1. Pojam krive. Krivolinijski integrali.

1.1 Krive u prostoru R3

Definicija 1 (Pojam krive) Neka su date tri funkcije x,y,z i neka sve tri slikaju I u R
(x,y,z:IR), gde je I bilo koji neprazan skup u R ( 0 I R ). Najee e I imati sledee
znaenje: I = [ a, b ] , ( a, b ) , ( a, b ] ,... Kriva C je skup definisan pomou:

x = x (t)

C : ( x, y, z ) R 3 y = y ( t ) , a t b , tj. C : ( x, y, z ) t I .

z = z (t)

Definicija 2. (Definicija zatvorene-otvorene krive) Kriva C (definicija 1) je zatvorena

ako je:
(x(a), y(a), z(a)) = (x(b), y(b), z(b))

poetna taka

krajnja taka

gde je I = [ a, b ] . Kriva se naziva otvorena ako prethodni uslov nije zadovoljen.

Definicija 3. (Definicija proste krive) Neka je I bilo koji interval [ a, b] . Kriva je prosta
ako vai:

t ', t " I, t ' t " (x(t '), y(t '), z(t ')) (x(t "), y(t "), z(t ")) ,
osim moda u krajnjoj ili poetnoj taki.

Definicija 4. (Definicija neprekidne krive) Kriva C iz Definicije 1 se naziva

neprekidna kriva, ako su sve funkcije x=x(t), y=y(t), z=z(t) neprekidne funkcije na
segmentu [ a, b] , odnosno I.
Definicija 5.(Definicija rektificibilne krive) Kriva C je rektificibilna ako ima konanu
duinu.
Teorema 1. (Dovoljan uslov za rektificibilnu krivu) Ako su funkcije
t x ' ( t ) , t y ' ( t ) , t z ' ( t ) neprekidne na [ a, b] tada je kriva C rektifici(ja)bilna.
Teorema 2.

Ako je kriva C zadata parametarski x = x ( t ) , y = y ( t ) , z = z ( t ) i ako

funkcije x, y, z : R R imaju neprekidne prve izvode na segmentu [ t 0 ,T ] , tada je kriva

C zadata parametarskim funkcijama na ovom segmentu rektificibilna i pri tome vai da je

duina krive S = ( R )

( x ')

+ ( y ' ) + ( z ' ) dt . Vrednost ovog integrala se poklapa sa

2

t0

sup d A k , A k +1 . Pri tome kriva C ima jo i svojstvo da se u svakoj taki

P k =0

A C, A = A ( x ( t ) , y ( t ) , z ( t ) ) , t 0 t T moe povui jedinstvena tangenta na tu krivu.

n 1

1.2. Krivolinijski integral prve vrste

Definicija 6. Neka je kriva C neprekidna, prosta, rektificibilna, zadana parametrizacijom

x = x (t)
C : ( x, y, z ) R 3 y = y ( t ) , t [a, b].
z = z (t)
Neka je poetna taka krive oznaena sa S0 . Svaka taka S te krive jednoznano je
odreena duinom luka s merenom od S0 do S. Krivu C podelimo takama
S0 = A 0 , A1 ,..., A n ( = krajnja taka) na proizvoljan nain. Izbor ovih taaka zovemo podela
P krive C, i neka su sa A k A k +1 oynaene duine lukova.
An

S0 = A 0

A1

A k +1

Ak

( k = 0,1,..., n 1) . Na svakom od lukova

M k = M k ( k , k , k ) ( k = 0,1,..., n 1) . Neka je

Neka nadalje k oznaava duinu luka A k A k +1

A k A k +1 izaberimo na proizvoljnu taku

data funkcija f : R 3 R , koja je definisana u svim takama krive C. Sa oznaimo

n 1

Darbouxovu sumu = f ( M k ) k , Neka je = max k . Imamo da je

0 k n 1

k =0

Ako postoji konstanta I tako da je lim = I odnosno da je ispunjen sledei Cauchy-ev

0 +

uslov:

( I R )( P ) ( M k A k A k+1 ) ( > 0 ) ( = ( ) > 0 ) < I < .

tada za funkciju f kaemo da je integrabilna u smislu krivolinijskog integrala prve vrste

po krivoj C. Broj I nazivamo krivolinijski integral I vrste funkcije f du date krive C i
2

broj I oznaavamo na sledei nain I = ( I ) f ( x, y, z ) ds . Pritom e umesto simbola

C

stajati

ako znamo da je kriva C po kojoj integralimo zatvorena.

Teorema 3. (Redukcija krivolinijskih integrala I vrste na Riemann-ov integral).

Ako je C : x = (t), y = (t), z = (t), t [a, b] tada vai da je
b

f (x, y, z)ds = (R) f ((t), (t), (t))

C

( '(t) ) + ( '(t) ) + ( '(t) )

2

dt .

1.3. Krivolinijski integral druge vrste

Definicija 7. (Definicija krivolinijskog integrala druge vrste po x-osi) Neka za krivu
C, funkciju f : C R (C R 3 ) , take Ai (i=0,1,...,n) i M i Ai A i +1 (i=0,1,...,n-1) vae
iste pretpostavke kao i u sluaju definicije krivolinijskog integrala prve vrste i neka je
x k = x k +1 x k , gde je x k projekcija take A k na x osu. Formirajmo sumu:
n 1

n 1

k =0

k =0

= f ( M k ) x k = f ( k , k , k ) x k .

Neka je = max x k dijametar podele P. Ako postoji konaan realan broj I tako da
0 k n 1

vai lim = I tada broj I nazivamo krivolinijski integral II vrste funkcije f du krive C
0 +

po x osi, za funkciju f kaemo da je integrabilna u smislu krivolinijskog integrala po xosi. Broj I oznaavamo sa I = (II) f ( x, y, z ) dx Ako je C zatvorena kriva oznaka je:
C

I = (II) f ( x, y, z ) dx . Slino se definie krivolinijski integral druge vrste po y i z osi.

C

Definicija 8. (Definicija Krivolinijski integral II vrste) Neka su date 3 funkcije

(potpuno nezavisno jedna od druge) P(x, y, z), Q(x, y, z) i R(x, y, z) : R 3 R i neka su
definisane du krive C u R 3 koja je neprekidna, prosta, rektificibilna. Za funkciju P
definiimo krivolinijski integral II vrste po x-osi kao u prethodnoj definiciji, a za Q i R
definiemo analogne integrale, ali respektivno po osama y i z. Tada se krivolinijski
integral II vrste definie kao sledei zbir:
I = P dx + Q dy + R dz = ( II ) P(x, y, z) dx + ( II ) Q(x, y, z) dy + ( II ) R(x, y, z) dz
C

Teorema 4. (Izraunavanje krivolinijskog integrala II vrste) Neka su date funkcije

P, Q, R : C R koje su neprekidne u svim takama krive C , pri emu je kriva C data u

parametarskoj formi C : x = x ( t ) , y = y ( t ) , z = z ( t ) , pri emu je < t < +

tako da su funkcije x, y, z, x ', y ', z ' neprekidne na segmentu [ , ] . Tada se integral
I = (II) Pdx + Qdy + Rdz svodi na Rimanov integral na sledei nain:
C

I = P ( x ( t ) , y ( t ) , z ( t ) ) x ( t ) + Q ( x ( t ) , y ( t ) , z ( t ) ) y ( t ) + R ( x ( t ) , y ( t ) , z ( t ) ) z ( t ) dt

DOKAZ: Poto se dati integral svodi na zbir tri integrala dokaz izvodimo za samo jedan
sabirak sledee forme:

I=(II) fdx = ( R ) f ( x ( t ) , y ( t ) , z ( t ) ) x '(t)dt.

Posmatrajmo Darboux-ovu sumu za krivolinijski integral II vrste pri emu podeone

take A k imaju formu A k = (x k , y k , z k ) = ( x ( t k ) , y ( t k ) , z ( t k ) ) :
n 1

n 1

k =0

k =0

= f ( M k ) x k = f ( x ( tk ) , y ( tk ) , z ( tk ) ) x k =
n 1

= f ( x ( tk ) , y ( tk ) , z ( tk ) ) ( x(t + 1) x(t) ) .
k =0

gde su M k = ( x ( tk ) , y ( tk ) , z ( tk )) k k +1 , tk [ t k , t k +1 ] , = t 0 < t1 < t 2 < ... < t n =

Kako je prema NewtonLeibnitz-ovom tvrdjenju

x k = ( x k +1 x k ) = x ( t k +1 ) x ( t k ) =

t k +1

x ' ( t ) dt

tk

imamo

da

n 1

t k +1

n 1 t k +1

k =0

tk

k =0 t k

= f ( x ( tk ) , y ( tk ) , z ( tk ) )

je

x ' ( t ) dt = f ( x ( t ) , y ( t ) , z ( t ) ) x ' ( t ) dt .
k

Takodje, imamo da je:

n 1 t k +1

k =0 t k

I = f ( x ( t ) , y ( t ) , z ( t ) ) x ' ( t ) dt =

f ( x ( t ) , y ( t ) , z ( t ) ) x ' ( t ) dt

gde je t [ t k , t k +1 ] odakle dobijamo da je

0 I =

n 1 t k +1

( f ( x ( t ) , y ( t ) , z ( t ) ) f ( x ( t ) , y ( t ) , z ( t ) ) ) x ' ( t ) dt
k =0 t k

n 1 t k +1

( f ( x ( t ) , y ( t ) , z ( t ) ) f ( x ( t ) , y ( t ) , z ( t ) ) ) x ' ( t ) dt

k =0 t k

Kako zbog Weierstrass-ove teoreme neprekidna funkcija dostie svoj sup i inf i
ograniena je na svakom zatvorenom intervalu konane duine, dobijamo da
( L > 0, ) x ' ( t ) L za t [, ] [ t k , t k +1 ] tako da je

(f ( x ( t ) , y ( t ) , z ( t ) ) f ( x ( t ) , y ( t ) , z ( t ) )) dt

n 1 t k +1

0 I L

k =0 t k

Kako t, tk [ t k , t k +1 ] , izaberimo tako da je < ( i su iz definicije integrala II

t k < . Poto je funkcija t f ( x ( t ) , y ( t ) , z ( t ) )

vrste) odakle sledi da je

neprekidna na segmentu t [ , ] , to za bliske argumente bliske su i slike, to znai da

za dato ' >0 moemo izabrati ' dovoljno malo tako da je ispunjen uslov:
f ( x ( tk ) , y ( tk ) , z ( tk ) ) f ( x ( t ) , y ( t ) , z ( t ) ) < '
n 1 t k +1

Iz poslednjeg dobijamo da je 0 I L

' dt .

k =0 t k

( Dobijena nejednakost vai samo ako su podeone take birane tako da je < .)
Izaberimo za proiyvoljno ' > 0 broj = ' L( ) .
Sada moemo da zakljuimo da vai sledea implikacija:
n 1 t k +1

( > 0)( =
dt =
> 0) < I L
L( )
k =0 t k
L( )
=

n 1

( ) k =0

t k +1

tk

dt =

n 1

( ) =
( t k +1 t k ) =

(b ) k =0
( )

I konano za Darboux-ovu sumu moemo zakljuiti da vai: 0 I .

Sve ovo implicira lim = I = f (x, y, z)dx = (R) f (x(t), y(t), z(t)) x '(t) dt tj.
0 +

Pdx + Qdy + Rdz = (R) ( P

'
x

+ Q'y + R 'z )dt .

1.4. Nezavisnost krivolinijskog integrala druge vrste od puta

integracije
Podsetimo se nekih pojmova:
(a) Za oblast D R 3 kaemo da je povezana, ako skup D zadovoljava sledee
uslove:
(i)
Skup D ima neprazan interior (intD0).
(ii)
Svake dve take skupa D se mogu spojiti izlomljenom linijom takvom da ta
linija itava lei u D.
(b) Za krivu L kaemo da je glatka ako se u svakoj taki te krive moe postaviti tangenta
na tu krivu, na jedinstven nain.
(c) Za krivu L kaemo da je deo po deo glatka ako se ona sastoji iz najvie konano
mnogo glatkih delova.
Pitanje koje e biti raspravljano u ovom poglavlju sastoji se u sledeem: Neka je data
povezana oblast prostora D R 3 , D 0 , neka su take A i B fiksirane i neka su funkcije

P = P ( x, y, z ) , Q = Q ( x, y, z ) , R = R(x, y, z) C(D) neprekidne na oblasti D. Ako je

kriva L D deo po deo glatka takva da joj je A poetna taka, a B krajnja taka, kakvi
uslovi moraju biti zadovoljeni tako da vrednost integrala I = P dx + Q dy + Rdz ne
L

zavisi od oblika krive ? Odgovor na ovo pitanje bie iskazan u vidu dve teoreme.
Teorema 5. Integral I ne zavisi od puta integracije ako i samo ako postoji funkcija
u
u
u
u : G R takva da je du = dx + dy + dz = P dx + Q dy + Rdz , odnosno
x
y
z
F
F
F
mora vaiti u 'x =
= Q i u 'y =
= R.
= P, u 'y =
y
z
x
DOKAZ: Ako na G integral ne zavisi od puta integracije tada postoji funkcija
u : G R , tako da je du = Pdx + Qdy + Rdz koja je definisana sa
( x, y , z )

u ( x, y, z ) =

Pdx + Qdy + Rdz.

( x0 , y0 , z0 )

Dokazaemo da definisana funkcija zadovoljava uylove teoeme. Posmatrajmo:

( x + x, y , z )

u ( x + x, y , z ) u ( x, y , z ) =

Pdx + Qdy + Rdz =

( x, y , z )
I

( x + x, y , z )

za parametrizaciju

( x, y , z )

Pdx + Qdy + Rdz

Pdx + Qdy + Rdz

( x0 , y0 , z0 )

( x0 , y0 , z0 )

L1

I : y = const
z = const
dy = dz = 0

Rimanovi

x+ x

P(t , y, z )dt = xP( x + x, y, z )

(na osnovu P-neprekidna i teorema o srednjoj vrednosti integrala )

u
u
= P ( x + x, y, z ) , 0 < < 1 , lim
= P( x, y, z ) (P nepr.)
x 0 x
x
u
u
( x, y , z ) = Q ( x, y , z ) ,
Na isti nain se dokayuje:
( x, y , z ) = R ( x, y , z ) .
z
y
Obrnuto, neka je Pdx + Qdy + Rdz = du , tada za glatki luk L i njegovu parametrizaciju
: [a, b] R vae:

Tada

du = [P( x( ), y( ), z( )) x '( ) + Q( x( ), y( ), z( )) y '( ) + R( x( ), y( ), z( )) z '( )]d

L

Neka je v = u :[a, b] R (v = v(t )) tada:

L = AB

du = v '(t )dt = v(b) v(a) = u ( (b)) u ( (a)) =

= u ( x(b), y(b), z (b)) u ( x(a), y(a), z (a))

Dakle integral ne zavisi od puta integracije (parametrizacije).
Obrnuto,
Teorema 6. Neka su P = P ( x, y, z ) , Q = Q ( x, y, z ) , R = R(x, y, z) C(D) neprekidne

funkcije. Tada vai: Izraz Pdx + Qdy + Rdz je totalni diferencijal neke funkcije
P Q R Q P R
u : G R , ako vae uslovi: (**)
=
,
=
.
i
=
y x y z z x
DOKAZ. Za u : G R, gde du = Pdx + Qdy + Rdz, u C 2 (klasa) pa vai:
2u
u 2u
=
,
=
x y xy yx

Q P
=
,
x y

2u
2u
,
=
yz zy
R Q
=
,
y z

2u
2u
=
xz zx

R P
=
x z

Obrnut smer dokaza je dosta sloeniji i ovde ga izostavljamo.

2. Dvojni, trojni i viestruki integral

2.1. Pojam dvojnog, trojnog i viestrukog integrala
Definicija 1 (Definicija dvojnog integrala). Neka je data funkcija f : R 2 R i neka je
dat neprazan skup 0 D R 2 , koji moe biti otvoren ili zatvoren. Neka je domf = D i
pretpostavimo da postoji konstanta M>0 takva da je za (x, y) D ispunjen uslov:

f (x, y) M . Podelimo oblast D, podelom P na podoblasti D1 , D 2 ,..., D n , tako da vai:

( i N ) Di D Di 0 ,

(i)

(ii)

= D,

i =1

( int Di ) ( int D j ) = 0; i, j = 1, 2,...., n; i j .

(iii)

(Ovakva

podela

svakoj

Sa

oblasti

se
Di

naziva

razbijanje

izaberimo

oblasti

proizvoljnu

taku

oznaimo maksimum od dijametara oblasti

i = diam(Di ) = sup ( d(A, B) ) .

na

podoblasti

Di ).

Ti ( x i , yi ) Di (1 i n) .
Di :

= max i , gde je
1 i n

A,BDi

Izrazom = f ( Ti ) mes ( Di ) , gde mes ( Di ) oznaava povrinu oblasti Di, definiemo

i =1

Darbouxovu sumu funkcije f nad oblau D za podelu P i izbor taaka Ti .

Ako postoji konstanta I R takva da za svaku podelu P : D1 ,..., D n i za svaki izbor

taaka Ti u podeli P i za > 0 postoji = ( ) > 0 , takvo da vai implikacija:

< I < , tada vai:

a) Funkcija f se naziva integrabilnom funkcijom u smislu dvojnog integrala nad
oblau D.
b) Tada se broj I naziva dvojnim integralom funkcije f nad D u oznaci
I = f ( x, y ) dxdy.
D

Veoma slino i pod slinim uslovima definiemo trojni (trostruki), a takoe i viestruki
n

integral. Darbouxova suma u tom sluaju ima oblik = f ( M k )( mesVk )

pri emu

k =1

mesVk oznaava zapreminu odnosno n-dimenzionu zapreminu podeone elije Vk . Trojni

integral oznaavamo sa I = f (x, y, z)dV , a n-dimenzioni sa I = ... f (x1 ,..., x n )dV.
V

2.2. Zamena promenljivih u dvojnom integralu

Teorema o smeni promenljive u dvojnom integralu. Posmatrajmo integral
I = f (x, y)dxdy i pretpostavimo da se smenom x = x(, ), y = y(, ) , gde se nove
D

promenljive nalaze u nekom domenu ( , ) R 2 , skup R 2 , slika u D R 2 , pri

emu su x = x(, ), y = y(, ) jednoznana i glatka preslikavanja. Tada vai da je

I = f (x, y)dxdy = f (x(, ), y(, )) J dd ,

gde je J Jacobieva determinanta, (J =

D(x, y)
) , preslikavanja x = x(, ), y = y(, ) .
D(, )

Dokaz. Izvriemo dokaz, za dobro odabrane oblike oblasti , D R 2 .

Neka se preslikavanje ovih oblasti vri kao na slici:

R 2

+ d

R xy 2
4

P4

P3

+ d

Pretpostavimo da se take
slikaju redom u take

P1

P2

1 (, ), 2 ( + d, ), 3 ( + d, + d), 4 (, + d) ,

P1 (x(, ), y(, )),

P2 (x( + d, ), y( + d, )),
P3 (x( + d, + d), y( + d, + d)),
P4 (x(, + d), y(, + d)).
Izvrimo aproksimaciju Taylorovom formulom, kordinata taaka:
x
x
x( + d, ) x(, ) + d = x + d

y
y
y( + d, ) y(, ) + d = y + d

x
x
x
x
x( + d, + d) x(, ) + d + d = x + d + d

y
y
y
y
y( + d, + d) y(, ) + d + d = y + d + d

Zamenom u koordinate taaka dobijamo da je:

P1 (x, y)
x
y
d, y + d)

x
x
y
y
P3 (x + d + d, y + d + d)

x
y
P4 (x + d, y + d)

Podsetnik iz analitike geometrije:

Ako su date:
A(x1 , y1 ), B(x 2 , y 2 ), C(x 3 , y3 )
P2 (x +

1
P ABC =
2

x 2 x1

x3 x2

y 2 y1

y3 y 2

a naa povr: PD = 2 ABC .

Znai povrina krivolinijskog paralelograma prema navedenoj formuli iznosi:
x
x
x x
d
d

=
d d
P(P1P2 P3 P4 ) = 2 P(P1P2 P4 ) =
y
y
y y
d
d

( d d je povrina u -sistemu)

10

dx dy =
y

d d = J d d
.
y

2.3. Green-Riemann-ova formula

Green-Riemann-ova formula. Neka su P, Q : D R , neprekidno diferencijabilna
preslikavanja oblasti D R 2 , koju ograniava zatvorena kriva L. Tada vai
Q

P ( x, y ) dx + Q ( x, y ) dy = x y dxdy.

L+

Dokaz. Izvrimo dokaz za dovoljno jednostavne oblasti.

Y

y = Y(x)
R

y = y 0 (x)
a

Pretpostavimo da je data oblast D R 2 i pretpostavimo da je ova oblast D ograniena

L = PQRS ,
koja
je
definisana
na
sledei
zatvorenom
konturom
nain: y0 = y0 ( x ) , y = Y ( x ) , a x b ,

pri

emu

je

x [ a, b ] , y0 ( x ) Y ( x )

ordinatama x = a, x = b . Tada, na osnovu Newton-Leibnitzove formule imamo da je

I =
D

Y( x )

( *)
P
P
dxdy = dx
dy = P ( x, Y ( x ) ) dx P ( x, y0 ( x ) ) dx =
y
y
a
y0 ( x )
a
a
b

P ( x, y ) dx + P ( x, y ) dx = P ( x, y ) dx = P ( x, y ) dx

SR

(*) zbog

QP

L+

P ( x, y ) dx = P ( x, y ) dx = 0 , jer je dx = 0 .

RQ

PS

11

Q
dxdy = Q(x, y) dy sabiranjem integrala
x

D
L+
I u J dobija se zadato tvrenje ime je dokaz zavren.

Poto se analogno moe izvesti da je J =

3. Povrinski integrali
3.1. Povrinski integral I vrste
Definicija povrinskog integrala I vrste
Neka data povr S R 3 koja zadovoljava sledee uslove:
1. deo po deo glatka (tj. sastoji se od unije najvie prebrojivo mnogo glatkih povri kod
kojih se u svakoj taki povri, osim u rubnim takama, moe postaviti tangentna
ravan i to na jedinstven nain).
2. ograniena.
3. rektificijabilna (to je ona povr koja ima konanu povrinu) .
Neka imamo podelu P : S1 ,S2 ,...,Sn povri S za koju vai:
za i = 1, 2,..., n je Si S ,
(i)
n

(ii)

= S,

i =1

(iii)

i, j = 1, 2,..., n i i j vai da je int Si int S j = 0 .

U toj podeli na proizvoljan nain biramo taake M k = M k (x k , y k , z k ) Sk (1 k n ) .

n

Neka je = max d(Sk ) i sa = f ( M k )( mesSk ) oznaena Darboux-ova suma, gde je

1 k n

k =1

f : S R ograniena funkcija definisana u svim takama povri S.

Ako postoji realan broj I takav da za > 0, = ( ) > 0 i P i M k Sk vai:
< I < . Tada :
a) broj I nazivamo povrinski integral I vrste funkcije f po povri S.
b) za funkciju f kaemo da je integrabilna nad S u smislu povrinskog integrala I vrste.
c) broj I oznaavamo sa I = f (x, y, z)dS .
S

Teorema 1. (Teorema o izraunavanju povrinskog integrala I vrste)

Neka S R 3x,y,z oznaava povr u prostoru R 3 i neka je ova povr jednoznana

slika
oblasti R 2u,v , sledeim
x = x(u, v), y = y(u, v), z = z(u, v).

neprekidno

diferencijabilnim

funkcijama

12

y
u

Neka je funkcija f ograniena na povri S. Tada vai sledea jednakost:

f (x, y, z)dS = (dvojni) f ( x(u, v), y(u, v), z(u, v) )

E G F2 dudv gde je

x y z
E = + +
u u u
x x y y z z
F=
+ +
u v u v u v
x y z
G = + +
v v v

3.2. Jednostrane i dvostrane povri

Z

13

Pretpostavimo da je data glatka povr S R 3 , pri emu je rub ove povri izvesna
zatvorena kontura C. U proizvoljnoj taki N ove povri povuemo jedinstvenu normalu n
n S i opiemo kroz podnoje normale konturu L S takvu da je L C = .

Pomeramo n du L. Imamo dva sluaja:

1. etajui n du konture L posle povratka u taku N normala n moe da se vrati u svoj
polazni poloaj zadravajui odgovarajui smer.
2. Moe da se desi da posle obilaska te konture, vektor n doe u poloaj ili poziciju sa
smerom suprotnim od poetnog smera u taki N.
Ako za svaku konturu L S normala zadri isti smer kao i u poetnom poloaju N, tada
se za povr S kae da je dvostrana (Sfera). Nasuprot ovome, ako postoji barem jedna
kontura L takva da posle njenog obilaska vektor n promeni svoj smer tada za povr S
kaemo da je jednostrana (Mebijusov list).
Definicija 1. (Definicija strane povri)
Izaberimo u dvostranoj, deo po deo glatkoj, ogranienoj i rektificibilnoj povri S jednu
taku P i u njoj postavimo normalu n n S , pri emu izaberimo na proizvoljan nain i

fiksirajmo jedan od dva mogua smera. Mimo ovoga uoimo taku X na S. Za taku X i
taku P kaemo da pripadaju istoj strani dvostrane povri S ako za svaku konturu L koja
sadri i P i X, ali ne see granicu od S, normala n posle obilaska te konture zadrava isti
smer kao i u poetnom poloaju.
n'
n
S
X

P
L

Drugim reima:
XP n ' n (imaju isti smer)
L

strane je {X S XP} (jedne strane)

(preostali skup je druga strana).

Spoljna strana.
Data povr S (deo po deo glatka, rektificibilna i dvostrana) je naslonjena na konturu C. U
povri S, u unutranjim takama izaberimo neku proizvoljnu taku P i u taki P
postavimo normalu na S sa izborom jednog od dva mogua smera. Taku P opkolimo
izvesnom konturom L koja ne see C (dakle P lei u skupu P int(L S) ).

14

Z
n

L
C

0
X

Y
L'

Izaberimo jedan od mogua dva smera kretanja du konture L, izvrimo zatim projekciju
konture C, povri S, take P, konture L i izabranog smera kretanja du konture L na ravni
0xy. Neka L oznaava projekciju konture L zajedno sa izabranim smerom kretanja.
Pretpostavimo jo da se projektovani smer kretanja du L poklapa sa pozitivnim smerom
kretanja du konture L. Ako je sve ovo ispunjeno, tada za taku P kaemo da pripada
spoljnoj stani povri S ako je ispunjen jo i sledei uslov:
(a) smer kretanja je takav da n ostaje s leve strane pri kretanju du L,
(b) pri tome je n orjentisana tako da je smer od pete ka glavi.
Preostala strana ove dvostrane povri se naziva unutranja strana.

3.3 Povrinski integrali II vrste

Ukoliko je na povri S R 3 izabrana jedna strana povri (na primer spoljna), tada za
povr kaemo da je orijentisana.
Definicija povrinskog integrala druge vrste po 0xy-ravni .
Neka povr S R 3 zadovoljava sledee uslove:
1. deo po deo glatka,
2. ograniena,
3. rektificijabilna (tj. moemo da odredimo povrinu povri),
4. dvostrana (orjentisana je),
5. na S je izabrana jedna strana povri .
Neka je u svakoj taki povrine S definisana funkcija R(x, y, z) : S R i neka je ona
ograniena na S (tj. K > 0 : R(x, y, z) K, (x, y, z) S ).
Neka je P = S1 , S2 ,..., Sn proizvoljna podela S na orjentisane povrine Si (1 i n) .
Svaka podpovr orjentisana je na isti nain kao i S.
Projektujmo Si na 0xy ravni i neka su Di (1 i n) veliine povrina tih projekcija.

15

Neka je = max d(Si ) , gde su d(Si ) dijametri povri Si . Proizvoljno biramo take:
1 k n

M i = M i (x, y, z) Si (1 i n ) . Darbouxovu sumu za povrinski integral po x0z ravni

definiemo pomou:
n

= R ( M i ) Di
k =1

gde ima Di znak +, ako je odbarana spoljnja strana.

Ako
postoji
konstanta
IR
takvo
> 0, = () > 0, Pn , M k Sk vai < I < tada je:
1.

da

za

lim = I .

0+

2. Funkciju R nazivamo integrabilnom u smislu integrala druge vrste po 0xy-ravni.

3. Broj I nazivamo integral druge vrste na S po 0xy-ravni.
4. I = R(x, y, z)dxdy .
S

Strane povri oznaavamo sa S+ (spoljna strana) i S (unutranja strana).

Definicija povrinskog integrala Slino uradimo po 0yz i 0zx ravni za funkcije
P=P(x,y,z) i Q=Q(x,y,z). Tada se:
I = P(x, y, z)dydz + Q(x, y, z)dzdx + R(x, y, z)dxdy
S+

zove povrinski integral druge vrste po spoljnoj strani povri S.

3.4. Veza povrinskih integrala prve i druge vrste

Neka je n(cos , cos , cos ) jedinini vektor normale na datu povr S ( , , su uglovi
koje n zaklapa sa x,y,z osama). Izdelimo S na veoma male povri, kojima dodeljujemo
po vektor n . Neka je mes ( Di ) mera povrine projekcije povrine Si na Oxy. Tada
imamo da je
mes(Di )
dxdy

= cos i , odnosno
= cos , pa je
mes(Si )
dS

mes(Di ) = mes(Si ) cos i ( i u izabranoj taki) . Obzirom na prethodno, Darbouxova

suma kojom se definie integral po x0y ravni postaje
n

= f (x i , y i , z i ) cos i mes(Si ) I =
i =1

f (x, y, z) cos dS .
S

Dakle, vai:
(II) Pdydz + Qdzdx + Rdxdy = (I) ( P cos + Q cos + R cos ) dS .
S

16

Izraunavanje povrinskog integrala druge vrste.:

Date su tri funkcije: x = x(u, v), y = y(u, v), z = z(u, v) , koje jednoznano biunivoko
na

preslikavaju (x, y, z) S (u, v) R 2 . Vektor standardizovane normale na povr

"11"

je standardizovan vektor koji se dobija iz vektorskog proizvoda x u

xv

yu

z u . Oznaimo

yv

zv

koordinate prethodnog vektorskog proizvoda sa A =

Kako je cos =

A
A 2 + B2 + C 2

, cos =

D(y, z)
D(z, x)
D(x, y)
, B=
, C=
.
D(u, v)
D(u, v)
D(u, v)

B
A 2 + B2 + C 2

, cos =

C
A 2 + B2 + C 2

,a

dS = A 2 + B2 + C2 dudv dobijamo da je:

I = (II) Pdydz + Qdzdx + Rdxdy = (dvojni)
S

zavisi od
strane
povrsi

( PA + QB + RC) dudv .

3.5. Stokes-ova formula

Stokes-ova formula predstavlja vezu izmeu povrinskog integrala II vrste ikrivolinijskog integrala II vrste.
Neka je S R 3 prosta (ne see samu sebe) , glatka, dvostrana povr, ograniena deo
po deo glatkom konturom L, pri emu na povri S biramo spoljnu stranu, a na L izvesnu
pozitivnu orijentaciju kretanja. Neka je data funkcija P=P(x,y,z) koja je neprekidna
zajedno sa svim svojim prvim parcijalnim izvodima po svim promenljivim x,y,z i to u
oblasti S L . Pod svim ovim uslovima tada vai:
P
P
(II) Pdx = (II) dzdx dxdy .
(A)
z
y
L
S

17

Dokaz : Neka se parametarskim funkcijama x=x(u,v), y=y(u,v), z=z(u,v) povr S

jednoznano preslikava na R 2u,v (pri tome se kontura L preslikava na konturu ).

Kako u tom sluaju iz x = x(u, v) dx =

x
x
du + dv imamo da je
u
v

Pdx = P u du + P v dv (II vrste).

L

Prema Greenovoj formuli dobijamo da je:

P
x x
P
L Pdx = (II) ( u P v v P u )dudv = z B y C dudv =

z dzdx y dxdy.
S

Pretpostavimo dalje da jos uvek vae sve pretpostavke koje se odnose na SL, ali da su
date jo dve funkcije Q=Q(x,y,z) i R=R(x,y,z) koje zadovoljavaju analogne pretpostavke
pod brojem 6). Tada vae i sledee dve formule:
Q
Q
(II)
L Qdy = S x dxdy z dydz i

R
R
dydz
dzdx
z
x
L
S
Zahvaljujui formulama navedenim pod (I), (II) i (III) tada sleduje da vai i sledea
jednakost, koja se naziva Stokes-ova formula, i koja glasi:
(III)

Rdz =

18

 Pdx + Qdy + Rdz = (I)

L

cos cos cos

dS =
x
y
z
P
Q
R

y z dydz + z x dzdx + x y dxdy

S

gde je n = n(cos , cos , cos ) jedinini vektor normale postavljen na povri S u taki
(x,y,z) S (u stvari u tekuoj taki (x,y,z) S mi imamo = (x, y, z), = (x, y, z),
= (x, y, z) ).

3.6. Teorema Gauss Ostrogradski

Ova formula omoguava da se sa povrinkog integrala II vrste pree na trojni.
Teorema Gauss-Ostrogradski. Neka je V kompaktan (zatvoren i ogranien), povezan
skup u R 3 , iji je rub deo po deo glatka povr. Neka su P, Q, R : V R 3 neprekidno
diferencijabilne funkcije (Dovoljno je da budu neprekidni oni parcijalni iyvodi koji u
formuli uestvuju). Tada vai formula Gauss-Ostrogradskog:

( x + y + z )dxdydz = (II) Pdydz + Qdzdx + Rdxdy.

V

Dokaz. Dokaz emo izvriti za telo koje je zadato sledeim jednainama. U skladu sa
oznakama na crteu pretpostavimo da su date dve funkcije S1 : z = z 0 (x, y) ,

S2 : z = Z(x, y) , gde je (x,y) D i gde je ispunjen sledei uslov z 0 (x, y) Z(x, y) za

(x, y) D . Povr S3 je ortogonalna na x0y ravan. Povri S1 , S2 i S3 su deo po deo
glatke povri. Neka je takoe sa S oznaena spoljna strana povri S = S1 S2 S3 . Mimo
ovoga pretpostavimo da je oblast D ograniena izvesnom konturom K koja je deo po deo
glatka.

19

S2

z = Z(x, y)

S3

VD
z = z 0 (x, y)
S1
Y

Imamo da je
Z( x,y)
R
R
dxdydz = dxdy
dz =

z
z
V
D
z 0 (x,y)

= R(x, y, Z(x, y))dxdy R(x, y, z 0 (x, y))dxdy =

D

R(x, y, z)dxdy + R(x, y, z)dxdy + (+ R(x, y, z)dxdy = 0

S2

S1

S3

)=
promene dx i dy su 0 na S3

R(x, y, z)dxdy.
S

R
dxdydz =

z
V
Analogno se dokazuju sledee dve veze:
Dakle, dobili smo da vai (I)

(II)

x dxdydz = P(x, y, z)dydz

V

(III)

R(x, y, z)dxdy.

y dxdydz = Q(x, y, z)dzdx

V

20

4. Elementi teorije polja

Definicija 1. (Definicija skalarnog polja)
Pretpostavimo da je data bilo koja funkcija: u = u r : R 3 R . Tada kaemo da je dato

()

skalarno polje ( R 3 razmatramo kao skup vektora).

data
funkcija
u = u(x, y, z) : R 3 R
tada
u u
u
u = gradu =
i+
j + k nazivamo gradijent skalarne funkcije u.
x
y
z

Ako

je

vektor

Definicija 2. (Definicija vektorskog polja)

Pretpostavimo da su date tri realne funkcije: P, Q, R : R 3 R . One definiu vektorsko

() ()

()

()

polje A : R 3 R 3 opisano jednakou A r = P r i + Q r j + R r k .

Definicija 3. (Definicija fluksa)
Pretpostavimo da je dato vektorsko polje A . Za broj definisan sledeim povrinskim
integralom = (P cos + Q cos + R cos )dS kaemo da je fluks vektorskog polja
S

A kroz povr S.

Definicija 4. Izraz

P Q R
+
+
naziva se divergencija vektorskog polja A i oznaava
x y z

se na sledei nain: divA .

Inae jasno je divA = A gde je =

i+
j+ k .
x y z

Definicija 5. (Cirkulacija vektorskog pola)

Pretpostavimo da je dato vektorsko polje A i neka je u prostoru R 3 data kriva C
(otvorena ili zatvorena). Tada se izraz: Pdx + Qdy + Rdz naziva cirkulacija vektorskog
C

polja A du krive C.
Definicija 6. (Definicija rotora)
Za polje A rotor, u oznaci rotA je definisan sa:

21

rotA =
x
P

y
Q

z
R

Oigledno je rotA = A .

Vrste specijalnih polja:

(A) Vektorsko polje A se zove potencijalno ako postoji skalarno polje u takvo da je:
A = gradu

u
u
u
= P
= Q
= R , pa e postajati takvo n ako i samo ako je
x
y
z
P Q Q R R P
=

=
ili samim tim ako i samo ako je rotA = 0 .
y x z y x z

Dakle mora biti

(B) Vektorsko polje A se zove solenoidno ako postoji vektorsko polje B takvo da je
A = rotB

Vektorsko polje A je solenoid ako i samo ako je divA = 0 .

Klasifikacija vektorskog polja A :
1. Potencijalno (bezvrtlono): rotA = 0 divA 0 .
2. Solenoidno (vrtlono): rotA 0 divA = 0 .
3. Laplace-ovo: rot A = 0 divA = 0 .
4. Sloeno polje: rotA 0 divA 0 .

22