Verovanje i znanje

- obino se veruje kako se znanje i verovanje meusobno iskljuuju (,,Jerusalim

nema nita zajedniko sa Atinom''), ali u filozofiji religije i veem broju teologija to
nije sluaj
- odnosi znanja i postojanja boga:
a) teizam stanovite koje izraava verovanje u Boga manje ili vie potkrepljeno
znanjem, kao i verovanje u Boga bez epistemoloke evidencije
b) ateizam stanovie koje izraava manje ili vie potkrepljeno znanje verovanjem
da Bog ne postoji, kao i verovanje da Bog ne postoji bez epistemoloke evidencije
c) agnosticizam uzdravanje od iznoenja stava o Boijem postojanju usled
nedovoljne evidencije
Klasina epistemologija
Znanje kao opravdano istinito verovanje
- znanja su opravdana istinita verovanja (kako kae Platon), a verovanja se dele na:
1) istinita i neopravdana
2) neistinita i neopravdana
3) istinita i opravdana
- smatra se da se opravdanje sastoji od evidencije (dva problema: kako se dolazi do
tih injenica i koje su validne?)
Evidencionalizam
- opravdanje se stie kognitivnim sposobnostima koje mogu biti inferencijalne
(posrednje: dedukcija, indukcija i abdukcija) i neinferencijalne (neposredne:
opaanje, introspekcija, kinestetika svest, pamenje, tua svedoanstva, a priori
intuicije)
- verovanja koja se mogu opravdati neposrednom evidencijom nazivaju se bazina,
a ona koja su iz njih izvedena nazivaju se nebazinim (izvedenim)
- fundancionalizam radikalan oblik evidencionalizma; neko verovanje je opravdano
ako i samo ako je fundirajue (bazino) ili zasnovano na fundirajuem, verovanja na
naem neposrednom ulnom iskustvu (dakle, nema tuih svedoanstava); kritika
falibilista je da se ne moemo pouzdati uvek u ula; po pitanju istinitosti verovanja,
postoji privilegovani fundancionalizam (koji se odnosi iskljuivo na verovanja o
mentalnim stanjima - ,,Izgleda mi da je ova stolica braon'') i iskustveni
fundancionalizam (govori se i o spoljanjim predmetima - ,,Ova stolica je braon'')
Koherentizam
- svako pojedinano verovanje u skupu verovanja mora biti konzistentno, odnosno
neprotivreno svim drugim verovanjima (holistiko)
- svaki lan skupa verovanja mora biti istinit, to dolazi do problema kod proirivanja
skupa verovanja, jer on moe postati nekoherentan uvoenjem novih teza
- kritika na izolovanost, nastanak verovanja nije od znaaja kada je u pitanju njihovo
opravdanje, samo trenutne relacije meu verovanjima (ivan Lazovi)
- Bredli iznosi odbranu u vraanju injenicama ulnog sveta; ali, kako nekoj spoljnoj
injenici dati prednost?

Klasina epistemologija i postojanje Boga

- pristupi znanju o Bogu:
1) verovanje u postojanje Boga i znanje o Bogu su inkompatibilni
2) znanje o Bogu ne smeta verovanju, ali nije neophodno iako bi ga moglo ojaati
3) verovanje u Boga je besmisleno bez znanja
Evidencijalistika kritika verovanja u Boga
- Bog postoji ako i samo ako je iskaz 'Bog postoji' istinit, i verujem i imam
opravdanje da verujem u istinitost tog dokaza; poto ne postoji evidencija za
bazino verovanje ne moe znati nita o Boijem postojanju
- Hjum prvi iznosi otru kritiku metafizike i teologije sa ovog stanovita
- Belije nastavljaju; Karnap (re Bog je besmislena jer je S ONU STRANU iskustva,
kao i svi iskazi o njemu), Ejer (ako je Bog metafiziki termin ne moe biti ni
verovatno da postoji); princip demarkacije (nemogunost verifikacije ili falsifikacije
iskaza) da bi se odbacili oni metafiziki Ernest Mah
- Visdom daje primer razlike nauke i metafizike (batovan), nadovezuje se Flu
(teizam se oslanja na nemogunost falsifikacije postojanja Boga)

Epistemologija religije
Tradicionalna epistemologija
Avgustin Aurelije
- istinski verovati (znati) znai 'misliti s pristankom'
- u odnosu na razloge i svedoanstva verovanja mogu biti:
1) nuna matematike i logike istine
2) ulna manje pouzdana, ali ne treba u njih izgubiti poverenje
3) istorijska i religijska o istorijskima ne moemo nikada stei istinsko saznanje, ali
o Bogu moemo i to kroz verovanja (ali samo u nekom stepenu, potpuno saznanje
Boga se deava na onom svetu)
Toma Akvinski
- Boga ne moemo saznati a priori jer ne stoji u odnosu sa materijalnim stvarima,
ve ga moemo misliti samo po analogiji (Damaskin kae kako nam je ipak Bog
'prirodno rasadio' znanje o sebi)
- nauke se dele na one koje polaze od principa poznatih prirodnom svetlou uma i
onih izvedenih iz drugih nauka; teologija (sveta nauka) polazi od principa koje je
otkrio Bog (fundacionalistika bazina verovanja)
Reformisana epistemologija
- kritikuju evidencijalizam jer nema opravdanja za Boije postojanje; oslanjaju se na
Akvinskog, Avgustina i Kalvina; glavni su Rid, Plantiga, Olston i Voltertorf
- Plantiga smatra da teisti ine greku to prihvataju da je iracionalno verovati u
Boga u odsustvu dovoljne evidencije
- on kritikuje fundacionalizam jer je samo-referencijalno inkonsistentan, odnosno, on
sam nije samoevidentan, evidentan za ula ni nekorigibilan, niti moe biti izveden iz

takvih iskaza; da bi ga poboljao samo smatra da treba proiriti pojam bazinih

(properly basic) verovanja kako bi i ono u Boga moglo tu da se smesti, ali to vodi u
opasnost da se bilo koje verovanje nazove bazinim
- on uvodi kriterijume bazinosti: induktivnu proceduru kojom bi testirali verovanja i
oiglednost (ako je za nekoga verovanje u Boga bazino, onda je i racionalno, samo
treba izneti evidenciju opravdanje je istinito verovanje, samo se opravdanje
razlikuje od evidencijalistikog)
- tvrdnju da je verovanje u Boga bazino brani primerom osobe koja osea griu
savesti jer je proitala Bibliju, ali zar i ateisti i agnostici nemaju griu savesti?
- prigovor da bi se moglo spontano oformiti i verovanje u Grejt Pampkina; on kae
kako teisti nisu obavezni da sva verovanja prihvate kao bazina i kako ne postoji
zajednica koja autorizuje bazinost Grejt Pampkina
- Kejt Parsons kritikuje putem RAA na osnovu bezbroj bazinih iracionalnih verovanja
koja zastupaju oni koji zastupaju i proireni pojam bazinih verovanja
- Plantiga se dalje brani pravei razliku izmeu verovanja u odnosu na subjektivnu
relaciju i predmet te relacije, jer se filozofi religije bave samo objektivnim
- kasnije uvodi kako je verovanje racionalno ako je osnovano (warrant), a osnovano
ako je nastalo ispravnim funkcionisanjem kognitivnih sposobnosti, a ta nastala
verovanja mogu biti i osnovano bazina (warrant basic); u to spada i verovanje u
Boga; poziva se na Akvinskog i Damaskina (Bog je u nas usadio svest o sebi) i
Kalvina (sensus divinitatis kognitivna sposobnost da saznamo Boga; ali onda su
oni koji je nemaju epistemiki poremeeni; Plantiga kae da je zbog greha)
- ako Bog ne postoji, nema ni senus divinitatisa; u Boga je racionalno verovati
ukoliko postoji, a mnogi veruju bazino, a mnogima je verovanje u Boga zasnovano
bazino
- vernici ne mogu da argumentuju da Bog postoji i Plantiga smatra da je posao
ateista da ih opovrgnu
- kritika jer se ne slae sensus divinitatis sa naturalistikom slikom sveta

Jezik religije
- pitanje Boije atribucije, da li se pridevi koriste u istom znaenju kao u
svakodnevnom ivotu; ako ne, onda se dovode u pitanje monoteistiki spisi
Smislenost i znaenje iskaza o Bogu
- evidencionalisti ih smatraju besmislenima jer su metafiziki; Ejer navodi da su
neempirijski atributi inteligibilni
- Svinbern smatra da su neki iskazi smisleni iako ne postoji evidencija, tojest
metafiziki stavovi se mogu razumeti ako razumemo rei kojima su izraeni, iako ne
mogu da se verifikuju
Negativna atribucija
- Bog je jednostavan i o njemu se moe govoriti samo na negativan nain jer bi to
naruilo njegovu jednostavnost
- apofatizam je zasnovan na ekvivoknosti predikacije Boga i stvorenja
- Filon Aleksandrijski (egzistenciju moe, esenciju ne da zna), Plotin (ne negira se

iskustvo Boga, ve adekvatnost jezika) i Dionizije Areopagita (imena ne opisuju

Boga, ve naglaavaju njegovu osobenost
Jovan Damaskin
- moemo znati Boga samo preko proroka i njegovih dela, on je nesloen pa se
definie negativno
- tri tipa imena za Boga:
1) negativna atribucija poto je on 'Onaj koji jeste' negativna atribucija nam ne
pomae
2) pozitivna atribucija prate boansku prirodu ali ne pokazuju njenu sutinu
3) Gospod, Car i slino ga samo pokazuju u odnosu na neto
Pozitivna atribucija
Toma Akvinski
1) Da li moemo imenovati Boga? On nema ime jer: njegova esencija je iznad svega
to razumemo; imena koja mi znamo su kompozitna i konkretna i ne uspevaju da
izraze modus njegovog bia; oznaiti neto kvalitetom znai oznaiti supozitum (sapostavljenost) sa nekom prirodom, a mi supozitum moemo shvatiti samo na
kompozitan nain.
2) Da li se ime odnosi na Boiju supstanciju? Svako ime ga oznaava, iako
nesavreno.
3) Da li su imena doslovna ili metaforika? Mogu biti i jedno i drugo. 'Bog je kamen'
je metaforiko, jer ukljuuje stvoreno bie, a 'ivot, dobro' i tako dalje je doslovno,
iako implicira telesne uslove poto oni nisu ukljueni u oznaenu stvar.
4) Da li su Boija imena sinonimna? Nisu, ona oznaavaju istu Boiju realnost sa
razliitih aspekata.
5) Da li su Boija imena univokalna ili ekvivokalna? Univoknost ne moe, jer se
pridevi ne prediciraju u istom smislu, niti moe ekvivokno, jer ne bismo mogli znati
nita. Srednji put je analogija koja u viestrukom smislu oznaava razliite proporcije
iste stvari.
Autonomija religijskog jezika
- Vitgentajn, jezika igra; religiozni jezik sainjava posebnu jeziku celinu koju prati
specifina mrea pojmova, shvatanje znaenja, smislenosti istine ...
- odatle Filips smatra da su argumenti za Boije postojanje irelevantni za epistemiki
status verovanja koja pretpostavljaju to postojanje; problem je u smislenosti tih
iskaza
- Olston smatra da onda i istorijsko istraivanje moe biti besmisleno ukoliko je
religija iole zasnovana na Bibliji i Isusu
- Vitgentajn kae da religijski pojmovi imaju drugo znaenje jer nisu utemeljeni
miljenjem; religijska interpretacija je samo 'drugaija magija od nae'; fideizam
samo verovanje je opravdanje za znanje
- primer priea: verniku ne bi znailo da mu naunik objasni hemijski proces kako
se moe pretvoriti hleb u vino, to ima smisla samo u jezikoj igri naunika (problem:
bizarne jezike zajednice)

Argumenti o religioznom iskustvu

- dokazivanje postojanja Boga na osnovu svedoenja o subjektivnom doivljaju
religioznog iskustva koje nema karakter svakodnevnog ulnog iskustva
Kratka istorija
Neoplatonizam
- dua ima poreklo u Bogu i mora unazad proi put kojim je nastala, kroz
kontemplaciju telesnog i mnotva, kroz povlaenje u samu sebe do sveta ideja i
spoznaje Jednog, kada dua gubi samu sebe
- ovo se postie vrlinom kojoj je cilj najvie dobro, asketizmom i osloboenjem od
greha
Hrianstvo isihazam
- Bog boravi u svim hrianima i moe se iskusiti linim usavravanjem, kroz
asketsku (proiujuu) i iluminativnu (prosvetljujuu) fazu, i na kraju fazu u kojoj se
sjedinjava s Bogom u boanskoj ljubavi
- isihazam tradicija hrianskog istoka; molitve zasnovane na mirovanju i utanju,
do upoznavanja Boga se dolazi neposrednim sagledavanjem (sozercanjem), ali se
ne moe saznati sutina u ovom ivotu (Grigorije Palama)
Islam sufizam
- pravac koji smatra da se Alah moe spoznati u ovom ivotu kroz tri puta:
posredstvom rei, dela i naeg unutranjeg stanja
- put dela treba da sledi put rei i njime je mnogo tee ii; stvarna religioznost na
delu, samoodricanje i jednostavnost ivota radi dosezanja cilja koji se ogleda u
tvrdnji Bog je jedan (Al-Gazali i Dalaludin Rumi)
Neposrednost religioznog iskustva
- religiozno iskustvo nastaje bez izvoenja, neposrednom upotrebom ula, i pored
toga to je argument za Boije postojanje, vernicima je i opravdanje za isto (Olston)
- nekad se govori da je slino ulu vida po tome to opaamo da nam Bog pomae
- kritika se zasniva na tome da su ova iskustva ipak izvedena
Sticanje i opravdanje verovanja
- bazina verovanja su ona koja se ne mogu obrazloiti kroz zakljuak (Boli me), a
ona naizgled bazina mogu (On je umoran jer U prolosti je tako izgledao kad je
bio umoran, dakle umoran je)
- ovaj kriterijum se primenjuje na religiozna iskustva koja se svrstavaju u ova prva
Karakteristike religioznog iskustva
Vilijam Dejms
- obeleja religioznog iskustva:
1) neopisivost ne moe se iskazati, mora se neposredno doiveti i blie je emociji
nego intelektualnom stanju

2) noetiki kvalitet izgleda kao stanje saznanja iako je blie oseanju,

prosvetljenje, duboka unutranja istina
3) prolaznost traje od pola do dva sata, mada mogu biti esto reprodukovana u
memoriji
4) pasivnost volja onog ko zapada u ovo stanje vie ne postoji, ve je pod viom
silom
- merodavno je za one koji ga doive (protivljenje racionalizma je uzaludno jer je ovo
iskustvo slino nainu na koji obino ulima saznajemo), ali ne zahteva od onih
izvan njega dag a nekritiki prihvate; za onog ko ga doivi rui kvalitet razumske
zajednice
- da li teret dokazivanja u raspravi o ovom iskustvu treba da bude na
racionalistikom kritiaru ili mistiku?
Riard Svinbern
- zavisi od toga ko tvrdi da je imao iskustvo, da li je Bog opaen neposredno,
posredno ili se otkrio i kakva je evidencijalna vrednost iskustva
- iskustva su: javna/privatna, ponovljiva/neponovljiva
- princip poverljivosti (principle of credulity) princip racionalnosti prema kome ako
je nekome ini da je neto istinito onda je istinito (podrazumeva se: pozdanost
subjekta, neponovljivost sluaja, bekgraund znanje i verovanje i alternativna
uzrona objanjenja); ovo zastupa i Roderik isolm i izvan ovog iskustva
- princip svedoanstva (principle of testimony) princip prema kome nam je
prihvatljivo da drugi imaju upravo ona iskustva o kojima svedoe
- kritika se zasniva da ovaj princip ima smisla jedino ako je skepticizam u pogledu
ovog iskustva neopravdan, tojest ako neko ve veruje
Primedbe vrednosti religioznog iskustva
- ako Bog ne moe biti opaen ulima, onda ovo iskustvo nije mogue i ne moemo
znati da je to to nam se ukazuje Bog sa svojim podrazumevanim atributima
- mistiko iskustvo nije podlono unakrsnom ispitivanju to sa ulnim utiscima jeste
sluaj
Kritika Bertranda Rasela
- ako mistiko iskustvo ide protiv svih drugih svedoanstava realnog sveta, treba ga
odbaciti
- religiozno iskustvo tvrdi oseanja, ne injenice treba ga odbaciti
- ljudi sa ovakvim iskustvom su poremeene percepcije (ako jede malo, videe
nebo, ako pije mnogo, videe bele mieve)
Naturalistika kritika
- uzrok nije boanski, ve je sve u glavi (povremena dominacija leve hemisfere)
- odgovor teista je da to ne dokazuje da Bog nije uzrok, ve da to moe biti samo
fizika manifestacija njegovog uticaja

Ontoloki argument

- deduktivni a priori argument, postojanje Boga se izvodi iz njegovog pojma bez

dodatih premise
Anselmov argument
- istorijski tvorac argumenta u delu Proslogion, poinje sa Budala ree u svom srcu,
ne postoji Bog
- formulacija argumenta u Proslogionu II:
1) Nesporan je pojam Boga kao bia od kog se nita vee ne moe zamisliti.
2) Prema tome, Bog postoji u razumu kao zamiljen.
3) Bie koje postoji i realno vee je od bia koje je samo zamiljeno.
4) Kad Bog ne bi postojao u realnosti, on ne bi bio bie od kog se nita vee ne
moe zamisliti.
5) Dakle, Bog kao bie od kog se nita vee ne moe zamisliti postoji i u realnosti.
- pretpostavke argumenta: budala e razumeti rei bie od kog se nita vee ne
moe zamisliti, ono to one izraavaju postoji u njegovom razumu i da je postojanje
vee od nepostojanja
- formulacija argumenta u Proslogionu III:
1) Zamislivo je postojanje Boga (bia od kog se nita vee ne moe zamisliti) i za
koje se ne moe zamisliti da ne postoji
2) Bog za kog se ne moe zamisliti da ne postoji, ne postoji. (pretpostavka za
reductio)
3) Dakle, zamislivo je da ne postoji bie za koje se ne moe zamisliti da ne postoji.
4) Nezamislivo je da ne postoji bie za koje se ne moe zamisliti da ne postoji.
(premisa)
5) Prema tome, Bog koji je bie od kog se nita vee ne moe zamisliti i ije je
nepostojanje nezamislivo postoji i u zamisli i u realnosti.
Gaunilova kritika
- tekst U prilog budali; budala moe rei da postoji u njegovom razumu samo u
smislu da razume ta je reeno
- on navodi parodiju Anselmovog argumenta menjajui Boga reju ostrvo; ako takva
formulacija postojanja vai za Boga, zato se ne bi mogla primeniti i na dokaz
postojanja svih ostalih bia?
Anselmov odgovor
- kritika ne valja jer se nita ne moe uporediti sa Bogom, jer su sve ovozemaljske
stvari kontigentne i mogu biti nepostojee
- Anselmov argument je singularno vaei i ne moe se proveriti ni na emu drugom
- problem je to se naruava apriornost argumenta uvoenjem ne moe biti
miljeno da ne postoji koje pojam Boga ne sadri
- on dalje argumentuje kako ako neko kae da ne postoji bie od kog se vee ne
moe zamisliti, on ili ne zamilja bie od kog se vee ne moe zamisliti (onda ni ne
veruje da ne postoji, budui da ga ne zamilja) ili zamilja to bie (te ono stoga
mora postojati); iz zamiljenog postojanja Boga se zakljuuje da on postoji
- problem je to ne nudi argumentaciju za nezamislivo postojanje Boga; moe se
rei da je argument samo dokaz mogunosti zamislivosti savrenog bia

Primedba Akvinskog
- nije samoevidentno da Bog postoji
- neko ko porie da Bog postoji, nije bez zamisli pojma Boga, ve prosto iz nje ne
zakljuuje da on postoji
Dekartov ontoloki argument

u Petoj meditaciji navodi kako se ideja Boga jasno i razgovetno opaa,

odnosno da ono iju ideju moemo izvesti iz svog miljenja, svojstva koja
takoe izvodimo joj objektivno pripadaju
- formulacija argumenta:
1) Jasno i razgovetno opaam ideju Boga.
2) Ideja Boga ukljuuje ideju postojanja.
3) Ideja Boga je ideja istinite i nepromenljive prirode.
4) Ono to pripada istinitoj i nepromenljivoj prirodi mora joj se pripisati.
5) Postojanje pripada istinitoj i nepromenljivoj prirodi Boga.
6) Ideji se mora pripisati da Bog postoji.
7) Dakle, Bog postoji.
- nemogue je zamisliti Boiju egzistenciju odvojenu od njegove esencije;
kritiku Anselma obilazi navodei kako je analogija nemogua: ne moemo
zamisliti breg odvojen od doline, ali moemo zamisliti da oni ne postoje; kod
Boga to nije sluaj jer je postojanje neodvojivo od savrenstva

Hjumove primedbe na ontoloki argument

- ontoloki argument formulie kao Boije postojanje je nemogue kao to je
nemogue da dva plus dva ne budu etiri
- kritikuje kako je apriorno dokazivanje nemogue:
1) Postojanje nekog bia moe dokazati ako i samo ako njegova suprotnost implicira
protivrenost.
2) Neko bie je jasno pojmljeno ako i samo ako njegova suprotnost ne implicira
protivrenost.
3) Za svako bie vai da ako moe biti jasno pojmljeno kao postojee, moe biti i
kao nepostojee.
4) Za svako bie vai da njegovo postojanje ne implicira protivrenost.
5) Ni za jedno bie ne moemo dokazati da postoji.
- Opi smatra da 3) treba zameniti sa Svako x moe biti pojmljeno kao nepostojee
- Hjum smatra da je Boije postojanje nenuno, jer duh moe da ga zamisli da ne
postoji, kao i materiju
- on govori kako nemamo ni jednu predstavu odvojenu od postojanja same stvari
iju predstavu imamo, tako da samo zamiljanjem nita ne dokazujemo
Kantova kritika ontolokog argumenta

- zasniva se na kritici pretpostavki da je Boije nepostojanje samoprotivreno

(bezuslovna nunost sudova nije bezuslovna nunost stvari) i da je postojanje
realan predikat (ako zajedno sa subjektom ukinem i predikat, onda ne izlazi
protivrenost; kada negiramo Boga, negiramo i, recimo, svemo; neto to ima
predikat postojanja nema predikat vie)
- iz Boga kao najrealnijeg bia ne moemo apriorno zakljuiti postojanje, jer logika
mogunost nije dovoljna, moramo neto dati i ulima; postojanje se ne moe
analitiki izvesti, za njega se mora izai van pojma
- kod postojanja brkamo logiki sa realnim predikatom, ako bi postojanje proirivalo
pojam, onda realno postojanje stvari ne bi odgovaralo pojmu za koji se tvrdi da mu
odgovara
Fregeova i Raselova kritika
- postojanje nije realan predikat i ne moe se analitiki dedukovati
- Frege kae da je postojanje predikat drugog reda, ontoloki dokaz dokazuje pojam,
a ne sam predmet, tojest postojanje je svojstvo pojma (tie ga se), a ne potpada
pod njega (ne sainjava ga)
- potvruje kritikom Pinjera koji tvrdi da rei da neto jeste znai da je neto
predmet iskustva; Frege pokazuje da odatle sledi protivrenost
- Rasel navodi analogiju broja i postojanja, postojanje je svojstvo iskazne funkcije:
Ljudi postoje, Sokrat je ovek, dakle, Sokrat postoji.
Ljudi su brojni, Sokrat je ovek, dakle, Sokrat je brojan.
- postojanje nije predikat prvog reda ve oznaava da li je i u koliko sluajeva
instanciran skup svojstava nekog mogueg predmeta

Kosmoloki argument
- a posteriori abduktivni argument u kome se na osnovu sveta i njegovih svojstava
zakljuuje o postojanju Boga (naziva se jo i argument na osnovu univerzalnog
uzrokovanja, kauzalni argument, argument iz kontigencije i argument iz
egzistencije)
- zato uopte neto pre nego nita? (Lajbnic); Rasel i Hjum neintrigirani ovim
pitanjem
Nastanak argumenta
- antiki mislioci smatrali su da je svet vean (nenastao) jer sve svoje postojanje
duguje neem drugom (ex nihilo nihil fit), Aristotelovska teza
Jovan Filopon
- slae se sa Aristotelovom tezom da je aktuelna beskonanost nemogua, ali ne i
da je svet vean
- dokazuje da su ove dve teze inkonzistentne:
1) Ako postojanje neega iziskuje prethodno postojanje neeg drugog, onda prva
stvar nee nastati bez prethodnog postojanja druge.

2) Aktuelno ne moe postojati beskonaan broj, niti u brojanju biti preen ni

uveavan.
3) Neto to ne moe nastati ako njegovo nastajanje zahteva prethodno postojanje
beskonanog broja drugih stvari koje se pojavljuju jedna van druge.
- svet nije vremenski beskonaan jer nema aktuelne beskonanosti, samo
potencijalne, ex nihilo nihil fit pada u vodu; mogunost da se uvede Bog koji stvara
ex nihilo
- primer kretanja nebeskih tela: njihovim beskonanim kretanjem po razliitim
elipsama dobijamo razliite beskonanosti
Arapsko-islamski, tradicionalni, kalam kosmoloki argument
- aristotelovci/filozofi: svet je vean i Bog ga oduvek stvara (Al-Farabi, Avicena,
Averoes)
- Al-Farabijeva odbrana Aristotela od teze o konanosti sveta:
1) Zato Aristotel, iako negira aktuelnu beskonanost broja brani venost sveta,
iako to implicira beskonaan broj predmeta i kretanja? Prole individue i kretanja
stoje zajedno samo u imaginaciji, ne stoje zaista zajedno.
2) Zato Aristotel negira beskonanu veliinu, a ne i beskonano vreme? Greka je
smatrati da vreme ne moe tei beskonano kao to ne moemo povlaiti
beskonanu liniju, vreme ne lii na liniju ni u kom pogledu, nemogunost
beskonane linije ne moe se primeniti na vreme.
- Avicena: Egzistencija ne moe da se izvede iz esencije postojeih. Kretanje je
progresivna aktualizacija postojeih stvari. Egzistencija mora voditi do delatnog
uzroka koji esenciji daje egzistenciju. On mora koegzistirati sa svojom posledicom, a
ako Bog kao vean ne prethodi svetu, onda je i svet vean.
- Avroes brani Aristotela na sledei nain:
1) Problem nejednakih beskonanosti: Nejednake beskonanosti se javljaju samo u
sluaju proporcije, koja je mogua jedino kod konanih stvari; samo kada neko uzme
da su beskonanosti aktuelne, a ne potencijalne, dolazi do apsurda.
2) Problem nemogunosti beskonanih kretanja u prolosti da bi se dolo do
sadanjih: to se sveta tie, postoji akcidentalna beskonanost, ali ne i esencijalna;
akcidentalno beskonane serije ne ukljuuju samo one serije iji proli dogaaji
formiraju ne-kauzalnu sukcesiju, nego i one za ije se prethodne lanove misli da su
uzrok kasnijih, sve dok to nije nuan uslov (Otac je esencijalan uslov za svog sina,
dok su prethodne generacije samo akcidentalne za nastanak njegovog sina i mogu
ii ad infinitum).
- filoponovci/kalam teolozi: svet nije vean ve je stvoren (Al-Kindi, Al-Gazali)
- Al-Kindijevi argumenti o nevenosti sveta:
1) Univerzum, kretanje i vreme nikad ne prethode jedno drugom. Kretanje i
univerzum su koegzistentni, a oboma je koegzistentno vreme (ne bi nastao da nije
poeo da se kree i obrnuto, a moraju postojati/kretati se u vremenu). Vreme je
beskonano jer nema aktuelne beskonanosti, a ni univerzum jer ne prethodi
vremenu.
2) Odnosi se na kompoziciju i kombinaciju, i takoe se zasniva na gorenavedenoj
koegzistenciji.
3) Ako je neto beskonano, njegov interval ne moe da se pree. Nijedno dato

vreme ne bi moglo biti dosegnuto, znai, nema aktuelne beskonanosti.

- Al-Gazali prvo dokazuje da je svet konaan (postoje vremenski dogaaji u svetu i
njima prethode drugi vremenski dogaaji, oni ne mogu regresirati ad infinitum jer
aktuelno postojea beskonana serija ima apsurdne posledice primer razliitih
beskonanosti u kretanjima nebeskih tela, kao i nemogunosti odreenja da li je broj
tih kretanja paran ili neparan; dakle, serija vremenskih dogaaja mora imati
poetak), a zatim daje kalam kosmoloki argument za postojanje Boga:
1) Sve to poinje da postoji ima uzrok nastanka.
2) Svet poinje da postoji.
3) Dakle, svet mora imati uzrok.
Hrianska tradicija
- kosmoloki dokazi Tome Akvinskog u Summa Theologicae:
1) argumentacija iz kretanja: Stvari u svetu se kreu i ne kreu se same od sebe, niti
se njihovi pokretai kreu sami od sebe. Niz pokretaa ne moe biti beskonaan,
prema tome mora postojati nepokrenuti pokreta koji je Bog.
2) argument iz eficijentnosti: Sve to postoji ima uzrok postojanja i nita to postoji
ne moe uzrokovati samo sebe. Lanac uzroka ne moe ii u beskonanost, jer ako
uklonimo uzrok uklanja se i posledica, kao i svi srednji lanovi niza. Dakle, mora
postojati prvi uzrok, koji je uzrok samog sebe i to je Bog.
3) argument iz kontigentnosti: Kontigentna bia (koja mogu i biti i ne biti) ne mogu
veno postojati jer ono to moe ne biti, jednom stvarno ne postoji. U tom sluaju
ne bi bilo niega, jer ono ega nema moe nastati samo po onome to postoji.
Dakle, poto kontigentnih bia ima, nisu samo ona mogua, ve mora postojati i
neko nuno bie. Sve to je nuno je nuno po sebi ili prima nunost spolja, a
nunost spolja ne moe se pruati ad infinitum. Dakle, Bog postoji.
- on ostavlja, meutim, i da je logiki mogue da je svet vean, jer eficijentni uzrok i
posledica mogu biti istovremeni , odnosno, da Bog oduvek stvara svet; ali, to nije u
skladu sa prvim dokazivanjem koje je u duhu katolike crkve, te ga stoga samo
ostavlja kao mogunost da ne bi ograniavao Boiju svemo
Krejgov kalam kosmoloki argument
- sve to poinje da postoji ima uzrok, svet poinje da postoji, dakle ima uzrok; Krejg
dokazuje drugu premisu
- deduktivni argumenti:
1) Univerzum je temporalna serija prolih dogaaja koja ne moe biti aktuelno
beskonana, jer aktuelna beskonanost ne moe postojati. Smatralo se da je
nemogunost aktuelne beskonanosti opovrgao Kantor na osnovu ega imamo
teoriju skupova, ali se Krejg ne slae jer smatra da ona moe biti konzistentan
sistem unutar matematike, ali nema ontoloke obaveze u pogledu njene realnosti.
2) Negira se mogunost formiranja beskonanog zbira sukcesivnim dodavanjem jer
ne moe biti aktuelno beskonaan, tako ni serija dogaaja u vremenu. Ako je serija
prolih dogaaja bez poetka, ne bi mogao nastupiti ni sadanji dogaaj.
- induktivni argumenti:
1) Zasnovano na evidenciji o irenju univerzuma Big bengom kao irenjem samog
prostora iz bezvremene, bezprostorne take ija su gustina i gravitacija beskonane

i koja je poetak univerzuma.

2) Prema drugom zakonu termodinamike svaki zatvoren sistem mora doi do
ekvilibrijuma (toplotne smrti). Ako je univerzum vean, zato jo uvek nije doao do
tog stanja?
- pojmovna analiza bia koje je u stanju da uzrokuje univerzum:
1) Nauno objanjenje se izlae u terminima zakona i poetnih uslova, a personalno
(na kom Svinbern insistira) u terminima delatnika i volje. Poto pre nastanka nije bilo
niega, on se mora objasniti personalno.
2) Personalnost uzroka je implicirana njegovom bezvremenou i imaterijalnou,
stoga on mora biti transcedentan, dakle, ili duh ili apstraktan objekat poto oni ne
stoje u kauzalnom nizu.
3) Temporalna posledica nastaje iz atemporalnog uzroka, za ta jedino objanjenje
moe biti da je taj uzrok personalan jer troi konano vreme za odreenu posledicu,
te mora slobodno birati da proizvede posledicu, a da prethodno nije determinisan
uslovima.
Smitova kritika Krejgove argumentacije
- smatra da je mogue konstruisati argument ije je objanjenje nastanka
univerzuma verovatnije od teistikog objanjenja ne Bog, ve spacijalno nuladimenzionalna taka
- od ove dve hipoteze, ona koja je konzervativnija (uvodi manje novih svojstava) ima
veu verovatnou
- zajednika svojstva ove dve hipoteze su bezvremenost (van vremena koje
postulira opta teorija relativnosti), aseitet (a se, nezavisno od prostora, vremena i
bilo kog drugog konkretnog bia), transcedentnost i metafizika nunost (postojanje
u svim moguim svetovima)
- taki se dodaju jo svojstva: biti spacijalno neprotegnuta taka i biti u stanju
uzrokovati da prostor-vreme pone da postoji
- teistikoj hipotezi Boga se dodaju jo svojstva: biti osoba, sveznajui, svemoan,
imati libertarijansku slobodnu volju, biti savreno moralno dobar, biti duh
- hipoteza take je konzervativnija, dakle, verovatnija
- osnovni problem kosmolokog dokaza je to se o Bogu zakljuuje vie nego to je
neophodno da bi stvorio svet (fali Okamove otrice)

Teleoloki argument
- a posteriori abduktivni argument gde se na osnovu poretka i ureenosti sveta
nastoji dokazati postojanje Boga
Sveti spisi
- u Starom Zavetu i Kuranu javljaju se oblici ovog argumenta, gde se na opaanje
ureenosti sveta gleda kao na jasan znak Boijeg dela
- Ciceron takoe iznosi neki vid ovog argumenta
Argument Tome Akvinskog

- u svetu je opaena svrhovitost kod svih bia, pa i kod onih bez razuma i znanja
koja bez njih ne mogu sama stvoriti svrhovitost svog delovanja
- delanje izgleda isuvie svrhovito da bi bilo sluajno
- mora postojati bie koje kreira ovu svrhovitost, a to je Bog
Hjumova kritika
- Hjumov prikaz teleolokog argumenta:
1) U svetu postoje proizvodi ljudske inteligencije u kojima je vidljiva ureenost.
2) Ureenost ljudskog proizvoda je posledica injenice da ga je proizvelo
inteligentno bie.
3) Sline posledice imaju sline uzroke.
4) Ureenost u svetu je posledica injenice da ju je sainio inteligentni tvorac.
- potpuna slinost okolnosti pouzdano ukazuje na slinost ishoda, a im se i
najmanje udaljimo od slinosti sluajeva smanjuju se i dokazi; analogija je
nepouzdana i sklona grekama (kua arhitekta; svemir - ?)
- dodatne kritike na analogiju: na svet je pun greaka bog je prestareo,
inferioran; kuu gradi vie ljudi, postoji vie Bogova; ljudi se razmnoavaju, Bogovi
se razmnoavaju
- uzroku se mogu pripisati samo one odlike koje su dovoljne da proizvedu posledicu
Argument Vilijema Pejlija
- primer nalaenja asovnika i kamena; asovnik je ostavio ovek, a kamen je
oduvek tu; po asovniku moemo zakljuiti da ga je tu ostavio inteligentni delatnik,
ali on smatra da te kompleksnosti ima i u prirodi, stoga, stvorio ju je inteligentni
tvorac
- neki kritiari smatraju da ovaj argument nije analogan, jer Pejli samo uoava iste
indikatore u delima ljudi i delima prirode
- Milova primedba je da se o asovniku i onom ko ga ostavlja ne zakljuuje po
njegovoj kompleksnosti ve po iskustvu, jer znamo da ljudi prave asovnike
- primedba je i da on ipak koristi analogiju: sa ureenosti asovnika i oveka prelazi
na ureenost prirode i inteligentnog tvorca
Darvinov evolucionizam
- objanjenjem ureenosti u prirodi putem evolutivne teorije i prirodne selekcije
naruava se teleoloki argument kao argument iz najboljeg objanjenja jer prirodna
selekcija nije trenutna, ve traje i ponuen je princip po kome se odvija
- napad na ovu teoriju sa aspekta sluajnosti brani se samim napadom na
nepostojanje sluajnosti, odnosno, iako je sluajno, moemo mu nai objanjenje
- napad sa aspekta da evolucija ne naruava tvorca kao stvoritelja jer je on mogao
dati poetne uslove za prirodnu selekciju brani se time to ona iako to ne porie,
svakako naruava teleoloki argument
- napad na to da evolucija objanjava kako se ivot razvijao, a ne i sam nastanak
ureenosti i ivota brani sam Darvin govorei kako on i ne tvrdi da ima objanjenje
za to i da je prve forme ivota verovatno stvorio Kreator
- teisti pokuavaju da pomire evoluciju s Bogom jo pokuavajui da ubace Boije

delovanje na mesto prekida kontinuiteta evolucije; pred evoluciju se postavlja

prevelik zahtev izmeu dva oblika uvek je mogue zamisliti prelazni trei
Savremene odbrane teleolokog argumenta
Ireducibilna bioloka kompleksnost
- Bihi ukazuje na ireducibilnu kompleksnost prema kojoj se ni jedan aspekt na
mikrobiolokom nivou ne moe izbaciti, a da ceo sistem prestane da funkcionie,
tojest taj skup se ne moe redukovati na skup malih, postepenih promena
- takav sistem ne moe se objasniti evolucijom jer prethodniku takvog sistema
nedostaju delovi pa je stoga nefunkcionalan
- evolucija nije linearan, ali niti skokovit proces; ne radi se o dodavanju delova koji
su pre finalizacije samo nefunkcionalna celina
- ak iako ne moemo objasniti neke organizme evolucijom, ne znai da ona ne vai
- ak i ako se evolucijom ne bi mogli objasniti organizmi, to nije dovoljan argument
da se uvede inteligentni tvorac
Fina podeenost univerzuma
- univerzum karakterie niz vrlo precizno odreenih parametara, a ako bi se oni i
minimalno pomerili pojava ivota bi bila nemogua (ako bi gravitacija bila jaa, ne bi
smo bili ivi, na primer)
- verovatnoa da je takvu podeenost uredio inteligentni tvorac je vea od
verovatnoe da je do nje dolo sluajno
- Nil Mensonova bejsovska teorema uslovne verovatnoe govori da je manja
verovatnoa da univerzum nije produkt inteligentnog dizajna nego da jeste ukoliko
je istinito da ne bi postojao ivot u univerzumu ukoliko bi parametri bili drugaiji i da
ivot u univerzumu postoji
- kritike ovakve argumentacije:
1) Mogunost za postojanje univerzuma u kome postoji ivot nije toliko mala.
2) Fina podeenost ne podrava tvrdnju da je teistika hipoteza verovatnija od
drugih.
3) Ne moe se zakljuiti da je inteligentni dizajner na monoteistiki nain shvaeni
Bog.
- Krejgov argument:
1) Fina podeenost inicijalnog stanja univerzuma nastaje ili fizikom nunou ili
sluajno ili inteligentnim dizajnom.
2) Fina podeenost inicijalnog stanja univerzuma nije nastala ni sluajno ni fizikom
nunou.
3) Fina podeenost inicijalnog stanja univerzuma nastala je inteligentnim dizajnom.
- ne navodi zato ba samo ta tri mogua uzroka niti zato je jedan verovatniji od
drugog
- Dokinsova kritika teleolokog argumenta se zasniva na tome da ovaj argument
samo pogorava problem, jer se ne objanjava poreklo samog tvorca

Razboritost verovanja u Boga

- ako nema teorijskih osnova za verovanje u Boga, ima li nekih drugih, praktinih ili
pragmatinih razloga?
Argumenti zasnovani na verovatnoi
Paskalova opklada
- ne moe se zameriti teisti to ne ume da opravda verovanje u Boga jer on nema
nikakav odnos sa nama, a poto o njemu ne moemo nita znati izgleda da nam
preostaje samo agnosticizam
- poto smo upoznati s monoteizmom, moramo izabrati stranu, a poto je u
odsustvu evidencije verovatnoa Boijeg postojanja pola-pola moramo birati po
kriterijumu dobitka i gubitka (princip oekivane vrednosti)
- treba se kladiti na Boije postojanje jer ako dobijete, vi dobijate sve, ako izgubite,
ne gubite nita
- Paskalova matrica mogua etiri ishoda:
1) Opklada u postojanje Boga:
a) Verujem da Bog postoji i Bog postoji.
b) Verujem da Bog postoji i Bog ne postoji.
2) Opklada u nepostojanje Boga:
a) Ne verujem da Bog postoji i Bog ne postoji.
b) Ne verujem da Bog postoji i Bog postoji.
- racionalnije je izabrati prvo, jer skala dobitaka stoji ovako 1.a > 2.a > 1.b >> 2.b
- bolje je dobiti beskonano veliki dobitak ili mali gubitak ili nita, nego dobiti
beskonano veliku kaznu nego izgubiti malo ili nita
- verovanje treba zapoeti bez praznoverne nade i oholosti, predati se ritualima
religioznog ivota, pa e ono samo doi
Primedbe na Paskalov argument
1) Kriterijum nagrade i kazne neopravdano se pretpostavlja odreeni monoteistiki
sistem koji raspodeljuje nagradu i kaznu; u njegovom argumentu je teologija
pojednostavljena i taj kriterijum zavisi samo od verovanja i neverovanja
2) Suvie mala verovatnoa da Bog postoji onda bi izbor izmeu verovanja i ne
verovanja bio izbor izmeu malog i nikakvog dobitka (ovozemaljski grean ivot) ili
malog i nikakvog gubitka (vera)
3) Verovanje se ne moe birati verovanja se zasnivaju na evidenciji, ne na eljama,
trai se da verujemo bez ikakvog osnova (promauje poentu, do opklade se i dolazi
jer nemamo evidenciju)
4) Drugaije vrednosti, drugaija racionalnost dobitak zavisi od vrednosti koje neko
preferira (sadanje trenutno zadovoljstvo moe imati nekome veu vrednost od
kasnijeg venog ivota)
Vilijam Dejms Volja za verovanje
- Kliford smatra kako formiranje verovanja moe imati velik etiki znaaj (vlasnik
veruje da e brod prei okean iako je neispravan i alje putnike njime); greka je u
delovanju u skladu s tim verovanjem ako za njega nemamo dovoljnu evidenciju, pa
zapostavljamo dunost provere injenica koja je vana zbog istine i celokupnog
drutva; agnostiki imperativ jer je verovanje subjektivno

- nakon kritike da se taj princip ne moe univerzalizovati (nismo krivi ako postupamo
po opteprihvaenim verovanjima) i kako sleenje ovog kriterijuma ima apsurdne
posledice (ne proem ni kroz zeleno jer ne znam hoe li neko drugi potovati zakon),
neki daju blau verziju ovog pravila: pogreno je verovati kada znamo da je
evidencija neodgovarajua
- Dejmsova kritika je da ovaj princip nepotrebno ograniava epistemologiju; neka
znanja su nemogua bez prethodnog verovanja (u socijalnom sistemu radimo stvari
po principu uzajamnog poverenja)
- sve u ta se moe verovati je hipoteza (moe biti iva ili mrtva u zavisnosti od
subjekta pred kog se postavlja)
- odluka izmeu dve hipoteze je opcija i moe biti:
1) ive ili mrtve ukoliko su obe hipoteze ive ili ne; aktuelnost
2) prisilna ili dopustiva potpuna logika disjunkcija (moramo birati) ili moemo
ostati ravnoduni
3) momentalna ili trivijalna jedinstvena mogunost, od velike vanosti ili
nepovratna i obrnuto
- opciju koja je iva, prisilna i momentalna naziva genuinom, i zakljuuje da se u
svaku hipotezu koja je deo ovakve opcije moe racionalno verovati i bez odsustva
evidencije
- religiozna verovanja su, prema njemu, deo genuine opcije, a sa teizmom su
povezana neka vitalna dobra, to bi mogao biti istinit dovoljan razlog za verovanje