. Ali muziari su znali ,,Ples
napamet i ne obracajuci nimalo panje na njegovo mahanje, smekajui se, odsvirali su sve od poetka do kraja ne pogreivi nijednom.
Oni su radili svoj posao i trudili su se da to manje gledaju u njega.
Publika ga je aplauzom vise puta pozivala na scenu...
Doao je k sebi tek krajem veeri. Dvorana se ispraznila. Rubintajn je po staroj navici, lupkajui potpeticama, sedeo na bini i
okruen devojkama jeo okoladu. Albreht je iao od stalka do stalka
skupljajuci note. Neki su se spremali da podu kod Jara - da proslave
prvi i poslednji nastup nesrenog dirigenta. ajkovski je prilazio as
Larou, as Kakinu: hteo je da uje ta oni misle o novom ruskom
kompozitoru koga je Moskva danas prvi put ula, o Peterburaninu
koji im je poslao svoju Srpsku fantaziju, o nekom Rimskom-Korsakovu. ajkovskog je ta fantazija potresla.
On je o Korsakovu znao samo jedno: da pripada onom Peter
burgu koji svojevremeno nije prihvatio ajkovskog i koji je jo neda
vno odbacio njegovu Prvu simfoniju, gde se prema njemu veoma
,,kavaljerski poneo konzervatorijum Antona Grigorjevia, a tako nepravedno krug oko Dargomikog i istomiljenik Korsakova - Kjui.
On je znao da taj krug, koji se sada iivljava na Serovu i zbacuje s
pijedestala Antona Grigorjevia - da taj krug smatra Ruslana vrednijim od ivota za cara, da Betovenove simfonije naziva nezanimljivim stvaricama, a Mocarta malenkocu; na njihov je poziv dolazio
Berlioz, prema kome ajkovski nije osecao nita osim potovanja, oni
su veliali Lista - koji je ajkovskom retko padao na pamet. Ipak, iz
tog kruga mu je pre mesec dana bila pruena ruka - Balakirev mu je
napisao pismo...
Daleka, ali ipak prijateljska sila? Ili neprijateljski tabor? Ili
najzad pronadena braca koja su s njim zanavek sjedinjena prijatelj
stvom, muzikom, sudbinom? Ni jedno, ni drugo, ni trece. Video ih je
sledeceg prolea kada je otiao u Peterburg i s njima se upoznao. Oni
su bili neverovatno sigurni u sebe, tvrdili su da Dargomiki na samrti
komponuje Kamenog gosta pred kojim su Rubintajnove opere 64

najobinije smee. Oni su Dargomikog cenili, preko njega su vodili

svoj rodoslov od Glinke. A Vagner - glupost! Italijantina - sramota!
U Evropi je dobro samo ono to jo niko nije priznao. I, ako M ajerbera
sviraju u zabavnim parkovima i publika uz njegovu muziku pije
limunadu - tako mu i treba.
S Balakirevom se ajkovski osecao bolje nego sa ostalima, on
mu je od svih bio najblii: mnogo toga su jedan drugome razjasnili u
prepisci koja je tih meseci za obojicu postala potreba. Balakirev je bio
mnogo veci despot od Rubintajna, ali je u njegov sud ajkovski od
mah poverovao - samo da ga poslui strpljenje, da se ne esti, da saslua i, po mogucstvu, ostvari njegove savete. Balakirev je svirao
njegovu muziku - sve to je mogao da nabavi on je nabavio, prouio,
razloio do sitnice, do punktuacije. U svojim sudovima je bio zahtevan, nije dozvoljavao da mu se protivrei. Kada je hteo do kraja da
ponizi govorio je: to ste uli od verglaa! ajkovski je klimao glavom:
on je sanjao o tome da svoju muziku uje od verglaa, da je jednom
odsvira stara orkestrina u dvoritu. Ali se to nije smelo reci. Od svake
rei Balakireva u glavi mu je ostajalo neto korisno; bilo kako bilo, ali
ipak je ostajalo neko novo znanje o neemu to se, izgleda, ne moe
reju izraziti. Sam Balakirev je te godine postajao veliki muziar, pred
njim se otvarao teak put neprijatelja Rubintajna i nemake tradicije,
put voe itave jedne kole.
Glinka ga je zapazio jednom dok je bio jo skoro deak, a sada
su mu Korsakov, Kjui, Musorgski dolazili kao uitelju i starijem drugu. U Korsakovu je ajkovski odmah osetio - upravo od pomenute
Srpske fantazije - ogroman muziki talenat, ali nije mogao s njim da
se zblii. Prilikom susreta se ispostavilo da je Korsakov suvie mlad,
pravi utokljunac; sa Kjuijem je, pamtei njegovu kritiku u tampi,
zadrao hladan odnos; Kjui mu je potajno bio neprijatan. A Musorgski
ga je nervirao samim svojim bicem -buan i drzak, s venim poalicama, doskoicama, nadimcima, govorio je o sebi u trecern lieu. inilo
mu se da e ga, im izade na vrata, Musorgski momentalno uvredljivo
oponaati, kao to je oponaao Rubintajna, Serova, Laroa. Trebalo
je samo reci neto i on bi odmah oveka potkaio, planuo bi, uputao
se u spor; ako bi neko seo za klavir - izgledalo je kao da slua samo
iz utivosti, zato to je vaspitan, a da zapravo ne eli da slua nikoga
osim sebe i svojih.
65

Postojao je jo i peti, koji je uvek dolazio posle svih, lep, usporen ovek, pomalo neobine biografije: hemiar, Mendeljejevljev
prijatelj iz Hajdelberga, Borodin. On je pozivao ajkovskog u goste
(bio je oenjen), izvinjavao se za nered u stanu, za to to se ruak slui
nocu, a dorukuje se itav dan, zbog ega se sa stola nita i ne sklanja.
ovek velikog arma, i po svoj prilici neobinog talenta; ipak, on ni
za ta nema vremena i svoju muziku pie olovkom na svemu to mu
dode pod ruku. Zatim rukopise premazuje belancetom kako se ne bi
obrisala olovka i kai ih po stanu na konopac, kao da sui rublje. Kau: ,,genije . Ali oni svi jedni druge nazivaju ,,genijem . Ispada d a je
Peterburg grad genija.
ajkovski uspeva da se sa Balakirevim vidi nasamo, jer mu
odlazi rano u posetu. Balakirev seda za klavir, svira mu deo iz Tamare, upoznaje ga sa poslednjim Kjuijevim romansama (peva prilino
lose), sa muzikom svih ,,svojih.
- A evo vam Borodina! - glavna tema iz simfonije u Es duru. A ovo je - Musorjanin!10
Ne, to je vec kakofonija! ajkovski se mrti. Po njegovom miljenju, kod Musorgskog postoji neto komedijako, jurodivo; i Svetik
Savina izaziva kod njega takvu nelagodnost da oseca neprijatnu hladnocu du kime.
On slua Balakireva. Mnogo toga, moda ak i sve to on govo
ri o Rusiji, o muzici, o narodnoj pesmi, o Glinki, njemu je tude. Ono
to je u njemu poslednjih godina ovrslo i ustalilo se za itav buduci
ivot ne daje mu pravo da se ljubazno saglaava sa domacinom, ali se
on oseca sasvim nespremnim, skoro glupim da bi mogao da ga osporava. I seda za klavir. Stasov iz predsoblja kae svojim udovinim
basom:
- Bilo vas je petorica, sada vas je estorica.
ajkovski zna da je to samo fraza koju je Stasov smislio i da
niko, ak ni Stasov, u to ne veruje.
Za ajem, do kasne veeri, on im pria o Moskvi. Ovde ga smatraju Moskovljaninom i - ta da se radi! - on se toga zvanja ne odrie.
Oni mu priaju o Peterburgu. Peterburg se obnovio, izmenio: Antona
Grigorjevia su tog proleca naterali da napusti mesto direktora Kon
zervatorijuma; za vicepredsednika Muzikog drutva kandidovali su
"'Musorjanin - poigravanje sa imenoin Musorgskog (musor, na ruskom, smece).
(Prim, prev.)

66

Serova, a umesto njega izabrali Dargomikog, koga u tom drutvu

familijarno i neno zovu ,,Dargopeh; a o Serovu krue podsmeljivi
kupleti:
Za genija fotelju, smesta,
Genije odmah mora sesti:
. Genije voli poasna mesta!
Pevaju ih u horu. U tom novom Peterburgu ajkovski se opet
ne oseca ba kao zvani gost. Balakirev i Musorgski ga guraju, Stasov
mu brunda u uvo grdeci Moskovljane zbog toga to neprestano idu u
italijansku operu i prejedaju se po restoranima. I ajkovskom zapravo
postaje neprijatno zbog Moskve, zaista je italijanska opera nadjaala
sve, Artoova je izazvala senzaciju... Ali znamo mi nju, vau Artoovicu, zimus je i ovde napravila senzaciju: uzimala je po tri hiljade za
vee, a ta je pevala? openovu mazurku! Rodeove varijacije! Svoju
koloraturu je pokazivala pred otmenim drutvom.
ajkovski se vraca u Moskvu - i zaista se vec iste veeri prejeda pecivom i soljankom. Vraca se kuci. Ima nastup hipohondrije.

VI
Zvala se Dezire. Imala je trideset godina. Bila je kcer horniste
pariske opere Artoa i necaka poznatog violiniste. Ona je bila uenica
Poline Vijardo i u mnogo emu je po prirodi bila nalik na nju: talentovana, pametna i runa, bila je velika glumica, sa glasom koji je
imao tako neverovatan raspon da joj je pruao mogunost da podjednako savreno peva i Azuenu i Leonoru u Trubaduru. Bila je
primadona italijanske opere koja je te godine stigla u Moskvu.
Dezire je bila runa: puna, crvena u telu i lieu, napuderisana,
okicena dragocenostima; u razgovoru je bila izvanredno ostroumna i
samouverena. Prijem koji joj je prireden u Rusiji ju je zaprepastio; uz
skute njene bele haljine tiskali su se moskovski trgovci i muziari. Ali
ona je u optenju sa oboavaocima bila hladna. Sa trideset godina jo
je bila devojka.
Ah, Modenjka, kad bi samo znao kakva je pevaica i glumica
Artoova!... ajkovski u poetku o njoj nije ni govorio drugaije ne
go kao o velianstvenoj osobi.
67

Ona je dirala u sree ne samo svojim glasom, bila ie pevaica sa

dramskim talentom; pored nje su sve ostale bile lutke, punjene ptice,
ali ne ene. Na sceni - kao ilda, kao Margareta - ona ie bila veoma
lepa, toliko je bila ista i uzviena njena umetnost da mnogi do kraja
ivota nisu vie hteli da sluaju druge ilde i Margarete; mnogim ljudima ni Patijeva ni Nilsonova nisu pomutile secanje na nju.
Nikolaj Rubintajn i sav njegov personal su zbog nje italijanskoj operi opratali njen trijumf. Drutvo muziara je moralo da rauna na nju i da svoje koncerte ne organizuje u dane italijanskih premijera. ta da se radi? Boljoj teatar je bio pun-puncat, pozorini agent
je zgrtao pare, tenor Stanio je osvajao parter i gomje galerije. Artoova
je izazivala takvo uzbudenje... Preostajalo je jedino da se slegne ramenima. Balakirev je oigledno bio u pravu! Domaca opera je u zapecku.
A i kako da se nadmece s tom uvoznom velelepnou? Evo, recimo,
za postavljanje Vojvode odobreno je samo trista rubalja; Menjikova,
pevaica, molila je ajkovskog da pouri, trebalo joj je makar neto
novca. Horovi su vec imali probe i sve se radilo na brzu ruku. Ali
ajkovskog je i to inilo srecnim.
Sada je, posle prepodnevnih asova na Konzervatorijumu i
proba Vojvode tokom dana, uvee odlazio u Boljoj teatar i sluao
Artoovu. Takvu umetnicu u svojim komadima verovatno nikada nece
videti - njoj nema ravne. Njen repertoar - vreme je da se to prizna skoro da je smece, ta da se radi, ali tako je! To moda ak i nije mu
zika?... Ali kako ona peva, kako se krece po sceni!... A sada, dok u
mukom drutvu juri nonim moskovskim ulicama u nekakav restoran, zbija sale i pravi se neveta - ona je ena. ajkovskom se prvi put
uinilo da one nisu sve - nesnosne i nepotrebne; prvi put je u njemu
probueno udno osecanje, nekakvo uzbudenje, nekakva neutoljenost
kojoj se on racionalno predaje.
Nije se trudio da ostaje s njom nasamo, a kada joj je otiao u
posetu govorio je o muzici, o pozoritu, o inostranstvu - nikada o sebi.
On, pre svega, nije imao obiaj da pria o onome to se dogada u nje
govoj dui, stideo se mraka koji se sve upornije sputao na njega, stideo se svog oajanja, svog bezumlja. Polako se ledila na njegovom
lieu maska utivosti, polako su se hladile njegove uplaene, tune oi.
U nainu govora Artoove bilo je toliko sjaja i lepote... Nikada pre nije
sretao takve ene. U njenim navikama, njenom nemaru, u samouverenosti i prefinjenosti, izbijalo je, inilo mu se, neto muko.
68

Ona ga je najpre zamolila da za nju napravi aranman za Oberov Crni domino. Laro je bio uzrujan: danas aranman za Laroa, a
sutra ce vas naterati da za nju piete arije! Ali ajkovski je odmah
prihvatio. I nije joj posvetio ariju, vec romansu za klavir. Ona je tu
stvar odsluala sa neskrivenim zadovoljstvom. On je nekoliko dana
bio van sebe od uzbudenja i izbegavao ju je, a onda je s buketom cveca, s cilindrom i belim rukavicama poao da joj izjavi ljubav.
On nije znao ta je to ljubav, niti je znao ta je to ena. Deset
godina su se oko njega vrtele ene - najpre drugarice njegovih sestara,
zatim uenice, glumice, ene iz drutva. Dopadalo mu se ako su bile
mlade i lepe, a jo ukoliko uz to nisu bile ni glupe, smatrao je d aje sve
to izuzetno prijatno. Ali su sve one bile obine. Dezire Arto je bila neobina ena.
Bilo je u njoj - poev od zanata kojim se bavila i slave koja ju
je pratila, naravno, i urodene vlastoljubivosti, ali potinjavanje njoj
bilo je slatko i ona nimalo nije liila na vlastoljubivost Nikolaja Grigorjevia, ili na despotizam Balakireva. To je bilo neto sasvim drugo,
neto to ga nije nerviralo, to nije izazivalo otpor vec je delovalo
umirujuce i on je eleo da joj se preda, ali tako da to bude nepovratno.
Njegovi prijatelji su se enili i bili sreni, a tu je jo i muzika, zajedniki put, neensko razumevanje. Biti kao svi? A ta ako to i jeste
sreca? Biti kao svi - i prestace sramne glasine koje o njemu kolaju po
Moskvi.
Mili, dragi moj tatice!
Poto su i do vas svakako stizali glasovi o mojoj enidbi i, moda vam to nije bilo prijatno zato to vam ja o svemu tome nisam
pisao, sada cu vam objasniti o emu se radi.
Sa Artoovom sam se upoznao u prolee, ali sam bio kod nje
samo jednom posle predstave, na veri. Po njenom povratku ove
jeseni, itavih mesec dana nijednom joj nisam otiao. Sluajno smo se
sreli na jednoj muzikoj veeri: ona je izrazila uenje zbog toga to
je ja ne posecujem i ja sam obecao da cu doci, ali ne bih odrao to
obecanje (zbog svog otpora prema novim poznanstvima), da me nije
Anton Rubintajn, koji je bio na proputovanju kroz Moskvu, odvukao
njoj. Od tada sam poeo skoro svakodnevno da dobijam od nje pisamca sa pozivima i malo-pomalo, prelo mi je u naviku d aje svakodnev
no posecujem. Uskoro su se medu nama rasplamsala veoma nena
osecanja i uzajamna ljubavna priznanja usledie odmah potom. Ra69

zumljivo je da se tu postavilo pitanje zakonitog braka, koji oboje

elimo i koji bi trebalo da ostvarimo na leto ukoliko ne bude nekih
smetnji. Ali, stvar je u tome to postoje izvesne prepreke. Pre svega,
njena majka, koja je stalno uz nju i ima na svoju kcer znaajan uticaj,
protivi se braku smatrajuci da sam ja suvie mlad za njenu kcer i, po
svoj prilici, boji se da cu je naterati da ivi u Rusiji. Drugo, moji prijatelji, posebno N. Rubintajn, koriste veoma energine mere ne bi li
me odvratili od predvidenog plana o enidbi. Oni kau da u ja, ako
se oenim poznatom pevaicom, igrati veoma alosnu ulogu mua
svoje ene, tj. da cu ici za njom po itavoj Evropi, da cu iveti na njen
raun, odvici se od rada i da, ak, necu ni imati mogucnosti da radim.
Jednom reju, kada se moja ljubav prema njoj malo ohladi, ostace
samo patnje zbog mog samoljublja, oajanje i propast. Mogunost
takve nesrece moe spreiti njena odluka da napusti scenu i da ivi u
Rusiji - ali ona kae da bez obzira na svu svoju ljubav prema meni,
ona ne moe da se odlui na takav korak i napusti scenu na koju je navikla i koja joj prua slavu i novae. Ona je sada na tumeji u Varavi i
ostalo je na tome da cu ja preko leta otici na njeno imanje (blizu Pari
za) i da ce tamo biti reena naa sudbina.
Kao to ona ne moe da se odlui da napusti scenu, tako se i ja,
sa svoje strane, kolebam da zbog nje rtvujem svoju budunost, jer
nema sumnje da u biti lien mogucnosti da dalje sledim svoj put
ukoliko budem slepo iao za njom. Dakle, mili tatice, vidite koliko je
moj poloaj teak: s jedne strane, vezao sam se za nju svom silinom
svoje due i ini mi se da necu moi da ivim bez nje, ali, s druge stra
ne, hladni razum me primorava da razmislim o mogucim nevoljama
koje mi predoavaju moji prijatelji. Ocekujem, dragi moj, vase miljenje o ovome.
On je napisao ovo pismo na drugi dan Boica, a vec posle tri
dana d ta o je odgovor: ostareli Ilja Petrovi, prolivi mnogo radosnih
i tunih suza zbog svoga sina, ganuto je razmisljao:
Ti voli i ona voli, i stvar je svrena, ali... ah, to prokleto ali...
jer, zaista treba razmisliti, sve razloiti do najsitnijih detalja, treba razvezati taj Gordijev vor, nit po nit. Dezire, tj. eljena, svakako mora
biti divna, u svakom pogledu, zato to se moj sin Petar u nju zaljubio...
Ali, pre svega - o ,,kapitalu :
70

Ti si umetnik, i ona je umetnica, vi oboje stiete kapital uz

pomoc svoga talenta, jedino to je ona taj kapital i slavu vec stekla, a
ti tek poinje da ih stie, i bogzna da li ce dostii to to ona vec ima.
Drugovi i prijatelji su svesni tvog talenta i boje se da ga ti ne izgubi
tom promenom: ja ne mislim tako. Ako si ti radi talenta napustio carsku slubu, naravno da nee prestati da bude umetnik ak ako u prvo
vreme i ne bude srecan, jer to se dogada skoro svim muziarima. Ti
si gord i neprijatno ti je zbog toga to jo nisi stekao toliko da moe
da izdrava enu, da ne zavisi od njenog novanika. Da, dragi moj,
razumem te, to je gorko i neprijatno, ali ako oboje ponete da radite i
stiete, niko nece imati razloga da vam zavidi.
Zatim - o poloaju mua velike umetnice:
Ukoliko niste jedno drugo zavoleli vetropirasto, vec ozbiljno,
kao to i prilii ljudima vaih godina, ako su vai zaveti iskreni i vrsti, onda je sve ostalo glupost. Srecan supruniki ivot zasniva se na
medusobnom uvaavanju, i ti nee dozvoliti da tvoja ena uz tebe
bude neto kao sluavka, niti ce ona zahtevati da ti bude njen lakej,
a pratiti je uvek moe i treba da je prati, ali da u isto vreme komponuje i tamo gde prilii postavi svoju operu, javno izvede svoju
simfoniju ili togod drugo. Prava drugarica ce umeti da pobudi tvoje
nadahnuce, samo da postigne da sve zapie. Uz takvu osobu kao to
je tvoja eljena, pre e usavriti, nego izgubiti svoj talent.'4
Ja sam proiveo dvadeset jednu godinu sa tvojom majkom i
itavo to vreme voleo sam je istim mladalakim arom i potovao je i
oboavao kao sveticu. Ako tvoja eljena ima iste kvalitete kao tvoja
mati, na koju ti lii, onda su sva nagadanja glupost. Naa buducnost
poznata je samo Bogu, ali zato polaziti od toga da e ti biti lien
mogucnosti da ide svojim putem napred ukoliko bude slepo iao za
njom? To izgleda kao da ti nema sopstveni karakter, nego e biti
obian prirepak, pridravace njen skut i izvoditi je sa dva prsta na
scenu, posle ega e mugnuti u gomilu kao nitavni sluga. Ne, dragi
moj, budi sluga, ali nezavisan - dok ona peva tvoju ariju neka aplauzi
pripadaju oboma - zato bi to onda bilo slepo pracenje?
Na kraju pisma Ilja Petrovi se neno obratio lino madmoazel
Arto:
Mila eljena, jo uvek nisam imao srecu da te upoznam, znam
tvoju predivnu duu i sree jedino preko njega. Nije lose da iskuate
71

jedno drugo, ali Boga radi, ne ljubomorom, nego vremenom. Iskuajte

sebe jo jednom, a onda reite pomolivi se Bogu...
Napii mi, golube, otvoreno, kakav je karakter tvoje eljene prevedi joj tu nenu re dezire. Meanje mamice u stvari srca ne
znai nita, ipak, razmisli4*...
Dezire - ,,eljena - se vratila iz Varave posle skoro godinu
dana. Tokom te godine ajkovski od nje nije dobio nijedno pismo.
Ona je otputovala kao njegova nevesta, u svakom sluaju, vee pred
svoj odlazak oprostila se s njim veoma neno. Medutim, sutradan
ujutru, s cvecem i dosetkama, pojavio se kod nje Rubintajn. Kada su
ostali nasamo u primacoj sobi, u kojoj su sa zidova vec bili poskidani
lovorovi venci, on je poeo da govori veoma ozbiljno. Prvi put u ivotu je o takvim stvarima govorio sa jednom damom. Nikolaj Grigorjevi, koji se nikad nije zbunjivao, u tom razgovoru je bio veoma zbunjen. Anoova je otila na elezniku stanicu veoma uzrujana.
Vratila se posle godinu dana. Sada se zvala Arto-Padila. Mesec
dana poto je otila iz Moskve ona se udala za poznatog baritona.
Padila je bio veoma lep i, kako se prialo, glup. Uzeli su se iz strasti.
ajkovski ju je sluao u istom onom Crnom dominu koji je obradio za nju. Ona je opet blistala na bini. On se zaklanjao iza binokla
da Kakin ne bi video suze koje su mu tekle iz oiju i padale na
plastron. Njegovo samoljublje nije bilo povredeno, ni oajanja nije bi
lo. On je plakao od uzbudenja i plauci, osecao je veliko blaenstvo.
ak je poeleo da se opet s njom vida, da joj posveuje svoju muziku.
I da se slatko kraj nje mui...
Ali Padila mu je preko Albrehta poruio d aje sada nezgodno da
se ajkovski srece sa njegovom enom.
Prvih meseci rastanka s njom, kada od nje nije dobio nijedno
pismo, on nije imao vremena ni snage da neprekidno na nju misli, da
eka i nada se: postavljanje Vojvode obuzelo je sve njegove misli. Trista rubalja koje je direkcija uplatila za postavljanje opere, vec je potroeno za nitavnu popravku nekih starih, izbuenih dekoracija;
Menjikova, bez obzira na sav svoj trud, nije mogla da dosegne neke
grupe izvoaa, tenor je uoi generalne probe na svojoj ruci otkrio crni prit i, gubeci svest od bola, u nekim momentima ljubavnih dueta
skoro da je leao u naruju soprana. Hor je odbijao da peva triole, te
ih je ajkovski zamenio diolama; dirigent je zahtevao da se na nekim
mestima ispremetaju duvai. Cajkovski je menjao, komadao, pre72

metao. Nikolaj Grigorjevi je, doavi jednom na probu i videi

njegovo izmueno, pokorno lice, samo odmahnuo rukom: kako moe
da bude takva krpa? Treba da ubeduje, insistira, zahteva. Ali ajkovski mu ak nije ni odgovorio. On je ekao samo jedno - da se sve to
to pre zavri.
Zavrilo se veoma brzo: opera je izvedena samo pet puta i za
uvek je skinuta s repertoara. Uzgred, prva predstava kao da je nagovestila uspeh - autor je vise puta pozivan na scenu, Menjikovoj se aplaudiralo, ispijeno je mnogo flaa u ast ,,krivca za to slavlje, koji nije
osecao nita osim stranog umora. Ali, nikakvog daljeg uspeha nije
bilo. Laro, koji se te godine svrstao meu muzike kritiare, objavio
je, ne odmeravajuci izraze, recenziju na Vojvodu. U njoj se govorilo da
je ajkovski podraavalac podraavalaca Mendelsona i umana.
Ali ni debakl Vojvode, ni cutanje neveste (ajkovski je i sam
osecao koliko malo ta re ide uz Artoovu), ni neuspeh s Fatumom
posvecenim Balakirevu, kome se ovaj podsmehnuo, nisu bili uzrok
narastajuce hipohondrije i mizantropije. On je bio umoran od ivota.
Zato? Tek to je poeo da ivi, a vec je eznuo da ne ivi, da zavri
ivot, matao je o tiini, o miru, o skromnim radostima. Predoseao je
svoje veno usamljenitvo i neto mu je govorilo da e lake s njim
izaci na kraj ako ne bude medu ljudima, vec to dalje od njih. A stvaralaki neuspesi samo su ga jo vise nagonili da tei stvaralatvu, dok
se kao neostvarivi ideal, njemu, koji zbog siromatva nije ak imao ni
mogucnosti da ivi sam, prividala egzistencija bez obaveza i odgovornosti, negde pod nebom - svejedno da li rodnim ili tudim - gde ce se
zatvoriti u sebe i nikoga nece putati ni blizu svoje muzike, sam sebi
e zameniti itav svet.
Balakirev je smatrao da je Fatum runo klaparanje", dok su se
u Moskvi Jurgenson i drugi prijatelji spremali da taj naziv predloe
fabrici duvana za novu vrstu cigareta. ajkovski se utivo smekao
prijateljima i uredno otpisivao Balakirevu, obeavi da ce ih sve ,,obradovati neim novim : peterburkog despota novom simfonijskom
poemom, naravno, kao to je i traio, ,,na ljubavnu temu, strasnu, o
stvarima srca; Moskovljane - prijatnim romansama. Ali s kakvim su
bolom te jeseni izale iz njega te romanse!
Ne, samo onaj ko zna
Susreta enju
Shvatice koliko sam patio...
73

On je stalnim Jurgensonovim gostima otpevao tu stvar svojim

sasvim prosenim, ali sveim glasom, prateci samoga sebe i, kao i
obino, nekako umo. Kapao je vosak sa sveca u kandelabrima na Bekerovom klaviru bacajui svetlost na njegovo lice, dok se on trudio da,
izgovarajuci ove beznadene rei, sauva na lieu izraz spokojstva. ,,U
Rusiji je svaki iole blagorodan ovek svakako komponovao makar
jednu romansu , rekao je zatim, klanjajui se damama.
A simfonijska poema - strasna, intimna - u delovima, po temama i odlomcima, slata je u Peterburg, Balakirevu na procenu. To
mu je on dao sie za Romea i Juliju. Ona je opet bila njemu posvecena, i on je opet bio nezadovoljan.
Balakirev zajedno sa Borodinom dolazi u Moskvu i njegovi odnosi sa ajkovskim od prijateljskih postaju drugarski - nisu li to suvie ozbiljno? - razmisljao je ajkovski, koga je Balakirev pomalo zamarao svojom otrinom, netrpeljivou, pristrasnoc'u. Kad je on otiao, ajkovski je s olakanjem odahnuo. Ali, kao odgovor na prve tek
nabacane rukopise Romea, opet je - ovoga puta u pismima - zakrgutao nepopustljivi glas:
Prva tema nije sasvim po mom ukusu. U njoj nema ni lepote
ni stila. to se tie teme u ha molu, to nije tema, vec veoma lep uvod
u temu. Prvi Des dur je veoma lep, iako je pomalo bajat, a drugi Des
dur je prosto divota. (Najzad! Uzgred, Balakirev nije bio ravnoduan
prema tonalnosti Des dura). Ali, nadalje, opet: Samo jedno cu vam
reci protiv te teme: u njoj je malo unutranje, duevne ljubavi, postoji
samo fantastina strasna enja, malice, ak, sa italijanskom nijansom.
Reju - nije pogodio, opet treba menjati. I ajkovski ponovo
alje u Peterburg izmenjenu paitituru; Balakirev zahteva da izbaci
finalne akorde (oni u Peterburgu, vidite li, sviraju bez tih finalnih
akorda i ispada mnogo bolje). A posle uklanjanja akorda pokazalo se
da Balakirev ipak savetuje da prieka sa objavljivanjem partiture i da
opet neto ispravi...
Hladan vetar duva izmedu Peterburga i Moskve i hladi neveselu
prepisku. ajkovski se vec boji da ce mu posle svih tih saveta njegovo
milo edo postati nemilo. Ali ono mu donosi poetak slave: izvode ga
u Moskvi, u Peterburgu i, po prvi put, muzika ajkovskog uje se na
74

scenama Nemake: preko leta, u Berlinu, ajkovski prodaje Boku

pravo na izdavanje Romea.
Od Nikolaja Grigorjevia, od neurednog ivota, od njegovog
kartanja i sve te konzervatorijumske buke ajkovski jo nije mogao
da pobegne - nije imao dovoljno novca za tako neto; i dalje je sve bi
lo onako kako se ustalilo jo prvih meseci zajednikog ivota: Nikolaj
Grigorjevi se u sve meao i tiranisao ga je; Agaton ga je omalovaavao; nekakav svet je bazao po dvema sobama donjeg sprata gde su oba
pijanina po itav dan stajala sa podignutim poklopcima. U kuci se na
spavanje odlazilo kasno, a ustajalo kad se mora. Izjutra su dolazili raznosai: donosili su za Nikolaja Grigorjevia cvece od oboavateljki,
pisamca. I dalje su se uvee okupljali muziari: Laro je otiao u Pe
terburg, pojavio se Hubert, teoretiar, koji je imao nadimke crvenonosi i ,,bradica - premio, predobar, to bi se reklo, presladak. Usred
svega toga, ajkovski je radio - zavoleo je estok, mukotrpan rad.
Opet je zapoeo operu, pisao je male klavirske komade, zamislio je
gudaki kvartet. Uz sve to, posle Laroevog odlaska, natovario je sebi
i pisanje kritika za Ruske vedomosti.
To se dogodilo sluajno, naprosto zato to je Kakin bio lenj i
nije mogao da ostane u novinama, a bilo je besmisleno prepustiti to
mesto nepoznatom diletantu. Smiljen je pseudonim - inicijali ,,B. L.
(Bedv Lajcorgcij - pravniki nadimak Petra ajkovskog) i, paralelno sa asovima teorije muzike, to je postala njegova potreba, obaveza
i kuluk.
Ali, ,,B. L. , kritiar Ruskih vedomosti, morao je da pod svoje
kritiarske pozicije podvede i izvesnu idejnu estetiku osnovu, a pre
svega, i za samog ajkovskog neoekivano, ali ipak sasvim nesumnjivo, ispostavilo se da je pitanje o italijantini reio nepovratno:
posle nekadanjeg neobuzdanog zanosa, Piiolijev uenik je doao do
zakljuka da se radi o nemuzikalnoj pojavi . Naravno, Verdi ga je
ponekad iznenadivao svojim prirodnim talentom; prema Gunou je i
dalje osecao toplinu (Laro ga je ubedivao da je on sam neto izmedu
Gunoa i umana, to je njemu bilo neprijatno). On se oduevljavao
glasovima koji su zamirali na cis, ali to vise nije mogao da nazove muzikom. A ta ,,nemuzika, zajedno sa pomodnim amerikim valcerima,
naprosto je guila Moskvu i trebalo je da toj Moskvi, koja je hrlila na
koncerte kad je gostovala Pati, putem tampe govori o vrlinama kamem e muzike, o umanu, Glinki i Listu.
75

Ali, upravo mu je ta Moskva konano postala bliska - gde bi jo

mogao da ivi, osim tu, u tom neredu, u toj teskobi? Otac se polako
vracao u detinjstvo, braca su, zavrivi kolu, traila svoje mesto, sestrina porodica je neprekidno rasla. Bio je sam, i samo tu, u zadimljenom vazduhu muzikih skupova, u kafanskim separeima, u svojoj
sobi, mogao je ponekad da se ne plai toga da e se desiti neto nepopravljivo to ga moe unititi. Prijatelja je imao malo, oni nisu bili
genijalni kao to su bili genijalni njegovi peterburki prijatelji, ali on
je pripadao tom krugu.
Otici! Ta misao, ta neostvarena elja je poela sve ee da ga
mui. Otici. Kuda? Nije li svejedno. Biti Slobodan, pisati muziku,
oplakivati sebe, svoju mladost, tugu tog zagonetnog, stranog ivota.
Pisati. Radovati se nekom moru, nekom nebu; voleti meku svetlost
lampe to stoji iznad udobne fotelje. Gde?... Toga, svejedno, nikada
nece biti. Bie cmenja na Konzervatorijumu, u Ruskim vedomostima,
na radnom rukopisu opere, zasutom pepelom cigareta Nikolaja Grigorjevia, pokapanom njegovim ajem... I neoekivano - koncert u
prolee 1871. godine, vlastiti koncert ajkovskog, koji mu je samostalni ivot uinio bliim.
Turgenjev je zakasnio na kvartet, napisan specijalno za taj
koncert, za iji se Andante prialo da je ,,udo, da je ,,predivan .
Turgenjev nije tome mnogo verovao: nije mogao da podnese nove ruske kompozitore, kao ni slikare. Egipatski kralj Rampsimit XXIX
nije toliko zaboravljen koliko ce oni biti zaboravljeni kroz petnaestakdvadeset godina, pisao je on Stasovu. Naao si samoniklog - Glinku, i uivaj, ponosi se njime, a sve te Dargomike, Balakireve i Brjulove zbrisace veliki talas i odneti ih zajedno s peskom i svakakvim
smecem.
Ali na koncert ajkovskog je doao (istina, sa zakanjenjem),
zato to ga je Rubintajn na to sa arom nagovarao: govorio mu je da
je ajkovski izuzetak, da njega ne treba brkati s nekakvim Musorgskim, da on ak pomalo lii na opena... I Turgenjev je doao. U naelu, bio je zadovoljan: publika, koja je te veeri ispunila tri etvrtine
Male dvorane Plemicke skuptine, bila je ,,ista, pevaica je pevala
odlino, Nikolaj Grigorjevi je, kao i uvek, boanstveno odsvirao dva
klavirska komada.
Zatim je Turgenjev otiao. Kada se sutradan posle koncerta
ajkovski probudio, pomislio je da sada Moskva za njega zna. Dvo76

rana, istina, nije bila puna, bilo je zalepljeno veoma malo plakata.
ajkovski je nekoliko puta glasno ponovio: Moskva za mene zna. I to
mu je bilo prijatno.
Kao profesor Konzervatorijuma dobijao je oko 2000 rubalja.
Oko pet stotina rubalja mogao je da zaradi u Muzikom drutvu, gde
su te godine poeli da mu placaju za izvodenje njegovih komada. Jo
nekoliko stotina - kao recenzent. Koncert ga je ohrabrio. Jednom reju, mogao je da iznajmi zaseban stan. Nikolaj Grigorjevi najpre nije
hteo za to ni da uje, ali ajkovski je iznajmio mladog slugu, naao
trosoban stan na Spiridonovki, okaio iznad klavira portret Antona
Grigorjevia i - poeo da ivi. Kupio je od starinara est bekih stolica, a spavao je, naravno, na divanu. Bio je na svome. Mogao je nikoga
ne prima, mogao je da organizuje rukove - iz kafane je donoena
hrana. Mogao je da se zatvori i da pie svog Oprinika.
Pokazalo se da je veoma vest: u Oprinika je trpao sve to bi
mu od starih stvari dolo pod ruku: delove Vojvode, komade odbaene
opere Undina\ tekst Ostrovskog meao je sa tekstom Laenikova; ispadalo je nejasno, u pogledu muzike i siea - kao da je pravio eksperiment i spajao bilo kako da bi video ta e iz svega toga da ispadne.
Posle dvogodinjeg rada on je nekoliko puta sumnjiavo proitao ono
to je napisao. Poto ga je paljivo prepisao, rukopis je poslao u Peter
burg, novom oveku: to je bio Napravnik, kapelmajstor Marijinskog
teatra.
Novi ljudi ga nikada nisu privlaili, ali zamarali su ga i stari
poznanici: sprijateljio se s Kondratjevom, moskovskim svetskim lavom, miljenikom ena, bogataem i ljubiteljem lepote"; naao je
starca-lakrdijaa, gradskog oveka, koji je znao razne spletke i prie;
vezao se za svog uenika, koji ce kasnije postati njegov drug, boleljivog, muziki obdarenog Volou ilovskog, i veito je s njim izne
nada i tajanstveno iezavao: as na njegovo imanje, a as bi iz ista
mira njih dvojica odjezdili u inostranstvo, i to usred zime; a jednom
je, ak, otiao u Kijev, gde mu je izmeu Lavre i ato de Fler prolo
nekoliko dokonih dana.
Ta vezanost za Volou poela je jo pre nekoliko godina. Voloda je tada imao etmaest godina i na prvo zajedniko putovanje u
inostranstvo pratio ih je Voloin staratelj. ajkovski je deaku davao
asove muzike. On je uio pristojno, ali nije u njemu bilo originalne
lepote manira". Taj gospodiic kao da je stvoren da pleni i oarava
77

sve i svakoga, pisao je o njemu ajkovski. Ali i sam Voloa se nekako estoko, kapriciozno i momentalno vezao za svog uitelja.
Tokom letnjih meseci, ostavivi brau na cedilu, ajkovski je
nekoliko puta s njim odlazio na putovanja i bio srecan pored njega.
Priseao se srecnih dana u vajcarskoj, gde Voloa nita nije hteo da
gleda i stalno je traio vajcarski sir; zatim je nastupio arki avgust u
ruskoj stepskoj zabiti, gde je deaku bilo dosadno, te je pokuao da
pobegne u Moskvu. ajkovskom je s njim svuda bilo dobro; ponekad
mu se inilo da ce Voloda jednog dana postati veliki muziar, ali je
Voloda bio lenj, leao je na postelji obuven u kicoke izmice,
zadirkivao ajkovskog pokazujui mu mieve, kojih se ovaj plaio, i
glasno razmisljao o tome ta bi bilo da se rodio pre dve hiljade godina
kao rimski patricij.
A Napravnik nikako da poalje odgovor na Oprinika. Napravnik je tada bio neogranieni vladar Sanktpeterburke opere i ajkovski je, posle nekoliko meseci ekanja, odluio da ode kod njega.
Za sve to vreme pisao je mnogo i bez reda, ali - to je najvanije - skoro da nije razmisljao o tome ta e iz napisanog ispasti. Pisao
je svaki dan, pri emu najece uopte nije prilazio klaviru, umarao se,
bolovao, ali se nije predavao. On je sada u Peterburg nosio stvar zbog
koje je bio uzbuden i ponosan - to je bila Druga simfonija, sa finalom
iz drala, pesmice koju mu je jednom u Kamenki otpevao posluitelj
Davidovih.
M eava je mela tokom nedelje uoi Boica, kada je on stigao u
Peterburg. Nikada do sada ovamo nije dolazio s takvim nadama.
Umotavi se u bundu, seo je u niske sanke s koijaem; odluio je da
ovoga puta ne odsedne kod oca, vec u hotelu Viktorija. Zasedanje
operske uprave, koja ce reiti njegovu sudbinu, bilo je odredeno za
sutradan ujutru.
Napravnik ga je docekao ljubazno. On je sa svim kompozitorima imao neizmirene raune: Rimski-Korsakov je u novinama potkaio njegove N izegowdane, na Kjuija je odavno zbog neega bio
ljut, Balakirev i on vec dugo nisu mogli da budu istovremeno u Muzikom drutvu. ajkovski ga je svojom skromnocu potpuno razoruao, pa ipak, Napravnik nije propustio da mu napomene da, iako je
O pritnik prihvacen (da, da, upravo je prihvacen!) - j o se ne zna kada
ce biti izveden, uopte kada ce i s kim biti izveden - potpuno je neizvesno. ajkovski mu se zahvaljivao, snebivao se, i najzad krenuo
7R

zajedno sa Napravnikom na orkestarsku probu Pskovljanke, kojom je

ovaj dirigovao. ajkovski nikada ranije nije video takav rad: u orkestru, koji je Napravnik te godine povecao na sedamdeset pet izvoaa,
dirigent je uo apsolutno svaki zvuk i, ne prestajuci ni za trenutak,
uzdrano, skoro kao automat mahao je svojom palicom, dobacujuci
as levo, as desno:
- Druga homa: fis
- Fagoti: cis.
- Basovi: pijano.
I nadole, alt-violinama:
- Kod vas se uje nekako prjavo.
- Umesto ,,lj, izgovarao je ,,j.
Dakle, Oprinik je bio prihvacen, ali kada i s kim? To ga je
malo brinulo. U svakom sluaju, oca je veoma obradovao tom novou. Ilja Petrovi ga upita za enidbu: pokvarila se stvar sa eljenom, ali moda je u izgledu neka druga? ajkovski se potrudio da
sabere misli i seti se svega to se u takvim sluajevima obino kae:
iako zaradujem dovoljno, zbog nemara sam veito u dugovima. A jo
ako bude dece?... Ilja Petrovi je skrueno cutao. Zatim su razgovarali
0 bolestima. ajkovski se poalio ocu na rastrojene nerve. Ali ko iz
sadanje generacije nema istroene nerve?
Ilja Petrovi se s tim sloio.
Bracom je bio nezadovoljan, ali i srecan to ih vidi. Odrasli
ljudi. Toljica - lepotan, i ve sa hiljadu ljubavnih pria. Slama srca, ali
1 sam biva pokoen i to svaki put ,,zauvek, do groba . Iscrpljuje se
na slubi u ministarstvu pravde, ali ce verovatno napraviti karijeru. A
evo Moica, Moica je mrav i ut, kao da ga neto jede. Izgleda, eli
da bude pisac! Prava nesreca! A ko zna, moda ima talenta? Zasada,
u svemu podraava starijeg brata - ak i u mizantropiji. Uspeo je da
se upozna sa svim peterburkim muziarima... poznaje slikare... Ipak,
Petar Ilji ga te veeri nije poveo sa sobom na skup koji je RimskiKorsakov priredio u cast dolaska ajkovskog.
Odlazi sam, brinui i radujuci se, nosei pod mikom klavirski
deo Druge simfonije. Da ih sada sve vidi! Neka ga sada uju.
Naravno, u predsoblju ga doekuje dom adn. Korsinka se ne
davno oenio. Zena mu je predivna, pametnica, muziarka. Prvog januara e biti premijera Pskovljanke. Jednom reju, Korsinka je srecan,
79

blista. Sazreo je. Postaje slavan. ajkovski ulazi u gostinsku sobu.

Suvie je mnogo radoznalih oiju.
Balakirev se malo promenio, smrao je i ostario. Ah, da, M o
dest mu je govorio neto o tome da Balakirev vie nije onaj stari, da
je postao religiozan i da se sprema da napusti muziku. Ali bolje je da
o tome ne pita. Borodin. Kakav aroban, kakav privlaan ovek, koli
ko neiskazanih simpatija ajkovski osea prema njemu, bez obzira na
svojevremenu Borodinovu lou recenziju o njemu. Ali, sa ovim nema
pomirenja - Musorgski je klovn, pajac!... Oni utivo stiskaju jedan
drugome ruku. ajkovski ne zna i nikada nece saznati da ga M u
sorgski iza lea zove ,,sadik-pasa .
Stasov detaljno pria o poslednjoj n od Dargomikog - ajkovski ne zna detalje te smrti. Te veeri je u Muzikom drutvu pod upravom Balakireva izvodena Borodinova simfonija u Es duru. Borodin je
prvi put bio pred velikom publikom. Moete da zamislite kako nam je
svima bilo! I kakva je to stvar! Kapitalna! Velelepna!... A Dargo,
siromah, nije mogao da bude sa nama na koncertu. Leao je i ekao, i
uasno je brinuo: kako ce sve da prode? Kako ce publika primiti delo?
ekao je da neko od nas, ili svi u gomili, dodemo posle koncerta i sve
mu ispriamo, kako bi umro spokojan. A mi smo se ustezali, bojec'i se
da ga moemo uznemiriti. Ne, zamislite, doli smo do njegove kuce i
vratili se, m isled da spava. A on je ekao, m udo se. itave n od je
oslukivao nece li neko pozvoniti na ulazu... A ujutru je umro. 1 tako
nije nita saznao.
Razgovor postaje opti: pria se i o Napravniku i njegovim novinama, i o Turgenjevu, koji je nedavno, za vreme svog boravka u
Petrogradu, traio da dode Balakirevu u goste kako bi ispitao" peterburke muziare. Naravno, mi mu to nismo dozvolili: posle onoga
sto je napisao o svima nama u Dimu, moemo li jo i da mu se klanjamo... Bilo je i zapitkivanja: ta je ajkovski doneo povodom prihvatanja Oprinika. Zatim ,,sadik-paa seda za fortepijano. Tu na
kraju, primeticete, postoji neto narodno... (U seanju mu namah
iskrsavaju: Kamenka, konobar, smeni motiv drala: tara-tara, ta-tata. Ta-ra-ta-ra, ti-ta-ta.)
Musorgski, uprkos pretecem pogledu Korsakova, izlazi da slua
ajkovskog iz susedne sobe.
...Opet noc. Meava. Koija sa sankama. ajkovski ide kuci.
Bilo je eksplozije oduevljenja, zagrljaja, stiskanja ruku; zbog finala,

tj. zbog drala, proglaen je za prvog muziara Rusije (posle njih

petorice, naravno). Rastanak je bio srdaan. Stasov je obecao da e
poslati u Moskvu temu svoje nove simfonijske poeme.
Kako su svi oni mladi, ak i oni koji su stariji od njega! Kako
oni hrabro gledaju u budunost. Kako su oni okrueni ljupkim, pametnim enama punim razumevanja. Prijateljstvo. Ljubav. Vera u sebe.
Hrabrost. On niega od toga nema. Od mladosti nije ostalo nita.
Usamljenost. Neizvesnost. Strah, stalni, paraliuci strah za svoje do
bro ime. Hladnoa ivota koju nema s kim da podeli. Usamljenost.
Sud ljudski"... U vreme kada je ajkovski od nastavnika kon
zervatorijuma sklonog komponovanju, od sluajnog muziara, postao
kompozitor iji su komadi svirani u Rusiji i inostranstvu, kompozitor
koji iz dana u dan, tanije iz noci u noc pie muziku, koji objavi sve
to izade ispod njegovog pera, koji prireduje koncerte na kojima se izvode njegova sopstvena dela, ije se opere postavljaju na Imperatorskim scenama i koga gui sve to spada u obaveze koje ometaju
stvaralatvo - upravo u to vreme, zauo se neizbean, i kao odgovor
na njegovu muziku, sud ljudski: sud bliskih ljudi, ali katkad i bezobzirnih glupaka, sud dalekih, tudih, lukavih, sud prijatelja i sud neprijatelja. On je znao da ce ga taj sud, bez obzira na svu povrnost, nepravdu i bezdunost pratiti veno, kao sto prati sve, koji svoja dela
iznesu na svetlost Boju - iz teskobnog i sirotinjskog tavana ili iz
udobnog kabineta u kojima su stvarana. Ljudski sud prema njemu nije
bio milostiv i uvek je, udno zvui kada se izgovori bio, prema njemu
podmukao. Njegov prijatelj Laro, koji mu je u njegovom prisustvu
proricao godine besmrtnosti, u tampi je unitio njegovog Vojvodic,
Cezar Kjui, koji se u tampi vise puta o njemu izraavao podsmeljivo, a ponekad i prilino grubo, prilikom susreta u Peterburgu obavezno bi mu doapnuo neki kompliment.
- To vam je divno! Jo je strasnije nego moj duet u Retkliful
Anton Grigorjevi i Balakirev su u njegovom prisustvu pone
kad imali nastupe ushicenja od nekakva tri takta, a zatim bi se, iza
njegovih leda, ispostavilo da oni ,,od njega nita ne oekuju . Anonimna kritika je ponekad bila otra do nepristojnosti. Ja nisam Anton
Rubinstajn , govorio bi tada ajkovski, ,,i ne mogu da se ljutim kada
me grde. Jo nisam tako veliki.
Postojao je ovek od koga je zavisio ljudski sud u Moskvi. To
je bio Nikolaj Grigorjevi. On je slavu ajkovskog drao u svojim
81

vrstim, despotskim akama. On je od ajkovskog zahtevao izmene,

kakve je nekoliko godina ranije od njega traio Balakirev (Tu temu
obavezno u Des duru, a na kraju ne piano, vec neizostavno pianis
simo.) Nije ga vie uio kao prvih godina njihovog zajednikog
ivota. Sada su se njegovi zahtevi odnosili samo na formu dela: (To
nipoto ne svirati." To se ni harfama ne moe izvesti, to si se ti, bato,
upetljao u lai!) - i, uopte, sredinom sedamdesetih Nikolaj Grigorjevi je skoro sve primao s velikim saosecanjem; svirao je ajkovskog
i dirigovao prilikom izvodenja njegove muzike, kad god je to bilo
moguce.
Ali bilo je dana kada se, ustavi na levu nogu, izdravi se na
Agatona ili Grigorija, vratara Konzervatorijuma, osecajuci gorinu u
ustima zbog jue popijenog ampanjca, ugledavi u ogledalu nove
bore na svom bledom, umomom lieu, besan zbog pozamanog noc'nog
gubitka, neoekivano obruavao na bilo koga, i to obavezno u prisu
stvu svedoka, tako da je ispadalo dvostruko poniavajue. Da, ja sam
bojaljiv, mislio je u sebi ajkovski, da, veoma sam bojaljiv. Ali nije
mogao da pobedi sebe, i toga dana, kada mu je u Hubertovom prisu
stvu Nikolaj Grigorjevi oitao bukvicu zbog toga to je on nemogu , to je njegov Klavirski koncert ,,karikaturalan, ajkovski je na
tom Koncertu izbrisao tekst posvete Rubintajnu i zadugo potom
Nikolaja Grigorjevia doivljavao kao svog neprijatelja.
ajkovski je bio bojaljiv. Znao je o sebi da je kukavica i sumnjiav; ali ivot ga je uinio takvim - spletke koje su o njemu brujale
gradom, lave muzikih kritiara koji se orio posle svakog njegovog
dela, i to kritiara koji su ga prekorevali as zbog suvie slepog podraavanja klasika, as zbog njihovog nedovoljnog poznavanja. Kiseli
osmesi posle Drugog kvarteta, skracenja koja je nainio Napravnik u
Opriniku, zviduci za Buru - stvar na koju ga je naveo Stasov i koju
je pisao tokom nedelje srecne samoe na imanju ilovskog - sve je to
pojaavalo potitenost i ponekad ga dovodilo do oajanja. A sto je
najvanije, on ni sam nije bio sasvim zadovoljan: u Oprinika se razoarao jo na probama, ali je opera odlino ila u Peterburgu, nije silazila sa repertoara u Kijevu, postavljena je u Moskvi. Zar je moguce da
je tu muziku pisao on, bez majstorstva, bez stila i nadahnua? A publika je ipak slua i aplaudira, i hoce da vidi autora koji sanja samo o
jednom - da pobegne; da pobegne od tog uspeha, zbog nerazumevanja
onoga to on u sebi smatra najboljim, od neprijatelja, od prijatelja, od
82

Moskve, da se baci u traganje za neim emu jo nije u stanju da da

ime. On eli neto to nikada pre nije tako snano eleo i ega nikada
ranije nije ni bilo: stabilnu vezu. Ali ne, o tome ne sme ni da misli.
Odjurio je u Italiju. Nisu ga smirili ni Venecija, ni Rim. Uinili
su mu se kao najmranija mesta na svetu. U Napulju je po itave dane
leao i plakao u svojoj hotelskoj sobi. to pre kuci, to pre natrag, ta
mo gde se, moda, jo poneto moe popraviti - moe napisati novu
operu i naterati sebe da zaboravi staru; ipak, tamo - moda on nije do
bro video? - postoje ljudi koji su spremni da s njim podele njegovu
tugu. Brat Modest... Ne, vec prilikom prvog susreta osetio je da pred
sobom ima samo dvojnika. Dvojnik nije prijatelj.
Kod tebe me ljuti to to nisi lien nijednog mog nedostatka - i
to je istina. Voleo bih da vidim kako ti nema makar neku od odlika
moje individualnosti, a to nikako ne mogu. Ti suvie lii na mene i
kada se ljutim, ljutim se, u sutini, na samoga sebe, jer ti veito igra
ulogu ogledala u kome vidim odraz svih svojih slabosti.
Ipak, on nije hteo da se preda, prihvatao se tih godina svega to
bi moglo da ga spase od samoga sebe: pomagala mu je njegova izdrljivost u radu, muzika ga je titila, a sve ostalo ga je ostavljalo na cedilo. Novu operu, Kova Vakula, napisao je za konkurs objavljen u Pe
terburgu i ovoga puta nije samoga sebe zavaravao - bio je zadovoljan
sobom. Ipak, ljudi koje je posle svade odvodio Nikolaj Grigorjevi,
izbegavali su ga i, mada nije alio za nekadanjim drugarstvom s
njima, bilo mu je teko da se navikne na potpuno usamljenitvo. Bilo
je jasno: s njima ga vezuje samo posao i od toga mu je posao bivao
dvostruko tei.
Sve upornije se vracao svojim snovima o naputanju te besplodne galame, tog nametljivog arenila. Taj san se pretvarao u fiksideju: ako je ono to eli nemoguce, ako je nemoguce da promeni, da
slomi taj okvir zlosreno sklopljenog ivota oko sebe, ako ne moe
uspeti da promeni ivot - vredi li onda uopte iveti? Ako ga niko u
ivotu nece voleti - bezgranino, zaneseno, nerazumno - onda treba
odmah umreti.
I kod kuce uvek isto: Aljoa, mladi sluga koji mu je strpljivo, i
po pet puta tokom noi donosio aj, pas Bika, enka hrta sumnjivog
porekla, koja je satima spavala na njegovom krilu i po nekoliko puta
godinje kotila obavezno po est tenadi, rasklopljen Herodot, Mocartova biografija na okruglom stolu pokrivenom vezenim stolnjakom
83

(dar od tetkice), stari komedijant Boekarov, sa svojim uspavljujucim priama o starim vremenima. Ponekad, nedeljom, dolazili su uenici sa Konzervatorijuma, apatini, uljudni, a meu njima se u zimu
1875. godine iznenada pojavio i jedan veoma talentovan mladi; ozbiIjan, sa donekle enskim izrazom na svom okruglom licu - Serjoa
Tanjejev.
On je ajkovskog gledao sa ushienjem, voleo je njegovu m u
ziku, voleo je nain na koji je s njim razgovorao - kao sa sebi ravnim.
Tanjejev je za moskovski muziki svet bio ovek novog kova: iako
kompozitor sa odlinom klavirskom tehnikom, on ipak nije svom nadahnucu putao na volju: svoje vreme je u potpunosti posvecivao reavanju zadataka iz kontrapunkta, matao je o tome da napie udbenik
o pravilnoj upotrebi pedale, satima je sedeo sa olovkom u ruci nad
nemakim kontrapunktistima. Njegova ukopljenika figura i paljive
oi ostavljali su prijatan utisak, njegov glas je ponekad ajkovskom
bio skoro dosadan. Ali mili Serjoa" je Petru Iljiu od toga doba
postao nekakva neophodnOst, gimnastika uma - kao to je, u ambijentu njegovog stana, neophodnost bio i sam klavir.
Iako je Serjoa bio potovalac Baha i Hendla, a Petar Ilji ,,oboavao Bizea i Deliba, oni su ipak, u sukobima miljenja u kojima
ajkovski nikada nita nije mogao da dokae, a Serjoa neobino
uporno i logino razvijao svoju misao, uvek razumeli jedan drugoga.
U njihovim ivotima, kao i u njihovim ukusima, bilo je malo zajednikog: Serjoa, okruen panjom mamice i nanice, koje su mu zamenjivale sve ostale veze i strasti, neprestano je bolovao (i kao odrastao
mladic) as od zauki, as od boginja i, ajkovski, koji je upravo prvih godina svog prijateljstva s njim preivljavao najmraniji, najbezizlazniji period u svom ivotu. Jedan, koji jo ni u ta nije sumnjao, i
drugi, koji je izgubio sav preostali duevni mir - eto takva su bila ta
dvojica ljudi koji su osetili da su jedan drugome potrebni. I ajkovski
je odluio da Serjoi posveti svoju Franesku da Rimini, nastalu u
njegovoj mati u vagonu voza kojim je toga leta iao u Bajrojt.
U Bajrejt, na prvu predstavu Nibelunga, on je poao ne samo
kao ruski kompozitor, vec i kao muziki reporter Ruskih vedomosti posle Bajrojta je odluio da zauvek prestane da pie svoje kritike
tekstove; on je na Vagnerovim predstavama posebno snano osecao
do koje mere nije u stanju da bude pravi kritiar. Od prvog momenta
svog dolaska u grad, pa sve do trenutka kada je iz njega otputovao, on
84

je bio zagluen i oamuc'en onim to je video i uo. Poevi od toga da

su ljudi spavali na ulicama i da uopte nisu rucavali, jer hrane je nedostajalo ak za trecinu gostiju. Hranili su se kafom i hlebom. Poznatih je bilo tuta i tma - itava Moskva, sav Peterburg. Uoi prve predstave Rajnskog zlata u grad ukraen zastavama stigao je Vilhelm sa
svojom svitom. Narod je kao bujica nosio njegova kola, kao i kola
samog Vagnera, koji se podsmeljivo osmehivao svojim tankim, starakim usnama. Tu je bio i List, koji je visoko podizao svoju lepu sedu
glavu, i svi nemaki muziari. Oko pozorita je vrvelo kao na vaaru,
sve dok nisu poele predstave.
Predstave su se odvijale u prepunom pozoritu od etiri do de
set uvee svakodnevno, u dane vrele avgustovske zapare. U toj vrucini, u teskobi, bez pica i hrane, cak i bez krova, bilo je neeg biblijskog.
Sve to se dogadalo bilo je neobino, poev od orkestra koji je sedeo
u ,,jami, to jest ispod nivoa partera, pa do finalnih taktova Sumraka
bogova. ajkovski nije imao ni najmanje mogunosti da tu muziku
razume, trebalo je d aje malo sam svira, d aje uje m akar tri puta, kako
bi je razumeo. Ona ga je umarala, iserpljivala, potresala, ali on u mu
zici nije to traio. Valkire su ga izbacile iz ravnotee. Zar ce zbilja u
tim pretencioznim, glomaznim i nedarovitim glupostima uivati buduca pokolenja, onako kao to mi sada uivamo u Devetoj simfoniji, koja
je svojevremeno takoe smatrana glupoc'u?, pisao je on. Bilo mu je
teko da za itaoce napie izvetaj iz Bajrojta i, razbijen telesno i
uznemiren duhovno - vratio se u Rusiju. Poneto je u Bajrojtu bilo i
prijatno: Listova panja prema njemu; nain na koji su se prema
njemu ophodili nemaki muziari koji su ga znali ne samo po imenu...
Ipak, njegovo stanje je bilo uasno. Modestu je te jeseni prvom napi
sao o svojoj odluci: ona je bila neoekivana i neopoziva.
Od dananjeg dana ozbiljno u se pripremati da stupim u zakonit brani savez s bilo kim. Smatram da su moje sklonosti najvec'a i
neprebrodiva prepreka mojoj sreci, i zato se svim silama moram boriti
sa svojom prirodom. Uinicu sve to je moguce kako bih se ove go
dine oenio, a ako mi za to bude nedostajala smelost, u svakom sluaju eu zauvek odbaciti svoje navike. Zar nije ubitana misao da ljudi
koji me vole mogu ponekad da me se stidel A toga je vec sto puta bilo
i jo sto puta ce biti... Jednom reju, eleo bih da enidbom ili, uopte,
javnom vezom sa nekom enom zaepim usta svakom prezrenom
stvoru, do ijeg miljenja mi nimalo nije stalo, ali koji moe da priini

neprijatnost ljudima koji su mi bliski... Toliko su okorele moje navike

i moj ukus da necu moi da ih odbacim odjednom kao stare rukavice.
Osim toga, ja ni izdaleka nemam gvozdeno vrst karakter i posle svojih pisama tebi vec sam se tri puta preputao delovanju prirodnih
nagona...
Bliila se 1877. godina.

vn
Te godine - odluio je u sebi ajkovski - trebalo je da iz korena
promeni svoj ivot. Vakula je na sceni Marijinskog teatra sveano
doiveo fijasko. Breme koje je za njega predstavljao konzervatorijum , postajalo mu je sve tee. Novae je stizao i odmah nestajao, nika
da ga nije bilo dovoljno; vreme je jurilo velikom brzinom. Bivalo mu
je nepodnoljivo s ljudima i, ponekad - nemoguce da bude sam. A ljude, posebno one koji su bili naporni u razgovoru, uopte vise nije
m ogao da podnosi.
I sam se postideo kada je jednom prilikom, idui ulicom i videvi izdaleka Lava Tolstoja, mugnuo od njega u najbliu kapiju i
kroz dvorite neprimecen izaao na drugu ulicu. To je bilo ubrzo posle
koncerta koji je Konzervatorijum priredio specijalno za Tolstoja, kako
bi mogao da uje muziku ajkovskog - Tolstoj je to vise puta traio
od Nikolaja Grigorjevia.
Grigorij, vratar na Konzervatorijumu, nije hteo da pusti Tol
stoja u dvoranu - bio je u valjenkama." Hajde ti, golube, idi izvesti
Rubintajna: Doao je, kai, Tolstoj. Ali Grigorije, gurajuci lagano
,,mnogopostovanog, nikako to nije hteo da uini, vec se spremao da
ga izbaci napolje. Srecom, neko je primetio tu scenu i potrao da se
klanja i izvinjava, a Tolstoj je sproveden u prvi red. Te veeri je izveden onaj isti prvi koncert na koji je svojevremeno zakasnio Turgenjev.
Kada je orkestar zasvirao andante, Tolstoj nije mogao da zadri suze
i one su, obilne i brze, potekle njegovim licem. ajkovski je sedeo po
red njega: od uzbuenja potiljak mu je postao sasvim erven. On je
znao tu svoju osobinu - da crveni potiljkom - i zato to je to znao
uzrujavao se i nervirao jo vise. Da, Tolstoj je bio dimut, Tolstoj mu
je, prodomo ga gledajui u oi, estitao... A sada, mesec dana kasnije,
" Valjenke - ruske izme od sukna. (Prim, prev.)

86

ajkovski je i od njega beao, bojei se da ce i ovoga puta, kao i onda,

morati da podri raspravu o tome kako je Betoven glup, da je ruski
muik muzikalniji od Mocarta... On je, nemajuci samopouzdanja, vise
voleo da se Tolstojem oduevljava na odstojanju.
Beao je od Tolstoja, napravio se bolesnim na dan porodine
novogodinje proslave kod Albrehta; Nikolaj Grigorjevi se, izgleda,
te godine u njega pomalo razoarao, a i neka je! Sestri i ocu je u pismima nagovestio da se umorio od usamljenikog ivota i to je, najzad,
priznao i Kakinu: tako mu je i rekao: Traim enu srednjih godina,
ne pretendujem na vatrenu strast... I Kakina je u tom asu - a da ni
sam nije znao zato - odjednom do suza stislo u grlu, toliko mu je bilo
ao ajkovskog.
Neka, neka se i to vec jednom svri! Tako treba. Tako svi rade.
Pa ta i ako se malo poremeti ta radna tiina stana u kome Aljoa
glanca ae za aj, gde ajkovski dok komponuje glasno peva, gde
jurca Bika puna buva, gde se nou ne spava i on, eto, ustaje i pie neka se sve to svri! Ponekad ga presee studen vec od same pomisli na prelepu neznanku , sa njenim ukosnicama, korsetima i verovatno - s prodornim glasom i eljom da izlazi u drutvo. Nema veze.
Sve e se srediti. Ana Karenjina izlazi u nastavcima u Ruskom
vesniku i to je sada izraz u modi. Sve ce se srediti ,/e/- gore ne moe
biti. Samo da ona ne bude suvie mlada i lepa, samo da ne bude suvie
vatrena... A glavno je da mu pored nje ne bude tako strano: gledajte,
rei ce svi, evo dolazi pristojan ovek, oenjen ovek, moda ce ak
re d , porodian ovek, a ne nekakva skitnica, ne nekakav zloinac, ne
bolesnik - sasvim obian ovek. Kao i svi, da, da, kao i svi!
I moda ce ona jednoga dana spokojno i predano pogledati u
njega, ne traei zauzvrat nita, moda ce mu jednom, kada mu bude
sasvim neizdrljivo, rei neto ili ce mu naprosto, kao jedini i nesebian drug, stisnuti ruku. On vise ne moe ovako da ivi. On place po
deset puta dnevno. Uplaen je, niko na svetu ne zna koliko je uplaen...
Nekakav svoj nesavren ljubavni nemir, koji nije bio nikome
konkretno upuen i koji je istovremeno bio upucen svima koji su se
bilo kada nali u njegovim strasnim pomislima, nekakav pakleni vihor
njegovih uskomeanih elja on je preneo u Franesku. Mnogi su govorili da mu u muzici vise nego bilo koja druga osecanja uspeva
ljubav. On je i sam poeo tako da misli. Zato je bilo tako? U romanH7

sama, u Romeu, a evo i sada, on je s divljom snagom izlivao svoje

ljubavno oajanje, on, koji nikada nije istinski i potpuno voleo, koji
nikada nije upoznao ta znai biti srecan udvoje. A ljudi obini, ljudi
zadovoljni ivotom (kojima je, sa svoje strane, i sam ivot bio zadovoljan) uivali su u romansama, Romeu, Franeski, u kojima se on,
potresen, ali ne na njihov nain, pavi u oajanje, odazivao kako je
mogao na ono to je na svetu bilo najtajanstvenije i najdivnije i to on
nikada nije upoznao. Sada su mnogi uivali u njegovoj muzici, poneki
uenici konzervatorijuma, nekolicina mladih pevaica i pijanistkinja,
bili su njegovi oboavaoci; u januaru se pojavilo jedno ime, samo
senka one koja ga je smatrala bogom.
T ak o je p o ela 1877. godina.
Data mu je kratka narudbina za nekoliko klavirskih aranmana. Za tu narudbinu mu je poslata bogata nagrada. Posrednik u tom
poslu bio je violinista Kotek. Tajanstveno ime naruioca bilo je Na
dezda Filaretovna fon Mek. Udovica bogataa, graditelja eleznice,
milionerka, vlasnica kuca u Moskvi, imanja u zapadnom delu zemlje,
primorskih vila u inostranstvu; majka jedanaestoro dece i - vec baka.
Rubintajn je, izmeu ostalog, rekao ajkovskom da ona nije lepa, da
je stara i da je uasan osobenjak... U njenoj kuci je bilo mnogo mu
zike... Njeno prvo pismo bilo je kratko i smelo:
Milostivi gospodine, Petre Iljiu!
Dozvolite mi da Vam izrazim svoju najiskreniju zahvalnost za
veoma brzo ispunjenje moje molbe. Smatram neumesnim da vam
govorim o tome u kakav zanos m e bacaju Vaa dela, zato to ste vi navikli i na drugaije pohvale, te Vam izrazi potovanja vae muzike od
tako nitavnog stvora kao to sam ja mogu izgledati samo smeno;
ipak, meni je tako dragoceno moje uivanje u njoj da ne elim da se
neko tome smeje. Zato u reci samo jedno, i molim da u to bukvalno
poverujete - uz Vau muziku se lake i prijatnije ivi.
On je odgovorio isto tako kratko i utivo. Posle dva meseca ona
mu je pisala ponovo.
elela bih mnogo, veoma mnogo da Vam kaem o svom fantastinom odnosu prema Vama, ali se bojim da e Vam to oduzeti slobodno vreme, kojeg i tako imate malo. Reci cu samo da je taj odnos,
ma kako apstraktan bio, meni drag, kao neto najbolje i najvie od
svih osecanja koja su u ljudskoj prirodi mogua. Zato, ako hocete
Petre Iljiu, moete me nazvati fantazerkoin, verovatno i ludom, ali
88

nemojte se smejati, zato to bi sve to bilo smeno kad ne bi bilo tako

iskreno i tako ozbiljno.
Ti redovi su mu neverovatno polaskali. A mesec dana kasnije,
ona ga je zamolila za dozvolu da o svom troku kod Jurgensona objavi
ono to je on aranirao i napisala mu je da je Vagner prema njemu
profanator umetnosti, da je njegov Mars dovodi u sumanuto stanje, da je on - njen ideal i, kada bi se u njenim rukama nalazila nje
gova srea, ona bi je njemu odmah dala.
Kroz njega, koga nije poznavala, a izgledalo je da nije ni marila
da ga upozna, ona se obracala njegovoj muzici. Sada je na svetu postojala osoba koju je sve to je ajkovski do sada napisao dovodilo u
stanje drhtavice i ushicenja, koja je s neizrecivim uzbuenjem oekivala od njega nova remek-dela i, ma ta da on napie, znala je da nece
biti prevarena. Vec u prvim pismima mu je stavila do znanja da joj on
nije potreban - da ne oekuje njegovu posetu, pa ak ni susret s njim.
Oni nemaju razloga za upoznavanje. To bi moglo podstaci spletke.
Njoj malo treba: ujutru, kada se budi, njena prva misao i briga
je - on. Neka na tacni meu pismima koja joj donosi majordom po
nekad bude i pismo od njega, kako bi ona, pre nego to se upusti u
upravljanje svojom sopstvenom dravom, znala da je onaj koji joj
prua toliku radost, takvo neopisivo blaenstvo (od koga joj se pone
kad ini da ludi) - iv i zdrav, da negde die, svejedno da li blizu ili
daleko, ali da je na ovome svetu i da je dua njegova spokojna.
A drava kojom je ona upravljala bila je ogromna, sloena i
arolika. Njen mu, koji je izgradio libavo-romensku prugu, umro je
ostavivi velike poslove u neredu: na njenom imanju, najbogatijem i
najraskonijem u oblasti, tkalo se platno, radili su mlinovi, puile se
fabrike za proizvodnju ecera od ecerne repe. Ona je, uz to, bila kolekcionarka, izdravala je u kuci tri mlada muziara i, najzad, podizala
je decu: od starijih je vec imala unuke, mladi su - zajedno sa guvernantama, kucnim uiteljima, vaspitaicama, dadiljama i kompletnom
poslugom - iveli sa njom.
Nekada, pre samo godinu dana - ona je izlazila meu svet i primala goste. Smatrana je svojeglavom. Bila je mrava, visoka, veoma
pametna i nervozna. ajkovski se setio da ju je nekoliko puta video na
k onceitim a- u suvie upadljivoj zlatnoj haljini, koja joj nije pristajala,
izvezenoj zelenim paunovima; zeleni paun je bio privren i na njenu
visoku, teku frizuru. On se ak setio da je jednom sedeo u loi pored
89

njene i da je do njega dopirao miris njenog neprijatnog i jakog parfema. Ali crte njenoga lica nije tano zapamtio. Njene male, rune ruke
leale su joj na kolenima staraki skrtene; ona je skidala rukavice im
bi negde ula - nije se trudila da potuje pravila pristojnosti.
Sada se svega toga prisecao. Uostalom, to i nije bilo vano.
Vano je bilo to to je ona stara, to je dareljiva, i ne trai da on bude
uz nju. Iznenada, kao da se nad njega nadvilo toplo, iroko krilo ispod
koga je mogao da se skloni. Za to nije trebalo da ulae nikakve
napore: krilo se samo nad njim nadvilo.
Odgovarajuci na njena pisma, on je 1. maja zatraio od nje pozajmicu od tri hiljade rubalja kako bi vratio dugove. Napisao joj je,
takoe, kako je odluio da njoj, svom najboljem prijatelju, posveti
etvrtu simfoniju. Oseao je, dok joj je pisao, da postoji nekakva loa
veza izmeu tog novca i posvete. Ali Nadeda Filaretovna tu vezu nije
osetila. Odmah mu je poslala novae - to je za nju bila nitavna suma.
Bila mu je zahvalna za ukazano poverenje. A to to ce joj ajkovski
posvetiti etvrtu simfoniju bila je za nju takva srea da joj je od uzbudenja obamiralo sree kada bi samo pomislila na to. I moe li ona,
uopte, bilo kada i na bilo koji nain da mu dovoljno zahvali? Prijateljstvo s njim! I bolno i slatko, bee joj na pomisao o tom prijateljstvu. Ustajala je iz naslonjaa i dugo, dugo hodala po sobi. Onda bi joj
sobarica donela pospanog mopsa. Ona bi ga stiskala na grudi, krila
svoje rune, kratke prste, a njene oi, duboke i tamne, neenske oi,
sijale su ispod gustih obrva. Njena neudata ki Julija, koja vise nije
bila u cvetu mladosti i koja je u kui vodila domacinstvo, oslukivala
je ujednaene korake maman i strahovala da sirotoj maman ne popusti
sree. A na stalku za note na koncertnom klaviru koji je bio upravo tu,
u gostinskoj sobi, i danju i nocu je stajala romansa / bolno i slatko...
Ponekad bi uvee zamolila Juliju da je otpeva. Doktor joj je prepisao
da posle veere obavezno pola sata posedi. Tada bi joj doveli unuka
da se s njom oprosti pre spavanja (nije mu doputala da joj ljubi ruku).
Nou, dok je sva kuca spavala, ona je sedela na svom krevetu, s nocnom kapicom na glavi, uz svetiljku, gubeci dah, i prebirala u sebi
svoje strano, neobjanjivo i od svih skrivano oseanje prema nepoznatom oveku o kome se prialo da nijednu enu nije voleo, da ga je
takvim stvorila priroda. Ona je grizla jastuk, zaklinjala se samoj sebi
da ga nikada nece pozvati i mrmljala tiho da ce, ako Bog postoji, taj
ovek sam doci njoj. Ona moe da eka dugo, veoma dugo.
90

Ali to se dogaalo samo za vreme teke nesanice. Danju, kada

je poslom dolazio upravnik, kada su donoena pisma i novine (rat s
Turskom, politiki dogaaji u Francuskoj), kada su joj u mislima bile
brige: jedna cerka trudna, druga tek to je rodila, stariji sin troi na
Ciganke, drugi polae ispite za pravnika, maliani boluju od malih
boginja; kada su joj na pameti bile brige, sopstveno zdravlje (svakoga
meseca ju je po tri dana muila nepodnoljiva glavobolja) i sluajne
radosti - zbog svih tih stvari, dece, putovanja, muzike, kada je sve to,
zajedno sa suncem na nebu, od jutra izranjalo u njenom ivotu, pomisao na ajkovskog je postajala isto onako neno-uurbana kao i pomisao na najmlau kcer, petogodinju Miloku, ili kao pomisao na
dvojicu maliana rozikastih od malih boginja. Gde je on? Da li je
zdrav? Nije li ga previe pritisnuo ivot sa kreditorima, Konzervatorijumom, svakakvim (slutila je) sitnim smecem uvreda i sekiracija? O
emu razmilja, ta sada komponuje, taj dragi, roeni, jedinstveni ovek? Nije li zaboravio na nju, jedinu na koju u nevolji uvek moe da
se osloni? Da li joj veruje? Da li veruje u svoju slobodu? Ne, ona mu
tu slobodu nikada nece oduzeti ukoliko on sam ne poeli da joj dode,
ona ga nikada nece pozvati. Njoj je etrdeset pet godina, moda joj i
nije ostalo ba mnogo od ivota, ali ona e ekati dok god bude disala.
Ona dugo hoda po sobi. I Julija, ulazeci u njenu sobu, kae:
- Draga maman, zabolece vas sree.

vm
On je sedeo za svojim stolom u starom vatiranom kucnorn ogrtau i pisao. Taj ogrta je veoma voleo, navikao je na njega, na njegov
topli miris, pomean sa mirisom stotina i hiljada cigareta popuenih u
njemu. Osim Aljoe, ajkovskog niko i nikada nije video u tom ogrtau; oblaio se kicoki; pre nego to ce ujutru obuci istu koulju, obrisao bi vrat i ui vatom natopljenom kolonjskom vodom, a u poslednje
vreme, otkad je poeo da lei nerve hladnim kupkama, posle kupke bi
se prskao lavandom. Negovao je ruke, rublje nije kupovao na komad
vec na tuce, jednom mesenom je potkresivao bradu. I bez obzira na
svu brigu koju je posvecivao svom spoljanjem izgledu, kada bi obukao frak izgledao je pet, pa ak i deset godina stariji nego sto stvarno
91

jeste: brzo je sedeo, irio se u ramenima, na lieu mu se pojavljivala

ozbiljnost, ukoenost, vanost.
U ogrtau, golog vrata, neoeljan, naduvenih kapaka, izjutra je
sa svojih trideset i sedam godina izgledao kao starac.
Toga dana je ustao kasno, mada je, bez obzira na to, spavao
malo. Prethodni dan je proao sa uvek istom munom monotonijom
koja ga je dovodila do pritajenog besa. Probudio se u stanju neopisivog oajanja - suze, valerijana. Zatim asovi, Nikolaj Grigorjevi, i
njegova vika, i uvek zbog beznaajnog razloga, na nekoga od nastavnika ili uenika, na portira. Doruak kod Albrehta, gde je pojeo krastavac, i secanje na taj krastavac muilo ga je sve do noi: krastavce
nije mogao da svari. Osim toga, bilo je i litvanske votke, koju je te zime toliko zavoleo da ni dana nije mogao da provede bez nje. Danju,
dok mu je u glavi bualo i u nogama osecao teinu, eleci jedino da
legne licem prema zidu i tiho jaue, doao je Tanjejev i on je opet s
njim dugo razgovarao o tome kako je korienje paralelnih kvinti
neoprostivo i slinim stvarima. Kada je Tanjejev otiao on je zadremao. Probudio se mokar od znoja i pozvao Alekseja. Trebalo je ici na
ruak. U Boljoj moskovskoj (nema para koje bi bile dovoljne za
takav ivot!) otprilike petorica ,,prisnih prijatelja vec su ga oekivali.
Prasetina sa kaom teko mu je pala na eludac.
Nocu je opet komponovao i plakao.
Novi dan je obecavao da bude poput jueranjeg. To je bila subota. Toga dana mu je doneto pismo - ljubavno pismo od potpuno
nepoznate osobe.
Izmeu doruka i sna napisao joj je odgovor. Veoma retko je
dobijao ljubavna pisma i nikada na njih nije odgovarao, ali ovog puta
je, ko zna zato, smatrao da treba to da uini: neka devojka mu je pisala kako ga ponekad vida, ali da ne sme da mu pride; pisala mu je da
oseca kako ga voli, da nikoga pre nije volela i da ne moe bez njega
da ivi. I d a je ona sasvim pristojna devojka. On joj je zahvalio za naklonost prema njegovoj muzici, a ljubav je preskoio.
Predvee je pomislio da nije postupio sasvim kako treba. Ipak,
uvee vise nije ni mislio na to.
Drugo pismo Antonine Ivanovne Miljukove stiglo je posle ne
koliko dana, bilo je due od prvog i, kada ga je proitao, ajkovski je
poao Langeru, nastavniku na Konzervatorijumu (njegova klasa je
bila u istom hodniku) da ga upita seca li se on te osobe i kakva je ona?
92

Antonina Ivanovna mu je napisala da je pre godinu dana uila kod

Langera i da je - muziarka.
Ali Langer je dugo prebirao po secanju svoje bive uenice dok
se nije setio Antonine Ivanovne. Paljivo je pogledao ajkovskog i
rekao mu:
- Setio sam se. Glupaa.
Oigledno, Antonina Ivanovna se kod Langera nija isticala muzikim talentom.
Ovoga puta, ajkovski joj je odgovorio kracirn i hladnijim
pismom. Osim toga, Langer mu je rekao da je lepukasta.
Antonina Ivanovna mu je, svojim dejim rukopisom i bez znakova interpunkcije, napisala sledece:
Vidim da je vec vreme da ponem da se savladavam to ste i
sami pomenuli u svom pismu. Iako vas vise ne viam teim se time
to znam da smo u istom gradu. Ali ma gde se nalazila neu biti u
stanju niti da vas zaboravim niti da prestanem da vas volim. Ono to
mi se kod vas dopalo ni kod koga vise neu naci, jednom reju, vise i
ne elim da vidam druge mukarce osim vas...
Aljoa! - viknuo je ajkovski poto je proitao pismo.
Aleksej je odmah navukao zastore na prozore i upalio svece.
ajkovski je voleo da od jutra napravi vee. Kada u sobi ne bi bili navueni zastori (kroz prozor se zelenelo drvee i cvrkutali su vrapci)
ponekad mu je bivalo naprosto strano. Zamolio je Aljou da ga dri
za ruku sve dok ga napad nije proao. A kada bi tu, u kuci, postojala
domacica, bilo bi ga sramota i zbog tog straha i zbog te potrebe da
Aljoa bude pored njega. A ako ona bude htela nou da spava, onda
on nece smeti glasno da peva dok komponuje, i jo mnogo tota nece
smeti da radi... Uostalom, polako. Jer, niko ga jo nije silio na enidbu.
Opet je poinjao novi dan: prvi ispitni dan na Konzervatorijumu. Konzervatorijum on sada mrzi od sveg srca, ini mu se da bi, kada
ne bi bilo konzervatorijuma, mogao da komponuje... ta bi komponovao? etvrtu simfoniju zavrava; za operu nema sie. Toga dana, u go
stima kod pevaice Lavrovske, poalio se da nema sie za novu operu
i da veoma ali zbog toga: gosti i domacica poee da mu predlau
takve siee od kojih oseti kako ga neto titi u dui. Domacica ga je,
izmedu ostalog, uveravala da bi Evgenije Onjegin mogao da se upotre93

bi. On odlazi umoran, uzbuen, svraa u oblinju kafanu i tu naruuje

jagnjeci but sa kaom, a za predjelo marinirane gljive mlenice.
Kafanska organa svira trausov valcer i potpuri iz ,,Travijate.
Stalni gosti su raznoinci: brojai poena u bilijaru, inovnici, upravitelji - jedu, piju i sluaju muziku. Lakej ga verovatno smatra uiteljem: u starosti, kroz desetak godina, kada jo pobeli i jo vise se proiri u plecima, smatrae ga profesorom. Voleo bi da komponuje neto
udesno, tuno, jasno i, svakako i neizostavno, neto rusko... Ostavimo na neko vreme na miru ekspira i Dantea. Hteo bi neto jednostavno i arobno: kako ljudi ive na belom svetu, kako vole jedni druge,
kako se rastaju... Priseca se primace sobe kod Lavrovske. Evgenije
Onjegin! Ne, ne to! Uzgred, trebalo bi da uzme i proita; koliko se seca, u Tatjaninom pismu ima divnih stihova, neto kao:
Sav ivot moj bio je zalog
Da svakako cu tebe sresti.
To ga na neto podseca... Ah, da! Antonina Ivanovna. Zato li
samo uopte ne stavlja zapete? Ipak se kolovala na institutu.
On naruuje jak aj sa limunom i konjak. Priseca se jo jednog
mesta iz Onjegina:
Moda sve je to uzalud,
Tek due neiskusne varka.
Naravno da jeste ,,uzalud. On nije Onjegin. Mogao bi da ima
sina kao to je Onjegin. Mogao bi da ima sina? Bolje je da na to ne
misli. Pa, ipak, Pukina treba nabaviti.
U velikim gutljajima, gledajui preda se, ispijao je i aj i konjak
dok su mu u secanje navirali zaboravljeni stihovi koje je u koli bubao
napamet i nad kojima je Apuhtin plakao. Secanje mu je budilo neke
izgubl jene likove i od tih likova u njemu se as dizala, a as sputala
lestvica nekakvih zvukova, povremeno ga je ispunjavala slatka harmonija i spopadalo ga vec znano guenje.
- Raun!
Natukao je eir na oi, ogrnuo pelerinu i zapinjui tapom o
stolice izaao na Tversku.
Bilo je vee. Radnje su se zatvarale, palile su se gasne svetiljke.
Po svaku cenu mora da nabavi Pukina, a onda e ve videti. U kuci
skoro da nije ni imao knjiga: omiljeni Oto Jan - Mocartova biografija,
94

Stendal, dvadesetak sluajnih istorijskih knjiga... A Pukina nikada

nije imao. Radnje su se, jedna za drugom, brzo zatvarale. Doao je do
Kuznjeckog mosta. Kod Vulfa je deko vec zakljuavao gvozdeni kapak. Pukina su mu izneli na zadnja vrata, deka je dastio rubljom i
ovaj ga je pogledao kao ludaka. Kocijama je krenuo kuci. Docekao ga
je Aljoa. Necu ni spavati ni vederati, hou da pijem i da citam." I
zakljuao je vrata svoje radne sobe.
itao je polako i dugo, obuzdavao se s nekakvom srecnom
strau kako ne bi preskocio stih koji je znao napamet, jer je eleo da
i njega cuje isto kao i sve ostale. Da, ,,sav moj ivot bee zalog da sva
kako cu tebe sresti, to je tano zapamtio. A dalje je sledilo: zatitu
tvoju molim. Antonina Ivanovna, sasvim siromana i cestita devojka,
takode ga je molila za zatitu. To mu je sinulo kroz glavu, ali sada nije
eleo o tome da razmil ja. Kako je dalje itao, u mati su mu se javljali prvi nejasni obrisi scenarija za operu.
Taj scenario je pisao ditave nod. Upaljenih oiju, raupane
kose, docekaojejutro i probudio Aljou. Odluio je da ode kod ilovskih na imanje Gljebovo, Volodinom bratu Konstantinu, i zamoli ga
da napie libreto.
Nije mnogo razmisljao pre nego to je Konstantina ilovskog
odabrao za libretistu. Njega je uvek veoma malo zanimao literarni
tekst njegovih opera i romansi. Dogadalo se da nema pri ruci ni Feta,
ni Meja, te je sam pisao red i nikada mu nije padalo na pamet da se
postidi tih svojih veoma rdavo sklepanih stihova zbog kojih ga je Kjui
nazivao ,,najnekulturnijim od svih ruskih kompozitora. To sebi nije
dozvoljavao dak ni Anton Rubintajn: on, istina, od stihova nije os
tavljao skoro nita; u romansi Kad glas tvoj ujem, bilo je, na primer,
ovakvih redova: I tako bih ti se o vrat obisnuo, i tako bih ti se o vrat
obisnuo, i nekako je veselo i plakao bih, i tako bih ti se o vrat obisnuo,
i tako bih ti se o vrat obisnuo" - eto ta je ponekad radio, pa ipak
cuvao se toga da sam pie rei za svoje romanse. ajkovskom je bilo
svejedno, on naprosto nije shvatao da mu se prijatelji smeju i nikada
nije ozbiljno razmisljao o kvalitetu teksta svojih opera: sam je ispravljao i kvario libreta kako mu padne na pamet. I sada je iao ilovskom,
belosvetskoj hulji, glumcu, amateru autoru pomodnog valcera Tigri,
kako bi ga zamolio da to je mogue bre napie tekst za njegovu novu
operu... Scenario napisan za nod poneo je sa sobom.
95

Dok je ilovskom prepriavao scenu sa Tatjaninim pismoin

opet ga je neto stislo u srcu: to je sudbina! Nije valjda da u Antonini
Ivanovnoj oitati lekciju: lepo vaspitane devojke se tako ne ponaaju,
elim vam da se sto pre udate za nekog valjanog oveka. Ne, to je sud
bina. ivot mi prua ono Sto sam traio. Treba da joj budem zahvalan.
Nekoliko dana je boravio u Gljebovu, a vise puta se u mislima
vracao u Moskvu; trudio se da misli kako Antonina Ivanovna u poneemu na Tatjanu lii jo manje nego on na Onjegina. Ali on je skoro
nije ni poznavao. Ona ga je toliko molila da dode, toliko ga je ekala,
a on joj nikako nije dolazio. U svom poslednjem pismu napisao joj je
o svojim nedostacima: svadljiv je, gadljiv, melanholik, kapriciozan,
bolestan, teko je pokrenuti ga...
Nju to nije uplailo. Kada se vratio u Moskvu, zatekao je njeno
pismo:
Zar ete prekinuti prepisku sa mnom a da se nijednom ne
vidimo? Ne, sigurna sam da neete biti tako surovi. Bog zna, moda
Vi mene smatrate vetropirkom i lakovernom devojkom i zato ne verujete mojim pismima. A kako da Vam dokaem istinitost svojih rei,
najzad, tako se i ne moe lagati. Posle vaeg poslednjeg pisma zavolela sam Vas jos vise, i Vai nedostaci mi apsolutno nita ne znae...
Umirem od tuge i gorim od elje da Vas vidim... Biu spremna da
Vam se obisnem o vrat i izljubim Vas, ali kakvo ja imam pravo na ta
ko neto? Jer, Vi to moete smatrati drskou...
Uveravam Vas da sam ja pristojna i estita devojka u punom
smislu te rei i ne postoji nista sto bih htela od Vas da sakrijem. Moj
prvi poljubac bice dat Vama i nikome drugom na svetu. Ja bez Vas ne
mogu da ivim i zato u, moda, uskoro da zavrsim sa sobom. Jo jed
nom Vas molim, dodite... Ljubim Vas i grlim, jako, jako..
Bilo je jos pisama. Seo je da odgovori na sva odjednom. Modestu je javio o novoj operi na Pukinov tekst, zetu je napisao da ce
m oda krajem leta doi u Kamenku: da radi, radi i radi. Antonini
Ivanovnoj je poslao kratko obavetenje da e je posetiti u petak uvee.
O
ljubavi te veeri nije bila izgovorena nijedna re: on je bio
uzrujan mnogo vise nego ona dok je sedeo za ajnim stoicem nasuprot lepukaste, izvetaene, u struku utegnute osobe od blizu trideset
godina. Ona, videlo se, nije umela da vodi razgovor, ali ga je sa zadovoljstvom sluala i zamolila ga je da odsvira neto na starom pijaninu.
Ispostavilo se da, iako i sama muziarka, ona ne zna nijedno delo
96

ajkovskog, bez obzira na to to on ve etiri godine izaziva njeno

interesovanje. Soba je bila prilino mrana, ali ista i sa mnogo nekakvih drangulija. ajkovski je vrteo u ruci as veliku plianu kicanku
na fotelji, as rese debelog stolnjaka, govoriojoj d a je nedruevan, da
ima dugove, da Aljoa aneoski trpi sve njegove kaprice. Ona mu je
ispriala d a je nedavno u nju bio zaljubljen jedan general; da ima mamicu udovicu, da postoji nekakva uma blizu Klina koju joj je ostavio otac, i da ne bi bilo lose da se ta uma proda; rekla je da ima stabilnu narav, da nije vetropirasta - Boe sauvaj - a, to je najvanije,
nita joj nije potrebno. Ona nije zahtevna. Sanja samo o jednom: da
usreci voljenog oveka.
On ju je pogledao moleci je da vise nita ne govori i ona je od
mah uutala. Onda mu je ispriala neto o institutu, gde je uila...
Otiao je od nje ubeden da se nita naroito nije dogodilo, a da, ako
neto i bude, to nece biti skoro i ak, moda, niega nee ni biti. Ali
Antonina Ivanovna je mislila drugaije.
Ona je priekala dva dana. Za ta dva dana o svemu je razmislila: bila je oduevljena ajkovskim. Imala je drugarice i tim drugaricama je poverila svoje utiske od kojih joj je zastajao dah. Napisala je
majci: Mamice! Taj ovek je tako delikatan, tako delikatan da ne
znain ni kako to da kaem! Najvie ju je ganulo to to ocmjuje sebe
(niti umem da volim niti se za nekoga vezujem) - i to u nae vreme,
u veku opte hvalisavosti i gordosti.
Posle dvodnevnog ekanja napisala mu je najstrasnije, ali i vrlo
poslovno pismo: ako ste doli u posetu meni, usamljenoj devojci, na
pisala mu je, samim tim ste vezali nae sudbine. Ili ete me uiniti
svojom zakonitom enom, ili u ja prekratiti sebi ivot. Meni jo
nikad u veernju posetu nije dolazio neoenjen mukarac.
Ona je, inoe biti, bila u pravu: ako je Onjegin doao Tatjani na
aj, onda je, prema daljem razvoju romana, trebalo da se njome oeni.
Po svoj prilici, nije trebalo da joj ide u posetu posle njenih pisama i
priznanja, ali kako da ne ode kada ga je toliko molila? A sada je put
za povratak zatvoren. Uostalom, nije li i sam matao o sjedinjavanju
sa nekom ,,osobom i, to je najvanije, o tome da ga neko zavoli?
Povremeno bi mu proletelo kroz glavu da tu neto nije u redu,
da neko od njih neto nije razumeo. Ali gde da trai drugu? I zar ta
ljupka, posluna i, reklo bi se, potpuno nesebina devojka, ne bi mogla
da ga usreci? Zar ga malo voli, ako preti da ce se udaviti ili otrovati?
97

On treba da joj bude zahvalan; njoj zdravoj, mladoj i, verovatno,

dobroj: ona ga je zavolela i ne trai od njega sreu.
To je bila udna ponuda ruke i srca. Sree, zapravo, i nije bilo
ponudeno. Antonini Ivanovnoj je ponudeno da se uda za oveka koji
je nije voleo, otvoreno joj je to rekao, i nije obecao ni da ce je ikada
zavoleti... tako joj je i rekao: ja vas ne volim i nikada vas neu voleti...
Antonina Ivanovna se osmehnula. Bila je zadovoljna obrtom do koga
je dolo. Obecao joj je svadbu za mesec dana. Jo jednom joj je napomenuo da ima udnu narav i da joj ne obecava srecu. Na rastanku
joj je poljubio ruku, m oled je da sve to neko vreme uva u tajnosti.
Niko ne treba da zna na kakav korak se on odluio. Mogu jo
da trae od njega da pokae nevestu, da ponu da je procenjuju, da ga
odgovore od namere ili, ak, ismeju. Napisao je ocu - ne onako kako
je svojevremeno pisao o Dezire u koju je bio zaljubljen - napisao je
kratko i molio ga da o tome nikome ne govori. Napisao je i brad. Dogovorivi se sa svetenikom koga je poznavao, odredio je dan svadbe:
esti jul. Modest nije mogao da dode, ali je Anatolij obecao da ce doc'i.
Anatolijevo pismo je bilo i radosno i brino: nije mu bilo jasno zato
Petar Ilji toliko uri...
ta bi radio da mu Nadeda Filaretovna nije poslala onih tri
hiljade rubalja? Proli su mu tmci niz leda kada se setio kako je iveo
te zime - u dugovima, pritisnut brigama. Ali, i budunost mu je bila
mrana. Ispiti na Konzervatorijumu su mu bili odvratni, iako to niko
nije m ogao da primeti. Nije valjda da ce od jeseni krenuti opet sve isto
i jo gore: od jutra ii iz razreda u razred, a uvee - sedeti u kuci sa
enom, ponekad - otii u pozorite, na koncerte, u goste; i stalni nedostatak novca, nesretni nedostatak novca zato to uopte ne ume s
parama. Kako iveti?
Nadeda Filaretovna - to je bila ruka koja mu je pruena. I
poslednjih dana, dok je dovravao etvrtu simfoniju njoj posvecenu,
esto je na nju mislio sa zahvalnocu i radoznalocu. Nije li upravo
njoj dugovao tako kasno doivljenu svest o sebi kao muziaru, kao
muziaru - pre svega? Kada je razmisljao o poslednjih deset godina i
to, u sutini, o deset pravih godina svog kompozitorskog rada, dn ilo
mu se da bez obzira na udovian trud, na samoljublje, na istinsko nadahnue, bez obzira na Drugu simfoniju, na neke romanse, ak i na
Franesku, on nije bio ono to je postao sada, on sve donedavno nije
bio urastao u svoju umetnost, nije voleo sebe u njoj, nije je voleo vise
98

od ivota, kao to je bio spreman da je zavoli sada. Toga dana, kada

je dovrio grubu varijantu svog dela posvecenog najboljoj prijateljici , osetio je da ce odatle zapoeti za njega neto veoma vano,
da od tog momenta njega, svojevremeno sluajnog muziara, a zatim
sasvim osrednjeg kompozitora, titi neto pravo, ozbiljno, da on, evo,
samo to se nije sjedinio sa onom stihijom koja je sve do sada za njega
bila samo lirski postupak, ali e uskoro postati neophodna potreba itavog njegovog ivota.

IX
U Gljebovu je ustajao u osam ujutru. Na raspolaganje mu je
stavljeno jedno krilo kuce sa klavirom. Sam je pio aj i pisao do doruka, a posle doruka je opet pisao sve do ruka. Uvee je odlazio u
dugu etnju, a zatim se vracao da uti u velikoj kuci, gde su Kon
stantin ilovski sa enom i dve stare devojke, goe, redali pasijans,
itali novine, gde su prozori koji su izlazili na ogroman balkon bili
otvoreni prema parku sa gusto posaenim lipama, gde ga niko nita
nije pitao, gde su ga voleli.
Pisao je mnogo i dobro - i sam je to video. Kada bi neko pokuao da ga odvoji od notnog papira, od zvukova koji su hrlili ka njemu
nezadrivom snagom, on bi se verovatno prenuo kao lunatik i poeo
da vie. On nije primecivao nedostatke libreta, uasne stihove koje je
sroio ilovski, Pukinove strofe koje je vetropirasti autor Tigria
un akazio- on je pisao s takvim neopisivim uivanjem i zanosom" da
je malo brinuo o tome ima li kretanja, efekata, svega onoga ega u
operi mora da bude. Briga me za efekte! Bio je svestan da to nece
liiti ni na Aidu, ni na Afrikanku, povremeno je bio vrsto ubeen da
je to opera koja nema buducnosti, pa ipak, to je vise pisao, to se vise
topio i treperio od neprekidnog uivanja. Ljubav. Prialo se da mu
je u muzici ona uvek uspevala. Kada je komponovao Tatjanino pismo,
ponekad mu se inilo da je spreman i ivot da poloi za stvaralaki
zanos i da mu nikakva druga sreca nije ni potrebna.
Medutim, stvar zapoeta u Moskvi vec je bila svrena. On se
vratio iz Gljebova sa dve treine opere pred samu svadbu, i postupao
je kao automat: poslao je nevesti cvee, saekao je na stanici Anatolija, koji ga je gledao ispitivaki i neno; mahinalno se skrivao od Niko99

laja Grigorjevia, kome je neko vec stigao da doapne kako ajkovski

pie operu na sie Onjegina i Nikolaj Grigorjevi je smatrao da je to
divno: naravno, opera mu nece uspeti, ali neke scene mogu ispasti
sasvim ljupke; molio je d a je zavri pre zime kako bi te scene postavili
na konzervatorijumskoj priredbi. I moe li - da bude sa srenim zavretkom?... Osim toga, ajkovski je napisao dugako pismo Nadedi
Filaretovnoj u kome je njoj, a u isto vreme i samom sebi, objasnio
kako je zapravo postao mladoenja.
Dakle, on je postajao kao svi i u crkvi je, kao i svi za vreme
venanja, imao sveano lice. Ona je stajala kraj njega. Bila je prilino
lepa i dobro graena. U njenim oima nije bilo nikakvog izraza. Uzalud je Anatolij Ilji pokuavao da odredi kakva je ena ta koja stoji
ispred rijega; on i Kotek, violinista, drali su krune nad glavama mladenaca. Otac Razumovski, prijatelj ajkovskog, stareina crkve Georgija Pobedonosca, vodio je obred venanja uz potpuno potovanje
tradicije, pevali su pojci u praznoj crkvi; kod levog klirosa je stajala
mamica Antonine Ivanovne, postarija ena bezvoljnog lica i krupne
grade, koju je pod ruku pridravao njen dal ji rodak neodredene spoljanjosti. Osim njih, nikoga vise nije bilo. to se tie ostalog, sve je
bilo obino i veoma pristojno. Razumovski je sa punake ruice Anto
nine Ivanovne skinuo prsten i stavio ga ajkovskom na domali prst.
ajkovski je imao prilino velike, krupne ruke i sada je u njih gledao
kao da su tude. Bilo je vrue. udno mu je bilo i njihanje vela kraj nje
govog levog ramena.
- Poljubite se - rekao je svetenik.
Nepoznato lepukasto lice spremno se okrenulo ka njemu; ajkovski se ovla naklonio. Njegove usne su dotakle ugao usana Anto
nine Ivanovne i njen ruiasti obraz.
I u tom asu ga je prola jeza. Pripala mu je muka. Shvatio je
da poinje ni san ni java ve uas kome nema kraja. Toga asa je iza
ramena Antonine Ivanovne ugledao Anatolijeve oi i shvatio da Tolja
ita njegove misli i da je uplaen za njega. Gr mu je stegao grlo. Prisilio je svoje lice da se iskrivi u mrtav, straan osmeh.
Sve je bilo gotovo. Koija ih je letnje pranjavim moskovskim
ulicama odvezla na Nikolajevsku stanicu. Ne volim vas i nikada vas
necu zavoleti", hteo je ajkovski da ponovi eni sa visokim vencem
od narandinih cvetova koja je sedela pored njega, ali je na njenom
inn

lieu video takvo spokojstvo, takvu sitost, da su rei zamrle u njemu.

Kao sat je tuklo njegovo sree ispod belog prsluka.
Kada je voz krenuo, pisao je potoin svom bratu, bio sam
gotov da zaurlam od jecaja koji su me guili. Ali, jo je trebalo da
razgovorom zabavljam enu sve do Klina, kako bih zasluio pravo da
u mraku prilegnem na svoje mesto i ostanem nasamo sa sobom...
Uteno je bilo jedino to to ta ena nita nije shvatala i nije bila svesna
moje lose prikrivane tuge...
Poto je primio vest o tome da mu se sin oenio i da mu dolazi
zajedno sa enom, Ilja Petrovi se najpre prekrstio, a onda poskoio
od radosti. U njemu se u poslednje vreme pojavilo neto svetako i
detinje, imao je osamdeset dve godine, bio je po treci put oenjen dobrom, jednostavnom enom, Jelisavetom Mihajlovnom, i zajedno s
njom, koja je predano volela svu njegovu decu iz braka s pokojnom
Aleksandrom Andrejevnom, poeo je da se priprema za doek mladenaca.
Oni su kod njega boravili nedelju dana. Bilo je letnje vreme i
svi su poznanici bili odsutni, pozorita nisu radila. Oni nisu odlazili ni
u Pavlovsk da sluaju muziku, niti na Ostrva u etnju. Snajka se Ilji
Petroviu dopala, jer se videlo da voli Petruu koji se od nje nije odvajao. Ali to to je on neprestano bio uz nju uopte nije znailo da on
bez nje ne moe da ivi: on kao da nije hteo da je ostavi samu. Svoju
muziku za to vreme nije pisao niti je o njoj govorio. Izmedu obrva mu
se pojavila duboka bora; na pitanje Jelisavete Mihajlovne da li je srecan, odgovorio je da je potpuno srean... Posle njihovog odlaska posluga je rekla domacinima da je mlada gospoda spavala na postelji u
gostinskoj sobi koja joj je bila data, a mladi gospodin - u radnoj sobi,
na divanu. Ilja Petrovi nije shvatio ta to zapravo znai, ali se Jelisaveta Mihajlovna zamislila.
Kod majke Antonine Ivanovne, u njenoj malovarokoj kucici
blizu Klina, gde su stigli posle medene nedelje provedene u Peter
burgu, data im je samo jedna soba i u njoj - ogroman krevet prekriven
perinom, sa est jastuka, sve jedan manji od drugoga. Ovde im je ukazana ista panja i ista radost povodom venanja, vodeni su isti razgovori o tome kako u svakom pogledu nije dobro da estit ovek ivi
sam, bilo je aluzija na budue potomstvo... Odnos izmeu Antonine
Ivanovne i njene majke bio je veoma udan: one su se as buno i
estoko svaale, as ukazivale jedna drugoj nenost, as se durile
101

jedna na drugu. Mladenci su i ovde proveli nedelju dana. Antonina

Ivanovna se nekoliko puta na jutarnjoj kafi pojavljivala suznih oiju.
ajkovski se i ovoga puta nije odvajao od nje i bilo je potpuno jasno
da on ne eli da je ostavi samu ni sa majkom, niti s bilo kim drugim.
Jedne veeri je dobio nekakve greve: sedeo je na fotelji pored prozora i Antonina Ivanovna je iznenada doleprsala i sela mu na krilo. On
je, odmiuci se od nje, jedino uspeo da kae: upozoravao sam vas, postupio sam potpuno asno... Ali ona je, izvijajui se kao maka (to je,
uzgred, pristajalo njenom prijatnom izgledu), obasula njegovo lice
vrelim poljupcima. On ju je snano odgurnuo od sebe i dobio napad
praen dugotrajnim grem, posle ega je svoje lice, mokro od suza,
pokrio rukama i sedeo tako otprilike jedan sat, a za to vreme je Anto
nina Ivanovna s neoekivanim besom kidala na sitne komadice svoju
maramicu, veo, nekakve ipke, sve to bi joj palo aka. Njoj je bilo
dvadeset osam godina, a iz romana i od udatih drugarica ona je znala
ta je to prva brana noc, koju ona jo nije imala. Njoj se inilo da je
ovek koji se naziva njenim muem stidljiv i neporoan - i to je sve.
Sebe je smatrala enom sa pritajenim temperamentom bahantkinje.
Uostalom, ona nije bila nauena da razmilja i smatrala je da je postigla glavno: bila je udata, bila je ena ajkovskog. Odluila je da u
Moskvi nade udoban stan, da opremi svoje ,,gnezdace, da nade kuvaricu; nemoguce je da taj stidljivi ovek, taj andeo dobrote i delikatnosti, nece odgovoriti na njenu ljubav.
On je na stan i kuvaricu pristao. Za uzvrat, trebalo je da Antoni
na Ivanovna pristane na njegov odlazak u Kamenku, krajem leta. On
veoma dugo nije video sestru i njenu decu. Bio je u takvom stanju da
je jedva mogao da joj objasni da ce tako biti bolje. On joj nece smetati
u kucnim poslovima, dovrice grubu varijantu Onjegina. Dok je on
sve to govorio ona je, pustivi kosu i skinuvi iz nje umetak, u dugim
belim, ipkom opivenim gaama i providnom prsluetu od batista
hodala pred njim. Zatim je on, teko hruci, zaspao u fotelji, a ona ga
je u nedoumici posmatrala sa svog jastuka sve dok sveca nije dogorela
i ugasila se.
On je najpre nameravao da provede u Kamenki otprilike tri
nedelje, ali kuda i zato bi se vracao natrag? Ako je mogao imati radosti u ivotu, onda je to moglo biti samo tu: sestra Saenjka, koja je od
peterburke gospodice odavno postala majka mnogobrojne porodice;
njen mu, poznat u gubemiji kao uzgajiva eerne repe, koji je obo102

avao svoju enu i decu; njihove etiri kerke, koje su vec bile
devojurci, i tri maliana; Anatolij i Modest su te godine takoe
doputovali u Kamenku; starica Davidova sa trima kerima - sve je to
inilo oko ajkovskog vrst obru i on je neko vreme mislio da taj
obru vie i ne moe biti probijen, da ce ga on odbraniti i zatititi od
ivota, od Moskve, od ene; vec mu se inilo da je dospeo u novu
zemlju, gde nema nesanice, strahova, napada, i da e u bolnoj, strasnoj
i srecnoj tuzi proiveti sav svoj ivot.
Kamenka. Mesto gde je boravio Pukin i gde su mu se pre
dvadeset godina prvi put u svom nezaboravnom romantizmu razotkrile ruska starina, prolost ruske poezije i dekabristike bune. Od
tada je vise puta ovamo dolazio. To je bilo pravo porodino gnezdo,
kakvo on nikada nije imao i nije ni mogao imati i kome s bolom, strasno i srecno zavidi.
Ali zato bol? Za to su kriva deca. On voli devojice; nema rei
kojima bi izrazio koliko ih voli: i lepoticu Tanju, i pametnicu Anu sve etiri podjednako. Ali zar se ta ljubav moe uporediti sa oboavanjem koje izaziva ushiceno obamiranje njegovog srca, s onim neizrecivim, bezumnim osecanjem koje oseca prema Bebiju? To je Voloda,
neak, ima sedam godina, neno lice i meku kosu boje lana oeljanu
na razdeljk. On je pametan, nean, posluan, on je - ljubimac porodice. I ajkovski za vreme svog boravka kod sestre shvata da ce se to
njegovo osecanje, ta omadijanost, to ushicenje za njega zavriti jedino
smrcu.
U tom ivotu, ajkovskom su dolazili periodi nekakvog mutnog trenjenja: da, malodunost, da, mrana, nervna egzaltiranost" mislio je, secajui se dvonedeljnog ivota sa Antoninom Ivanovnom.
Trenjenje bi mu donosilo nekakve razumne naume: jer, i ta ena ima
neke dobre strane. I to treba ceniti. Sa razboritim mislima pojavila se
i elja za radom - to je vec bilo izleenje. ajkovski je pristupio orkestraciji Cetvrte simfonije. Da pie, cuti, radi svoj posao, smiri se zar je vetaka srea nemoguca i zar je ba obavezna prava sreca?
Rano je legao: u zoru, jo bunovan, odlazio je sa Modestom u
lov. To je bilo pijanstvo: pucao je i skoro nikada nita nije uspevao da
pogodi, ljuke i divlje patke su mu izmicale ispred nogu, pas ga je
gledao prekorno i zbunjeno, ali on je pucao i pucao u jutarnji avgustovski vazduh, nad tihom movarom, pravo u komadic krivog meseca nagnut ka horizontu.
103

Zatim su se vracali kui izama ovlaenih jutarnjom rosom,

slono jeli kajganu od dvanaest jaja i ispijali po est aa aja. Kua
se punila dejim amorom, devojakim cvrkutanjem, mis Istvud je
odvodila Mitju i Bebija u trpezariju, dadilja je referisala Aleksandri
Iljininoj o tome kako je tokom noi izvoleo da se ponaa maleni Uka.
Veeri su postajale hladnije, prohujale su poslednje oluje,
itarice su bile ponjevene, polja su bila suva i uta. Kraj balkona je
sva sijajuci dozrevala oskorua. Antonina Ivanovna je pisala d aje stan
iznajmljen, da je ,,gnezdace spremno za njegov povratak. Bliila se
sredina septembra, na Konzervatorijumu su poinjala predavanja.
Moskva ga je zvala i trebalo je krenuti na put.
Onjegina skoro da nije ni takao. Gruba varijanta je, uostalom,
bila skoro gotova. On od te svoje opere nije oekivao nita i, po svoj
prilici, da nije bilo Nikolaja Grigorjevia i konzervatorijumske priredbe, uopte ne bi ni urio. Onaj ar s kojim ju je u Gljebovu skicirao,
sada mu je izgledao nemoguc. Nosio je u Moskvu skoro doteranu sim
foniju posvecenu najboljoj prijateljici", nosio je u Moskvu svoje sree
prepuno malog Bebija i svih onih ljudi inedu kojima je doao k sebi a on nikog drugog na svetu nije ni imao.
Da, kuvarica je bila iznajmljena, stan je liio na bombonjeru porcelanska pastirica grlila je porcelansku ovicu na njegovom starom
klaviru. On ju je oprezno premestio na prozorsku dasku, prozor se ot
vorio i pastirica se razbila. Uzgred, kuvarica nije bila ona o kojoj je
pisala Antonina Ivanovna - s tom je ona vec uspela da se posvada i
ak je s njom ila mirovnom sudiji. Antonina Ivanovna se alila da joj
je novca bilo jedva dovoljno. Pecice, neprestano je ponavljala, Pecice!
- i povremeno ga ljubila u obraz, u usne, a, to je najvanije, pravila
se da je uasno srecna.
Medutim, u Moskvi se vec znalo za njegovu enidbu.
Nikolaj Grigorjevi je sve cepao i bacao: da njemu, svom muzikom tutoru, ne kae nita o tome da ce tajno stupiti u nekakav neprilian brak. Kako? Zato? Konzervatorijum je docekao ajkovskog
smejuljei se. Profesori, moskovski muziari, okruie ga, izljubie,
estitae mu. Jurgenson ga pozva k sebi na veeru - da proslave dogadaj. Svi su strasno eleli da vide izabranicu srca .
Te veeri on se nije trudio da bude ni veseo niti utiv. Nije pio
od jutra, kako niko ne bi mogao da kae da je doao Jurgensonovima
pijan. Stajao je iza enine stolice, ruku sputenih du avova svojih
104

pantalona, ne smeei se, odgovarajui sam na pitanja koja je ona nameravala da postavi, tako da niko te veeri nije uo njen glas. Za
veerom ju je posadio pored sebe. Nikolaj Grigorjevi je uspeo da joj
apne nekakvu alu i ona se dugo kikotala, zbog ega se na lieu ajkovskog pojavio izraz patnje. Nalivano je vino u case, tanjiri su bili
puni obilne, pikantne zakuske. ,,U zdravlje mladenaca!, vikao je domacin, domacica je umiljato gledala par. ,,Gorko! l!, vikao je Nikolaj
Grigorjevi - veoma je eleo da vidi ajkovskog kako se Ijubi - to jo
nikada nije video. Jedino se Kakin te veeri osec'ao nelagodno i kada
su ajkovski, veoma rano, jedva zavrivi veeru - uz opte dvosmislene sale otili kui, Kakin je priao gospodi profesorima i rekao da
je zabrinut za Petra Iljia. Pripiti, i gosti i domain su ispsovali Antoninu Ivanovnu, a Nikolaj Grigorjevi je, da svi uju, izjavio da ona
nije dama vec prava konzerva.
Da bei? Da ubije? Da sam umre? On jo nije znao ta e
uraditi, ali je vec prvih dana zajednikog ivota u ,,gnezdacetu
shvatio da ljudske mogucnosti imaju granice, da on nikako ne moe
da ivi sa enom, sa suprugom, da je nainio bezuman korak koji ne
samo da ga nije zatitio od sumnje ljudi koji ga okruuju, vec ga je
potpuno izdao, postavi za njega propast i osramotivi ga zauvek. Gde
da se dene? Danju je zatvarao vrata radne sobe i pokuavao da pie,
ali je umesto toga satima sedeo ili leao halucinirajui, leao kao mrtvac, nepomino, a zatim je skakao, jauci su izlazili iz njegovih grudi
i on je, sasvim van sebe, pritravao prozoru i nekoliko puta jako udarao glavom o prozorski okvir; u oima mu se mutilo; udarao je dal je,
sve dok ne bi obamro od bola, i tada je svoju skoro sedu glavu obuhvatao rukama i ridao.
Modest je bio daleko. Bilo ga je sramota da uznemirava Anatolija. Kondratjev mu nije odgovorio na pismo. Svi drugi su mu bili
strani. U mranim ulicama padala je kia i duvao vetar kovitlajuci
poslednje lie otkinuto sa drvec'a na bulevaru, promicale su siluete
poznatih, zaboravljenih ljudi: bolesnoj, izmuenoj uobrazilji se prividalo: eno majke, ona dama u pelerini; u susret joj dolazi neko do bola
poznat; oni namiguju pokazujui na njega... Sad ce ga zgrabiti... Beao je preko bara u mrane uliice prema reci Moskvi. Da se ubije,
l:Kada gosti viknu ,,gorko obiaj jc da sc mladenci poljube. (Prim, prev.)

105

izgledalo mu je suvie strano: kakvu ce nesreu doneti svojima, kakvom sramotom e uprljati njihovo ime! Unitie sve: braci karijeru,
poslednje oeve dane; sestrinoj porodici e naneti sramnu slavu, i
devojicama, i Bebiju, koji e ga, kad poraste, osuditi... Kamenka.
Potpunost sree. To je bilo i prolo kao to je proao ivot, kao to
je prola muzika koja je sada, upravo sada, tek sada, postala itavo
njegovo bice - koliko je vremena bilo izgubljeno, kako je kasno poeo
da sazreva. Nije uspeo da izrazi ni deseti deo onoga to je hteo. I s tom
enom, Nadedom Filaretovnom, je takode gotovo, s najboljom prijateljicom"; o kako ce ga ona odbaciti kad sazna... Nije li ona ta visoka
starica koja ide mostom? Ona ga takoe sumnjiavo i strogo gleda.
Treba uriti. Ovako dalje ne moe.
I
evo, u trenu - plan. Ne treba da se udavi, vec samo da ude u
vodu do grudi kako bi se smrtno razboleo, tako niko nece saznati da
je on samoubica; opevace ga i sahraniti prema rangu. I on ce izai pred
Boga... Kako? Zar ce i tamo, kao i ovde, morati da odgovara za ono
za ta nije kriv? Njegova misao se kotrlja unazad, u mladost, u detinjstvo.
iba kia. Nema nikoga. On silazi ka mranoj reci. Na suprotnoj obali vide se svetiljke, negde klopara fijaker. On u tami klizi ka
vodi i stupa u njenu umeu hladnocu, oseca bol od te hladnoce,
postaju mu teke cipele, kvase mu se pantalone. Vue ga, ah kako ga
neto vue u taj ledeni mrak bez dna, bez secanja, u smrt. Ali to se ne
sme. ta ce reci ljudi? Promiu pred njim lica devojica Davidovih:
ujka Peca se ubio. Nikako! Gde, gde da se dene?
Voda je hladna i teka. Osecao je kako se hladi. Muice se u
groznici i Antonina Ivanovna e pozvati doktora. On ce bolovati slatko, u vrucici, bez svesti. Poslace obavetenju u Peterburg i Kijevsku
guberniju. Voda mu je vec iznad kolena. Ide sve dublje. Oprezno, da
ne propadne...
Spotie se i voda mu odmah dopire do grudi. On zaplaka i podie ruke; nije osecao svoje telo, raskopan kaput izroni oko njega i
on izgubi svoj tap. U vodi vide komad drveta, ride nanose lica, nekakvo smece... Upala pluca, upala bubrega, zapaljenje creva. Jo korak
- i vise ga nece biti, trebalo bi vec da se vrati.
Telo je osetio odmah poto je izaao iz vode - bilo je skoro
nesposobno da se krece, utmulo je, noge su mu bile ukoene od hlad
noce i jedva se dokopao obale. Niz njega je u potocima tekla voda,
106

stajao je i gledao kako ona tee, i poela je drhtavica, kao uestalo

damaranje i dobovanje. U glavi mu se zbrkae misli - uvek je voleo
duvae, i udarae je voleo, zato mu je to sada neprijatno? Laro ga je
ak jednom ukorio: ako si pristojan, bezbojan ovek, nema potrebe da
puta nekakve fortissimo. inilo mu se da uje riku duvaa - i zbog
toga je sada osecao veliki bol. (Bilo bi dobro kad bi mogao da ugura
ruke u depove, ali depovi su se slepili i nikako nije mogao da uvue
u njih drhtave sake.) Zatim mu se uinilo da neko stoji pred njim. Prijatelj? Svejedno, mora c'utati, nikome ne sme priznati. Neprijatelj?
Sad ce ga odvuci nekud u noc, u kiu... Penjao se uz obalu. Bio mu je
preteak mokar kaput koji se za njega lepio.
Kuci je stigao u bunilu. Antonina Ivanovna je naredila Aljoi da
ga svue i smestila ga je u krevet. Na trenutak, kada mu je dala vru
aj sa rumom, on je doao k sebi i promrljao neto o tome kako je pomagao ribarima da love ribu i pao u vodu. Zatim mu je pogled pao na
enu koja je stajala kraj njegove postelje. ena je imala svetlu kosu,
ruiasto lice, tanke usne... Prodrao se iz sve snage, i poeo da se bacaka po krevetu. Kasno nou Aljoa mu je presvukao koulju - bio je
veoma oznojen.
Ujutru je temperatura spala, nisu ak ni morali da zovu doktora.
Sedeo je na postelji ispod cebeta i krio ruke. Antonina Ivanovna je
sedela pored njega i seckala zanoktice. On je oslukivao zveckanje
makazica i najzad joj tiho rekao: Izadite odavde.
Ona je prodorno ciknula i poela da lupa nogama. On je skoio
sa kreveta, nespretno pritrao vratima i zalupio ih da se ne bi ulo u
kuhinji, a zatim se umotao u svoj ogrta, proao rukom kroz kosu i
lica iskrivljenog od besa krenuo ka njoj. Ona je odskoila od njega.
Nita nije izgovorio glasno, samo je neto tiho proaputao. Bio je er
ven, glas mu je bio promukao i bilo je teko prepoznati ga. Teturajuci
se, saterao ju je u ugao sobe. Podigao je ruku ka njenom lieu - da je
zgrabi, udari, zadavi. Ona je, kikocui se histerino, istrala iz radne
sobe.
Kada je doao k sebi, glava mu se tresla, ruke su mu se tresle,
licem su mu tekle suze. Uzeo je papir i pero i napisao Anatoliju kratko
pismo:
Moram nekud da odem. Poalji telegram, toboe od Napravnika, da sam hitno pozvan u Peterburg."
107

Aljoa je odneo pismo u potu. Sledeceg dana predvee stigao

je poziv: bilo je neophodno da ajkovski doe u Peterburg, direkcija
Marijinskog teatra molila ga je da odmah krene.
Uvee je imao brzi voz. Aljoa ga je jedva naterao da ponese sa
sobom putni neseser kupljen za vreme poslednjeg boravka u inostranstvu - jer ajkovski je hteo da ode apsolutno bez stvari. Antonina
Ivanovna je proitala telegram sa potpisom ,,Napravnik. U oima su
joj bile dve suze. ,,Pecice - rekla je poslednji put i zamolila ga da joj
kae ta bi mogao da joj kupi kod Jurgensona od njegovih klavirskih
komada - ona nijedan nije znala i htela je da pokua da neki odsvira.
Kada je sledeceg jutra izaao iz vagona, Anatolij u prvi mah ni
je mogao da mu krene peronom u susret: uinilo mu se da to nije on:
dolazio je starac utog, smralog lica, upaljenih oiju i drhtavih ruku.
Anatolij je potrcao k njemu, zagrlio ga i stegao uza se, ali ajkovski
nije mogao ni re da progovori. U sobi hotela Dagmar preleao je dva
dana bez svesti.

X
Prozor sobe vajcarskog pansiona gledao je pravo na Lemansko
jezero. Prozraan jesenji vazduh strujao je u toj planinskoj tiini kao
lagan, jedva primetan vetar zbog kojeg su slabim metalnim zvukom
utali listovi magnolije i inilo se kao da se jo ire i raskonije u vrtu
grana stara smokva. Anatolij je bio s njim. ajkovski se nalazio u
Klaranu. Bio je oktobar.
Govorio je sebi da, radi potpunog ozdravljenja, ne treba da se
priseca kako je i zato ovamo dospeo. Ali secanje je u jasnim trenucima m imog dokonog dana prebiralo poslednje nedelje njegovog
ivota. Jo je bio u bunilu hotelske sobe u Dagmaru kada je Anatolij
otiao u Moskvu.
Anatolij je odseo kod Rubintajna, koji ga je obasuo pitanjima.
Samo njemu je mogao da ispria o svemu to se dogodilo i Nikolaj
Grigorjevi se prihvatio posla sa svom sebi svojstvenom energijom,
iako ga je Anatolij ubedivao da ce i sam sve uspeti da uradi. Ne, ne ,
ponavljao je on, ,,ja svakako elim da vam pomognem .
Antonini Ivanovnoj je bila najavljena slubena poseta i ona je
koketnim pisamcetom odgovorila da ih eka na aj.
108

Anatolij se trudio da joj to paljivije objasni da joj se ajkovski vise nece vratiti, ali Nikolaj Grigorjevi ju je odmah napao zbog
njenog nerazumevanja naeg velikog muziara". Saznavi da ju je
mu napustio, ona nije pokazala ni oajanje, ak ni obino aljenje,
nekoliko puta je ustajala, doterivala se pred ogledalom i, pevueci neto, priala o generalu, svom mladoenji. Ispraajuci ih, Antonina
Ivanovna je rekla kako sve do jue nije mogla ni da se nada da ce
danas Rubintajn lino doci da kod nje pije aj...
Na stepenitu, njih dvojica su se zgledali. Da li je ona uopte
shvatila zato su oni dolazili? Ispostavilo se d a je odlino shvatila i da
je naroito dobro razumela ono to se odnosilo na materijalne stvari:
bilo joj je reeno da ce biti obezbedena.
Rubintajn se sloio da Cajkovski na Konzervatorijumu treba
da uzme jednogodinje odsustvo. Reeno je da on svima u Moskvi
saopti kako je Petar Ilji ozbiljno bolestan i da je otputovao, a da e
ena u najskorije vreme otici za njim. Anatolij se vratio bratu. Ovaj,
iako je za to vreme ustao iz kreveta, i dalje nije izlazio iz kuce: bojao
se da moe nekoga sresti, svega se bojao, bojao se Balakireva, Napravnika, krio se od svih. Ni sa kim nije eleo da se vidi, jer nikome
ne bi mogao da objasni. Osim toga, inilo mu se da mu nijedan ovek
nece pruiti ruku.
A ona ruka koja mu je nedavno pruena? Nadeda Filaretovna.
Zar e mu i Nadeda Filaretovna sada okrenuti leda i prestati da ga
voli? ,,A ta ako ona sve sazna i prekine sa mnom svaki kontakt",
mislio je on. Njemu su sada hitno bila potrebna njena pisma, njena
panja, njena pomoc. Kada je prvi put seo za pisai sto u osamljenom
klaranskom pansionu (Anatolija i dalje nije putao od sebe, i ovaj je
morao da sedi pored njega), on joj je, kako je mogao, o svemu pisao i
trudio se da joj napie skoro istinu:
Odmah sam osetio da ne mogu da volim svoju enu, da se navika, u iju sam se snagu uzdao, nikada nee stvoriti. Traio sam smrt,
inilo mi se da je ona jedini izlaz. Spopadali su me trenuci bezumlja,
kada je moja dua bila puna takve ljute mrnje prema mojoj nesrecnoj
eni da sam imao elju da je zadavim. Pa ipak, nikoga nisam mogao
da krivim osim sebe... Smrtno sam uplaen da ete i Vi osetiti neto
poput prezira... I odmah je zatraio novanu pomoc. Ona je njegovo
pismo primila u Moskvi i, saznavi preko svojih poznanika, muziara,
o njegovoj bolesti i odlasku, nije mogla da se skrasi od brige za njega.
109

Radujem se to ste se iupali iz tog stanja pritvorstva i lai,

odgovorila mu je, stanja koje je Varna nesvojstveno i koje je nedostojno Vas. Trudili ste se da sve uinite za nekog drugog, borili ste se
iscrpljujui svoju snagu i, naravno, nita niste postigli, zato to ovek
kao Vi u takvoj stvarnosti moe i da propadne, ali se ne moe s njom
pomiriti. to se tie mog linog odnosa pema Vama, Boe moj, Petre
Iljiu, kako moete makar i na trenutak da pomislite da bih ja mogla
Vas da prezirem, kada ja ne samo da razumem sve to se Vama deava, vec zajedno sa Vama osecam, upravo isto to i Vi, i postupala bih
isto kao i Vi, samo to bih ja, verovatno, takav korak ka razlazu nainila pre... Ja zajedno s Vama preivljavam Va ivot i Vae patnje i
drago mi je i simpatino sve to V-i oseate i radite. Boe moj, kako
bih elela da Vama bude dobro. Vi ste mi toliko dragi... Ona je traila
njegovu dozvolu da se ubuduce uvek i u svemu brine o njemu, da on
nikada vise ne treba da razmilja o novcu, jer ce inae za nju to biti
bolno.
Poslala mu je u Klaran tri hiljade i obecala da ce mu svakoga
meseca slati po hiljadu i po. Za uzvrat je elela dve stvari: da joj on
ponekad pie i da njihov odnos sauva u tajnosti.
Za to vreme, Antonina Ivanovna se iz uloge glupae koja nita
ne razume privremeno pretvorila u ovicu i rtvu - nakratko, ali dovoljno da dim e sree predobre Aleksandre Iljinine Davidove, potresene tajanstvenim skandalom do kojeg je dolo. Saenjka je raskid dvoje
suprunika doivela kao svau posle koje odmah mora da usledi pomirenje - potrebno je samo nagovoriti ih, ubediti i ponovo spojiti. Ona
je pismom pozvala Antoninu Ivanovnu u Kamenku, obrisala joj suze
i obecala da ce primorati Pecicu da joj se vrati. Antonina Ivanovna je
dopustila d a je umire - iteljima Kamenke ona je najpre izgledala veo
ma krotko i sasvim nesrecno - ali posle nedelju dana ona se silno
uzrujala: bilo joj je potpuno jasno da joj se ajkovski nikada vise nece
vratiti, ali bilo joj je jasno i to da u svojim rukama ima oruje protiv
njega i da je vreme da to oruje upotrebi.
Napisala mu je u Klaran da ce, ukoliko joj ne poalje novae,
njegovom ocu i sestri reci celu istinu o njemu. Ne saekavi njegov
odgovor, to je i uradila. Napisala je Ilji Petroviu (pismo su uhvatili),
sve je razotkrila Saenjki: nazvala ga je prevarantom koji se njome
oenio samo da bi se maskirao. Ona se, rekla je, uasava njegovih
110

poroka, zbog kojih se ide u Sibir... Antonina Ivanovna je poela da

pokazuje zube.
Novae, novae! Sada je Nadeda Filaretovna za njega bila jedini
spas. Bez nje on ne moe eni da zapui usta i ona ce ga ocrniti pred
itavom Rusijom. I bez toga mu je strano da se tamo pojavi: Moskva
ga uasava svojim uspomenama, u Peterburgu ivi otac, koji se vratio
u detinjstvo i kome je nemoguce objasniti to to se dogodilo. Ostao je
ak i bez Kamenke (Saenjka pie da ga itava njena porodica osuuje, ak i Bebi). Bez novca nikad nece uspeti da se izvue iz tog komara. Razvod? Ali za razvod je potreban veliki novae! Deset hiljada.
Ali Nadeda Filaretovna mu taj novae obecava. On joj pie da
ce ga uzeti jedino ukoliko Antonina Ivanovna bude pametna , ostavi
ga na miru, i pristane na razvod i itavu njegovu proceduru. Za sada,
on ce je drati u strahu: za najmanju re o njemu, on e joj uskratiti
izdravanje od sto rubalja meseno.
Svaki put kada bi ga Antonina Ivanovna podsetila na sebe on je
dobijao nervne napade, ali u periodu izmedu njenih pisama je dolazio
k sebi, lagano se vracao u ivot, Onjeginu. Istina, elja da pije, naroito teko pansko vino koje, kako je govorio, smiruje njegovu uzrujanost, ta elja je kod njega jo bila veoma jaka. Ipak, vajcarski vazduh,
pansionska tiina i putovanje po Italiji smirili su njegovo oajanje.
Anatolij Ilji se vratio svom poslu, a iz Moskve je doputovao
Aljoa: brat Modest sa svojim vaspitanikom, gluvonemim deakom
Koljom Konradijem, dovukao je ajkovskog u San Remo, a u februaru su se ponovo svi vratili u Klaran.
I opet su bili sami u itavoj kui - tu je sezona leti, a u februaru
je, kao i u jesen, sve pusto i tako je tiho i svee. Kolju su uvee rano
slali na spavanje, s njima je ostajao Aljoa; Petar Ilji i Modest bi seli
za klavir. Vraca mu se sposobnost da se zanese neim novim - Bizeova Karmen-, otkrivaju mu se nove radosti - opet sve kod tih Francuza, kojima obojica odavno daju prednost u odnosu na Nemce Delibaova Silvija (Jer to je sto puta bolje od Labudovog jezera,
iskreno je govorio ajkovski); oni sviraju Bramsa, koji se nedavno
pojavio, ali su obojica prema njemu hladni; uvek iznova sviraju umana, Mocarta. S kim se jo moe plakati, ako ne s M ocartom? Sve
prolazi. Stalan je samo Mocart i ljubav ajkovskog prema njemu.
Modest ce uskoro napuniti trideset godina. Ono ega se ajkovski pribojavao, donekle se ostvarilo: on je - dvojnik, on je - verna i
111

donekle zamoma senka koju on ipak strasno voli - po snazi nita

manje nego Anatolija, ali zahtevnije, manje slepo. Modest namerava
da postane dramaturg, ali to sada nije strano jer on ima i drugi zanat.
Prole godine, poto je prethodno zavrio specijalnu kolu u Francuskoj, stupio je u kuu nekakvog gospodina Konradija - milionera iz
Moskve - da poduava njegovog gluvonemog sina. I evo, devetogodinji Kolja ve poinje da govori i da ita sa usana kada drugi govore.
U jednoj stvari Modest je potpuno nekoristan: u razgovorima i
sporovima o muzici. On se u svemu saglaava s bratom kao sa boanstvom, i tada ajkovski vodi duge razgovore s Nadedom Filaretovnom - razgovor muziara sa sluaocem. Ma koliko da mu u svemu
veruje, ona se ipak esto ne slae s njegovim miljenjem. Ona ne voli
ni Rafaela, ni Mocarta, ni Pukina. Ona voli Mikelandela, Betovena,
openhauera, i muzika je za nju izvor opijanja, kao vino, kao
priroda, ona u muzici trai zaborav, uivanje, sjedinjavanje s neim
emu se ne moe dati ime: sve ono to joj je ivot uskratio prua joj
muzika - njegova muzika vise nego bilo koja druga. On od nje zahteva da se okane tih iluzija: ,,M uzika , odgovara joj on, nije obmana. Ona je otkrovenje...
Ona ga pita o novoj ruskoj muzici: treba li je voleti i zbog ega?
On joj odgovara dugim pismom - pie joj o svima: o ljudima s kojima
ga je sudbina vezivala vise od jedne decenije i od kojih je dobijao
pohvale ili trpeo uvrede:
Svi najnoviji peterburki kompozitori su veoma talentovani
ljudi, ali svi su oni do sri zaraeni svojom uasnom tatinom i sasvim
diletantskim ubedenjem u sopstvenu izuzetnost u odnosu na sav ostali
muziki svet. Izuzetak u poslednje vreme predstavlja Rimski-Kor
sakov. On je takode samouk, kao i ostali, ali kod njega je dolo do naglog preokreta. On je veoma ozbiljan ovek, veoma astan i savestan.
Iako veoma mlad, dospeo je u drutvo osoba koje su ga najpre ubedile
d a je genije, a zatim su mu rekle da on i ne treba da ui, da kola ubija
nadahnuce, isuuje stvaralatvo, itd. On je u poetku tome verovao.
Njegova prva dela svedoe o veoma velikom talentu lienom bilo kakvog razvoja. U kruoku kome je on pripadao svi su bili zaljubljeni u
sebe i jedan u drugoga. Svako od njih se trudio da podraava ovu ili
onu stvar koja je izala iz njihovog kruoka i koju su oni smatrali sjajnom. Usled toga je kruok uskoro postao jednolian u pogledu metoda, preavi u bezlinost i manirizam. Korsakov je jedini kome je pre
112

pet godina palo na pamet da ideje koje propoveda kruok, u sutini,

nisu ni na emu zasnovane, da njihov prezir prema koli, prema klasinoj muzici, mrnja prema autoritetu i uzorima nije nita drugo do
neznanje. Naravno, trebalo je uiti. I on je poeo da ui, i to s takvom
revnou da je uskoro kolska tehnika postala vazduh koji udie. Oigledno je da on sada preivljava krizu, i teko je predvideti ime e se
ta kriza zavriti. Iz nje ce izaci ili kao veliki majstor, ili ce ga definitivno progutati kontrapunktni komadi.
Kjui je talentovan diletant. Njegova muzika je liena originalnosti, ali je elegantna, prefinjena. Ona je takorei preterano koketna i
ugladena i zato je u poetku dopadljiva, ali to brzo dojadi. To se dogada zbog toga to Kjui nije po zanimanju muziar, ve profesor fortifikacije, veoma zauzet, jer dri mnogobrojna predavanja gotovo u svim
vojnim ustanovama Peterburga. Lino mi je priznao da ne moe da
komponuje drugaije nego da sam svira i trai na klaviru melodijice
pracene nekakvim akordima. Kad nabasa na kakvu manje-vie pristojnu ideju, on poinje njome da se bake, d aje svojski kiti, minka, i sve
to traje veoma dugo, zbog ega je svoju operu Retklif pisao deset go
dina. Pa ipak, ponavljam, on ipak ima talenta, u krajnjoj liniji ima
ukus i oseanje.
Borodin je pedesetogodinji profesor hemije na Medicinskoj
akademiji. Jo jedan talenat i to mocan, ali izgubljen zbog nedostatka
podataka, zbog slepog fatuma koji ga je odveo na katedru za hemiju
umesto u muziki, ivotvoran rad. Zato on ima manje ukusa nego Kjui
i tehnika mu je toliko slaba da on nijedan red nije u stanju da napie
bez tude pomoci.
Musorgskog ispravno nazivate nepopravljivim. On je, moe
biti, po svom talentu iznad svih pomenutih, ali po svojoj prirodi je
uskogrud, lien potrebe za samousavravanjem. On slepo veruje u
besmislene teorije svog kruoka i u svoju genijalnost. Osim toga, to je
nekakva niska priroda, voli grubosti, neotesanost, neugladenost. On je
potpuna suprotnost svom prijatelju Kjuiju, koji nema irinu ali je uvek
pristojan i prefinjen. Ovaj, naprotiv, koketuje svojim neznanjem, ponosi se svojom neutivocu, povran je, nemaran i slepo veruje u nepogreivost svog genija. Ali zaiskri kod njega i istinski talenat i ima u
njemu i originalnosti.
Najveca linost tog kruoka jeste Balakirev. Ipak, poto je neto malo uradio on je uutao. Njegov ogroman talenat je propao usled
113

nekakvih sudbinskih okolnosti koje su od njega nainile licemernog

bogomoljca, i to poto se prethodno dugo razmetao potpunim neverovanjem. Sada, on ne izlazi iz crkve, posti, priprema se za priest, klanja se motima i ne radi nita sem toga. Bez obzira na svoju ogromnu
darovitost, on je naneo i mnogo zla. Uopte, on je tvorac svih teorija
tog udnog kruoka koji u sebi objedinjuje toliko netaknutih, pogreno usmerenih ili prerano unitenih snaga.
to se tie N. Rubintajna Vi ste skoro u pravu, tj. u smislu da
on uopte nije onakav junak kako se ponekad predstavlja. On je neobino darovit, uman ovek, iako malo obrazovan, energian je i vest.
Ali njega unitava udnja za tudim divljenjem i potpuno detinja slabost prema kojekakvim izrazima pokornosti i ropske uslunosti. N je
gove rukovodilake sposobnosti i umenost u ophodenju sa silnicima
ovoga sveta jesu neverovatne. On, u svakom sluaju, nije sitna dua,
ali se usitnjava usled besmislenog servilnog dodvoravanja kojim je
okruen. Mora mu se jo odati priznanje da je astan u najviem
znaenju te rei i d a je nekoristoljubiv, tj. on se nije zauzimao i borio
iz uskih materijalnih ciljeva, iz koristi. On ima strasnu elju da na sve
moguce naine nagrauje i odrava nepogreivost svog autoriteta. On
ne trpi da mu se protivrei, i oveka koji se drznuo da se s njim u neemu ne sloi odmah sumnjii za potajno neprijateljstvo. Spreman je
ak da pribegava intrigama i nepravdi samo da bi tog neprijatelja unitio. Njegov despotizam je veoma esto nesnosan. Svi njegovi nedostaci potiu od prekomeme udnje za vlacu i bezonog despotizma...
Kada popije malo vina, on postaje otuno nean i optuuje me za neosetljivost i nedostatak ljubavi prema njemu. A kada je u normalnom
raspoloenju veoma je hladan prema meni. Veoma voli da mi stavi do
znanja kako sve dugujem njemu. U sutini, on se pomalo pribojava da
sam mu ja opozicija. Uopte, iako prirodno izuzetno pametan, on po
staje slep, glup i naivan im pomisli da neko hoce da mu oduzme
status prvog muziara Moskve."
Nadezda Filaretovna mu postavlja novo pitanje - veno pitanje
koje se kompozitorima obino postavlja o programskoj muzici - o
Cetvrtoj simfoniji.
Pitate me da li u toj simfoniji postoji odredeni program", od
govara on. Obino kada mi u vezi sa simfonijskim komadima postavljaju takvo pitanje, ja odgovaram: ne postoji. Zaista je teko odgovoriti na to pitanje. Kako preneti one neodredene osecaje kroz koje
114

prolazi dok pie instrumentalno delo bez odreenog siea. To je u

potpunosti lirski proces. To je muzika ispovest due u kojoj se mno
go toga nataloilo i koja se u svome sutinskom svojstvu izliva zvukovima, kao to se lirski pesnik iskazuje stihovima. Razlika je jedino
u tome to muzika raspolae neuporedivo monijim sredstvima i istananijim jezikom za izraavanje hiljada najrazliitijih momenata
duevnog raspoloenja. Obino se iznenada, na sasvim neoekivan
nain pojavljuje zrno buduceg dela. Ako je tlo plodno, tj. ako postoji
raspoloenje za rad, to zm o s nepojmljivom snagom i brzinom puta
korenje, izbija iz zemlje, razvija stablo, lie, grane i, najzad, cvetove.
Ne mogu drugaije da definiem stvaralaki prces osim ovakvim poreenjem. Najvanije je da se pojavi zmo i da se ono nae u povoljnim
uslovima. Sve ostalo se deava samo od sebe. Uzalud bih se trudio da
Vam reima izrazim svu bezmemost i blaenstvo onog osecanja koje
me obuzme kada se pojavi osnovna misao i kada ona pone da se
razvija u odreene forme. Zaboravlja sve, postaje skoro lud, sve
unutra treperi i pulsira, jedva uspeva da nabaci skice, jedna misao
pretie drugu. Ponekad, usred tog arobnog procesa, odjednom te ne
kakav udar spolja budi iz tog stanja somnambulizma. Neko pozvoni,
ue sluga, pone da otkucava sat i time podseti da se mora ici nekim
poslom... teki su, neopisivo teki ti prekidi. Ponekad nadahnuce na
neko vreme iezne; tada se mora ponovo traiti, ponekad uzalud.
Veoma esto u pomoc mora da priskoi potpuno racionalan tehniki
proces rada. Moda se zbog toga i kod najvecih majstora mogu pronaci momenti kojima nedostaje organsko jedinstvo, gde se primecuje
av, delovi celine vetaki skrpljeni. Ali drugaije je nemoguce. Kada
bi to stanje umetnikove due koje se naziva nadahnucem i koje sam
sada pokuao da Vam objasnim trajalo neprekidno ne bi se mogao
proiveti nijedan dan. Strune bi popucale i instrument bi se razbio u
param-parcad. Potrebno je samo jedno: da se glavna misao i opte
konture svih pojedinih delova ne pojave kao rezultat traganja, vec
sami od sebe, kao posledica one natprirodne, nedokuive i do sada neodgonetnute sile koja se naziva nadahnucem. Ali ja sam se udaljio od
Vaeg pitanja i nisam na njega dao odgovor. U nasoj simfoniji pro
gram postoji, tj. postoji mogucnost da se reima iskae ono to ona
nastoji da izrazi, i Vama, samo i jedino Vama mogu i elim da ukaem
na njeno znaenje kako kao celine, tako i njenih posebnih delova. Razume se, ja to mogu da izloim samo u optim crtama. Introdukcija je
115

zrno itave simfonije, neospomo njena glavna misao. To je - fatum ,

to je kobna sila koja elju za sreom ometa u dostizanju cilja, koja se
ljubomomo stara o tome da srea i mir ne budu potpuni i nepomueni,
koja kao Damoklov ma visi nad glavom i neizbeno i stalno truje duu. Ona je nepobediva i nikad je ne moe nadjaati. Preostaje samo
mirenje i besplodna tuga.
Osecanje tuge i beznaa postaje sve jae i sve munije. Nije li
bolje okrenuti lea stvarnosti i utonuti u snove?
O
radosti! Najzad se javlja slatki i neni san. Nekakav blagodatni, svetli oveanski lik promakao je i mami nekuda.
Kako je lepo! Kako se sada tek izdaleka uje nametljiva prva
tema alegra. I snovi malo-pomalo zahvataju duu u potpunosti. Sve
mrano i tuno je zaboravljeno. Evo nje, srece!..
Ne, to su bili snovi, a fatum budi iz njih...
Dakle, sav ivot predstavlja neprekidno smenjivanje teke
stvarnosti i kratkotrajnih snovienja i matanja o sreci... Pristanita
nema... Plovi tim morem sve dok te ono ne obuhvati i povue u svoju
dubinu. To je priblino program prvog dela.
Drugi deo simfonije izraava drugu fazu tuge. To je ono melanholino osecanje koje nastaje uvee, kada sedi sam, umoran si od
posla, uzima knjigu, ali ona ti ispada iz ruku. Pojavljuje se itav roj
uspomena. I tuno je to je toliko toga vec bilo i prolo, i prijatno je
setiti se mladosti, i ali se za prolou, i nedostaje volja da se ivot
zapone iznova. Oseca se umor od ivota. Prijatno je odmoriti se i osvmuti iza sebe. Mnogo je uspomena. Bilo je radosnih trenutaka kada
je mlada krv kipela i ivot pruao zadovoljstva. Bilo je i tekih trenu
taka, nenadoknadivih gubitaka. Sve je to vec negde daleko. I tuno je
i nekako slatko uranjati u prolost.
Treci deo ne izraava odreeno osecanje. To su kapriciozne
arabeske, neuhvatljivi likovi koji promiu u mati kada popije malo
vina i doivi prvu fazu pijanstva. U dui nema radosti, ali ni tuge. Ni
o emu ne misli: puta mati na volju i ona se, ko zna zato, uputa
u izradu neobinih crtea... I tu se odjednom priseca prizora podnapitih muika, priseca se uline pesme... Zatim je negde u daljini prola sveana vojna povorka. To su oni potpuno nepovezani likovi koji
promiu kroz glavu pre nego to se padne u san. Oni nemaju nita
zajedniko sa stvarnocu: oni su udni, divlji i nepovezani.
116

etvrti deo. Ako u samome sebi ne nalazi motive za radosti,

gledaj druge ljude. Idi meu narod. Gledaj kako on ume da se veseli i
prepusti se u potpunosti radosnim oseanjima. Slika prazninog narodnog veselja. Samo to si uspeo da zaboravi na sebe i da se zanese
prizorom tude radosti, kada se opet pojavljuje neumomi fatum i
podseca na sebe.
Ali drugima nije stalo do tebe. Oni se ak i ne osvrcu, nisu te ni
pogledali i ne vide da si usamljen i tuan. O, kako se oni raduju! Kako
su srecni to su sva njihova osecanja neposredna i jednostavna. Krivi
samoga sebe i ne priaj kako je sve na svetu tuno. Postoje jednostavne, ali velike radosti. Veseli se tudim veseljem. iveti se ipak m oe.
Prolo je vreme kada ju je u pismima braci, iza njenih leda,
nazivao ,,Filaretovnom i kada esto nije mogao da smisli o emu bi
joj pisao - uvek iste rei zahvalnosti su mu dodijale, a nita drugo nije
mogao da smisli. On joj sada spremno odgovara na sva njena pitanja
o muzici, o religiji, o ljubavi; ona prepisci daje nove podsticaje i on je
u tome prati:
Petre Iljiu, da li ste Vi ikada voleli? , pita ona. Meni se ini
da niste. Vi previse volite muziku da biste mogli da zavolite enu.
Znam za jednu ljubavnu epizodu iz Vaeg ivota (D ezire Arto), ali
nalazim da takozvana platonska ljubav (iako Platon uopte nije tako
voleo) predstavlja samo poluljubav, ljubav uobrazilje, ali ne i ono
osecanje koje dospeva u plot i krv oveka, bez koga on ne moe da
ivi.
Pitate me, draga moja, da li mi je poznata neplatonska ljubav ,
odgovara on. I da i ne. Ako se pitanje postavi malo drugaije, tj. da
li sam doiveo punocu strasti u ljubavi, odgovoricu Vam: ne, ne i ne...
Uostalom, mislim da u mojoj muzici postoji odgovor na to pitanje. Ali
ako me pitate da li shvatam svu moc, svu neizmernu snagu tog
osecanja, odgovoricu Vam: da, da i da, a ipak cu reci da sam uz ljubav
esto pokuavao da izrazim i svu njenu muku i blaenstvo. Da li mi je
to uspelo ne znam ili, bolje reeno, preputam drugima da o tome
sude.
A kada stigne pismo od Rubintajna sa vecu da je ajkovski
odreen za delegata na Svetskoj izlobi u Parizu, on joj alje telegram:
da ide ili da ne ide?
Zbog tog pisma on ponovo i ozbiljno pada u bolest. Kako? Da
napusti Klaran, Modesta, Aljou, da nekud otputuje, da vida neke
117

ljude, odlazi u posete, rua sa Sen-Sansom, diriguje (zar on?) u Trokaderu, da predstavlja Rusiju - sve mu to izgleda nepodnoljivo, on je
definitivno ,,podivljao, ne eli ni grad, ni buku, ni ljude. Ne eli obaveze. Nadeda Filaretovna mu pie: ,,ne idite i on Rubintajnu
odgovara da ne eli da bude delegat.
Nikolaj Grigorjevi se ljuti. Kakin, Albreht i drugi zatrpavaju
ajkovskog pismima: on je ,,nezahvalan, on je - ,,egoista. Ali on
odoleva gnevu moskovskog samodrca. On ostaje u vajcarskoj. Ni
kolaj Grigorjevi je prinuden da sam otputuje u Pariz.
ajkovski je, meutim, zavrio instrumentaciju Onjegina i
etvrtu simfoniju poslao Jurgensonu. Pie, takode, violinski koncert i
mada se ali na katar eluca, na to da ako ne popije ne moe da se
prihvati pera, ipak mnogo radi. Najpre mu je predstavljalo napor da
sedne i pie: to se mora, on ne sme da to ne radi. A zatim ga rad ponese - to mu se dogadalo skoro uvek i o tome on pie Nadedi Filaretovnoj:
Potrudicu se da Vam u optim crtama ispriam kako radim.
Najpre, radi objanjenja procesa komponovanja, moram da napravim
veoma vanu podelu svojih radova na dve vrste:
1. Dela koja piem na sopstvenu inicijativu, usled neposrednog
nagona i neodoljive unutranje potrebe.
2. Dela koja piem usled spoljnog podsticaja, na molbu prijatelja ili izdavaa, po narudbini, kao to se, na primer, desilo kada mi
je za otvaranje Politehnike izlobe naruena kantata, ili kada mi je za
koncert u korist Crvenog krsta direkcija Muzikog drutva naruila
mars (srpsko-ruski), i si.
urim da se ogradim. Vec iz sopstvenog iskustva znam da
kvalitet nekog dela ne zavisi od toga kojoj grupi ono pripada. Veoma
esto se dogadalo da stvar koja pripada drugoj grupi, bez obzira na to
to je prvi podsticaj za njeno pojavljivanje na svet doao spolja, ispadala sasvim uspena, dok je, naprotiv, stvar koju sam zamislio sam,
usled nekih sporednih okolnosti, bila manje uspena.
Za dela koja pripadaju prvom tipu nije potreban nikakav, ni
najmanji napor volje. Preostaje samo povinovanje unutranjem glasu,
i ako prvi od njihova dva ivota ne gui svojim alosnim sluajnostima onaj drugi, umetniki rad se odvija sa apsolutno neverovatnom
lakoom. Sve zaboravlja, dua treperi od nekakvog potpuno nedo118

kuivog i neizrecivo slatkog uzbuenja, apsolutno ne uspeva da sledi njeno stremljenje, vreme prolazi skoro neprimetno...
Za dela drugog tipa ponekad je neophodno pripremiti sebe. Tu
se veoma eslo mora pobediti lenjost, odsustvo volje. Ponekad pobeda
dolazi Iako, a ponekad nadahnue izmie, ne predaje se.
...Moje prizivanje nadahnuca skoro nikada nije uzaludno. Na taj
nain, kada se nalazim u normalnom stanju duha, mogu da kaem da
komponujem uvek, svakog trenutka u danu, i u svim okolnostima.
Ponekad je to nekakav pripremni rad, izdvajaju se pojedinosti i prepoznaju glasovi nekog prethodno projektovanog odlomka, a drugi put se
pojavljuje potpuno nova, samostalna muzika misao. Odakle to dolazi
- jeste nedokuiva tajna.
Svoje prve skice ispisujem na prvom papiricu koji mi dode pod
ruku, ponekad na komadicu notnog papira. Piem veoma skraceno.
M elodija ne moe da nastane u mislima drugaije nego zajedno sa
harmonijom. Uopte, oba ova elementa muzike, zajedno sa ritmom,
nikada ne mogu jedan od drugoga da se odvoje, tj. svaka melodijska
misao nosi u sebi harmoniju koja se u njoj podrazumeva i koja je sva
kako snabdevena ritmikom podelom. Ako je harmonija veoma sloena, dogada se da odmah, prilikom skiciranja, oznaim i pojedinosti
buduceg razvoja glasova. Ako je harmonija veoma jednostavna, po
nekad stavljam jedan bas, ponekad oznaavam brojeve generalbasova,
a u nekim sluajevima uopte ne oznaavam bas. On ostaje u mom
pamcenju. to se tie instrumentacije, ako se ima u vidu orkestar, muzika misao je obojena ovom ili onom instrumentacijom. Ponekad,
ipak, prilikom instrumentacije menja se prvobitna namera. Nikada
rei ne mogu biti napisane posle muzike, jer onda kada se muzika pie
na tekst, taj tekst izaziva odgovarajuci muziki izraz. Isto tako, ne
moe se napisati simfonijsko delo pa zatim potraiti program za njega,
jer ovde, opet, svaka epizoda izabranog programa izaziva pratecu muziku ilustraciju. Taj deo posla, tj. skiciranje, veoma je prijatan, zanimljiv, i povremeno prua potpuno neopisiva zadovoljstva, ali je,
istovremeno, pracen nemirom, nekakvim nervnim uzbudenjem. Zato
se sprovodenje projekta u delo ostvaruje veoma mirno i spokojno.
Raditi instrumentaciju potpuno sazrelog i u glavi do najmanjih poje
dinosti doradenog dela velika je radost.
Faza kada se skica dovodi u stadijum ostvarenja ima kapitalan
znaaj. Ono to je u aru napisano, mora se zatim kritiki proveriti,
119

dopuniti i posebno skratiti, zbog zahteva forme. Ponekad se mora vriti nasilje nad sobom, mora se biti nemilosrdan i surov, tj. moraju se
potpuno odbaciti neka mesta smiljana s ljubavlju i nadahnucem. Moda ne mogu da se poalim na siromatvo fantazije i inventivnosti, ali
sam zato uvek patio zbog nesposobnosti da doteram formu. Jedino
upornim radom postigao sam da sada u mojim delima forma manje ili
vise odgovara sadraju. Dakle, netano sam se izrazio rekavi da svoje
delo prepisujem neposredno sa skice. To nije samo prepisivanje, vec
temeljno, kritiko razmatranje projektovanog, povezano sa ispravkama, ponekad sa dopunama i, veoma esto - skracenjima.
Poto je skica nabacana, ja vise nemam mira dok je ne izvedem, a im je neko delo gotovo, odmah osecarn neodoljivu potrebu da
se latim novog. Rad mi je neophodan kao vazduh. im se prepustim
praznini, podnje da me savladava tuga, pojavljuju se sumnje u sopstvenu sposobnost da postignem stepen savrenstva koji mi je dostupan, pojavljuje se nezadovoljstvo sobom i, ak, mrnja prema sebi.
Pomisao da ja kao ovek nisam ni za ta, da jedino moj muziki rad
iskupljuje sve moje nedostatke i uzdie me na nivo oveka u pravom
smislu rei, podnje da me savladava i m ud. Mene samo rad spasava."
Nadeda Filaretovna je znala da dela koja pripadaju drugoj
grupi", tj. ona koja su napisana po narudbini, ponekad nisu nita gora
od onih iz prve grupe. Bilo je trenutaka kada se ona s mukom uzdravala da mu ne napie ono to se nije smelo pisati. Posle Srpskog
mara, koji je ajkovski napisao po narudbini, ona nije mogla da se
uzdri:
...Zavravam ovo pismo poto sam se vratila s koncerta na
kome sam sluala Va Srpski mar. Ne mogu redm a da izrazim ose
canje koje me je obuzelo dok sam ga sluala; to je bilo blaenstvo od
koga su mi navirale suze na o d . Dok sam uivala u muzici bila sam
neopisivo srecna zbog pomisli d aje njen autor u izvesnoj meri moj, da
mi pripada, i da mi to pravo niko ne moe oduzeti. Prvi put od kako
se znamo sluala sam Vase delo u okolnostima drugadjim od uobiajenih. U Plemickoj skuptini mi se uvek d n ilo kao da imam mnogo
supamika i da Vi imate prijatelje koje volite vise nego mene. Ali ovde,
u ovoj novoj situaciji, medu tolikim nepoznatim ljudima, udnilo mi se
da ne moete nikome pripadati onoliko koliko meni i da je dovoljna
samo snaga mojih osecanja pa da potpuno vladam vama. U Vaoj mu720

zici slivam se sa Vama u jedno i tu niko ne moe da bude moj supamik:

Tu ja vladam i volim.
Oprostite mi za ovo buncanje, ne plaite se moje ljubomore, jer
ona Vas ni na ta ne obavezuje. To je moje lino oseanje i ono se u
meni i razreava. Od Vas mi ne treba nita vise od onoga to ve imam
na raspolaganju, osim, moda, male promene forme: htela bih, kao to
obino biva meu prijateljima, da budete sa mnom na ti. Mislim da u
prepisci to nije teko, ali ako vi to budete smatrali nepotrebnim, neu
imati nikakvih pretenzija, zato to sam i bez toga srecna. Neka ste blagosloveni zbog te sree! Ovoga asa htela bih da Vam kaem da Vas
grlim od sveg srca, ali Vi cete moda smatrati to odvec udnim i zato
cu reci kao i obino: do videnja, mili moj, svim srcem Vasa.
Sva ta ljubav, a uz ljubav - i sva ljubomora, probudene su
iznenada. Ve sledeeg dana ona je sebi ponavljala da je ona majka
jedanaestoro dece i baka. ,,Baka, ponavljala je glasno, steuci glavu
svojim mravim rukama, a ipak, pomisao na mlade uenice konzerva
torijuma, na to da on moda jo nekome pie pisma na pet strana, dovodila ju je do ludila.
Medutim, on joj je odgovorao puna srca i vec sam pogled na
koverat sa italijanskim peatom, od njega, delovao je kao da je ,,udisala etar . On joj je odgovarao:
Najlepi trenuci u mom ivotu su kada vidim da moja muzika
pada duboko u sree onih koje volim i ija su mi osecanja draa od
slave i uspeha kod mnogobrojne publike. Treba li da Vam govorim da
ste Vi osoba koju volim svom snagom svoje due, zato to u svom
ivotu jo nisam sreo nijednu duu koja bi mi bila tako bliska i srodna
kao Vaa, koja bi se tako suptilno odazivala na svaku moju misao, na
svaki otkucaj moga srca. Vae prijateljstvo postalo je za mene isto
onako neophodno kao vazduh i nema nijednog trenutka u mom ivotu
u kome Vi niste sa mnom. O emu god da mislim, moja misao uvek
nailazi na lik moje daleke prijateljice, ija su ljubav i saosecanje postali za mene kamen temeljac moje egistencije. Nema razloga da mislite kako ja mogu smatrati udnim nenosti koje izraavate u svom
pismu. Primajuci ih od Vas, mene buni samo jedna misao. Uvek mi se
ini da sam ih malo dostojan...
ajkovski je odbio da prede na ,,ti.
121

XI
U Kamenki je sve bilo kao i pre - niko nije prestao da ga voli,
ega se on pribojavao, ali nije mogao tu da ostane; morao je da putuje
u Moskvu jer je postupak razvoda zahtevao njegovo prisustvo. Obe
cao je Nadedi Filaretovnoj da e usput boraviti u njenom Brailovu, u
kome sada nema nikoga, a ona je majordoma telegramom vec obavestila o njegovom dolasku.
To imanje je vredelo oko tri miliona i donosilo je prihod od ne
koliko stotina hiljada rubalja. Tu se nalazila nova novcata kuca sa
pomocnim zgradama, vrtovi, staklenici, ribnjaci. Nekoliko majura je
bilo razbacano unaokolo usred uma, polja i umaraka. Usred tog bogatog prostranstva doekala ga je unapred pripremljena posluga majordom, lakeji, kuvar; data mu je soba sa erarom, bibliotekom sa
notama i knjigama. U vreme koje bi on odredio sluena su mu odabrana jela, a preko dana mu je serviran aj negde u nekom umarku, na
livadi, kuda ga je odvozila koija sa upregnutim parom konja (dok je
iza koije iao itav furgon sa samovarom, posuem, stolom i cilimima). Ostao je tu oko dve nedelje, pre nego to se uputio u moskovski
ivot. Ovde mu je sve bilo na raspolaganju - bilo je neeg rajskog, neeg bajkovitog u svemu tome to je ekalo spremno da ispunjava nje
gove elje: u jahaim konjima, amcima, lovakim pukama, psima,
kupalitu, harmonijumu, kuririma, koje je u svako doba dana i noci
mogao da poalje na telegraf. On je pisao klavirske komade posvecene Brailovu, lutao je po kui, razgledao debele kone albume, gravire,
oleografije donete iz inostranstva, dugo je razgovarao sa papagajem
(koji je stalno pominjao nekakvu Matrjonu), onda je odlazio u etnju,
pisao Nadedi Filaretovnoj o mestima koja je ona volela... Jorgovan
je bio u cvetu; bilo je itavih estara sa jorgovanom, u vocnjaku i uz
staze, a uvee su pevali slavuji. On je birao staze gde je zelenilo bilo
naroito gusto i svee, i tu je na travi provodio duge sate uz nepre
kidno pevanje ptica, dok je odmah tu, pored njega, neto ivo i brzo
neprestano cvralo. To je bila usputna stanica pre Moskve - i u snu je
sanjao as beli urevak, as velike crvene, smene peurke, as opet
neto detinjasto.
Otputovao je dan pre nego to ce stici gazdarica.
122

U Moskvi - sve sami glupi problemi i odvratna urba u vezi sa

onim to je naumio da uradi, naprosto su ga preplavili. Antonina Iva
novna apsolutno nije shvatala ta se od nje trai. Komedija je bila u
tome to je trebalo da Antonina Ivanovna, koju su dva lana svedoka
ubedila u njegovo neverstvo, podnese tubu sudu. Ali Antonina Iva
novna je u poslednjem trenutku odjednom digla na advokata svoj
pogled neomraen ni jednom jedinom milju: kakvo neverstvo? Pa
toga, u stvari, nije bilo! A da je i bilo, ona bi, naravno, oprostila i ne
bi Peicu tuila sudu...
Bilo joj je obeano deset hiljada, ali ona je htela da ih najpre
dobije, a zatim da... oprosti i dozvoli mu da se vrati. Konzistorski inovnik je skrueno gledao u ajkovskog, advokat je izgledao potpuno
zbunjen.
Tek dva dana u Moskvi i koliko nerviranja! Morao je da dorukuje s prijateljima koji su ga tapali po ramenu i lupkali po stomaku. Pokazalo se da su se za sve ovo vreme veoma interesovali za
njega: proneo se glas da je naprosto pomerio parnecu. Sada su se svi
tome smejali. Od njihovog zapitkivanja bilo mu je pomalo jezivo.
ajkovski se, u pravom smislu reci, vratio u Moskvu tek u jesen, za poetak nastave na Konzervatorijumu.
Tri nedelje je znao jedino za put od Znamenke, gde je Aljoa
preselio njegove stvari iz stana Antonine Ivanovne, do Konzervatori
jum a, i bojao se da ne naini neki suvian korak i ode nekud u grad.
Poeo je da strahuje vec usput, u Fastovu, kada je rano ujutru na sta
nici, gucnuvi kafu u hladnom holu, kupio Novo vreme i proitao taj
Moskovskifeljton. Nije ni znao kako je dotrao do svog vagona. Aljoa mu je dao kapi, i pokrio ga moleci ga da se smiri. Poelo je lupanje
srca, znojenje, munina. Dugo je plakao govoreci: Jadan ja! O, Gospode, kako sam jadan! A nocu, dok je voz jurio uz neverovatno
kloparanje - Bog zna, moda i svih ezdeset vrsta na sat! - te je tre
balo pridravati se za leaj da se ne padne na pod - dogodio mu se
jedan od onih nervnih udaria" kojih se tako bojao... Konzervatorijumski problemi... Despotizam gospodina Rubintajna (nekakvo
strano prezime: kao da nije mogao da se nade neki Rus?)... Konzervatorijumske intrige... Konzervatorijumske ulizice... Davo ce ga znati sva ta moskovska muzika banda... Konzervatorijumski flertovi - sa
osobama sa konzervatorijuma ili neto jo gore.
123

Ridao je, hvatao Aljou za ruku, traio da mu da aicu, samo

jednu aicu. Aljoa ga je dugo grdio, priseao se njegovih kaprica,
svih njegovih bolesti i - najzad mu je sipao konjak. A kad se Petar
Ilji primirio, Aljoa je izvadio elji i neno, sve dok ovaj nije zaspao, eljao njegovu sedu glavu.
Po dolasku Moskva mu je izgledala kao tud i prazan grad: na
Konzervatorijumu je jo vladao letnji nered; sam Nikolaj Grigorjevi
je bio u Parizu, na Svetskoj izlobi; dvojica-trojica drugara u picu odvukla su ga kod Testova. I osim njih, nikoga vise nije bilo. Tuga. Strahovi. Pospanost i nesanica, i danju i nou. Majordomu Ivanu Vasiljevu u kuci na Rodestvenskom bulevaru, kao i majordomu Marselju
Karloviu u Brailovu, gospoda je iz Pariza blagovremeno naredila:
ako dode gospodin ajkovski, kompozitor, pustiti ga, primiti, provesti
kroz kucu, pokazati svih pedeset i dve sobe: klavire, biblioteku, porcelan, slike, orgulje, saunu; ako poeli, ostaviti ga samog onoliko koli
ko on bude hteo; ako poeli da ostane, smestiti ga u tri za njega pripremljene sobe u levom krilu (sa stenvejom) - niim ga ne uznemiravati, ispunjavati i najmanju njegovu elju, ruak i veeru sluiti kad
on naredi i gde naredi. Za sve vreme dok on bude u kuci, bilo to jedan
sat ili mesec dana, nikoga sa strane ne putati u kuu i njemu bez poziva ne ulaziti. Lino majordom, Ivan Vasiljev, neka ga za stolom
slui, posprema njegovu sobu, prati ga u saunu...
Ujutru je po bakarnoriem drveu s koga je opadalo lie zautala kratka kia i nad Moskvom se pred samo podne pojavila iroka
zamagljena duga. Ali oko est sati postalo je vetrovito i tmurno (bio
je kraj septembra), i otpustivi koijaa na uglu Petrovke, Petar Ilji je
morao da digne plianu kragnu svog kicokog kaputa.
U petak, 29, kada se kao most na nebu pojavila neto malo zamucena duga, on je odluio da krene i pogleda kuu najbolje prijateljice - kucu koju mu je ona ponudila kao to mu je ponudila i kucu
u Brailovu: dopada vam se? Onda ivite u njoj, mili, jedinstveni ovee L . Ona je onaj andeo kojeg, kao ni pravog andela, on jo nikada nije
video izbliza, a verovatno nikada nece ni videti.
Kada je majordom Ivan Vasiljev otvorio visoka paradna vrata,
odmah je prepoznao kompozitora.
Gospoa Nadeda Filaretovna - rekao je on s potovanjem,
pomauci mu veto da skine kaput, uzimajuci njegov eir i osmotrivi u trenu svojim iskusnim okom lepu glavu gosta, njegova sputena
124

ramena i redengot zakopan do grla - gospoa Nadeda Filaretovna

su pisali iz Pariza...
Najvie od svega Petar Ilji se plaio nelagodnosti, ali nelagodnosti nije bilo. irom se otvorie vrata levo i desno, promae iroko
kameno stepenite, pue pred njim parket bletav kao ogledalo.
- Izvolite.
Uzrujan je bio majordom: majstori su u kuci postavljali tapete.
U prve tri paradne dvorane sve je bilo prekriveno navlakama.
Na belom prividenju stola stajalo je privienje kandelabra, ogledajui
se u prividenju ogledala; tepisi su bili smotani. Dva snana momka na
merdevinama skidala su sa kuke prividenje lustera. Ali one sobe u
koje se ulazilo kroz sve te paradne apartmane, kroz gostinske sobe,
kojima Petar Ilji nije mogao ni broj da zapamti, kroz biblioteku,
salon (tri stepenika gore, tri stepenika dole), one sobe u kojima je jo
nedavno boravila ona, i koje su sada ekale njega, izgledale su uobiajeno: zbog gospodine bolesne zimljivosti tu je goreo kamin, velike
bele astre stajale su u vedvudskoj vazi, a stranica openhauera to je
stajao na okruglom stoicu kraj prozora bila je obeleena lomjonom
od komjaevine.
On pogleda oko sebe. Bio je sam u tiini ogromne stare kuce.
Gostinska, spavaca soba i toalet, pripremljene za njega, gde je sve
disalo i zvualo kao ona - to je bila tvrdava u kojoj je mogao da se
odbrani od sveta - klavirom, gomilama nota, knjigama, senkom prijateljice i njenim nevidljivim prisustvom, zaklonjen njenim krilom - ili
naprosto: ispod njenog krila. Nije znao od ega da pone: obecao joj
je da ce sve dotaci, da e svirati na klavirima, prelistati umana i opena, pregledati albume, ponoviti Tatjanino pismo o kome je ona
rekla da, sluajuci ga, osea svoju sopstvenu ovenost .
Na kaminu je leao mermemi usnuli deak, na zidovima su bile
slike. Dugo ih je razgledao. Size jedne slike, koja je moda doneta iz
Italije, uinio mu se melodramskim, ali mu se dopala glava starca
iznad vrata i jedan pejza sa nocnim, snenim putem koji ga je neim
podsetio na temu Prve simfonije. Akvarele u albumima je smatrao
oaravajucim. Iznenada je primetio da je proao itav sat otkad je tu,
da je popuio brdo cigareta i da vec pada mrak.
Nije uspeo da dovri misao o sumraku, kada je negde daleko u
sobama koje su se gubile u daljini, zatreperilo svetlo. Dolazio je Ivan
Vasiljevi sa dva bronzana svecnjaka sa po sedam sveca.
125

Stavio ih je na klavir.
- Ona je sada u San Remu - rekao je Petar Ilji tiho.
- Naravno, gospodine. Onomad sam dobio pismo.
- Ja volim svec'e. Uz njih je lepe i prijatnije nego uz lampe.
- Kako naredite - odgovorio je Ivan Vasiljev, shvativi to kao
aluziju i iznenada se diskretno osmehnuo:
- Gospoa Nadeda Filaretovna piu da od ove zime ni svea
ni lampi vie nece biti. Uvece u kui osvetljenje Jablokova. Kao u
Parizu.
I on poklonivi se izae, stavivi u kamin, neujno i usput, veliku jasenovu cepanicu.
Kao u Parizu... Boe moj, kakve uzbudljive vesti dolaze odande! Nikolaj Grigorjevi tamo blista u punom sjaju - etiri ruska koncerta u Trokaderu, puna dvorana, ovacije. Ime ajkovskog je prvi put
na francuskoj afii... A jo nedavno, seca se, Rubintajn nije hteo ni da
uje za njegov Klavirski koncert, prvi put ga je svirao izmotavajuci se,
generalskim tonom, i u Hubertovom prisustvu ga je grdio kao klinca.
Cezar Kjui je hvalio Musorgskog i ruio Franesku i Trei kvartet...
A sada? Da, dolazi slava. Pipajui, ali dolazi. Samo da se rei profesure i da zaroni u komponovanje, negde na kraju sveta, u nekakvom
rajskom kutku; Bogu hvala, Nadeda Filaretovna ne broji novae koji
mu alje...
Krv mu jum u u lice od stida pred samim sobom. Veoma neno
mu je pisala upravo povodom tih ruskih koncerata. Ona je bila u Tro
kaderu, gde je imala stalno rezervisanu lou. Toliko se nervirala zbog
toga to nije primetila kada se dogodio straan skandal : truba je bila
natimovana pola tona nie nego to je trebalo. Ali ona je zatreperila
ak i na fal akord - uzbudena zbog njegove muzike i ponosna na
njega.
Otvorio je klavir, premestio kandelabre i dugo svirao. Svirao je
ono to je sada naroito voleo: Onjegina, etvrtu simfoniju, opet
Onjegina, zatim svoju novu svitu. Prolo je dosta vremena. Preao je
u veliku gostinsku sobu, gde je stajao behtajn i na njemu je naao
Mendelsona. I tu su stajali kandelabri, kao i pored orgulja u dvorani.
Najzad, odsvirao je Vebera na jednom od erara, podigavi lakirani
poklopac.
Ivan Vasiljev se nije usudio da upita za veeru, ali je u plavoj
trpezariji (njenoj omiljenoj), za svaki sluaj postavljen sto, u bifeu je
126

spremna stajala salata od gomoljike, hladna enka tetreba i vino. Ipak,

kompozitor nije upotrebio zvono kako bi naredio da ponu da mu slue hranu: zamolio je da ga provedu po kui, po spratovima, stepenitima i prolazima, pogledao je konjunicu, saunu, velelepnost starog
vinskog podruma, sve slube u dvoritu, itavo krilo namenjeno za
uitelje i guvemante - obeao je da najboljoj prijateljici uini milom njenu kucu, a zatim je vrativi se u ogromno predsoblje (major
dom je ispred njega nosio lampu s reflektorom), bacio alostan pogled na hrastovu vealicu.
Kui... Svojoj kuci... Aljoi... Ali pre nego to e uzeti eir
iz ruku Ivana Vasiljeva, kao da se neega setio. Brzo je svojim sitnim
koracima potrao natrag polumranim dvoranama, gostinskim sobama (tri stepenice gore, tri stepenice dole), tamo, u levo krilo.
Evo te sobe, pune lepote, tiine i udobnosti, nekakve raskone
jednostavnosti; nju je ona nudila njemu, pruala mu je tajni raj u samom srcu Moskve - niko osim nje nije morao da zna da on tu ivi: u
Parizu, San Remu, Firenci, ona ce osecati njegovo prisustvo, ne kraj
sebe - ona je za tako neto suvie pametna i dobra, vec medu svojim
stvarima. Ali ne, ovde je nezamislivo iveti, kao rob jedne ene, to je
strano, i nekako nelagodno: i ime se sve to moe zavriti?... Ipak,
kako je teko otici sa tog mesta u svoj stan na Znamenki, vratiti se
obinom ivotu sa poslom, svakodnevicom, Aljoom, Jurgensonom...
A treba otii.
Jo jednom se vratio u spavacu sobu, zavirio u kupatilo. Tu su
na umivaoniku bile poredane nove etke, eljevi, sapuni. A kraj postelje na nonom stoicu stajale su njegove omiljene ,,bostandoglu
cigare, list notnog papira i dobro zarezana olovka.
I odjednom, kao da mu je neto zastalo u grlu, na tren mu se
stislo u grudima i bi mu teko, nepodnoljivo teko i teskobno na srcu.
Ne, sve to - briga i ljubav - nije za njega. On nije bio ono to je ona
mislila da jeste.
Kada je on otiao, poto se rukovao i oprostio sa Ivanom Vasiljevim (ispostavilo se da ovaj govori francuski i da je boravio u inostranstvu), kada je teki ruski zasun legao preko vrata sa francuskim
katancem, majordom je poao da gasi svee. On je to inio ozbiljno,
pljuvakom je vlaio prste i pritiskao fitilj. Razmisljao je o gostu, o
svom sutranjem podrobnom pismu Nadedi Filaretovnoj, o tome ka127

ko ce ga kroz mesec dana preko zime pozvati u Firencu, a tamo e jo

jednom - apsolutno tajno - ispriati gospodi o tom danu.
Nikolaj Grigorjevi se vratio sa Svetske izlobe u Parizu umoran i ljutit: jedili su ga peterburki muziari, s jedne strane, i bulevarska tampa, s druge. Prvi zbog rutine i neukusa, zbog toga to je u Trokaderu dirigovao - izmeu ostalog - i izvodenjem dela Antona
Grigorjevia i Bortnjanskog, ali ne i Musorgskog i Borodina, a drugi
- zbog konzervatorijumskih obiaja. Po Moskvi se prialo da on talentovane pijaniste ne puta da se pokau bojei se suparnika, da je on
glavni pokrovitelj kulta sopstvenih oboavalaca, posebno oboavateljki, da na jogunaste uenike ponekad, ak, die ruku.
ajkovski mu je bio zahvalan zbog toga to su u Parizu izvedene njegova Bura, Koncert i Serenada. Obradovan uspehom koji je
Nikolaj Grigorjevi postigao dirigujui njegovim delima, oprezno je s
njim zapoeo razgovor o tome da Konzervatorijum napusti zauvek.
Nikolaj Grigorjevi je znao za pomoc koju je ajkovskom pruala Nadeda Filaretovna. On se ak neko vreme bezobzimo trudio da
tu pomoc pokvari, uveravajuci grubim podsmehom Nadedu Filaretovnu (kojoj je odlazio u posete) da, to se tie ajkovskog, to mu se
manje para daje, to bolje za njega, jer e se inae razmaziti, olenjiti i
nece pisati. Kada je ajkovski rekao da eli da napusti Moskvu za
uvek, Nikolaj Grigorjevi se rastuio i bespomocno ga je pogledao
dreci ga za ruku - on je tek sada osetio da on ajkovskom vise nije
potreban, da ovome vise nije potrebno da on i dalje njime rukovodi,
da on vise nije potinjeni, nije mu potreban tutor, da su mu, moda,
preteka kola u koja ga je upregao Nikolaj Gigorjevi, da mu je teak
kavez u koji ga je njegova veta ruka smestila na poetku ivota.
ajkovski mu je govorio da ga predavanja prisiljavaju da
naputa svoj rad i da zato radi sa prekidima, da ce ga Moskva nainiti
mizantropom (Nadezda Filaretovna ga je zvala u Firencu). Nikolaj
Grigorjevi se nije ljutio, nije ga prekorevao. Bilo mu je jasno da je
ajkovski u pravu i nihov rastanak je bio neoekivano dirljiv. Bilo je
odlueno da ce ga zameniti Tanjejev. Sergej Ivanovi je za proteklih
godinu dana stekao izvesnu solidnost.
Opratali su se, kao to je i red, u restoranu, uz govore, galamu,
nevezane razgovore. Konzervatorijumska predstava Onjegina bila je
odredena za mart. Svi su se udili koliko je mnogo ajkovski napisao
tokom godine svog ,,ludila : Onjegina, simfoniju, veliku sonatu, kon128

cert za violinu, Liturgiju, Uspomene dragog mesta, deje komade,

romanse, Skobeljev mars... Sada, u zasebnoj sali, na pijaninu koji su
ratimovali Cigani, svirao im je grubu varijantu svite.
Tanjejev je na stanici dugo i s ljubavlju grlio ajkovskog. Vi,
Serjoa, govorio mu je ovaj, gledajuci okruglo lice i vezenu kragnu
ruske rubake novog profesora, ,,jo ne znate ta vas eka: svakodnevno ispravljanje po ezdeset harmonijskih i instrumentalnih zadataka...
Preko Peterburga je krenuo u inostranstvo. Nadeda Filare
tovna ga je zvala u Firencu - tamo je za njega vec bio pripremljen
smetaj.

xn
Poslednja dva sata kroz otvoren prozor vagona ulazila je toskanska noc tako mirisna i puna meseine d aje ajkovski, kada je voz
uz iznenadnu riku i estoko koenje uao pod krov firentinske stanice,
sa strahom i uasom provirio na peron ne bi li u svetlosti dimljivih
fenjera prepoznao onoga ko bi trebalo da ga doeka. Aljoa je pozvao
nosaa i oni su poeli da istovaruju iz kupea korpe, kovege, kiobrane, putne torbe, kartonsku kutiju s cilindrom, pomodni kofer - sav
sitni prtljag ruskog putnika.
- Petre Iljiu, Nadezda Filaretovna je naredila da vas saekam.
- Vladislave Albertoviu!
To je bio Pahuljski, violinista, jedan od muziara iz njenog trija.
- A ja, zamislite, traim majordoma koga sam upoznao u M o
skvi.
- On eka Lidiju Karlovnu sa porodicom. I ona je stigla istim
vozom kojim i vi.
Poli su ka izlazu.
- Trebalo bi da naemo koijaa ili ak, dvojicu!
- Po vas je poslata koija.
Grad je u tom asu bio pust i tih, ali na trgovima, na Ponte Vekio, kraj dvorca Piti, videli su se tragovi nedavnih svetkovina, papirnate zastavice, prazni papimati fenjerii, uspomene na praznino
osvetljenje i vatromet.
- Ovde je nedavno bilo veoma veselo: gostovao je Umberto sa
svojom Margaritom i dvorom. Stranaca - tuta i tma.
129

Petar Ilji se odmah zabrinu.

- Ali sada je sve kao i obino. Jedino je u Kainu, na zabavama,
neviden sjaj. Jedan Amerikanac se vozi na 12 konja odjednom. Pozorita su puna.
- A ta se igra u operi?
- Salvator Roza.
Preko Porto Romana izvezli su se van grada. To je bio put za
San Minjato, gde je za njega bila iznajmljena kuca.
Kada ga je ona u pismu pitala moe li joj prineti rtvu - da
mesec dana boravi u Firenci - podrazumevalo se da ce za njega biti
iznajmljeni kua i klavir i da on, ukoliko to ne bude hteo, nece morati
nikoga da vida - on je odgovorio pristankom, te je tako bila iznajm
ljena vila Bonijani na Bulevaru Koli. Nadeda Filaretovna je sa
porodicom stanovala na pola vrste odatle, u dvorcu nekog Openhajma,
oenjenog erkom firentinskog bankara i senatora, sagradenom tridesetak godina ranije u engleskom stilu. Raspored soba u njemu najpre
joj se uinio neudoban: spavae sobe su bile na spratu, moralo se po
nekoliko puta dnevno ici uz stepenice, to je njoj postajalo sve tee,
ali sve ostalo je bilo izvanredno: vrt je bio sav u cvecu, bez obzira na
to to je vec bio kraj oktobra; klavir u dvorani je imao odlian zvuk;
dole se ak nalazio i bilijar na kome su uvee vebali deaci, a korepetitor je svirao izvanredno. Deo posluge su bili Italijani, deo je ona
dovela sa sobom: majordom je pozvan iz Moskve.
Predloila mu je da bira: stan u gradu ili kucu blizu njene. Izabrao je ovo drugo. I sada, kada se par sivih konja podseenih repova
zaustavio kraj ulaza, a lakej, takoe u sivoj livreji, skoivi sa koijaevog sedita otvorio niska vratanca, Petar Ilji je, spustivi nogu na
papuicu, na trenutak zastao kao ukopan: uinilo mu se da nigde na
svetu ne postoji bolje mesto, niti ga on moe poeleti.
U prizemlju je bio restoran, koji je u ovo doba godine bio prazan i drvenim aluzinama zatvoren iznutra. Pinije i palme u vrtu su na
meseini izgledale kao da su nainjene od vode i srebra. Kuca je bila
jednospratna i, koliko se moglo videti, na njenom ravnom krovu bila
je uredena terasa.
- Sutra cete odande videti manastir, kampo santo i Apenine rekao je Pahuljski.
Sluga i kuvar su bili blagovremeno iznajmljeni, sa sinjorom
Bonijani je bilo dogovoreno: novog gosta niim ne treba uznemi130

ravati i za sve probleme i sve trokove obracati se u Openhajmov dvorac. I visoko barunasto nebo, i itava ta noc kao da su od pridolice
traili da im pristupi.
Cmooki, belozubi Hektor istrao je klanjajui se, pokazujuci
put svojom belom keceljom. ajkovski je uao u kuu. Tu je vladao
osobeni duh italijanske topline, koja potie od m aslinovih granica to
pucketaju u kaminu. Nita suvino, nita neukusno i glomazno; urednost i istoa vedrog i svetlog stana: gostinska soba, trpezarija, dve
spavace sobe (njegova i Aljoina), kupatila. Izvanredan instrument izmeu dva prozora gostinske sobe i na njemu iz Openhajmovog dvorca
donete Otadbinske beleke, Ruska starina, Moskovske novosti.
- A ovde su, Petre Iljiu, ako poelite, knjige: Nadeda Filare
tovna je odabrala za vas: o Bikonsfildu, o Bizmarku (parisko izdanje),
Laroova kritika u poslednjem Glasu, Katarinina prepiska sa Grimom.
- Da, da... Zahvalite joj. A kako je ona?
- Jue je stigao va valcer za violinu. Svirali su itavo vee.
Julija Karlovna je ekala sestru - sada ce ona i Lidija Karlovna poeti
da ue duet iz Onjegina. Nadezda Filaretovna se veoma raduje dola
sku svog unuka.
- Kada je stigao klavirauscug?
- Jue, zajedno s valcerom.
- A kako je njeno zdravlje?
- Mue je glavobolje, ali se na hladnou... Ali ima dana kada
izlazi u ietnju, igra kriket. Danas sam iao s njom da traimo onog
deaka, secate se, o kome ste prole godine pisali, koji je tako izvan
redno pevao? Ali umesto njega stalno smo nalazili odrasle skitnice i
horiste iz pozorita Paljano.
Aljoa je izdavao naloge u vezi s prtljagom, objanjavao se sa
Hektorom na italijansko-ruskom, jeziku koji je usvojio tokom prethodnih putovanja.
Petar Ilji je umoran rasejano raskopao svoj prsluk. Pahuljski
je odmah dohvatio svoj eir.
- Evo, ovde - rekao je on, gladei svoju bradicu u obliku klina
- va sluga e nai ruski aj i ruske cigarete. Nadeda Filaretovna se
bojala da vam se ovdanje nece dopasti.
- Hvala, hvala... Ona je suvie dobra.
131

Ispratio ga je do trema. Pahuljski je seo, ali se i dalje klanjao.

Zau se zveket konja na drumu. Zatim se sve utia. ajkovskom se u
tiini uini da zemlja, jureci u no, otee nekakvu nejasnu bas-notu.
Sutradan ujutru video je manastir, kampo santo, Apenine, plavetnilo neba, erne kiparise, uo je ubor Arna koji je, noen vetrom,
jedva dopirao do njega. Ona mu je pisala:
Zdravo da ste, moj mili, dragi, jedinstveni prijatelju! Osecati
vae prisustvo blizu sebe predstavlja blaenstvo koje se nikakvim
reima ne moe izraziti...
On se nije odmah snaao ta na to da odgovori. Nije se ba dobro osecao, u putu je pokvario eludac, probadalo ga je ispod rebara,
Aljoa se na njega durio zbog nekakve sitnice, i oni dugo nisu mogli
da se dogovore da li treba otici omnibusom u grad i videti ima li za
njih pisama u poti, ili treba ici u etnju u San Minjato da vide Esplanadu, ili Petar Ilji treba da sedne i radi na libretu Device Orleanske
- loa Verdijeva opera nije mu smetala da razmilja o svojoj - takode
prema ileru.
Napokon su se dogovorili da podu u gradu. Pisma su dobili od
obojice brace - od Modenjke i od Tolje. Usput su kupili zubni praak
i tap, a kada su se vratili poela je jesenja, topla, italijanska kia.
Od toga dana zapoeo je ujednaen, radni ivot.
Ustajao je u osam sati, pio kafu, listao novine i sedao da radi na
Devici. Znao je da ona u jedanaest sati sa cerkama i Pahuljskim prolazi pored kuce, etajuci pre doruka. Ponekad nije mogao da odoli izazovu - znao je da je kratkovida. Stao bi iza zavesa, izbezumljen od
napomog rada, zamrene brade, i gledao kako ona prolazi. Napred je,
veselo tresuci uima trao Murasko, njihov udesni pas. Zatim, drei
se za ruke, uasno eleci da naprave nekakav nestaluk, isle su Sonja
i Miloka, toliko ivahne i arobne da su njemu navirale suze na oi.
Iza njih, visoka, malo suvonjava, s udesnim tamnim oima, ali runa,
kao to su svi tvrdili (i sa im se i on slagao), ila je ona izmedu svojih
erki - Julije i Lidije, iza koje je, ako bi dan bio topao, ila dojilja sva
u trakama i noseci dete. On je stajao uzrujan zbog svojih misli i do
gadalo se da se nije odmicao od prozora sve dok se svi oni ne vrate.
Ona je ponekad bacala brz pogled svojih kratkovidih oiju na njegove
prozore. I opet je trao pas, a deji glasovi su vikali Murasko! Murasko!
132

Posle doruka je odlazio u etnju i esto iao u njihovom pravcu

kako bi uo ivahne deake glasove iza kamene ograde; jednom je
gumena lopta preletela preko kapije i umalo mu oborila eir; on ju je
podigao i bacio natrag, osetivi pri tome neopisivo uzbudenje.
U tri sata bi seo i radio orkestraciju svite sve do ruka. A onda
su se zatvarale aluzine sa izrezanim srcima i on bi se prihvatio itanja, uivajui u tiini, samoci i svojim uspomenama.
A onda bi oni, ako je noc bila vedra, ponovo izlazili da proetaju pre spavanja: ona, starije kceri, zet, ponekad korepetitor. Zbog
kratkovidosti ona nije videla sree izrezano na aluzinama i mislila je
da on nije kod kuce, brinula je da li je stavio maramu oko vrata, jer je
napolju svee, ne umara li se previse i kud li je to izaao? On je sedeo
u svojoj sobi, pokretao u dui nekakve usporene misli, oslukivao
sebe, govorio sebi: Da, potpuno sam Slobodan i srecan, ali sam zbog
neega tuan do suza (to je sada bilo njegovo skoro svakidanje raspoloenje), a ona je prolazila napolju svojim vrstim mukim korakom, ne usudujuc'i se da podigne lomjon ka njegovim prozorima,
upucujuci Bogu nekakve divlje, udne, materinske molitve za njega.
Aljoa je u Openhajmov dvorac odnosio njegova pisma i doga
dalo se da na pola puta sretne majordoma koji je nosio pismo u vilu
Bonijani. Ona ga je pitala da li je zadovoljan kuvarom, nudila mu je
novi model abaura, pisala mu o nekom Sarasateu, violinisti koga bi
trebalo i on da uje. On joj je pisao o svom zdravlju, o tome kako je
srecan u Firenci, o peterburskim novostima koje mu je saoptavao
Modest (etvrta simfonija je doivela veliki uspeh, Musorgski je arlatan i pajac).
Bio je decembar. Oni su za Boic putovali u Be, a on - u Pariz.
Sve bre su prolazili dani koji su postajali sve krai, ponekad bi ujutru
padao sneg i odmah se topio, i vise se nije moglo uivati u toploj tiini
nocnog balkona. Zapoelo je nekakvo gorko-neno opratanje pismi
ma, mutna nada da ce se taj arobni mesec jednom ponoviti... Zatim
su stigli do 1. januara izmireni rauni gi Bonijani. I, uoi odlaska,
karta za gostovanje trupe Beloti Bon.
Nije bio siguran da li e i ona biti u pozoristu, ali je u pauzi sa
svog mesta u prvom redu video nju i njenu porodicu u loama. Da,
ona je bila runa i, po svoj prilici, dobro je to odlazi: ona mu je ovde
bila teret. Ipak mu je ovaj mesec bio zagoran strahom da ce ona poeleti da joj on dode... On je gledao kroz binokl i osecanje radozna133

losti, uenja i razneenosti raslo je u njemu. Ona nijednom nije

okrenula k njemu svoje upeatljivo lice. Njen profil je bio nepomian.
Meni je dovoljno ono to postoji. Nita vie od toga mi ne treba. I
moda je zaista bilo tako.
Ali ta vrstina i ta dobrota su ga naroito brinuli. On ni sam nije
shvatao ta se s njim dogadalo kada se vratio kuci: grizao je nokte do
krvi, jecao je zagnjurivi lice u jastuk; pred zoru je tiho ispio au
konjaka... Ne budeci Aljou, nekako je sam, u suzama i gueci se,
prebrodio tu noc.

xm
etvrta simfonija je bila izvedena u Peterburgu i doivela je
veci uspeh nego u Moskvi. Uspeh je doivela kod publike i muziara
- ne i kod kritike: opet mu se uvredljivo i nepravedno podsmevao
Kjui, a Laro je tvrdio d a je on i bez ove simfonije znao da gospodin
ajkovski, ako naumi, moe u orkestru da napravi buku nita manju
nego bilo koji kompozitor. U Berlinu su izvoeni Franeska i Druga
simfonija. U Nemakoj je sada njegov rad pratilo ne samo desetak
strunjaka, kao to je bilo u Bajrojtu na predstavi Nibelunga, kada je
iao u posetu Listu, ili kao to je bilo u Parizu za vreme donekle
uvredljivih susreta sa Sen-Sansom. U Nemakoj je poinjala njegova
slava - zasluga za to pripadala je Hansu fon Bilovu, koji se za vreme
svojih koncerata u Moskvi iznenada oduevio njegovom muzikom.
On je dirigovao prilikom izvodenja Bure u Americi i Londonu i naterao je nemaku muziku tampu da obrati panju na ajkovskog.
Bilovu je posvecen Klavirski koncert, koji je najpre bio posvecen Nikolaju Grigorjeviu, ali mu je, poto su se posvadali zbog teine
koncerta, posveta oduzeta. Istu sudbinu je sada imao violinski koncert
- Auer ga je smatrao neizvodljivim i ajkovski je umesto Aueru, kon
cert posvetio Brodskom.
Burom je dirigovao i Kolon u Parizu, te je ajkovski pourio u
Pariz kako bi je neprimeen, iz zadnjih redova, odsluao u atlu. To
je bilo veoma muno i toliko ga je uzrujalo da je nekoliko sati nocu
lutao gradom pre nego to ce se, sa veoma jakom glavoboljom, vratiti
u hotel Met is. Najpre mu je bilo veoma prijatno da vidi svoje ime
izlepljeno na pariskim ogradama, ali ga je uoi koncerta od uzbudenja
134

spopalo neto poput dizenterije. Na koncertu, posle M endelsonove

Reformacijske simfonije, osetio je da samo to nije umro, da mu srce
nece izdrati to klokotanje u grudima. Uplaio se da e skrenuti na
sebe panju suseda.
Do tada mu se inilo da je Bura ,,sjajna stvar. Sada je uo
koliko je ona nezrela, koliko je orkestar zvuao loe, koliko je u njoj
sve od poetka do kraja bilo ,,programsko, to znai, fal. Apsolutno
vise nije mogao da slua svoje ranije stvari - u njemu je rastao bes na
samoga sebe: zbog Oprinika se stideo vec na premijeri, u Vakulu se
za vreme svog poslednjeg boravka u Peterburgu razoarao do suza.
Zar nikada nee uivati u onome to je napisao?
Sve je bilo veoma briljivo pripremljeno. Publika je aplaudirala
i zvidala umereno. U loi je video Nadedu Filaretovnu. Ona je imala
sopstvene planove sa Kolonom: Nadeda Filaretovna je razmiljala o
tome koliko da ponudi Kolonu za izvodenje etvrte simfonije.
Ovoga puta Pariz ga je uznemirio vie nego obino: sam grad je
postao drugaiji zbog elektrinog osvetljenja, okien i buan kao
nikada ranije. On je uvee i nocu dugo etao ulicama koje su jo izgledale praznino zadravajuci sjaj nedavno zatvorene izlobe - on je
i sam bio praznino odeven, sa sivim cilindrom, ljubiastim rukavicama, s koralnom iglom zadenutom u svileni plastron. Pozorita su
bila puna, jo od jeseni ivot se odvijao s nesmanjenim intenzitetom.
Nekoliko puta je bio na koncertima, sluao je Berliozovog Fausta,
iao je u Pale Roajal. Ali je, kao i uvek, otputovao s olakanjem: Orleansku devicu je pisao sa oduevljenjem kakvo odavno nije osetio.
Nije moguce da ce se i ove opere stideti i osecati se bedno kada
je jednom bude sluao, da ce morati grevito da stee naslone stolice
i u mranoj dvorani skriva svoje potiteno lice! On ju je pisao sa arom vecirn nego to je pisao Onjegina - u scenskom smislu oekivao
je od nje vise. ilera, Valoneovu knjigu, Barbjeovu dramu, Mermeov
libreto prouio je briljivo - ovoga puta sam je pisao libreto, uz svoju
uobiajenu nemamost prema tekstu, misleci da nece napisati gore od
nekog drugorazrednog pisca. Problemi11, pisao je on Modestu, ,,ne
potiu od nedostatka nadahnuca - vec naprotiv, od njegovog preobilja. Mnome je ovladao nekakav bes: itava tri dana muio sam se i
patio zbog toga to je materijala veoma mnogo, a snage i vremena
veoma malo. Hteo sam da u jednom asu uradim sve, kao to biva u
snovima. Nokti su mi izgrizeni, eludac mi lose radi, da bih zaspao
135

morao sam da poveam veemju porciju vina, a jue sam, itajui

knjigu o ani od Arka i doavi do procesa a b ju r a tio n i smrtne kazne
(ona je uasno vikala sve vreme dok su je vodili, moleci da joj odseku
glavu, ali da je ne spaljuju), poeo strano da jecam ...
U radu je troio toliko snage da je ponekad za vreme etnje
padao od iznemoglosti i tada je morao da pozove koije kako bi se
odvezao kuci. Ponekad bi ga obuzeo divlji, nerazuman zanos. Seo bi
za klavir i svirao sa koncepta, gueci se u suzama - zatim bi izlazio na
balkon, sve u istom onom Klaranu gde je ponovo boravio, i udisao
neni nocni vazduh sve dok se zanos u njemu ne bi smirio. Secao se
kako je jednom, pre godinu dana, u Brailovu, takode nocu, u slepom
zanosu samome sebi svirao Onjegina. O Onjeginu su mu iz Moskve
pisali da su i Nikolaj Grigorjevi i svi izvoai oduevljeni operom...
Prvi put ju je sluao na generalnoj. Doao je u pozorite pravo
s voza i u mranom uglu skoro puste dvorane sluao je mlade glasove
uenika, gledao njihove pokrete, jo neiskvarene pozorinom rutinom.
Mlada Klimentova je bila veoma dobra, prirodna i prirodno obdarena
udesnim glasom: ni ostali nisu bili loi. Bilo je oigledno da je sve
to je uradeno - uradeno s ljubavlju. O tome su govorili i Nikolaj Grigorjevi i Tanjejev, koji je dirigovao izvodenjem opere i zasuzio posle
prvog ina, i Kakin koji je sedeo pored njega i cutke mu, do bola, stezao ruku.
Za prvo izvodenje, sedamnaestog marta, stigao je iz Peterburga
Anton Rubintajn i predstava je ispala veoma sveana. Mada je uspeh
bio sasvim osrednji, ajkovskom su ipak stavili lovorov venae, odrali mu govor i naterali ga da na njega uzvrati. Najvie aplauza dobili su
Trikeovi kupleti.
Ovoga puta je zbog bezobzimosti ilovskog i lakomislenosti
samog Petra Iljia sledila kazna: pridodati srecan" zavretak, kada
Tatjana pada Onjeginu u zagrljaj, kod mnogih je izazvao negodovanje: Turgenjev i Katkov su zahtevali da se to ,,svetogrde promeni i
ajkovski je, osvestivi se na vreme, preradio itavu tu scenu. tampa
je odala priznanje muzikalnosti" i ,,intimnosti dela. Anton Grigorjevi je, vrativi se u Peterburg, izjavio da je dosadni libreto unitio itavu operu.
"Odricanje (franc.)

136

Meutim, ajkovskom ,,sud ljudi nije vie znaio isto to i

nekada. I to to ga Anton Grigorjevi nije ocenio kako treba, to to je
Laro govorio o tri andantea zaredom - malo ga je pogaalo. On je
vie od godinu dana iveo daleko od ljudi i u njemu vise nije bilo
osecanja prema bivim prijateljima, a zajedno sa oseanjima nestalo
je i zanimanje za njih. Sada je sve to je u njemu bilo ivo bilo usredsredeno na orkestraciju Device, na obradu svite. Ljudska zavist,
ljudska tupost, ma kako se manifestovale, skoro da ga se vise nisu
doticale.
Jedino to ga je i dalje izbacivalo iz ravnotee, to ga je dovodilo do napada besnila, bili su trenuci kada bi ga Antonina Ivanovna
podsetila na sebe. U prolee 1879. godine, u Peterburgu, ona ga je ne
koliko puta vrebala i ak je iznajmila sobu u istoj kuci u kojoj je i on
boravio. Kao to je svojevremeno iz uloge rtve prela u ulogu grabljivice, tako se i sada pretvorila u pokom u enu koja je sve zaboravila i sve oprostila.
Dragi moj Pecice!, pisala mu je i gurala mu pisma ispod vra
ta. ta je s tobom, zato nema ni tebe, niti bilo kakve vesti od tebe?
Nisi li bolestan? Dodi, lepi moj, poseti me. Uzgred, bila bih veoma
alosna ukoliko bi ti doao samo radi toga da me se otarasi i da mi
uini nekakvu zvaninu posetu. Znam da me ti ne voli, to me mui
i zbog ega patim i nikada nemam mira. Ali onda se barem vrsto
uveri u to da ti meni predstavlja sve na svetu. Nikakva sila ne moe
me naterati da prestanem da te volim i pokai prema meni makar saaljenje. Pripadam ti duom i telom - ini sa mnom ta hoce... Hajde
barem da razgovaramo kao pravi mu i ena. Bog zna kakvi su nai
odnosi bili do sada... Ljubim te bezbroj puta, makar u mislima. Znam
da ba ne voli kada se to istinski radi... U Znamenskom hotelu je veo
ma skupo i zato smo se preselile u istu zgradu gde si i ti, ali sasvim
sluajno. Ne boj se, ja te ne proganjam.
I ponovo je dolazila, neto moljakala, cenkala se zbog sto rubalja, pravila se da razume proceduru razvoda i da je prihvata. Nekoliko
puta je izokola nagovetavala kako zna da Pecica ima romansu sa bogatom enom, sa enom koja joj je slala nekakve glasnike elei d a je
se otarasi - sa milionerkom Fon Mek.
Kada je bio ljut oterao bi je zamahujuci na nju prvim to bi mu
palo aka. Ukoliko je bio u relativno mimom raspoloenju, poslao bi
joj po Alekseju pet ili deset rubalja, ne putajui je u svoje odaje.
137

Svejedno, odluio je da se ponovo skloni iz obeju prestonica, nita ga

u njima nije zadravalo. Nadeda Filaretovna je neprimetno pripremila njegov pristanak da boravi na jednom njenom majuru u vreme
kada je ona s porodicom u svom Brailovu.

XIV
Lasta je bilo toliko da se nad rekom kada bi dan bio oblaan
neprekidno ulo dugo i otro kliktanje jata ptica koje su prekrivale
nebo. One su sa reke strelovito uletale u park, skrivale se medu drvecem, izletale otuda, ispisujuci cikcak linije na stazama, i opet, munjevito iezavajuci, odletale u penina polja. Zato je kada bi dan bio
vreo i vedar vladala takva tiina da se sa balkona moglo uti kako kroz
travu promie guter. Ni zvuka, ni muzike. Tako je ajkovski zamiljao raj - jedino na taj nain je mogao da uje sebe.
On sve do sada nije znao da se moe pisati u vrtu, u zelenilu.
Pokazalo se da je tu sve isto tako postojano kao i u sobi. Pod balkon
bi mu izneli maleni stoic koji se klimao; batenska stolica se takode
klimala, podrhavala je senka lica pod rukom, treperio topli vazduh i u svom tom podrhtavanju, u svem tom treperenju bilo je upravo one
postojanosti koju je itavog ivota traio.
Moskva je za njega bila suvie buna, uurbana; posle enidbe
ona ga je i plaila: Ja sam manijak, manijak, niko me ne progoni, a
mene je stalno neega strah , esto je u sebi ponavljao. Peterburg ni
je voleo: tamo su, istina, ivela braa, Modest i Toljenka, ali M odoa
je iz godine u godinu sve vise liio na njega i neverovatno je koliko su
oni jedan drugoga poznavali! Toljenka je imao svoj ivot - karijera,
ene, drutvo. Inostranstvo? Prole godine u Firenci iveo je u potpunom blaenstvu, ali Italija je suvie raskona, privlae ga Rim, Venecija, vue ga neznano kuda, sve je suvie jarko, areno i velelepno.
Postojao je i Klaran. O, to je njegovo mesto. vajcarsko seoce, uvek
pust pansion. Jedino to je daleko od Rusije, i to opet nije ono to
treba... Moda Kamenka? Sestrina porodica, divni ljudi, necak Bob aroban, oboavani deak. Ali neto se u poslednje vreme promenilo
u porodici Davidovih: sestra stari i poboleva, rastu cerke, i nije vise
onako kao to je bilo pre tri godine. A Brailovo? Raskono, suvie
138

raskono imanje Nadede Filaretovne - suvie novo, suvie statusno i

velianstveno - nekoliko puta je u njenom odsustvu tamo boravio,
snebivajui se od lakeja... Ne, nema niega boljeg od Simakova, naputenog majura na tri vrste od Brailova. On bi hteo da ga konano zaborave, sve dotle dok ih sam na sebe ne podseti.
Kuca je bila niska i stara, ali udobna, ista i prostrana. U vrtu je
bilo mnogo cvea, i kada bi dan bio sunan nastao bi pravi p i r - pele
su se opijale nad ogromnim lejama eboja, suncokreta, rua, rezede.
Desno od vrta, pored starog bunara i povrtnjaka, du movare zarasle
u trsku, vodio je put ka omanjem umarku; jo dalje, rasle su naizmenino ogromne stare vrbe i topole i tu je bilo one udesne ruske, movame, poljske hladovine, iz koje ponekad sve do veeri nije imao
elju da ode. Selo. Skromna crkva, bela sa zelenim, iza nje - uma,
uma, uma, iz koje se kuci vracao jednim drugim, gornjim putem,
najpre obalom reke, zatim kroz polje, medom koja je ila sve do vrta.
Vracao se natrag, ponovo bi seo na balkon, u fotelju, i posmatrao polje, reku koja je na zalasku blistala i rumenela se, udaljene
umovite breuljke, gledao je i nije mogao da se nagleda. Ta tuga bezrazlona, slatka, bolna - koju je on tako voleo i koja ga je spopadala u najsrecnijim trenucima ivota, poinjala je lagano da ga pritiska, da ga gui, da se poigrava njime i mui ga.
Taj daleki vidik, stoletno drvece u vrtu, stara i draga kuca, koju
mu je uvek ista dareljiva ruka stavljala na raspolaganje, to vee, zvuci noci, mlad mesec, bespomocan na zvezdanom nebu - sve je to tako
diralo njegovo i bez toga razneeno sree. Nije bilo u pitanju to to on
uje kako dolazi starost, vec to to je osecao da odlazi mladost. Da,
razmisljao je o tome d a je vei deo ivota ve proivljen, d a je poneto
vec nepovratno prolo. Odjednom bi mu palo na pamet da bi bila prava srea udati jednu od necaka - Natau ili Anu - za nekog od sinova
Nadede Filaretovne i da bi trebalo da joj to napie. Razmiljao je o
njenim pismima, koja su ovde, kao i svuda, uredno stizala skoro svakodnevno, i o svojim odgovorima. Razmisljao je kako je ponekad
umoran od toga da joj pie o sebi, o svojoj muzici, zato to je u posled
nje vreme nezadovoljan sobom: M ars minijatura je naprosto minijaturno smece. Betovenove sonate, koje mu je ona na njegovu molbu
poslala, definitivno su ga dotukle: vredi li uopte pisati posle toga? Na
pomisao o Mocartu, u oima bi mu se pojavile suze - gde je on tu! Jer,
to je udo, udo, a on ce sa svojom anom od Arka verovatno opet
139

doiveti neuspeh, kao svojevremeno sa Vakulom... Undina, Oprinik,

Vojvoda - sve su to samo kriminalni prestupi, zbog kojih treba do
kraja ivota samoga sebe da kanjava stidom. Kakav Mocart i Betoven! Pa on nikada nece dostici Bizea i Masnea...
I on je bacao cigaretu, bacao je olovku kojom je neto vrljao
po knjizi, novinama ili pismu i uzimao u ruke porube kuhinjskih krpa
- to ga je smirivalo.
Doao je ovamo poetkom avgusta, zavrivi trei in Device
Orleanske, koju je voleo kao to je uvek voleo ono to je poslednje na
pisao, u koju je sumnjao, a ipak i verovao u nju zato to je znao da melodija, koja je kod njega nastajala zajedno sa harmonijom, predstavlja
zalog prave m uzike snage i istine. Sada se bavio orkestracijom opere.
Mogao je da radi mnogo, ne pomerajuci se s mesta, rasporedivi dan
na pravilne periode - pisanje, ruak, etnja. Na samo tri vrste odatle on se trudio da na to ne misli - ivela je ona, njena deca, gosti, odvijao
se leti uobiajen, buan ivot u letnjikovcu, odakle je povremeno
dolazio Pahuljski sa notama i asopisima - Petar Ilji skoro da ga nije
ni primecivao. Imao je na raspolaganju konjski etvoropreg i koijaa.
Preko dana je ponekad odlazio da se kupa, ponekad bi seo u amac sa
Aljoom, ali su najece oko tri sata bila uprezana otvorena kola i on
je sam odlazio u umu, gde bi sat kasnije stigao i Aljoa sa korpom i
starim lakejem Leonom. Oni bi postavili samovar, rairili stolnjak na
njegovo omiljeno mesto i servirali aj. Tu nikoga nije mogao da sretne
- znao je d a je u Brailovu u etiri sata ruak. Jednom mu je Pahuljski
predloio da dovede najmlau kcer Nadede Filaretovne - Miloku,
kojom je svojevremeno u Firenci on bio us-hicen.
Kao Boga vas molim neka sve ostane kako jeste!, skoro je
povikao, prebledevi. I na tome se razgovor zavrio. On je podozrevao
da se u Brailovu takode pribojavaju susreta s njim.
Do tog susreta je ipak dolo, jer je za njega bilo potrebno veoma
malo: samo to da na ruak malo zakasne troje koije, tri brailovske
trojke. On je kao i obino ujahao u umu na svom poslunom, prilino
starom doratu, i na krivini, tamo gde je uma bila iskrena, naletela je
pravo na njega iroka, udobna koija. On je cimnuo dizgine. Ona je
bila sa Milokom. Na sebi je imala usku pelerinu i kariranu maramu
oko vrata; u svojoj ruci je drala male ruke svoje keri. Pale su mu u
oi Milokine noice u uskim ipkanim gacama. On se nije usudio da
skrene pogled i prvi put u ivotu njihovi pogledi su se sreli... On se
140

zbunio i skinuo eir. Ona se promenila u licu, zbunivi se kao devojica, i skoro da nije uspela da odgovori na njegov naklon. Konji su
proli pored njega, zatim su prole jo dve koije - u njima su se, po
svoj prilici, smejali mladi enski glasovi. I sve se utialo. On je siao,
duboko je uzdahnuo ne bi li doao k sebi, i polako poao pod breze da
prevre mahovinu i trai peurke. Napravivi krug, vratio se na ono
mesto gde je uma bila poseena, krenuo levo i izaao na poljanu. Ta
mo su vec bile poreane ae, naseen beli domaci sir. I kurir iz Brailova je vec uspeo da mu donese potu; potu mu je Nadeda Filare
tovna poslala u umu: u vreme aja, gde god da se nalazio - kurir je
morao da ga pronade.
Uvee se jos jednom uzrujao, a njegova uzrujanost se odraavala na sve: na odnos prema Aljoi, na apetit, na san, na sree, na eludac. Iznenada bi ga spopala plaljivost, poeo bi samoga sebe da ali.
Sledeeg jutra bi Modi u Peterburg napisao: Jue sam opet bio histerican ili jue sam itavo vee jecao. Ujutru bi bio ravnoduan,
miran, ali uvee je bio gotov da urla, uasnut od ivota.
Zato? Ni sam to nije znao: poeo bi da razmilja, ali ni do kakvog zakljuka nije mogao da dode. Jer sve je ilo onako kako je
eleo: bio je posteden velikih i malih briga, bio je sam sebi gazda,
radio je ta je hteo i iveo gde je hteo, imao je sve to je samo mogao
da poeli, a ipak bi ga uvee obuzela toliko nepodnoljiva tuga da je
dobijao elju da, zatvorivi prozore i vrata, jaue iz sveg glasa.
U Brailovu se 27. avgusta odravao veliki bal sa prazninom
iluminacijom.
Sada, u trecoj godini njihove prepiske, bilo je jasno da ona,
osim u vidu pisama, nikada nee zatraiti nikakav drugaiji oblik prijateljstva s njim i u tom pogledu on se potpuno smirio. Ali to to je
ona, ipak, iv ovek, a ne senka s kojom vodi beskrajan, uzbudljiv razgovor, i dalje ga je brinulo vise nego bilo ta drugo. On ni sam nije
znao ta treba da eli, ponekad je matao jedino o tome da bude pod
njenim krilascem, ponekad se bunio protiv njene stroge, jake volje.
Ona ga je shvatala bolje nego bilo ko od njegovih prijatelja - muziara, pesnika, obinih smrtnika, poznavala ga je skoro kao i brat Modest,
pa ipak, ona nije znala neto veoma vano o njemu ako je mogla da ga
voli tako duboko i nesebino. To je sudbina", govorio je sebi u trenucima kada bi mu sve bilo potpuno jasno, sudbina moje slave, moje
tajne, moje ovenosti . I ne dovodeci misao do kraja, ponovo je
141

padao u bolesnu apatiju i inilo mu se da samo smrt moe razreiti

njegov ivot, a ne ljudi, ne osecanja, ne on sam, pa ak ni njegovo
stvaralatvo.
Kasno uvee 27. avgusta on je izaao iz kue i krenuo u Brailovo. U parku su bila upaljena svetla i itao je svetleci krug, odakle
je putan vatromet. Svi su bili na okupu. Bilo je tridesetak osoba deca, odrasli, guvemante, vaspitai, sluge, gosti. ajkovski je stajao
iza senice pokraj ribnjaka i netremice posmatrao, bojeci se da ga m o
gu nanjuiti dva velika psa koja su trala oko ribnjaka. Do njega je
dopiralo pevanje, razgovor na ruskom i francuskom (jasno je uo Sonjin kotrljajuci izgovor); petarde su eksplodirale u snopove raznobojnih iskri, deaci su ciali od zadovoljstva, ali ih, oigledno, nisu putali blizu. Zatim je zapaljena bengalska vatra koja je u zelenilu
izgledala arobno, i iznenada je neko izaao iz svetlosnog kruga i doao blizu njega. To je bila Nadeda Filaretovna. Njena teka svilena
haljina zautala je alejom. Bila je sa kcerkama.
ajkovski je zadrhtao, ali se nije udaljio. Psi, nekakva egrtaljka, koja se povremeno ula veoma blizu, izazivali su u njemu
strah. On je u potpunom mraku stajao i posmatrao. U ribnjaku su se
ogledale zlatne rakete koje su poletale u nebo, iza drveca su promicale
ljudske siluete. Bojao se da bi ga neko od posluge mogao smatrati
lopovom. Povremeno je poinjao da drhti, bilo je vlano.
I odjednom se iz kuce, kroz otvorene prozore, razlegao valcer
iz Onjegina. Sva mlade je krenula u veliku dvoranu da plee.
- Petre Iljiu, ne moe biti da ste tu! - zgrabio ga je Aljoa. ta je vama? Sutra ete biti bolesni. Zar je to lepo? Sve je mokro.
ajkovski se nije branio.
- Traim vas vec tri sata, sve sam obiao. Pomislio sam da ste
pali u reku.
I on ga povue za sobom.
A moda je to ipak bila zamka? Ponekad se ajkovskom inilo
da ga ona potajno oekuje, da trai da joj on doe. I ona je zaista sve
inila da on dode: boravila je tamo gde se u isto vreme nalazio i on; u
Parizu - gde je rastojanje medu njima bilo jo manje nego u Firenci ona je odjednom, izgovarajui se svojim zdravstvenim stanjem, poela rede da mu pie moleci ga da se i sam ,,ne zamara i da ne pie ece
nego jednom nedeljno, kao da ga je podsticala da pisanje zameni susretima. I ona sama je u pismima postala manje uzdrana: ako je u
142

poetku nekoliko puta i pominjala svoja osecanja vise nego to bi tre

balo, odmah je traila da on to pripie njenoj strasnoj prirodi. Sada je
neuzdranost davala osnovni ton njenim pismima, dok je on u prepisci
postajao sve oprezniji i uzdraniji.
Poeo je da se pribojava da ce izgubiti ili svoju slobodu, ili
novanu pomo Nadede Filaretovne, to je moda bilo jo gore.
M odest, koji je Nadedu Filaretovnu nedavno sreo na ulici, pisao mu
je, uzgred, d a je ona ,,ostarila. On se bojao da e ona saznati o njemu
svu istinu, da ce prestati da ga voli i da ce ga oterati od sebe. Bilo
je u njoj nekakvih sumnji: ona, veoma pametna ena, smatrala je da
on nikada nikoga nije voleo samo zato to nije naao enu koju vredi
voleti, matala je o tome da njemu, takvom kakav jeste, vise i nece biti
potrebna nikakva druga ena ako ona bude s njim odravala tu strasnu prepisku.
Sanjala sam Vas itave prole noci, pisala mu je ona sada.
Bili ste tako divni i moje sree je hrlilo Vama... Kakva je to sreca
osecati da ste moji, que je vous p o s s e d e . K a d biste znali koliko
Vas volim. To nije samo ljubav, to je oboavanje, bogotvorenje, klanjanje...
Kroz njen ivot, pun porodinih i poslovnih briga, provlaila se
kao nit ta ljubav - neostvariva, usamljena - njen jedini izraz bila su
pisma, jedina realnost - ivot blizu ajkovskog. Ona je brojala dane
od Brailova, gde je bio, do Napulja - gde je trebalo da bude u isto vre
me kada i ona; od Pariza, gde je za njega iznajmila stan, do Moskve,
gde se moglo desiti da prode pored njene kuce. Ona je starila i ludovala i ponekad ni sama nije shvatala ta joj se to dogada. Bilo je dana
kada se u njoj budilo neto materinsko prema njemu i od tog osecanja
njoj je bilo jo tee.
Toliko elim da znam sve to se odnosi na Vas. alim o Vas
nisam poznavala jo od kolevke, to se niste na moje oi rodili, rasli.
U njenoj porodici je postojala nekakva mutna predstava o njenom odnosu prema ajkovskom, svi su je smatrali nepopravljivim
mecenom. Ona je zaista pomagala siromanim, nepoznatim mladim
muziarima; u njenoj kui su iveli violinisti i pijanisti koji su zavrili
Konzervatorijum. Uzgred, svi iz njene blizine su veoma brzo poeli da
se prema ajkovskom odnose s punim potovanjem.
14Da ste u mojoj vlasti (fr.).

143

Njena erka Miloka je navikla da ljubi njegov portret, koji je

stajao na njenom stolu okruen urevkom (njegovo omiljeno cvee);
sin Kolja je zajedno sa starijim sestrama uio njegove romanse. U
trenucima svojih najstrasnijih elja, koje su je dovodile do potpunog
gubitka samokontrole, ona je u pismima svoju pomamu prema njemu
zamenjivala ljubavlju prema njegovoj muzici:
Mili moj, oboavani prijatelju! Piem Vam u stanju takvog
zanosa, takve ekstaze, koji obuzimaju itavu moju duu, a to verovatno razara moje zdravlje; ipak, ja nipoto ne mogu toga da se oslobodim, a Vi cete sada shvatiti zato. Pre dva dana dobila sam nau
simfoniju u aranmanu za etiri ruke, i to je ono to me dovodi u takvo
stanje od koga mi je i bolno i slatko. Sviram i nikako da se nasviram,
ne mogu d a je se nasluam. Ti boanski zvuci obuhvataju itavo moje
bice, uzbuduju moje nerve, dovode moj mozak u takvo egzaltirano
stanje da vec dve noi provodim bez sna, u nekakvom grozniavom
bunilu, i od pet ujutru ne mogu vie ni oka da sklopim, a im ujutru
ustanem, odmah mislim na to kako cu to pre sesti i svirati. Boe moj,
kako ste znali da predstavite i ocajniku tugu i zraak nade, i muku, i
patnju i sve, sve to sam u ogromnoj meri osetila u svom ivotu i to
tu muziku meni ini dragom ne samo kao muziko delo, vec je ini
bliskom i dragom kao izraz mog ivota, mojih osecanja. Petre Iljiu,
ja sam dostojna toga da ta simfonija bude moja: niko nije u stanju da
je oceni tako kao ja, muziari mogu da je vrednuju samo umom, a ja
sluam, osecam i saoseam itavim svojim bicem. Ako treba da umrem da bih je sluala, umrecu, ali u je ipak sluati. Vi ne moete ni
da zamislite ta ja osecam ovoga asa, dok Vam piem i istovremeno
sluam zvuke nase boanstvene simfonije.
...Moete li da razumete ljubomoru koju osecam u vezi s Va
ma, iako medu nama ne postoji lini kontakt? Znate li da sam ljubomoma na najnedopustiviji nain: kao ena prema oveku koga voli?
Znate li da mi je kada ste se oenili bilo uasno teko, kao da mi se
neto otkinulo od srca? Osecala sam bol i gorinu, misao o Vaoj bliskosti s tom enom bila mi je nepodnoljiva, i znate li do koje mere
sam ja grozna osoba? Ja sam se radovala kada Vam je sa njom bilo
lose; prekorevala sam sebe zbog tog osecanja, ali izgleda da Vam niim nisam dopustila da ga primetite. Ipak, bez obzira na to, nisam m o
gla da ga u sebi iskorenim: ovek ne naruuje svoja osecanja. Mrzela
sam tu enu zbog toga to Vam je s njom bilo lose, ali mrzela bih je
144

jo sto puta vie da Vam je s njom bilo dobro. inilo mi se da mi je

ona oduzela ono to moe da bude samo moje, na ta samo ja imam
pravo, zato to Vas volim kao niko na svetu i cenim vie od svega na
svetu. Ako Vam je neprijatno zbog svega ovoga - oprostite mi za ovu
nevoljnu ispovest. Izbrbljala sam se, a razlog tome je - simfonija. Ali
ja mislim da je bolje ukoliko znate da ja nisam onako idealna osoba
kako se Vama ini. Uz to, to ni na koji nain ne moe promeniti nae
odnose. Ja u njima ne elim nikakvu promenu, ja upravo elim da budem siguma da se nita nece promeniti do kraja m og ivota, da niko...
ali ja nemam prava da o tome govorim. Oprostite mi i zaboravite sve
to sam Vam rekla... Oprostite i shvatite d a je meni sada dobro i da mi
nita vie ne treba..
Oekujuci njegov dolazak i strahujuci da do njega moe doci,
ona je svu snagu svoje ljubavi usmerila na to da ga kao zarobljenika
zadri na rastojanju. Ponekad bi u pismima poela da razmilja o lju
bavi. Ona je bila vrsto ubedena da je brak - uvek nesreca, da je
,,bliskost - kraj ljubavi. Ona je pisala da ona moda prijateljstvom
naziva ono to ljudi nazivaju ljubavlju, ali ona ne eli da govori o
ljubavi kada je re o njoj samoj, zato to ljudi nazivaju ljubavlju glupo
i fatalno osecanje mladih zaljubljenika, osecanje koje se hrani susretima, dodirima, to jest svim onim od ega ljubav propada. Ni u ivotu
ni na sceni mladi zaljubljenici je nikada nisu dimuli. Od svih osecanja
ona je priznavala samo svoju ljubav prema ajkovskom i tom osecanju, koje ju je dovodilo do ludila, i koje se napajalo njegovom muzikom, ona je htela da zauvek zamre u nepodnoljivoj, blaenoj samoci.
Danas u svirati Vaa dela u etiri ruke i osecati zanos i
uzbudenje...
On joj je bio zahvalan za sve i postepeno je navikao da ne strepi
za svoju slobodu, i ak je upravo u produetku svojih odnosa sa Nadedom Filaretovnom delimino video tu slobodu - svoju materijalnu
nezavisnost. Konzervatorijum je vec bio iza njega, Jurgenson mu je
redovno plaao, za izvodenje svojih dela on je dobijao novae koji mu
je pripadao. Sada je iveo kao veliki gospodin: komponovao je, putovao, s vremena na vreme se zaduivao, dolazio u Rusiju kada je to bilo
potrebno. Nije sebi uskracivao zadovoljstva - ponekad porona, pone
kad skupa, mazio je sebe i svoje blinje kojih i nije bilo mnogo, i
prema kojima je gajio sentimentalnu, brinu ljubav.
145

To su, kao i ranije, bila braa, Aljoa, porodica Davidovih. On

je s brigom i tugom zapaao kako medu svim tim ljudima poinje raspad: Anatolij je bio pred enidbom, Modest, koji vec nekoliko godina
nije pripadao sebi, iveo je kod Konradija i pojavljivao se ponekad,
kao senka, iz nebica. Sestra Aleksandra Iljinina je bolovala od jetre i
bila na morfijumu - zbog ega su se kod nje pojavile nenormalne egzaltacije koje je smenjivao potpuni gubitak snage, dok je u kuci vladao onaj turobni duh koji se krije od tudinaca, i koji vlada kada u porodici postoji alkoholiar. Porasle su devojke, lepotice, takode pomalo
histerine, i takoe sklone morfijumu. One boluju, nerviraju se, gue
se u selu, nametaju im mladoenje koji su isti promaaj. Usred sveg
tog tekog i alosnog porodinog nereda raste Bob, koji je za sada jo
dete, deak kome ajkovski ne sme da se priblii, kojim ne sme pot
puno da ovlada, njemu sme samo da se divi onda kada navraca u
Kamenku.
On je uspean u muzici, ko zna, moda e biti muziar. On
divno crta, on je pesnik, on pie pesme. On ne podnosi obine deake
igre i tue. On osea strast prema cvecu, eli da bude botaniar i skuplja herbarijum. On ne zna ta je lepe - ptice ili leptiri, sav njegov
ivot pun je ushicenja pred svim to vidi.
Ni Kamenka vise nije ista. Brian zbog domacih poslova, nije
vise isti ni Lav Vasiljevi; preko zime mlae devojice odvode u institut, starije mataju o prestonici, kapriciozne su, postaju rune. Usred
svih nevolja Davidovih ajkovski iznenada ostaje sam: Aljoa je
pozvan u vojsku.
Aljoa je kod njega u slubu stupio jo kao deak. Najpre je
nauio da ita i pie, zatim je (s velikim trudom) nauio da razlikuje
muziku svog gospodina od svega ostalog, zatim francuski izgovor. On
nije bio samo sluga, on je bio dadilja, bio je u njegovom ivotu neophodnost, uteiteljska, umirujuca, bez koje je sve to je bilo stabilno
postajalo nesigumo, bez koje je sve to je jednostavno postajalo bolno
komplikovano. Kao to su njegovu ljubav prema Bobu ljudi sa strane
doivljavali kao ljubav prema deci uopte, tako je i njegova ljubav
prema Aljoi (drugaija, prozaina, ali takoe slatka) mogla biti smatrana ljubavlju prema obinom narodu. U stvari, on nije voleo narod,
vec ono jednostavno, zdravo i veselo to je postojalo u takvim delijama kakav je moskovski koija Vanja, momak u ruskoj sauni Timoa,
sluga Kondratjeva Legoin, deak iz Klina Jegoruka, Saa-slez, to je
146

kod Aljoe jo bilo spojeno i sa bezgraninom odanocu. Sada je

morao da ga se lii na nekoliko godina.
Predosecao je da e se Aljoa za to vreme otuiti, da ce se vratiti ogrubeo od ivota u kasami. Slutio je da ce ostati sam i da nece
modi da mu nade zamenu. ajkovskom se uvee na dan rastanka desio jedan od najjaih napada koje je imao u ivotu - bilo je nesvestice,
krikova, konvulzija. I jo mnogo meseci kasnije nije mogao da se
smiri.
On je svracao u Moskvu - da bi se video sa Aljoom, zauzimao
se za njega. Pisao mu je pisma puna tuge i nenosti. Golube moj,
Ljonja", pisao je on, jutros sam dobio tvoje pismo. I radovao sam se,
i bio sam tuan itajuci ga. Radovao sam se zato to elim da esto
primam vesti od tebe, a tuan sam zato to tvoje pismo ozleduje moju
ranu. Kada bi samo znao, kada bi mogao da vidi koliko tugujem i
patim zbog toga to tebe nema! Jue smo ili u umu i tamo smo zbog
nevremena pokisli. Kada sam se vratio i uao u tvoju sobu da se presvuem, odjednom sam se veoma ivo setio kako sam se ponekad,
vrativi se kuci, radovao to vidim tvoje lice, koje mi je toliko drago.
Setio sam se kako si me ponekad grdio zbog toga to sam isflekao
odeu i tako se rastuih, tako se rastuih da zaplakah kao dete. Ah,
mili, dragi Ljonja! Znaj da se ja, ak i kada bi ti sto godina ostao u
vojsci, nikada neu navii na tvoje odsustvo i uvek cu nestrpljivo ekati onaj srecni dan kada ce mi se vratiti. U svakom trenutku mislim
na to. A dotle, golube moj, ekacu septembar, a ako te se ba mnogo
zaelim, onda cu doi u Moskvu... U meni je sve em em o jer ti, dragi
moj, nisi sa mnom.
Ipak zauzimanje je, ak i kod osoba na veoma visokim poloajima, bilo bezuspeno. Aljou je na neko vreme izgubio. Sada je u
haosu svakodnevnog ivota - pralje, domaini hotela, kondukteri, potari - morao da se snalazi sam.
Osobe na visokim poloajima, izlasci u svet, kontakti sa direkcijama Imperatorskih pozorita - sve se to iznenada ponovo sruilo na
njega: postavka Onjegina u Moskvi, postavka Device u Peterburgu,
koncerti, gde je pravu gromoglasnu slavu doiveo njegov Italijanski
kaprio, gde je Nikolaj Grigorjevi blistao izvodei njegovu Grande
Sonate, izvodenje Liturgije - sve ga je obavezivalo da ne izlazi iz
fraka, da se upoznaje sa velikim kneevima, da posecuje razne dame
na visokim poloajima u drutvu. Do 1880. godine u Rusiji se odnos
147

prema njemu u mnogo emu promenio: njegovi stalni odlasci u inostranstvo bacili su, u oima sunarodnika, nekakvu novu svetlost na
njega, a njegovo udaljavanje od muzikog ivota Peterburga i Moskve
samo je budilo optu radoznalost. On se na izvestan nain smirio kada
mu je reeno da se Antonina Ivanovna spanala s nekim ovekom, rodila vanbrano dete i dala ga u dom na vaspitavanje. Njene zahteve u
pogledu novca on je ispunjavao koliko je mogao - novca, kao i pre, i
vie nego pre, nikada nije bilo dovoljno: od Nadede Filaretovne je
sve bilo uzeto na pola godine unapred.
U to vreme kod njega se pojavila izvesna sporost u navikama i
nastojanje da svoje lice uini drugaijim - da ne dozvoli da posmatrai sa strane primete i najmanji pravi izraz, vec samo onaj koji im
on svesno prua. Kako je i moglo biti drugaije? Kada bi se pojavljivao na probama Onjegina, orkestar je ustajao da ga doeka, pevai
i pevaice su ga pozdravljali. U restoranu su mu sada davali mesto
desno od Nikolaja Grigorjevia, a u Peterburgu, Napravnik mu je slao
kratke i uzdrane ljubazne fraze - drugaije nije znao. Sa muziarima
Peterburga nije se vise sretao kao ,,esti, vec kao potpuno drugaiji,
ali uvaeni kompozitor, ne traeci njihovo odobravanje, vec jedino utivost za sopstvenu, pomalo utogljenu korektnost. Za te tri godine ko
liko je grozniavo tumarao po Evropi, on je u Rusiji postao, maltene,
znamenitost. Od dana kada je u Moskvi prvi put izvedena etvrta
simfonija, do januara 1881. godine kada su postavljeni Onjegin i Devica, njegovo ime je ovenano slavom, onom slavom o kojoj je neka
da samoljubivo matao i za neko vreme se vec bio umorio od ekanja,
o kojoj je ljubomomo razmisljao itavog ivota.
Sa premijere Onjegina, iz Moskve, on je odjurio u Peterburg na
premijeru Device Orleanske. Opet su Trikeovi kupleti izazvali eksplozije ushicenja (Operu je trebalo nazvati ne Onjegin vec Trike, go
vorio je u ali). Bilo je poklona, uzvika ushicenja, svega onoga to je
neophodno, zamomo i, naravno, prijatno, ega je bilo i pre, te je pomislio da je ipak greio kada je smatrao da ta opera nije scenina; moda
ce, mislio je, ona ipak izdrati vise od desetak predstava. S uzbudenjem je sluao i njenu peterburku premijeru i secao se kako je Devicu
komponovao sa vise raunice i manje samozaborava. Ali i ovde je
dvorana bila ushicena, izneli su ga na rukama i ljudi su se gurali u prolazima.
14R

Ovoga puta, Laro je bio u Parizu, oputen i ugojen, s nekakvom enom sumnjivog ponaanja. Zato su ga Kjui i desetak manje
znaajnih recenzenata doekali grdnjama umerenijim nego obino.
Vec nekoliko godina je bilo uobiajeno da kritika svaki njegov uspeh
naziva Succes d 'estime, svaku njegovu novu stvar gorom od prethodne - kojoj, svojevremeno, takoe nije priznavana nikakva vrednost.
Ali publika nije marila za kritiku i sudila je impulsivno, ponekad
kapriciozno, ponekad slepo, ali sa estinom i iskrenou istinskog
oduevljenja.

XV
To je bio Pariz.
Kia je lila po sputenom krovu fijakera, konj je kloparao kaldrmom, ene su zadizale suknje klizajui se po barama; kiobrani,
kiobrani, svetiljke, zvuci Marte iz nekakve kafane; areni prsluk,
cilindar, bradica - sumnjivi subjekt nudi nedozvoljenu razonodu...
Ali, evo, fijaker skrece u iroku ulicu. Prestie konjski tramvaj koji se
sav trese. atle. Ovde je prole godine Kolon dirigovao njegovom etvrtom simfonijom - od tada je i zapoela njegova slava u inostranstvu. Nadeda Filaretovna je bogato platila Kolonu. ajkovski je krio
da je Kolon morao da bude kupljen...
On je odluio da odsedne u hotelu u Ulici Rivoli. Bilo mu je
svejedno gde ce odsesti. Ovoga puta nece se tu zadravati. Da li je
mogao i da pomisli da e se naci u Parizu? Da li je mogao i da pretpostavi da ce se ovaj mart, koji je nameravao da provede u Napulju,
pokazati toliko uzbudljiv. Treega uvee doao je kod njega knez
erbatov.
- Car je ubijen!
Zajedno su odjurili velikim knezovima. Sergej Aleksandrovi
je bio priseban, ali Pavel Aleksandrovi je imao nervni napad i sutradan ujutru je jedva mogao da ue u voz - uveli su ga drei ga pod ruke. ajkovski je nekoliko dana proveo u velikom uzbuenju. Italijanske novine su pisale da je u Rusiji revolucija. Ali stiglo je Novo vreme.
Zloinci su bili uhvaceni. Meu njima je bila i ki generala Perovskog.
149

ajkovski je, bez obzira na sve, ipak uspeo da otputuje u Sorento i na Kapri. To je bilo udesno! Nije bilo nieg lepeg na svetu
od tog plavetnila, tog proleca, te opojne blagosti najslaeg mesta na
svetu. Zatim je (dok su sedeli sa knezom za bezikom15) stigao tele
gram od Jurgensona: Rubintajn je otputovao u Nicu. Veoma je
bolestan.
On je tu ostao dva dana, ali niko vie nije mogao da mu saopti
bilo ta novo. Onda je poslao telegram u Pariz - nasumce - na hotel
Grand, gde je Rubintajn sluajno mogao da odsedne i gde su ga
dobro poznavali. Odgovorila mu je Tretjakova (ena moskovskog gradonaelnika): od petog marta Nikolaj Grigorjevi se nalazio u Parizu
i dalje nije mogao da putuje - nije bilo nade.
Stari drug, stariji drug, umirao je u Parizu, okruen enama kojim a je itavog ivota bio idol. Zbog neije neshvatljive lakomislenosti poao je na put, ali je jedva stigao do Francuske i tu pao u teko,
samrtno stanje.
Petar Ilji nije voleo mrtvace i kada je stigao novi telegram,
obavetavajuci ga da je Rubintajn umro, on je dugo jecao i ve se
uplaio da ce se ponoviti nervni napad kakav ga je jednom , prole godine, kada je Aljoa pozvan na odsluenje vojske, umalo liio razuma.
U sunano jutro, u svitanje, seo je u voz i stigao u Pariz, u hladnu, kiovitu no.
Umivi se na brzinu u hotelskoj sobi i pogledavi sa zadovoljstvom iroki krevet - veoma je voleo pariske krevete - on je ponovo
izaao i naredio da ga odvezu u hotel Grand. Sve te ulice, Opera, kafe D e la Pe, podsetili su ga na prologodinji boravak - na stan koji je
za njega iznajmila Nadeda Filaretovna, na poznanstvo s Kolonom, na
bar u Ambasadoru, na salon Vijardove.
On je Rubintajna zamiljao mrtvog, deformisanog, potamnelog, i trudio se da se savlada, prekorevao je sebe zbog kukaviluka.
Stideo se i samom sebi da prizna kako se mnogo ega u ivotu plai:
privienja, lopova, mieva.
Ali nije morao da se savladava: telo Nikolaja Grigorjevia je
jo ujutru preneto u rusku crkvu u Ulici Dari. U hotelu Grand su ga
proveli do apartmana Tretjakove. Ona je stajala nasred sobe sva u
cmini, uasno naduvenog, crvenog lica. U sobi je bilo zaguljivo od
l5Igra kartama. (Prim, prev.)

150

parfema i grejalice na gas. ajkovski je seo i zaplakao. I ona je zaplakala zajedno s njim. On nita nije mogao da pita, ona nije mogla nita
da odgovori. Cutke su jedno drugo uzimali za ruku i plakali. I povremeno su jedno drugome donosili au vode.
Pre otprilike tri meseca Nikolaj Grigorjevi Rubintajn, ovek
od koga je drhtao moskovski Konzervatorijum i kome je u moskovskim salonima davano mesto pored gubematora, Nikolaj Grigorjevi
koji je stvorio tolike muziare i nauio Moskvu muzici, osetio je poetak bolesti. alio se na bolove u crevima, mravio je i umarao se, a
moskovski lekari su ga vie teili nego leili; kada su videli da bolesnika ne mogu da utee i da mu je sevemjaka zima oduzela pretposlednje atome snage, naredili su da treba da ide u Nicu, da se odmara
i udie tamonji vazduh. Sergej Mihajlovi Tretjakov ga je poveo na
put poslednjeg dana februara. Trebalo je da se u Parizu nau sa Jelenom Andrejevnom Tretjakovom i dalje da putuju zajedno.
Sutradan, tanije u noi izmeu 1. i 2. marta, u Vilnusu ih je
stigla vest o ubistvu Aleksandra II. Tretjakov je odmah seo na voz u
suprotnom pravcu, koji je iao u Peterburg. Nikolaj Grigorjevi je
ostao sam sa svojim Grigorijem. U istom vagonu bio je i gospodin
Olivije, tvorac uvene salate, osniva moskovskog Ermitaa. On je
iao u Berlin na kongres kulinara.
M oe se rei da je gospodin Olivije dopratio Nikolaja Grigorjevia do nemake prestonice, jer sam Rubintajn, moe biti, ne bi do
nje ni stigao. Zajedno sa Grigorijem, gospodin Olivije ga je odvezao
u hotel na Unter den Linden. Nastupili su toliko jaki bolovi te je veliki
muziar urlao da se orio itav hotel. Ipak, bez obzira na sve, dve ruske
gospode, velike poklonice talenta Nikolaja Grigorjevia koje je Grigorije naao u Berlinu, resile su da on mora da nastavi putovanje.
Uzgred reeno, one su bile u pravu. Petog marta su bolesnik, njih dve
i sluga Grigorije bili u Parizu, a estog ujutru je u hotel Grand pozvan
poznati doktor Poten.
Poten se ljubazno pozdravio sa Jelenom Andrejevnom, Bemarovom i Zadonskom - njih tri se nisu odmicale od bolesnikove postelje - ali se sa njima oprostio mraan i rekao nekoliko ljutitih rei o
ruskoj medicini: po njegovom miljenju, Rubintajn je bolovao od
tuberkuloznog otecenja creva i njegovo stanje je bilo smrtonosno.
Nikolaj Grigorjevi je, u neljudskim mukama, leao u svojoj
ogromnoj sobi, u kojoj je uvek odsedao kada bi boravio u Parizu. Ali
151

sada u njoj nije bilo Erarovog klavira (koji je za njega obino dopreman uoi dolaska), a na njegovom mestu je stajao veliki sto pretrpan
lekovima, grejalicama i pojasevima. Bolesnik je neprekidno stenjao.
Dame su deurale po dve, dok je treca odlazila da spava, ne svlaeci
se, razvezavi samo iroku suknju. Kada bi bolovi uminuli - na sat,
dva dnevno - Nikolaj Grigorjevi je molio da ga umiju, oeljaju, namiriu kolonjskom vodom: on se ipak nalazio u drutvu dama i nije
eleo da ga gledaju neurednog.
On se ak alio. I kada mu je dan uoi smrti doao Turgenjev,
on je s njim razgovarao o tome kako se nada da e mu biti bolje. Voleo
je ivot, voleo je umetnost, slavu - jednostavno i snano je voleo
komplikovane stvari o kojima nije mnogo razmiljao. Nekoliko puta
je dolazio Kolon, slali su mu Paelu, navracao je Masne. Ali, osim
Turgenjeva, on nikoga nije eleo da vidi. Novine, koje su Bog zna ta
pisale o dogaaju od 1. marta, jo su ga i uoi smrti uzrujavale.
U sredu 12. izjutra, on je progutao nekoliko ostriga i dve kaike
sladoleda.
Kako su mi se strano stanjile ruke - rekao je ispruivi na
pokrivau svoje duge prelepe prste. - Sigumo nikada vie necu moi
da sviram.
Toliko je bio onemocao od bolova da skoro nije mogao ni da
govori. Kroz sat vremena bolovi su opet poeli, ali poslednji put.
Dogodilo se ono na ta je upozoravao Poten, nazivajuci to ,,pucanjem crevnog omotaa, i to je bio poetak kraja. Oko dva sata Rubintajn je izgubio svest. Posle dugotrajnih bolova, povraanja, bunila, on se gasio, u nesvestici, i Jelena Andrejevna ga je drala za ruku.
U tiini sobe ulo se njegovo disanje. Anatolij Andrejevi
Brandukov, mladi zaneseni ruski Parianin, potpuno zbunjen, sedeo je
u oku i nije skidao oka sa bolesnika. Uzdasi su postajali sve tii i sve
rei. Evo, uspravio je slobodnu ruku kao da je odredio akord... Posle
izvesnog vremena Jelena Andrejevna je primetila da je disanje prestalo i da je ruka u njenoj ruci poela polako da se koi.
Brandukov je, okrenuvi se, zaplakao.
Grigorija su odmah poslali da alje telegrame: Albrehtu u Moskvu, ajkovskom u Nicu i, u paniju - Antonu Grigorjeviu; bilo je
etiri popodne.
Kasno nocu ajkovski se peice vratio u svoj hotel. Stari drug,
stariji drug koji je svojevremeno sebi doputao da ga grdi, da mu se
152

podsmeva, ali koji ga je u poslednje vreme proslavio svojim izvodenjima - otiao je i kao da mu je na rastanku rekao: A sada, snalazite
se sami! Boe, kako e Moskva postati pustinja bez njega! ajkovski
je umoran, u suzama, skoro odmah zaspao, ali se tokom noi vie puta
budio. I na pomisao da Rubintajna vie nema i da ga nikada vise nece
biti, da nikada vise od njega nece uti svoju Sonatu u Ge duru, ajkovski je osetio svu svoju stranu usamljenost.
Sledeceg jutra, slomljen i rastrojen, poao je na pomen.
U crkvi u Ulici Dari bilo je prilino sveta. ajkovski je jo u
porti stigao Laloa. Ruski Pariani i muziari Francuzi stajali su oko
olovnog kovega. Gorele su svece. Liturgija je bila u toku.
Turgenjev je stajao ispred svih ostalih, oigledno je sve to on
organizovao. Jelenu Andrejevnu je pridravao bledi, izgubljeni Brandukov. Tu su bili i Kolon, gospoda Vijardo, Masne, nekolicina iz ruske ambasade. ajkovski se mahnito molio. Nikako nije mogao da
zamisli da tamo u kovegu lei ovek koji je bio tako snaan, buan,
energian, talentovan. Trudio se da se usredsredi na to da ce jednom i
sam leati isto tako, ispred svih, nasred crkve. Trudio se da ne gleda
ni levo ni desno. Ali dok je tako stajao nisko oborene glave i sluao
rei molitve, crkvom kao da je dunuo vetar i on se nehotice stresao i
uzmakao, zajedno sa svima ostalima. Kroz otvorena vrata je ulazio,
dojurivi pravo s voza, raupan, u ogromnoj pelerini i cmom eiru,
prodom og pogleda i nateenog, sivog lica, lino Anton Grigorjevi...
Propustie ga do kovega i polukrug se opet zatvori za njim.
Dva dana kasnije, posle kratke litije na Sevemoj eleznikoj
stanici, olovni koveg je stavljen u drveni sanduk i taj sanduk utovarie u teretni vagon. Turgenjev se pobrinuo za prevoz tela u Rusiju.
Nikolaj Grigorjevi se vracao u Moskvu, ali ne vie na Konzervatorijum, ve na svoje novo mesto. ajkovski je zajedno sa Turgenjevom
i nekolicinom prijatelja prisustvovao ispracaju voza.
A tamo, u Moskvi, narod je stajao na ulicama u palirima, od
jutra su bili upaljeni fenjeri. Opelo u Univerzitetskoj crkvi trajalo je
od deset do pola dva. Sluio je episkop Moajski, arhimandrit i pet
svetenika. Otac Razumovski, koji je svojevremeno venao ajkovskog, u svom govoru je Nikolaja Grigorjevia uporedio sa carem Davidom. General-gubemator, Anton Rubintajn, Napravnik, Auer, ili
su iza kovega, a iza njih je bila itava Moskva, koja je dva sata ila
153

u koloni do kapije Danilovskog manastira, gde je kraj samog oltara

bio iskopan grob. est cmih konja vuklo je katafalk bez baldahina.
Iza kovega su ili ljudi i seali se kako je Nikolaj Grigorjevi
jednom posle koncerta od umora pao u nesvest, kako je gubio na
ruletu, kako se znojio i uvek se bojao da ce se prehladiti, kako mu je
1863. godine bankar Mark doneo na poklon konu torbu u kojoj su
bile njegove, Rubintajnove, menice... Ljudi su ili i razgovarali o
tome da je pokojniku bilo samo etrdeset sedam godina, da ce Anton
Grigorjevi, verovatno, iveti jo veoma dugo. aputalo se da Anton
Grigorjevi nimalo nije oalocen zbog ove smrti, da se ak i ne trudi
da napravi tuno lice i da se moda raduje smrti brata kome je itavog
ivota zavideo.

XVI
Za uspomenu na Devicu Orleansku, pisanu u Brailovu 1880.
godine, uzvracajui na Uspomene dragog mesta, Nadeda Filaretovna je poklonila ajkovskom emajlirani sat. Dve godine kasnije
Brailovo je prodato. Sat je ostao ne samo kao uspomena na spokojne,
arobne nedelje koje je tamo proveo, ne samo kao uspomena na operu
zamiljenu i napisanu tokom godina njihovog najbliskijeg i najdubljeg
prijateljstva, vec i kao uspomena na nekakvu, meu dvoma ljudima
skoro neverovatnu duevnu i duhovnu unisonost.
Sat je bio naruen u Parizu i kotao je deset hiljada franaka.
Oba poklopca su bila od cm og emajla sa zlatnim zvezdicama. Na
jednoj strani je bila nacrtana ana odArka na konju, a na drugoj Apolon sa dvema muzama. ajkovski je dugo drao u rukama tu dragocenost - bio je u dugovima, ali se nije usudio da je proda niti da je zaloi.
Moda bi bilo bolje da mi je dala u novcu, pomislio je gurajui sat u dep i uasavajui se samoga sebe. Kuda mu je odlazio
novae ni sam nije najbolje shvatao. est hiljada godinje mu je davala
Nadeda Filaretovna, ne raunajui novae koji mu je slala izgovarajui se najrazliitijim povodima (hitno putovanje, porodine okolnosti, izdavanje dela) i koji on nikada nije odbijao. Od tih para, kao i od
muzikih prihoda moglo se lepo iveti u Rusiji i u inostranstvu. Ali
zato je uvek ispadalo da mu to nije dovoljno, i on je pozajmljivao?
Sa stidom pamti kako je 1880. godine tajno, preko prijatelja (samo da
154

ona ne sazna) traio mecenu koji bi platio njegove dugove, ali ga nije
naao. A godinu dana kasnije obratio se podanikim pismom Aleksandru III s molbom da mu odobri tri hiljade - u to vreme je vec bio
priman kod velikog kneza Konstantina Nikolajevia, sretao se sa Konstantinom Konstantinoviem. Odgovorio mu>je Pobedonoscev - tri
hiljade su bile odobrene sa najvieg mesta. Niko nikada za to nije
saznao.
Kako se dogodilo da su saloni velikih kneeva, a zatim i dvorac
u Gatini gde je bio predstavljen imperatoru, postepeno od dosadnih, stranih" i ,,nepotrebnih mesta postali ,,simpatina, pa ak i
,,arobna mesta? Zbog toga je delimino bio kriv R. K. - na njegove
stihove je ajkovski pisao romanse. Dvanaest romansi bilo je posveceno carici Mariji Fjodorovnoj. U Rimu, u Peterburgu, u Parizu, on je
sada nedeljama iveo onim ivotom visokog drutva koga se pre samo
nekoliko godina toliko bojao.
Kada bi Nadeda Filaretovna samo znala kakva je pisma m orao
da pie Jurgensonu moleci ga za sto rubalja! Kada bi samo mogla da
nasluti da mu je Hubertova ena sredila menicu! Uvek mu je bilo
malo: nauio je da putuje carski. Sopstveni dom nije imao. Skoro dva
puta godinje bi opisivao krug: Moskva, Peterburg, Berlin, Pariz, Italija, Kamenka, Moskva, svracajui usput as Kondratjevu, as ilovskom, as Konradiju, a u poslednje vreme - bratu Tolji, koji se oenio
lepoticom Praskovjom Koninom, ili u Pleejevo, novo imanje Nadede Filaretovne kupljeno umesto Brailova, gde ga je doekivala
brailovska sloboda, rasko i samoca.
On je skoro dva puta godinje opisivao taj krug. U Parizu je
sanjao o Kamenki, u Moskvi - o Pleejevu, iz Italije ga je vuklo u
Berlin, iz Peterburga - u Kijev. Bio je sam, esto je bolovao i navikao
se na to. Mnogo se i nepotrebno uzrujavao; davao je velike napojnice
i doekivan je i ispraan s potovanjem. U to vreme komfor je tek
uao u modu i ajkovski je zavoleo elektrinu svetlost, novi dizajn
koija sa gibnjevima, spavaca kola u vozovima, telegraf u provinciji:
on je razmazio sebe, poeoje da se odeva jo paljivije, navikao je da
prema enama bude predusretljiv, a sa mukarcima - otmeno utiv.
Nigde nije bio na svome i svuda se oseao kao gost. Zbog toga su se
kod njega pojavile jedva primetne navike putnika - veoma prijatnog,
ali donekle preterano ugladenog. Bilo je mesta gde se oseao skoro
dobro: u domu Anatolijevom, koji je dobio mesto prokurora i nastanio
155

se u Moskvi, u pariskom hotelu Ripans - gde je jednom proveo pola

godine; ak - po staroj navici - u Kamenki, gde je iz godine u godinu
postajalo sve tunije: prolo je vreme kunih priredbi, igara, devojakih nada. Po miljenju doktora, za Aleksandru Iljininu nije bilo
nade, deaci su poslati u Peterburg da ue, Vera, druga po redu, udala
se, Anu je zaprosio sin Nadede Filaretovne.
On je sa sobom nosio knjige. Stekao je neke naklonosti - zavoleo je M isea, mrzeo Zolu, a itajui Rusoovu Ispovest (koju je u dubini
due smatrao najpotresnijom knjigom na svetu, kao da je napisana
upravo o njemu), skrivao ju je da je nijedan tudinac ne vidi u njegovim
rukama.
Dolasci u Moskvu postajali su sve vise slubeni. Ponudeno mu
je mesto direktora, ali je on odbio da zameni Rubintajna. Na Konzervatorijumu je vladao nered: jedini rnoguci naslednik Nikolaja Grigorjevia je bio Tanjejev, ali Serjoa nije imao ni trideset godina i, bez
obzira na sve svoje vrline, on je i dalje samoga sebe tretirao kao uenika. Ali, Serjoa, vi ste profesor! , govorio mu je Petar Ilji. Ipak,
Serjoa se i prema sopstvenoj bradi odnosio bez potovanja; jednom
ju je preko leta obrijao zato to mu je dojadilo da pozira jednoj slikarki koja ga slika s bradom. Njegove pametne oi zbog toga postaju
nekako jo pametnije i postaje vidljivo da mu, kada se smeje, jedna
bora deli gomju usnu na dva dela. I tada izgleda kao da ima tri usne.
Da, suvie je mlad da bi se izdigao iznad gospode profesora, od
kojih neki sede u svojim uionicama od prvog dana osnivanja Konzervatorijuma. On je mlad, ali jedino s njim se moe razgovarati onako
kako govori i ajkovski: u Sergeju Ivanoviu, bez obzira na njegove
mlade godine, nema ni cepidlaenja, ni naprasitosti, on svakoga podnosi, previe toga voli, on je ,,akademicar , on je ,,klasiar , i ajkovski ga vec odavno smatra sebi ravnim. Ali Petar Ilji ne krije ta misli
0 njemu kao kompozitoru: Moe da ponese samo ono to je stvoreno, pie mu on, a Vi, kako ste se sami izrazili - smiljate. Tek
kada se radi o teorijskim pitanjima (mogu li, na primer, flaute dvadeset dva takta zaredom da teraju triole u brzom tempu ili ne mogu?) Tanjejev je sudija bez premca i ajkovski mora s njim da se sloi.
Rasprave ih ponekad odvedu u apstraktna razmiljanja o savremenoj
m uzici; ajkovski je odavno ,,zaljubljen u novu francusku muziku.
On tvrdi da je odlika nae epohe to to kompozitori ne tee velikom
1 grandioznom, vec ljupkom i pikantnom. Nekada se komponovalo,
156

stvaralo, a sada se bira, pronalaze se razne prijatne kombinacije. Mendelson, open, Glinka, M ajerberg (zajedno sa Berliozom) predstavljaju prelaz na period prijatne, a ne dobre muzike. Sada se
komponuje samo ono to je prijatno."
Ponekad su ga, uzgred reeno, Tanjejevljevi planovi nervirali da se preko kolosalnih kontrapunktnih radova pronade nekakva osobena ruska harmonija kakve do sada nikada nije bilo. esto je, za
vreme rada na svojoj Svenonici, raspravljajuci sa Tanjejevim o
troparima, irmosima, katavasijama i kanonima, osecao ogromnu
tugu . On se trudio da izdaleka uzdrma tu stabilnost koja ga je po
nekad kod prijatelja plaila - plaila ga toliko da je od njega tajio sav
svoj ivot i, ak, prijateljstvo sa Nadedom Filaretovnom - bojeci se
da Tanjejev nita o njemu nece shvatiti.
I
tako - ,,bradonjica, ,,krezubi - Hubert privremeno postaje
direktor Konzervatorijuma, a zatim ga zamenjuje direktorski savet,
dok Serjoa ne sazri i ne zasedne, najzad, u Rubintajnovu fotelju. U
Peterburgu sleu ramenima: ,,U Moskvi nema ljudi! Ali ni u Peterburgu nije sve u najboljem redu.
Umro je Musorgski. Sa svojih religioznih visina muzici se
vratio Balakirev - ne onakav kakav je bio, vec jo netolerantniji,
zajedljiviji, samoljubiviji. On je ljut na Borodina zbog toga to ovaj
pie suvie malo i to nije opravdao njegove nade; ljut je na Korsa
kova zato to ovaj pie previe i to je sada u Peterburgu - prvi. Ne
moe da se pomiri sa zatvaranjem Besplatne muzike kole i od uzbuenja - ,,ta ce reci! - nije u stanju da sam odsvira svoju Tamaru,
koju je pisao petnaest godina. Kjui pria o svom trijumfu u inostranstvu, ali u Rusiji ga ne vole.
Balakirev poziva ajkovskog da ga poseti i po staroj navici
prepriava mu novosti: njihovi odnosi vise nisu onako topli kao to su
bili nekada. On mu pria o grofici Mersi d Aranto koja voda Kjuija
i Borodina po Evropi i koja je ljubiteljka ruske muzike: Ali ne vae!
Vas ona naziva de la musique gris perle;16 pria mu o novom peterburkom kompozitoru, skoro jo deaku, koji raste kao Gvidon 17 o Sai Glazunovu; o tome da je drvnopreraivaki magnat Beljajev
osnovao nagradu za simfonijsku muziku... Kao i pre, Balakirev hvali
Buru i Franesku i precutkuje Onjegina, ali na kraju predlae ajkov Muzika bisemosive boje (franc.)
17Junak iz Pukinove Bajke o caru Saltanu. (Prim, prev.)

157

skom temu - Manfreda, koga je 1868. godine predloio Berliozu. I,

veran sebi, Balakirev odmah poinje da gradi itavu shemu simfonije,
obaveznu shemu, od koje ajkovski, ne daj Boe, ne sme ni da pomisli da odstupi: bacice na njega anatemu. A evo i pomonog materijala
za nju:
,2a. I i IV deo\
Franeska da Rimini - ajkovski,
Hamlet - List,
Finale iz Harolda - Berlioz,
Preludijum u ce molu, es molu, cis molu (br. 25) - open.
Za Lag retto:
Adao iz Symphonie fantastique - Berlioz.
Za Skerco:
Carica Mab - Berlioz,
Skerco u ha molu i Trea simfonija - ajkovski.
Pisati Manfreda... Ali za tako neto trebalo je uraditi jo mnogo
toga, a pre svega zavriti Mazepu. U crvenoj fascikli u kojoj uva
razna libreta sakupljana vise godina ajkovski nije naao nita to bi
moglo da odgovara novoj operi, ali itajuci Pukina, koga je sada nosio sa sobom, naao je u Poltavi mesto za koje je napisao muziku. To
je bila scena sa Marijom i Mazepom. Nije se odluio odmah, ali
Burenjin mu je poslao libreto za Poltavu i on je pristupio poslu, iako
ne onako grozniavo i potpuno kao nekada. U isto vreme pisao je Veernju, pisao je violinski koncert, pisao je trio posvecen Nikolaju
Grigorjeviu, Drugu, a zatim i Treu svitu za orkestar, radio je poneto i po narudbini - toga, ma koliko to eleo, nije mogao da se oslobodi. Sumnjajui u Mazepu do samog kraja, uzdao se u to da e operu
izvuci ljubavne scene...
Radio je, iako skoro nikada nije imao klavir pri ruci: leti u
Kamenki njegov ivot je bio neuredan i pun uzbuenja zbog blizine
Boba, za kojim je ponekad iao po itave dane, trao s njim dinovskim koracima, hodao na tulama, pentrao se po krovovima (on ce
me, na kraju krajeva, naprosto izludeti svojom neopisivom lepotom
- zabeleio je u svom dnevniku). Svirao je sa Bobom u etiri ruke,
pravio mu pozorite lutaka, bivao njegov svira kada bi ovaj poeleo
da sa sestrama igra. Bob je izrastao u mladica, i sa svakim dolaskom
ajkovskom je bilo sve tee da se od njega odvoji. Od jutra - kada je
158

sam odlazio da eta - pa do veeri - kada je sa roacima i sluajnim

gostima igrao vint - kroz njegov rad, kroz njegove misli, kroz sve ono
to je on nazivao ivotom provlailo se to ushicenje, to oboavanje
koje se trudio da sakrije i koje je, valjda, slutio jedino Aljoa, koji mu
se, na njegovu ogromnu radost, vratio posle odsluenja vojnog roka.
Vint ga je postepeno toliko zaokupio da nije mogao u drutvu
da posedi ni jedan sat, a da ne sastavi rober.18 U Moskvi, kao i u Kamenki, to je za njega postala potreba i dogadalo se da u gostima ili kod
kuce, sa dvojicom-trojicom prijatelja, odmah posle veere sedne za
karte. U svom stanu je, ukoliko bi taj stan bio iznajmljen na kratak
rok, prireivao neoekivanu, ali otmenu veeru: izjutra bi Hubertovoj
eni bilo poslato pisamce: kupiti to i to, i to i to. U podrumu bi se nalo
bure krimskog vina. Sergej Ivanovi, koji je matao o tome da zapodene ozbiljan razgovor kakav je njemu bio potreban, bivao je tog zadovoljstva lien - Petar Ilji ne bi ustajao od stola za kartanje.
Vint mu je pruao razdraujue uivanje, kao svrabe: kada bi
ga karta htela, inio je sve kako bi izgubio - da ne placaju drugi; kada
je gubio, ljutio se na sebe, guio je u sebi runu jarost. Vint mi kvari
karakter , govorio je zatim, ali to je bio ventil neophodan za njegovu
stalnu uzdranost. On je na samoga sebe usmeravao svu ljutnju na
ljude i okolnosti koja se nakupila u njemu.
Ponekad bi ga bes obuzeo i u trenucima stvaranja. inilo mu se
da je zivot u svakom sluaju proao. On apsolutno nita nije ostavio.
Da stvaram naivno, poput ptice pevaice, vie ne mogu, a da pronaem neto novo, nemam snage. Posle takvih dana nastupali su dani
m unog nerada, pada, one praznine koje se toliko bojao, zato to se u
praznini za njega skrivalo zm o njegovih nezdravih, besnih, neutoljivih uzbudenja. Kakva sam ja nakaza od oveka! Neka mi Bog
oprosti ovako rava oseanja! - beleio je ponekad o samome sebi.
Ono to je ranije ponekad nazivao strahovima, sada bi tanije
mogao da nazove neprolaznim oajanjem, nepodnoljivom tugom. Tu
promenu je zapazio Aljoa kada se vratio. Ranije je bilo jednostavnije
pronaci spas: pobeci, sakriti se od Moskve, od Antonine Ivanovne, od
nepodnoljivih obaveza i dodira sa ljudima. Sada, to stanje skoro
samrtne potitenosti koje je nastupalo bez ikakvog spoljnog povoda,
nije bilo moguce niim potisnuti. Ni vinom - koga se bojao, jer mu je
U vintu jedan krug od po tri karte. (Prim, prev.)

159

ono unitavalo zdravlje, ni formalnom promenom naina ivota - zato

to se od samoga sebe, svejedno, ne moe pobei. ak ni pomou
stvaralatva, jer su se to oajanje, ta tuga, sada nezadrivo, nesavladivo prelivali u njegovo stvaralatvo i pratili ga u zvucima.
On nikome u ovdanjem ivotu nije zavideo, ali ljudima koji su
znali za Boga i ekali drugaiji ivot poeo je s godinama da zavidi,
zato to ga na re smrt nije vie obuzimao stari strah, kao to je bilo
nekada kada je iao da potrai smrt u reci Moskvi - vec odvratnost,
uas pred neobjanjivim, nepoznatim, a moda i neim groznim. On
nije mogao da sa filozofskim mirom eka kraj, nije mogao ni da naivno veruje u rajsko blaenstvo. Kao to je ivot za njega bio put
usamljenitva i oajanja, tako je i smrt postepeno postajala ponor i
jednog i drugog, u koji ce ga mirno i neoekivano baciti ruka - Boga?
Nije bio siguran u Boga. Nije umeo da Ga trai. Naci Ga - uasavalo
je svest.
I u njemu je oprezno vaskrsavao stari san: staraki san, koji se
javio prvi put dok je bio jo mlad (i vec umoran), san o sopstvenom
kutku, o tihom ivotu, o pristanitu m akar i za usamljeniki, ali nesumnjiv odmor. On je bio u godinama kada se, makar i privremeno,
eli oslobaanje od svega beznaajnog i ostajanje nasamo sa samim
sobom, sa stvaralakim mislima koje cepaju srce. Kupiti ili iznajmiti
kucu oko koje bi umelo drvece, gde bi uvee goreo kamin - obina,
banalna i prijatna udobnost! Gde bi moda u susedstvu bili ljudi - ljubitelji vinta, naravno, ili naprosto - prijatni ljudi. Iznajmiti izmedu
M oskve i Peterburga - udobnu komfomu kuu, zaklonjenu tiinom.
Svoj dom, svoj oak.
Sudbina ga je na nekakav straan nain privezala za Klinski
okrug: Aljoa je bio iz okoline Klina, a Antonina Ivanovna je posedovala nekakvu umicu blizu Klina. I u Klinski okrug su ga dovela njegova traganja: najpre je na pola godine iznajmljen letnjikovac, a zatim
prostrana kuca van grad, topla, utljiva, s niskim prozorima koji su
gledali na mirisni vrt, sa irokim balkonom. Unaokolo je bila sevema
ruska priroda koju je on voleo isto kao i Italiju: tamo gde se zavravao
zaputeni vrt, tekla je meu ravnim obalama prozrana reica, nalazila
se brezova umica iznad rita, u daljini se nazirao seoski zvonik.
Ovamo je dovezen stari klavir Beker, sasvim ratimovan, ali
ajkovski nije dozvoljavao da ga natimuju bojeci se da ce ga pokvariti. Kupljen je starinski engleski sat (uzgred, kako se pokazalo,
160

neispravan), i druge nepotrebne, ali udobne stvari. Aljoa je ureivao

stan, kaio zavese, reao knjige na policama, veao fotografije po zidovima radne sobe. Petar Ilji se radovao svojim stolnjacima",
svom kuvaru, svom psu, i naredio je da se jedna soba uredi za Boba - ako nekada iznenada poeli da doe u goste.
ajkovski se ovamo preselio u februaru 1885. godine. Do eleznike stanice bilo je dve vrste, voz je do Moskve iao sat i po.
esto je morao da odlazi u Moskvu - on je sada bio jedan od
direktora Muzikog drutva, upravo je bio progurao Tanjejeva za
direktora Konzervatorijuma, radio je korekturu Manfreda i pripremao
arobnicu za Boljoj teatar. Tamo, u Moskvi, nastupao je Anton Grigorjevi sa svojim istorijskim koncertima, stvarajuci itavu epohu u
m uzikom ivotu grada. Anton Grigorjevi je i dalje bio neverovatan,
i dalje je potresao srca - kada bi ga secanje izdalo on je improvizovao, ponekad je samoga sebe pratio pevueci. Publika je ludovala.
Vracajuci se ,,kuci ajkovski je nalazio onu ravnoteu koju
prua spolja ureen ivot, a koju on nikada nije imao: Aljoi nije trebalo nita objanjavati, on je sve shvatao, sve je slutio. Zbog toga je
m orao da mu progleda kroz prste zbog ogromnih rauna koji su stizali, a koje je ajkovski morao da plaa jednom nedeljno. Rano ustajanje, puenje u postelji, aj u trpezariji, a zatim - drugi aj - u radnoj
sobi, za pisaim stolom - sve je to postalo neumoljiva navika. On je
kom ponovao arobnicu. Svakodnevno je na potu predavano desetak
njegovih pisama. Dvoasovnu etnju posle ruka sujevemo je smatrao
neophodnou, etao je uvek sam, ak i onda kada mu je neko bio u
gostima, a zatim je, vrativi se, neko vreme prebirao po dirkama - one
misli koje su mu padale na pamet u polju, na putu. Pun tih misli,
uzbudenja i tuge, on je odlazio u Klin, prema koli, u vreme kada su
seoski deaci trali kuci sa sveskama i knjigama. Smatrali su ga
dobrim gospodinom - on im je delio bombone i bakrenjake - to ga je
smirivalo i potajno radovalo - naroito kada bi sreo Jegoruku (a uvee bi u dnevniku opet molio Boga da mu oprosti). Kod kue su ga de
kale novine i asopisi, tek pristigli gost iz Moskve, ili ak nekoliko
gostiju (to se esto dogaalo), sviranje u etiri ruke; onih veeri kada
bi bio sam - pasijans.
Video je da se u njegovom ivotu pojavio red, koji se moda
nece promeniti sve do njegove smrti, da je to - prag starosti, da je on
sam, svojom voljom, uveo svoj skitniki ivot u korito, u kome se, u
161

sutini, nisu promenile ni njegova muka ni njegova neugasiva usamljenika udnja, ali u kome se zaustavio tekui, zamoran nemir.
Nadeda Filaretovna mu je napisala da se raduje svemu emu
se raduje on. Ona je srecna to je on naao tihu luku . Ali, u dubini
due, ona je te godine shvatila da je ajkovski bez nje, mimo nje,
organizovao svoj ivot. I to zauvek.

xvn
ajkovski je imao jedno edo prema kome vec vie od deset
godina nije mogao da savlada ni svoju ljubav, ni uzbudenje - to je bila
opera Kova Vakula. S njom je trebalo neto uraditi, popraviti je,
napisati ispoetka, oistiti je od grubih greaka, od preotrih muzikih
pikanterija, orkestarskih efekata, sloene harmonije. Trebalo je uprostiti je, izbacivanjem pojedinih tekih, osetljivih delova, ponovo pogledati libreto, koji je svojevremeno tako neveto i nespretno napisao
Polonski. I naziv bi trebalo nai nov, ne tako nespretan - da ne podsea na opere Solovjova i urovskog, napisane takode na Gogoljevu
N o uoci Boia. Reju, trebalo je - srce je trailo iz neobjanjive,
skoro strasne ljubavi prema Vakuli - da se pozabavi opusom etmaest
i da od toga, moe biti, napravi pravu stvar.
On je sa Nadedom Filaretovnom u poslednje vreme u pismima
nekoliko puta vodio sporove o kamemoj i operskoj muzici. Ona nije
volela opere. On je, pak, smatrao da muziar samo preko opere moe
naci put do iroke publike. Ona je volela kvartet, trio - on je trio mrzeo, nazivao je trio varvarstvom i kakofonijom i ma koliko ga ona
molila da za nju napie trio, on to nije uradio, vec ga je napisao i posvetio uspomeni na Nikolaja Grigorjevia.
On je smatrao da je njena ljubav prema sarnoci primorava da
kamemoj muzici daje prednost iznad svega ostalog - ona je ak i
njegov sektet sluala u sopstvenoj kuci, a odlasci u pozorite pruali
su joj sve manje i manje zadovoljstva. Njega je povremeno toliko
plenila operska rasko, arenilo scene, prepun Marijinski ili Boljoj
teatar. Pavlovska ili Klimentova sa izvanrednom figurom i glasom,
hiljade potroene na postavku, car u carskoj loi, pozivanje na scenu...
Pamtio je prve predstave Vakule. Sve karte su bile prodate, ali u
publici nije bilo oduevljenja. Posle toga, pravi uspeh je upoznao sa
162

Onjeginom, ak i sa Devicom Orleanskom - naravno, ne oduevljenje,

ali svakako uspeh. I eleo je da, najzad, napravi neto pravo.
- N o uoi Boial Cariine cipelice?
M nogo je i dugo razmiljao nad partiturom Vakule pre nego to
je poeo da radi na njoj. Koliko je u njoj bilo neeg izvanrednog,
scenskog, efektnog - moda previe efektnog?
U novembru 1884. godine u Parizu, on je poeo da radi na projektu osnovnih promena, a u februaru sledee godine u M ajdanovu, u
mestu koje je za njega postalo maltene ono to se obino naziva
,,svojim, obavio glavnu stvar olakavi prvobitnu masivnu konstrukciju, i pristupio obnavljanju orkestracije.
- Cariine cipelice? Cipelice?
U martu je sve bilo gotovo. On je umeo po itave dane da radi
i uspevao je da uradi veoma mnogo - i mnogo je u to vreme jeo, pio
i spavao. Dan kao da se vremenski rastezao i njegove snage se udvostruavale, utrostruavale - on je jaao duevno i telesno... A osim
toga, bilo je pisama koja je on pisao (ponekad desetak dnevno), bilo
je jo i etnji, nekakvog prolaznog, tajnog nemira, svraali su u Majdanovo Moa, Serjoa Tanjejev, Laro, bilo je svada sa Aljoom, ega
sve nije bilo! Osim toga, bilo je svesti o tome da se njegovo uzajamno
razumevanje s Nadedom Filaretovnom smanjuje - istina, jedva primetno - i da mu ona vise nije potrebna onako neprekidno i silno kao
to je to bilo nekada. Ali on to sebi jo uvek nije priznavao.
On se vec nalazio u onom periodu slave kada ne juri on ljude,
ve oni trae njega. U Moskvi su Cipelice odmah prihvacene za izvodenje. U jesen mu je ponudeno da diriguje izvodenjem opere.
- Da dirigujem? Ja - da dirigujem? Pa meni e glava otpasti,
jedva mi se drala i pre dvadeset godina kada sam pokuao da dirigu
jem i od toga nita nije ispalo. Sve vreme sam je podupirao levom
rukom da bi se drala, a ona se neprekidno naginjala u stranu. A desnom rukom sam mahao, mahao kao lud, toliko sam se namahao da
mi je ruka utmula. I sad, ja da dirigujem! I jo tako ljupkom operom,
sa tako simpatinim sieom! Hvala lepo.
Ali nagovorio ga je Tanjejev. I mada mu je Nadeda Filaretovna pisala da je bolje da se ne uputa u dirigovanje, da mu to nita
nee pruziti, samo ce ga umoriti i odvojiti od njegovog rada - on je
posluao Serjou. I posle svih rei o svojoj nesposobnosti da vlada
163

orkestrom, o desnoj i levoj ruci, o glavi koja se ljulja, on je iznenada

odluno i sigumo objavio:
- Da, ja u dirigovati izvoenjem Cipelica u Boljom teatru
sledeceg januara. Da, dao sam svoj pristanak.
I u decembru je zapoeo probe.
Cipelicama je bio zadovoljan. Uzgred, uvek je svoju poslednju
stvar smatrao najboljom, a to je najvanije, nastupila je smirenost,
zadovoljstvo zbog toga to se pokazalo da su iskoricena neka davna
nadahnuca koja su dala Vakulu. On je sada boravio u Majdanovu,
radio je orkestraciju za arobnicu, ali njegovi nervi su bili u Moskvi
i on je ekao januar s uzbuenjem koje mu je smetalo da ,,uiva, a
poslednjih godina je navikao da uiva.
Iz Majdanova je odlazio na probe u Moskvu i ostajao da nociva
kod Jurgensona. Do Boica je bilo sedam proba i stvari nisu tekle ba
glatko. Za praznik se vratio kuci, dve nedelje su prole prijatno: u
gostima su bili Modest i Laro. Modest je pisao komediju. Uvee su
sva trojica sedeli u zagrejanoj kui zavejanoj snegom. Sedmog janua
ra Petar Ilji je sa bratom otiao u Moskvu i odseo u kui Nadede
Filaretovne, u Mjasnickoj. U kui, kao i uvek, nije bilo nikoga osim
slugu (gazdarica je bila u inostranstvu). Poela je groznica poslednjih
proba.
One su se odvijale svakodnevno. O arobnici nije trebalo ni
razmiljati. ajkovski je rano izlazio iz kuce i dugo etao Moskvom.
U jedanaest sati je dolazio u teatar. Vrativi se kuci nita nije mogao
da jede, presvlaio se u svoju omiljenu jaknu sa ,,brandeburima , sedeo u fotelji i potpuno iznemogao dremao, a veerao bi kasno.
Nastupio je dan premijere - devetnaesti - i ujutru je dotrao Albreht da kae kako su sve karte prodate. Ali, Petar Ilji je ustao
potpuno bolestan.
- ta ti je? - pitao ga je Modest. Moa je izgledao praznino.
- Bojim se - odgovorio je Petar Ilji.
- Ali zar generalna jue nije prola uspeno?
- Bojim se - ponovio je ajkovski.
On se bojao da e mu usred predstave odjednom ponestati snaga da mae...
Iza kulisa, gde je obino vladala uurbanost, on skoro da nije
mogao da govori. Molio je da ga ne mue ni estitkama, ni savetima.
Stajao je uza zid i gledao ispred sebe - frak mu je pridavao vanost.
164

Dekorom, i kostimima uopte, bio je zadovoljan - ovoga puta direkcija nije krtarila, Vsevolki je sve naruio jo s jeseni, ali ga je brinulo to to se razbolela Soloha - Krutikova je imala anginu, a umesto
nje je pevala Svjatlovska. Brinuo ga je Usatov; definitivno nije bio
siguran u duvae.
Muziari su se rasporedili u orkestarskoj jam i i poelo je timovanje. Zaulo se zvono. Pozorite je bilo prepuno. Altani - dirigent
Boljog teatra - uzeo je ajkovskog pod ruku. Petar Ilji nita pred
sobom nije video. Otvorila su se vrataca i odjednom se prolomio
aplauz - nazad se vie nije moglo, nalazio se pokraj pulta.
Klanjajui se levo i desno, as prema general-gubematorskoj
loi, gde su se nazirala lica i gola enska ramena, as prema carskoj
loi, gde su sedeli veliki knezovi, on je odjednom neobino jasno vi
deo u parteru Kruglikova iz Savremenih izvestija. I neoekivano,
nekakva opruga u njemu je stala na svoje mesto. On je osetio da ce
moda zaista sve biti u redu, kao to je govorio Moa. Zavesa se digla.
Poelo je donoenje darova.
Uz neprestanu buku i tutanj u dvorani, oko vrata mu je najpre
stavljen ogroman lovorov venae, dar od orkestra, zatim drugi od hora,
uz kolena su mu prislonjeni trei, etvrti, stavljen je deseti, prislonjen
uz njega. On se klanjao trudei se da pazi na otmenost i dostojanstvo;
najzad se nekako izmigoljio iz svih tih lovorika, oslobodio ih se, jo
jednom se poklonio i kucnuo tapicem po partituri. U dvorani je zavladao muk. Orkestar je zasvirao uvertiru.
Zato je to radio? Sada je, uostalom, vec bilo svejedno. Radi
slave? Vie mu nije bilo dovoljno da ,,uiva - poeleo je malo buke.
Slava je dolazila i on ju je pourivao. Ko zna, moda i nije ostalo tako
mnogo od ivota? Glavu je drao potpuno uspravno - uopte nije izgledalo kao da ce mu pasti. Opet aplauzi. Poinje prvi in.
Usatov je toga dana bio izvanredan, a i svi izvoai su se trudili
iz sve snage i ostavili su utisak, iako je orkestar, kao to obino biva,
bio gori nego na generalnoj probi. Beskrajno mnogo puta su ga pozivali. Klimentovoj su predate dve ogromne korpe sa cvecem, iako je
ona od uzbudenja bila donekle neprirodna, Svjatlovska je ispala kudikamo bolja, izvanredan je bio Korsov u ulozi Zloduha, a Hohlovu,
sjajnom Presvetlom, dugo je i histerino skandirala gom ja galerija.
Ali polovina Boljog teatra bili su prijatelji i Petar Ilji je sve
vreme imao to na umu. I moda je, komponujuci nekakvih pet zavr165

nih taktova u svom poslednjem kvartetu, ili piui kratku romansu na

nezgrapne Mejove rei, doivljavao vecu radost nego zbog tih uzvika,
aplauza i lovora. Kada je poslednji put sputena zavesa, muziari iz
orkestra su ga skoro izneli iza kulisa, posle svakog ina on je bivao
sve nemoniji. Uz prasak je otvoren ampanjac, neko ga je zagrlio - i
to ne jednom , i ne dva puta. ,,Moa! Ali M oa je bio daleko. Moi
su takoe ukazivane poasti kao bratu. Jurgenson i Albreht su na vre
me poveli Petra Iljia. U sanke! U Slovenski bazar. U ogromnoj zasebnoj prostoriji vec je bila spremna veera za nekoliko desetina
osoba i opet su zapratali zapuai.
- Dragog naeg - u sred srede!
- Dragom naem - za mnoga leta!
- Za dragog naeg - naiskap!
Poljupci. Galama. Hrana. Crvena lica. Opet mu stavljaju venac.
D Alber, evropska znamenitost, govori u ime Evrope... Pesnik Gajev
- koji veto barata rimom - penje se na sto:
Poj nam, guslaru na divni,
Raduj nas, uz vremena huk!
I s osmehom sada primi
Pozdrava ovoga vedri zvuk!
- ta sve to znai, ekajte, budimo ozbiljni...
- Petre Iljiu, pa Vagner je za tebe - fuj! (To je, izgleda, Jur
genson.)
- Duo moja, golube moj! Pa mi cemo i samu Evropu s tobom
da osvojimo...
On je uzvratio ispivi konjak iz ae za aj; posle svake njegove
rei dizala se galama, povici, graja... U optoj guvi, on se najzad progurao do brata.
- Modoa, da krenemo. ta misli?
- Kuda? Tek je tri sata.
Ali prolo je jo prilino vremena pre nego to se zavrilo to
veselje, pre nego to su se nali na ulici i poleteli preko tihih snenih
trgova u Mjasnicku. I bilo mu je neega ao. Sigum o samoga sebe.
Daleka prolost, nekakve nedelje u vajcarskoj, u Firenci, izgledale su
mu tako srene, tako slatke, spokojne. Sebe, svoje blaenstvo, svoju
prolost on je itavog ivota voleo vise od svega na svetu.
- Reci mi istinu: da li je stvamo sve bilo u redu?
166

- Bilo je odlino, izvanredno!

- A da, moda, nije trebalo bolje?
- O emu ti to?
- Nita, ja to, onako...
Uzgred, nepotrebno je muio sebe: poasti, ushicenje, povici sa
gom je galerije pripadali su Cipelicama i njemu kao njihovom autoru:
njegovo dirigovanje nikoga nije naroito interesovalo.
Oni su izali iz sanki, uli u kucu i jo dugo, svlaeci se i pueci,
razgovarali. Legli su u est ujutru.
Ujutru je Petar Ilji dobio telegram o iznenadnoj smrti svoje
necake Tanje Davidove u Peterburgu, na maskenbalu u Plemickoj
skuptini. Ali pred njim je bio veoma ispunjen dan - doruak u
njegovu ast na Konzervatorijumu, ruak kod Jurgensona, d Alberov
koncert, da nije imao vremena ni da se prepusti suzama, pa ak ni da
razmisli o toj smrti.
Nije bilo vremena da razmisli i prepusti se oseanjima, da otplae... Na tude smrti, na tude nesrece je postao neosetljiv; povremeno
ga je obuzimala ravnodunost ak i prema najbliima, ivot ga je terao
dalje snagom i brzinom koje su mu u poetku bile neobine, ali se postepeno uverio da se samo tako i mogu postici slava i uspeh - a sada
je udeo za slavom i uspehom i obuzimao ga je strah od same pomisli
da ovde nece uspeti da okusi jedno od najsujetnijih, ali i najsnanijih
osecanja blaenstva.
Za neaku Tanju Davidovu vezivala ga je od pre nekoliko go
dina jedna tajna. Sa D Alberovog koncerta se vracao kuci razmiljajui i prisecajuci se dogadaja o kome svojevremeno, osim brai,
nije rekao nikome... d Alber je bio izvanredan, Anton Rubintajn se
popeo na scenu, zagrlio ga i poljubio - potpuno isto kao to je nekada
Betoven poljubio Lista...
ajkovski je razmiljao o Tanji.
Nju je majka, Aleksandra Iljinina, nainila zavisnom od morfijuma. Oko devojke, hirovite lepotice, motali su se prosci, a ona je
as doputala da joj se priblii neko ko nije bio po volji roditelja, as
je odbijala najblistavijeg od svih. Iz nepoznatih razloga svadba bi se
pokvarila, njene sestre su se udavale, a ona je postajala sve nervoznija
i sve bolesnija.
I jednom je priznala - ujka Pei i nikome drugom: ekala je
dete.
167

Od tada je prolo pet godina, a sada je umrla na maskenbalu.

Niko nije znao pravi razlog njenog odlaska u Pariz - ni majka, ni otac.
ajkovski ju je, toboe, odveo na leenje kod arkoa, u stvari, u privatnoj bolnici u Pasiju ona je rodila sina. Pola godine kasnije, vratila
se u Kamenku. Deaka je ajkovski dao jednoj francuskoj porodici u
predgradu Pariza na vaspitavanje.
Prole su etiri godine i Petar Ilji se vratio po deaka: njegov
stariji brat Nikolaj, svojevremeno predmet njegove deje zavisti, sada
je bio oenjen, inenjer, i pristao je da usini Tanjino dete. On nije
imao dece.
To je bilo pre godinu dana. Izmedu poseta Sen-Sansu, Gunou,
poslovnih sastanaka sa mesje Makarom, ajkovski je nekoliko puta
odlazio iz Pariza u Kremlen-Bisetr. Tamo je rastao orik, koji nije
razumevao ni rei ruskog, a mamom i tatom nazivao je ljude koji su
ga prihvatili. ena Nikolaja Iljia dola je odmah za ajkovskim u Pa
riz. Ona je brzo izvadila deaku paso, krtenicu, dat je novae nenoj
hraniteljki... orik, ivahan, s njegovim kotrljajucim izgovorom,
nean, natovaren poklonima, odveden je u Peterburg.
To je bilo pre godinu dana. Njegova slinost s majkom bila je
neverovatna. Aleksandri Iljininoj i Lavu Vasiljeviu su morali da
ispriaju dugaku priu o nahoetu i dogadaju koji je toliko usrecio
Nikolaja... Bojali su se da ce orikova slinost s majkom sve razotkriti, bojali su se da ce Tanja (koja je u to vreme ivela u Peterburgu)
pokazati radost prilikom susreta s njim...
Sve je nekako prolo. orik je nauio ruski jezik, ruske molitve. On je zaboravio Kremlen-Bisetr i najvie je voleo Petra Iljia koji
ga je mazio kupujui mu slatkie i igrake. Sa Tanjom, koja je umrla
jue na maskenbalu, ajkovskog je povezivala udna tajna. Ali sada
nije bilo vremena da se razmilja o toj smrti.
Nekoliko meseci ranije on je u Ahenu prisustvovao poslednjim
danima Kondratjeva. Kondratjeva vie nije bilo, ali on skoro da i nije
osecao gubitak. I smrt Verinovskog - za koju je, moe biti, on bio
kriv, nije ostavila u njemu onaj trag koji je trebalo da ostavi. Verinovski se ubio zbog ljubavi prema eni Anatolija Iljia, Praskovji Vladimirovnoj, a delimino i zbog samog ajkovskog - on je bio mlad
oficir zaljubljen u njegovu snaju, koja je s njim surovo koketovala.
Kada je ajkovsT doputovao u Tiflis, Verinovski je prema njemu
168

osetio naklonost. Ispalio je sebi metak u elo dan posle odlaska Petra
Iljia.
To mu je kvarilo uspomenu na Tiflis, gde je doiveo mnogo
srecnih trenutaka: bio je u gostima kod Anatolija, koji je tamo premeten za vicegubematora; Praskovja Vladimirovna je bila prva u
gradu po lepoti i sjaju. Jo u Moskvi, pre udaje, ona je mogla da izludi
koga je htela, sam Anton Rubintajn je na njena kolena u prvom redu
bacao sa scene cvee koje je upravo dobio od oboavateljki. U Tiflisu
je njihov dom bio najgostoljubiviji i najraskoniji; ajkovski se, doavi k njima, naao u centru muzikog, knjievnog i mondenskog
ivota. U gostinskoj sobi ,,Pani, kako je ajkovski zvao svoju snaju,
postavljane su predstave, prireivani balovi, organizovani koncerti.
On je bio prilino iznenaen kada je ovde saznao da ga Tiflis voli, da
voli Onjegina i M azepu, bio je iznenaen velelepnim poastima koje
su mu prireene u pozoritu; u loi obavijenoj vencima, zatrpan cvecem, dok je svirana Slav a - bio je iskreno dimut. Do tada je mislio da
je Rusija - Peterburg i Moskva, a evo, pokazalo se da ga provincija
prihvata s vecorn toplinom: Tiflis, Kijev, Odesa - gde ga samo sudbina nije bacala!
Bacala ga je po Rusiji: posle dirigovanja Cipelicama poeli su
da ga pozivaju ne samo kao autora ovog ili onog dela, vec i kao dirigenta. U Peterburgu se prireuje koncert na ijem su programu
njegova dela, u Moskvi diriguje Mocartijanom... Ali usred tih uspeha,
koji jedan drugoga sustiu, eka ga udarac: u Peterburgu arobnica
doivljava takav neuspeh kakav nikada nije doivela nijedna njegova
opera: bez nade da se ikada vrati na scenu.
Taj neuspeh, medu tolikim uspesima, on je doiveo kao prvo
upozorenje: nije valjda itavog ivota greio, ne moe biti da je Nadeda Filaretovna bila u pravu (i Stasov, i Lav Tolstoj), nije valjda da
se tek sada - tako kasno! - uverio da on nije operski kompozitor? Dve
godine Mazepe, dve godine arobnice, prole su nepovratno, a da i ne
govorimo o ranim operama, zbog kojih sada sebe proklinje... A moda
je ostalo jo malo ivota, i on bi toliko toga hteo da uradi! A najtunije
je to se sa svojih etrdeset sedam godina uverio da samoga sebe nimalo ne razume.
Na probama mu se inilo da ruska operska scena jo nije videla
takvu muziku dramu, da nije ula takvu muziku, i kada je sutradan
posle prve predstave arobnice otiao uvee kod Rimskog-Kor169

sakova, video je u gostinskoj sobi napeta lica gostiju: pre nego to e

on stici razgovorali su o tome ta da se radi. Da precute o onome od
jue ili, naprotiv, da ga uveravaju kako je sve u redu? I onda je
ajkovski, neoekivano i za samog sebe, rekao:
- Gospodo, hajde da se pravimo da sinocne veeri naprosto nije
bilo. Hajde da razgovaramo o neem drugom.
To je bilo reeno toliko jednostavno da su se gosti i domacini
odjednom osetili oslobodenim, a dvojica mladica, koji su ga gledali
razrogaenih oiju - Glazunov i Ladov - osetili su neto nalik na
ushienje.
I odmah su se svi raspriali, poeli su da se smeju, a ajkovski
je poeo da im pria neto veselo. Te veeri Korsakov mu se obratio
s molbom da mu pomogne u orkestriranju fortissima za duvake instrumente za No na Goloj gori pokojnog Musorgskog, i ajkovski je
to s radocu prihvatio.
Kasno nou su njih dvojica - Glazunov i Ladov - ili ulicama i
razgovarali o ajkovskom. Onaj arm koji je u njemu postojao nekada, u mladosti - arm u spoljnom izgledu i obracanju sa ljudima - u
poslednje vreme je, moda zbog toga to je nauio da veoma vlada
sobom, postao njegova osnovna odlika. Na mlade ljude, na muziare,
on je delovao nepogreivo sugestivno, razgovarajui s njima kao sa
sebi ravnima, zraei nekakvom posebnom, samo njemu svojstvenom
toplinom. Te noi, kod Palkina, Ladov je govorio Glazunovu:
- To je ovek! To je muziar!
Te veeri, on i njegova muzika su se slili za njih u jedno. Oni
su obojica osetili da je pred njima, bez obzira na sve svoje neuspehe,
jedan pravi, veliki - boanski - muziar. U dva nou primetili su da
su ostali sami. Restoran se zatvarao.
Ali vek iskrenosti je proao. etrdeset godina ranije Stasov i
Serov ili su Listu da mu poljube ruku. Glazunov i Ladov se nisu usudili da otkriju ajkovskom svoje deako ushicenje njime, oni su
naprosto postali njegovi prijatelji.
On se vratio u Majdanovo bolestan. Astma, koja se kod njega
pojavila u poslednje vreme, probadanje u slabini - brinuli su ga.
Trebalo je uriti. Ali ta da radi? Starost je dolazila - prema godinama
jo rano, ali je on vec osecao njene korake. I to je takode bilo neto to
je trebalo skrivati: svoju nespremnost za smrt. Koliko toga je u ivotu
morao da krije!
170

Zbog toga, a ne zbog neeg drugog, on je poeo da vodi dnevnik. Ne zato da bi mogao da ga iitava u trenucima kada je alio sebe
- za tako neto dnevnik nije pruao utehu. On je voleo uspomene - ali
samo one koje su brino negovane u srcu, a ne one koje je beleila
ruka. On je pisao zato to nije imao kome da kae ono najtajnije, najskrivenije: o svojoj ljubavi prema Bobu; o tome koliko mu je ponekad
dosadan Aljoa, o Nadedi Filaretovnoj kojoj sve manje eli da
odgovara na njena pisma i koja ne moe da shvati da njemu nedostaje
novae. O sestri koja ga zamara, o Modestu, ije ga uhodenje izvodi iz
takta, o samom sebi, o tome kako je strano umreti, o svojoj tuzi, o
kataru eluca, o tome da mu je izjutra muka. O strahu da ce se jednom
iznenada probuditi kao idiot - bez pamcenja, bez mogucnosti da radi;
o tome da mu je u tihoj luci ivot isto tako nepodnoljiv kao i na
uzburkanom moru. I, ako bi u snu video prazno pozorite na predstavi
svoje opere, obavezno je i to zapisivao, jer ak ni tako neto nikome
nije smeo da kae.
On je u svo.r. ivotu sretao ljude ija su imena bila nepoznata
svima osim njemu: u Rusiji i u inostranstvu imao je tajno zapoete i
tajno prekinute veze, o kojima nije slutio ak ni Aljoa. Ponekad bi
mu se prolost vraala obasjana svetlou u koju je tonula sadanjost.
Secao se nekakvih duhova; Pre nego to u pasti u san mnogo i dugo
sam razmiljao o Eduardu. Mnogo sam plakao, napisao je u dnevniku koji je spolja liio na album. Zar njega sada uopte nem al Ne
verujem.
A sledeceg dana, opet o tome:
...Razmiljao sam i seao se Zaka. Kako ga neobino ivo
pamtim: zvuk njegovog glasa, njegove pokrete i, posebno, povremeno
veoma neobian, izraz njegovog lica. Ne mogu da zamislim da ga sa
da uopte nema. Smrt, tj. potpuno nebice njegovo je iznad mog poimanja. ini mi se da nikoga nisam tako silno voleo kao njega. Boe moj!
Jer, ma ta da su mi tada govorili, i ma kako ja sebe umirivao, ali moja
krivica prema njemu je uasna. A ja sam ga, medutim, voleo i volim
ga i sada, i seanje na njega za mene je sveto...
To je bio jedan od duhova, koji je vie od ostalih izazivao nemir
u njegovom srcu.
On je esto pisao pijan. Aljoa je spavao pored njega. Bila je
takva tiina da se u radnoj sobi ulo kada bi pas protrao vrtom. On bi
zaspao na stolici bez obzira na to to se retko kada osecao sasvim
171

zdrav (uvek ga je neto bolelo, savladavao ga je san usred bela dana,

mrzelo ga je da izae iz kuce) - on je esto spavao obuen, neobuzdano jeo i leio se ricinusovim uljem. Jednom je napisao testament sve to ima ostavljao je Bobu.
Bob je dolazio esto, ponekad sa Modestom i Koljom Konradijem. ajkovski je odlazio kod njega u Peterburg. On je izrastao u
kapricioznog, arobnog mladica, uio je prava, izgovarao ,,ciple
umesto ,,cipele, oteuci ,,i, bio je jo uvek neobuzdano talentovan i
egoistiki je davao prednost drutvu svojih roaka-vrnjaka u odnosu
na drutvo ajkovskog.
U Peterburgu, Petar Ilji se trudio da ga uvee zadri u kuci
tako to je i sam odbijao pozive za veemje izlaske. On nije traio da
ostane nasamo sa necakom, on je ak voleo kada su s njim, osim
Boba, bili i njegovi drugovi. Ali biti pored Boba, sluati ga, gledati ga,
prualo mu je tihu sreu. On nije znao za ljubomoru, ponekad je
umesto ljubomore osecao uvreenost: Oseam se udno kada sam sa
Bobom, zabeleio je on, osecam da on ne samo da me ne voli, on
naprosto prema meni oseca neto poput antipatije. Nije bilo tako:
ajkovski je Bobu bio drag, ali on nije mogao a da se prema njemu ne
odnosi s izvesnom ironijom.
Testament je sainjen u korist oboavanog deaka i Bob je to
znao.

xvm
Krajem 1887. godine ajkovski je otputovao u inostranstvo: ne
zbog odmora, ali ni zbog rada. Odluio je da napravi koncertnu turneju: iz Pariza, Lajpciga, Londona, Praga stizale su laskave ponude.
Posle neuspeha arobnice sve misli o novoj operi bile su odbaene;
dojadilo mu je Majdanovo, Aljoa se oenio i on je ponovo bio sam.
U Pragu je bila postavljena Devica Orleanska, u Nemakoj su
znali za njega zahvaljujui prijateljima - Fon Bilovu, Klindvortu (koji
je sjedinjavao ljubav prema ajkovskom sa ljubavlju prema Vagneru), u Parizu je bio izabran za poasnog lana Drutva potovalaca
Baha. Za vreme svog poslednjeg boravka u Parizu on se uverio da ga
Evropa slua i esto se njime i oduevljava. On je pamtio proroanstvo Balakireva: u svakom sluaju, u Francuskoj vas nikada nece
172

voleti - Francuzi pre svega nee moi da izgovore vae prezime. Sada,
posle poznanstva s Kolonom, sa Lamurom, sa francuskim kompozitorima, od kojih je veinu sretao u salonu Vijardo, on je video da mu
je Pariz otvorio svoja vrata, a u Nemakoj mu je prireden takav prijem, o kakvom pet godina ranije (u vreme kada je Brodski izvodio
njegov violinski koncert) nije mogao ni da sanja. On je reio da ode u
Evropu iz razloga koji je jedva priznao i samom sebi: nije imao snage
da komponuje, Klinski okrug mu se smuio, od svih ljudi se umorio,
zamarali su ga moskovski problemi i spletke, peterburka uzbudenja.
Odlazio je kao kompozitor-simfoniar i kao dirigent: prole su dve go
dine od dana prvog predstavljanja Cipelica - on je za to vreme nauio
da vlada palicom, nauio je da skriva uzbudenje, bilo ono dobro ili
loe, i da orkestar potini sebi.
Uzgred, izvoai su i dalje zahtevali da, kada on diriguje, horovoda sedi u suflerskoj kucici i daje im znake - u mahanje ajkovskog nisu se uzdali. Sa orkestrom je sada izlazio na kraj, i ak su i
najstroe sudije, kao Kjui, o njegovim dirigentskim sposobnostima pisale popustljivo. U inostranstvo je poneo tapic koji je nedavno dobio
na poklon - prialo se d aje , toboe, pripadao umanu ili Mendelsonu.
Taj sasvim obian tapi, nedavno je odneo juveliru da ga ukrasi
lovorovim listicima od srebra.
U Berlinu ga je doekao Davidov, direktor Peterburkog konzervatorijuma. Zajedno su dorukovali; Davidov je bio van sebe: u
Vitebsku mu je pijani oficir polomio Stradivarijusovo violonelo, koje
je svojevremeno grof Vijelgorski trampio za trojku s koijaem. Da
vidov je o tome priao jedva suzdravajuci suze.
ajkovski je s njim saosecao i pio. Predstojao je teak dan:
muziki agent je trebalo da mu pokae tanu marrutu po nemakim
gradovima. Nije valjda da je ovo tek poetak, da ce naredna tri
meseca biti ovako i da do marta ne treba ni misliti na Rusiju? , mislio
je ajkovski. Opet je sve bilo kao i obino: trebalo je samo otici iz
M ajdanova, pa da odmah poeli da se tamo vrati, trebalo je samo da
se nade bilo gde i odmah je mesto iz koga je upravo doao poinjalo
da ga priziva natrag. Koje oseanje je za njega bilo najnormalnije, ono
kojeg se skoro nikada nije oslobaao? Osecanje saaljenja. Jasna svest
o nepovratnosti inila ga je uvek potitenim zbog sadanjice. Ponekad
se pitao: kada bi bilo moguce vratiti neto iznova, ta bi on poeleo da
173

vrati? I znao je da osim pojedinih trenutaka, od itavog svog ivota ne

bi imao ta da vrati.
Na tom putovanju, usred svih tih poseta koje su se neprekidno
smenjivale, novih poznanstava, proba sa tudim orkestrima, bubanja
sopstvenih dela, koncerata, bilo je takode i trenutaka kojih se kasnije
secao s izvesnim uzbudenjem. Uspeh koji ga je u inostranstvu opio
bio je najpotpuniji i najnesumnjiviji od svih koje je do tada imao; on
je zbog njega krenuo u Evropu i nije se prevario.
Brodski je tada iveo u Lajpcigu. Lajpcig je bio jedno od muzikih gnezda Nemake. U njegovoj kuci ajkovski je vec prve veeri
po svom dolasku sreo nove evropske muziare. Mali ovek, slabunjav, krivih ramena, svetlih kovrda i iste takve brade, dugo mu je
drmusao ruku. To je bio Edvard Grig. Tu je bio Brams, iju je muziku
poslednjih godina ajkovski esto sluao i svirao, i koja ga je uvek
dovodila do besa: netalentovani gad, uobraena osrednjost", ,,haotina i potpuno besadrajna prazna stvar ... Kada su se upoznali
Brams mu se dopao, maltene, vie nego svi ostali. (Prema Grigu je
osecao ogromnu nenost.) Pokazalo se d a je Brams omanji, snaan, sa
glavom starca, sa dugom retkom kosom i gustom bradom. On je, sa
svojim sivim oima i izrazom dobrodunosti i spokojstva, pre liio na
Slovena nego na Germana. Posle sat vremena ispostavilo se da je on
najveseliji, najjednostavniji, najpametniji i najdrutveniji ovek na
svetu.
Brodski, Ziloti i mladi, talentovani virtuoz Sapeljnikov, koji je
tek kroio na put velike slave, tri prijatelja i telohranitelja ajkovskog,
uestvovali su zajedno s njim na koncertima po Nemakoj. Izmedu tih
koncerata on je ponekad na dva, ponekad na tri dana odlazio u Libek
ili M agdeburg kako bi doao sebi, a zatim se opet vracao u Lajpcig,
Hamburg ili Berlin. Svaki od novih poznanika je obavezno u njegovu
ast prireivao ruak, zatim je on taj ruak uzvracao, a potom je eleo
da se vidi posebno sa Bramsom; pojavljivao se tu i novi ovek - Rihard traus; dolazio je u posete arvenka, dolazili su da se predstave
Buzoni i Niki. On je na svoje koncerte odlazio prejeden i poto bi
prilino popio, ali naviknutost na takav ivot (kao i odvratnost),
pojavile su se ubrzo: skoro da je mogao da uopte ne spava, ponekad
je bivao u drutvu po itavih dvadeset i etiri sata, ali kada je dirigovao, na njegovom lieu se ve na prvi zamah tapia pojavljivala
sigumost u sebe. lanovima orkestra se dopadao.
174

Sve je imalo uspeha: i Romeo, i Svita br. 3, i 1812. godina. Venci, fotografije, serenada pod prozorom u hotelu (Boze uvaj cara),
rukovi, govori - sam je odrao pozdravni govor na nemakom jeziku
- sve je to vodilo ka trajnoj slavi. A na ruku kod izdavaa Boka u
Berlinu, neka visoka debela dama od pedesetak godina jednom se progurala do njega. Na sebi je imala belu haljinu, ogrlicu, minue, imala
je iskolaene pametne oi, malo suvie crveno lice. Ona prikriva lepezom bujnu, napola otkrivenu bistu i kae da ga prepoznaje. A on?...
Dezire Arto Padila poziva ga u goste: ona takoe eli da ajkovskom ukae potovanje: Jer mi smo nekada bili veliki prijatelji,
smei se ona, a senjor Padila, ugojen, grlat i rukat, naprosto ga gui
svojim zagrljajima.
Moda, golube... I ovako stara je isto onako arobna kao i pre
dvadeset godina..
Da, ona je kao i pre bila vesela i blistala je, bila pomalo zajedljiva, ljubazna i otra. Glas joj vie nije bio kao nekada, ali ona nikoga
nije zavaravala, niti se sama zavaravala. A opet, to to joj je ajkovski
posvecivao romanse, prualo joj je neopisivo zadovoljstvo - moda
jo vece nego nekada. Ruao je kod nje pred odlazak iz Berlina i za
stolom mu je dato poasno mesto.
,,Starost . ,,Tuga - zabeleio je u svom dnevniku.
Pijan je otputovao iz Nemake i skoro pijan stigao u Prag.
Na poslednjoj stanici pre Praga doekala ga je delegacija ekih
muzikih drutava: na prakoj stanici doekao ga je hor; sve do Hotela
de Saxe pratili su ga povici ,,Slava ! Uvee su eki politiari dolazili
da se s njim upoznaju u njegovoj loi (bila je u toku sveana predstava
Verdijevog Otela), u kojoj je on sedeo sa Dvorakom. U Pragu je bilo
jo vie oduevljenja nego u Nemakoj, niko nita nije hteo da mu
naplati. U Hotel de Saxe su svaki drugi dan priredivani banketi i na
jednom od njih, izmeu prvog i drugog ,,patriotskog koncerta, ajkovski je sa papirica proitao govor na ekom (napisan ruskim
slovima) - posle ega su ga nosili na rukama.
Ne mogu vie. Kada e se sve ovo zavriti? , razmiljao je
sutradan ujutru. Voz ga je nosio u Pariz. Praznu bocu konjaka izbacio
je kroz prozor pravo na nasip.
Pariz - uurban, malo hladan i veoma gizdav, bio je isti kao i
obino. U Nemakoj su sluali njegovu muziku, u ekoj ju je sluala
175

itava zemlja, Pariz ga je primao u salone, gde su voleli Masnea,

Paderevskog...
to je vise trebalo paziti na pristojnost, govoriti ljubaznosti i
zahvaljivati, to ga je vie kasno nocu vuklo na trecerazredna mesta, u
kabaree, na Sevastopoljski bulevar, gde su on i Brandukov ponekad
plaali devojkama ampanjac; ili u cirkus. Kada je stigao u London,
osetio je da vise nema snage da i dalje vodi takav ivot. Bio je mart.
Nije li sam traio ono to je u punoj meri doiveo na Zapadu? On je
sada bio priznat evropski muziar, vie nije morao da brine zbog toga
to negde neko ne zna za njega i nikada za njega nije uo... U vozovima, u hotelima za vreme obeda, ljudi su ga prepoznavali. Nije li to ono
to je nekada eleo? Ili sada opet, po svojoj staroj navici koja ga ini
tako nesrecnim, poinje da ali za vremenom kada ga niko nije znao
niti se za njega interesovao? Kada je bio Slobodan.
Slava ga je obavezivala. Mnogo toga je i pre morao da skriva,
ali sada je morao da krije skoro sve. Oi prijatelja, neprijatelja, oboavalaca, naprosto znatieljnika - bile su uperene u njega. U inostranstvu je primio vest od ministarstva dvora da mu je obeana penzija od
cara... Sve to obavezuje. O, kada bi mogao da pobegne od sebe! Ali
pokuavao je vie puta u ivotu da pobegne, i kad bi se toga setio prola bi ga jeza. Preostaje mu jedino da se maskira, da naui da se maskira tako da niko ne zna ta se u njemu dogada, da niko ne nasluti
koliko mu je nepodnoljivo da ivi na ovom svetu i da ujutru, kada se
probudi i kroz prozor ugleda svetlost dana, s tugom apue: opet je
dan!
Da bi se ogradio od svih, izbegavae ubudue da s nekim ostaje
udvoje, ma ko to bio - u drutvu, do mile volje, ali nikako oi u oi:
ni sa Laroem koji o svemu zapitkuje, ni sa previe delikatnim Sergejem Ivanoviem. Bice jo predusretljiviji u ophoenju, naroito sa
mladima. Svi treba da misle da je on potpuno uravnoteen i da jedino
nije ba previe veseo ovek. Zatim ce pisati: komponovace sekstet,
balet, opet operu... Sve to sam poeli, sve to neko narui. Posle putovanja u inostranstvo postalo je jasno (verovatno i Brodskom i Zilotiju) da treba da pouri; on je duevno suvie istroen, on je bolestan
telesno, on ce, naravno, uskoro umreti. Treba napisati jo neto, glavno, bolno, neto to ga prati itavog ivota. Da rei jedno nereeno
pitanje.
176

A zasada, on pie ono to nije pravo : Petu simfoniju i radi to

da bi samom sebi dokazao da jo nije sve napisao, da starac jo nije
izdahnuo". Po dolasku kuci on se bez nadahnuca prihvata posla. Od
inostranstva se umorio, odvikao se od usamljenih veeri, ali i ljudi
koji mu dolaze iz Moskve nisu mu sada dragi. Njegove novane prilike su, bez obzira na penziju, zamrene.
Unaokolo je poseena stoletna uma, preko leta dolaze izletnici.
Na tiho seosko groblje u noci obasjane meseinom dolazili su parovi.
ajkovski je za svoje etnje birao usamljena mesta, kojih je bilo sve
manje, ali je svaki dan izlazio, bez obzira na vremenske prilike.
Prelo mu je u naviku da prolazeci pored kuca zagleda u prozore tako da ga niko ne vidi. Virenje mu je postalo strast, ponekad je
izlazio samo zbog toga. On je najbolje znao da ovek kada je sam ne
lii na onog oveka koga poznaju ljudi iz njegovog okruenja, i on se
trudio da posmatra nepoznate ljude onda kada su sami.
Kroz zavesu, kroz pukotinu na prozorskom kapku, kroz prozor
na koji nije navuena zavesa.
Gosti su dolazili esto, te godine je skoro uvek neko bio u go
stima: ili Modest i Kolja, ili samo Modest, ili, nakratko, Bob - lep, vec
sasvim odrastao, nadmen (,,sto puta boanstven); ponekad je boravio
Laro, koji se opet, posle kratke profesure na Moskovskom konzervatorijumu, preselio u Peterburg, Laro, koji je svojevremeno mnogo
obeavao ali je prebrzo sazreo i postao klonuli gubitnik sa zamrenim
privatnim ivotom i sada se po itave dane valjao po krevetu sa udbenikom latinskog u rukama (,,i hteo bi da ui, i mrzi ga), koji je pustio
ogroman stomak i jednom prilikom bahato priznao da ,,ne moe da
smisli Peinu muziku. Iz Moskve su slubeno dolazili zaposleni na
Konzervatorijumu: Sergej Ivanovi je odustao od direktorovanja, to
mu je oduzimalo suvie vremena, i na njegovo mesto je doao Safo
nov; umesto Albrehta, inspektor je postala Hubertova udovica...
ajkovski je i sam navracao u Moskvu i Peterburg: to je za njega
postala potreba. Za vreme jednog boravka u Peterburgu obratila mu se
direkcija Imperatorskih pozorita sa narudbinom: da napie balet.
Izokola mu je receno da je to careva elja.
Ve je imao pripremljen libreto. To je bila Uspavana lepotica,
i on se pored drugih stvari prihvatio komponovanja u duevnom stanju
lakom i jasnom, u kakvom odavno nije bio. Nije Laro uzalud govorio
da je on nadaren za ozbiljnu muziku na vazduast sie. Seao se
177

kako mu je Nadeda Filaretovna pre nekoliko godina pisala o opijanju muzikom. On je ovoga puta zaista padao u pijanstvo dok je pisao.
Uglavnom, trudio se da umeri svoju uobiajenu odsenost, svoju
,,buku .
Ah, zato kod mene nije sve kao kod Nikolaja Andrejevia
(Korsakova)! - esto je govorio. - Trube, tromboni, udaraki instru
m en t duvaju kod mene iz sve snage preko itavih stranica, bez
potrebe i bez ikakvog smisla.
eleo je da u Uspavanoj lepotici toga ne bude.
Dolazili su i novi, mladi gosti: Arenski, skoro bolestan, koji je
posedovao nekakav nenormalan sluh kakav niko nije imao; IpolitovIvanov, njegov tifliski drug; uenici sa Konzervatorijuma. M uzika i
karte - nikakve druge razonode ovde nije bilo. Rano ujutru, pre posla,
ajkovski je u svojoj sobi pisao pisma - potar je dolazio po njih pre
doruka.
Njegova prepiska je odavno poela da se razgranava, a posle
poslednjeg putovanja po Evropi ponekad je morao da napie po tride
set pisama za jedno jutro. Nadedi Filaretovnoj je u poslednje vreme
skoro prestao da pie o sebi, a i njoj je s godinama bilo sve tee da se
pridrava nekadanjeg napetog tona - starila je, kod nje se pojavilo
izvesno osobenjatvo, ona je vie nego ikada okupljala oko sebe mlade muziare koji su je pratili i u inostranstvo, i u njeno Pleejevo. Po
stala je sasvim nedrutvena. Sada joj je ajkovski vie pisao o lepotama prirode Klina ili Kavkaskih planina, o cveu koje je sam posadio
u vrtu; ponekad je molio novae unapred - ona je kao i pre bila dareljiva i, kao i pre, ispunjavala sve njegove tek nagovetene molbe.
Osim Nadede Filaretovne bilo je i drugih korespondenata, ljudi koji
su mu bili bliski i iji se broj iz godine u godinu povecavao, bilo je pi
sama rodbini, bilo je slubenih pisama. Njih je svakog meseca bilo sve
vise.
Ponovo su ga zvali u Pariz, u Nemaku. U Pragu je postavljen
Onjegin. Veliki knez Konstantin Konstantinovi je traio odgovore na
svoja nimalo glupa razmiljanja o muzici, poeziji i drugim vrstama
umetnosti. ehov mu je pisao povodom Namrgodenih ljudi posveenih njemu... Bilo je i pisama ljudima koje je sluajno sreo na putovanjima, strancima i Rusima koje je tajno oplakivao, koje nije mogao da
zaboravi...
178

Tajno. Sve to je oseao sada je nauio da oseca tajno i to je

takode bio jedan od znakova starosti: manje pohlepe i manje estine u
ispoljavanju oseanja. Umor due poveavao se zajedno sa slabljenjem tela.
Zvali su ga u Ameriku. Ali on je reio da Ameriku zasada
odloi. Zavrio je Petu simfoniju, zavrio je Uspavanu lepoticu, dirigovao je na jubilam im koncertima Antona Rubintajna, to mu je palo
veoma teko, ali je neizostavno eleo da vrati stari dug . Uostalom,
kakav dug? Zar nije Rubintajn prema njemu uvek bio ravnoduan?
Nepomina zvezda na mom nebu. Vavilonska kula, ije je izvodenje
trajalo oko jedan sat, i druge Rubintajnove ,,kapitalne stvari trebalo
je nauiti, naterati hor od sedam stotina ljudi da slua. Na devet Betovenovih simfonija potroio je manje snage nego na ovo vracanje
nepostojeceg duga. Ali i to je prolo, kao i izvodenje Lepotice. Vuklo
ga je u Italiju, na mesta koja je nekada voleo. Odavno ih nije video,
nije udisao neni vazduh koji izaziva nemir u srcu. Otputovao je s
prvim inom libreta Pikove dame u depu - trebalo je da mu Modest
poalje ostalo. Da, odluio je da se opet prihvati opere.
Pre odlaska je spalio svoje dnevnike.
Tamo, u vili dei Colli, gde je nekada iveo, igrale su sada
kamevalske maske, tretala je muzika, a u Kainu je trebalo dugo
traiti usamljeno mesto u pranjavoj, nagizdanoj pokladnoj gomili.
Odseo je u gradu, u hotelu sa prozorima na Lungamo; dani su bili
skoro letnji. Ali on se ovde nije setio Nadede Filaretovne, nije se setio svog ivota prohujalog u jesen 1878. godine, vec je jo prve veeri
poao da trai ulinog pevaa Ferdinanda, kome se nekada divio i koji
je od deaka izrastao u odraslog pevaa. Poao je da trai akrobatu
Marijanija u Areni. Nalazio se u grozniavom stanju: Modestov libreto (ostale inove mu je slao jedan za drugim) toliko ga je uzbudivao da nije mogao da razmilja o njemu bez snanog lupanja srca.
Ovde je po itave dane provodio piuci, uz kratke etnje i retka
nona pijanstva, onako kako se vec odavno bio odvikao da radi. Kao
i uvek kada je pisao mnogo i dugo, sa iznurujuom napetou, on je
osecao da ce ispasti dobro. Zalog uspeha leao je u potpunosti s kojom
se predavao stvaranju; s nezadrivom snagom, u bujici, radali su se
zvuci, njegove ruke su se tresle nad notnim papirom. Uvek je voleo da
radi u urbi, kada je znao da ima rok to ga je podsticalo. Odmah poto
je poeo da radi na Pikovoj dami odluio je da ona po svaku cenu
179

mora biti izvedena naredne sezone. To je pridavalo radu neopisivu

lepotu.
Vie puta je napisao i rekao da treba biti kompozitor ,,u maniru
obucara, a ne u maniru gospode, kakav je kod nas bio Glinka iji
genije, uzgred, i ne pomiljam da negiram. Mocart, Betoven, ubert,
Mendelson, uman stvarali su svoja besmrtna dela apsolutno kao to
obucar ije izme, tj. iz dana u dan i uglavnom po narudbini.
Koije su prolazile pored njegovih prozora, kreuci posle ruka
u etnju u Kaino; to je bila njegova razonoda; razonoda je bila Aida,
na kojoj je bio etiri puta i svaki put izlazio posle drugog ina - due
nije mogao da ostane; Ferdinando ga je zabavljao svojim pevanjem;
takvu razonodu je on traio; uzrujan od rada, ustajui od pisaceg stola,
iznenada je padao u stanje riepodnoljive potitenosti koju je mogao
da potisne jedino snom ili radom. Za mesec i po dana gruba varijanta
opere je bila gotova i on je istoga dana poeo da radi klavirski izvod.
Od uzbuenja, od premorenosti, nad poslednjim listom radne varijante spopala ga je histerija - ali tako slatka, tako blaena da je ak osetio
izvesno olakanje. Sa pripremljenim klavirom vratio se u Rusiju. M o
gao je da ivi u Firenci ili na bilo kom drugom mestu - ovoga puta
nije primeivao Italiju: nije bilo ni snage ni vremena da se preda
uspomenama ili da se raznei nad sopstvenom prolou.
U Peterburgu - gizdava, sveana postavka, u Kijevu - predstava sa stilom i skladom; i na jednoj i na drugoj divni glasovi i puna
kasa; i na jednoj i na drugoj darovi; kritika Pikovu damu naziva neim
raskonim, strasnim i ne ba moralnim; on nema nijednog slobodnog trenutka; prolecu dani i noi, tuga; nove narudbine - za operu, za
balet. Kafanski, zasicen, moskovski vazduh, gde se posvadao sa Safonovom zbog Brandukova i istupio iz sastava direktora Konzervatorijuma; slubeni vazduh Peterburga, koji mu je bio neophodan i koji on
nije voleo; vazduh Kijeva i Tiflisa, gde su se uzvici i jeka uli im bi
se on pojavio u koncertnoj dvorani, u pozoritu. Ni za ta nema vre
mena - dole su pedesete i njegovo srce, umomo od strasti, muzike i
slave (tako rano!), stislo se kao u mengelama. eleo je da komponuje,
eleo je da sanja, mnogo je toga eleo... Trebalo je da nekuda putuje,
da na neto pristaje, da napusti svoj dom - trebalo je da ide u Ameri
ku: odande je nuden novae, ogroman, fantastian. Nikada do tada nije
video toliki novae.
180

Opere treba pisati (uzgred, kao i sve ostalo), pisao je on

Tanjejevu povodom uspeha Pikove dame, onako kako Bog dui
odredi. Uvek sam se trudio da to istinitije i to iskrenije izrazim muzikom ono to je postojalo u tekstu... Dakle, poto odaberem size i
pristupim komponovanju opere, davao sam potpunu slobodu svom
osecanju, ne pribegavajuci ni Vagnerovom receptu, ni elji da budem
originalan. Pri tome, nimalo nisam spreavao tendencije duha svog
vremena da na mene utiu. Svestan sam toga da bih, da nije bilo Vagnera, pisao drugaiju muziku; doputam da se ak i kukijanizam19 odrazio na moje opersko komponovanje, verovatno i italijanska muzika
koju sam strasno voleo u detinjstvu, i Glinka, koga sam oboavao u
mladosti - sve je to snano uticalo na mene, a da i ne govorim o
Mocartu. Ali ja nikada nisam prizivao nekoga od tih idola, vec sam im
preputao da raspolau mojim muzikim nadahnucem kako oni
ele...
Ipak, prema Pikovoj dami, kao i prema svemu to je komponovao, veoma brzo je poeo da se hladi, pola godine posle postavke.
Napisao je sekstet i - kao to je uvek bivalo - poslednja stvar mu je
izgledala najbolja, a u prethodnoj je uvidao nedostatke, promaaje,
ona je za njega gubila svoju dra. U najblioj buducnosti predstojao
mu je rad koji je opet zahtevao m ir i samou - Krcko Orai i Jolanta
narueni su istovremeno i o njima je istovremeno razmiljao, ali je njihovu realizaciju odloio na godinu dana. Odlazio je u Ameriku.
U toj udnoj zemlji sve je bilo nekako drugaije. M oda onako
kako ce jednom biti u svetu buducnosti? Moda ce Evropa - siromana rodaka - takode kroz dvadesetak godina morati da usvaja
ameriki nain ivota, udnovat, neobian nain? eleznica ide
direktno kroz grad, liftovi u zgradama lete gore-dole, kue se grade do
samog neba... Ve od samog isplovljavanja atlantskog giganta La
Bretagne poinju uda.
Bilo je vreme (80-ih godina), kada su brodovi do Amerike
plovili najmanje desetak dana. Sada, 1891. godine, izmeu Avra i
Njujorka putovanje traje est dana i etmaest sati; ploveci dvorac - sa
pozoritem, bazenom, bibliotekom - predvien je za vie stotina put"*0(1 M orynaa KyHKa (rus. Moc'na gomilica") - koja je predstavljala organizaciju
ruskih kompozitora nastalu krajem 50-ih, poetkom 60-ih godina XIX veka. Poznata je i pod nazivom Balakirevljev kruok, Nova ruska muzika kola, a najee
kao Petorka ili Grupa pet. U ovu grupu spadali su Balakirev, Borodin, Kjui, Musorgski, Rimski-Korsakov.

181

nika. U prvoj klasi ene se za ruak presvlae u balske haljine. U treoj, kojom putuju emigranti svakakve fele i itavo jato devojaka lakog
ponaanja, prema ugovoru sa specijalnim agentom, jo je veselije. Tu
Ciganin prikazuje publici dresiranog majmuna, tu se uz harmoniku
igra, peva se uz gitaru... ajkovski esto silazi na palubu trece klase,
iz dokolice se upoznaje sa devojkama, s trgovakim putnicima, sve ih
aava, ali se na potitenost, na strahove: boji se okeana, morske
bolesti (iako nema simptoma), boji se da ce brod neizostavno potonuti. Hmm, aa, u vaim godinama!, kau mu saoseajno i on tri u
svoju kabinu da se pogleda u ogledalo: zar zaista ostavlja utisak
starca?
Tschaikovski is a tall, gray, well built interesting man, well on
the s i x s t y. He seems a trifle embarassed and responds to the ap
plause by a succession of brusque and jerky bows20, piu u Heraldu
sutradan po njegovom dolasku i objavljuju njegove fotografije, snimljene u pristanitu, u hotelskom holu, prilikom izlaska na ulicu. Svaki
as ga obavetavaju o dolasku novinara. Oni pristiu u gomilama:
- Kako se vaoj supruzi dopada Njujork? - pitaju dok ulecu.
Na odlasku trae njegov autogram.
On ne moe da se smiri: u njegovoj sobi je pam o grejanje,
kupatilo, toalet, topla i hladna voda. Nema sveca, svuda je elektrika.
Ako mu neto zatreba - ne treba da zvoni - treba samo da podigne slualicu intemog telefona i da naredi, a kada mu neko dolazi, telefoniraju mu i pitaju ga da li eli da primi posetioca? Govori se direktno
preko ice! To je neobino. Na ulicama skoro da nema koijaa - svi
idu eleznicom, koja buno juri izmedu zgrada. Na ulicama je mnogo
cmaca, on se za svakim okrece. A kuce! Po deset, dvanaest, sedamnaest spratova. Nikada ne bi pristao da stanuje na osamnaestom spratu.
Pria se da u ikagu postoje zgrade od dvadeset etiri sprata.
I ljudi su ovde neobini: veseli, jednostavni, gostoljubivi; svi
koje ovde srece znaju ga, vole i izvode njegovu muziku. Dame koje je
upoznao svako jutro mu alju cvee, parfeme, tabakere; on neprestano
dobija poklone: malu srebmu statuu Slobode, pribor za pisanje... Ne
ma nikakvih zvaninih banketa - samo veseli prijatni rukovi. Nema
nikakvih govora - samo zdravice. Pored svakog pribora - meni sa od ajkovski je visok, sed, dobro graen zgodan mukarac, po izgledu je daleko premaio ezdesetu. Izgleda malo zbunjen i na aplauze odgovara neprestanim odsenim
i plahovitim poklonima (engl.).

182

lomkom iz njegovog dela, pred priborom dama - njegov minijatumi

portret u raskonom okviru.
Meavina luksuza, jednostavnosti i udobnog ivota iskorienog do kraja, potreba svakog oveka da svom susedu uini neto
prijatno - porazili su ajkovskog vec na samom poetku njegovog
boravka u Njujorku. Bio je pozvan u Kamegi da diriguje na nekoliko
koncerata; pokazalo se da je orkestar izvanredan; dvorana predvidena
za dve hiljade slualaca bila je ispunjena do poslednjeg mesta. I svi su
smatrali da je to potpuno prirodno.
On je prvi put video barove ukraene vrednim goblenima, posetio je ozbiljan klub gde se ljudi zimi klizaju, a leti kupaju. Jeo je sos
od malih komjaa, jeo je sladoled koji se kotrljao iz sveih rua, pio
napitak od nekoliko likera i viskija - izmeanih i veto umucenih. Vi
deo je ljude kako idu ulicom viuci neto o osmoasovnom radnom
danu (nije razumeo ko su oni i ta trae). Sve je bilo neobino: i zlatni
zubi dama, i mukarci koji su na svaki nain, nenametljivo, s detinjom
spremnocu da oveku ugode, ili da mu kupuju. donje rublje; i sam
Kamegi, koji je bez obzira na svojih etrdeset miliona (i neobinu
slinost sa Ostrovskim) iveo skoro isto onako udobno i jednostavno
kao i ostali, njegov oduevljeni potovalac koji ga je grlio (ali ga nije
ljubio - u Americi se mukarci ne ljube) uzvikujui d a je on muziki
kralj .
U Vaingtonu mu je prireden prijem u ruskoj ambasadi, u Filadelfiji je za dva dana uspeo da se sprijatelji sa tamonjim muziarima. Usred svih tih sveanosti, iznenada mu je ispao prednji zub to
mu je pokvarilo raspoloenje na nedelju dana: poeo je ovla da uka. U Njujork se vratio skoro kao kuci... A u vozu je opet bilo i kupatila, i berbemice, i svakome su, ne brojeci, na prvi zahtev davani
pekiri, etkice, sapuni...
I svake veeri kada ostane sam on je plakao. Plakao je zbog
toga to na svetu ima tako dobrih ljudi i koliko ga samo vole ljudi na
drugom kraju sveta; i koliko je sada daleko od kuce, i koliko je usamljen; i koliko je umoran. Plakao je zbog Boba, koji je bio tako daleko
i koji mu je tako retko pisao.
Najvie sam, naravnp, mislio na tebe, pisao je ajkovski, ,,i
tako sam udeo da te vidim, da ujem tvoj glas, i to mi je izgledalo
kao toliko neverovatna srea da mi se inilo da bih dao deset godina
ivota (a kao to zna ja veoma cenim ivot) samo da se na trenutak
183

pojavi. Bobe! Oboavam te. Sea li se, govorio sam ti da ne uivam

toliko da te gledam, koliko patim kada ostanem bez tebe? Ali u tuini,
imajui u vidu beskrajno veliki broj dana bez tebe, posebno osecam
sav znaaj svoje ljubavi prema tebi...
Ponekad mu se inilo da to putuje nekakav ,,ne-ja. Ne moe
biti da on izdrava sve te probe, ta upoznavanja, buru na Atlantskom
okeanu na povratku i da mu se sve to skoro svia. ,,Ja se negde zlopatilo i drhtalo, ,,ja je plakalo. ,,Ja je usred srdane, blagonaklone
gomile bilo potpuno samo. Samo u tuini, samo u zaviaju, samo na
itavom svetu. Kome je on bio potreban? Nije vie imao ak ni
Nadedu Filaretovnu.

XIX
Izdaja, i to izdaja najboljeg prijatelja, nasluivala se negde
uoi 1888. godine, posle njegovog zaista pobedonosnog putovanja po
Evropi, kada je prvi put osetio neizbenost kraja tog prijateljstva.
Nadeda Filaretovna je i dalje u njemu traila ono to joj je bilo dato
na poetku njihove prepiske. A on vie nije pripadao nekadanjim
stvaralakim idejama, one su se povukle i napajale su ga samo u onim
momentima kada je pisao muziku, preputajuci mu da sve ostalo
vreme vodi svoju hazardersku, uspenu i iznurujucu politiku slave. On
je poeo da primecuje kako se izmeu onoga to ona o njemu misli i
onoga to on zaista jeste stvara provalija koju on nema ni snage ni
vremena da zatrpava. Ona je mislila d a je on arobnjak koji ivi u m u
zici - dok je on na muziku povremeno gledao kao na sredstvo za
postizanje svetske slave; ona je mislila da je on suvie obuzet stvaranjem i da zato retko pie - on je pisao svakodnevno po dvadeset pisa
ma i smatrao je potrebnijim da se dopisuje s nekim drugim ljudima
nego s njom; ona je mislila da je on dobar i ravnoduan prema novcu
- on je traio sve vise; ak je i to to i dalje odrava prepisku s njom
u dubini due ponekad i sam tumaio kao svoju zainteresovanost za
njenu novanu pomo.
Ona je mislila d a je on ,,duh - on se veoma brinuo o svom telu.
Imao je katar, te su ga problemi apetita, eluca i nesanice izuzetno
zanimali. Ona je mislila da on voli decu zbog svoje duevne blagosti
- on je trao za malim majdanovskim dacima, strahujuci da ce ga
184

odrasli primetiti. Ona je mislila da ga aica konjaka lei od nesanice

- on je ponekad bio toliko pijan da nije znao za sebe. Ona je mislila
da on u svom ivotu nije naao enu koju bi mogao voleti - za njega
je svaka ena bila Antonina Ivanovna.
Ona ga je prvih godina svojim pismima inila onakvim kakvog
ga je volela. On je zaista bio njen. Ali sede vlasi u kosi, bolesti, neprekidna tuga, uspeh, i uopte sav mete i tekoce ak i ,,najsrecnijeg od
svih srecnih ivota, nisu mu dopustili da se odri na onoj visini na
koju ga je ona uzdigla. I onda je medu njima dolo do raskida.
On se postepeno na njega navikavao i nije ga primecivao, ili
skoro da ga nije primecivao. Ali doao je dan kada je i Nadezda Filaretovna iznenada postala toga svesna. Nadeda Filaretovna nije bila
od onih koji se mire, poputaju, oprataju, prilagodavaju se ili zatvaraju oi - ona je prekinula odmah i zauvek.
Njen viemilionski imetak, koji su stvorili ona i njen pokojni
mu sopstvenom energijom, pamecu i radom, u to vreme vie nije bio
ono to je bio dvanaest godina ranije. A ajkovski je zaradivao, i to
zaradivao dobro, spremao se da kupi kuu. Poto je bila direktna i pravina, nije joj bio potreban povod da raskine, ali su joj njeni uzdrmani
poslovi posluili kao povod. Napisala je ajkovskom da mu vie nee
pomagati.
Nemojte me zaboraviti i setite me se ponekad...
Ipak, zar nisu mogli da nastave i da jedno drugom makar
ponekad piu? Zar je njena novana pomoc bila jedini razlog njihove
prepiske? - razmiljao je, trudei se da je shvati.
Neto je, izgleda, iznenada prepunilo au njenih saznanja o
njemu. Doao je dan kada je, iako ga je poznavala trinaest godina,
saznala o njemu poslednju istinu - od sopstvenog brata - i precrtala
ajkovskog u svom srcu. To to je izgubio est hiljada godinje sada
za njega vie nije bila katastrofa - to je bila samo znaajna neprijatnost. On je na njeno pismo odgovorio pomalo usiljeno, ali lepo - i vec
na to pismo nije dobio odgovor. To ga je muilo. Napisao je jo jedno.
Cutanje. Saekao je pola godine pokuavajuci da sazna preko njenog
sina, oenjenog njegovom necakom, da li ga je ona zbilja tek tako
napustila? Nita nije saznao. Vrativi se iz Amerike, u julu 1891. go
dine, on se obratio Pahuljskom dugakim pismom, moleci ga da uini
sve kako bi mu se ona opet vratila. Nije se vratila.
185

Ona je bila devet godina starija od njega, ali, odnekud, kad god
je mislio na svoju smrt, inilo mu se da e ga ona nadiveti i da ce biti
negde blizu njega. Na njenim rukama je umro Venjavski kome je ona
ulepala poslednje dane. On je sada ostao sam i u smrti i u ivotu.
,,Sreca se zavrila. Ostala je povredenost.
Od emajliranog sata koji mu je ona poklonila nikada se nije
rastajao.
To je, moda, bio feti. Kada bi morao da ga odnese na ienje,
postajao bi uznemiren. Posle dolaska iz Amerike, opet je iveo u
M ajdanovu, u iznajmljenoj kuci. Bilo je leto. Odgovor od Pahuljskog
nikako nije stizao. I jednom , predvee, kada su prozori u kuci bili
otvoreni (a on je nosio radnu bluzu na kojoj nije bilo depova), sat mu
je ukraden sa pisaeg stola.
To je primetio tek kada je, odlazeci na spavanje, hteo da ga
navije. Odmah je poslat telegram u Moskvu, tajnoj policiji. Sledeceg
dana je stigao detektiv. ajkovski nije izaao da se s njim vidi,
doekao ga je Aljoa. ajkovski je leao u svojoj sobi sa sputenim
zavesama - posle suza i nemoci iznenada bi preao u stanje tako stranog besa da je bilo bolje ne ulaziti mu u sobu.
Zar je zaista sve bilo svreno i nije sauvan ak ni taj mali
materijalni trag njegovog jedinog prijateljstva na itavom ovome
svetu? Aljoa je uvee doao da ga umiri: detektiv je obeao da e
itav srez dii na noge.
Tek u septembru su uspeli da pronadu lopova. To je bio mlad
momak, neobino mio, dobroduan i glup. On je priznao sve, lano
optuio dvojicu sauesnika, koji na dan krae uopte nisu bili u
Majdanovu. Zatim je pao ajkovskom pred noge i rekao da je lano
optuio sebe; ajkovski nije znao ta da misli, molio ga je da kae gde
je sat, obeao mu je nagradu. Ispostavilo se da je deko histerik i da
je u policijskoj stanici detaljno ispriao kako je uao kroz prozor, kako
je zdipio sat, perorez i pil karata. A onda je opet poeo sve da zaplice,
molio je da ga puste i tvrdio da sat nije ni video.
Petru Iljiu je odjednom Majdanovo postalo nepodnoljivo.
Odluio je da ga napusti i da najzad kupi kucu u Klinu.
- Iz dana u dan ovde mi je sve munije i munije.
Dolo je vreme da razmisli o sigumom utoitu za starost.
On nije umeo da uva ,,za cm e dane. Opet je, i ak vie nego
pre, pravio dugove. Kuca ponovo nije bila kupljena, vec iznajmljena
186

- velika dvospratna kuca koja se ovoga puta nije nalazila u parku, niti
meu letnjikovcima, vec na periferiji Klina. Unaokolo su bile bate i
pustare; zimi se kroz golo drvece naziralo ravno seosko prostranstvo.
U donjem delu je boravio Aleksej sa porodicom,. u gomjem - Petar
Ilji. Jo od detinjstva omiljen Luj XVII visio je na zidu meu drugim
gravirama i fotografijama; on je voleo fotografije i, po tadanjem obiaju, kaio ih je zbijene jednu uz drugu. Tu je bila i Nadeda Filaretovna sa svojom visokom nezgrapnom frizurom, i svi prijatelji - mrtvi
i ivi. Na stolu je sada stajao Spinoza sa napomenama ispisanim olovkom, a na klaviru - omiljene Mocartove partiture, koje mu je svojevremeno poklonio Jurgenson. I ovde je jedna soba bila odreena za
Boba. U prolece su Bob, njegova dva roaka, njegov novi nerazdvojni
drug - Rua Bukshevden, Voloa Napravnik, dolazili ovamo da ,,bubaju pred ispite. Ponekad ih je sve - svoju etvrtu svitu - Petar Ilji
vodio u Moskvu. Svaki odlazak ga je kotao najmanje petsto rubalja.
On je imao obiaj da svuda placa za sve: to mu je priinjavalo zadovoljstvo, i to ne samo kada je plaao za Boba, Kolju Konradija, za
Modesta (koji je itavog ivota napola iveo o njegovom troku), za
Laroa - ve i za ljude koji su bili viestruko bogatiji od njega. On je
sa svojih putovanja donosio malo ta od onoga to bi zaradio.
Zbog slave, a najpre - zbog novca - moralo se putovati i po Rusiji i po inostranstvu. Pikova dama - jedina - inila ga je povremeno
bogatim ovekom. Po Rusiji je ponekad putovao sa zadovoljstvom:
Tiflis i Kijev su mu zamenili Moskvu, gde mu je od vremena Safo
nova sve postalo tude, iz Moskve je izrastao, kao to se izrasta iz stare
odece. Zato se Peterburgu vratio svom duom - Peterburg vise nije
bio onaj nekadanji: Napravnik, i itava direkcija, ukazivali su mu
puno potovanje, on je tamo bio priman kao prvi kompozitor Rusije;
tamo je iveo Modest, tamo su iveli prijatelji, muziari, oni koji mu
nisu bili ba bliski - kao Korsakov, ali i veoma dragi njegovom srcu
- kao Glazunov. Najzad, tamo je u Pravnoj koli uio Bob. Sada je i
Peterburg njega voleo... Uostalom, gde ga nisu voleli? On je postajao
najomiljeniji svuda gde bi doao. I kada bi se setio prijema u Odesi najstrasnije, najneobuzdanije ushicenje, nekakav totalni huk oko
njega (posadili bi ga na stolicu i nosili na rukama, ljubili su mu ruke,
orkestar je ridajui svirao tu, itani su mu toga asa sroeni pozdravni govori u prozi i u stihovima) - kada bi se svega toga setio bio je to
za njega nesumnjiv dokaz d a je postigao sve to se samo postici moe.
187

A tuina mu je postajala sve nepodnoljivija. Uvek kada bi u

Ejdekunenu iz runog ruskog vagona presedao u izvanredan nemaki
vagon, on bi se kleo da poslednji put odlazi iz Rusije; otiao bi u
toalet da place, da ga ne vide putnici, zbog toga to mu je bilo sudeno
da se potuca po svetu sve do smrti. Zato? Nije mogao na to da odgovori. Ali u Hamburgu je izvoden Onjegin, u Pragu Pikova dama, i
trebalo je ici. On je Evropi bio poznat kao simfoniar, a sada ga je
upoznavala i kao operskog kompozitora.
Na tim putovanjima ivot mu je vracao zaboravljene ljude svoje nekadanje uenike sa Konzervatorijuma on je sretao kao profesore Konzervatorijuma. Sa Dezire Padila sreo se na svojim tum ejama. Svi ti susreti liili su na rastanke - kao da se u seanju vracao u
prolost kako bi se zauvek s njom rastao. ivot mu je vratio i votkinsku ,,sestricu koja se vratila u detinjstvo i, ivei u Kamenki, mislila
da je Petrui i dalje est godina. A jednom je stiglo pismo od Fani:
Fani, madmoazel Fani ga je posle etrdeset pet godina podsetila na
sebe, uvi da je postao slavan.
To je bilo isto kao da se vratila pokojna majka. Fani je traila
da ga vidi, seala se votkinskih godina, pitala za svu rodbinu. Ona je
pamtila sve, uvala je njegove deje sveske. On nekoliko dana nije
mogao da dode k sebi: kako, zar je ona iva, zar ce je zaista videti, zar
ce oiveti najlepe godine svog ivota:- brat Koljenka, nerazdvojni
drug u igrama; erne uralske noi sa stranim priama; majina ruka na
njegovom upavom potiljku, vonja sankama obalom Kame. Detinj
stvo... Obeao joj je da ce je posetiti prilikom prvog putovanja u
inostranstvo, ali je tek pola godine kasnije, na proputovanju iz Bazela
u Pariz, svratio u Monbelijar.
Maleni grad sa starom crkvom i glavnom ulicom sa zasadenim
drvoredom, uinio mu se nalik na ruske provincijske gradie. U jednoj
tihoj ulici pokazali su mu obinu gradsku kucicu. Kada je uao, u
susret mu je pola debela starica od oko sedamdeset godina, crvenog
lica. On ju je odmah prepoznao. ,,Pjer!, rekla je tiho i zaplakala.
Zaplakao je i on. Ona ga je posadila u fotelju i raspitivala se o svima,
ak i o onima koje je on sam vec odavno zaboravio. Ona se setila nje
gove majke, zajedno sa njegovim starim dnevnicima izvadila je neko
liko pisama Aleksandre Andrejevne upucenih njoj. On je posmatrao
nju, njenu malu, urednu frizuru bez ijedne sede vlasi, njene ivahne
pokrete. Iz svog ivota, iz te mune, strane i odnekud nepotpune

simfonije, izvlaio je u secanju uzbudljivu, prodomu temu koja je

zapoela onda kada je on jo bio deak od stakla, kada je prvi put
uo ariju Cerline iz Mocartovog Don uana koju je odsvirala stara
orkestrina dok su u njoj itali i kripali talasi; kada mu je poljski
oficir, sluajni prolaznik, odsvirao openovu mazurku - pre oboljenja
kime, nasleenog od dedice Asijera, pre nego to ce se, u sam osvit
mladosti, dogoditi magloviti i koban susret sa tajanstvenim i zavodljivim probisvetom Piiolijem.
Presedeo je kod nje itav dan i sutradan ujutru je doao ponovo.
Na ruak je morao da ode u hotel: i dalje je ivela od asova i nije
mogla da ga ugosti kako valja. On joj je ponudio novae, ali je ona odbila. U gradu nije bilo oveka koji svoju pismenost nije dugovao njoj.
ivot mu je vratio i drugaricu iz mladosti - Anet. On je, istina,
nikada nije gubio iz vida, ali u poslednje vreme joj je sve ece pisao
- uglavnom aljivo; kroz tu alu ona je pogadala sve to je on hteo da
joj kae ozbiljno a nije mogao, i on joj je bio zahvalan za razumevanje. ivot je, oduzevi mu najbolju prijateljicu, moda hteo da mu
nadoknadi taj gubitak; ipak, svaka nadoknada, bez obzira na svu svoju
lepotu, izgledala mu je suvie nitavna. Nadedu Filaretovnu, svejedno, nije mogao da zaboravi.
I iznova, kao to je bivalo i ranije: raditi, raditi , terao je sebe
na svoj pravi i jedini posao. Kao to obucar pravi izme - tako je on
pravio Krcka Oraia i tako je pisao Jolantu. Za Krcka Oraia Pe
tipa mu je oznaio taktove - preostalo je jedino da ih popuni:
,JNr. 1. Musique douce. 64 meseures.
Nr. 2. L'arbre s'eclaire. Musique petillante de 8 mes.
Nr. 3. L'entree des enfants. Musique bruyante. 24 mes.
Nr. 4. Le moment d'etonnement et d'admiration. Un tremolo de
quelqes mes.
Nr. 5. Marche de 64 mesures.
Nr. 6. Entree des incroyables. 16 m. rococo.
Nr. 7. Galop.
Nr. 8. L entree de Drosselmeyer. Musique un peu effrayante et
en meme temps comique. Un mouvement large de 16 a 24 mes.'"'
,,Br. 1. Tiha nena muzika. 64 takta.
Br. 2. Drvo obasjavaju vatre. Iskriava muzika 8 taktova.
Br. 3. Izlaze deca. Buna muzika. 24 takta.
Br. 4. Momenat uzbuenja i ushicenosti. Tremol u nekoliko taktova.

189

On ih je marljivao popunjavao muzikom. Kada je zavrio obe

narudbine, naterao je sebe da uradi pojednostavljeni aranman Krcka
Oraia za klavir, da popravi klavirski izvod za Jolantu i da istovre
meno pojednostavi i druge aranmane svojih dela: njih su svojevremeno radili Tanjejev, Klindvort, ali svi su oni bili suvie teki za
Boba. Zatrpan korekturama, otupeo od njihovog popravljanja, on je
nekoliko meseci presedeo u Klinu.
Vec je sanjao notne znake, koji su na neki fatalan nain radili
ono to ne treba da rade. To se i ranije esto dogadalo: dok je pisao
Uspavanu lepoticu, svake noi je video sebe kao igraa. Ustajao je
rano, kao i pre, ali se u njegovom ivotu kada bi ostao nasamo sa sobom, pojavljivala nekakva uurbanost. On je uvek brzo hodao, brzo
jeo, kada bi dirigovao uvek je davao bri tempo nego to je trebalo.
On je sada uurbano radio, dovodeci sebe u stanje glavobolje i drhtavice - bez obzira da li se radilo o orkestraciji Jolante ili o novoj simfoniji koju je naumio da komponuje jo u zimu 1891-1892. godine.
Pisao ju je bez naroitog oduevljenja, umo, haotino, i dok je
dovravao skice vec je uvideo da u njoj nije rekao nita novo, snano
i duboko. Unitio ju je, a da je nikome nije ni odsvirao: pamtio je ne
uspeh sa baladom za orkestar, koju je napisao godinu dana ranije na
Pukinovog Vojvodu.
Izvodenjem Vojvode prvi put je dirigovao na Zilotijevom koncertu i tek to je zavrio dirigovanje, u garderobi, besan, erven i
zadihan, pocepao je partituru rekavi da takvo smece ne treba svirati.
Koliko su ga samo prijatelji smirivali, koliko su ga nagovarali! On vie nije eleo da se to ponovi. I od simfonije nije ostalo ni traga.
Ali, prolazili su meseci. U svakodnevnom radu, na putovanjima, jedna elja ga je neprestano pratila: da najzad napie neto posle
ega mu ni smrt, prcasta gadura, ne bi bila strasna. Kod kuce, u Kli
nu, u svakodnevnoj, neprekidnoj tuzi, i u inostranstvu, kada bi ga
obuzelo neobjanjivo oajanje, nije prestajao da o tome razmilja.
Simfonija. Nova simfonija. esta. O onome zbog ega je iveo na
Br. 5. Mar sa 64 takta.
Br. 6. Izlazak u neverovatnim kostimima. 16 taktova rokoko.
Br. 7. Galop.
Br. 8. Izlazak Droselmajera. Pomalo jeziva i istovremeno smena muzika. Lagano
kretanje od 16. do 24. takta/4 (franc.)

190

ovome svetu. O tome da ce jednom umreti i to, verovatno, uskoro. O

svojoj ljubavi, o kojoj ne sme glasno da govori.
Na pomisao o prcastoj gaduri", on je ponekad iitavao svoj
testament, sainjen pre nekoliko godina. Odluio je da ga prepravi, da
mu prida formu koju trai zakon. Sva svoja prava - autorska, kao
ruski kompozitor - on je ostavljao njemu, Bobu Davidovu - i time kao
da mu je poklanjao sve to je ikada stvorio, sve najdragocenije. Aljoi
je ostavljao stvari iz kuce u Klinu; ,,kapital, ako se neto zatekne oriku, nezakonitom Tanjinom sinu, koga je usvojio Nikolaj Ilji;
njemu je takode pripadala penzija od sto rubalja meseno. Mlaem
Bobovom bratu Uki trebalo je da pripadne sat sa emajliranim brojanikom, ako ikada bude naden.
Kunem se! Ovo je poslednji put!, rekao je sebi prilikom
ponovnog odlaska u inostranstvo, ovoga puta u Kembrid, gde je
trebalo da mu lino urue zvanje doktora honoris causa.
Desilo se upravo onako kako je predvidao: spoljanjim izgledom poeo je da podseca na naunika sa manirima svojstvenim ljudima na visokom poloaju, i to mu je pristajalo. U Rusiji mu je takva
spoljanjost pridavala plemenitost, u Parizu - zajedno s njegovim
francuskim, koji je govorio sa stilom, sve je to inilo jednu celinu. U
Engleskoj je, zajedno sa ostalim kandidatima - Sen-Sansom, Bojtoom
- odglumio itavu komediju: paradirao je u odgovarajucem odelu,
klanjao se, epurio, zahvaljivao. itava ceremonija ga nije suvie namuila: ta je za njega mogla da predstavlja takva ceremonija ako se
zna da poslednjih godina i nije radio nita drugo do paradirao, epurio
se i zahvaljivao!
Ali ono to se dogadalo u njemu, po svojoj snazi, po bezizlaznosti, podsealo je na 1877. godinu, jedino to je on tada m ogao da se
baci na nekakva reenja, da preduzme neke korake o kojima do poslednjeg asa niko nije znao i od kojih je mogao da oekuje spasenje.
Sada je bio svima pred oima. Svaki njegov izlazak iz kuce bivao je
primecen. Svaki ovek koji bi mu postao blizak, izazivao je zanimanje
okoline. Unutranja bura, koja je u njemu besnela i priinjavala mu
veliki bol - bila je jedino to ljudi jo nisu naslutili - ma kakav oblik
njenog guenja doveo bi do njenog razotkrivanja.
Ali s kakvom ju je umenocu, s kakvim samosavladivanjem on
skrivao!
191

itavog svog ivota on je znao da se dopadne i sada ga je ,,cetvrta svita pratila ne samo svuda po Peterburgu, vec je za njim dolazila i u Moskvu. Mladi moskovski muziari gledali su ga s ushicenjem
i potovanjem: on ne samo da je s njima znao da razgovara, da ih ui
i bodri, on im je i pomagao kada je to bilo potrebno. Julija Konjusa je,
sledeci sopstveni primer, poslao u Ameriku, opera Aleko mladog
Rahmanjinova, koga je on posebno voleo, postavljena je zahvaljujuci
njemu u Moskvi i Kijevu. Tanjejev ih je uio, ali on je njima rukovodio. im bi poodrasli, oni su postajali njegovi prijatelji: sa Glazunovim i Ladovim je vec nekoliko godina bio na ,,ti.
Ali oni su bili i njegovi prvi kritiari - posle Boba. Tih dana,
kada je olovkom na neofarbanom stolu u spavaoj sobi nabacao prve
taktove svoje nove stvari, napisao je Bobu:
elim da te obavestim o prijatnom stanju duha u kome se nalazim povodom svoga rada. Ti zna da sam jednu simfoniju, delimino
komponovanu, delimino orkestriranu, ove jeseni unitio. I dobro sam
uradio - jer je u njoj bilo malo dobrog - prazna igra zvukova, bez
pravog nadahnuca. Za vreme putovanja pojavila mi se ideja za drugu
simfoniju, ovoga puta programsku, koja e za sve ostati zagonetka neka je reavaju, a simfonija e se upravo tako i zvati Programska
simfonija (br. 6). Taj program je, ma ta on bio, proet subjektivnocu
i esto sam veoma plakao dok sam je, tokom svojih putovanja, u mislima komponovao. Sada sam, vrativi se, seo da piem skice i rad je
krenuo tako grozniavo, tako brzo, da sam za manje od etiri dana
potpuno zavrio prvi deo i u glavi imao jasne konture ostalih delova.
Polovina treceg dela vec je gotova. Po formi, u toj simfoniji e biti
mnogo novog - izmedu ostalog, finale nece biti gromki alegro, ve
naprotiv, samo otegnuti adado. Ne moe ni da zamisli kakvo blaenstvo osecam poto sam se uverio da mi jo nije isteklo vreme i da
se jo moe raditi. Naravno, moda greim, ali izgleda da je tako.
Molim te, osim Modestu, nemoj o tome nikome govoriti.
Toga proleca je, nakratko, ponovo osetio stvaralaku groznicu
- na kraju prvog dela, na samom notnom listu, zapisao je: Hvala Ti,
Gospode! Poeo u etvrtak 4. februara. Zavrio u utorak 9. februara.
Nabacivao je teme grubo, vec je u sebi uo njihovu instrumentaciju. Violonela i altovi u prvom delu - kao neobuzdano lupanje
srca, uzdasi fagota, skerca koja razdiru grudi, i umesto alegra u finalu
- podrhtavanje smrti u adadu. Kao nekada, pisao je i plakao i voleo je
192

svaki akord; kao nekada, bio je u bunilu nadahnuca i otreznio se tek u

leto, za vreme orkestracije etiri napisana dela, kada je uvideo tekoce.
Sada je to vec bio posao, znoj, umor i sve to uz njega ide. I vec
je video sebe kako diriguje simfonijom u Peterburgu, na koncertu 16.
oktobra, i u nestrpljenju je pozvao Konjusa mladeg zbog klavirskih
izvoda.
U jesen je na nekoliko dana doputovao u Moskvu: u Malom
teatru je upravo prvi put izvedena M odestova drama Predrasude. Nije
doivela uspeh, ali bez obzira na to, svi su kao i obino poli da premijeru ,,pokvase u restoranu - u Boljoj moskovskoj, gde je, ovoga
puta u hotelu, odseo ajkovski. Figner, izvanredni German u Pikovoj
dami, upitao ga je:
- Petre Iljiu, gde drite svoj kapital?
- Sada - u Boljoj moskovskoj - odgovorio mu je ajkovski.
Narednog dana, u gostima kod Tanjejeva, Petar Ilji je prvi put
svirao svoju estu simfoniju.
Svi su bili na okupu: Rahmanjinov je sluao poduprevi glavu
rukama i ne skidajuci pogled sa lica ajkovskog. On je voleo da ga
posmatra kada ovaj to ne vidi. Jednom, u parteru Boljog teatra, video
ga je (kada je mislio da ga niko ne posmatra) drugaijim, bez maske,
i od tog vremena neprestano se trudio da na njegovom utivom i spokojnom lieu nae onaj izraz: tuge, umora, beznada... Posmatrao je
njegove ruke - ajkovski je jo odavno zapustio klavirsku tehniku,
sada je svirao gore nego pre trideset godina. Od uzbudenja, sada je
svirao loe. Posle sviranja zavladalo je dugo cutanje: Sergej Ivanovi
je predloio da izadu u hodnik - da popue lulu - u njegovoj sobi bilo
je zabranjeno puenje. U hodniku im je pokazao perpetuum-mobile
koji je upravo smislio.
Tu su bili Modest i Bob, koji su doli u Moskvu na premijeru
Predrasuda. Bob je bio u obinom odelu - nikako nije vole pravniki
mundir i toga leta ga je definitivno skinuo. Oni su takoe utali. Zatim
je u trpezariji posluen aj i ajkovski je zamolio Rahmanjinova da
odsvira svoju Hridinu. Petar Ilji ga je mnogo i sa strau hvalio.
Pa ipak, bez obzira na to to su svi cutali, on je znao da je ta
stvar - najbolje od svega to je napisao. I to ne zato to je to njegova
poslednja stvar, niti zato to je vec odavno eleo da samom sebi odgovori na bolna pitanja i to je sada na njih odgovorio. ak ni zato to
193

su bol i bunilo, onakvi kakvi su u njemu postojali, nestali u toj muzici

i on je sada bio prazan, kao da mu je izvaena dua. Ali jeste zato to
je ta muzika bila on sam vie nego ikada pre, plot ploti njegove i krv
njegove krvi. To su bili uistinu damari njegovog srca, njegovi uzdasi.
Ta muzika je bila realnost, a on sam je pred njom bio prividenje.
Simfonija je bila posvecena Vladimiru Ljvoviu Davidovu.

XX
On je krenuo u Peterburg 9. oktobra, rasejan, skoro bolestan, i
bilo je oigledno da soda vise nije mogla da pomogne njegovom
kataru. Uoi odlaska, u gostima kod Ipolitova-Ivanova, zaboravio je
na prozorskoj dasci svoje rukavice i bio je zbog toga ljut na sebe nedaleko od stanice kupio je konane rukavice. Toga jutra ga je i An
tonina Ivanovna podsetila na sebe: da li bi on moda usvojio njeno
trece dete? (Dvoje prvih vec je bilo dato u dom.) On je, izoblien od
gadenja, naredio da joj se da novae. To e se, oigledno, zavriti tek
smrcu - ti njeni dolasci, te molbe!
Niko ga nije ispracao. On to nije voleo. Kakin, stari prijatelj,
bio je kod njega u hotelu pred odlazak. Puili su i priseali se starih
dana: koliko je ljudi poslednjih godina nestalo iz njihovog ivota!
Spisak je bio toliko dugaak da ajkovski esto nije mogao ni da se
seti svih koje je voleo a kojih vie nema: od Kamenke i sestrine porodice ostali su samo nepotpuni ostaci - ni nje vie nije bilo. Nije bilo
Voloe ilovskog i lenjivca Kondratjeva, nije bilo lakrdijaa Boekarova, Koteka, violoniste koji ga je 1877. godine povezao sa Nadedom Filaretovnom. Pomrli su Albreht i Hubert - asni radnici na
svojoj njivi i, nekada sjajni, genijalni deak - Lelja Apuhtin. Setili su
se mnogih. Sa muziara i bliskih ljudi, preli su na poznate moskovske
linosti. Setili su se pokojnog Tretjakova, Kakin je pomenuo Nadedu Filaretovnu.
- Umire? - uzviknuo je Petar Ilji. - Ne moe biti!
Ne, ona nije umirala, ali se prialo da je doivela nervni slom,
da nikoga ne prepoznaje, nita ne shvata... Njen najstariji sin je mentalno oboleo usled posledica sifilisa, itavo nasledstvo Fon Mekovih
194

proerdao je na ene i kocku; sada su osiromaili i ,,starica, kako se

pria, ivi u siromatvu...
ajkovski je mrano gledao u stranu.
Ispracaje nije voleo, ali doeke na stanici!... Pritravaju mu
Modest, Bob, deaci. Ovoga puta, nece odsedati ni u Dagmaru, ni u
Francuskoj - iznajmljen je stan. A u stanu postoji soba za njega.
Stan koji su Modest i Bob upravo iznajmili, i u kome je upravo
zavren remont, nalazio se u Maloj morskoj. Toga leta oenio se Kolja
Konradi i oni su pozvali mladanog kneza Argutinskog - jednog iz
etvrte svite. Argutinski je vec preneo svoje stvari, ali je zaseo u
hotelu sa rodakom pristiglim sa Kavkaza. Lakej Nazar i dadilja Apolinarija doekuju Petra Iljia, mirie svea boja. Zaista, opremili su za
njega pravu radnu sobu, bice mu isto kao kod kuce.
Probe simfonije poele su sutradan i trajale itavih nedelju dana
- sve do subote 16. kada je koncert odran. Simfonija nije na muziare
i sluaoce ostavila utisak kakav je ajkovski oekivao. Nije doprla ni
do jednih ni do drugih. Aplaudirali su joj bez oduevljenja i, vozeci se
posle koncerta koijama na veeru zajedno sa Glazunovim, ajkovski je cutao. Glazunov je takode cutao.
U nedoumici, ajkovski je sutradan, dok su pili aj, otvorio
partituru. Simfonija je za njega bila programska, ali on nije eleo da
uz nju daje bilo kakav program. ,,Tragina , rekao je Modest, kao da
ita njegove misli. I posle nekoliko trenutaka, vec iz druge sobe, dodao: ,,Patetina.
- Bravo! - odazvao se Petar Ilji. Odluio je da taj naziv prihvati.
Bio je oaloen i donekle zbunjen opreznou s kojom je nje
gova nova stvar bila primljena. U gostima kod Rimskog-Korsakova
sluao je pohvale koje su mu bile upucene, ali izgledalo je da je ljudima, ak i najiskusnijim, najvinijim, bilo malo da simfoniju uju
jednom , i sada ekaju da je uju drugi, trei put da bi o njoj govorili.
Ili je za sve krivo njegovo dirigovanje? vrste sudove za sada nije uo
- sudije su razmiljale.
Ipak, bez obzira na to Peterburg mu je ovoga puta definitivno
postao drag: Bob je ovde bio domacin. Zavrio je prava, jo nije bio
odluio ta ce dalje raditi, kao i svi bio je tek rasporeen i matao je o
vojnoj karijeri. Odlazio je svuda, svi su ga voleli, svakoga dana je
primao bezbroj poziva, ustajao je kasno, dugo se brkao u kadi (Petru
195

Iljiu se uasno dopadalo to to Bob voli da se brka u kadi), rasipao

je novae (sopstvenog novca nije imao, ali ujka Peca mu je davao no
vae ne brojei), svirao je na klaviru, itao, o svemu donosio zakljuke
sa arobnim osmehom, oteuci rei... I od samog jutra su mu dolazili
isti takvi - medu kojima je, naravno, on bio glavni - prazni mladi ljudi
koji su te godine tek skinuli kolske mundire.
Uvee - u balet, u opera, u Aleksandrinski teatar. Jedna, a
ponekad i dve loe. Zatim kod Palkina, kod Lejnera ili u restoran van
grada, Ciganima. Strast njegove mladosti - Ostrovski - opet privlai
ajkovskog. Sve ih vodi na Vatreno sree. Usput, od pozorita do restorana, Bob prekoreva Rudu zbog slabosti prema enskom polu.
Kod Lejnera ih ve ekaju njegovi stalni drugari po aici. Ali
u poslednje vreme Petar Ilji je postao uzdraniji u jelu i picu - u belo
vino doliva mineralnu vodu i uvee ne jede meso.
Sutradan se poalio Modestu na eludac. Jeo je kod Lejnera
m akarone, dakle ne m oe mu biti nita lose. Ali treba uzeti ricinus, on
ricinus veoma esto koristi. On stavlja na stomak komad flanela i odlazi Napravniku, ali se s pola puta vraca: bolje da ostane kod kuce,
pospan je.
M oa i deaci ipak sedaju da dorukuju. On nema nita protiv
da i sam jede, ali se mudro uzdrava i tuan sedi za stolom; prijatno
mu je to ga ale. Umesto ricinusa uzima Hunjadi - priznaje to sebi s
osecanjem krivice i ispija nekoliko gutljaja vode iz bokala. Hvataju ga
za ruku: to je presna voda!
On se ljuti zbog toga to su mu to rekli: da nisu, ne bi mu pripala muka. Do uvee je leao, ne dajui im da pozovu doktora, mueci
se kao to se, uostalom, esto muio. Nije tek tako prole godine iao
u Vii.
- Bobe, sea li se kako smo ili u Vii, u grozni, odvratni Vii?
Dok se budi, on vidi dokora Bertensona, nagnutog nad njim. On
trai da mu pokae jezik. Bertenson! Pria se d a je na njegovim rukama umro Musorgski?
Ali on vie ne moe da misli, niti da govori. Zato? Pretvara se
u ivotinju: povracanje i proliv tokom nekoliko sati potpuno su ga
iscrpli. Glasno jaue dok traju spazmi. Nije valjda - zar ve? Prasta
gaduro? Vi? To je, izgleda, smrt. Zbogom, M oda!
196

Ni modrila, ni greva, ali doktor sluti koleru. Grevi poinju

iste veeri; lice, ruke i noge postaju plavi. Zar ve? Tako iznenada?
Tako brzo?... Trljaju ga.
- Nije li to kolera? - pita, skoro u bunilu, otvara oi i vidi ih
sve: Modesta, Nazara, ak i Boba - zatiene belim pregaama. On ih
najpre ne prepoznaje: bolnica? Gde je? S kim je? Ne, to su oni, bliski
i dragi - tako su se obukli po Bertensonovom naredenju.
- Kolera! - odgovara on samom sebi. - Mamica je isto tako...
- eli da kae kako je pre etrdeset godina, jednom, isto tako, sasvim
nedaleko odavde, na drugoj obali Neve, umrla njegova majka. Ali
spopadaju ga konvulzije. Povremeno izgleda kao da umire. Klizme od
tanina i masae vracaju ga u svest.
On se stideo jedino zbog Boba i usred jauka, povracanja i greva neprekidno ga je molio da ode:
- Bojim se da ce izgubiti svako potovanje prema meni posle
svih ovih gadosti - rekao je tiho, do kraja iscrpljen.
Ujutru je nastupilo smirenje i strana bezizlazna tuga. Suze sa
njegovog lica su sletale na jastuk, izmuene oi gledale su preda se.
Nije bilo vazduha, bolelo ga je srce. eleo je da jaue i jaukao je: ,,Aa-a-a , otegnuto, dugo. Bio je edan i donosili su mu da pije, ali to nije
bilo to. Pijenje je u njegovoj uobrazilji izgledalo kao neto spasonosno, kao veoma veliko uivanje - a, zapravo, to nije bilo to. On je traio da pije, a onda s odvratnocu okretao glavu.
Doktori su deurali itav dan i tokom itavog dana menjalo se
bolesnikovo lice: as su ga prekrivale erne mrlje, as je bledelo i
deformisalo se, as dobijalo izraz samrtnog spokojstva. Napadi su se
ponavljali sve rede i on je povremeno u sebi razmiljao. O emu? Pred
vee se skoro sasvim smirio. Ujutru trecega dana doktori su se uznemirili jer su bubrezi prestali da rade.
- Potrebna je kupka.
Ali kupke su se svi bojali: Aleksandra Andrejevna je umrla ka
da su je stavili u kadu. Na to je Modesta podsetio Nikolaj Ilji, po
koga su poslali jo prve noi. Toga se secao i sam bolesnik.
- Sigumo cu umreti isto kao moja majka - rekao je ravnoduno.
I kupku su odloili za sutradan.
Snage vise nije bilo. Aljou, koji je pozvan iz Klina, ajkovski
nije odmah prepoznao. A u nedelju skoro da mu vise nije ni bilo vano
ta se oko njega dogada. On je u bunilu s nekim svodio raune, nekoga
197

je gnevno prekorevao, plakao je, nekome je neto prebacivao. To je

bila Nadeda Filaretovna. Nekoliko puta je u suzama uzviknuo to ime.
Zatim je otvorio oi. Bob je stajao nad njim. Zatvorio ih je opet ne
rekavi ni rei.
Nededa Filaretovna... Nadeda Filaretovna... - jedva se ulo
njegovo mrmljanje.
U nesvesnom stanju, na aravima, sputen je u limenu kadu
donetu u sobu u kojoj je leao (gostinsku sobu). Posle kupke, znojenje
ga je jo vie iscrpelo i puls mu je oslabio, te su morali da mu ubrizgaju mous. Snage vie nije imao i pred vee je poeo otok pluca.
Nikolaj Ilji je naredio da neko ode po svetenika. Ali bolesnik
vie nije mogao da se ispovedi. A ta je i mogao o sebi da kae tom
vanom, tuem oveku koji je dolazio zbog svetog obreda? Svetenik
je odbio da ga priesti. Oitao je molitvu za umiruce, ali ajkovski vi
se nita nije uo, poslednje to je jo na momente promicalo kroz
njegovu svest bila je e - ne za limunadom, niti za slabim, hladnim
ajem - vec za neim to nije mogao da imenuje i to bi mu svakako
pruilo olakanje. Samrtna ed u pustinji nepodnoljive tuge.
U stanu gde je jo sve m irisalo na sveu farbu i gde je sada vladao veliki nered, Modest, Bob, Ruda, tri Bobova rodaka, Argutinski,
Aljoa i Nazar, utke su pomagali bolniaru i doktorima. Neke su
vracali, neke putali u kudu. Finger je dugo sedeo kraj bolesnikove
postelje, dolazio je Voloda Napravnik, dolazili su od Korsakovih...
Pitanjem jesi li edan? nekoliko puta su ga vracali u ivot, on
je neto mrmljao, micao prstima. Duboko u noc 25. oktobra odjednom
je otvorio oi. Jo jednom je pogledao Boba, jo jednom je pogledao
M odesta i Nikolaja koji su tu stajali. Oko njega je bio itav njegov
ivot: oni s kojima se druio u detinjstvu, za koje je bio vezan u zrelosti i starosti, samotnjaka ljubav... Zatim je prevmuo oi. Nepomino lice postalo je onakvo kakvim ga je jednom video Rahmanjinov bez maske.
1934-1935.

198

ajkovski iz 1862.

ajkovski iz 1863-/64

ajkovski iz 1869-

ajkovski iz 1890.

aikovski iz 1886.

ajkovski u odori doktora

Kembridkog univerziteta 1893.

l/tljjisM u

fjAwJy^un jjk.

f t c

U J 't 4 * 4 < + ?

U s td lf- W .

f U i t t f * # '&
t$ t

C 4 \ie /P f~ H &

JJp Ulfjfcc *SO*UA

l($ iS & jZ A A S

\4 ito

C f^ L M ^ f

Q/j-fit{

k4 J*A*

ijU C J U C M C ^ tC ' ^ c a r ^

u ^ u H i u < / ( i J U - f t (/
\& t4 u >

U u tA s H L t.

r ^ / Cwc n t 4 ;

- ^ p iv

flz /itM r ^ u *

M * U ? f f t WytrXiJM /H M lH*$^s<Ul? u i^c f tJL-fft

H

h< 4U j

wM

tlA 4 u e

'rtotM'*
li& ( r t 4 V K *

(U > *-

f:
i

24^J4A

Faksimil pisma Nadedi Fomek

Autograf prve stranice IV Simfonije

Lektura
TATJANA BII
Kompjuterska obrada
DRAGAN PETROVI
tampa
,,BUDUNOST, Novi Sad

Tira
2 000 primeraka

CIP - KaTajiorH3auHja y nydjiHKaijHjH

HapoflHa 6H6jiHOTeKa Cp6Hje/Eeorpafl
929:78.071.1 ajkovski P. I.
882-94
BEPBEPOBA, H hh3
ajkovski / Nina Berberova; prevod
Mirjana Grbi. -[1. izd.]. - Beograd :
Paideia, 2001 (Novi Sad : Buducnost). 199 s tr.; 21 cm
Prevod dela: ajkovskij. - Tira 2 000. Napomene uz tekst.
ISBN 86-7448-058-3
1. TpHh, MHpjaHa
a) HajKOBCKH, IleTap HjbHH (18401893) - BHorpacJjHje
COBISS-ID 94281484______________

^D

paideia

S a b r a n a d e l a N in e B e r b e r o v e
Moja biografija P. I. ajkovskog objavljena je u Parizu, u
Domu knjige (ulica Eperon, 9), 1937. godine.
Prevedena je na vedski, eki, nemaki, finski,
a u vedskoj je bila bestseler.
Na francuski sam je sama prevela.
Objavljena je 1948. u Edision de Sen. (Tu su 1948-1949objavljeni moji prevodi Venog m ua Dostojevskog i jedne od
prvih knjiga o GULAG-u, Putovanje u zemlju Ze-Ka, J.
Margolina). Tu je, u Edision de en, izala i moja knjiga
Aleksandar Blok i njegovo vreme, koju sam odmah pisala na
francuskom (ruskog izdanja nije ni bilo).
Godine 1966., zajednikim snagama, Sovkino i Holivud su po
mojoj knjizi snimili film.
Drugo izdanje ajkovskog na francuskom objavljeno je 1987.
godine u izdanju Actes Sud u Francuskoj. U tom drugom
izdanju bio je i moj predgovor, napisan specijalno za njega.
On je ponovljen u holandskom izdanju i ui e kasnije u sva
druga izdanja na stranim jezicima.
N. B.

PRIE NOVELE ROMANI

KURZIVJE MOJ /MEMOARI/ GVOZDENA ENA
AJKOVSKI /BIOGRAFIJA/
RUSKI SLOBODNI ZIDARI U XX VEKU

w w w .p a id e ia .c o .y u