DA LI ĆE SE MUSLIMANU-SAMOUBICI

OBAVITI DŽENAZE-NAMAZ?

Poslaniku s.a.w.s., bi donijeta osoba koja je sebi oduzela

život kopljem – nije joj klanjao dženazu-namaz!"

(Hadis bilježi: Imam Muslim, 978.; Tirmizi, 1068.; Ibnu

Madždžeh, 1526.; Ahmed b. Hanbel u Musnedu, 20835,
20888, 20894, 20913, 20918, 20923, 20948, 21015, 21068.;
Sahih Ibnu Hibban, 3093, 3095.; Mustedrek, 1347.)

Imam Nevevi rhm., kaže: "Ovaj hadis je dokaz onima koji

smatraju da se neće klanjati dženaze-namaz samoubojici, zbog
grijeha kojeg je počinio. Ovo je mezheb Omer b. Abdul-Aziza i
imama Evza'ija rhm..

Hasan, Neha'i, Katade, Malik, Ebu Hanife, Šafija, i većina

ostale uleme, su mišljenja da će se takvoj osobi klanjati dženaze-
namaz, a ovaj hadis komentarišu time da je Poslanik s.a.w.s., taj
koji nije htio klanjati dženazu-namaz dotičnoj osobi radi opomene
ljudima na kobnost ovakvog postupka, ali bi ashabi r.a., takvoj
osobi klanjali namaz, kao što Poslanik s.a.w.s., nije htio klanjati
dženazu-namaz osobi koja je umrla, a imala je na sebe dug, radi
opomene ljudima na kobnost olahkog upuštanja u dugove, i
kobnost nemarnosti po pitanju vraćanja istih – ali bi ashabima
naredio da mu klanjaju dženazu riječima: Obavite namaz vašem
prijatelju!

Kadi 'Ijad rhm., kaže: "Mezheb/stav, sve uleme je obavljanje

dženaze-namaza svakom muslimanu - bilo da je u pitanju musliman
mahdud/onaj nad kojim je sproveden hadd, ili musliman
merdžum/onaj koji je kamenovan, ili musliman koji je sam sebi
oduzeo život, ili umrlo djete koje je rođeno iz zinaluka – kopile.

Od imama Malika rhm., se bilježi da je imam taj koji neće

klanjati dženaze-namaz osobi smaknutoj haddom, kao i to da dobre
osobe neće klanjati dženazu-namaz griješnim osobama, radi
upozoravanja na kobnost nedjela koja su činili.

Od Zuhrija rhm., se bilježi da se neće klanjati dženaze-namaz

merdžumu/kamenovanoj osobi, ali da će se klanjati dženaze namaz
osobi smaknutoj kisasom/odmazdom.

Imam Ebu Hanife rhm., je mišljenja da se neće klanjati

dženaze-namaz muharibu/onome koji vojno ustane protivu imama,

1
a niti će se klanjati dženaze-namaz osobi koja je bila pripadnik
buntovne skupine/fi'eh bagija.

Katade rhm., je mišljenja da se neće klanjati dženaza-namaz

osobi rođenoj iz zinaluka.

Hasan rhm., je mišljenja da se neće klanjati dženaza-namaz

osobi u nifasu koji je plod zinaluka, a niti njenom djetetu.

Ulema se razilazi i po pitanju obavljanja dženaze-namaza

pobačenom djetetu, i to na slijedeća mišljenja:

1. Fukaha'ul-muhaddisin, uz neke od učenjaka selefa, smatraju

da će mu se klanjati dženaze-namaz ako je navršilo četri mjeseca.

2. Većina pravnika smatra da se neće klanjati dženaze-namaz

pobačenom djetetu sve dok ne bude dalo znake života – istihlal.

Što se tiče šehida – muslimana ubijenog u ratu s nevjernicima

– imam Malik, Šafija i većina ostale uleme, smatraju da se
šehid neće gasulit, niti će mu se klanjati dženaza, dok, za razliku od
njih, imam Ebu Hanife rhm., smatra da će se šehid gasuliti, a da
mu se neće klanjati dženaze-namaz, dok se od Hassana rhm.,
bilježi stav da će se šehid gasuliti, i da će mu se klanjati dženaze-
namaz, a Allah najbolje zna!" (Šerhul-Nevevi 'ala Muslim, 7/48.)

Imam Tirmizi rhm., kaže: "Islamska ulema nije složna po

pitanju obavljanja dženaze-namaza samoubojici. Neki od njih
smatraju da će se dženaze-namaz obaviti svakoj osobi koja je
namaz obavljala prema kibli, pa samim time i samoubojici. Ovo je
stav imama Sevrija i Ishaka. Za razliku od njih dvojice, imam
Ahmed rhm., je stava da takvoj osobi imam neće obaviti dženazu-
namaz, ali će mu dženazu klanjati ostali." (Sunenul-Tirmizi, 3/380.)

Imam Nesa'i rhm., bilježi slijedeću predaju: Semmak

pripovjeda da mu je Ibnu Semure pričao da je neki čovjek
oduzeo sebi život kopljem, na šta je Poslanik s.a.w.s., rekao:
Što se tiče mene – ja mu neću klanjati dženazu!" (Sunen
Nesa'i, 1964. Šejh Albani rhm., ga smatra sahihom.)

U djelu 'Avnul-Ma'abud, 8/328., stoji: "Omer b. Abdul-Aziz,

i imam Evza'i rhm., nisu smatrali dozvoljenim obavljanje dženaze-
namaza samoubici, ali je većina fakiha na stanovištu da će se
samoubici klanjati dženaze-namaz!"

Imam Ibnu 'Abdul-Berr rhm., u djelu el-Temhid, 24/131-

132., kaže slijedeće: "Islamska ulema se razilazi po pitanju
klanjanja dženaze-namaza od strane imama osobi nad kojom je on
lično sproveo smaknuće, ili je pak naredio da se određena osoba

2
ubije bilo kisasom/odmazdom, ili haddom/šeri'atskom kaznom, ili
redžmom/kamenovanjem.

Imam Malik rhm., i njegovi učenici su mišljenja, da imam

neće klanjati dženazu-namaz osobi koja je smaknuta kisasom, ili
haddom, ili redžmom, ali će joj klanjati dženazu-namaz ostali; isti
će slučaj biti i sa drumskim razbojnicima.

Predstavnici kufijske pravne škole, i ostali, smatraju da

nema razlike između namaza imama, i namaza ostalih, izuzev toga
što smatraju da je imam taj koji neće klanjati dženazu-namaz osobi
koja je sama sebi oduzela život, kažnjavajući ga time, jer je dotična
osoba u hakku prema samome sebi, kao što je učinio Poslanik
s.a.w.s., sa osobom koja je umrla u Hajberu, kada je Poslanik
s.a.w.s., u pogledu njega, svojim ashabima, rekao: Klanjajte mu
dženazu-namaz. Kada mu ostavštinu pregledaše, u njoj nađoše
jevrejskog imetka, u vrijednosti dva dirhema. Rekoše: Nije mu
klanjao namaz – bio je u hakku, krijući ratni plijen – ali je naredio
drugima da mu klanjaju namaz. Isti će slučaj biti i sa osobom koja
je sama sebi oduzela život – jer je uzurpirala tuđi hakk!

Islamski učenjaci, hadis kojeg prenosi Semmak b. Harb od

Džabira b. Semure r.a., da je neki čovjek kopljem oduzeo sam sebi
život, i da mu Poslanik s.a.w.s., nije htio klanjati dženaze-namaz –
tumače time da mu Poslanik s.a.w.s., nije klanjao dženazu-namaz,
ali mu jesu klanjali ostali ashabi, a Allah najbolje zna!

Islamska ulema je na stanovištu da će se dženaze-namaz

obaviti svakom pripadniku kible, i na ovom mišljenju je većina njih,
izuzev imama Ebu Hanife rhm., i njegovih učenika, koji su
suprotnog mišljenja kada su bugat/neposlušnici, buntovnici,
razbojnici, u pitanju, pa kažu: Nećemo im klanjati dženazu-namaz,
jer je na nama obaveza suzbijati ih i kloniti ih se dok su živi, pa šta
tek da kažemo za njih mrtve – jer je nesigurno da su se pokajali.

Ebu Omer rhm., kaže: "Ono na čemu je džema'at uleme, i

većina pravnika Hidžaza i Iraka – jeste da će se klanjati dženaze-
namaz svakoj osobi koja je izgovorila La Ilahe Illallah, griješnici bili
ili ne, istrajavali na grijehu ili ne, pa makar bili u pitanju i
samoubice – dakle svakom ko je izgovorio La Ilahe Illallah.

Imam Malik rhm., je bio stava da je imamima mekruh

klanjati dženazu-namaz novotarima, ali od toga nije priječio ostale,
dok se imam Ebu Hanife rhm., razilazi s ostalima po pitanju
bugata/neposlušnika, razbojnika, dok ostali učenjaci, izuzev imama
Malika rhm., obavljaju dženazu-namaz sljedbenicima strasti,
novotarima, griješnicima, haridžijama, i ostalima."

3
 U djelu Fikhul-Ibadat el-Hanefi, str.123., stoji: "Samoubica:
biće ogasuljen, i klanjaće mu se dženaza-namaz na osnovu jačeg
mišljenja, pa makar i ne ubio sebe zbog nesnošljivih bolova i muka,
zato što je u pitanju bila osoba mu'min/vjernik - muznib/griješnik,
mada je grijeh samoubistva teži od ubistva druge osobe.

Ibrahim el-Neha'i rhm., kaže: "Nisu zabranjivali obavljanje

dženaze-namaza nikom od pripadnika kible. Osoba koja sama sebe
ubije – klanjaće joj se dženaza." (Muhalla Ibni Hazm, 5/252.)

Hasan el-Basri rhm., kaže: "Obaviće se dženaze-namaz osobi

koja izgovori La Ilahe Illallah, i bude klanjala okrenuta prema kibli;
to će joj biti šefa'at/zauzimanje!" (Muhalla Ibni Hazm, 5/252.)"

Tekst pripremio: Sead ef. Jasavić

Imam "Sultanija" džamije, Plav, CG