Biljana Prodovi

Univerzitet u Niu
Filozofski fakultet, Ni

UDK 316.774:316.6

UTICAJ MEDIJA NA STAVOVE I PONAANJE OVEKA

- Mediji i moralna panika
Saetak: Autor u radu razmatra mnogobrojne aspekte uticaja medija na formiranje
stavova i ponaanja ljudi. ovek je bie koje misli, stvaralaki radi i komunicira sa drugim ljudima. Drutvo je, kako s pravom tvrdi Vilbur ram (1973), i mogue zahvaljujui
komuniciranju, po emu se ljudska zajednica sutinski izdvaja od svih ostalih. ivot oveka u savremenom drutvu odlikuje postojanje sloene i mnogostruke podele rada,
te je i njegova samosvest samo manjim delom utemeljena na neposrednom iskustvu,
a veim delom poiva na informacijama koje deli sa ostalim pripadnicima zajednice.
U svom razmatranju autor se posebno fokusira na injenicu da savremeni ovek ivi
u svetu koji poznaje uglavnom iz druge ruke, posredstvom medija, a ne na osnovu
vlastitog neposrednog iskustva. Odnos prema spoljnom svetu i prema samom sebi
sve se vie ostvaruje posredstvom masovnih sredstava komunikacije. U masovnoj komunikaciji bitnu ulogu imaju mediji, koji nastoje da nas informiu, zabave ili ubede.
Polazei od svoje hipoteze, jedno od glavnih pitanja koje se u radu postavlja nije da li
mediji deluju ili ne deluju; ve koliko i kako deluju na svest i ponaanje.
Posebna panja je u radu usmerena na proces stvaranja fenomena moralne panike u kojoj kljunu ulogu, u dananjim drutvima, igraju masovni mediji.Stvaranje
moralne panike naizgled se posmatra kao instrument odbrane slabih koji se boje
za odranje vlastitog sastava vrednosti. Meutim, radi se o dominantnoj i veinskoj
drutvenoj skupini koja, ini se, sve vie ceni povrne osobine individualaca. Autor
pokuava pokazati da drukije nije nuno negativno, da promene ne moraju biti
bolne i da celokupno drutvo mora teiti prihvatanju razliitosti. To je preduslov za
zdravo drutvo koje moe napredovati na dobrim temeljima.
Kljune rei: mediji, masovna komunikacija, komuniciranje, zdravo drutvo, moral,
moralna panika.

Nije bitno pitanje ta ovek radi sa medijima;

Koliko je bitno pitanje ta mediji rade sa ovekom!
(E. Kaca)

ovek je bie koje misli, stvaralaki radi i komunicira sa drugim ljudima. To

su, u meuzavisnom spletu tri sutinska izraza ljudskosti koja su ga odvojila od
primata i svih ostalih ivih vrsta na planeti. Komuniciranje je jedno od najsloenijih, najobuhvatnijih i svakako najdinaminijih aktivnosti u ljudskom drutvu. Pria,
380

poput one o Robinzonu, koji je sam uspeo da organizuje sve aktivnosti nune za
opstanak na pustom ostrvu, samo je oda slobodi ljudske volje. S druge strane,
pak, ovek odavno ima oseaj neslobode zato to ivi u drutvu i kulturi koji mu
nameu norme i mnogobrojne zabrane. Ipak, drutvo nije jedno ili mistino jedinstvo, ali ono nije ni robinzonijada, ni anarhijada, ni skup usamljenih pojedinaca, ni
futuristika slika na kojoj se ne zna ta je ta i ko je kome rod. Ljudi ne mogu da ive
niti kako hoe, ni gde hoe, ni sami za sebe, ni sami od sebe, ni van drutva, ni iznad ni
ispod drutvene sredine ( J.orevi, 1939, str. 53).
ivot oveka u savremenom drutvu odlikuje postojanje sloene i mnogostruke podele rada, pa je i njegova samosvest samo manjim delom utemeljena na
neposrednom iskustvu, a veim delom poiva na informacijama koje deli sa ostalim pripadnicima zajednice. Filozofi zato kau da savremeni ovek ivi u svetu koji
poznaje uglavnom iz druge ruke, posredstvom medija, a ne na osnovu vlastitog
neposrednog iskustva. Kao da i ovde vai ona klasina Rusoova maksima da se
ovek raa slobodan, ali da je svuda u lancima.
Odnos prema spoljnom svetu i prema samom sebi sve se vie ostvaruje posredstvom masovnih sredstava komunikacije. U masovnoj komunikaciji bitnu ulogu imaju mediji, koji nastoje da nas informiu, zabave ili ubede. Svojim navikama,
oekivanjima i interesovanjima mi povratno utiemo na medije (Devito, 1997, p.3).
svni mdii1 su, dl, nzbilzn inilc prmn u drutvu, , s
drug strn, mnju ulgu mdi. Mediji, odnosno medijski sadraji doprinose
da pojedinac odredi sebi i svoje ponaanje u odnosu na druge onako kako su
oni medijski predstavljeni. Tako mediji pomau da pojedinac pozicionira i odredi
sebe u odnosu na druge i bolje se orijentie u stvarnim drutvenim situacijama.
Drugim reima, nain na koji emo igrati svoju drutvenu ulogu i na koji realizujemo sebe, delom je zavisan od grae dobijene iz medija.
Sredstva masovnog komuniciranja imaju svoj uticaj i na miljenja, stavove,
sistem vrednosti, stil ivota, i ponaanje publike. Pitanje koje se postavlja nije
da li mediji deluju ili ne deluju; pitanje je koliko i kako deluju na svest i ponaanje (Dini, F., Baevi, LJ., 1977, str. 211-212). Neizbeno se postavlja pitanje
jesu li mediji po sebi drutveno i politiki neutralni, ili, ve po svojoj prirodi time
to su sredstva komunikacije slue odreenim drutvenim snagama i interesima
koji upravo stoga nastoje da ih kontroliu.
1
Masovni mediji su relativno nova drutvena pojava, postoje svega nekoliko stotina godina.
Masovni mediji (mas-mediji) su sloen pojam za oznaavanje sistema javnog informisanja, koji
slui za prenoenje vesti i uopte audio-vizuelnih sadraja, u svrhu obavetavanja, obrazovanja i
zabave velikog broja ljudi, tj. najirih slojeva stanovnitva. Da bi neko tehniko sredstvo postalo
masovni medij, ono mora ne samo omoguavati komuniciranje posredstvom tehnikih sistema i
uspostavljanje neposrednog odnosa izmeu komunikatora i njegove publike nego ono takoe mora
stvarno biti upotrebljeno u komuniciranju jednog izvora sa velikim (masovnim) brojem osoba. Zbog
toga kuni bioskopi ne predstavljaju masovni medij. Opirnije o tome videti: Firdus Dini, Nauka o
komuniciranju, Savremena administracija, Beograd, 1978, str. 67. Masovni mediji, ne samo to zavise
od pismenosti i obrazovanja, oni i utiu na njihovo irenje. Potrebe oveka za masovnim medijima
rastu uporedo sa njegovim obrazovanjem (Schramm, W, Men, messages and media: I look ot human
communication, Harper and Row Publishers Inc. New York, 1973).

381

Mediji se ne mogu svesti, mada im je to najvanije obeleje, samo na situacionu ulogu posrednika, neeg to se nalazi izmeu subjekata komuniciranja i
to slui za prenoenje i razmenu poruka. Takoe, oni se ne mogu i ne smeju poistoveivati, kako se to najee ini, samo sa tehniko-tehnolokim strukturama.
Medij(um)i, naime, mogu biti i iva bia, predstavljati deo njihovih potencijala,
nastajati u prirodnim procesima, ili sadrati prirodne elemente u svojoj strukturi.
Ponajmanje se mediji mogu svoditi samo na medije masovnog komuniciranja,
jednostavno zbog toga to ljudi u razmeni poruka koriste i mnotvo drugih medija u svim ostalim oblicima komunikacione prakse.
Tako shvaen medij, u manjoj ili veoj meri utie na sam proces komuniciranja, odnosno subjekte, sadraj i efekte komuniciranja.
U ovoj istini se sagledava i sva vanost uticaja sredstava masovnog komuniciranja.
Kao to je dobro zapazio Bel (Daniel Bel), na prvim stupnjevima razvitka dizajn ljudske
zajednice je proisticao iz igre ljudi protiv prirode, potom je zavisio od igre ljudi protiv
preraene (fabrikovane) prirode, da bi u savremenim okolnostima dizajn drutva odreivala igra izmeu pojedinaca (Bell, 1976, str. 117). Saglasno pomenutom redosledu, razvitak civilizacije presudno se oslanjao, prvo na eksploataciju sirovina, potom energije,
a danas sve oiglednije zavisi od posedovanja i korienja informacija.
Vrlo lepu literalnu ilustraciju o uticaju masovnih medija ponudio je Dejvid
Rizman (David Riesman) u delu Usamljena gomila (1965) navodei odlomak iz
Tolstojevog romana Ana Karenjina:
On nije menjao miljenje, miljenje se samo menjalo u njemu, neprimetno i bez
njegovog znanja. Uostalom, nije ni birao svoje politike ideje, one su dole k njemu,
spontano, isto onako kao to je, umesto da bira eir ili odelo koje e nositi, spontano oblaio ono to su svi nosili.

Ljudi nisu svesni, ili nisu dovoljno svesni, da njihov svakodnevni ivot nadziru mone grupe, koje preko mas-medija sistematski ispaljuju kiu paljivo odabranih i organizovanih simbola, ija funkcija nije da obaveste svet, nego da iskoriste
potrebe sveta. Osnovna svrha ovih duhovnih radijacija sastoji se u podeavanju
ljudskih dua2, a osnovna posledica je u savijanju njihove volje za samoodreenjem. Svi mi ubeujemo, jer smo svi u neto ubeeni i elimo da drugi prihvate
naa ubeenja. Ubeivanje kao vrsta drutvenih odnosa ne moe se zanemariti,
jer je ono deo naeg svakodnevnog iskustva, bilo da mi pokuavamo da utiemo
na stavove drugih, bilo da drugi nastoje da utiu na nae stavove. Ubeivanje je
staro koliko i ovek, ali svaki ovek nije imao, niti danas ima, podjednake mogunosti da ubeuje druge u ono u ta veruje ili ne veruje3.
Retki istraivai, koji ne pristaju da koraaju veito sagnute glave, koji su
samo duhovno bogatiji od svojih blinjih, zato to su svesniji bede u kojoj zajedno
2

Sirovina koju mi obraujemo je materijal od koga se sastoji ovekova misao (V.Pakard, Industrija
svesti, Sedma sila, Beograd, 1967, str. 11).
3

Moda je i nepotrebno rei da nije mali broj onih koji smatraju da je ubeivanje skoro uzaludan
napor i da se tehnikama ubeivanja moe postii samo to da se pojedinci i grupe uvrste u stavovima
koje su ve stekli, a da se o nekoj radikalnoj promeni stavova teko moe i govoriti.

382

ive, moraju upozoravati svoju brau na jednu novu vrstu nasilja, duhovno nasilje,
ije posledice mogu biti stranije od posledica fizikog nasilja. Ako bi posledice
duhovnog nasilja bilo mogue posmatrati kao i posledice fizikog naselja, onda
bi ubrzo ustanovili da imamo neuporedivo vie duhovnih nego telesnih bogalja.4
Masovni mediji postaju jedan od najjaih agenasa socijalizacije. Mediji pruaju mladom narataju gotove modele ponaanja tako to jedne afirmiu, a druge dezavuiu. Nekadanje bajke su uveliko zamenili crtani filmovi koji sadre iste
one arhetipske junake i situacije koje su nekada nalaeni u bajkama i priama za
decu. Zbog manje sposobnosti dece da kritiki vrednuju medijske sadraje, svako
drutvo smatra ih osetljivom publikom i budno pazi kakav je mogu uticaj medija
na njih. Pravnim uredbama i etikim kodeksima propisuje se da se odreene vrste sadraja ne objavljuju, da budu napred oznaene kao nepodobne ili da budu
deci nedostupne. Tome treba da slui emitovanje u vreme kada se pretpostavlja
da deca nisu u auditorijumu, ili, pak, instalisanje posebnih ipova koji e spreiti
pristup neeljenim sadrajima na TV, ali i na Internetu. Ponekad postupci dece,
kao to je nasilje (ak i ubistva), dovode do pojave moralne panike (Tomson, K.,
2003). Tada se iznova, na izotren nain, otvara pitanje o postojanju veze izmeu
agresivnog ponaanja dece i prikazivanja kriminala, horor scene i sl. u medijima.
Upotreba masovnih medija ometa ostale aktivnosti koje otvaraju kontakte sa drugim ljudima, to modernu zajednicu na mikro i makro planu pretvara
u gomilu usamljenika, to jest usamljenu gomilu. Masovna sredstva komunikacije
igraju glavnu ulogu u ovome na taj nain to line stilove pojedinaca i grupa svode na bezlinosti i rasprostiru ih na irokom podruju (Risman, D., 1965, str.143).
Masovni mediji komunikacije imaju samo ogranienu mo da oblikuju nae ivote, uprkos njihovoj dubokoj manipulativnoj prirodi, sueno im je da ostanu mediji
komunikacije i sporenja (Don, K., 1995, str.135).
Nasuprot tome, radikalni kritiari medijskih industrija, poput Mekgigana (Jozef MekGigan), naglasak stavljaju na komformistiku funkciju medija. Oni, prema
njemu, tancuju ljude tako to naglaavaju osobine i vrednosti koje su drutveno poeljne i doprinose da drutvo neometano funkcionie guei svaki nekomformizam i tenju ka individualizaciji (McGiugan, J.D.,1992).
Kako e mediji delovati, zavisi iskljuivo od ljudi, subjekata komuniciranja
koji ih koriste kao tehniku opremu koja omoguava ljudima komunikaciju i prenos
misli, bilo kakvi da su njihova forma i njihov krajnji cilj (Balle, F ., 1995, str. 50).

Mediji i moralna panika

U dananjim drutvima masovni mediji igraju kljunu ulogu u stvaranju
fenomena moralne panike. Ovaj fenomen se iz sociolokih tekstova preselio u
4

Ozlede due dublje su od povreda tela. Od onoga koji nema bie uzima se i ono to ima. Jer ta
jo vrede pojmovi kao to su linost i karakter, ako se pokae da se bitnim ovejim osobinama
moe manipulisati razmerno jednostavnim zahvatima? ta je s odgovornou i saveu, pravdom i
moralom? (E. Lausch, Manipuliranje mozgom, Stvarnost, Zagreb, 1976, str. 15-16).

383

medijski prostor postavi vrlo popularan izraz; njime se opisuje celi niz drutvenih
kontroverzi, poevi od imigranata i azilanata, preko nasilja meu decom, do pedofilije i pornografije na Internetu. Svakako treba obratiti panju na ogranienja
koja ovaj termin sa sobom nosi. Pre svega, moralna panika u drutvu ne moe se
objanjavati samo na osnovu medijskih napisa, ve bi bilo neophodno provesti
istraivanja publike koja bi pokazala postoji li moralna panika i u kojem obimu. Takva istraivanja bi mogla pokazati i u kojoj su meri mediji doprineli stvaranju moralne panike, odnosno u kojem je obimu percepcija pojedinaca i grupa uslovljena
medijskim izvetavanjima. Meutim, autor, polazei od svoje hipoteze, naglaava
da nije sasvim jasno ko inicira paniku niti ko paniari mediji, drava ili javnost?
Moralna panika je teorijski okvir koji se koristi u sociologiji kolektivnog
ponaanja, drutvene devijantnosti i sociologije medija5. Njime se dolazi do razumevanja i objanjenja povremenih drutvenih strahova inspirisanih idejom o
slabljenju opteg morala. Sam termin spominje Dok Jang (Jock Young) 1971.g.
razmatrajui zabrinutost koja se javila u britanskoj javnosti zbog podataka zvaninih institucija o upotrebi droga. Meutim za samo sistemsko uvoenje termina
zasluan je Jangov kolega Stenli Koen (Stanley Cohen) koji je u svojoj knjizi Folk
Devils and Moral Panics naglasio da panika ima funkciju kontrolnog mehanizma
kulture kontrole (control culture). Masovni mediji, prema Koenovom konceptu, deluju kao sredstva uveliavanja devijantnosti:
Poloaj, dogaaj, pojedinac ili grupa bivaju definisani kao pretnja optedrutvenim vrednostima i interesima; njihova priroda je predstavljena putem masovnih
medija na stiliziran i stereotipski nain, moralne barikade uvaju urednici, biskupi,
politiari i drugi ispravno mislei ljudi; drutveno opunomoeni eksperti objavljuju
svoje dijagnoze i reenja, naini hvatanja u kotac s njima se razvijaju ili im se pribegava. (Cohen, 2002:1, nav. prema: Tompson, 2003: 16).

Dakle, jednom kada se pretnja identifikuje, onda se putem medija kreira panika, te se istiu zahtevi da se neto mora uraditi po tom pitanju. S vremenom se u
celu priu ukljue politiari, a kao krajnji rezultat vrlo esto se pojavljuje odgovarajua pravila kojom se sankcioniu neprihvatljiva drutvena ponaanja. U celom
procesu mediji su ti koji osiguravaju informacije o samim dogaajima, te istovremeno uspostavljaju i propisuju obrasce devijantnosti.
Zapravo, fenomen moralne panike nije nastao u Koenovo vreme, ve je to pojava koja postoji vekovima, u svim drutvima koja mlae narataje predstavljaju kao
potencijalno nemoralne zato to odudaraju od opte prihvaenog naina ivota.
Moralne panike predstavljaju simptomatine drutvene injenice jer su esto simptom tenzija i sukoba oko promena u kulturnoj i moralnoj regulaciji i upravo zato
zasluuju biti priznate kao kljuni socioloki pojam. Moderna je ubrzala drutveni
5
Moralna panika (eng: Moral panic) je izraz za situaciju u kojoj se nekom drutvu na temelju nekoliko
izolovanih, preuvelianih ili na senzacionalistiki nain protumaenih incidenata storilo ili nastoji
stvoriti uverenje kako drutvu, dravi ili temeljima moralnog poretka preti smrtna opasnost, a koja
se moe otkloniti jedino radikalnim, i po pravilu represivnim merama (definicija preuzeta sa http://
en.wikipedia.org/wiki/Moral_panic, poslednja poseta 01.11.2011.).

384

razvoj, tako da se jaz i nerazumevanje izmeu ljudi koje deli samo jedna generacija
drastino uveao. Pojava muzikih pravaca koje su prihvatali novi narataji kao to
su dez, rokenrol, pank, zatim drutveni pokreti kao to je feminizam, porast broja
samohranih domainstava, crnci razbojnici, nasilni filmovi, konstantan pad obrazovanja to su kljune teme moralne panike modernih, a kasnije i postmodernih
drutava. Opte je prihvaeno da je ovo doba moralne panike. Novinski naslovi nas
iz dana u dan upozoravaju na neku novu opasnost koja proizilazi iz oslabljenog morala, dok televizijski programi ponavljaju istu priu u senzacionalistikim dokumentarnim emisijama. Moemo slobodno zakljuiti da se danas skoro dolo do toga da
svaka pojava moe izazvati paniku (Tomson, K., 2003, str.16).
Obino se moralna panika zasniva na istinitom dogaaju koji je preuvelian, a nesrazmera izmeu onog to se realno deava i reakcije na ta deavanja
predstavlja njenu sutinu. Sama pretnja odnosi se na pretpostavku da je pretnja
upuena neemu to se smatra izuzetno vanim za drutvo i dravu. Verovatnoa da e se neki incident preuveliati i proizvesti moralnu paniku je vea ukoliko
drutvo prolazi kroz krizu. Kada stari sistem vrednosti ne moe da objasni novonastala drutvena kretanja, pojedinac gubi kontrolu i jedan, ponekad marginalan
problem moe postati izvor straha i panike.
Deavalo se da se moralna panika javi kad drutvo nije u mogunosti da se prilagodi velikim promenama, kao to je to bilo u doba industrijske revolucije ili tokom
opte modernizacije ezdesetih godina (Mek Kvin, 2000).

Ukratko, pojam moralna panika oznaava socijalni fenomen preterane reakcije medija, policije, drugih dravnih institucija ili ire javnosti na delovanje pojedinaca ili drutvenih grupa, koje moe, samo po sebi, biti trivijalne prirode, ali
se opaa kao realan drutveni problem i ozbiljna pretnja osnovnim vrednostima
jedne zajednice.
Kada je re o medijskoj reprezentaciji jednog dogaaja, onda je najvaniji inilac nain na koji je prvobitni dogaaj predstavljen i protumaen. Panine
reakcije javnosti nastaju esto na osnovu neobjektivnih predstava. Dogaaji se
preuveliavaju po svim dimenzijama po broju uesnika, intenzitetu i posledicama. Sledea etapa je iskrivljenje, kao posledica stila pisanja koji podrazumeva
senzacionalistike naslove, s pojaavanjem elemenata prie za koje se smatra da
ine vest. Poslednja etapa ovog procesa jeste simbolizacija svega to je vezano za
pojavu zbog koje je nastala moralna panika. Gotovo uvek moralnu paniku predvodi tabloidska tampa, a odmah zatim je preuzimaju i drugi mediji pod zvunim
naslovom koji poziva sve na pripravnost.
Prema autorki knjige Mediji i kriminalitet (Jewkes, Y., 2004, str. 239) moralna
panika nastupa kada mediji uzmu jedan obian dogaaj i predstave ga kao neobian; mediji otpoinju spiralu uveavanja devijacije time to aktiviraju moralni
diskurs u kome se kolektivno demonizuju izvrioci kao izvori moralnog posrnua
i drutvene dezintegracije; potom se izaziva iroka zabrinutost i stvara se konsenzus vezano za moralnu osudu; moralna panika nastupa u periodima drutvenih
promena i odraava ire drutvene probleme i zabrinotost zbog njih. I na kra385

ju, po reima autorke, obino su na udaru mladi ljudi, jer se smatraju simbolom
budunosti, pa se tako i njihovo ponaanje smatra testom drutvenog zdravlja,
odnosno bolesti.
Moralnu paniku karakterie preterana reakcija medija i dravnih organa na
pojedinane sluajeve kriminaliteta, kojoj prethodi odsustvo adekvatnog reagovanja. Senzacionalistiko prikazivanje od strane medija, koje simplifikuje uzroke,
obino vodi do zahteva za pootravanje kazni, i uopte represije. Nakon nekog
vremena, bilo da do traene promene doe ili ne, nastaje zatije i gubitak interesa
javnosti za problem. U osnovi moralne panike je kratkorono bavljenje posledicama, dok bavljenje uzrocima i interes za dugorono bavljenje problemom i stvarna
promena izostaju6.
Ve pominjani autor knjige Moralna panika Kenet Tomson (Kenneth Tomson) znnu pnju psvu rstu mrln pni psldnjih gdin u
pvzu s dlvnjm ms-mdi. Moralna panika za medije moe biti zabavna, ali ne donosi nita dobro. Izvre percepciju problema i kompromitira efikasnost mera koje bi je trebale ukloniti. Nakon tetnih analiza nuno slede i tetne
intervencije. Profesor Tompson kae da mrln pni ni mdisi uzrvn
pv, li mdii bitn ustvuu u prcsu prizvdnj mrln pni.
Debate o tome da li tetni sadraji u novim formama masovne kulture utiu
vidno negativno na generacije koje su u najosetljivijem dobu nisu nova stvar. Nai
ukun-ukun-dedovi su zabrinuto vrteli glavom gledajui mlaariju kako troi
vreme itajui te neke njihove knjige umesto da radi neto pametno. Rokenrol
je optuivan da direktno razara drutveno tkivo. Hip-hop je, sa svojom glorifikacijom nasilja i kriminala, naravno, napravljen da uniti poslednje ostatke porodinih
vrednosti, a nasilni filmovi, stripovi i televizija ve decenijama od nae dece prave
masovne ubice, dok ih pornografija o istom troku pretvara u pedere i silovatelje.
Ponekad i istovremeno. Ne treba tvrditi da masovna i pop-kultura nemaju nikakvog uticaja na razvoj naih linosti, jer to naprosto nije tano, naprotiv. One imaju velikog udela u tom razvoju i u velikoj meri nas oblikuju u ono to jesmo danas.
I to emo biti sutra. Ne tvrdim da ovek kad jednom odraste prestaje da se menja. Ali, istovremeno, to je dosta bitno, pop-kultura samo do jedne vrlo skromne
mere moe da utie na to da nekoga od skromnog, marljivog, tihog potovaoca
porodinih i tradicionalnih vrednosti pretvori u razularenog ubicu i silovatelja koji
hara ulicama velegrada u potrazi za rtvama.
Za razumevanje ovog fenomena pored uticaja drutva s jedne, i medija
s druge strane, vano je razmatrati i neraskidivu vezu izmeu medija i drutva.
Drutvena realnost se doivljava kroz jezik, komunikaciju i sliku. Ta slika bi bila
nepotpuna bez znaaja koji joj daju mediji. Ali svakako, moralna panika ne moe
biti pokrenuta bez iroke podrke javnosti. Od kada se film pojavio, moralni akti6
Videti ire u S.Cohen (1994) Folk Devils and Moral Panics: the Creation of the Mods and Rockers.
Blackwell: Oxford; Tompson, K. (2003) Moralna panika, Beograd: Klio; Nikoli-Ristanovi, V. (2004)
Organized crime in Serbia media construction and social reaction, u: Meko, G., Pagon. M.,
Dobovek, B. eds., Dilemmas of Contemporary Criminal Justice, Ljubljana: Criminal justice faculty, str.
685-695.

386

visti7 do dan-danas konstruiu optu zabrinutost zbog tetnog uticaja ovog medija na populaciju. Odlian primer moralne panike u Britaniji jeste reakcija medija
i tampe na Kjubrikovu Paklenu pomorandu (Clockwork Orange) (1971). Nakon
jednog broja incidenata, koji su preuveliani i protumaeni kao veoma dramatini, nastala je fama u kojoj su sve pljake, tue ili obrauni u Britaniji pripisivani
Paklenoj pomorandi. Umesto da bude radikalna kritika savremenih zbivanja, film
je oznaen kao glavni generator problema u Britaniji. Ovim pojednostavljivanjem
i skretanjem panje sa stvarnih drutvenih problema na marginalne ostvaruje se
osnovna funkcija moralne panike8.
Postoji miljenje da, kada neko poini zloin inspirisan filmom, treba odmah i bez rezerve optuiti film. Meutim, stvari stoje drugaije. U svim drutvima
deavaju se zloini, a mali broj njih inspirisan je filmom. U sluaju da filmovi ne
postoje, broj zloina se ne bi smanjio. Izazivanjem moralne panike i skretanjem
panje s pravih uzroka kriminala, nagaanjima i nepouzdanim dokazima oko neijeg izgleda stvara se atmosfera u kojoj su mediji okrivljeni za drutvene nevolje.
Autor ini i kratku elaboraciju nekih istraivanja povodom injenice da
u mdiim esto sviu tstvi u im s tvrdi d su z nsrn dg
dgvrn nsiln vid-igr. U vini sluv u tim tvrdnjm im ml prvih
dz. Zt su istrivi Cntr z mntln zdrvlj i mdi pri dljnju z
psihitriu Gnrln blnic u Bstnu istrili n slin sluv iz prlsti.
su utvrdili d mrln pni zbg nvtri ni pv s vil
ptm 21. v, v d psti dug istri slinih dg. Dl, mrln
pni plp s s pvm ng nvg mdi i privli mld ljud, n
i s njihvi rditlji t privivu. Znaajna su i istraivanja sadraja poznate
muzike kue MTV. MTV, muzika televizija, jeste najgledanija, i tinejderi je gledaju
jer je to u modi. Nedavna anketa MTV je otkrila da veina njihove publike (92%) eli
7

Moralni aktivisti je termin koji je skovao poznati sociolog Hauard Beker (Howard Becker).

Gotovo ista stvar kao sa Paklenom pomorandom desila se i sa Ratnicima podzemlja (The Warriors)
Voltera Hila (1979). Umesto da bude shvaen kao odraz drutvenih dogaanja, ovaj film je optuen
za nedela koja su poinili pripadnici bandi u tuama. Moralna panika se podigla do tog nivoa
da su se mnoga udruenja graanja i crkvene organizacije uzbunile protiv filma optuujui ga.
Ratnici podzemlja proli su kroz sve teorijski izloene etape moralne panike. Prvo je uoeno da su
se desile tue i neredi u kojima je, za razliku od Kjubrikovog filma, bilo i mrtvih. Tabloidski mediji
su o ovim dogaajima namerno/zlonamerno prenosili informacije senzacionalistiki i maksimalno
pojednostavljeno. Trea etapa poinje izbijanjem javnih rasprava, suenja i pokretanjem najrazliitijih
drutvenih i verskih organizacija u nameri da spree projekcije filma. Reakcija drutvene kontrole je,
kao etvrta etapa u ciklusu moralne panike, primorala studio za koji je snimljen film Ratnici podzemlja
da promeni reklamu i izvri pritisak na vlasnike bioskopa u rizinim delovima grada, a ovi su morali
da povuku film sa repertoara. Poslednja etapa predstavlja povlaenje moralne panike nastale
zbog ovih filmova. Meutim, ono to se nije povuklo jeste nasilje, ratovi ulinih bandi, rasizam,
siromatvo i otuenje u velikim gradskim sredinama. Ljudi zaposleni u tabloidskoj tampi su nali
nove dogaaje koji ih okupiraju dok se ne pojavi film koji e biti pogodan za novo senzacionalistiko
izvetavanje. Zatim, tu je i reakcija javnosti na nasilje Divlje Horde (The Wild Bunch) (1969) i njegovih
kasnijih filmova. Prvo se postavljalo pitanje nasilnosti Divlje horde, a nekoliko godina kasnije digla se
panika oko ubijenih ivotinja u Pet Geret i Bili Kid, dok je s druge strane Amerika bila uvuena u jedan
od najveih sukoba u svojoj istoriji (rat u Vijetnamu).

387

manje seksa i nasilja na televiziji, ali ipak MTV nastavlja da nudi poplavu seksa svojoj
mladoj publici sa vie od hiljadu aluzija na seks u svakom satu programa. Ciljna publika MTV je od 12-34 godine, a 25% njihove publike su deca od 12-17 godina9. MTV
se gleda u 265 miliona domainstava irom sveta, a ono to se najvie gleda je implicitan seks, implicitna agresija ali i konkretne scene. Sve to je uestalo na MTV-u. Sve
se vie izraava moralna anarhija, moralni haos; sve se vie izraava neopaganizam,
fokusiranje na vlastitu linost. Ta podsvesna poruka, koja je u modi, taj instikt krda
koji je veoma snaan u mladosti zloupotrebljava se, a drutvo sve to ravnoduno
posmatra. Mnoge reklamne agencije pomeraju granice dobrog ukusa u neprekidnoj trci da njihov proizvod bude zapaen. Dok su u prolosti oglaivai bili paljivi
da ne uvrede publiku, zbog straha od finansijskog sloma i negativne reakcije, oni
danas uivaju u stvaranju kontroverznih sadraja. Mediji nam govore o emu treba
da razmiljamo, a u velikoj meri, i kako da razmiljamo.
Potpuno drugi gldit zstup rtin Ds, i smtr d drutv
dns mrlni ng t bil. P njmu mi dns ivim u mng zhtvni
mrln limi.
d sm pdstih gdin bi d, zlstvljnj dc, pdl rd n snvu pl,
nsilj nd nm, pdfili i l svst, d nvdm sm nli primr, nisu
s ni pminjli, st ni prpznvli. N mrlni rprtr s izuztn priri10.

Postoji nereena rasprava u sociologiji oko toga da li mediji svesno stvaraju

moralnu paniku da bi preusmerili panju sa bitnih dogaaja na marginalne.
Analitiari medija nisu sigurni do koje mere i u kom obliku mediji deluju na
publiku i pod kojim uslovima se to delovanje odvija. Ipak, i pored svih napora i
znaaja koje bi barem neko saznanje u ovoj oblasti donelo, do sada nije pronaen
nikakav vrst zakljuak da li nasilje na ekranu zaista raa nasilje u stvarnom ivotu
(Mek Kvin, 2000, str. 240). Najistrajnija briga od svih o tetnom uticaju medija je
ona prema kojoj kriminal i nasilje u medijima stimuliu kriminal i nasilje u drutvu.
Na kraju autor s pravom primeuje da su sve studije o uticajima nasilnog
sadraja u umetnikim medijima dale kontradiktorne i nepotpune rezultate. Na
neke ljude nasilje iz umetnikog materijala utie, ali to su ve mentalno bolesne
osobe kojima je bio neophodan okida da bi poele da se ponaaju nezakonito.
S druge strane, nasilnici, pljakai i lanovi raznih bandi u medijskom sadraju
mogu pronai jedino nain za stilizaciju nasilja koje ine nezavisno od bilo kog
medija. Najvea zagonetka svih istraivanja, na ta autor ukazuje, a na koju niko
nije dao odgovor, jeste da li nasilni ljudi biraju televizijske programe i filmove s
nasiljem, ili su postali nasilni usled stalne izloenosti vizuelnim medijima.
Valja istaknuti da su mediji ti koji mnogo utiu na formiranje moralnih normi i upoznavanja sa moralnim delovanjem u drutvu. Preko medija mladi danas
9

Polovinom devedesetih godina proseni ameriki deak (ili devojica) do zavretka srednje kole
gledao je oko 15.000 sati TV programa (to je tek neto manje od dve godine njihovih ivota) i za to
vreme video ne manje od 350.000 reklama. Iz ove zemlje dolaze i drugi upozoravajui podaci. Deca
esto provode vie sati uz TV (danas tome treba dodati i kompijuter) nego to bivaju u koli.
10

Videti: cqus, Gurdin, 9. nvmbr 1996 u . mpsn 2003: 13.

388

upoznaju drutvo, pa i sebe same, stiu osnovne principe i pravila socijalizacije. U

sunju s vvm silm va su mdii, u svrmnm svtu, prtiv njihvih
li, prdrsud, bmn mr s briti n vi nin. Insistirnj n injnicm
stndrdn bli brb prtiv mdisih li. Grni trb d s u d
itu nvin, d gldu tlvizis sli, mu stvrlc pru n bi
pdvli. rzlg d ritii primm mdis pru.
dn d nin d s shvti zn mdi u nim ivtim ste d s
zmisli ivt bz mdi. Mediji igraju znaajnu ulogu u dananjem drutvu obezbeujui, na razliite naine, irok opseg informacija. Oni snano utiu na stavove
u zajednici, na verovanja i ponaanje, igraju vitalnu ulogu u politici, ekonomiji i
drutvenoj praksi i kao takvi prodiru u sve sfere drutva. Ve dugo mediji nisu
samo posrednici koji prenose neki sadraj, ve su zapravo oformili vlastitu socijalnu sredinu i postali deo naeg vlastitog prirodno-umetnikog okruenja. Oni su
prijatelji, neprijatelji, oboavani, omraeni... Veina onoga to kaemo o medijima
govori prvenstveno o nama samima.
Ono to autora na kraju rada posebno intrigira jesu pitnja: zt mdii imu
vlii utic n ivt ljudi u svrmnm drutvu; kakav uticaj moralna panika moe
da ima; da li ona kao takva moe promovisati znaajne dugorone drutvene promene, ili je njihov uticaj, kao i uticaj trendova, koji planu, budu popularni za odreeno vreme, i nestanu bez traga? Poruka moralne panike, na koju naroito ukazuje
autor, je i vie nego jasna: da se takvo ponaanje ne sme tolerisati, iako su jedna od
kljunih pojava pomou koje moemo otkljuati misteriju drutvenog ivota.
dii imu drutvn pzitivnu ulgu u svtljvnju stvrnsti i
prizivnju drutvn rlnsti. ni slu infrmisnju, zbvi, drunju, unju,
itd. Svm rlnm mi oni uspevaju d tipifiuu sciln dns, d bliuu
idntitt, d mdluu ivtn stilv i vrdnsti, d pdstiu gnitivn i
mcinln prcs, d ustvuu u scilizcii i prcsu vspitnj, d stvru
drutvni nsnzus li i d prduuu strtip istovremeno imajui uticaj n
drutvnu stvrnst i pnnj ljudi.
Svako iskustvo sa kojim se susreemo izgraeno je samo za nas od strane
naeg misaonog procesa. Spoljanji svet je puki odraz onoga sto smo prepoznali
kao istinu u svom unutranjem svetu tako da, ako stvari nisu onakve kakve bismo
eleli da budu, uzroke bi trebalo da potraimo u nama samima!
Budunost stie, voleli mi to ili ne. Pripremimo se dok jo nije kasno.

Literatura
Balle, F., Medias et societe, Montchrestien, Paris, 1995, str.50.
Bell, D., The Coming of Post-Industrial Society, Basic Books, New York, 1976.
Burns, Hayley (2000): What are moral panics? http://www.aber.ac.uk/media/Students/
hrb9701.html.
Devito J.A., Human Communication the Basic Course, Longman, 1997.
orevi, J., Javno mnjenje, Biblioteka politika i drutvo 33/34, Beograd, 1939.
389


Jewkes, Yvonne, Media and Crime (Mediji i kriminalitet), Sage, London, Thousand Oaks,
New delhi, 2004.
Kin Don, Mediji i demokratija, Filip Vinji, Beograd, 1995.
Kristovi Mirjana, Sociologija masovnog komuniciranja, CIP, Novi Sad, 2010.
McGiugan, J.D., Cultural Populism, Routledge, London, 1992.
Mek Kvin, Dejvid, Televizija, Beograd: Clio, 2000.
Dini Firdus & Baevi Ljiljana, Masovno komuniciranje u SR Srbiji, BIGZ, Beograd, 1977,
str. 211-212.
Pakard, Vans, Industrija svesti, Sedma sila, Beograd, 1967.
Risman, Dejvid, Usamljena gomila, Nolit, Beograd, 1965.
Tompson, Kenet , Moralna panika, Beograd: Clio, 2003.

Biljana Prodovi

MEDIA INFLUENCE ON HUMAN BEHAVIOR AND ATTITUDES

- The media and moral panics
Summary: The author discusses many aspects of the impact of media on the formation of attitudes and behaviors of people. Man is a being who thinks, creative work and
communicate with other people. The Company is, as rightly said Wilbur Sram (1973),
and possibly due to communication by which the human community is fundamentally distinguished from all others. Human life in modern society is characterized by the
existence of multiple and complex division of labor, and self-awareness and its only a
small number based on direct experience, and largely based on information shared with
other members of the community. In his discussion of the author specifically focuses
on the fact that modern man lives in a world that knows mostly hearsay through the
media, not on the basis of their own immediate experience. Relationship to the outside
world and to himself more and more effected by means of mass communication. In the
mass communication media have a vital role, which we seek to inform, persuade, or
entertainment. Starting from his hypothesis, one of the main issues considered in the
paper raises is whether the media act or not act, but how much and how to act on the
consciousness and behavior.
Special attention was directed to work on the process of creating the phenomenon of
moral panic in which a key role in todays societies, mass media play. Creating moral
panic seems to be viewed as an instrument of defense of the weak who are afraid of
their own composition for the maintenance of values. However, it is the dominant
and majority social group that seems to cost more superficial traits of individuals. The
author tries to show that different is not necessarily negative, the changes may not
be painful and that the entire society must strive for acceptance of diversity. It is a
prerequisite for a healthy society that can thrive on a good foundation.
Key words: media, mass communication, communication, healthy society, moral, moral panic
390