Da li e se muslimanu samoubici obaviti

denaza namaz

Autor prof. Sead ef. Jasavi

Utorak, 14 April 2009 19:54
Poslaniku s.a.w.s., bi donijeta osoba koja je sebi oduzela ivot kopljem nije joj klanjao denazunamaz!"
(Hadis biljei: Imam Muslim, 978.; Tirmizi, 1068.; Ibnu Maddeh, 1526.; Ahmed b. Hanbel u
Musnedu, 20835, 20888, 20894, 20913, 20918, 20923, 20948, 21015, 21068.; Sahih Ibnu Hibban,
3093, 3095.; Mustedrek, 1347.)
Imam Nevevi rhm., kae: "Ovaj hadis je dokaz onima koji smatraju da se nee klanjati denaze-namaz
samoubojici, zbog grijeha kojeg je poinio. Ovo je mezheb Omer b. Abdul-Aziza i imama Evza'ija rhm..
Hasan, Neha'i, Katade, Malik, Ebu Hanife, afija, i veina ostale uleme, su miljenja da e se takvoj osobi
klanjati denaze-namaz, a ovaj hadis komentariu time da je Poslanik s.a.w.s., taj koji nije htio klanjati denazunamaz dotinoj osobi radi opomene ljudima na kobnost ovakvog postupka, ali bi ashabi r.a., takvoj osobi klanjali
namaz, kao to Poslanik s.a.w.s., nije htio klanjati denazu-namaz osobi koja je umrla, a imala je na sebe dug,
radi opomene ljudima na kobnost olahkog uputanja u dugove, i kobnost nemarnosti po pitanju vraanja istih
ali bi ashabima naredio da mu klanjaju denazu rijeima: Obavite namaz vaem prijatelju!
Kadi 'Ijad rhm., kae: "Mezheb/stav, sve uleme je obavljanje denaze-namaza svakom muslimanu - bilo da je
u pitanju musliman mahdud/onaj nad kojim je sproveden hadd, ili musliman merdum/onaj koji je kamenovan,
ili musliman koji je sam sebi oduzeo ivot, ili umrlo djete koje je roeno iz zinaluka kopile.
Od imama Malika rhm., se biljei da je imam taj koji nee klanjati denaze-namaz osobi smaknutoj haddom,
kao i to da dobre osobe nee klanjati denazu-namaz grijenim osobama, radi upozoravanja na kobnost nedjela
koja su inili.
Od Zuhrija rhm., se biljei da se nee klanjati denaze-namaz merdumu/kamenovanoj osobi, ali da e se
klanjati denaze namaz osobi smaknutoj kisasom/odmazdom.
Imam Ebu Hanife rhm., je miljenja da se nee klanjati denaze-namaz muharibu/onome koji vojno ustane
protivu imama, a niti e se klanjati denaze-namaz osobi koja je bila pripadnik buntovne skupine/fi'eh bagija.
Katade rhm., je miljenja da se nee klanjati denaza-namaz osobi roenoj iz zinaluka.
Hasan rhm., je miljenja da se nee klanjati denaza-namaz osobi u nifasu koji je plod zinaluka, a niti njenom
djetetu.
Ulema se razilazi i po pitanju obavljanja denaze-namaza pobaenom djetetu, i to na slijedea miljenja:
1. Fukaha'ul-muhaddisin, uz neke od uenjaka selefa, smatraju da e mu se klanjati denaze-namaz ako je
navrilo etri mjeseca.
2. Veina pravnika smatra da se nee klanjati denaze-namaz pobaenom djetetu sve dok ne bude dalo znake
ivota istihlal.
to se tie ehida muslimana ubijenog u ratu s nevjernicima imam Malik, afija i veina ostale uleme,
smatraju da se ehid nee gasulit, niti e mu se klanjati denaza, dok, za razliku od njih, imam Ebu Hanife
rhm., smatra da e se ehid gasuliti, a da mu se nee klanjati denaze-namaz, dok se od Hassana rhm., biljei
stav da e se ehid gasuliti, i da e mu se klanjati denaze-namaz, a Allah najbolje zna!" (erhul-Nevevi 'ala
Muslim, 7/48.)
Imam Tirmizi rhm., kae: "Islamska ulema nije slona po pitanju obavljanja denaze-namaza samoubojici.
Neki od njih smatraju da e se denaze-namaz obaviti svakoj osobi koja je namaz obavljala prema kibli, pa
samim time i samoubojici. Ovo je stav imama Sevrija i Ishaka. Za razliku od njih dvojice, imam Ahmed rhm., je
stava da takvoj osobi imam nee obaviti denazu-namaz, ali e mu denazu klanjati ostali." (Sunenul-Tirmizi,

3/380.)
Imam Nesa'i rhm., biljei slijedeu predaju: Semmak pripovjeda da mu je Ibnu Semure priao da je neki
ovjek oduzeo sebi ivot kopljem, na ta je Poslanik s.a.w.s., rekao: to se tie mene ja mu neu
klanjati denazu!" (Sunen Nesa'i, 1964. ejh Albani rhm., ga smatra sahihom.)
U djelu 'Avnul-Ma'abud, 8/328., stoji: "Omer b. Abdul-Aziz, i imam Evza'i rhm., nisu smatrali dozvoljenim
obavljanje denaze-namaza samoubici, ali je veina fakiha na stanovitu da e se samoubici klanjati denazenamaz!"
Imam Ibnu 'Abdul-Berr rhm., u djelu el-Temhid, 24/131-132., kae slijedee: "Islamska ulema se razilazi po
pitanju klanjanja denaze-namaza od strane imama osobi nad kojom je on lino sproveo smaknue, ili je pak
naredio da se odreena osoba ubije bilo kisasom/odmazdom, ili haddom/eri'atskom kaznom, ili
redmom/kamenovanjem.
Imam Malik rhm., i njegovi uenici su miljenja, da imam nee klanjati denazu-namaz osobi koja je smaknuta
kisasom, ili haddom, ili redmom, ali e joj klanjati denazu-namaz ostali; isti e sluaj biti i sa drumskim
razbojnicima.
Predstavnici kufijske pravne kole, i ostali, smatraju da nema razlike izmeu namaza imama, i namaza
ostalih, izuzev toga to smatraju da je imam taj koji nee klanjati denazu-namaz osobi koja je sama sebi
oduzela ivot, kanjavajui ga time, jer je dotina osoba u hakku prema samome sebi, kao to je uinio Poslanik
s.a.w.s., sa osobom koja je umrla u Hajberu, kada je Poslanik s.a.w.s., u pogledu njega, svojim ashabima,
rekao: Klanjajte mu denazu-namaz. Kada mu ostavtinu pregledae, u njoj naoe jevrejskog imetka, u
vrijednosti dva dirhema. Rekoe: Nije mu klanjao namaz bio je u hakku, krijui ratni plijen ali je naredio
drugima da mu klanjaju namaz. Isti e sluaj biti i sa osobom koja je sama sebi oduzela ivot jer je uzurpirala
tui hakk!
Islamski uenjaci, hadis kojeg prenosi Semmak b. Harb od Dabira b. Semure r.a., da je neki ovjek kopljem
oduzeo sam sebi ivot, i da mu Poslanik s.a.w.s., nije htio klanjati denaze-namaz tumae time da mu Poslanik
s.a.w.s., nije klanjao denazu-namaz, ali mu jesu klanjali ostali ashabi, a Allah najbolje zna!
Islamska ulema je na stanovitu da e se denaze-namaz obaviti svakom pripadniku kible, i na ovom miljenju
je veina njih, izuzev imama Ebu Hanife rhm., i njegovih uenika, koji su suprotnog miljenja kada su
bugat/neposlunici, buntovnici, razbojnici, u pitanju, pa kau: Neemo im klanjati denazu-namaz, jer je na
nama obaveza suzbijati ih i kloniti ih se dok su ivi, pa ta tek da kaemo za njih mrtve jer je nesigurno da su
se pokajali.
Ebu Omer rhm., kae: "Ono na emu je dema'at uleme, i veina pravnika Hidaza i Iraka jeste da e se
klanjati denaze-namaz svakoj osobi koja je izgovorila La Ilahe Illallah, grijenici bili ili ne, istrajavali na grijehu
ili ne, pa makar bili u pitanju i samoubice dakle svakom ko je izgovorio La Ilahe Illallah.
Imam Malik rhm., je bio stava da je imamima mekruh klanjati denazu-namaz novotarima, ali od toga nije
prijeio ostale, dok se imam Ebu Hanife rhm., razilazi s ostalima po pitanju bugata/neposlunika, razbojnika,
dok ostali uenjaci, izuzev imama Malika rhm., obavljaju denazu-namaz sljedbenicima strasti, novotarima,
grijenicima, haridijama, i ostalima."
U djelu Fikhul-Ibadat el-Hanefi, str.123., stoji: "Samoubica: bie ogasuljen, i klanjae mu se denaza-namaz
na osnovu jaeg miljenja, pa makar i ne ubio sebe zbog nesnoljivih bolova i muka, zato to je u pitanju bila
osoba mu'min/vjernik - muznib/grijenik, mada je grijeh samoubistva tei od ubistva druge osobe.
Ibrahim el-Neha'i rhm., kae: "Nisu zabranjivali obavljanje denaze-namaza nikom od pripadnika kible. Osoba
koja sama sebe ubije klanjae joj se denaza." (Muhalla Ibni Hazm, 5/252.)
Hasan el-Basri rhm., kae: "Obavie se denaze-namaz osobi koja izgovori La Ilahe Illallah, i bude klanjala
okrenuta prema kibli; to e joj biti efa'at/zauzimanje!" (Muhalla Ibni Hazm, 5/252.)"