Seminarski Specijalni Problemi Fundiranja

GRAEVINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU
KATEDRA ZA GRAEVINSKU GEOTEHNIKU

SPECIJALNI PROBLEMI FUNDIRANjA
2012/2013.
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
SPECIJALNI PROBLEMI
FUNDIRANjA
Predmetni nastavnik: Prof.dr Milo Lazovi, d.i.g.

Asistent:
dr Selimir Lelovi, d.i.g.
Kandidat:
Slobodanka Jovaevi 525/12
A. FORMIRANjE MATRICE FLEKSIBILNOSTI

A.1. Formiranje matrice fleksibilnosti tla integracijom Boussinesqu-ovog reenja za
sleganje taaka na povrini poluprostora usled dejstva koncentrisane vertikalne sile
Teorija prorauna temelja na deformabilnoj podlozi predstavlja veoma opirnu oblast
teorije konstrukcija. Mnoge od metda prorauna su komplikovane i nepogodne za
praktinu primenu, dok se neke od metoda zasnivaju na hipotezama koje ne odgovaraju
stvarnom ponaanju podloge. Pretpostavka prema kojoj se podloga tretira kao homogen,
elastian u izotropan poluprostor pod odreenim uslovima dovoljno dobro odraava fizike
karakterstike tla na koje je temelj oslonjen.
Kao posledica prenoenja optereenja preko temeljnog nosaa na podlogu u kontaktnoj
povrini javljaju se otpori podloge. Veliina i raspored otpora zavise od osobina podloge,
krutosti temeljnog nosaa, krutosti konstrukcije iznad temeljnog nosaa, veliine i poloaja
optereenja koje se preko temeljnog nosaa prenosi na tlo.
Ukoliko se tlo idealizuje i tretira kao elastina, homogena i izotropna sredina tada se na tlo
mogu primeniti sva reenja linearne teorije elastinosti.
Posmatramo savijanje temeljnog nosaa (slika 1), optereenog proizvoljnim poprenim
optereenjem koje se menja po zakonu p(x). Pretpostavljamo da se otpor tla menja po
nekom, za sada, nepozatom zakonu q(x). Ako je visina temeljnog nosaa mala u odnosu
na njegovu duinu, tada na deformacije nosaa moemo primeniti Bernoulli-jevu hipotezu
ravnih preseka. Diferencijalnu jednainu elastine linije nosaa konstantnog poprenog
preseka moemo napisati u sledeem obliku:
=
( )
( )

(1)
gde je D krutost nosaa na savijanje.
Slika 1.
U diferencijalnoj jednaini (1) imamo dve nepoznate funkcije: jednainu elastine linije
temeljnog nosaa y(x) i zakon promene pritiska na tlo q(x). Ovaj problem se moe reti
samo postavljanjem i dopunske jednaine kojom se definie veza izmeu funkcija y(x) i
q(x). Ovo se moe postii ako se za postavljanje dopunske jednaine iskoristi uslov da je u
svakoj taki kontaktne povrine vertikalno pomeranje taaka ose nosaa jednako sleganju
podloge u odgovarajuoj taki. To znai da treba odrediti zavisnost izmeu sleganja
taaka podloge ispod nosaa i pritiska nosaa na podlogu.
Ako na ravan, koja ini deo konture poluprostora, deluje koncentrisana sila P sleganje
proizvoljne take koja se nalazi na rastojanju t od take gde deluje koncentrisana sila P
dato je, prema Boussinesq-u sledeim izrazom:
(2)
gde su:
Poissono-ov koeficijent podloge
moduo elastinosti podloge
Neposredno ispod koncentrisane sile (za t=0) prema izrazu (2) sleganje je beskonano.
Sleganja, ipak, nisu beskonana. Zamislimo da je u blizini delovanja koncentrisane sile
iseena cilindrina povrina malog poluprenika i da je koncentrisana sila P zamenjena
statiki ekvivalentnim sistemom sila koje deluju na iseenu povrinu.
Izrazom (2) definisana je zavsnost izmeu sleganja podloge i pritiska na podlogu. Prema
tome, moemo uvesti i dopunski uslov za reavanje diferencijalne jednaien (1).
Ako pretpostavimo da deformacije temeljnog nosaa prate deformacije podloge ispod
njega, imaemo poklapanje elastine linije temeljnog nosaa sa sleganjem podloge u
odgovarajuim takama. To znai da ove vrednosti moemo izjednaiti i na taj nain
odrediti uzajamni uticaj temeljnog nosaa i podloge. Od ovog uzajamnog uticaja zavisi i
raspodela pritiska podloge na temeljni nosa i obrnuto. Da bismo uspostavili potrebne
veze izmeu elastine linije temeljnog nosaa i otpora podloge posmatraemo nosa (slika
2) oslonjen na podlogu sa otporom koji se manja po zakonu neke krive q(x). Po istom
zakonu se menja i pritisak nosaa na podlogu.
Slika 2.
Radi odreivanja sleganja proizvoljne take K ispod temeljnog nosaa uoimo neku
elementarnu silu koja se od take K nalazi na rastojanju t. Ovu elementarnu silu, s obzirom
na to da deluje na beskonano maloj duini dt, moemo smatrati koncentrisanom.
Elemantarna sila izazvae elementarno sleganje take K koje moemo odrediti pomou
izraza (2).
=
1
( , )

(3)
U izrazu (3) reaktivno optereenje obeleili smo sa:

( , )= ( )
za 0 < <
( , ) = ( )
za 0 < <
jer smo pretpostavili da je optereenje funkcija rastojanja od koordinatnog poetka ( ),

odnosno ( + ).

Ako sa y(t) obeleimo sleganje take K, koja se nalazi na rastojanju t od take u kojoj
deluje elementarna sila
= ( , ) , tada izraz za elementarno sleganje take K
moemo napisati u sledeem obliku:
= ( ) ( , )
(4)
U izrazu (4) funkcija y(t) je potpuno odreena.

( )=
Sleganje take K od ukupnog optereenja koje se preko posmatranog temeljnog nosaa

prenosi na podlogu bie:
( ) ( )
( ) ( + )
(5)
Izrazom (5) data je veliina sleganja proizvoljne take K ija je apcisa x. Istovremeno ovim
izrazom je odreena i veliina ordinate elastine linije temeljnog nosaa u istoj taki.
Prema tome, izraz (5) predstavlja istovremeno i jednainu elastine linije temeljnog nosaa
koja mora zadovoljiti i diferencijalnu jednainu (1), pa moemo napisati:
( ) ( )
( ) ( + )
( )
( )
= 0
(6)
iz ove integro-diferencijalne jednaine treba odrediti funkciju q(x).

Definicija problema
Radi odreivanja sleganja proizvoljne
podeone take K izdvajamo jednu lamelu
irine c koja pripada podeonoj taki J i
traimo sleganje take K koja se nalazi na
podunoj osi nosaa na odstojanju x od
teita
izdvojene
lamele
(slika
3).
Ravnomerno podeljeno optereenje bie ,
gde je b irina nosaa. Uoimo beskonano
mali element na posmatranoj lameli
dimenzija
i h sa koordinatama i h u
odnosu na taku K. Sila koja deluje na
uoenom elementu jednaka je:
=
Slika 3.
Sleganje take K usled delovanja elementarne sile

=
, prema izrazu (2), bie:

(7)
Sleganje take K, usled delovanja ravnomernog podeljenog optereenja na povrini

izdvojene lamele, dobiemo integracijom izraza (7):
h
2(1 )

h
h
+h
(8)

Posle izvrene integracije izraza (8) i uvoenja oznaka:
=
i
=
izraz za sleganje take K moemo napisati u sledeem obliku:
1
=
(9)
gde je:
= (2
+ 1)
(2
(2 + 1)
(2 + 1)
1)
(2
(2
1)
1)
(10)
Izraz (10) je izveden pod pretpostavkom da se taka K

nalazi izvan optereene povrine. Ako se taka K nalazi u
teitu optereene povrine (slika 4), funkcija
ima oblik:
1
(11)
=2
+
( )
Kada je poznata uticajna funkcija
za neku taku sleganje
te take moe se odrediti pomou izraza (9).
Sleganje neke take K podloge, date izrazom (9), odnosi
se na sluaj kada se preitisak na podlogu prenosi preko
lamele koja pripada podeonoj taki koja se nalazi unutar
posmatranog integracionog intervala. Ako se pritisak prenosi
preko lamele koja pripada taki koja se nalazi na granici
posmatranog intervala (slika 5) uticajnu funkciju
treba
zameniti uticajnom funkcijom
.
Slika 4.
Slika 5.
=2
ako je
1
(2 1)
2
(2 1)
1
(2
1)
(2
(12)

Ako je
= tada je uticajna funkcija

1
=
+
( )
data sledeim izrazom:

(13)
Kada su poznate numerike vrednosti uticajne funkcije

odrediti pomou izraza:
1
=
sleganje take K se moe

(14)
Ukupno sleganje take K u kontaktnoj povrini od pritiska nosaa na podlogu bie:

=
(15)
Kako je:
=
sleganje take K je:

=
Sleganje podloge u podeonim takama 0,1, ,

matrinom jednainom:
1
=

= 0,1, ,
(16)
moemo prikazati u saetoj formi

(17)
U matrinoj jednaini (17)

je kvadratna matrica reda + 1. Elementi ove matrice su
uticajne funkcije
, odnosno
i predstavljaju sleganje take ( = 0,1, , ) kada je
preko lamele ( = 0,1, , ) na podlogu prenosi ravnomerni pritisak intenziteta jednakog
jedinici. [1]

,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
U Prilogu dat je programski kod u matlabu pomou koga se raunaju elementi matrice
fleksibilnosti.
A.2. Numerike vrednosti matrice fleksibilnosti sraunati Gaus-ovim postupkom

numerike integracije
Reavanje integrala parcijalnom integracijom
h
h
+h
+h
+h
(h)
h =
h
h
uvodimo smenu
+h
+ i
+h
+h
h=
+h
h=
h
( )
( )
reavanjem integrala ( ) i ( ) dobijamo:

2
2
2
=
+
1
2
2
2
2
2
2
2
=
=
2
2
2
=
=
= (2
+ 1)
2
2
1 =
+ 1)
=
= 2 1 = (2 1)
= =
1
1
(2 1)
+
(2 + 1)
(2 1)
(2 1)
+
2 + 1 = (2
(2
+ 1)

Reavanje integrala ( )
h
( )=
+h
h=
1
(
2
= h
)
=h
=
h
h
h
1
2
)=
h
2
)=
reavanjem integrala dobijamo:

2
2
+
2
+1
2
2
+1 +
1 =
1=
2
+1 +
1+
+
2
+1 +
1=
Reavanje integrala ( )
Integrali ( ) i ( ) su istog oblika i granica, a jedina razlika je u konstantama
sluaju reenje integrala ( ) je:
i . U tom
( )=
+h
h=
Reavanje integrala
h
h
h
1
+
)=
+
+
=
)=2
h=
1
+
+
1
=
2 +
4
1
=
2
2
+
2
2
uvravanjem granica i vraanjem smena dobijamo:

= 1
= 1
[2]
+1 =
Numerika integracija
Numerika integracija se zasniva na integraciji interpolacionih polinoma. Naime, ako je
( ) = ( ) + ( ), tada je
( )
( )
Dok je greka ovakve integracije
( )
Pretpostavimo da je f-ja interpolirana Lagrange-ovim interpolacionim polonomom. Tada je:

( )
( )
( ) ( )
( )
( ) ( )
( )
( )
Imamo da je vrednost integrala sledeeg oblika:

( )
+ gde je
( )
( ) ( )


Formule oblika
koje aproksimiraju vrednost integrala nazivaju se kvadraturne
( ) = 0, a samim tim je
formule. Ako je funkcija ( ) polinom stepena , da je tada
= 0, te je za polinome spepena zadovoljeno da je
( )
.
{1, ,
Uzimajui da je funkcija
,,
} dobijamo sistem jednaina:
; .
Iz koga odreujemo koeficijente
+1
Gausove kvadraturne formule

Formule oblika:
( )
( )
Nazivamo kvadraturnim formulama.

Koeficijente
odreujemo tako da formula bude tana za polinome to veeg stepena.
. Greka je tada:
Zamenom {1, , , , } dobijamo koeficijente , , ,
( + 1)!
|(
)(
)|
.
,,
Ako se uoi da je dobijena formula tana i za

greka
( +
+ 1)!
|(
)(
)|
, a da ne vai za
, tada je
Formule oblika
( )
gde su
( )=
( )+
=
(
( ),
= 1, , ) nule Legandre-ovog polinoma -tog stepena

((
1) )(
2 !
Nazivamo Gauss-ovim kvadraturnim formulama i pri tome je
( )
( !)
2
(2 + 1)! (2 )!
Ako imamo integraciju na intervalu [ , ], a elimo da primenimo Gauss kvadraturne

formule, prvo uvodimo smenu: [3]
=
+
2
, [1,1].
10

A.3. Raunanje vrednosti elemenata matrice fleksibilnosti korienjem reenja
Steinbrener-a za prostiranje napona u tlu usled ravnomernog optereenja na
pravougaonoj povrini poluprostora
Promena naponskog stanja u tlu usled optereenja dodatnim silama na povrini ili na
relativno maloj dubini moe se odrediti razliitim aproksamitivnim postupcima jer je realnu
fiziku heterogenost materijala i njegovo sloeno naponsko i deformaciono ponaanje
nemogue obuhvatiti sa nekom apsolutnom tanou.
Reenja i rezultati teorije elastinosti se najee koriste za odreivane napona u masi tla
usled delovanja spoljnih optereenja. Pri tome se podrazumeva linearna elastnost, a
veina korisnih reenjapretpostavlja da je tlo homogeno i izotropno.
U graevinskoj praksi su optereene povrine ili temelji esto pravougaonog oblika. Stoga
za odreivanje napona po pravougaonim povrinama najpogodnije je razmotriti raspodelu
vertikalnih napona na vertikalnoj liniji koja prolazi kroz ugao pravougaonika, kao to je
prikazano na Slici 3.1. U ovom sluaju je:
=
Slika 3.1. Integrisanje uticaja po pravougaonoj optereenoj povrini

Integracijom se dobija relativno dug izraz, koji je izveo Steinbrener, a ima sledei oblik:
(
+ )
2
gde, radi kraeg pisanja, uvodimo oznake:
=
= ,
, =
, = (
+ 1)
( + + 2)
( + 1)( + 1)
tako da se veliina vertikalnog napona moe izraziti u obliku:

=
gde je uticajni koeficijent koji zavisi od proporcije / pravougaono optereene povrine

i dubine prikazan, dijagramom u bezdimenzionalnom obliku na Slici 3.2.
11
Slika 3.2. Steinbrener-ov dijagram za odreivanje vertikalnih uticaja

Ukoliko se eli izraunati napon u bilo kojoj taki, koja lei na pomenutoj vertikali,
optereeno podruje se izdeli na odgovarajue pravougaonike tako da se za svaki od
dobijenih elementarnih pravougaonih povrina, taka nalazi ispod ugla svakog
pravougaonika dojenog podelom, a zatim se primeni superpozicija ovih uticaja. Za svaki
elementarni pravougaonik stranica je uvek kraa stranica elementarnog pravougaonika
koji se koristi za izraunavanje bezdimenzionalnih odnosa / i / radi oitavanja
uticajnog koeficijenta za odgovarajui elementarni pravougaonik.
12
Slika 3.3. Primena superpozicije pri izraunavanju vertikalnih napona primenom reenja
Steinbrener-a
Elastine deformacije elementa tla mogu se izraunati iz promene komoponentalnih
napona ako su poznati modul elastinosti i Poasonov koeficijent. Vertikalna deformacija u
pravcu u funkciji komponentalnih napona je:
=
)]
Vertikalno pomeranje, sleganje take na povrini elastinog poluprostora, moe se dobiti

integracijom:
=
Sleganje usled jednako podeljenog optereenja na povrini proizvoljnog oblika na povrini

elastinog poluprostora moe se, u naelu, dobiti analitikim ili numerikim integrisanjem.
Opti izraz za sleganje glasi:
= (1
gde je karakteristina dimenzija optereene povrine, a je uticajni koeficijent koji zavisi

od oblika optereene povrine i poloaja take za koju se sleganje trai. [4]
U Prilogu dat je programski kod u matlabu pomou koga se raunaju elementi matrice
fleksibilnosti.
13
B. BROJNI PRIMER
Reenje:
Sleganje podeonih taaka Boussinesqu
Ordinate reaktivnog optereenja Boussinesqu
14

Sleganje podeonih taaka Steinbrener
Ordinate reaktivnog optereenja - Steinbrener
15

1. Integracija Bousinesqu-ovog reenja
Matrica fleksibilnosti
Sleganje temeljnog nosaa usled revnomerno rasporeenog optereenja
Reaktivno optereenje ukoliko je sleganje temelja ravnomerno
16
1. Reenje Streinbrener-a
Matrica fleksibilnosti
Sleganje temeljnog nosaa usled revnomerno rasporeenog optereenja
Reaktivno optereenje ukoliko je sleganje temelja ravnomerno
17
C. PRILOG
[L,B,Eo,ni,ro,so,n]=UlazniPodaci;
%
for i=1:n+1
%
qo(i)=ro;
end
for i=1:n+1
%
sz(i)=so;
end
% Busineskovo resenje
FB=MFB(L,B,n);
%
KB=FB^(-1);
%
yb=(((1-ni^2)/(pi*Eo))*FB*qo').*100;%
rb=((pi*Eo)/(1-ni^2))*KB*sz';
%
res=1;
Stampa(FB,KB,yb,rb,n,res);
%Steinbrener
FS=UticajniKoeficijentIz(L,B,n);
KS=FS^(-1);
ys=((1-ni^2)*(B/Eo)*FS*qo').*100;
rb=1/((1-ni^2)*(B/Eo))*KS*sz';
res=2;
Stampa(FS,KS,ys,rb,n,res);
%
%
%
%
unos podataka
zadato reaktivno opterecenje (niz)
zadato sleganje (za svaki segment - niz)
matrica fleksibilnosti
matrica krutosti
sleganje
reaktivno opterecenje
matrica fleksibilnosti
matrica krutosti
sleganje
reaktivno opterecenje
function [L,B,Eo,ni,ro,so,n]=UlazniPodaci
filename='FundiranjeUPiR';
sheet=1;
% ucitavanje podataka
L=xlsread(filename,sheet,'C1');
B=xlsread(filename,sheet,'C2');
Eo=xlsread(filename,sheet,'C3');
ni=xlsread(filename,sheet,'C4');
ro=xlsread(filename,sheet,'C5');
so=xlsread(filename,sheet,'C6');
n=xlsread(filename,sheet,'C7');
return
Ulazni podaci:
C1
C2
C3
C4
C5
C6
C7
L=20 m
B=1.4 m
Eo=25000 kN/m2
ni=0.3
ro=280 kN/m
so=0.028 m
n=20
%
%
%
%
%
%
%
duina temelja
irina naleue povrine temelja
modul deformacije tla
poissonov koeficijent
reaktivno optereenje tla
zadato sleganje krutog temelja
broj podela nosaa na jednake segmente
function [F]=MFB(L,B,n)
c=L/n;
a=c/B;
G1(1)=a*asinh(1/a)+asinh(a);
for k=2:n+1
x=abs(k-1)*c;
m=x/c;
G1(k)=2*a*m*asinh(1/(2*a*m))-a*(2*m-1)*asinh(1/(a*(2*m-1)))+asinh(2*a*m)asinh(a*(2*m-1));
end
for k=1:n+1
for i=2:n
if i==k
18

Fs(k,i-1)=2*(a*asinh(1/a)+asinh(a));
else
x=abs(k-i)*c;
m=x/c;
Fs(k,i-1)=a*(2*m+1)*asinh(1/a/(2*m+1))-a*(2*m-1)*asinh(1/a/(2*m1))+asinh(a*(2*m+1))-asinh(a*(2*m-1));
end
end
end
for k=1:n
x=abs(k-n-1)*c;
m=x/c;
Gn(k)=2*a*m*asinh(1/(2*a*m))-a*(2*m-1)*asinh(1/(a*(2*m-1)))+asinh(2*a*m)asinh(a*(2*m-1));
end
Gn(n+1)=a*asinh(1/a)+asinh(a);
F=[G1',Fs,Gn'];
return
function Iz=UticajniKoeficijentIz(L,B,n)
z=0;
e=1;
Iz=zeros(n+1);
Iz1=zeros(n+1);
Iz2=zeros(n+1);
while e>0.01
z=z+0.01;
Iz=Iz+((Iz1+Iz2)./2).*0.01;
Iz2=Iz1;
for i=1:n+1
% prva vrsta
x(i)=(L/n)*(i-1);
if i==1
a1=(L/n)/2;
b1=B/2;
if a1<b1
c=a1;
a1=b1;
b1=c;
end
I1=UtKoef(a1,b1,z);
Iz1(i,1)=2*I1;
else
if i==n+1
a1=x(i);
else
a1=x(i)+(L/n)/2;
end
b1=B/2;
a2=x(i)-(L/n)/2;
b2=B/2;
if a1<b1
c=a1;
a1=b1;
b1=c;
end
if a2<b2
c=a2;
a2=b2;
b2=c;
end
I1=UtKoef(a1,b1,z);
I2=UtKoef(a2,b2,z);
Iz1(i,1)=2*I1-2*I2;
19

end
end
for i=1:n+1
%sredisnje jezgro
for j=2:n
if i==j
a1=(L/n)/2;
b1=B/2;
if a1<b1
c=a1;
a1=b1;
b1=c;
end
I1=UtKoef(a1,b1,z);
Iz1(i,j)=4*I1;
else
if i<j
x(i)=(L/n)*(i-1)-(L/n)/2;
else
x(i)=(L/n)*(i-1)+(L/n)/2;
end
x(j)=(L/n)*(j-1);
a1=abs(x(i)-x(j));
b1=B/2;
a2=abs(x(i)-x(j))-(L/n);
b2=B/2;
if a1<b1
c=a1;
a1=b1;
b1=c;
end
if a2<b2
c=a2;
a2=b2;
b2=c;
end
I1=UtKoef(a1,b1,z);
I2=UtKoef(a2,b2,z);
Iz1(i,j)=2*I1-2*I2;
end
end
end
for i=1:n+1
% poslednja vrsta
x(i)=(L/n)*(i-1);
if i==n+1
a1=(L/n)/2;
b1=B/2;
if a1<b1
c=a1;
a1=b1;
b1=c;
end
I1=UtKoef(a1,b1,z);
Iz1(i,n+1)=2*I1;
else
if i==1
a1=L-x(i);
else
a1=L-x(i)+(L/n)/2;
end
b1=B/2;
a2=L-x(i)-(L/n)/2;
b2=B/2;
if a1<b1
c=a1;
a1=b1;
20

b1=c;
end
if a2<b2
c=a2;
a2=b2;
b2=c;
end
I1=UtKoef(a1,b1,z);
I2=UtKoef(a2,b2,z);
Iz1(i,n+1)=2*I1-2*I2;
end
end
em=((Iz1+Iz2)./2.*0.01)./(Iz+((Iz1+Iz2)./2.*0.01));
e=max(em(:));
end
return
function Iz=UtKoef(a,b,z)
if z==0
z=0.0000001;
end
k=a*b/z^2;
m=a^2/z^2;
n=b^2/z^2;
t=(m+n+1)^0.5;
A1=k/t;
A2=A1*(m+n+2)/((m+1)*(n+1));
Iz=(1/(2*pi))*(atan(A1)+A2);
return
%DIJAGRAM
function Stampa(MatF,MatK,y,r,n,res)
filename='FundiranjeUPiR';
if res==1
sheet=2;
xlswrite(filename,{'Integracija Boussinesqu-ovog resenja'},sheet,'B1');
elseif res==2
sheet=3;
xlswrite(filename,{'Resenje Steinbrener-a'},sheet,'B1');
end
%vrednosti matrica
xlswrite(filename,{'Matrica fleksibilnosti'},sheet,'B3');
xlswrite(filename,MatF,sheet,'B4');
xlswrite(filename,{'Matrica krutosti'},sheet,'B27');
xlswrite(filename,MatK,sheet,'B28');
xlswrite(filename,{'Sleganje nosaca za zadato reaktivno
opterecenje'},sheet,'B51');
xlswrite(filename,y',sheet,'B52');
xlswrite(filename,{'Reaktivno opterecenje za zadato sleganje krutog
temelja'},sheet,'B55');
xlswrite(filename,r',sheet,'B56');
return
21
LITERATURA
[1] Stevan Stevanovi: Fundiranje graevinskih objekata, asopis Izgradnja, Beograd
2009.
[2] Milan Merkle: Matematika analiza teorija i hiljadu zadataka za student tehnike,
Akademska misao, Beograd 2005.
[3] http://numdis.etf.rs/PDFs/CLASS3.pdf
[4] Milan M Maksimovi: Mehanika tla, igoja tampa, Beograd 2001.
22

Seminarski Specijalni Problemi Fundiranja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Seminarski Specijalni Problemi Fundiranja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GRAEVINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

KATEDRA ZA GRAEVINSKU GEOTEHNIKU

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

Predmetni nastavnik: Prof.dr Milo Lazovi, d.i.g.

SPECIJALNI PROBLEMI FUNDIRANjA

A. FORMIRANjE MATRICE FLEKSIBILNOSTI

gde je D krutost nosaa na savijanje.

SPECIJALNI PROBLEMI FUNDIRANjA

U izrazu (3) reaktivno optereenje obeleili smo sa:

jer smo pretpostavili da je optereenje funkcija rastojanja od koordinatnog poetka ( ),

SPECIJALNI PROBLEMI FUNDIRANjA

U izrazu (4) funkcija y(t) je potpuno odreena.

Sleganje take K od ukupnog optereenja koje se preko posmatranog temeljnog nosaa

iz ove integro-diferencijalne jednaine treba odrediti funkciju q(x).

Sleganje take K usled delovanja elementarne sile

, prema izrazu (2), bie:

Sleganje take K, usled delovanja ravnomernog podeljenog optereenja na povrini

Slobodanka Jovaevi 525/12

SPECIJALNI PROBLEMI FUNDIRANjA

Izraz (10) je izveden pod pretpostavkom da se taka K

Slobodanka Jovaevi 525/12

SPECIJALNI PROBLEMI FUNDIRANjA

= tada je uticajna funkcija

data sledeim izrazom:

Kada su poznate numerike vrednosti uticajne funkcije

sleganje take K se moe

Ukupno sleganje take K u kontaktnoj povrini od pritiska nosaa na podlogu bie:

sleganje take K je:

Sleganje podloge u podeonim takama 0,1, ,

moemo prikazati u saetoj formi

U matrinoj jednaini (17)

Slobodanka Jovaevi 525/12

SPECIJALNI PROBLEMI FUNDIRANjA

A.2. Numerike vrednosti matrice fleksibilnosti sraunati Gaus-ovim postupkom

reavanjem integrala ( ) i ( ) dobijamo:

Slobodanka Jovaevi 525/12

SPECIJALNI PROBLEMI FUNDIRANjA

reavanjem integrala dobijamo:

Slobodanka Jovaevi 525/12

SPECIJALNI PROBLEMI FUNDIRANjA

uvravanjem granica i vraanjem smena dobijamo:

Dok je greka ovakve integracije

Pretpostavimo da je f-ja interpolirana Lagrange-ovim interpolacionim polonomom. Tada je:

Imamo da je vrednost integrala sledeeg oblika:

SPECIJALNI PROBLEMI FUNDIRANjA

} dobijamo sistem jednaina:

Iz koga odreujemo koeficijente

Gausove kvadraturne formule

Nazivamo kvadraturnim formulama.

Ako se uoi da je dobijena formula tana i za

= 1, , ) nule Legandre-ovog polinoma -tog stepena

Ako imamo integraciju na intervalu [ , ], a elimo da primenimo Gauss kvadraturne

Slobodanka Jovaevi 525/12

SPECIJALNI PROBLEMI FUNDIRANjA

Slika 3.1. Integrisanje uticaja po pravougaonoj optereenoj povrini

tako da se veliina vertikalnog napona moe izraziti u obliku:

gde je uticajni koeficijent koji zavisi od proporcije / pravougaono optereene povrine

Slobodanka Jovaevi 525/12

SPECIJALNI PROBLEMI FUNDIRANjA

Slika 3.2. Steinbrener-ov dijagram za odreivanje vertikalnih uticaja

Slobodanka Jovaevi 525/12

SPECIJALNI PROBLEMI FUNDIRANjA

Vertikalno pomeranje, sleganje take na povrini elastinog poluprostora, moe se dobiti