6.

Sigurnosna Oprema Buotine

-Sigurnost ljudi i buae opreme pri izradi buotina u mnogome zavisi o izboru sigurnosne
opreme(BOP) na vrhu, tj. uu buotine. Sigurnosna oprema na ustima buotine sastoji se iz:
preventerskog sklopa; buotinske glave; ventila i API prirubnice.
-Preventerski sklop obuhvata sledee ureaje: preventere; komandni ureaj (Koomey) i vodove
za guenje i izduvavanje buotine.
-Preventeri
Kada se izgubi osnovna kontrola buotine usled nedovoljnog hidrostatikog pritiska stuba isplake,
postaje neophodno zatvoriti buotinu kako bi se spreio nekontrolisani dotok ili erupcija leinog
fluida. Ureaj kojim se buotina zatvara naziva se preventer (BOP).
Dotok fluida u kanal buotine moe nastati neoekivano i moe se vrlo brzo razviti u otvorenu
erupciju. Zbog toga je bitno da se preventeri mogu zatvoriti u najkraem moguem vremenskom
roku (manje od 60 sekundi), i da se zatvaranje moe obaviti sa udaljenog i za ljude sigurnog mesta.
Ovo se postie sastavom hidraulikih komandi, tj. komandnim ureajem za zatvaranje i otvaranje
preventera tzv. Koomey ureajem.
-Prema nainu zatvaranja preventeri mogu biti:
Preventeri sa ulocima za zatvaranje prstenaste povrine koja je odreena prenikom buaih
alatki (zatvaranje oko buaih alatki)
Preventeri sa ravnim eljustima (zatvaranje punog profila)
Preventeri sa gumenim prstenom (anularni preventer), koji zatvaraju prstenastu povrinu oko
alatki bilo kojeg prenika i oblika
Rotacioni preventer
Unutranji preventeri na buaem alatu (Inside preventeri)
Sigurnosni zasun iznad i ispod radne ipke (Kelly cock)

Anularni Preventeri. Prvi preventer koji se zatvara u trenutku kada to postane neophodno je
anularni preventer. etiri osnovna segmenta anularnog preventera su glava, telo, klip i elinirebrasti brtveni element. Mehanizam zatvaranja preventera se odvija tako to se hidrauliki
pritisak prenosi na klip, to izaziva njegovo klizanje navie ime gura brtveni element koji se iri
oko buaeg alata. Otvaranje preventera se odvija tako to se hidrauliki pritisak primenjuje na
nain kojim klip klizi nanie i doputa brtvenom elementu da se vrati u poetni poloaj.
eljusni Preventeri. Ovi preventeri zatvaraju prstenasti prostor delujui silom na dva elementa,
pokuavajui da ih spoje u anularnom prostoru. Na oba uloka se postavlja gumeno pakovanje
koje obezbeuje maksimalnu hermetinost pri zatvaranju. eljusni erupcioni preventeri (za
zatvaranje prstenastog prostora, punog profila i za seenje buaih ipki) se u velikoj meri
razlikuju od anularnih u tome to svaki tip i veliina eljusti ima jednu funkciju i ne moe imati
viestruku primenu.

Pop. presek anularnog preventera

Pop. presek eljusnog preventera

Izbor sigurnosne opreme na ustima buotine

Izbor sigurnosne opreme na uu buotine (BOP) zavisi od oekivanog pritiska na povrini za
sluaj dotoka slojnog fluida. Oekivani pritisak na povrini definie se kao maksimalni pritisak iz
sloja koji se moe ostvariti na povrini i koji tada deluje na sigurnosnu opremu i ugraene zatitne
cevi. Ovaj pritisak je u funkciji:
-pornog (slojnog) pritiska i pritiska frakturiranja formacija; veliine dotoka slojnog fluida u kanal
buotine; tipa dotoka slojnog fluida; geometrije kanala buotine, temperature u buotini i dr.
Osnovne metode koje se primenjuju za izraunavanje oekivanog pritiska na povrini obuhvataju
sledee uslove:
Puna buotina sa gasnim slojnim fluidom
Gasni slojni fluid ispunio 80% duine kanala buotine

p us max = psl 0.0981 Zs fg

p us max = 0.0981 H k (G fk fg )
gde su:
pusmax maksimalno oekivani pritisak na ustima buotine (bar)
psl slojni, porni (maksimalni) pritisak u buotini (bar)
Zs dubina zaleganja sloja sa maksimalnim slojnim pritiskom (m)
fg prosena gustina slojnog gasnog fluida doteklog u buotinu (kg/dm3)
Hk dubina ugradnje zatitnih cevi (m)
Gfk gradijent frakturiranja formacije neposredno ispod pete poslednjih ugraenih zatitnih cevi
(kg/dm3)

Ispitivanje hermetinosti buotine

-Po zavretku pojedinih faza izrade buotine, odnosno pre predaje buotine, obavljaju
se sveobuhvatna ispitivanja hermetinosti sigurnosne opreme na ustima buotine kao i
ugraenih kolona zatitnih cevi. Nain i uslovi ispitivanja propisani su zakonskim
aktima, tehnikim normativima kompanije koja izrauje buotinu i API preporukama.
Sveobuhvatno ispitivanje hermetinosti sastoji se od:ispitivanja hermetinosti kolone
zatitnih cevi; ispitivanje preventera i opreme na uu buotine i ispitivanja
hermetinosti zaptivnog ureaja.
7. Izbor sastava kolone buaeg alata
Kolona buaeg alata (''Drilling String'') je bitan faktor u ''rotary'' sistemu buenja i predstavlja spoj
izmeu buaeg postrojenja i dleta za buenje.
Osnovna namena kolone buaeg alata u kanalu buotine je da:
-Prenosi rotaciju od buaeg postrojenja na dleto
-Omoguava cirkulaciju fluidom (isplake) od buaeg postrojenja do dleta i od dleta do povrine
-Omogui sputanje i vaenje dleta
-Omogui primenu eljenog optereenja na dleto
Takoe, kolona buaeg alata u buotini ima i specijalne namene kao to su:
-Stabilizuje sastav alata na dnu buotine u cilju odravanja zahtevanog otklona kanala buotine i
miniziranja vibracija i poskakivanja dleta na dnu
-Omoguuje testiranje produktivnog sloja u buotini kroz kolonu buaeg alata
-Dozvoljava K-merenja kroz buai alat, kada se klasine aparature za merenje buotine ne mogu
spustiti u otvorenu buotinu.

Kolona buaeg alata sastoji se iz

sledeih elemenata:
1.Radna ipka (''Kelly'')
2.Buae ipke (''Drill Pipe''):
- klasine buae ipke
- teke buae ipke (''Heavy Weight
Drill Pipe'')
3.Sastav alata na dnu buotine
(''Bottom Hole AssemblyBHA''):
- teke ipke (''Drill Collars'')
- stabilizatori (''Stabilizers'')
- amortizer udara ili vibracija (''Shock
Absorber'')
- udarai, tj. izbijai (''Jar '')
prelaz na dleto (''Bit Sub'')
4.Specijalni alat u buotini koji
moe da ukljui:
- opremu za testiranje buotine
(''Drillstem Testing Tools-DST'')
- aparate za jezgrovanje, tj. uzimanje
uzoraka stena (''Core Barels'')
- opremu koja omoguava
kontinuirano merenje za vreme
buenja (''Measurement While
Drilling- MWD''), kod izrade
horizontalnih buotina

ema tipinog sastava kolone buaeg alata

Radna ipka
Ispod isplane glave nalazi se etvorougaona ili estougaona ipka koja se naziva
radna ipka. Radna ipka poseduje ivice da bi se na nju moglo preneti rotaciono
kretanje. Okretanjem radne ipke pokree se kompletna kolona buaeg alata u
buotini.
Buaa ipka
Najduu sekciju kolone buaeg alata ine buae ipke. Svaki komad buae ipke
ukljuuje telo cevi i spojnicu kojom se spajaju komadi ipki.
Kvalitet buaih ipki definie minimalnu granicu elastinosti cevi. Ova vrednost je
vana jer se koristi pri proraunima na pucanje, gnjeenje i istezanje. U veini
konstrukcija buaeg pribora, pre e se ii na poveanje kvaliteta ipki nego na
poveanje teine cevi. Ovakav pristup se pomalo razlikuje u odnosu na dizajniranje
kolona zatitnih cevi.
U toku rada u kanalu buotine, buae ipke su pod sledeim uticajem:
- Aksijalnog optereenja usled sopstvene teine i teine sastava alata na dnu buotine
- Radijalnog optereenja
- Torzionog momenta usled rotacije buaih ipki
- Cikline promene optereenja usled klaenja sistema, a posebno kada kanal
buotine ima nagle promene nagiba, tj. otklona od vertikale.
Sve sile koje se tada javljaju proizilaze od kombinovanog delovanja tereta,
naprezanja prilikom izvijanja, torzije, udara prilikom pridravanja u klinovima vrtaeg
stola i znatno utiu na troenje buaih ipki, tj. smanjenje njihove vrstoe. Iz tog
razloga uobiajeno je da se buaim ipkama menja pozicija u nizu kolone buaeg
alata.

Buae ipke definiu se sledeim elementima: spoljanjim prenikom i teinom; kvalitetom

(Grad); klasom, duinom; ojaanjima na krajevima cevi i spojnicom. Uobiajeni spoljanji
prenici i teine buaih ipki u procesu izrade buotine su:88,9mm ( 3 x 13,3 lb/ft); 114,3mm
(4 x 16,6 lb/ft ;127mm (5 x 19,5 lb/ft).
Kvalitet elika (Grad) buaih ipki. Svojstva elika iz kojih se izrauje ipka definisana su
Grad-om, tj. doputenom minimalnom granicom elastinosti, prikazanim u tabeli:
Kvalitet
elika
Grad
Grad

Mehani
Mehanike karakteristike
Minimalna granica
elasti
elastinosti
(bar)

Minimalna vrsto
vrstoa
kidanja
(bar)

E 75

5171

6895

X 95

6550

7240

G 105

7240

7929

S 135

9308

10000

Klasa buaih ipki. Klasa se odreuje prema nainu njihovog troenja, jer za razliku od kolone
zatitnih cevi koja se uvek nova sputa u buotinu, to nije sluaj sa buaim ipkama.
Razlikujemo sledee klase buaih ipki:
-Klasa I (oznaava se belom trakom)
-Premium klasa (oznaava se sa dve bele trake)
-Klasa II (oznaava se utom trakom)
-Klasa III (oznaava se oran trakom)
Spojnice buaih ipki. Da bi operacije odvrtanja i navrtanja komada ipki tekle to bre, buae
ipke se meusobno spajaju spojnicama tako to na jednom kraju spojnica ima spoljanji a na
drugom kraju unutranji API navoj narezan na konusu nagiba 16,66% ili 25%.
Nekoliko tipova spojnica su iroko rasprostranjeni: IEU; IF i IU.

Teke ipke. Ovo je najzastupljenija komponenta alata na dnu. Neke od njenih funkcija pokrivaju
sledee:obezbeuju potrebno optereenje na dleto; obezbeuju dovoljnu neophodnu izdrljivost kolone;
minimiziraju probleme stabilnosti dleta usled vibracija i poskakivanja i minimiziraju probleme kontrole
pravca buotine jer obezbeuju krutost alata na dnu.
Teke ipke su dostupne u vie dimenzija i spoljnih oblika, kao to su okrugli, kvadratni, trouglasti i spiralno
izdubljeni. Najei tip su okrugli i spiralni. Spiralno-iljebljene teke ipke smanjuju povrinski kontakt
izmeu ipke i kanala buotine. ipka ima plitak, iroko izbrazdani kanal koji smanjuje dodirnu povrinu za
40-50% dok su gubici u teini svega 7-10%. Manja dodirna povrina ipke i kanala buotine smanjuje
mogunost pojave diferencijalnog prihvata.
U procesu buenja buotine, duina kolone tekih ipki odreuje se tako da se 80-85% njihove teine u isplaci
koristi za davanje optereenja na dleto, a ostali deo kolone tekih ipki podvrgnut je optereenju na istezanje.
Pri tome se neutralna taka kompletnog sastava kolone buaeg alata nalazi u nizu tekih ipki.
Projektovanje kolone buaeg alata
Projektovanje kolone buaeg alata razlikuje se od projektovanja kolone zatitnih cevi ili tubinga. Takoe,
postoji razlika u nainu projektovanja tekih ipki u odnosu na projektovanje buaih ipki, tako da se obe
kolone buaeg alata moraju posebno razmatrati, tj. projektovati.
Projektovanje tekih ipki u buotini
Teke ipke su prva sekcija kolone buaeg alata koja se projektuje, jer izabrane duine i teine tekih ipki se
ukljuuju kod izbora, tj. projektovanja buaih ipki.
Projektovanje tekih ipki zasniva se na delovanju isplake u statikim uslovima, a primenjuju se dve metode:
Metoda potiska (Bouyancy factor method) i metoda pritisak-povrina (Pressure-area method).
Projektovanje buaih ipki
Konstrukcija buaih ipki zavisi od projektovane dubine buotine, prenika buenja, od duine i teine tekih
ipki i od raspoloivih buaih ipki sa kojima buaa kompanija raspolae.
Osnovni kriterijumi za konstrukciju buaih ipki obuhvataju proraune za sledea optereenja: optereenje
na istezanje; optereenje na gnjeenje i optereenje na pucanje.

8. Optimalizacija parametara buenja

Optimalizacija buenja moe se definisati kao matematiki postupak izbora promenljivih
parametara usmerenih tako da ostvaruju minimalne trokove buenja. Takoe, mora se smatrati
kao kompromis u kome su promenljivi parametri buenja dostigli najefikasniji stepen, jer su
mnoga ogranienja van nae kontrole.
Parametri koji utiu na optimalizaciju buenja mogu se klasifikovati na promenljive i
nepromenljive, kako je prikazano u tabeli.
PROMENLJIVI
Tip dleta
Optere
Optereenjeenje-broj obrtaja
Hidraulika
- koli
koliina ispiranja
- meuprostorna brzina
- brzina mlaza
- pritisak na pumpi
Isplaka
- gustina
- plasti
plastini viskozitet
- granica te
teenja
- fitracija
- sadr
sadraj vrste faze

NEPROMENLJIVI
Vreme
Lokacija
Dubina
Karakteristike postrojenja
Korozivni gasovi
Temperatura u bu
buotini
Fizi

komehani

ke
osobine
stena
Fizi ko mehani
Karakteristi
Karakteristini problemi
Obu
Obuenost bu
buae brigade
Snabdevanje vodom

Izbor tipa dleta

Pravilan odabir dleta predstavlja vanu odluku koja utie na brzinu, sigurnost i
ekonominost izrade buotine.
Optimizacija buenja se moe kontrolisati:
- Podobnom selekcijom dleta koje odgovara uslovima buenja
- Praenjem faze buenja tako da je radni reim u najmanju ruku jednak ili vei od
prosene vrednosti u podruju interesovanja
- Usvajanjem pravilnog programa izbora optereenja i brzine rotacije za dleto preko
teoretskih kalkulacija u cilju postizanja to boljih rezultata
Dleta za rotaciono buenje su tokom proteklih godina, doivela moda ak i najvie
tehnolokih unapreenja u odnosu na bilo koji drugi deo opreme za buenje. Ova
unapreenja podrazumevaju sledee:
- Razvoj konusnih dleta
- Viestruka ureenja i postavke poloaja konusa i mlaznica na konusnim dletima
-Podmazivanje konusa
-Razvoj Polikristalnih (PDC) dleta.
Pri izradi kanala buotine, dleta za rotaciono buenje, neposredno na dnu buotine
razaraju stenu zajednikim dejstvom osnog optereenja i momenta. Ona svojim
reznim elementima reu, odlamaju, drobe ili struu stenu, a nabuene estice stena se,
pomou isplake, odnose iz buotine na povrinu, ime se omoguava stalni kontakt
dleta sa stenom na dnu buotine. Dleta za rotaciono buenje se prema konstrukciji
obino dele na: dleta reznog tipa i konusna dleta.

Konusna dleta
Konusna dleta predstavljaju osnovni pribor za razaranje stena u procesu izrade dubokih
buotina. Najee korieni tip ovih dleta su trokonusna dleta, iako postoje i ona sa dva, etiri pa i
vie konusa. Proizvoai ovih dleta ili urezuju zube u telo konusa ili usauju umetke (bradavice)
legure volfram karbida.
-Trokonusni tip dleta je dostupan u razliitim konstrukcijskim varijantama vezanim za oblik
zubaca i tip leajeva te je zato, u irokom rasponu, podesan za specifine formacije. Rotacijom
dleta, konusi se kotrljaju po dnu buotine okreui se oko svoje ose i ose dleta.
Oblik zupca takoe igra vanu ulogu u procesu buenja. Dugi, meusobno iroko
rasprostranjeni, elini zubi se koriste pri buenju mekih formacija. to je stena tvra, duina
zubaca mora biti manja a gustina rasporeda vea kako bi se spreilo njihovo lomljenje. Manji zupci
takoe obezbeuju vie prostora za postavljanje jae konstrukcije leajeva.
Dva osnovna tipa trokonusnih dleta su dleta sa zubima urezanim u telo konusa i nazivaju se
Zupasta dleta i dleta sa usaenim umetcima volfram karbida a nazivaju se Bradaviasta dleta.
-Zupasta dleta se koriste za meke formacije a zubi se sa jedne strane prevlae materijalom od
tvrde legure, kao to je volfram karbid, da bi se u procesu rada dleta druga strana bre troila, ime
je omogueno samootrenje zuba. U cilju smanjenja troenja prenika dleta, odnosno odravanja
projektovanog prenika buotine, po obodu konusa ugrauju se zubi u obliku simbola T.
Bradaviasta dleta se primenjuju za buenje u tvrdim stenama, mada se primenjuju i kod buenja
kroz meke i srednje tvrde formacije. Bradavice od volfram karbida, za buenje u mekim stenama
su due sa zaotrenim krajem, dok se, pri buenju kroz vrste formacije primenjuju dleta sa kraim
bradavicama (umetcima) iji su krajevi zaobljeni.

Levo: Zupasto dleto

Desno: Bradaviasto dleto

9. Izbor buaeg postrojenja

Izbor rotary buaeg postrojenja, bez obzira da li se ono nalazi na kopnu ili vodi (moru) obavlja
se generalno na slian nain, s tim da je za izbor buaeg postrojenja na vodi jedan od dodatnih,
ali i presudan faktor, dubina vode.
Pri izboru buaeg postrojenja, na osnovu projekta izrade kanala buotine, neohodno je uzeti u
razmatranje sve projektovane elemente (konstrukciju buotine, izbor ispirnog fluida, cementaciju,
sigurnosnu opremu na ustima buotine, kompoziciju niza buaeg alata i mehanike i hidraulike
faktore koji utiu na brzinu buenja), zatim fabriki preporuenu dubinu buenja, starost i stanje
buaeg postrojenja.
Uobiajeno je da buae postrojenje dobije naziv po proizvoau buae dizalice i oznaci
proizvoaa, koji on daje za svaki tip dizalice. Osim naziva proizvoaa, u imenu buae dizalice
a samim tim i postrojenja, navode se i neke druge osnovne karakteristike, kao to je nominalna
dubina buenja, doputena snaga na dizalici i sl.
Ostale komponente, tj. sastavni delovi buaeg postrojenja kao to su: buai toranj sa postoljem
tornja (rostom), isplane pumpe i ostala pratea oprema dizajniraju se na osnovu tehnikih
karakteristika buee dizalice. Buai toranj i postolje imaju mogunost veeg optereenja nego
to iznosi optereenje dato kapacitetom. Isplane pumpe moraju raspolagati odgovarajuom
mehanikom i hidraulikom snagom do dubine buenja buaom dizalicom, pri upotrebi
standardnog prenika buenja.
Mora se naznaiti da maksimalnu dubinu buenja buaim postrojenjem ipak konano odreuje
sam izvoa radova. Ona moe biti vea ili manja od one koje su specifirane za buau dizalicu
od strane proizvoaa, jer je postrojenje moda u meuvremenu pretrpelo odreene izmene i
dorade.

10. Procena trokova buenja

Priprema procene trokova za izradu jedne buotine predstavlja finalni korak u njenom
planiranju. U veini sluajeva, procena trokova i odreuje da li e jedna buotina biti buena ili ne.
Iako spada u esencijalni deo planiranja buotine, procena trokova je esto i njen najtei deo.
Kvalitetno pripremljena analiza procene trokova moe zahtevati isto toliko inenjerskog rada i
znanja koliko i sam projekat buotine.
Trokovi buenja prvenstveno zavise od:
Lokacije na kojoj se postavlja buae postrojenje
Konane dubine buotine.
Trokovi buenja tee da eksponencijalno rastu sa dubinom. Odnos izmeu trokova buenja i
dubine moe se predstaviti jednainom gde su:
C trokovi buenja
a i b konstante koje primarno zavise od lokacije buotine
Z dubina buotine

C = a eb Z

Za preciznije predvianje trokova buenja, mora se uraditi analiza trokova zasnovana na

detaljnom planiranju buotine. Pri tome trokovi za osnovni buotinski repromaterijal i trokovi za
pripremu povrine lokacije mogu se tano predvideti. Dnevni trokovi za buae operacije mogu se
proceniti na osnovu razmatranja trokova iznajmljivanja postrojenja, trokova transporta, trokova
nadzora i ostalog. Vreme potrebno za buenje i opremanje buotine procenjuje se na osnovu
vremena montae buaeg postrojenja, vremena buenja, vremena manevrisanja alatom, vremena
sputanja zatitnih cevi, procene formacija tj. vremena potrebnog za karotana merenja i vreme
trajanja problema u kanalu buotine. Vreme trajanja problema u kanalu buotine podrazumeva
vreme provedeno na reavanju problema, u ta spadaju zaglave alata, frakturiranje formacije itd.
Najee primenjeni postupak za proraun trokova buenja zasniva se na proceni efikasnosti
rada dleta. Veliki deo vremena potrebnog za izradu buotine troi se ili na buenje, ili na
manevrisanje zbog zamene istroenog dleta. Ukupno vreme potrebno za buenje do date dubine,
Z, moe se izraziti kao zbir ukupnog vremena: buenja, tj. rotiranja dleta (tm), vremena manevra
alatom (tt) i vremena kada dleto ne rotira u buotini (tc), izraeno sledeom jednainom:

Cf =

Cd + Cg (t m + t c + t t )
Z

gde su:
Cf trokovi buenja po jedinici dubine
Cd trokovi dleta
Cg fiksni radni trokovi buaeg postrojenja po jedinici vremena nezavisno od
primenjenih alternativa

Tekoe u procesu buenja

Tokom izrade buotina, tj. buenjem sedimentnih formacija mogue su pojave veih ili manjih
tekoa, uzrokovanih uglavnom fizikim i hemijskim karakteristikama stena koje se iz stanja
ravnotee remete procesom razaranja, tj. buenja.
Sedimentne formacije, koje svojim fizikim i hemijskim karakteristikama mogu izazvati probleme
tokom buenja, generalno se mogu podeliti na:
-Frakturirane formacije
-Formacije kriljavih glina
-Formacije sklone gubicima isplake
-Sekcije soli (sone dome)
Konani rezultat buenja kroz takve formacije moe biti prihvat, tj. zaglava buaeg alata, nakon
ega obavezno sledi instrumentacija, tj. spaavanje buaeg alata sa neizvesnim rezultatom i
obavezno velikim trokovima, to znatno poskupljuje cenu izrade buotine.
Prihvat buaih alatki i tehnika instrumentacije
Osnovni problem kod prihvata (zaglave) alata u kanalu buotine je u nemogunosti osovinskog
kretanja sa alatom navie ili nanie, uz prisustvo cirkulacije isplakom ili bez nje.
Sa stanovita mehanike, tj. uzroka prihvata buaih alatki, generalno se mogu definisati tri sluaja:
-Prihvat prouzrokovan zaklinjavanjem cevi u iskrivljenom kanalu buotine usled prisustva brave
(key seat)
-Prihvat prouzrokovan deformacijom plastinih formacija (obruavanje, bubrenje glina i drugo)
-Prilepljivanje buaeg alata (cevi) prouzokovano delovanjem diferencijalnog pritiska
Postoje razliite konstrukcije alata za instrumentaciju, tj. spasavanje alata u buotini. Razlika
izmeu njih se uglavnom sastoji u nainu hvatanja predmeta, tj. alata u buotini. Prema zadatku
koji treba da obave alati za instrumentaciju se dele na: alate za spoljanje hvatanje; alate za
unutranje hvatanje; udarae; rezae; hidrauliki pauk; magneti, sigurnosna spojnica i alati za
glodanje (frezovanje).

Instrumentacija u kanalu buotine se preduzima ako je tokom izrade buotine dolo do

prihvata, tj. zaglave buaeg alata, loma alata, ili ako je strani predmet upao u buotinu.
Pri tome je potrebno svestrano razmotriti nastalu situaciju i doneti najcelishodniju
odluku ne gubei vreme, jer je vreme jedan od faktora koji najnegativnije utie na
uspenost instrumentacije. Poetnu metodu instrumentacije treba tako izabrati da se u
sluaju neuspeha instrumentacija moe nastaviti primenom drugih metoda.
U praksi se uglavnom primenjuju dve osnovne metode instrumentacije:
-Metoda instrumentacije bez oteenja buaih alatki (postavljanje naftnih,vodenih ili
kiselinskih kupki);
-Mehanike metode instrumentacije (odvrtanje u levo ili seenje slobodnog dela niza
buaih alatki , iznad mesta zaglave, a zaglavljeni alat u kanalu buotine oslobaa se
zatim uz upotrebu alata za instrumentaciju i nadbuivanje).

Mere sigurnosti i zatite

Na osnovu Zakona o zatiti na radu, Zakona o rudarstvu, Pravilnika o tehnikim normativima pri
istraivanju i eksploataciji nafte, zemnih gasova i slojnih voda, izvoai radova primenom
savremenih tehnikih, zdravstvenih i drugih mera sigurnosti i zatite na radu i korienjem
sredstava zatite treba da spree i otklone uzroke povreda i zdravstvenih oteenja lica na radu,
stvore radnicima to bezbednije uslove rada i spree nepovoljne uticaje na ovekovu ivotnu
okolinu.

Mere sigurnosti i tehnike zatite pri radu

Mere sigurnosti pri odreivanju lokacija buotina, rudarskih objekata i sredstava rada.
Lokacija buotina na terenu odreuje se u skladu sa vaeim propisima, tako da udaljenost ose
buotine od zatitnog pojasa plovnog kanala, eleznice, dalekovoda opte namene te javnih
objekata i stambenih zgrada mora iznositi najmanje onoliko koliko iznosi visina tornja uveana
za 10%.
Od ivice pojasa autoputa i puteva prvog i drugog reda udaljenost ose buotine mora iznositi
najmanje 30 m, a od drugih javnih saobraajnica i puteva najmanje 15 m.

Mere sigurnosti pri izradi buotina

Toranj i radna platforma moraju biti izraeni tako da mogu izdrati maksimalno dozvoljeno optereenje u
toku rada. Ako je radna platforma 1 m iznad tla, ona mora biti ograena zatitnom ogradom visine najmanje
1 m koja pri dnu ima ivinjak visok 0,15 m. Prilaz radnoj platformi mora biti obezbeen sa najmanje dva
stepenita opremljena rukohvatima, koja se ne smeju nalaziti sa iste strane tornja.
Postrojenja za buenje moraju biti snabdevena pokazivaem i registratorom optereenja na kuku i
pritisaka na isplanom sistemu.
Ureaj za izduvne gasove motora sa unutranjim sagorevanjem koji se koriste pri buenju ne sme imati
radnu temperaturu preko 350 C.
Tehnika dokumentacija o izradi buotina daje uvid u tehnika reenja o primeni tehnikih i zatitnih
normativa i izraena je na osnovu geolokih istraivanja, geofizikih merenja i njihovih interpretacija.
Nakon izrade buotine sastavlja se zavrni dokument sa podacima o izvrenim radovima, pojavama tokom
buenja, tehnikim podacima o kanalu buotine, opremi buotine i fluida ostavljenog u njoj.
Pri buenju se mora primenjivati takav reim buenja koji obezbeuje najmanje odstupanje od
projektovanog profila i nagiba buotine.
Nakon ugraivanja zatitnih kolona pri ispitivanju nepropusnosti ispitni pritisak ne sme prelaziti granicu
unutranjeg pritiska kolone zatitnih cevi koja se ispituje a smanjenje pritiska na manometru ne sme biti vee
od 10% ispitnog pritiska.
Posle postavljanja preventera i drugih ureaja na ue buotine, vri se ispitivanje nepropusnosti sa
pritiskom koji se oekuje i pri tome smanjenje pritiska ne sme biti vee od 10%.
Isplaka mora u pogledu kvaliteta odgovarati sastavu i osobinama stena kroz koje se bui, kao i moguim
pritiscima i temperaturama. Koliina i kvalitet isplake moraju se redovno kontrolisati a u sluaju gubitka
isplake moraju se utvrditi mesta, uzroci tog gubljenja kao i preduzeti mere da se ono sprei.

Zatita od erupcije
Osnovne mere zatite od erupcije u procesu izrade buotine su: odreena vrsta, kvalitet i koliina
radnog fluida, kao i odreeni reim rada pri izvoenju operacija na buotini.
U spoljnom isplanom sistemu mora biti radnog fluida u koliini jedne zapremine postignute dubine
buotine. U naseljenim mestima pored ove koliine radnog fluida mora biti jo i materijala za izradu
radnog fluida u koliini dve zapremine projektovane dubine buotine, a za buotine van naseljenog
mesta materijala u koliini jedne zapremine projektovane dubine.
Radi zatite od nekontrolisane erupcije na nepoznatim terenima i zatienim podrujima postavljaju se
dva preventera na uvodni odnosno poslednji deo kolone zatitnih cevi a na poznatim terenima najmanje
jedan. Pre postavljanja na ue buotine, kao i u toku rada proverava se ispravnost preventera.
Mere sigurnosti pri radovima u naseljenim mestima
Ove mere se primenjuju pri radovima u naseljenim mestima i na udaljenosti od 200 m od naseljenog
mesta. U sluaju da nema ugljendioksida i sumporvodonika ovo rastojanje se smanjuje na 90 m.
Zatitno podruje oko buotine u naseljenom mestu, utvruje se u svakom konkretnom sluaju.
Pre poetka buenja mora se obezbediti slobodan prolaz za vozila i postrojenja do mesta lokacije
buotine a buae postrojenje mora biti povezano telefonskom ili radio vezom sa upravom a sa
najbliom vatrogasnom jedinicom i stanicom hitne pomoi direktno ili preko uprave.
Cementacija prve kolone na koju e se montirati preventeri vri se itavom duinom od pete do vrha.
Preventeri koji se montiraju trebaju biti ispitani za odreeni radni pritisak. Na preventere se moraju
montirati dodatni prikljuci za kontrolisano priguivanje eventualne erupcije.
Buae postrojenje mora biti snabdeveno ispravnim protivpovratnim ventilom za buae ipke, koji
treba da se nalazi na poditu tornja.
Pri osvajanju i remontu u podruju naseljenog mesta u cilju postizanja vee sigurnosti moraju biti
montirana dva preventera iji su radni pritisci vei od pritisaka na ustima buotine. Jedan od njih treba
biti takve konstrukcije da omogui zatvaranje prostora izmeu kolone na koju je postavljen preventer i
alatki u buotini, kao i da omogui manevar alatki u buotini.

Mere sigurnosti pri radu sa opasnim materijama

Rad sa opasnim materijama se moe poveriti samo radnicima koji su osposobljeni da ovaj rad obavljaju
na siguran nain a pri tome moraju da budu snabdeveni odgovarajuim linim zatitnim sredstvima. U
pripravnosti na prikladnom mestu se moraju drati sredstva za neutralizaciju opasne materije i pruanje
prve pomoi.

Zatita od tetnih gasova

Na terenima na kojima se oekuje pojava otrovnih i zaguljivih gasova, u svakoj smeni moraju
radnicima stajati na raspolaganju najmanje 4 aparata za zatitu organa za disanje i instrumenti za
indiciranje gasova, a najmanje pet radnika mora biti obueno i uvebano za upotrebu ovih sredstava. U
blizini rudarskih radova na neugroenom mestu mora se formirati stanica za zatitu od gasova u kojoj
se nalaze: sredstva za zatitu organa za disanje, instrumenti za indiciranje odreenog gasa, potrebni
delovi za ova sredstva i instrumente, sredstva za pruanje prve pomoi.

Zatita od poara i eksplozije

Za prostore ugroene od poara ili eksplozije odreuje se zona opasnosti, sprovode preventivne mere i
vri oznaavanje na trajan i vidljiv nain.
U toku buenja i osvajanja i ispitivanja buotine, oko ua buotine zona opasnosti od poara mora da
iznosi najmanje 30 m. Pri kasnijim rudarskim radovima (remont i sl), oko ua buotine zona opasnosti
od poara mora da iznosi, i to za otvoren sistem najmanje 30 m, a za zatvoren sistem najmanje 7,5 m.
Izvrena je kategorizacija zona opasnosti:
Zona 0 - Prostor gde su zapaljive ili eksplozivne supstance gasova, pare ili tenosti prisutne u
koncentraciji izmeu donje i gornje granice eksplozivnosti.
Zona 1 - Prostor u kome se eksplozivne ili zapaljive supstance koriste ili su uskladitene a
koncentracija moe biti uzrok opasnosti za vreme normalnog rukovanja.
Zona 2 - Prostor u kome su eksplozivne ili zapaljive supstance, ali pod takvom kontrolom da samo u
nenormalnim okolnostima predstavljaju uzrok opasnosti.

Zone opasnosti oko

postrojenja za buenje

Zatita ovekove okoline

Svakoj eksploataciji mineralnih sirovina prethodi faza istraivanja, koja sa sobom moe da nosi
negativne uticaje na ivotnu okolinu kao i sam proces eksploatacije. Istraivanje mineralnih
sirovina, ne moe se izvoditi bez primene dubinskog buenja pri emu dolazi do manjeg ili veeg
zagaenja terena, tj. degradacije prirodne okoline. U tom smislu istrano buenje zahteva
odgovarajuu panju po pitanju zatite prirodne i ivotne okoline.
Pod zagaivanjem vazduha, vode i zemljita podrazumeva se dospevanje u njih materija u
koliinama koje mogu tetno delovati na zdravlje stanovnitva, ivotnu okolinu i materijalna
dobra. Konkretna sredina je zagaena ako tetne materije prevazilaze dozvoljenu koncentraciju.
Veliki broj nepovoljnih faktora za ouvanje ivotne okoline prisutan je kod istranog buenja,
tako da se mogu identifikovati:
-tetni uticaji na vazduh od praine i gasova;
-tetni uticaji na vodu, tj. zamuivanje vodotokova, zagaenje podzemnih voda, otpadne vode,
otpaci vrstih materijala, ulja i maziva;
-degradacija zemljita;
-problem deponovanja otpadne isplake;
-pojava buke i vibracija od primene mehanizacije.
Istrano buenje, tj. posledice, po prirodu su takve da u cilju zatite ivotne okoline zahtevaju isti
tretman kao i radovi na eksploataciji mineralnih sirovina. Zatita okoline od tetnih uticaja svodi
se na zatitu vode, vazduha, zemljita, zatim zatitu od buke i vibracija.U skladu sa tim postoje
odreeni zakonski okviri tj. normativi do koje granice je mogue ugroavati prirodnu okolinu i
naini njene zatite.
Po zavretku buenja potrebno je izvriti rekultivaciju degradiranih povrina, tj. vratiti je
prvobitnoj nameni. Buotina koja se naputa mora biti likvidirana prema programu a dokument o
likvidaciji se uva u dosijeu buotine.

Uticaj prilaznih puteva na ivotnu okolinu

Glavni tetni produkti procesa transporta su stvaranje, rasprostiranje i na veoj udaljenosti:
izduvnih gasova, praine i buke. Motori s unutranjim sagorevanjem proizvode najvie tetnih
izduvnih gasova (azotnih oksida i ugljovodonika) i buke a kamioni, pri kretanju stvaraju i podiu
najvee koliine praine.
Pristupni putevi do lokacija za istrano buenje, rade se od najblieg postojeeg puta a mogu
imati i veliku duinu. Zbog toga to se dovoenje garnitura za buenje vri tekim transportnim
sredstvima a za plitka buenja i lakim vozilima. Buenja traju razliiti vremenski period, onda se
lokacija naputa, a pristupni putevi, ukoliko nisu potrebni za neto drugo, vraaju u prvobitno
stanje.

Zagaenje tla u procesu priprema za buenje

Izmena karakteristika i zagaenje tla u fazi pripreme buenja izazivaju radovi pri ureenju
radilita, deponija i objekata.
Zemljani radovi se izvode sa svrhom ureenja radilita, temelja postrojenja za buenje i pomone
objekte, rezervoara i bazena za nabuene krhotine, otpad itd. Na ove radove, odnosno njihov
opseg, utie veliina radilita, reljef, sastav terena, prisustvo voda, rastinje itd. Primenjeno
postrojenje, tehnologija buenja i dubina buotine utiu na veliinu radilita.

Razlivanje i rasipanje aditiva, goriva i maziva

Razlivanje i rasipanje aditiva, goriva i maziva na radilitu, koliinom i sastavom, moe veoma
zagaditi tlo. Materijali koji se koriste prilikom izrade isplake a naroito goriva i maziva ne
podleu prirodnoj razgradnji i prelasku u nezagaujua jedinjenja. Zato je potrebno njihovo
eliminisanje razliitim procesima (fizikim, hemijskim ili termikim). Zajedno sa njima treba
ukloniti i sloj zemlje u koji je prodro zagaiva.

Izlivanje ili erupcija ugljovodonika

Tokom buenja moe doi do izlivanja ili erupcije ugljovodonika iz buotine, to moe ugroziti
ne samo radilite ve i iru oblast. Ugljovodonici osloboeni na ovaj nain se uklanjaju:
-mehanikim sakupljanjem i prebacivanjem na druge lokacije;
-fiziko-hemijskim metodama solidifikacije zbog lakeg sakupljanja i eliminisanja;
-hemijskom degradacijom i neutralizacijom;
-spaljivanjem;
-procesom biodegradacije.

Otpadna isplaka u procesu izrade buotina

Pri istraivanju dubinskim buenjem javlja se problem deponovanja otpadne isplake (stenski
materijal i isplaka). Nabuene krhotine stvorene tokom formiranja buotine su razliitog
mineralokog sastava i dimenzija. Koliina, vrsta, sastav otpadne isplake kao i neodgovarajui
nain odlaganja u jame u okviru radilita moe izazvati zagaenje okolnog zemljita, dubljih
zona tla i podzemnih voda.

Redukovanje koliine otpadne isplake

Izbor fluida za buenje koji nezagauje okolinu a poseduje specifine tehnike karakteristike kao
i prihvatljivu cenu je prvi korak u redukovanju koliine otpada prilikom izrade buotina, ali nije
uvek jednostavan. Smanjenje koliine otpadnog materijala se moe postii:
-selekcijom odgovarajuih aditiva;
-minimiziranjem iznoenja nabuenog stenskog materijala;
-poboljanjem kontrole vrste faze;
-izradom buotina malog prenika.

Metode odlaganja buaeg otpada

Postoji nekoliko metoda odlaganja otpada ija se selekcija vri po razmatranju njegovih
karakteristika, zakonskih propisa i regulativa, dostupnosti, trokova odlaganja i u zavisnosti gde
se realizuje buenje.
Na mnogim lokacijama pri buenju sa netoksinim, buaim fluidom na bazi vode koristi se
konvencionalni metod (uklanjanje vika vode isparavanjem) odlaganja otpadnih materijala u
jame locirane uz buotinu. Mogu se organizovati i centralne deponije, koje su ureene tako da ne
utiu negativno na okolni teren, do kojih se transportuje i odlae otpadni materijal sa buotina.
Zavisno od regulativa, vri se fiziko-mehaniko odvajanje tene i vrste a zatim posebno
tretiranje obe faze. Tena faza se nakon viestepene obrade i filtriranja isputa u vodotokove ili
utiskuje u slojeve kroz koji buotina prolazi a vrsti nabueni materijal se izdvaja iz suspenzije i
proien u suvom stanju ili obliku guste suspenzije odlae na posebnim lokacijama a teren se
dovodi u stanje kao to je bio pre pripreme za izradu buotine.
Druge metode odlaganja otpada odnose se na: promenu osobina otpada procesima hemijske
neutralizacije ili solidifikacije, bakterijsku razgradnju, spaljivanje i ekstrakciju rastvaraima. Sve
ove metode imaju ogranienu primenu i mogu postii prihvatljive rezultate u zavisnosti od vrste
otpada.